SKRIPTA

ZATITA DRVETA OD KSILOFAGNIH INSEKATA

(za studente odseka za umarstvo)

Ova skripta sadri delove knjige Zatita drveta I deo (ksilofagni insekti) autora prof. dr Konstantina
Vaia (1971) i namenjena je za spremanje ispita iz predmeta Zatita drveta koga polau studenti odseka za
umarstvo koji su predhodno poloili ispit iz predmeta umarska entomologija.

SPECIFINOSTI TELESNE GRAE KSILOFAGNIH INSEKATA

ivot u drvetu, u uzanom i mranom prostoru hodnika, doveo je do pojave niza specifinosti u grai
pojedinih delova tela ksilofagnih insekata, koje su posledica prilagoavanja ovih organizama posebnim
uslovima ivota. Pomenute adaptivne pojave manifestuju se u promeni oblika tela, rudimentisanju
nepotrebnih organa, jaanju organa potrebnih za buenje hodnika u tvrdom supstratu, stvaranju naroitih
organa za lake kretanje u hodnicima, u depigmentisanju koe itd. Navedene speciginosti mogu se sresti
kako kod larava, tako i kod odraslih insekata, naroito kod vrsta koje grade materinske hodnike (sipci,
cilindrini srikari i drugi).
Kada su u pitanju odrasli insekti morfoloke specifinosti su najslabije izraene kod vrsta koje ive u
drvetu samo u larvenom stadijumu. One se ispoljavaju najee u obliku tela koje je redovno cilindrino i
izdueno (skorio sve striibube). Ovakve forme zastupljene su naroito kod vrsta koje se aure dublje u
drvetu, te se odrasli insekti moraju sami probijati do povrine. Javljaju se takoe i spljotene forme, ali su
one ee kod ksilofaga koje se aure u neposrednoj blizini kore, ili kod kojih larva obezbeuje izlazak
odraslom insektu (na primer kuna striibuba). Dalje, ksilofagni insekti koji u odraslom obliku ive
slobodnim ivotom, imaju po pravilu snano razvijen usni aparat (naroito mandibulae). Izuzetak ine leptiri
ije gusenice ive u drvetu (vrbotoac, drvesnica, staklokrilci i dr.). U ovom sluaju gusenice izrauju izlazni
hodnik i izlazni otvor, koga samo leerno zatvore pauinom ili crvotoinom.
Lutke, koje su snabdevene nizom kratkih, unazad okrenutih bodlji, spiralnim pokretima tela prolaze
kroz hodnik i izbacuju se do polovine kroz izlazni otvor, tako da i leptir izlazi bez ikakvih tekoa. Prema
tome ovde susreemo pojavu adaptivnih osobina kod lutaka, to je dosta retko.
Ksilofagni insekti koji najvei deo svoga ivota i u odraslom obliku provode u drvetu, pored
izduenog, cilindrinog tela i snano razvijenog usinog aparata za grickanje, poseduju i niz drugih
adaptivnih karaktera. Ovde treba pomenuti obronak na kraju pokrioca sipaca drvenara i cilindrinog
srikara. Njime mujaci, kao buldoerom, zahvataju crvotoinu koju proizvode enke kopanjem
materinskih hodnika i kreui se unazad, izbacuju je kroz ulazne otvore. Osim toga ovi insekti se
odlikuju uvek kratkim ekstremitetima (nogama i pipcima) i jako razvijenim vratnim titom koji esto
pokriva glavu odozgo, tako da se ona jedva vidi. Pipci su, kao to je pomenuto kratki, najee
prelomljeni glaviasti, smeteni u udubljenjima vratnog tita. Noge ovih insekata su obine kratke ali
snane, esto na spoljnoj strani goleni snabdevene jakim zupcima koji slue naiverovatnije za
privrivanje za zidove hodnika prilikom izgtizanja drveta, a isto tako i za potiskivanje stvorene
crvotoine iza tela. Ovako graene noge susreu se kod nekih sipaca i kod hrastovog cilindrinog
srikara (Platypus cylindrus). Stopala su najslabije razvijeni deo nogu. Ona mogu biti sasvim kratka,
ili pak tanka i jako izduena (Platypus i dr.). Oi su najee razdvijene, ali postoje i poptuno slepe
forme (termiti).
Kod larava ksilofagnih insekata takoe susreemo niz osobenosti koje se mogu ubrojati u
adaptivne karaktere vezane za nain ivota. Vee forme imaju izdueno, manje ili vie spljoteno telo
iji je prednji kraj ponekad jako proiren. Naroito su u ovom pogledu interesantne larve krasaca
(Buprestidae) kod kojima su glava i grudi znatno jai i iri od trbunog dela tela, tako da lie na topuz.
Larve striibuba imaju izdueno telo kod koga je glaveni i grudni deo proiren, ali ne tako izrazito kao
kod krasaca. Opisani oblici tela pogodini su za kretanje u uzanom prostoru izmeu kore i beljike ili
pak medu godinjim prstenovima tvrdog drveta koje ksilofagni insekti po pravilu izbegavaju. Larve
sitnijih insekata ne pokazuju sline osobine, jer za njih ima dosta prostora u slojevima mekog drveta.
Tako na primer larve drvotoaca (Anobiidae), kapucina (Bostryohidae), buba beljikara (Lyctidae),
sipaca (Scolytidae) i dr. imaju ovgalno cilindrino telo, savijeno u vidu potkovice (u starijim
stadijumima larve prve tri grupe lie na grice, odnosno larve gundelja).
to se tie organa za kretanje, pravilo je da su larve ksilofaginih insekata beznoge, ili su im ovi
eksitremiteti rudimentisani. Ree se susreu forme ije larve imaju dobro razvijene grudne
(Anobiidae) ili i grudne i trbune noge (gusenice leptira iz familija Cossidae i Sesiidae). Meutim,
mesto nogu kod larava se javljaju drugi organi koji im omoguavaju kretanje u hodnicima. Tako na
primer kod larvi striibuba, grudne i trbune strane telesnih segmenata snabdevene su zadebljalim
rapavim povrinama (uljaste povrine ili ampulae), pomou kojih se veoma lako i brzo kreu u

svojim hodnicima. Kod larava drvotoaca kretanje potpomau i ekinje iji su vrhovi okrenuti
unazad.
Kod larava nekih ksilofagnih insekata javljaju se posebni organi koji slue za zbijanje
crvotoine ili za njeno izbacivanje iz hodnika. Tako na primer kod laara (Lymexylidae) i kod osa
drvenarica (Siricidae) postoje na kraju tela jaki izrataji pomou kojih one obavljaju navedene
radnje. Nije iskljueno da ovi dodaci u izvesnoj meri slue i za lake kretanje u hodnicima.
Dalje pojave koje su vezane sa prilagoavaljem nainu ivota su rudimentacija ulnih organa i
depigmentacija koe. Od prvih naroito su redukovane oi koje u tami hodnika ne vre nikakvu
funkciju. Slepe larve ksilofagnih insekata ipak razlikuju svetnost i tamu (najvetovatnije preko koe),
jer njihovi hodnici nikada ne izlaze na povrinu napadnutog drveta.
Depigmentacija koe je takoe posledica ivota u tami. Koa ksilofagnih insekatskih larava
najee je bezbojna, ili ima ukastu, odnosno prljavo belu nijansu. Ree se javljaju crvenoute ili
izrazito votano ute forme. To je sluaj kod insekaita ije larve u toku razvoja vie puta menjaju
sredinu u kojoj se razvijaju (na primer gusenice drvesnice - Zeuzera pyrina L. prelaze iz granica u
grane, da bi na koncu zavrni deo svoga razvia obavile u stablu; gusenice vrbotoca Cossus cossus L.
esto naputaju stabla u kojima su se izlegle i odlaze bilo u druga stabla, bilo u zemlju radi aurenja).
Pored opisanih spoljanjih, javljaju se i izvesne adaptacione karakteristike unutranjih delova
tela. Od ovih da na prvom mestu pominjemo grau prednjeg eluca (proventriculus). Kod veine
ksilofagnih formi on je jako razvijen, snabdeven vrlo snanom muskulaturom, a njegova unutranja
hitinsika opna obrazuje zadebljanja u vidu rebara, zubaca i sl. Ogledima je ustanovljeno da ovaj
organ viri pulzirajue pokrete i da doprinosi finijem usitnjavanju hrane, odnosno drveta (navedeni
autor unosio je u proventrikulus parafin, a zatim ga je vadio putem disekcije i naao na njemu otiske
zubaca i rebara). Da proventrikulus slui finijem usitnjavanju hrane dokazuje i to to su estice drveta
u srednjem crevu sitnije nego u proventrikulusu i to kod insekata koji nemaju razvijen
proventrikulus (striibuba - Xystrocera globosa) estice drveta u srednjem crevu imaju znatno vee
dimenzije nego u sluajevima gde je prednji eludac razvijen (na primer kod Macrotoma palmata
drvo je u obliku finog praha).
Pored ovoga javljaju se specifinosti u grai drugih delova crevnog aparata. Ovde na prvom
mestu treba pomenuti rektalnu kesu termita - proirenje zadnjeg creva u kome su smetene
simbiontske prazivotinje (biari), dalje fermentacionu komoru larava listoroaca (Lamellicornia) u
kojoj ive bakterije iji fermenti razlau celulozu. Proireno zadnje crevo ovih insekata ima na
unutranjoj strani delove na kojima je kutikula snabdevena jako razgranatim ekinjama; kutikula
izmeu ovih je jako tanka i proeta je finim kanaliima. U ovim regionima zadravaju se estice
drveta vrlo dugo, sve dok ih mikroorganizmi ne razloe. Verovatno je da se ovde vri i apsorpcaja
hrane. Organi koji sadre simbiontske mikroorganizme (micetomi), nalaze se i na zidovima srednjeg
creva mnogih drvotoaca (Anobiidae), i striibuba (Cerambycidae). Osim toga simbionti mogu da se
nalaze i u posebnim elijama srednjeg creva. Micetomi se dalje nalaze i u masnom telu i sl.
Adaptivne osobine unutranjih organa ksilofagnih insekata jo su vrlo malo prouene i
nesumnjivo je da e nova istraivanja otkriti niz drugih koje su rezultat ivota u drvetu i ishrane
drvnom masom.
FIZIOLOGIJA ISHRANE I VARENJA KOD KSILOFAGNIH INSEKATA
U poglavlju o hemijskom sastavu drveta videli smo da se ono sastoji od razliitih materija i da
je bioloka vrednost tih supstanci razliita. Glavnu masu drveta ine celuloza i lignin, dakle jedinjenja
koja su hemijski vrlo stabilna i koja ivotinjski organizmi teko koriste (celuloza ini 6062% suve
supstance drveta a lignin 1838%). Drvene polioze dolaze na drugo mesto po zastupljenosti
(pentozani 623% i heksozani 214%). U daleko manjoj meri susreu se lake svarljive materije
(skrob 05%, eeri 06,2% i belanevine 1,12,3%). Iz izloenog pregleda se vidi da je drvo kao
hranjiva supstanca vrlo bogato u teko svarljivim ugljenim hidratima, ali ujedno vrlo siromano u
lako svarljivim ugljenim hidratima i belanevinama. Stoga je od naroitog interesa reiti pitanje na
koje naine insekti koriste teko svarljive ugljene hidrate i kako se snabdevaju supstancama u
minimumu (belanevine, vitamini i sl.). U ovom poglavlju emo glavnu panju obratiti na

