Univerzitet u Banjoj Luci

Prirodno Matematiki fakultet

Odsjek : Tehniko vaspitanje i informatika

Seminarski rad iz predmeta: Pedagogija 2

Tema: Problem nasilnog ponaanja u koli

Profesor: dr Lejla Vasi, doc.

Student: Danojevi Milan
Spasojevi Nemanja
Banja Luka, Jun 2013.

ta je NASILJE ???
Nasilno ili prestupniko ponaanje djece u novije vrijeme,
dobilo je zabrinjavajue razmjere u cijelom svijetu, kako
po svom obimu tako i po oblicima ispoljavanja.
Ova pojava se uvrstila meu najtee socijalne probleme
najveeg broja zemalja savremenog svijeta, i u naoj
zemlji stanje je alarmantno , naroito poslije rata (1992 1995).
Dakle, nasilje predstavlja svaki oblik ponaanja koji za cilj
ima namjerno povrijeivanje ili nanoenje bola, bilo
psihikog ili fizikog.

Oblici nasilja
-

Verbalno nasilje,
Fiziko nasilje,
Emocionalno nasilje,
Seksualno nasilje,
Kulturno nasilje.

Verbalno nasilje
Verbalno nasilje se sprovodi sredstvom koje se naziva uvrijedljiva
ili gruba rije. Ova vrsta nasilja je najvie zastupljena u koli pa
ak i kod djece najmlaeg kolskog uzrasta. Verbalno nasilje se
najee provodi radi omalovaavanja fizikog izgleda ili drugih
fizikih karakteristika. Neki od oblika verbalnog nasilja su :
Koritenjem rijei kojima se iskazuju razliiti vulgarizmi da bi se
nanijele to vee uvrede rtvi ( gade, smrade, huljo ),
verbalnim poniavanjem kojim se iskazuju polna obiljeja
( balavice, udavao ),
verbalno iskazivanje nevaspitanosti rtve ( primitive, parazitu,
ljenino ),
vrijeanjem kojim se istiu fiziki nedostaci ( glavonjo, nosonjo,
oronjo).

Fiziko nasilje
Fiziki oblik nasilja karakteristian je po upotrebi fizike
sile, da bi se drugoj osobi nanijela bol ili povreda.
Nasilnik sebi pripisuje pravo jaeg, iz kojeg, prema
njegovom shvatanju i ponaanju proizlaze sva ostala
prava.
Fiziko nasilje, po pravilu, unaprijed je planirano i provodi
se fizikim napadom na rtvu, esto u veoma specifinim
lokacijama ( iza kolskih zgrada, na udaljenim mjestima,
igralistima, tamnim hodnicima, sanitarnim vorovima ,
na putu od kue do kole ).
Postoji vie oblika fizikog nasilja, u koli se najee
ispoljavaju: guranje, udaranje, utiranje, uvrtanje
dijelova tijela, tipanje, upanje i drugo.

Emocionalno nasilje
Emocionalno nasilje prestavlja odnos kojim se
zapostavlja, ugroava, podcjenjuje, vrijea ili
verbalno napada linost uenika i ispoljavaju
negativna osjeanja prema njemu.

Psiholoko pedagoke implikacije nasilja su brojne,

esto nevidljive, pa se nerijetko i ne povezuju sa
nasiljem.

Kao veoma teke posljedice istiu se: poremeaji

govora, kanjenje u fizikom i psihikom razvoju,
javljanje zavisnosti, sisanje prstiju, destruktivno
ponaanje pa i agresija.

Seksualno nasilje
Seksualni oblik nasilja se javlja u razliitim oblicima i skoro
na svim uzrasnim nivoima u koli. Ovaj oblik nasilja je
specifian po tome to se o njemu najmanje eli govoriti, tj.
ovo nasilje se najee prikriva i od strane rtve.
Seksualno nasilje moe se ostvarivati razliitim nainima
(verbalno, fiziki, gestovima, elektronskim sredstvima itd.),
i moe se smatrati manje ili vie ozbiljnim, tako da se nazivi
mogu kretati od seksualnog uznemiravanja za blae oblike,
do seksualnog zlostavljanja za tee oblike nasilja.
Neki od naina ostvarivanja seksualnog nasilja su:
pokazivanje porno asopisa, prianje prostih viceva sa
seksualnim temama, dodirivanje intimnih dijelova tijela,
pokuaj silovanja, itd.

