Univerzitet u Niu

Elektronski fakultet u Niu

Seminarski rad
iz predmeta Didaktika

Etape nastavnog procesa

Profesor: dr Vane Bojkov

Zdravkovi 14227
Asistent: mr Jelena Cvetkovi
Stankovi 14164

Studenti: Nikola
Sanja

Sadraj
Struktura nastavnog procesa..................................................................................... 2
Pripremanje uenika za rad........................................................................................ 4
Obrada novih sadraja................................................................................................ 6
Vebanje..................................................................................................................... 8
Ponavljanje............................................................................................................... 10
Proveravanje i vrednovanje znanja...........................................................................12
Zakljuak.................................................................................................................. 13
Literatura.................................................................................................................. 15

Struktura nastavnog procesa

Strukturu nastavnog procesa ine elementi nastave, njihova meusobna povezanost

i raspored. Te elemente didaktiari nazivaju etapama nastavnog asa, a za samu
strukturu upotrebljava se i naziv artikulacija asa.
Nastava ja vrlo sloen proces odreen postavljenim ciljem:

Da uenici stiu znanje

Da se misaono, afektivno i fiziki razvijaju

Formalne stupnjeve uveo je u didaktiku Johan Fridrih Herbart koji je mnogo uticao
na razvoj pedagogije i didaktike. Formalni stupnjevi su dugo iveli u nastavnoj
praksi, a i danas nisu retkost. Herbart je nameravao da nastavni proces postavi na
naunu osnovu, da utvrdi njegove zakonitosti, da ga potpuno razradi i vrsto usmeri
ka postavljenom cilju i tako ga oslobodi od improvizacije i trenutnog raspoloenja
nastavnika. To je nateralo nastavnike da se ozbiljnije pripremaju za nastavni as, da
dobro prouavaju nastavni sadraj, da osmiljavaju obradu gradiva. Velika greska je
to je traio optevaei formulu:

Uvek isti stupnjevi

Isti redosled za sve nastavne sadraje i sve nastale situacije

To gui stvaralaku inicijativu nastavnika jer su primenjivali iste ablone za

razliite problem u nastavi. Uslov za primenu koncepcije formalnih stupnjeva je
predavanje u odeljenjskom kolektivu kao celini u kome su uenici priblino jednakih
znanja i sposobnosti i priblino jednako napreduju. Za svaku nastavnu jedinicu treba
traiti njoj primerene postupke. Ne postoji univerzalna struktura primenljiva u svim
situacijama.
as je skup vie povezanih strukturnih elemenata, odnosno etapa ( faza ), to
su:
1.
2.
3.
4.
5.

Pripremanje ( uvoenje ) uenika za rad

Obrada novih sadraja
Vebanje
Ponavljanje
Vrednovanje

Pripremanje uenika za rad

Pripremanje uenika za rad je etapa koja prethodi glavnom delu asa:

Obrada novih sadraja

Vebanje
Ponavljanje
Proveravanje

Svrha ove etape jeste da se i nastavnik i uenici pripreme za realizaciju zadataka

postavljenih nastavnom jedinicom. Ona obuhvata:

Pripremanje sredstava i materijala neophodnih za as

Uvoenje uenika u tematski krug ( najava teme i sticanja cilja )
Stvaranje povoljne radne atmosfere

Pripreme treba da budu raznovrsne:

Materijalno-tehnike
Saznajne
Psiholoke

Za as se pripremaju i nastavnik i uenik. Pripreme nee biti iste za obradu novih

sadraja i obnavljanje ranije obraenih sadraja.
Nastavnik se priprema:

U temeljnom prouavanju
Rasporeivanju i doziranju sadraja
U didaktiko metodikoj pripremi
U pripremanju nastavnih sredstava i materijala

Uenici se pripremaju:

Unapred im se podele potrebni zadaci

Da im se tekst da proitaju
Upute se u naslov filma koji treba da pogledaju
Zada im se tema da neto napiu
Da pripreme odreeni materijal

Materijalno tehnika priprema

Materijalno tehnika priprema obavezuje i nastavnika i uenike da pripreme
nastavna sredstva i materijal. Materijalno tehnike pripreme zavise od toga za koji
su tip asa i oblik rada namenjene. Ako je re o vebanju savladanog gradiva
4

nastavnik e pripremiti i umnoiti zadatke, a uenici su obavezni da pripreme pribor

za rad. Ukoliko je planiran grupni rad, onda terba pripremiti vie raznovrsnog radnog
materijala ( hamer, marker, stiker, slike, slagalica... ).