iskoriavanje i varenje celuloze. Lignin koji se takoe nalazi u znatnim koliinama u drvnoj masi
insekti uopte ne mogu da koriste. Da je ovo tano svedoi i ogled u kome su termiti hranjeni drvetom
ija je prethodna hemijska analiza ustanovila da sadri 54,6% celuloze, 18% pentozana i 27,4%
lignina. Izmet ovih insekata sadravao je svega 18% celuloze, 8,5% pentozana i ak 75,5% lignina. Iz
navedenih podataka se vidi da je najvei deo pentozana i celuloze iskorien, dok je lignin kao potpuno
nesvarljiv koncentrisan u izmetu i izbaen napolje.
VARENJE CELULOZE
Ve smo pomenuli da ima vrlo malo ivotinja koje koriste celulozu direktno. Naprotiv,
fermenat celulaza daleko je rasprostranjeniji kod mikroorganizama, i to preteno onih koji pripadaju
biljkama (bakterije i gljivice). Sve do najnovijeg vremena verovalo se da insekti koriste celulozu samo
posrednim putem, tj. pomou simbiontskih mikroorganizama. Meutim, noviji radovi opovrgli su ovo
miljenje i dokazali da insekti predstavljaju i u ovom pogledu izuzetak, tj, da su u stanju da vare
celulozu i sopstvenim fermentima. Ipak, kod znatnog broja vrsta nije naena celulaza, a sposobnost da
vare celuloyu vezana je ustvari za prisustvo simbionata. Ovo je eksperimentom za termite nesumnjivo
dokazano. Prema tome postoje dva naina korienja i varenja celuloze: direktno i indirektno.
Direktno varenje celuloze. Mali je broj ksilofagnih insekata za koje je do danas uzvreno da su
sposobni da sami razlau celulozu do glukoze, tj. da proizvode fermente celulazu i celobiazu. Pomenuti
fermenti naeni su u crevnom soku larava velike hrastove striibube (Cerambyx cerdo L.), kune
striibube (Hylotrupes bajulus L.), Macrotoma palmata, rie kune striibube (Stromatiium fuilvum)
arenog drvtoca (Xestobium rufovillosum), takastog drvotoca (Anobium punctatum De Geer) i dr.
Naroito je aktivna celulaza larava rie kune striibube. Pri PH = 5,5, prema Mansour-u njihov
crevni sok razlae celulozu ak i onda kada je vezana sa ligninom, dakle u njenom najotpornijem
obliku.
Da navedeni insekti zaista vare celulozu svedoi i injenica da njihov izmet sadri daleko
manje celuloze i pentozana nego drvo u kome ive, odnosno i kojim se hrane. Za arenog drvotoca
eksperimentom je dokazano da asimilira oko jednu treinu ukupne celuloze koju pojede zajedno sa
ostalim sastojcima drveta. Lignin naprotiv uvek ostaje u istoj koliini, te se koncentrie u izmetu.
Meutim, postoje i insekti koji uopte nisu sposobni da koriste celuloze. Takav je sluaj sa
larvama buba beljikara (Lyctidae), kapucina (Bostrychidae), nekih striibuba (na pr. Xystrocera) i
gusenicama vrbotoca (Cossus cossus). Glavnu hranu ovih insekata ine ekstraktivne materije, pre
svega skrob i eeri, a u izvesnoj meri i drvne polioze (gusenice vrbotoca proizvode jedan fermenat
koji razlae heksozane). Poto se ove supstance nalaze u drvetu u malim koliinama, razumljivo je da
larve navedenih insekata moraju da pojedu nesrazmerno velike koliine hranljivog supstrata da bi
podmirile svoje potrebe u njima. Kod vrsta iz familije Lyctidae glavnu ulogu igraju ekstraktivne
materije koje se mogu direktno asimilirati (glukoza). Ako drvo ne sadri eere nego samo skrob, one
mogu dugo da ive, ali vie ne rastu. im se hrani dodaju eeri, porast se nastavlja a razvie znatno
ubrzava. Slina pojava konstatovana je i kod gusenica vrbotoca. Ako se hrane drvetom njihovo
razvie se zavrava tek u treoj godiini. Meutim, hranjene argarepom, zavravaju razvie za svega
godinu dana. U laboratoriji Zavoda za entomologiju uspelo se dobiti leptire ve osam meseci nakon
polaganja jaja. Verovatno je da razvie ubrzava ne samo vea koliina eera, nego i druge hranljive
materije, pre svega belanevine.
Indirektno korienje celuloze zastupljeno je kod velikog broja ksilofagnih insekata. Najlepi
primer za ovo nalazimo upravo kod termita. Da su ovi insekti nesposobni da sami vare celulozu,
dokazano je eksperimentom. Ako se termiti dre 24 asa na tempeiraturi od 36C ili pri povienom
pritisku kiseonika (3,5 atm.), odnosno ako due vreme gladuju, njihova crevna flora propada, te vie
ne mogu da ive na istoj celulozi, niti pak mogu da koriste celulozu drveta. Ovako sterilizovani insekti
mogu da ive jo najvie 2-3 nedelje, a zatim propadaju od gladi iako im je crevni kanal pun hrane.
Meutim, ako je celuloza proeta micelijama gljivica oni se ponaaju normalno i ostaju u ivotu. Na
koncu, ako im se obnovi crevna mikroflora (davanjem partikula izmeta drugih termita), insekti
ponovo postaju sposobni da ive na istoj celulozi, odnosno da koriste celulozu drveta. Slini ogledi, sa

istovetnim rezultatima, vreni su i na jednom drugom insektu koji pripada redu Blattodea (buba
vabe).
Kao to je ve navedeno, simbiotske praivotinje (Flagellata) nalaze se u kesastom proirenju
zadnjeg creva. Prema Pierantoni-u, ove protozoe sadre bakterije koje uestvuju u zavrnim
procesima razlaganja celuloze. Interesantno je da su vrste protozoa koje naseljavaju crevno proirenje
razliite i nije iskljueno da svaka od njih ima posebnu ulogu.
Dugo je bilo nejasno na koji nain termiti koriste glukozu i druge materije koje stvaraju
simbiontske protozoe, jer glukoza nije mogla biti dokazana u retktalnoj kesi, a apsorpcija hranjivih
materija kod insekata u regionima zadnjeg creva je minimalna. Pretpostavljalo se uglavnom da termiti
ive od izumrlih protozoa. Tek radovi francuskog biologa Grasse-a i njegovih saradnika objasnili su
ovaj mehanizam. Naime, insekti usitnjavaju drvo na vrlo fine estice i ono dospeva u rektalnu kesu
manje vie nepromenjeno. Biari ga uvlae u svoje telo i razlau, koristei njegove supstance za
izgradnju svoga organizma. Termiti koriste biare u obliku proktodealne kae, jedne sluzaste tenosti
koja je puna mikroorganizama raznog uzrasta (proktodealnu kau proizvode radnici isputaju je na analni
otvor pri odreenom nadraaju pipcima drugog termita). Poto bude usisana, proktodealna kaa dospeva u
proventrikulus iji hitinski zupci zahvataju i drobe najkrupnije protozoe, koje se zatim vare u srednjem
crevu. Sitniji mikroorganizmi izbegavaju smrt i ponovo se vraaju u rektum, gde nastavljaju da se razvijaju.
Kao to se vidi odnos izmeu termita i mikroorganizama nije potpuna simbioza. Insekti pruaju
biarima zaklon, hranu i anaerobne uslove, ali ih kasnije ubijaju i koriste njihova tela za svoju ishranu.
Drugi primer posrednog korienja celuloze je simbioza izmeu insekata i gljiva. Ovde je veza
izmeu simbionata neto labilinija. Dok simibionti termita ive u samom telu insekta (endosimbioza),
gljivice se razvijaju u drvnoj masi kojom se insekti hrane (ektosimbioza). Pri ovakvom nainu ishrane mogu
da nastupe dva sluaja, tj larve mogu da jedu same micelije i spore simbionata koje rastu na zidovima
hodnika ili pak u sebe unose drvnu masu koja je u manjem ili veem stepenu proeta micelijama. I u jednom
i u drugom sluaju rezultat je isti. Gljive koriste i prerauju hranjive sastojke drveta, dovodei ih u oblik
pristupaan za ksilofagne insekte. Hranei se micelijaima ovi imaju na raspoloenju punovrednu hranu koja
sadri dovoljne koliine ugljenih hidrata, belanevina, masti, vitaimina i dr.
Najlepi primer direktne ishrane simbiontskim organizmom susreemo kod sipaca drvenara
(Scolytidae), cilindrinog srikara: (Platypodidae) i Hylecoetus dermestoides. Buei sistem materinskih
hodnika enke sipaca i srikara zasejavaju njihove zidove sporama gljiva (ambrozija gljivece). Naavi se u
povoljnim uslovima za razvie spore klijaju dajui micelije koje se granaju po hodnicima. Ponekad gljiva
tako napreduje da ispuni celu upljinu hodnika i ugui larve insekata koje se unutra razvijaju. Meutim, to se
ipak retko deava. Obino su insekti u stanju da reguliu porast gljivice (regulisanjem vlage u hodnicima) i
da tako usklade potronju hrane i razvie simbionta.
Simbioza sa gljivama susree se i kod drugih insekata tako na primer larve osa drvenarica
(Siricidae) ne mogu da se hrane sveom drvnom masom. Stoga enke prilikom polaganja istovremeno
ubacuju pored jajeta i spore gljiva koje se redovno nalaze u njihovom telu, u naroitom organu. Ove ubrzo
klijaju, daju miceliju i ona poinje sa razaranjem drvne mase u neposrednoj okolini larve koja tako ve
u prvim trenutcima ivota uzima drvo koje je poelo da se dekomponuje i koje je proeto micelijama
simbionta.
Prisustvo gljiva stimulira razvie i onih insekata koji su inae sposobni da sami razlau
celulozu. To je konstatovano na primer za larve kune striibube, arenog drvotoca, takastog
drvotoca i dr. Zbog toga navedeni ksilofagni insekti naroito drvotoci napadaju prvenstveno drvo
koje je bar u malom stepenu posednuto gljivama.
Na koncu, postoje i insekti za koje je potrebno da drvo bude proeto velikom koliinom
micelija, odnosno da se nalazi u odmaklim stupnjevima trulei. Mada u sebe unose promenjeno drvo
oni se u stvari njime ne hrane (drvo prolazi kroz njihov organizam manje vie nepromenjeno, a
ukoliko se menja to je samo blagodarei delovanju simbionata), nego iskoriavaju micelije koje se u
drvetu nalaze (C h a u v i n ove insekte naziva lanim ksilofagama).
SNABDEVANJE BELANEVINAMA I NJIHOVO VARENJE