Kulturno i ekonomsko
nasilje
Kulturni oblik nasilja se takoe prisutan u kolama,
ispoljava se kroz razliite oblike negiranja, radi
omalovaavanja drugih uenika na nacionalnoj, religijskoj
i kulturnoj osnovi.
Ekonomsko nasilje u posljednje vrijeme postaje sve
prisutniji oblik nasilja u koli. Ispoljava se kroz razliite
oblike oduzimanja ili iznuivanja novca, novca
namijenjenog za uinu, unitavanjem kolskog pribora,
kraom, itd.

Uenik kao nasilnik

Istraivanja koja su provedena poslednjih godina pokazuju da se u
kolama sa tradicionalnom organizacijom vaspitno obrazovnog
rada poveava broj uenika koji ispoljavaju razliite oblike nasilnog
posaanja. I pored toga kola, porodica i drutvena zajednica tom
fenomenu ne posveuju dovoljno panje.
Neka od uobiajenih obiljeja nasilnika su:
- Agresivnost prema vrnjacima i prema odraslima,
- izgraeni pozitivni stavovi prema nasilju,
- nema izgraena saosjeanja prema rtvama,
- ima izraenu potrebu za prevlau,
- kontinuirano izraava potrebu za moi i vlau nad drugim
uenicima,
- ispostavlja potrebu za suprostavljanje drugim uenicima,
profesorima, roditeljima.

 Analizom obiljeja razliitih oblika nasilja mogue je razlikovati

tipa obiljeja
uenika razliitih
nasilnika.
etiri
Analizom
oblika nasilja mogue je razlikovati
etiri tipa uenika nasilnika.
1. Uenik koji ispoljava formalne oblike nasilja
( obuhvata
sve
oblike
nasilja
kojima se
rtvinasilja
kroz
1. Uenik
koji
ispoljava
formalne
oblike
direktan
napad
trajnije
nanosi
teta).
( obuhvata
sve oblike
nasilja
kojima
se rtvi kroz
direktan napad trajnije nanosi teta).
2. Uenik koji ispoljava neformalne oblike nasilja
( neformalnim
nasiljem
se oznaavaju
oblici
nasilja u
2. Uenik koji
ispoljava
neformalneoni
oblike
nasilja
okviru
kojih se nasiljem
ispoljavase
nasilje,
a nasilnik
i rtva
nisu uu
( neformalnim
oznaavaju
oni oblici
nasilja
direktnim,
skrivenim
odnosima
). i rtva nisu u
okviru kojihve
se u
ispoljava
nasilje,
a nasilnik
direktnim, ve u skrivenim odnosima ).
3. Uenik pasivni nasilnik ( posmatraju nasilnika, ne
uestvuju
direktno
u nasilju
ali (nita
ne preduzimaju
3. Uenik
pasivni
nasilnik
posmatraju
nasilnika,na
ne
spreavanju
ili otkrivanju
nasilnikog
ponaanja
).
uestvuju direktno
u nasilju
ali nita ne
preduzimaju
na
spreavanju ili otkrivanju nasilnikog ponaanja ).
4. Uenik pratilac nasilnika ( skloni su stati na
stranu
nasilnika,
a rijetko
kada pomau
). na
4. Uenik
pratilac
nasilnika
( skloni rtvi
su stati
stranu nasilnika, a rijetko kada pomau rtvi ).