Saznajne pripreme
Podrazumevaju da nastavnik obavesti uenike:

ta e se na asu raditi
Koji e se tema obraivati
Koje gradivo uvebavati

Ove pripreme se mogu obaviti:

Na poetku asa ( neposredno pre glavne etape )

Mogue je to uini i unapred

Ako se uenici pripremaju na poetku asa, nastavnik treba:

Da ispria neki zanimljiv detalj ( neposredno povezan sa temom koja e se

obraivati, ponavljati, utvrivati )
Da podstakne njihovo interesovanje ( pogodna fotografija, narodna poslovica,
anegdota... )

Za domau lektiru uenicima se teme saoptavaju dosta unapred, kako bi imali

vremena da nabave/iznajme knjigu i priitaju potrebno. U okviru saznajnih priprema
uenicima se mogu dati odreeni zadaci, istovetni ili razliiti, po grupama. Potom im
se daju uputstva ta i kako da rade.

Psiholoke pripreme
Slue da uenike psihiki mobiliu i usredsrede na zadatke koji im predstoje u
glavnoj etapi nastavnog asa. S obzirom da je panja uenika rasuta na razliite
strane, nastavnik je duan da podstakne njihovu radoznalost:

Pogodnim pitanjima
Isticanjem praktinog znaaja sadraja koji treba savladati
Ukazivanjem na pogodan primer
Ili na drugi prikladan nain

Psiholoka priprema treba da pomogne da uenici treba da shvate da im je

najavljeni sadraj vaan u svakodnevnom ivotu, i tako ih zainteresuje za rad.

Sadraj i nain pripremanja

Su uslovljeni sadrajem glavne etape asa i raspoloivim vremenom. Nastavnik
je u dunosti da prepremi inventivan materijal koji pobuuje panju i interesovanje (
zanimljivi detalji u vezi sa temom, karakteristian dogaaj, gledana
filmska/pozorina prestava, televizijska emisija, narodna izreka, pouna basna ili
legenda, lanak iz tampe, epizoda iz ivota, asocijacija, ukrtenica, rebus,
podsticajno pitanje ).
Uvodni deo asa mora biti potputno u slubi glavne etape. Ukoliko je uvod vie
doprineo da glavna etapa bude uspena utoliko je vie ispunio svoju namenu.
Vreme u uvodu mora biti upotrebljeno vrlo produktivno. Ukoliko nastavnik jednim
pitanjem pobudi interesovanje za temu, suvino je postavljati slina pitanja. Mora se
ostaviti dovoljno vremena za glavnu etapu. Potrebno je odvojiti pet do deset minuta
za uvodni deo.

Obrada novih sadraja

Pojmovno odreenje
Mnogo je didaktiara koji su obradu nastavnih sadraja smatrali, i smatraju,
glavnom etapom u strukturi nastavnog asa. Isticanje karakteristika i znaaja
obrade novih sadraja, doprinosi da se ova etapa teorijski to bolje utemelji i
obrazloi i da se u praksi bolje ostvaruje, zbog toga ostale etape su
marginalizovane.Smatra se da ova etapa treba da zauzme jednu treinu asa, ali to
nije pravilo, jer nekada je potrebno vie, a nekada manje vremena.
Pogreno je neku etapu asa unapred proglasiti glavnom jer ne postoji
takva etapa koja e u svakoj strukturi asa uvek biti glavna. Sve zavisi od toga koji
cilj i zadatke treba ostvariti na asu.
Obrada novih sadraja je etapa nastavnog procesa u kojoj uenici, pod
rukovodstvom nastavnika:

Usvajaju nove injenice

Formiraju nove pojmove i sudove
Stiu nova znanja koja se povezuju sa prethodno nauenim ( sistem znanja )

Izvori znanja
Svi izvori znanja se dele na:

Primarne
Sekundarne

Primarni izvori su oni iz kojih se znanje stie neposredno, tj. bez posrednika.
Prednost ovih izvora je:

Uenici odreene injenice emotivno prihvataju

Saznavanje poinje doivljajem, nastavlja misaonim procesom, a zavrava
generalizacijom

Ne postoji mogunost obrade svog gradiva na primarnim izvorima. Zbog toga

nastavnik upuuje uenike da samostalno posmatraju neke procese, ako za to
postoji mogunost, ali e se svakako na kraju koristiti udbenik kao sekundarni izvor
u kome su izloena sistematizovana znanja.
Nekada je odreene pojave lake i bolje razumeti iz sekundarnih izvora
( pomraenje Sunca/Meseca ). Iako uenik neposredno doivljava napred pomenute
prirodne pojave, on time nije stekao znanje nego parcijalan utisak o pojavama.
Potpuno znanje se stie kada im nastavnik to prikae na modelima i crteima i kada
oni shvate poloaj Sunca, Zemlje, Meseca za vreme pojave. Ovde je oigledno da bi
trebalo kombinovati primarne i sekundarne izvore.
U korienju izvora znanja nastavnik polazi od konkretnih injenica, dakle od
ulnog aparata, pa se te injenice misaono prerauju dok ne doe do generalizacije.
Potom se te generalizacije proveravaju u praksi i time se zatvara saznajni krug. Za
mlae uenike pogodniji je induktivni put saznavanja ( put od injenica ka
generalizacijama, jer oni saznanja zasnivaju na doivljaju ). Sa starijim uenicima se
moe poi i obrnutim, deduktivnim putem ( od generalizacija ka injenicama, od
opteg ka posebnom, od pravila ka primerima ).Ovaj pristup je mogu samo onda
kada uenici raspolau nekim fondom injenica koje slue kao polazna osnova.
Deduktivni pristup je:

Pogodan za obradu apstraktnijih znanja

Ekonominiji ( zahteva manje vremena od induktivnog pristupa )

Koji god pristup da nastavnik praktikuje, on mora ukazati na injenice, to

znai da e koristiti primarne izvore kad god je to mogue. Ukoliko se opredelio za
induktivni put, taj proces se mora dovesti do kraja to znai da se ne sme ostati na
injenicama ve se mora stii do generalizacije.
Nastavnik treba da nae odgovarajui odnos u korenju primarnih i
sekundarnih izvora znanja.

Dimenzioniranje znanja
Ovo se postie utvrivanjem obima i dubine sadraja koji e se na asu
obraditi. Nastavnik na osnovu sastava odeljenja i prethodnih znanja uenika
odreuje obim i dubinu gradiva. On je duan da odredi koliinu injenica koju uenici
mogu shvatiti i usvojiti u etapi obrade novih sadraja. Obim ili kvantitet mora biti
dovoljan da se na njemu izvedu planirane generalizacije. On ne sme biti premali, jer
e onda trpeti kvalitet prilikom uoptavanja, ali ni preveliki kako se ne bi nepoterbno
optereivalo uenikovo pamenje. Koliina i kvalitet injenica je odgovarajua
ukoliko ih uenici bez velikih tekoa savladaju i uz pomo nastavnika dou do
generalizacija.
Nastavnik unapred odreuje do koje dubine e se obraivati neki sadraj, a
to zavisi od stepena analize koji se eli postii. Nastavniku, pri odreivanju dubine
kao merilo slue program i dostignuti nivo znanja uenika, odnosno sastav
odeljenja. irina i dubina znanja su meusobno uslovljene kategorije.
Izmeu prethodno steenih znanja i onih koja su tek usvojena, treba
uspostaviti logine uzrono-posledine veze, jer trajna znanja su ona koja su
sistematizovana. Tokom kolovanja jedni isto znanje se proiruje i produbljuje
(linearno-spiralni programi).