Belanevine pripadaju grupi hranjivih materija koje su neophodne za normalnu ishranu svih
ivih bia nesposobnih da ih sintetiu iz neorganskih sastojaka. Prema tome i ksilofagni inseikti
moraju za svoj ivot i razvie imati na raspoloenju dovoljne koliine ovih supstanci. Poto je drvna
masa, kao to smo ve videli, jako siromana belanevinama (naroito srika) njihove larve
zadovoljavaju potrebe svoga organizma u proteinskim materijama bilo tako to uzimaju nesrazmerno
velike koliine drveta, bilo opet putem simbioze sa makroorganizmima.
U prvom sluaju u pitanju su najee insekti ije se larve razvijaju u beljici jer ovaj sloj
sadri najvie belanevina. Konstatovano je meutim da ni svi delovi beljike nemaju jednake koliine
ovih supstanci. Njima su najbogatiji slojevi u neposrednoj blizini kore. Ovo utie na brzinu razvia
raznih vrsta ksilofaga na taj nain to one koje ive u plitkim slojevima beljike, imaju po pravilu
znatno krai ivotni ciklus. Koliko koliina belanevina utie na brzinu razvia najbolje su pokazali
ogledi koje je izveo Becker. Navedeni autor je konstatovao da dodatak peptona drvetu u kome se
nalaze larve kune striibube mnogostruko ubrzava njihovo razvie. Isto tako je ustanovio da se larve
bre razvijaju u beljici, dok sriku, siromanu beianevinama izbegavaju. Sline pojave konstatovane
su kod drvotoaca, ali samo u poetnim stupnjevima larvenog razvia, jer kasnije oni svoje potrebe u
belanevinama zadovoljavaju pomou simbionata (larve kune striibube nemaju simbionte).
Snabdevanje belanevinaima putem simbioze veoma je rasprostranjeno kod ksilofagnih
insekata. Videli smo da postoje vrste koje vare same simbionte (termiti), poto ovi iskoriste celulozu i
druge sastojke drveta i sintetizuju od njih materije svoga organizma, koje su pristupane insektima.
Ova pojava nije ograniena samo na endosimbionte. Na slian nain snabdevaju se belanevinama
insekti koji gaje ambrozija gljive u svojim hodnicima (Scolytidae, Platypodidae, delom Lymexylidae
itd.).
Vrste ksilofagnih insekata koje se snabdevaju belanevinama iz drveta u velikom stepenu su
zavisne od koliine ovih materija u hranjivom supstratu. Tako na primer larve kune striibube koje
kao to smo videli nemaju simbionte, ne mogu da ive dugo na istoj celulozi. Naprotiv, termiti i
Anobiidae imaju ovu sposobnost. Stoga su ove ivotinje u stanju da napadnu vrlo staro drvo u kome
sigurno vie nema ni traga belanevina.
Poseban sluaj predstavljaju insekti truloga drveta. Njihove larve unose u sebe razloenu
drvnu masu, ali ne koriste njene sastojke, nego se ishranjuju iskljuivo micelijama gljivica koje bogato
proimaju drvo u razlaganju. Stoga je i opravdan naziv koji Chauvin daje ovoj grupi insekata (lane
ksilofage).
Samo varenje belanevina vri se u srednjem crevu. Pod uticajem naroitih fermenata koji se
nazivaju proteaze belanevine se najpre raspadaju na albumoze i peptone, ovi na polipeptide koji pod
uticajem drugih encima (polipeptidaze) daju aminokiseline. Od raznih aminokiselina, poto budu
apsorbovane u krv i transportovane do tkiva, insekti grae sebi specifine belanevine.
SNABDEVANJE VITAMINIMA
Eksperimentalno je ustanovljeno da su za normalno razvie insekata potrebni vitaimini B
grupe (B1, B2, B6, pantoteinska kiselina i dr.). Nedostatak navedenih supstanci izaziva zastoje u
porastu i druge poremeaje. Interesantno je da se ove pojave ne ograniavaju samo na ivotinje koje
su patile od avitaminoze, nego i na njihovo potomstvo, Drugi vitamini (A, C, D itd.) prema
dosadanjim posmatranjima nemaju nikakvog znaaja.
Poznato je da je drvo siromano vitaminima, naroito ako se nalazi u vazduno suvom stanju.
Stoga se i postavlja pitanje na koji nain se ksilofagni insekti snabdevaju ovim neophodnim
supstancama.
Izvori vitamina su opet simbiontski mikroorganizmi, koji mogu pripadati najrazliitijim
grupama, a mogu se nalaziti u raznim organima. Kod drvotoaca i striibuba nalaze se simbionti
(najverovatnije iz grupe kvasaca) u naroitim elijama srednjeg creva, odakle stalno prelaze u samu
upljinu creva. Kakav je mehanizam korienja ovih mikroorganizama jo nije u potpunosti poznato.
Najverovatnije je da insekti razlau samo mrtve simbionte. Kod termita smo videli da koristei biare
dobijaju u stvari punovrednu hranu koja pored neophodnih hranjivin supstanci sadri i vitamine.

Slino se moe rei i za sipce i druge insekte koji se hrane micelijama ambrozia-gljiva, jer i ovde
simbiontski organizam prua insektu sve to je neophodno za njegov normalan ivot i razvie. Znaaj
simbionata za izvesne ksilofagne insekte ispitivao je eksperimentalno pored ostalih autora i Payne. On
je odrasle larve tvrdokrilaca Synchroa i Dendroides drao na sterilizovanim komadima hrastove kore.
Eksperimentalne ivotinje su ivele itavih 6 godina, ali se nisu zaaurile sve dok nije poeo da ih
hrani nesterilizovanom korom. Tada su zavrile razvoj i uaurili se posle svega 5 dana.
Pored crevnog kanala sedite simbionata moe se nalaziti i u naroitim elijama masnog tela.
Takav je sluaj na primer kod buba beljikara (Lyctidae), kod primitivnih termita (Mastotermes) itd. I
ovi simbionti najverovatnije slue za pokrivanje potrebe insekta u vitaminima.

KSILOFAGNI INSEKTI KAO RAZARAI DRVETA

Definicija i podela
Pod ksilofagnim insektima uopte podrazumevaju sve forme koje se na bilo koji nain hrane
drvetom, preraujui njegove hranjive sastotke u svom crevnom kanalu putem fermenata za varenje ili
koristei ih idirektno, preko ekto ili eindosimbiontskih mikroorgamzama. Mada vrlo iroka, ova definicija ne
obuhvata sve insekte koji ive u drvetu, jer postoje forme koje u njemu kopaju hodnike da bi se tu nastanile,
dok im je reim ishrane sasvim drukiji (na primer mravi). Poto tom prilkom nanose tehnike tete,
definiciju bi trebalo proiriti i na njih. Meutim, ovde se susreemo sa jednom tekoom. Naime, ksilofagan
znai na grkom onaj koji jede drvo, ili jo adekvatnije onaj koji se njime hrani. Mravi, izvesne solitarne
pele i neke ose grade hodnike da bi se u njima nastanili ili da bi odgojili svoje potomstvo. Oni ne jedu drvo
te nisu ksilofage u pravom smislu rei. Ipak, data definicija zadovoljava praktine potrebe, te emo se nje i
pridravati uz navedenu ogradu.
Ksilofagnih insekata u irem smislu rei ima mnogo, jer se ovde mogu ubrojati sve vrste koje
nastanjuju bilo koji sloj diveta (koru, liku, beljiku ili sriku), bez obzira na ekonomski efekat njihove
delatnosti. Ovde bi prema tome uli sipci potkornjaci (Scolytidaie), krasci (Buprestidae), mnoge striibube
(Cerambycidae) itd. Meutim, upoznavanje svih tih insekata bio bi suvie obiman zadatak koji daleko
prevazilazi okvire zatite drveta. Stoga emo se ograniiti samo na ksiliofage u uem smislu rei, tj. forme
koje posredno ili neposredno razaraju drvnu masu i bar u jednom razvojnom stadijumu prodiru u dublje
slojeve drveta, izazivajui tehnika oteenja.
Najvei broj vrsta ksilofagnih insekata ivi u tropskim i suptropskim oblastima. Ovde, takoe, ive i
forme koje se samatraju najopasnijim razaraiima drveta (terimiti). U umerenim zonama ima ih znatno
manje. Prema Vite-u, u srednjoj Evropi ivi svega oko 100 insekata koji se mogu ubrojati u ksilofage u uem
smislu rei. Ako se meu njima izdvoje vrste koje imaju manji ili vei ekonomski znaaj, navedeni broj se
svodi otprilike na polovinu, a svega njih tridesetak predstavljaju opasne neprijatelje drveta.
Ksilofagni insekti mogu se delti u grupe na osnovu razliitih kriterijuma, odnosno na osnovu
raziliitih zajednikih osobina. U prakesi se najee dele prema materijalu na kome ive, prema slojevima
drveta koji predstavljaju njihova mikrostanita (kora, beljika. srika i, sl.), prema dubini prodiranja, prema
stanju drveta u kome se razvijaju (svee poseeno, vazduno suvo itd.), prema rasprostranjenju i prema broju
vrsta drveta na kojima mogu da ive i da se razvijaju. Poto ove podele imaju praktini znaaj, upoznacemo
neto detaljnije najvanije od njih.
1. Podela prema mikrostanitu
Ve je pomenuto da ksilofagni insekti mogu da ive u razliitim slojevima drveta, tj. u kori, ispod
kore, u beljici i u srici. Na osnovu ovoga mogu se izdvojiti sledee njihove grupe:
a) Korari. - Insekti koji se razvijaju u ivoj ili mrtvoj kori. Njihovi hodnici ne dopiru do beljike ili
to ine samo delimino. Tipini korari su neki sipci (Polygraphus polygraphus, L.), izvesni drvotoci
(Ernobius spp.) i gusenice nekih ksilofagnih mikroleptira. Za zatitu drveta ovi insekti nemaju znaaja.

b) Potkornjaci. - Ovi insekti ive izmeu kore i beljike. Hodnici im se najee nalaze preteno u
kori ali mogu da plie ili dublje paraju i beljiku. Pored sipaca potkornjaka ovde se mogu ubrojati mnogi
surlai (Pissodes, Hylobius i dr.), mnoge vrste striibuba (Acanthocinus i neke Rhagium vrste) najvei broj
krasaca (Anthaxia, Phaenops, Agrilus, i dr.). U umarstvu insekti potkornjaci imaju izvanredno veliki znaaj
(sipci potkornjaci za vreme masovnih pojava mogu za vrlo kratko vreme da izazovu suenje velikih umskih
kompleksa). U zatiti drveta znaaj im je mali jer ne nanose nikakve tehnike tete. Ipak, treba istai da su to
ivotinje koje u procesu prirodne destrukcije drveta igraju ulogu pionira.
c) Beljikari. - ova grupa obuhvata vrste koje ive u beljici bilo tokom celog razvia, bilo u njegovom
zavrnom delu, tj. pred aurenje. Insekti koji u nju spadaju su veoma brojni i imaju veliki ekonomski znaaj.
Meu beljikare se ubrajaju najopasniji razarai drveta kao to su mnoge striibube (Hylotrupes bajulus L.,
Phymaitades vrste, Plagioniotus vrste itd.), zaitim Lyctidae, Bostrychidae, delom sipci drvenari i sl.
d) Srikari. - Hodnici ovih insekata najdublje prodiru u drvo, ponekad do same sri, te su stoga i
tehnike tete od njih najvee. Ovde spadaju mnoge Anobiidae, Lymexylidae, Cerambycidae, Platypodidae,
Siricidae i Cossidae, kao i mravi i termiti.
Kao i sve druge, ova podela nema apsolutnu vrednost, jer postoje prelazne forme izmeu pojedinih
grupa. Tako, na primer, postoje insekti ije se larve najpre razvijaju izmeu kore i beljike, a zaitim prodiru
plie ili dublje u drvo. One se dakle najpre ponaaju kao potkornjaci, a zatim kao beljikari ili ak srikari.
Poznato je takode da larve kune striibube u drvetu bora i aria ive samo u beljici, dok kod jele i smre
napadaju i sriku. Isto tako vrste koje ive u kori, ako je ova tanka, silaze na granicu izmeu kore i beljike, te
dakle postaju potkornjaci.
2. Podela prema stanju drveta
Ova podela je sa praktine take gledita je najznaajnija, te emo je i najdetaljnije upoznati.Veina
autora deli ksilofagne insekte na etiri glavne grupe:
1. Insekti sveeg drveta koji se sa svoje strane dele na primarne napadaju zdrava, dubea stabla) i
sekundarne (ive na oslabelim ili izumiruim dubeim ili svee poseenim stablima);
2. Insekti suvog drveta razvijaju se u vazduno suvom drvetu a dele se takoe na dve grupe ve
prema tome dali im je za to potrebna kora ili ne (tercijerni i jako sekundarni insekti);
3. Insekt trulog drveta naseljavaju drvnu masu koja je u manjem ili veem stepenu napadnuta
epiksilnim gljivama
4. Insekti mokrog drveta koji za naseljavanje biraju mrtvo drvo koje se stalno kvasi i koje se uvek
nalazi u odmaklijim stepenima raspadanja mikroorganizmima. Forme iz dve poslednje grupe oznaavaju se
kao kvaternerne.
Mada sa praktine take gledite zadovoljava, ova podela nije bez zamerke jer ne obuhvata sva
stanja u kojima se drvo u prirodi javlja. Stoga emo je izneti detaljnije u neto modifikovanom obliku.
Drvo se u prirodi nalazi u sledeim stanjima od kojih je svako karakteristino posebnim ivotnim
uslovima, dakle kvalitativno razliito:
a) kao sastavni deo organizma ive i zdrave biljke;
b) kao deo obolele ili izumirue biljke ili ipak njenog sveeg lea;
c) kao vazduno suva masa (sa ili bez kore) i
d) kao trulo (u manjem ili veem stepenu, mokro ili vie-manje suvo).
Navedena stanja drveta se mogu oznaiti kao: primarna, sekundarna, tercijalna i kvaternerna, a
insekti koji naseljavaju drvo u njima istim terminima (primarni, sekundarni, tercijerni i kvaternerni).
Primarni i sekundarni insekti, kao to pokazuje priloena shema napadaju svee drvo, u kome jo ima
dovoljno sokova i ekstraktivnih materija velike bioloke vrednosti (skrob, eeri, belaevine i sl.). Tercijerni
naseljavaju vazduno suvu drvnu masu i manje su zavisni kako od vlage, tako i od prisustva lako svarljivih
ugljenih hidrata. Na koncu, kvaternerne forme napadaju drvo u raspadanju. Poto destrukcija ima svoje faze i
svoja stanja (u zavisnosti od starosti procesa, uslova pod kojima on tee i mikroorganizama koji ga
izazivaju), u ovoj grupi se mogu izdvojiti tri podgrupe: insekti mokrog drveta, insekti suvog natrulog i
insekti potpuno trulog drveta. Upoznaemo se detaljnije sa osobinama svake od navedenih grupa posebno.
1. Primarni ksilofagni insekti ive samo u drvetu zdravih dubeih stabala u kojima je strujanje
sokova intenzivno, a koja sadre dovoljne koliine rastvorenih hranjivih materija i iva parenhimatina tkiva.