Uenik kao rtva nasilja

rtve nasilja su uenici koji su opetovano i trajno izloeni
negativnim postupcima od strane jednog ili vie uenika. Pored
rtava, u koli postoje i potencijalne rtve i te potencijalne rtve je
veoma lako identifikovati.
Prepoznaju se po tome to ne uzvraaju kada su izloene
formalnim ili neformalnim oblicima nasilja, ispoljavaju uplaenost,
veoma esto na nasilje reaguju plaem.
U koli su najbrojnije pasivne rtve formalnog i neformalnog nasilja.
Takve osobe moemo veoma lako prepoznati po tome to se
povlae u sebe, ispoljavaju strah, nesigurnost, oprezne su i tihe,
usamljene, imaju mali broj prijatelja, itd.
Ove rtve takoe na nasilje pasivno reaguju odstupanjem, plaem,
povlaenjem, izostajanjem sa nastava ili naputanjem kole.

Prevencija, prepoznavanje i
suzbijanje nasilja u koli
Prepoznavanje, prevencija i suzbijanje nasilja u koli
predstavlja jednu od novih , ali i vanih funkcija savremene
kole. kole tu funkciju jo uvijek nedovoljno ostvaruju ali i
kada se angauju na njenom ostvarivanju, one to preteno
ine na otkrivanju nasilnika i suzbijanju ve uinjenih nasilnih
djela.
Preventivnu funkciju kola treba ostvarivati bez obzira na
stepen i vrstu nasilnikog ponaanja, jer ne postoji kola u
kojoj nema formalnog ili neformalnog nasilja.
U ostvarivanju preventivne funkcije, kola treba razlikovati tri
vrste prevencija: primarnu, sekundarnu i tercijalnu
prevenciju.

 Primarna prevencija se provodi tokom redovne nastave i tokom

vannastavnog rada. Sutina takve prevencije od upoznavanja
uenika sa pojedinim oblicima nasilja, potencijalnim nasilnicima, te
pravima i obavezama svih uenika na zatiti od nasilnika. Za
preventivni rad u koli treba angaovati strune saradnike
( psihologe, pedagoge, socijalne radnike ), na asovima
odjeljenske zajednice, itd.
Sekundarna prevencija se usmjerava na tzv. rizine uenike, koji
mogu biti potencijalni nasilnici ali i potencijalne rtve nasilja.
Individualni vaspitni rad sa takvim uenicima ini sutinu
sekundarne prevencije.
Tercijalna prevencija je prevencija koja se sprovodi u sluajevima
ispoljenog nasilja ili u sluajevima njegovog ponavljanja. rtve
nasilja moemo prepoznati u nastavi ali i u svim drugim
vannastavnim aktivnostima. Te znake moemo razvrstati u vie
grupa: nastava i kolski uspjeh, socijalni, emocionalni i fiziki znaci.
Fiziki znaci, po kojima prepoznajemo rtvu nasilja su vidljiviji od
drugih, rtve prepoznajemo po fizikim oteenjima ( modrice,
ogrebotine), po mucanju, estim glavoboljama, itd.

 Dobro pedagoki osposobljeni nastavnici e u nastavnom

procesu prepoznati uenike rtve nasilja kroz nekoliko
uoljivih promjena: gubitak interesovanja za nastavne
obaveze, smetnje u uenju, smanjivanje kolskog
uspjeha, loa koncentracija, izostajanje sa nastave, itd.
U socijalnom kontekstu uenici-rtve nasilja postaju
usamljeni, povueni i rado se izoluju od sredine.
Emocionalni pokazatelji su : nervoza, nespokoj,
uznemireni su, stah, nesigurnost, zabrinutost,
neraspoloenost, itd.
Uenici- rtve mogu se identifikovati i po promjenama u
ponaanju kod kue.
Takva djeca poinju da izbjegavaju odlazak u kolu, gube
apetit, grickaju nokte, slabo spavaju, imaju none more