Graduiranje znanja
Predstavlja postepeno proirivanje i produbljivanje znanja savlaivanjem
novih enjenica i poveavanjem analitikih zahteva koje treba savladati. Sam
nastavni program (koncepiran na linearno- spiralnom principu) tei graduiranju
znanja. Bitno je voditi rauna o uzrastu uenika, tj. o njihovim saznajnim
mogunostima. U etapi obrade novih sadraja, nastavnik polazi od toga ta su
uenici iz tog tematskog kruga ranije savladavali, i taj krug postepeno proiruje i
produbljuje. Kako bi u tome uspeo, bitno je da prvo utvrdi kojim fondom injenica
uenici raspolau i kakav je kvalitet tih injenica, i u zavisnosti od toga graduira
nove zahteve po dubini i irini. Ukoliko su zahtevi premali po irini i dubini, postie
se mali saznajni i razvojni efekat, dok preveliki zahtevi mogu demoralisati uenike
zbog nemogunosti praenja.

Vebanje
Sutina i znaaj vebanja
Vebanje je esto i sistematino ponavljanje neke radnje, misaone ili fizike,
sa ciljem da se ona trajno usvoji, da preraste u vetinu, a ako je mogue u naviku.
Cilj nastave, pored sticanja znanja jeste osposobljavanje uenika za primenu istog.
Steeno znanje slui kao osnova za uspeno obavljanje nekog posla. Vebanje dolazi
posle obrade novih sadraja, kako steena znanja ne bi ostala knjika. Vebanje je
telesna ili misaona aktivnost, a najee je njihov spoj. Nekad je radnja koju treba
8

uvebati struktuirana tako da zahteva vise motorikih aktivnosti, a nekad vie

misaonog angaovanja.
Stuktura radnje koju bi uenici trebalo da uvebaju, sastoji se iz vie
elemenata, a oni se savladavaju sledeim delovanjima:

Senzornim (ulni pristup)

Praktinim (manuelne radnje-seenje, lepljenje, sastavljanje)
Izraajnim (usmeno/pismeno, likovno izraavanje)
Misaonim (osmisliti odreeno vebanje, planirati sve operacije loginim
sledom)

Za jednu radnju, koju je potrebno uvebati, nisu uvek neophodna sva etiri
podruja aktivnosti. U intelektualnom radu su zastupljene senzorne, misaone i
izraajne aktivnosti, a u nekim drugim radnjama su zastupljene praktine i senzorne
aktivnosti. to je vie aktivnosti zastupljeno u jednoj radnji, to znai da je ona
sloenija i tea za uvebavanje. Sloene radnje treba uvebavati deo po deo,
zasebno, a potom ih povezivati u celinu, dok se radnjom ne ovlada u potpunosti.

Uputstva za vebanje
Za vebanje uenika potrebno je izvriti neophodne pripreme:

Obezbediti potreban materijal i pribor, i urediti radno mesto

Demonstrirati radnju, tako da se objasni i izvede svaka pojedinana operacija,
potom da se sjedini vise operacija i na kraju da se izvede radnja u celini
Demonstracija se izvodi polako i prati verbalnim objasnjavanjem, po potrebi
se moe I ponoviti

Faze u procesu vebanja

Najosetljiviji deo vebanja je samostalno ueniko vebanje i od toga zavisi
koliko e uspeti ova etapa asa. U ovom delu razlikuju se tri faze:

Poetno vebanje
Osnovno vebanje
Zavrno vebanje

Poetno vebanje je uenicima najtee. Ono podrazumeva greke i

nespretnost, a nastavnikova uloga je da ide od uenika do uenika i da ih uputi kako
pravilno da rade, tj. da savladaju jednu po jednu operaciju. Ukoliko vie uenika
pravi istu greku, nastavnik je duan da na trenutak prekine rad i ponovo pokae
kako se izvodi kritina operacija. Poetno vebanje je zavreno kada uenici
savladaju strukturu zadate radnje. Iako uenici nisu postigli traenu brzinu, bitno je
da su nauili da radnju pravilno izvode.
Osnovno vebanje podrazumeva povezano ponavljanje ve savladane
strukture radnje ime se postie brzina, tanost i racionalnost. Radnja se izvodi
9