Oni se hrane preteno sokovima, mada su neki od njih sposobni da razaraju pentozane i heksozane (gusenice
Cossus cossus L.), pa i samu celulozu (larve Cerambyx cerdo L.).
Za razliku od sekundarnih, primarne ksilofage nikada ne posedaju oborena stabla. Meutim, mogu se
nai u fizioloki slabim biljkama, ako strujanje sokova nije suvie usporeno. Najvei broj vrsta napada tanji
materijal (grane, granice i sl.), a ako ivi na debljem, ne prodiru duboko u drvo. tete od njih su stoga
preteno fizioloke prirode, a manifestuju se u smanjivanju prirasta, krljavljenju, deformacijama stabla i na
koncu u suenju cele biljke ili njenih poiedinih delova. Manji broj primarnih ksilofaga ivi u stablima
starijeg drvea i prodire duboko u njihovu unutranjost izazivajui teka tehnika oteenja drvne mase.
Takav je sluaj na primer sa velikom i malom hrastovom striibubom, vrbotocem, drvesnicom, velikom
topolinom striibubom itd. Pored tehnikih, ove vrste nanose i fizioloke tete do kojih dolazi usled obilnog
gubitka sokova koji istiu na ulazne otvore. Meutim, insekti koji ne prodiru duboko u drvo mogu posredno
prouzrokovati velike gubitke tehnikog drveta. Vite navodi za ovo primer bukvinog krasca (Agrilus viriidis
L.), koji napada suncu izloene delove bukovih stabala. Larve se razvijaju u kambijailnoj zoni, te ne
izazivaju nikakva tehnika oteenja. Ali, kora iznad mesta oteenih hodnicima izumire. Ona meutim ne
otpada, a poto se sporo sui, predstavlja idelanu podlogu za prodiranje i razvoj gljiva koje izazivaju trule.
Odatle, micelije pomenutih mikroorganizaima prodiru u dublje slojeve drveta i brzo ga razlau. Stoga stabla
koja su napadnuta larvama A. viridis, makar i u slabom stepenu, vrlo esto imaju trulu unutranjost.
Za primarne ksilofage je karakteristino da su tipini stanovnici uma. One se se mogu razvijati u
drvetu u kome je strujanje sokova jako usporeno, pa je prema tome manje vie iskljuen njihov napad na
oborena stabla. Njihova sudbina u poseenom materijalu zavisi od razvojnog stupnja u kome se u tom
trenutku nalaze. Obino propadaju svi larveni stupnjevi izuzev poslednjeg i to pod uslovom da se nalazi pred
aurenjem. Isto tako preivljavaju lutke i odrasli insekti. Izuzetak od ovoga su odraslije gusenice vrbotoca
(Cossus cossus L.), koje mogu da napuste poseeno stablo i da prodru u drugo, dubee. Kod tanjeg
materijala, koji se brzo sui, do ovoga dolazi ve nakon nekoliko dana.
2. Sekundarni ksilofagni insekti razvijaju se u drvetu fizioloki oslabelih biljaka (usled napada
primarnin tetnih insekata, biljnih bolesti, nepovoljnog stanita, klimatskih ekscesa, prizemnih poara i sl.) ili
pak u svee poseenim stablima, odnosno sveoj leavini (vetroizvale, snego izvale, vetrolomi i snegolomi i
sl.), dakle u materijalu kod koga je strujanje sokova znatno usporeno ili je prestalo. Reim njihove ishrane je
razliit. Veliki broj formi ima sposobnost da bilo na direktan, bilo na indirektan nain koristi celulozu i drvne
polioze, ali ih ima i takvih koji se hrane kambijalnim slojem i slojevima kore i beljike bogatijim hranji vim
materijama vee bioloke vrednosti (eer, skrob, belanevine). Ove poslednje se najpre razvijaju izmeu
kore i beljike, a u kasnijim larvenim stupnjevima prodiru na manju ili veu dubinu u drvo, najee u cilju
aurenja. Sipci drvenari (Scolytidae), srikari (Platypodidae), laari (Lymexylidae), ose drvenarice
(Siricidae) koriste drvo ivei u simbiozi sa odreenim vrstama gljiva.
Mnoge sekundarne ksilofage mogu se pod odreenim uslovima ponaati kao primarni tj. naseljavati
potpuno zdrava staibla. Do ovoga dolazi u periodima prenamnoenja (gradacije). Napadajui u masi, u
talasima, sekundarne ksilofage toliko oslabe drvee da ono na koncu postaje povoljna sredina za razvoj
njihovih larava. Ipak, do ovoga dolazi samo kada nema dovoljno leeeg materijala koga one prvenstveno
naseljavaju.
Sekundarni insekti poinju ugroavati drvo od momenta obaranja, pa sve do trenutka kada izgubi
najvei deo slobodne vode, tj. kada prelazi u vazduno suvo stanje. Od njih je dakle ugroeno drvo na
seinama, umskim stovaritima, pa na stovaritima industrijskih preduzea.
Sudbina larava sekundarnih insekata u vazduno suvom drvetu je razliita. Mladi razvojni stupnjevi i
jaja propadaju, a starije larve obino zavravaju razvie, esto i posle nekoliko godina (na primer ose
drvenarice). Kod vrsta koje ive u simbiozi sa ambrozija-gljivama (Scolytidae, Platypodidae, neke
Lymexylidae) sa isuivanjem drvne mase najpre propadaju gljive za ije je razvie potreban visoki stepen
vlanosti, a uskoro zatim i larve insekata koje usled toga ostaju bez hrane. Odrasli insekti koji se zateknu u
hodnicima izlaze napolje i ubuuju se ponovo u svee oboreno drvo.
Karakteristino je za sve sekundarne forme da ne mogu da napadnu materijal u kome su se razvile,
jer se on u toku jedne ili vie godina koje su za to potrebne toliko promeni da postaje nepogodan za ponovno
naseljavanje iste vrste. Po ovome se oni i razlikuju od tercijernih insekata koji su sposobni da uvek iznova
napadaju isto drvo, sve dok ga potpuno ne rastoe. Ako dakle napadnuto drvo bude ugraeno ili ako se

10

upotrebi za izradu predmeta finalne prerade (na primer nametaja), sekundarni insekti u njemu ili propadaju,
ili pak ive dalje do zavretka razvia dajui na kraju odrasle jedinke. Ovi se tada pojavljuju u zgradama ili
izlaze iz nametaja, ostavljajui iza sebe sitnije ili krupnije izletne otvore. Meutim, u ugradenom i
obraenom drvetu oni nisu u stanju da razvijaju nove generacije. enke naputaju zgrade i ponovo napolju
biraju materijal koji im po stepenu vlanosti i drugim osobinama najbolje odgovara.
Meu sekundarne insekte spadaju vrlo ozbiljni neprijatelji drveta. Da pomenemo samo Scolytidae,
Platyipodidae i Lyimexilidae koje su poznate kao izazivai muiavosti, mnoge Cerambycidae (Monochamus
spp., Criocephalus spp., Plagioniotus spp. itd.), Siricidae (Urocerus i Sirex spp.), Buprestidae i dr.
3. Tercijerni ksilofagni insekti napadaju vazduno suvo drvio, tj. ono u kome se procenat
higroskopne vlage kree najee izmeu 7 i 20%. Oni su prilagoeni uslovima ivota u suvoj sredini, a
zadovoljavaju se minimalnim koliinama ak i tako znaajnih hranjivih materija kao to su belanevine.
Svoje potrebe u ugljenohidratnim supstancama veliki broj njih podmiruje poliozama i celulozom koje
razgrauju sopstvenim fermentima ili pomou simbiontskih mikroorganizama. Blagodarei navedenim
svojstvima oni prate suvo drvo na svim mestima gde se nalazi i u svim oblicima u kojima se upotrebljava.
Kada ga jednom nasele, obino ga ne naputaju sve dok potpuno ne razore njegovu unutranjost, to se
deava posle razvia nekoliko uzastopnih generacija. Od njih nije poteeno ak ni drvo staro preko 100, pa i
vie godina.
Tercijerni insekti mogu se prema tome da li im je za razvie potrebna kora, podeliti na dve grupe:
a) Tercijerni insekti I stepena koji napadaju prosueno ili vazduno suvo drvo, ali samo ono sa koga
nije skinuta kora (svrstavaju ih i u jako sekundarne vrste). Uzrok ovakvog ponaanja nije vei sadraj vlage u
drvetu sa korom, nego nain ivota larava. Naime, one mogu da se ishranjuju samo belanevinama i skrobom
bogatim kambijalnim slojem (u beljici prave plitke, iroke poluoluaste hodnike). Dublje u beljiku prodiru
tek pred aurenje, da bi u njoj izgradile lutkine kolevke.
Ovi insekti mogu da napadnu drvo koje se neokorano uva u slagalitima i magacinima, ogrevne
cepanice, grede tesane na merkantil i sl. Takoe se nalaze i u drvetu koje je ugraeno sa korom
(brvnare,ograde itd.). Najpoznatiji predstavnici ove grupe kod nas su striibube iz rodova Callidium,
Phymaitodes, Pyrrihidium i drvotoac Ernobius molle.
b) Tercijerni insekti II stepeina, ive u vazduno suvoj drvnoj masi bez obzira na to da li je ona pod
korom ili nije. Prema tome jedini oni su sposobni da prate drvo na svim mestima i u svim oblicima, te je
razumljivo da se meu njima i nalaze najopasniji neprijatelji ugraenog i obraenog drveita.
Neke vrste iz ove grupe napadaju samo beljiku (Hylotrupes bajulus kod bora i aria, Lyctidae,
Bostrychidae) a neke su sposobne da se razvijaju i u srici(Anobiidae, Hylotrupes bajulus na smri i jeli,
Stromatium fulvum, termiti itd.).
4. Kvaternerni ksilofagni insekti ive u drvetu koje se nalazi u razliitim stupnjevima raspadanja,
koje je dakle pod uticajem mikroorganizama pretrpelo slabije ili jae hemijske promene. Zajedno sa
promenjenom drvnom masom, njihove larve jedu micelije gljiva koje u znatnoj meri poveavaju bioloku
vrednost supstrata na kome se one razvijaju, jer sadre obilje belanevina i lako pristupanih ugljenih
hidrata.
Drvo truli u razliitim uslovima i pod uticajem razliitih mikroorganizama. Uslovi za ivot
ksilofagnih insakata razliiti su kod raznih tipova trulei, a isto tako i u razliitim stupnjevima ovog procesa.
Za insekte je naroito vano da li je u pitanju suva ili vlana trule i da li je proces razlaganja odmakao ili se
nalazi u svojim poetnim fazama (promena boje drvne mase).
Na osnovu iznetog, insekti drveta u razlaganju, mogu se podeliti na sledee grupe:
a) Insekti mokrog drveta. - Ovi insekti napadaju drvnu masu u poetnim ili neto odmaklijim
stupnjevima vlane trulei. Naroito su esti u objetima koji imaju direktnu vezu sa zemljom (stubovi, donje
grede, trupci poloeni na zemlju i sl.) i onim koji se stalno kvase. Od njih stradaju pre svega drveni oluci
kroz koje protie voda, stubovi ukopani u zemlju, rudniko drvo, veernice, patos u vlanim zgradama itd.
Neki njihovi predstavnici (Eremotes spp.), mogu se nai na oguljenim etinarskim trupcima koji due vreme
lee u umi, a osim toga konstatovani su u Makedoniji (Kozjak 1965) na oborenim trupcima jele napadnutim
potkornjacima i plesnima.
Najvanije vrste iz ove grupe su surlai iz tribusa Cossonini (Eremotes, Cossonus i Rhyncolus vrste),
neke striibube (Leptura rubra) i jelenci (Darous parallelopipedus).