Zakljuak
Evidentno je da nasilje u kolama predstavlja jedan veliki problem i
da je ve duboko ukorijenjeno, bilo da se radi o formalnim ili
neformalnim oblicima nasilja. Jedan od osnovnih zadataka savremene
kole, sastoji se u prevenciji kolskog nasilja.
U zavisnosti od oblika nasilja koji se ispoljava, nasilje moe da ostavi
velike posljedice u ivotu pojedinca, nekada i trajne. Od velike
vanosti je pravovremeno otkrivanje simptoma koji upuuju na
javljanje nasilja u koli.
Naravno da bi se ovi simptomi na vrijeme prepoznali potrebno je da
kola ima dobro pedagoki osposobljene nastavnike. Saradnja
nastavnika sa roditeljima na identifikaciji rtava nasilnog ponaanja u
koli presudna je i za suzbijanje nasilja u koli.
Ukljuivanje roditelja i lokalne drutvene zajednice neophodno je
kako bi se razvijali partnerski odnosi na rajeavanju zajednikog
problema problema nasilja nad djecom.

Prilog br. 1
Radionica: ta radim kada sam
ljut ili bijesan ???

 Cilj radionice: Zahvaljujui tehnikama smirivanja strasti

i nagona, uenici e nauiti kako da se nose svojim
emocijama i kako da reaguju, a da su prethodno
razmislili. Polazna osnova u prevenciji nasilja je ne
dozvoliti emocijama da vladaju razumom, ve obrnuto,
da razum vlada emocijama. Smirivanje vlastitih
negativnih strasti ( emocija ) i kontrola vlastitih nagona
onsnov je za izgradnju pozitivnog odnosa prema
drugima. Pozitivan odnos prema samom sebi rezultira
pozitivnim odnosom prema drugima i predmetima
( stvarima) oko sebe.
Dvije tehnike samokontrole:
-tehnika kornjae,
-semafor tehnika.

1. Kartica
Krai opis dogaaja gdje sam pokazao svoju ljutjnju ili bijes:

ra sam uradio?

Da li sam i o emu
razmiljao?

Kako sam se osjeao?

2. Kartica
Krai opis dogaaja kada je moj sagovornik bio ljut ili bijesan
na mene :
ra sam uradio?

Da li sam i o emu
razmiljao?

Kako sam se osjeao?

Krai opis dogaaja gdje je moj sagovornik bio ljut na mene ili
sam ja bio ljut na njega:

Koristio sam tehniku: a) Tehniku kornjae

ra sam uradio?

Da li sam i o emu
razmiljao?

b) Semafor tehniku
Kako sam se osjeao?

Stani, smiri se i razmisli prije

nego to odreaguje.
Iznesi svoj problem i reci kako se
osjea.
Postigni pozitivan rezultat.
Razmisli o brojnim rjeenjima.
Unaprijed razmiljaj o posljedicama.
Kreni i pokuaj da ostvari najbolji
plan.

 Rad u parovima: Uenici se dijele u parova. Uenici

ponovo prizivaju u sjeanje dogaaje u kojima su bili ljuti
( bijesni ) ili je neko bio ljut na njih, sa zadatkom da jedan
odreaguje primjenjujui tehniku kornjae a njegov
partner, primjenjujui tehniku semafora. Uenici
popunjavaju treu karticu. Zatim diskutuju i uporeuju
svoje postupke i emocije nastale kada primjenjuju jednu
od tehnika sa ranijim nainom reagovanja i emocijama
koje slijede. ta je sa razumom u prvom sluaju, a ta
kad primjenjuju neke od nauenih tehnika.
Zajedniki razgovor i diskusija :
- razgovor o emocijama koje su pratile razliite naine
reagovanja
- Da li postoje prihvatljivi i neprihvatljivi naini da se
nosimo sa negativnim emocijama?
- Koji su poeljni i zato? Koji su nepoeljni i zato ?