celovito, a veliki broj ponavljanja podie kvalitet vebanja. U radnjama praktine

prirode, osnovno vebanje dovodi do sticanja vetina, a u intelektualnim radnjama
do sticanja odreenog stepena intelektualne sposobnosti za pravilno i brzo
izvoenje intelektualne radnje.
Zavrno ili dopunsko vebanje je svakodnevno primenjivanje steene vetine
u nastavnom I bilo kom drugom radu u kome je ta vetina primenljiva. Stalno
ponavljanje bi trebalo da dovede do automatizacije, tanije do izvoenja radnje uz
smanjeno uee svesti koja se onda moe usredsrediti na druge zadatke. Ukoliko
nastavnik u poetom i osnovnom vebanju ne pazi dovoljno na pravilnosti u
izvoenju operacija kod uenika, oni mogu formirati pogrenu naviku, pa je potrebno
za njih organizovati korektivno vebanje.
Vebanje je vana etapa u strukturi nastavnog asa, jer se na taj nain
uenici pripremaju da naueno primene u ivotu. Uspeh vebanja je uslovljen
misaonom aktivnou uenika. Ukoliko nastavnik jasno predoi svrhu vebanja, ono
e uenicima biti zanimljivo i tada e motivisano vebati. Vreme trajanja ove etape
zavisi od sloenosti radnje koju treba uvebati. Vreme predvieno za obradu novih
sadraja i za vebanje treba posmatrati povezano, ove dve etape uzimati kao iru
celinu. Za uvebavanje treba ostaviti dovoljno vremena, jer uenici kroz rad i
sopstvenu aktivnost dovravaju proces sticanja znanja zapoet u etapi obrade novih
sadraja.

Psiholoki zakoni pamenja i vebanja

Rezultat vebanja je lako uoljiv na spoljnim organima, a znatno tee se

primeuje kod unutranjih organa.
Due plansko ponavljanje u raznim vremenskim razmacima donosi bri i vei
uspeh.
Vremenski razmak vebanja opada u toku dejeg razvoja.
Prilikom prekida vebanja pri postignutim maksimalnim rezultatima, poetni
uspeh kasnijeg vremenskog razmaka vebanja nii je od maksimalnog uspeha
prethodnog dana.
Oblici trajne izvebanosti nazivaju se: umenost, okretnost, spretnost.
Stepen izvebanosti ne odrava se stalno. Ono to je na brzinu izvebano,
bie brzo i izgubljeno. Sporije vebanje i raspodela vebanja na dui rok
obezbeuje due zadravanje izvebanosti.

Najbolje je da se vebanje povezuje sa obradom novih sadraja. Bitno je

uspostaviti logiku vezu izmeu planiranog vebanja i ranije savladanog gradiva. Pri
svakom ponavljanju proveriti da li uenik razume ono to uvebava. Da asovi
vebanja ne bi bili dosadni, neophodno je ovaj oblik rada organizovati tako da on
uenicima priinjava zadovoljstvo. Veliki podstrek za uenike je vebanje u obliku
takmienja.

10

Ponavljanje
Sutina i znaaj ponavljanja
Ponavljanje je etapa iji je zadatak da viekratnim vraanjem obraenim
sadrajima, obezbedi trajnost znanja uenika. Proces zaboravljanja je najsnaniji
posle usvajanja novih znanja, pa je zato nephodno da se posle obrade novih
sadraja, oni ponove. U vebanju i ponavljanju ima dosta zajednikog, ali postoje
jasne razlike zbog kojih ova dva procesa ne treba izjednaavati. U vebanju se
ponavljaju radnje da bi se stekle vetine i navike, a u ponavljanju, radi pamenja. U
vebanju je vana tehnika izvoenja radnje, a u ponavljanju, vano je pamenje
injenica. Da bi ponavljanje bilo smisleno, trebalo bi da usledi odmah posle obrade i
vebanja novih sadraja, u suprotnom se mehaniki pamti sadrina koja nije
smislena.