11

b) Insekti natrulog (suvog) drveta. - Vrste iz ove grupe napadaju drvo koje je tek poelio da truli i
koje moe imati razliite stepene vlanosti (najee oko 20-25%), ali koje nikada nije potpuno mokro.
Izraziti predstavnici ove grupe su drvotoci, naroito vrste iz rodova Dendrobium i Trypopitys. Interesantno
je da veina drvotoaca, pa i takasti drvotoac (Anobium punctatuim) koji inae mogu da ive i u zdravom
drvetu, ipak rae naseljavaju ono koje je bar u malom stepenu naeto gljivama, ije prisustvo stimulira
njihovo razvie i u znatnoj meri smanjuje smrtnost larava. Ovo je lako objasniti time sto tako drvo
blagodarei prisustvu micelija ima veu hranjivu vrednost.
Vrstama iz ove podgrupe esto se odrie svaki ekonomski znaaj, jer trulo drvo i onako nema
vrednosti. Meutim, ako trule nije daleko odmakla, proces se raznim merama moe zaustaviti (na primer
saniranjem vlage), te napadnuto drvo moe da poslui jo due vreme. Ako meutim ono sadri i insekte,
odnosno njihove larve, razlaganje drveta nee biti zaustavljeno nego e tei dalje, sve dok u njemu ima
uslova za razvie insekata, tj. dok se ne pretvori u crvotonu masu.
c) Insekti trulog drveta. - U ovu grupu spadaju insekti koji mogu da se razvijaju samo u manje vie
potpuno razorenom, u dezorganizovanu masu pretvorenom drvetu. Oni nemaju nikakvog praktinog znaaja
i pre se mogu ubrojati u korisne, nego u tetne organizme (ubrzavaju proces mineralizacije organske
materije). Njihove larve se u stvari i ne hrane drvetom nego micelijama gljiva izazivaa trulei, zbog ega ih
Chauvins pravom naziva lanim ksilofagama.
Od najvanijih vrsta koje spadaju u ovu grupu navodimo jelenka (Lucanus cercus L.), nosoroga
(Oryctes nasicornis Or.), dalje razne skoibube (Elateridae), mranjake (Tenebrionidae) itd.
Izneta podela ksilofagnih insekata takoe ima relativnu vrednost, jer izmeu izdvojenih grupa
postoje prelazni oblici. Tako na primer, postoje sekundarni insekti koji pod odreenim uslovima poinju da
se ponaaju kao primarni. S druge strane mnoge izrazito sekundarne forme dobar deo svoga razvia provode
u vazduno suvom drvetu. To je na primer sluaj kod osa drvenarica. Mlade larve su jako osetljive prema
nedostatku vlage, dok se starije normalno razvijaju u suvom materijalu. Neke grupe ksilofagnih insekata
naseljavaju drvo u svim stanjima. Tako na primer veliki umski mrav (Camponotus herculeanus L.) gradi
mravinjake u ivim dubeim stablima, ali vrlo rado naseljava i trulu drvnu masu. Slino se moe rei i za
mnoge vrste termita (Isoptera).
3. Podela prema debljini materijala i dubini prodiranja
Prema debljini materijala u kome ive i na osnovu dubine do koje njihovi hodnici prodiru u dirvo,
ksilofagni insekti se mogu podeliti u sledee etiri grupe:
a) Insekti tankih sortimenata. - U ovu grupu spadaju preteno primarni insekti koji se razvijaju u
stabaocima mladog drvea ili pak, u granama i granicama starijeg. Zbog toga kao tehnike tetoine nemaju
velikog znaaja, mada u znatnoj meri utiu na produkciju drvne mase izazivajui fizioloku slabost biljaka
(smanjuju prirast).
Od najznaajnijih predstavnilka ove grupe navodimo razne krasce (naroito Agrilus i Coiraebus
vrste), malu topolinu striibubu (Saperda populnea L.), staklokrilce iz rodova Paranthrene i Sesia, itd.
b) Insekti srednjih sortimenata iji hodnici prodiru plitko u biljiku (najvise do 4 cm). - Insekti koji
napadaju sortimente srednjih prenika mogu da ive i na debljem materijalu, ali im hodnici nikada ne prodiru
duboko u drvo. Ipak su ei na mlaim stablima, a kod starijih napadaju grane. Njihova tetnost zavisi od
debljine napadnutog sortimenta. Prema Vit e-u, ako hodnici prodiru do 3 cm u beljiku, gubici drvne mase
kod prenika od 16 cm, iznosie oko 60%. Ako je, meutim, prenik 40 cm, oni e biti svedeni na svega
10%, a ako on i dalje raste postaju tako mali da se mogu zanemariti.
Najei predstavnici ove grupe ksiilofagndh insekata pripadaju rodovima Tetropium, Liopus i
Caenoptera (Cerambyoidae).
c) Insekti debelih sortimenata iji hodnici prodiru duboko u beljiku. - Insekti iz ove grupe imaju kao
tehnike tetoine vei znaaj od prethodnih. ive u drvetu razliitih dimenzija, ali su ipak najei na
debelim, dakle najvrednijim sortimentima. Na sloj beljike ovi insekti su ogranieni iz razliitih uzroka
(nedostatak skroba u srici, prisustvo smole, kratki ulazni hodnici, mala dubina na kojoj grade lutkine
kolevke i sl.). tetnost vrsta ije se larve tokom celog ivota hrane drvetom (Lyctidae, HyIotrupes bajulus na
boru i ariu), zavisi od odnosa beljike i srike. Ukoliko je on povoljniji, tj. ukoliko je sloj beljike manji i
gubici se smanjuju i obrnuto.

12

Od najznaajnijih i najeih predstavnika ove grupe pominjemo predstavnike rodova Plagionotus,

Xylotrechus, Callidium, Phymatodes, Hylotrupes (Cerambyicdae), Trogoxylon, Lyctus (Lyctidae),
Xyloterus, Xyleborus (Scolytidae) itd.
d) Insekti debelih sortimenata iji hodnici prodiru duboko u sriku. - Ovde spada veliki broj
ksilofagnih formi koje predstavljaju prvorazredne tehnike tetoine. Odrasli insekti nekih vrsta biraju za
polaganje jaja upravo najvredniji materijal (furnirske trupce i sl.) to u velikoj meri potencira njihovu
tetnost. Hodnici su nekada vrlo iroki (kod Cerambyx cerdo i preko 5 cm), te se jako napadnuto drvo moe
upotrebiti samo za ogrev, a nekad su sitni ali jako esti (Xyleborus, Platypus) te kvare estetski izgled drveta i
onemoguuju njegovu preradu u furnir (muiavost).
U ovu grupu spadaju velika i mala hrastova striibuba (Cerambyx cerdo i C. scopolii), velika
toipolina striibuba (Saperda carcharias), kao i tetni predstavnici familija Lymexylidae (Lymexylon navale,
Hylocoetus dermestoides), Anobiiidae (Anobium punotatum, Xesstobium rufovilosupa, Ptilinus pectinicornis
i dr.), Scolytidae (Xyleborus monographus), Platyrpodidae (Plaitypus cylindrus) Siricidae (Urocerus gigas,
Sirex juvencus), Cossidae (Cossus cossus, Zeuzera pyrina) i dr.
4. Podela prema poreklu
Pojedine geografske i klimatske regione zemlje karakterie posebna fauna ksilofagnih insekata.
Razlike u sklopu faune su utoliko vee ukoliko su oblasti koje su u pitanju geografski udaljenije, ukoliko se
vie razlikuju po klimatskim karakteristikama i ako nisu u ranijim geolokim epohama bile povezane, ili su
se pak vrlo rano odvojile (na primer Australija i Indija). Evropska fauna jako se razlikuje od junoamerike,
ali su razlike u poreenju sa faunom Severne Amerike daleko manje ( Severna Amerika i Evroazija bile su u
dalekoj geolokoj prolosti jedinstven kontinent). Fauna tropskih krajeva veoma se razlikuje od faune oblasti
u kojima vlada umerena klima.
Deava se esto da pojedine vrste ksilofagnih insekata budu prenete na bilo koji nain iz jednog
geografskog regiona u drugi, u kome do tada nisu bile zastupljene. Ako su meutim i ovde zadovoljeni
njihovi osnovni ivotni zahtevi, oni se brzo prilagoavaju novoj sredini i postaju sastavni deo njene faune.
Tako je na primer Lyotus brunneus, ija je prvobitna postojbina najverovatnije Afrika, prenet u Evropu, pa i
u sve ostale delove sveta, a njemu srodni L. planioallis iz Amerike u Evropu. Anobium punctatimi importiran
je iz Evrope u junu Afriku, Australiju, Novi Zeland i severnu Ameriku, a kuna striibuba u junu Afriku i
severnu Ameriku. Slinih sluajeva ima mnogo i oni se, zahvaljujui razvijenom saobraaju i trgovini, stalno
deavaju.
Vrste ksilofagnih insekata koje su nastale u odredenoj geografskoj oblasti i koje su lanovi
njene faune odvajkada, nazivaju se domaim ili autohtonim vrstama. One pak koje su importirane iz
drugih, najee jako udaljenih geografskih reglona nose naziv importiranih ili alohtoni vrsta. Ve smo
pomenuli da je est sluaj da importirane vrste u novoj postojbini postanu veoma opasni razarai drveta.
NAINI OTEENJA DRVNE MASE
Razvijajui se u drvetu i hranei se njime ksilofagni insekti razivaju razliita oteenja koja su
karakteristina za pojedine vrste, pa i pojedine razvojne stadijume. Razaranja mogu zahvatiti celokupnu
unutranjost drvne mase i tada ona gubi sva svoja tehnoloka svojstva, ali mogu biti i mestimina u kom
sluaju je samo ograniena upotrebljivost napadnutog materijala. Na opisana direktna oteenja obino se
nadovezuju i posredne tete koje se manifestuju u smanjenoj trajnosti predmeta i graevina napravljenih od
oteenog drveta, u slabijoj otpornosti takvog materijala prema napadu gljiva izazivaa trulei, smanjenoj
izdrljivosti na pritisak i udar itd. Pored ovoga, ivei u osetljivim organima ivih biljaka (naprimer na
terminalnom izbojku), izvesne vrste ksilofagnih insekata izazivaju razne deformacije stabala, unitavajui na
taj nain njihovu tehniku vrednost. Znaajne tete nanose takoe prenoenjem spora epiksilnih gljiva sa
kojima esto ive u simbiozi i otvaranjem puteva lakog prodiranja pomenutih mikroorganizama u dubinu
drvne mase. Prema tome, oteenja od ksilofagnih insekata mogu se podeliti na direktna i indirektna.
1. Tipovi direktnih oteenja
Direktna oteenja ksilofagni insekti nanose u stadijumu larve i u stadijumu imaga, izgrizanjem
drvne mase. Da bi prodrli u drvo oni su prisiljeni da bue ulazne otvore i ulazne kanale, a da bi stalno dolazili