Prilog br. 2
Radionica: Mitovi o nasilju

 Cilj radionice: Razotkriti mitove ili najee predrasude o

nasilju i sastavljanje ugovora o ponaanju bez nasilja. Postavlja
se pitanje KOLIKO i TA uenici znaju o nasilju. Kroz radionicu
podstiemo uenike na razmiljanje o njihovoj uionici bez
nasilja. Ideje koje iznesu nee nametati autoritet ( nastavniku )
ve samim uenicima nego e sami preuzimati odgovornost.

TANO ili NETANO

1.

Nasilnitvo je samo zadirkivanje.

DA

NE

2.

Neki ljudi zasluuju da ih neko zadirkuje.

DA

NE

3.

Samo djeaci mogu biti nasilnici.

DA

NE

4.

Oni koji se ale na nasilnike su mamine maze.

DA

NE

5.

Nasilnitvo je sastavni dio odrastanja.

DA

NE

6.

Nasilnici e odustati ako ih budemo ignorisali.

DA

NE

7.

Nasilnici ne potuju sebe.

To moe biti razlog to maltretiraju druge ljude.

DA

NE

8.

Dijete koje se poali starijim da ga neko maltretira

je tuibaba.

DA

NE

9.

Sa nasilnicima se treba tui ili im uzvraati istom

mjerom.

DA

NE

10.

Ljudi koje neko maltretira mogu se osjeati

povrijeeno ali to brzo prebrode.

DA

NE

1.

Nasilnitvo je samo zadirkivanje.

NE

Nasilnitvo je mnogo vie od zadirkivanja dok neki nasilnici

zadirkuju, ostali se slue fizikim nasiljem, zastraivanjem ili drugim
taktikama. Zadirkivanje ponekad moe biti zabavno; Nasilnitvo
uvijek boli.

2.

Neki ljudi zasluuju da ih neko maltretira.

NE

Niko ne zasluuje maltretiranje. Veina nasilnika zadirkuje one koji

su na neki nain drugaiji. Razlike nebi smjele da budu razlog za
nasilnitvo.

3.

Samo djeaci mogu biti nasilnici.

NE

Izgleda da su veina nasilnika djeaci, ali i djevojice mogu biti

nasilnici.

4.

Oni koji se ale na nasilnike su mamine maze.

NE

Oni koji se ale na nasilnike brane svoje pravo da ne budu

maltretirani. Za njih se moe rei da su zreliji nego nasilnici

5.

Zadirkivanje je sastavni dio odrastanja.

NE

6.

Trpiti zadirkivanje, maltretiranje , uznemiravanje, povreivanje i

zlostavljanje nije normalno. Ako mislite da je to normalno,
manje su anse da ete neto rei ili uiniti povodom toga, to
nasilnicima daje zeleno svjetlo da nastave.

NE

Nasilnici e odustati ako ih budemo ignorisali.

DA i NE

Neki nasilnici e moda odustati. Ali drugi e se razljutiti i nastaviti sa

maltretiranjem.

7.

Nasilnici ne potuju sebe. To moe biti razlog to maltretiraju druge

ljude.

NE

Neki nasilnici sebe potuju. Sasvim su zadovoljni sobom, a to to

maltretiraju druge im pomae da budu jo zadovoljniji.

8.

Dijete koje se poali starijima da ga neko maltretira je tuibaba.

NE

Dijete koje ima problema treba da se poali nekom starijem. Isto to

treba da uini ako primijeti da neko drugi ima problema zbog
maltretiranja.

9.

Sa nasilnicima se treba tui ili uzvraati istom mjerom.

NE

Ako se potuete sa nasilnikom, moda ete se povrijediti. Moda ete

upasti u nevolju zbog tue. Ako pokuavate da se osvetite, ponaate se
isto kao nasilnik. I jedno i drugo ine stvar gorom.

10.

Ljudi koje neko maltretira mogu da se osjeaju povrijeeno ali to brzo

prebrode.
Nasilnitvo ostavlja dugotrajne posljedice. Neka djeca napuste kolu
zbog nasilnitva. Neka postanu toliko tuna, oajna, ne vide izlaz iz
situacije pa pomisle na samoubistvo.

NE

Hvala na panji !