Vrste ponavljanja
Podela prema rasporedu ponavljanja:

Kontinuirano (stalno)
Raspodeljeno/distribuirano (u vremenskim razmacima)

Ponavljanje se moe praktikovati:

Na poetku asa (povezivanje ranije obraenih I novih sadraja)

U toku asa (u toku obrade novog gradiva podsea se povremeno na ranije
obraeno)
Na kraju asa (ponavljanje gradiva obraenog u toku asa)

Prema kolskoj godini, ponavljanje se primenjuje:

Na poetku (ponavljanje bitnog sadraja iz prethodne kolske godine)

U toku (ponavljanje gradiva savladanog tokom tekue kolske godine,
ponavljanje krajem tromeseja, polugodita)
Na kraju kolske godine (zavrno ponavljanje gradiva obraenog u tekuoj
kolskoj godini)

Po kriterijumu obuhvatnosti sadraja, ponavljanje moe biti:

Fragmentirano (delimino)
Tematsko (ponavljanje tematske celine)
11

Kompleksno (celovito ponavljanje

polugodita ili kolske godine)

gradiva

savladanog

toku

jednog

Prema kvalitetu, ponavljanje moe biti:

Mehaniko (reproduktivno)
Stvaralako (produktivno)

Reproduktivno ponavljanje
Se sastoji u doslednoj reprodukciji sadraja koje je izloio nastavnik (sadraj iz
udbenika ili nekog drugog izvora znanja). Ovom vrstom ponavljanja postie se
pamenje, ali je potpuno iskljuena misaona aktivnost. Zbog toga se treba kloniti
reproduktivnog ponavljanja, jer je neefikasno, insistira na formalnim znanjima i
uenik je misaono pasivan. Ova vrsta ponavljanja se ne moe potpuno iskljuiti, jer
se neke informacije moraju doslovno zapamtiti (definicije, formule, pesme, rei
stranog jezika). Prethodna znanja su esto prepreka prilikom pamenja novih,
ukoliko je re o slinim sadrajima, a pamenje novih sadraja potiskuje iz memorije
prethodno zapamene sadraje.

Produktivno pamenje
Podrazumeva ponavljanje savladanih sadraja sa razumevanjem, pomou
nekog misaonog postupka. Jedan od postupaka je uporeivanje, gde se predmeti,
pojmovi, sadraji meusobno uporeuju i utvruju slinosti i razlike meu njima.
Mogue je poreenje i po suprotnosti. Efikasan postupak je analogija koja se sastoji
u zakljuivanju po kriterijumu slinosti. Analiza i sinteza su takoe efikasan misaoni
postupak. Neka celina se ralani na pojedinane delove, koje se razmatraju jedna
po jedna, a potom se ponovo spajaju u celinu. Sistematizovanje je postupak kojim
se neka znanja povezuju sa prethodno nauenim podacima i injenicama, i smetaju
se u loginu celinu (bitno je znati kljune oslonce koji slue kao orijentiri u
sistematizovanju). Prava znanja su znanja koja su smetena u odgovarajui sistem, i
ona se due zadravaju u svesti od izolovanih znanja. Najbolji nain za ponavljanje
nauenog je primena steenih znanja.

Proveravanje i vrednovanje znanja

Sutina i znaaj
Proveravanje je epata asa u kojoj nastavnik trai i dobija povratnu
informaciju o rezultatu nastavne aktivnosti. S obzirom da nastavnik organizuje i
upravlja procesom uenja, on je odgovoran za rezultat uenja u toku nastave i
uenikovog uenja kod kue. Do rezultata se dolazi proveravanjem uenikih znanja,
i ako oni pokau da nastavni zadaci nisu uopte ostvareni, ili u odreenoj meri,
nastavnik je duan da koriguje proces uenja, i duan je da pobolja sam nastavni
proces.
12

Karakteristike proveravanja
Da bi proveravanje bilo dobro, mora se postii permanentnost, to znai da
provere treba vriti u svim etapama nastavnog procesa:

Na poetku asa
Pri obraivanju novog gradiva
Pri uvebavanju gradiva
Pri ponavljanju gradiva