13

do svee hrane da grade due ili krae hodnike. Isto tako, prilikom izlaska odraslih formi na napadnutim
objektima se javljaju izletni otvori. Neke vrste, ije se larve razvijaju ispod kore, nanose tehnike tete tek
kada zavre razvie i prodiru u drvo da bi u njemu izgradile lutkine kolevke. Prema tome najei tipovi
direktnih oteenja od insekata su: ulazni i izlazni otvori, ulazni kanali, hodnici za ishranu ili za lutkine
kolevke.
a) Ulazni i izlazni otvori. - Ulazne otvore grade skoro svi ksilofagni insekti (izuzetak su ose
drvenarice ije enke polau jaja pomou legalice direktno u drvo), bilo u stadijumu imaga (vrste koje
prodiru u drvo i grade sistem materinskih hodnika u koje polau jaja) ili larve (ako su jaja poloena na
povrini drveta ili u njegovim pukotinama). Prenik ulaznih otvora zavisi od dimenzija tela insekta koji ih
pravi. On je kod naih insekata mali jer su imaga svih vrsta koje izgrauju materinske hodnike sitna (2-7
mm). Larveni ulazni otvori jo su manjih dimenzija, jer ih grade larve neposredno po izlasku iz jaja. Kasnije,
neke vrste (na primer Zeuzera pyrina), grade krupnije ulazne otvore prilikom menjanja mesta razvia (pri
prelazu iz grane u stablo). Znatne dimenzije imaju i otvori koje gradi u stablima ili u trupcima veliki umski
mrav (Camponotus herculeanus).
Mesta kroz koja su insekti prodrli u drvo nekada su jasno uoljiva, a nekada ih je teko, pa i
nemogue nai. Ako potiu od imaga lake se primeuju jer poinju uvek od povrine, a osim toga oko njih
se gomila crvotoina. Naprotiv, larveni ubuni otvori esto poinju u unutranjosti sudova (Lyctidae) ili
pukotina (Hylotrupes) u kojima su poloena jaja. Poto larve retko izbacuju crvotoinu, napad je po ubunim
otvorima nemogue otkriti.
Izletni ili izlazni otvori su raznolikiji i po obliku i po dimenzijama jer zavise od oblika tela i veliine
odraslih insekata koji variraju u irokim granicama. Kod sitnijih insekatskih vrsta (Scolytidae, Platypodidae,
Lyctidae, Anobiidae) njihov prenik varira izmeu 2 i 3 mm, a presek im je okrugao, jer je re o formama
koje imaju po pravilu cilindrino telo. Imaga krupnijih vrsta grade vee izletne otvore koji mogu biti okrugli
(Siricidae), kratko ili izdueno ovalni (Cerambycidae), odozgo ravni, odozdo zasvoeni-ovalni
(Bupriestidae) itd.
tete boje ksilofagni insekti nanose probijanjem izletnih otvora naroito su nezgodne na produktima
finalne prerade (nametaj, graevinska stolarija i sl.), a javljaju se ako se za preradu upotrebi drvo napadnuto
tercijernim i izvesnim sekundarnim insektima. Od prvih se najee javlja kuna striibuba, a od drugih ose
drvenarice i izvesne striibube (Criocephalus, Xylotrechus, Asemum spp.).
b) Ulazni hodnici. - Ovaj tip oteenja izazivaju odrasli insekti vrsta koje u drvetu, plie ili dublje,
izgrauju sisteme materinskih hodnika. Duina ulaznog kanala razliita je kod raznih insekata i varira obino
izmeu 3 i 8 cm. Presek mu je okrugao, a prua se u radijalnom pravcu. Od njega se na kraju odvajaju
materinski hodnici u kojima eka polae jaja. Krae ulazne kanale grade sipci drvenari (naroito XyIoterus
vrste) a due Plaitypodidae (Platypus cylindrus).
Neke ksilofagne gusenice, kao i larve koje zavre razvie izmeu kore i beljike, a aure se u drvetu,
grade ubune kanale posebnog tipa. Drvesnica (Zeuzera pyrina), najpre grize jedan periferni hodnik
delimino prstenuje granu ili stablo, a zatim prodire radijalno u drvo da bi zatim skrenula u pravcu vlakana,
gradei vertikalno hodnik. Larve striibuba i nekih krasaca, poto zavre razvie prodiru radijalno u beljiku,
a zatim izgrauju vertikalni hodnik na ijem se dnu nalazi lutkina kolevka.
c) Hodnici. - Ksilofagni insekti grade u drvetu hodnike bilo u cilju ishrane, bilo u cilju
razmnoavanja ili nastanjenja. Hodnike za ishranu izgrauju po pravilu larve i stoga se oni i nazivaju
larvenim, a hodnike za razmnoavanje i nastanjenje odrasli insekti te se stoga zovu materinskim.
Dimenzije hodnika obino odgovaraju dimenzijama insekata koji ih grade. Kod materinskih hodnika
prenik ostaje isti na celoj duini a kod larvenih se poveava zajedno sa porastom larve. Porast irine
naroito je upadljiv kod krupnih vrsta. Kod velike hrastove striibube prenik u poetku iznosi svega
nekoliko milimetara, a na kraju prelazi ak i 5 cm.
Pravac u kome hodnici prodiru u drvo je razliit. Ako idu od periferije ravno prema sri nazivaju s e
radialjalnim, ako teku paralelno vlaknima vertikalnim, a ako imaju pravac godova, tangencijalnim. Pojedine
vrste i grupe insekata imaju karakteristian pravac i nain izgradnje hodnika, tako da se po tome esto moe
odrediti koja je tetoina u pitanju.
Kod mnogih insekata hodnici se nalaze samo izmeu godova, jer su u mekoj drvnoj masi mehaniki
otpori koje larve ili odrasli treba da savladaju znatno manji. Stoga larve drvotoaca, buba beljikara,

14

striibuba, pa i imaga sipaca drvenara i mrava ostavljaju u unutranjosti esto potpuno razorene mase lamele
tvrdog drveta. Lep primer za ovo su hodnici velikog umskog mrava (Camponotus herculeanus) koji se u
zdravoj drvnoj masi sastoje od koncentrinih cilindara tvrdog drveta izmeu kojih se nalaze upljine gde
insekti ive i odgajaju potomstvo. U trulom drvetu, gde su mehaniki otpori manji sistem hodnika iste vrste
je sunerast, tj. sastoji se od velikog broja nepravilno rasporeenih komorica meusobno odvojenih tanjim ili
debljiim lamelama drveta.
Hodnici mogu da budu pravi ili izvijugani, isti ili nabijeni crvotoinom. Materinski hodnici koje
grade sipci drvenari i drugi insekti sa slinim nainom ivota su pravi i bez crvotoine koju imaga stalno
izbacuju na ubune otvore. Larveni hodnici, naprotiv, su redovno manje ili vie izvijugani i najee nabijeni
crvotoinom. Izuzetak od ovoga su hodnici Hylocoetus dermestoides (Lymexylidae), ije larve ive u
simbiozi sa gljivama, te grade prave hodnike iz kojih odstranjuju svu crvotoinu. Striibube, krasci i neki
surlai imaju najee jako vijugave hodnike ispunjene crvotoinom ili ivericama.
Oblik hodnika zavisi od oblika tela insekata koji ih grade. Presek materinskih hodnika je uvek
okrugao, a larveni mogu takoe da budu okrugli (ose drvenarice, Bostrychus, Lyctidae, Anobiidae i sl.), ali i
kratko ovalni (Cossus cossus, Saperda carcharias), izdueno ovalni (Cerambyx cerdo, C. scopolii, Hylotrupes
bajulus, Criocephalus rusticus, Monochamus spp. i dr.) i spljoteni (u vidu jako razvuene elipse - kod
Buprestis cupressi i drugih krasaca).
Boja zidova hodnika i njihove blie okoline moe ostati nepromenjena ili pak dobija otvorenije ili
zatvorenije tonove. Kod insekata koji naseljavaju suvo drvo a ne ive u simbiozi sa gljivama, zidovi hodnika
imaju boju drveta. Kod sipaca drvenara, Platypiodidae i Hylocoetus dermestoides hodnici su crni, jer se na
njihovim zidovima nalazi sloj micelija ambrozija gljiva. Do promene boje dolazi i u neposrednoj okolini
hodnika vrlo esto drvo menja boju na mestima gde prolaze hodnici primarnih i izvesnih sekundarnih
insekata. Ovo se deava bilo usled toga to insekti prilikom polaganja jaja inficiraju drvo kulturom gljiva
(enke osa drvenarica), bilo zato to kroz ulazne otvore i hodnike prodiru spolja gljive izazivai trulei.
Stoga se oko hodnika esto stvaraju oreoli promenjenog drveta.
Larveni hodnici mogu da budu pojedinani, ako svaka jedinka kopa svoj zaseban hodnik ili pak
familijarni kada larve svrstane u jedan red prave zajedniku izgrizinu. Prvi tip susree se kod najveeg broja
ksilofagnih insekata, a drugi je ogranien na neke predstavnike sipaca drvenara (Xyleborus saxeseni).
Postoje takoe i razliiti tipovi materinskih hodnika. Kod sipaca drvenara oni mogu da budu
lestviasti, familijarni, lano lestviasti i viljukasti, a kod socijalnih inseikata koncentrnini i sunerasti
(termiti i mravi).
d) Lutkine kolevke. - Veina ksilofagnih insekata se auri u drvetu, obino na mestu gde zavre
razvie. Odrasle larve mnogih vrsta izgrauju pred hrizalidaciju posebne komore koje se nazivaju lutkinim
kolevkama. To su najee ovalna proirenja, vezana direktno sa izlaznim kanalom i izlaznim otvorom, koje
takoe najee izgriza larva. Dubina na kojoj lee lutkilne kolevke je razliita. Forme ije se larve razvijaju
ispod kore (mnoge striibube i krasci), obino prodiru plie ili dublje u beljiku (3-8 cm) i to najpre u
radijalnom, a zatim u vertikalnom pravcu, izgraujui na taj nain kukaste hodnike na ijem se dnu nalazi
lutkina kolevka. Obrnuto, insekti koji ive u dubljim slojevima drveta pribliavaju se pred aurenje povrini i
esto neposredno ispod njenog tankog neoteenog sloja grade kolevku u kojoj se aure. Ovako se na primer
ponaaju Anobidae, Lyctidae, Bostrychidae, delom Cerambycidae (kuna striibuba, ria kuna striibuba,
Criocephalus vrste i sl.).
tete koje insekti nanose izgradnjom kukastih hodnika i lutkinih kolevki mogu da budu znatne.
Gubici drveta su naroito veliki na tanjim sortimentima. Neke striibube, ije se larve razvijaju ispod kore,
rezbarei plie ili dublje povrinu beljike postaju tehniki tetne upravo u periodu aurenja, jer tada prodiru
u drvo (Tetropium, Phymaitodes, Callidium, Plagionotus itd.). Poznato je takoe da izvesne tetoine koje
ive na ivotnim namirnicama ivotinjskog ili biljnog porekla ili na drugim organskim produktima koji se
uvaju u magacinima, mogu u periodu aurenja izazvati tehnika oteenja drveta. Takvi sluajevi su
zabeleeni kod itnog moljca (Tinea granella L.), slaninara (Dermestes lardarius L.) izvesnih predstavnika
familije Ptinidae itd.
e) Tumori ili gale. - Tumori predstavljaju rei tip neposrednih oteenja koji izazivaju ksilofagni
insekti na ivim stablima. Nastaju usled toga to imaga i larve lue izvesne materije koje izazivaju pojaano
delenje biljnih elija, to dovodi do obrazovanja raznih zadebljanja na napadnutim organima (granama,

