RENESANSA HEDONIZAM I MORALIZAM

Za renesansu je karakteristicna polemika oko tumacenja svrhe poezije. Javljaju se dve struje:

HEDONIZAM - gr. hdon, uitak. To je tenja ka zadovoljstvu koje je samo po

sebi svrha i pravi cilj svih delovanja. Hedonizam ima uporite u brojnim filozofskim
miljenjima: Epikuru i epikurejcima, utopistima kao to je Tomas Mor, utilitaristima,
filozofima naturalistima, kao i psihologiji ponaanja. Kako postoje razliite koncepcije
zadovoljstva, postoje i razliite varijante hedonizma. Psiholoki hedonizam zastupa
miljenje da pojedinac treba i mora da deluje u cilju ostvarenja elje za zadovoljstvom,
egoistiki erotini hedonizam da pojedinac mora da deluje u skadu sa onim to mu
najvie donosi zadovoljstvo na dui period i, najzad, univerzalni hedonizam da
pojedinac mora da deluje u skladu sa onim to e tokom dugog vremena da
zadovoljava najvei broj ljudi. Iz toga proizilazi da hedonisticko shvatanje svrhe
poezije podrazumeva pruzanje uzitka. Hedonisti autonomno tumace poeziju, smatraju
da je njena svrha da zadovolji pojedinca. *Lodoviko Kastelverto Poezija ima za
cilj da zabavi i osvezi dusu. To uzivanje nije sredstvo za neku drugu pouku.
*Bernardo Taso Samozadovoljstvo je potrebnije od moralne pouke i teze se postize.
MORALIZAM lat. Mos/mores obicaj, zakon. To je kriterijum koji se
primenjuje
na
postupke.
Definie
se
kao
oblik
drutvene svesti,
sistem obiaja, navika, normi.
Moral
je
relativan,
jer
nije
isti
u
svimdrutvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su:
dobro, ispravno i pravedno. Moral je nastao u ljudskom drutvu, jo u prvobitnoj
zajednici. Tokom svoje evolucije ovek je, najpre, iveo u malim grupama gde je bilo
potrebno uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu iznalaenja reenja
za to, formirana su pravila ljudskog ponaanja i nastala je filozofska disciplina etika.
Obiaj je najstarija forma regulisanja drutvenih odnosa i ponaanja. U poetnim
fazama razvoja ljudskog drutva, brojna pravila ponaanja su nastajala stihijski, a u
vezi sa animizmom, kultom i magijom. Ta ponaanja, odnosno obiaji, vremenom su
izgubili na svojoj svrsishodnosti ili se, jednostavno, zaboravilo zato su uspostavljeni,
a prerasli su u moralne norme. Iz toga proizilazi da moralisti svrhu poezije tumace
heteronomno, kao sredstvo za neku drugu svrhu. Moralisti svrhu poezije vide u
vaspitanju i poducavanju ljudi da bolje delaju. * Vicenco Madji Cilj poezije je
spremanje due za uzdizanje do vrline.
IROLAMO FRAKASTORO prevazilazi spor izmedju hedonista I moralista,
jer smatra da minimizuju znacaj poezije svojim tumacenjima. Pesnitvo je daleko
iznad ovih odreenja, pesnikova misija je sveta, on spaja lepotu sadraja i lepotu
forme, tada u njega prodire boanska harmonija. On se javlja kao prijemnik i
medijum. Poezija ima metafiziku funkciju, ona moe i da poui i da zabavi, ali to nije
njena sutina.