Provera se moe vriti na posebnim asovima, u pojedinim delovima nastavnog

asa:

Na poetku
U sredini
Na kraju

Provera da li je gradivo uspeno savladano, moe se postii zahtevom da se

steena znanja stalno primenjuju. Nastavnik je duan da znanja uenika proverava u
toku obrade novih sadraja, a ne samo posle izloenog gradiva. Tako se
pravovremeno uvia da li je plan asa dobar, da li uenici shvataju ta se tumai, i
ukoliko se uoi propust, treba korigovati plan. Bitno je da se kontrolie izvravanje
svih zadataka.
Sistematinim proveravanjem, spreava se kampanjski rad i obezbeuje da
znanja uenika budu dublja i trajnija. Proveravanje treba da slui da se podstakne
misaona aktivnost uenika. O rezultatu proveravanja uenici bi trebalo da budu na
vreme informisani.

Vrste proveravanja
Prema vremenu, proveravanje se klasifikuje na:

Prethodno (obavlja se poetkom kolske godine, pre obrade nove nastavne

celine)
Tekue (na poetku, u toku i na kraju nastavnog asa)
Zavrno (na kraju klasifikacionog perioda, polugodita i kolske godine)

Prema nainu kako se proverava, proveravanje moe biti:

Usmeno
Pismeno
Praktino (provera vetina i navika)
13

Testiranjem

Zakljuak
Cilj nastave je da uenici stiu znanja, da se misaono, afektivno i fiziki razvijaju.
Osnovnu nastavnu jedinicu-as, teoretiari nastave prouavaju kako bi utvrdili
strukturu i tok asa koji vode uspehu. as je skup vie povezanih strukturnih
elemenata-etapa:

Uvoenje uenika u rad

Obrada novih sadraja
Vebanje
Ponavljanje
Vrednovanje

Pripremanje prethodi glavnom delu asa. Pripreme mogu biti:

Materijalno-tehnike (spremanje sredstava za rad)

Saznajne (nastavnik obavetava ta e se raditi)
Psiholoke (uenike psihiki usredsrediti na zadatke)

Obrada novih sadraja je etapa gde se usvajaju nove injenice, formiraju novi
pojmovi i sudovi i stiu nova znanja koja se povezuju sa prethodno nauenim u
sistem znanja. Izvori znanja mogu biti primarni i sekundarni. Dimenzionisanje znanja
je utvrivanje obima i dubine sadraja koji e se obraditi na asu. Graduiranje
znanja je postepeno proiravanje i produbljivanje znanja, savladavanjem novih
injenica i poveanjem analitikih zahteva.

Vebanje je esto i sistematino ponavljanje neke misaone ili fizike radnje kako
bi se ona trajno usvojila. Stuktura radnje koju uenici treba da uvebaju ima vie
elemenata koji se savladavaju:

Senzornim delovanjem
Praktinim delovanjem
Izraajnim delovanjem
Misaonim delovanjem

Nastavnik upuuje uenike kako da vebaju, a najosetljiviji deo vebanja je

samostalno ueniko vebanje. Ponavljanje je etapa u nastavnom procesu iji je cilj
da obezbedi trajnost znanja. Nakon obrade i vebanja novih sadraja, sledi
ponavljanje, kako bi uenici pamtili smisleno. Ponavljanje moe biti:
14

Kontinuirano i raspodeljeno
Na poetku, u toku i na kraju asa ili kolske godine
Fragmentirano, tematsko i kompleksno
Mehaniko (reproduktivno) i stvaralako (produktivno)

Proveravanje i vrednovanje znajna su etape asa kada nastavnik dobija povratnu

informaciju o rezultatu nastavne aktivnosti. Ono mora biti permanentno,
sistematino i sveobuhvatno. Po vremenskom kriterijumu proveravanje moe biti:

Prethodno
Tekue
Zavrno

Literatura
1. Didaktika -Organizacija nastave , Mladen Vilotijevi
2. http://pspasojevic.blogspot.com/2010/11/blog-post_8236.html
3.http://www.scribd.com/doc/137777123/Etape-Nastavnog-Procesa-Final2003#scribd

15

16