15

stablu). Tkivo tumora je meke i osetljivije prema napadu ksilofagnih organizama (insekata i gljiva), te od
njih najee poinje trule, ili se pak tu ubuuju drugi ksilofagni insekti.
Od vrste koje izazivaju stvaranje gala pominjemo malu topolinu striibubu (Saperda populnea L.),
veliku topolinu striibubu (Saperda carcharias), velikog i malog topolinog staklokrilca (Aegeria apiformis
Cl., Paranthrene tabaniformis Rott.), jelinog smotavca (Laspeyresia pactolana ZIl.), vrbinu muvu gailicu
(Helicomyia saliciperda Duf.) i dr.
2. Vrste indirektnih teta
Indirektne tete ksilofagni insekti nanose uglavnom na tri naina: izazivanjem nenormalnog
porasta stabala, slabljenjem otpornosti drveta prema lomljenju i prenoenjem i olakavanjem
prodiranja epiksilnih gljiva u duboke slojeve drvne mase.
a) Deformacije stabala. - Insekti koji se razvijaju u osetljivim organima, naroito u terminalnim
pupoljcima i izbojcima, izazivaju znaajne tehnike tete. Najlepi primer za ovo su gusenice borovog
savijaa (Rhyacionia buoliana Schiff.), koje se razvijaju u teriminalnim izbojcima mladih borova. Posledica
unitenja terminalnog izbojka je stvaranje stabala u obliku bajoneta ili lire. Pomenuti oblici nastaju usled
toga to umesto terminalnog, poinju da se razvijaju jedan ili oba bona pupoljka. Izbojci koji od njih postaju
rastu najpre u stranu, a zatim zauzimaju vertikalan pravac. Ako se razvije samo jedan boni pupoljak stablo
ima oblik bajoneta, a ako se razviju oba oblik lire. I u jednom i u drugom sluaju ono gubi tehniku vrednost.
b) Slabljenje otpornosti drveta prema lomljenju. Pri jaim na padima insekatski hodnici tako
gusto proimaju unutranjost stabala da ona gube svoju mehaniku otpornost, i lome se ve i pri slabijim
vetrovima ili pod optereenjem manjih koliina snega. Ovom prilikom dolazi do cepanja drvne mase koja na
izvesnim mestima jo moe biti upotrebljiva i do gubitka njene tehnike vrednosti. Osim toga takva stabla
prilikom pada oteuju druga, jo zdrava, ime se teta poveava.
Jo vea oteenja mogu da nastanu ako je napadnuto ugraeno drvo. Lomljenjem vanih
konstrukcionih delova (stubova, greda i sl.) moe doi do ruenja zgrada, to izaziva ne samo velike gubitke
jo neoteenog drveta, nego ponekad i ljudske rtve.
c) Prenoenje epiksilnih gljiva i olakavanje njihovog prodiranja u drvo. Ovaj vid posrednih teta je
veoma znaajan i rasprostranjen, mada se u praksi esto zanemaruje. Poznato je da insekti i gljive u prirodi
deluju simultano i da je tetna akcija jednih, esto uslovljena prisustvom drugih. Ve smo videli da mnogi
insekti ne mogu da vare celulozu, poto ne proizvode fermente za njeno razlaganje na monosaharide. Ovaj
sastojak drveta oni koriste putem simbioze sa mikroorganizmima, najee gljivama ije spore redovno nose
na svom telu ili u njegovoj unutranjosti i njima inficiraju zidove svojih hodnika. Micelije najpre razgrauju
drvo u neposrednoj blizini, ali se tokom vremena ire dalje te proces trulei brzo napreduje. Poto hodnici
insekata esto prodiru u duboke slojeve drvne mase, gljivice se takoe u njoj brzo ire i za kratko vreme
zahvataju daleko veu masu no to bi to bio sluaj kada ne bi bilo hodnika.
S druge strane poznato je da itav niz epiksilnih gljiva prodire u stabla preko rana (paraziti rana).
Ulazni i izletni otvori ksilofagnih insekata, bez obzira na koju dubinu prodiru hodnici, predstavljaju u tom
sluaju vrata na koja ovi mikroorganizmi ulaze u drvo.
Primeri opisanih odnosa izmeu insekata i gljiva su mnogobrojni. Poznato je da je drvo napadnuto
osama drvenaricama jako neotporno prema trulei, da brzo trule predmeti u kojima se nalaze larve Ergates
faber (Cerambycidae), da se oko hodnika velike hrastove i velike topoline striibube javljaju prstenovi truog
drveta itd. Prema tome, suzbijanje ksilofagnih insekata u navedenim sluajevima je vaan uslov za uspeh u
borbi protiv epiksilnih gljiva i obrnuto.
EKONOMSKI ZNAAJ KSILOFAGNIH INSEKATA
Ekonomski znaaj ksilofagnih insekata zavisi od veeg broja utnutranjih i spoljnjih faktora koji
odluuju da li e tete od pojedinih vrsta, pod odreenim uslovima, doi do jaeg ili slabijeg izraaja.
Unutranji faktori su vezani za samu vrstu (mo razmnoavanja, sposobnost preivljavanja, nain ivota i
ishrane, ekoloka valenca, tip populacione dinamike i dr.), a spoljnji za uu ili iru ivotnu sredinu koju ona
naseljava (klima, vrsta drveta, debljina sortimenta, objekti napada, uslovi u umama, slagalitima, zgradama i
sl.). Upoznaemo se najpre sa unutranjim faktorima:

16

1. Mo razmnoavanja. Ova osobina zavisi od plodnosti vrste i broja generacija koje ona daje u
toku jedne godine. Obino se smatra da su vrste sa veim brojem generacija tetnije od onih koje imaju samo
jednu generaciju godinje ili im pak za obavljanje ivotnog ciklusa treba vie godina. Meutim, to nije uvek
sluaj. Naprotiv, nai najtetniji ksilofagni insekti razvijaju se 2-3, pa i vie godina (ose drvenarice, velika
hrastova striibuba, kuna striibuba itd.).
Slino je i sa plodnou. Vrsta ne mora da polae veliki broj jaja da bi bila izrazito tetna. Tako na
primer takasti drvotoac (Anobium punctatum) polae svega 20-40 jaja, areni drvotoac i Hylocoetus
dermestoides oko 100, smei beljikar (Lyctus burneus) oko 70. Ipak, navedeni insekti predstavljaju veoma
opasne razarae drveta. Neto veu plodnost imaju striibube (Ergates faber oko 300, Cerambyx cerdo do
450, Hylotrupes bajulus do 400), a najplodnije su ose drvenarice (prema Scheiditer-u Urocerus augur polae
preko 1000 jaja, a Sirex juvencus 350-480) i leptiri ksilofagnih gusenica (Cossus cossus preko 1800, a
Zeuzera pyrina 400-800). Jasno je da velika plodnost potencira tetnost navedenih vrsta, mada je ona donekle
kompenzirana poveanim mortalitetom u mlaim larvenim stupnjevima.
2. Nain ivota i ishrane u trajanju razvia. - Od naina ivota u velikoj meri zavisi da li e jedna
vrsta biti vie ili manje tetna. Vrste koje se razvijaju ispod kore ili plitko u beljici imaju manji znaaj od
onih iji hodnici prodiru duboko u beljiku ili pak i u samu sriku.
Trajanje razvia takode moe da igra znaajnu ulogu. Insekti koji se brzo razvijaju trebalo bi da budu
i tetniji. Ipak, to nije uvek tako, jer larve vrsta koje ive u suvom, belanevinama siromanom drvetu,
kopaju znatno due i ire hodnike da bi preradile dovoljne koliine drveta za podmirenje potreba svoga
organizma u pomenutim hranjivim supstancama. Upravo navedena potreba potencira tetnost larava kune
striibube u starom, suvom drvetu.
Nain ishrane raznih vrsta ksilofagnih insekata isto tako utie na njihovu tetnost. Najmanje tehnike
tete izazivaju insekti koji imaju velike potrebe za belanevinama, eerima i skrobom (izuzetak od ovoga su
primarne vrste), tj. koje ne mogu da koriste direktno ili indirektno drvne polioze i celulozu. Te forme su
ograniene na plitke slojeve drveta (kora, prostor izmeu kore i beljike i beljika) pa su i tete od njih,
naroito na debelim sortimentima, male. Znatno su tetniji insekti koji su, sposobni da vare celulozu
sopstvenim fermentima, ili to pak ine pomou, simbiontskih mikroorganizama (Hylotrupes bajulus,
Anobium punctatum, Hylocoetus dermestoides, Platypus cylindirus, Urocerus gigas itd.).
3. Ekoloka valenca. - U poglavlju o rasprostranjenju ksilofagnih insekata videli smo da svaka vrsta
nastanjuje odreene geografske oblasti, u kojima su zadovoljeni njeni osnovni ivotni zahtevi. Veliina te
teritorije odreena je ekolokom valencom, tj. izdrljivou vrste prema variranju najvanijih faktora spoljne
sredine (temperatura,vlaga i sl.).
Ukoliko je amplituda variranja koju ona podnosi ira, utoliko je ire i njeno rasprostranjenje, pa i
zona u kojoj priinjava tete. Tako na primer kuna striibuba podnosi vrlo raznorodne uslove te je
rasprostranjena u celoj Evropi, velikom delu Azije, a ivi i u Americi i Junoj Africi (importirana). Kod nas
je vrlo esta i tetna i u nizijama i u izrazito planinskim oblastima sa veim nadmorskim visinama.
Insekti sa uom ekolokom valencom nemaju svuda isti znaaj. tj. njihovo tetno delovanje je
ogranieno na ue teritonije. Termiti koji su poznati kao najopasniji razarai drveta u obilastima tropske i
suptropske klime, jako su osetljivi prema niskim temperaturama. Stoga je njihova tetnost u umerenim
zonama ograniena samo na najjunije, najee primorske oblasti Evrope. Ria kuna striibuba
(Stromatium fulvum), takoe je znatno ea i tetnija u zemljama june Evrope (naroito u primorju).
4. Tip populacione dinamike. Neke vrste ksilofagnih insekata javljaju se periodino u velikom broju
(u gradacijama) i tada se njihova tetnost mnogostruko poveava. Ukoliko gradacija due traje ukoliko
obuhvata vea prostranstva, utoliko su i gubici tehnikog drveta vei. Masovnim pojavama naroito su
naklonjene izvesne grupe sekundarnih insekata, pre svega Scolytidae, Platypodidae, Buprestidae i
Cerambycidae. Forme sa navedenim tipom populacione dinamike imaju vei ekonomski znaaj od onih koje
se uvek susreu pojedinano i u malom broju. S druge strane neke ksilofagne vrste insekata se namnoavaju
postepeno u skladitima, zgradama, nametaju, raznim drvnim konstrukcijama i sl., poveavajui iz
generacije u generaciju svoju brojnost. U poetnim fazama napada tete su neprimetne, ali one iz godine u
godinu rastu te na kraju dolazi do potpunog unitenja drvne mase i velikih gubitaka. Meu ovakve insekte
spadaju nae najrasprostranjenije i najtetnije ksilofage kao to su kuna striibuba, ria kuna striibuba,
drvotoci, bube beljikari i dr. Na koncu postoje i forme koje su uvek este i koje redovno nanose velike tete

17

(mala i velika hrastova striibuba u starijim hrastovim sastojinama, ose drvenarice u etinarskim umama,
drvesnica i vrbotoac na nekim vrstama mekih i tvrdih liara i sl.).
Od spoljnih faktora koji utiu na ekonomski znaaj ksilofagnih insekata najvaniji su sledei:
1. Klimatski uslovi. - Klimatske karakteristike pojedinih krajeva igraju jednu od najznaajnijih
uloga u ivotu ksilofagnih insekata u opte, te je razumljivo da, od njih u velikoj meri zavisi i njihova
tetnost. Videli smo da klima odluuje o irini horizontalnog i vertikalnog areala rasprostranjenja vrsta,
veliini i rasporedu zona tetnosti, brzini razvia, broju geneiracija itd.
Najvei broj ksilofagnih insekata nalazi najbolje uslove za svoj ivot i razvoj u zemljama vlane i
tople klime. Stoga su od njih najvie ugroene tropske i suptropske oblasti. U njima i ivi najvei broj veoma
opasnih ksilofagnih formi, meu kojima po znaaju prvo mesto zauzimaju termiti. U umerenim regionima
ivi manji broj insekatskih vrsta, ali meu njima postoje takve koje su poznate kao vrlo aktivni razarai
drveta. U vlanijim i hladnijim oblastima najvee tete nanose drvotoci a u toplijim (naroito na jugu i u
primorju) kuna striibuba i termiti. Ankete koje su vrene u Nemakoj i vedskoj, pokazale su da je oko
50/ zgrada napadnuto larvama H. bajulus. U primorskim oblastima ovaj procenat je bio jo vei. Kod nas su
takoe zabeleene najvee tete od ove vrste u primorju (u okolini Hercegnovog skoro potpuno je uniten
jedan zaseok), mada je ona esta i vrlo rasprostranjena u celoj zemlji.
to se tie termita, oni su kao toploljubivi insekti u Evropi ogranieni na najtoplije oblasti kontinenta
koje imaju mediteransku ili izmenjenu mediteransku klimu. Znaajan problem zatite drveta ovi insekti
predstavljaju u paniji, Italiji (naroito junoj), junoj Francuskoj (zabeleene su ipak vee tete i u
predelima atlantske klime pa i u samom Parizu) i primorskim oblastima Balkanskog poluostrva. Kod nas ih
najvie ima u junoj Makedoniji (severna granica rasprostranjenja je Skoplje) i na junom Primorju, ali se
javljaju i du cele Jadranske obale. Dublje na kontinentu termiti se ne mogu odrati jer ne podnose niske
zimske temperature.
2. Vrsta drveta. - Ksilofagni insekti ne napadaju u podjednakoj meri sve vrste drveta. Meke vrste,
kao to su etinari i meki liari vrlo su ugroene, te na njima dolazi do veih teta. Nije dakle sluajno da su
upravo ksilofagni insekti (mali i veliki topolin staklokrilac, mala i velika topolina striibuba, jovin surla i
dr.) najznaajniji problem zatite topole i vrbe. Od etinara, naroito je neotporno drvo smre i jele. Larve
kune striibube koje se u boru i ariu razvijaju samo u beljici, napadaju kod jele i smre i sriku i beljiku.
Mada tvrde vrste drveta pruaju vei mehaniki otpor prodiranju ksilofagnih insekata i one meu
njima imaju znaajnih neprijatelja. Tako je drvo hrasta jako izloeno napadu insekata koji izazivaju poznatu
pojavu muiavosti, kao i napadima buba beljikara, raznih drvotoaca, striibuba i dr.
Odnos izmeu beljike i srike razliit je kod raznih vrsta drveta. On meutim varira i kod jedne iste
vrste u zavisnosti od starosta biljke (drvo mladih biljaka ima razvijeniju beljiku i uslova pod kojima je ona
rasla, osrikavanje tee sporije na suvim i siromanim zemljitima). Dakle, pri istom preniku, gubici drvne
mase bie znatno vei na materijalu koji ima deblju beljiku.
Na kraju treba napomenuti da tetnost pojedinih ksilofagnih insekata zavisi i od toga da li ive na
vrednijim ili manje vrednim vrstama drveta. Pri istoj koliini unitenog materijala tete e bitii vee ako je u
pitanju neka plemenita vrsta (hrast, orah, javor i sl.) nego ako je re o bukvi, topoli ili jeli.
3. Debljina sortimenta i dubina prodiranja. - Debljina sortimenta utie na taj nain to su relativni
gubici drvne mase na tankim sortimentima pri istoj dubini prodiranja hodnika u drvnu masu uvek vei.
PremaVite-u pri dubini prodiranja hodnika na 3 cm kod prenika od 16 cm, gubici drvne mase penju se na
60%, a ako je prenik 40 cm, padaju na svega 10%. Iz ovoga se jasno vidi da i insekti koji prodiru na malu
dubinu mogu da prouzrokuju velike tehnike tete ako napadnu tanje sortimente.
Ipak je pravilo da su ksilofagni insekti utoliko tetniji ukoliko dublje prodiru u drvnu masu, naroito
ako napadaju debele sortimente. Stoga na primer Platypus cylindrus, Xyleborus monographus, Lymexylon
navale, Hylecoetus dermestoides i dr., iji hodnici prodiru vrlo duboko u drvo (kod nekih vrsta ak do sri),
imaju vei ekonomski znaaj nego Xyloterus domesticus, Xylorterus lineatus, Plagionotus vrste i sl. koji
sisteme hodnika ili lutkine kolevke izgrauju najee na dubini izmeu 5 i 8 cm.
4. Opti uslovi u umama, slagalitima, zgradama i sl. - Nain gazdovanja u umama ima velikog
uticaja na brojnost ksilofagnih insekata, pa prema tome i na njihov ekonomski znaaj. U neureenim
umama gde se ne vodi rauna o umskom redu, gde se ne sprovode sanitarne mere, ne vre se blagovremene
prorede i ne vodi borba protiv tetnih inilaca, uvek ima pogodnog materijala za razvie ksilofagnih insekata,

18

naroito sekundarnih. Stoga je ovde njihova brojnost redovno velika te ako neki primarni inilac izazove
slabljenje umskog drvea oni se brzo namnoe i priine velike tete.
U slagalitima i na svim drugim mestima gde se drvo u raznim oblicima uva i upotrebljava moe
doi do velikih gubitaka ako se materijal ne kontrolie redovno, ako se ne sprovodi karantin za novoprimljeni
materijal, ne vodi rauna o higijeni (gomilanje otpadaka, tolerisanje korova) ne sanira vlaga i ne preduzimaju
blagovremene mere suzbijanja. U zaputenim zgradama i neureenim skladitima ksilofagni insekti kao i
drugi razarai drveta imaju daleko vei znaaj nego u ureenim.
5. Objekti napada. - Veliina tete i znaaj pojedinih vrsta ksilofagnih insekata zavise i od objekata
koji su najee izloeni njihovom napadu. Naroito velike tete priinjavaju vrste koje napadaju gotovu
grau i produkte finalne prerade, tj. materijal u koji je uloen i rad. Do nenaknadivih gubitaka dolazi u
sluajevima napada na umetnike predmete (Statue, statuete, rezbarije), istorijske spomenike i sl. Poznato je
da mnoga izvanredna umetnika dela antike i sredinjeg veka nisu sauvana upravo zato to su ih unitili
ksilofagni insekti. U novije vreme u zemljama zapadne Evrope neke vrste drvotoaca prete unitavanjem
starih graevina koje imaju veliku istorijsku vrednost.
Tercijerni insekti razvijaju se i u drvenim deloviima zgrada. Unitavajui unutranjost stubova, greda
i sl. oni postepeno slabe njihovu nosivost to ima za posledicu prevremeno propadanje zgrade pa i njeno
iznenadno ruenje. Ovakvi sluajevi su zabeleeni vie puta i prouzrokovali su i ljudske rtve (napadnute
zgrade podleu slabijim zemljotresima i lako se rue i pri olujama, poplavama i sl.).
Posebno su opasni napadi na rudniku grau. Ovde su najee u pitanju sekundarne vrste (kod
etinara ose drvenarice) koje zavravaju razvie u vazduno suvom drvetu. Napadnuto drvo se spolja ne
razlikuje od zdravog, te se esto koristi kao jamska graa. Insekti u njemu nastavljaju razvie, a poto ive u
simbiozi sa gljivama izazivaima trulei drvo brzo gubi svoju otpornost na pritisak, to moe da ima za
posledicu iznenadno poputanje grae i rudnike katastrofe.
SUZBIJANJE KSILOFAGNIH INSEKATA
Suzbijanje ksilofagnih insekata kao i svih drugih koji vode skriven nain ivota je teak zadatak koji
zahteva mnogo panje i strunosti, a ponekad je vezan i za korienje komplikovanih tehnikih ureaja. Da
bi se ono sprovelo uspeno, potrebno je dobro poznavati ne samo sredstva koja se za ovo upotrebljavaju i
tehnoloke procese kojima se drvo tretiira, nego isto tako i samo drvo sirovinu nastalu radom ivog bia i
organizme protiv kojih se ono titi. Nije dakle sluajno da su upravo u zatiti drveta bioiloki i tehniki
momenti usko povezani i da samo onaj koji poznaje i jednu i drugu stranu problema moe da ga reava na
zadovoiljavajui nain.
Simptomi napada
U odmaklim stupnjevima napad ksilofagnih insekata se obino lako zapaa ve po obilnom sipljenju
crvotoine, velikom broju izletnih otvora i drugi spoljnjim oteenjima. Meutim, kada je on tek u poetku
tee ga je otkriti te je pored navedenih potrebno poznavati i druge znake koji odaju prisustvo insekata. Stoga
emo ih detaljnije upoznati.
1. Sipljenje crvotoine. - Dubei hodnike u raznim slojevima drveta, imaga i larve insekata esto
izbacuju sipku branastu materiju koja se sastoji delom od sitnih estica drveta, delom od izmeta, a koja se u
obinom ivotu naziva crvotoinom. Ova sipka masa se nagomilava ispod ulaznog otvora, ili ispod neke
pukotine koja je presekla hodnik. Boja crvotoine moe da bude razliita. Najee zavisi od boje slojeva
drveta u kojima insekat kopa hodnik. Ako je to beljika, crvotoina je bela, a ako se hodnik jo nalazi u kori,
crvenkasta ili smea. Crvotoina iz srike je tamnija nego iz beljike, ali ipak mnogo svetlija nego ona iz
kore.
Crvotoina se razlikuje i po krupnoi estica od kojih je formirana. Ona moe da bude vrlo fina,
branasta kao to je to sluaj kod buba beljikara (Lyctidae) i drvotoaca (Anobiidae). Kod osolikih striibuba
(Plagionotus spp.) ima konsistenciju prekrupe, a kod krupnijih striibuba i mrava iz ulaznog otvora izlaze
itave iverice (Saperda carcharias, Camponotus herculeanus, Monochamus spp. itd.). Ksilofagne gusenice
(naroito Zeuzera pyrina) umesto crvotoine izbacuju krupan izmet vrlo karakteristine boje i oblika.

19

Neki insekti izbacuju redovno crvotoinu i to u velikim koliinama. Od sekundarnih formi tako se
ponaaju svi sipci, Platypodidae, Hylocoetus dermestoides. i dr., a od tercijernih Lyctidae i Anobiidae.
Meutim, ima i vrsta koje to uopte ne ine. Takav je sluaj na primer kod larava kune stribube, kod osa
drvenarica, kod mnogih krasaca, kod termita i sl. Kod navedenih insekata do sipljenja crvotoine moe ipak
da doe ako neka pukotina presee larveni hodnik ili se pak oteti tanka povrinska skrama drveta koju svi
ksilofagni insekti tede.
2. Crvotoina i hodnici ispod kore. - Insekti koji ne izbacuju crvotoinu, sabijaju je iza sebe u
hodnicima, nekada vrsto, a nekada leerno u obliku odvojenih tampona (Phaenops cyanea i neki drugi
krasci). Napad ovih insekata moe se ustanoviti samo ako se sa ispitivanog trupca podigne pare kore,
dimenzija 10 x 10 cm. Ovo se radi pomou rune testerice i dleta, a uzorci se uzimaju du celog trupca.
Dizanjem kore lako se otkrivaju napadi striibuba ije se larve razvijaju due ili krae vreme pod
korom (Plagionotus vrste, Phymatodes testaceus, Callidium violaceum itd.). Ako se larve ne nau, treba
oistiti crvotoinu da bi se po ulaznim otvorima ustanovilo da li su otile u drvo na aurenje, odnosno na
dalju ishranu.
3. Ulazni i izlazni otvori. - Otvori na povrini drvne mase uvek su siguran znak napada. Oni mogu
biti razliiti po obliku i po dimenzijama. Ulazni otvori obino su sitni, jer ih grade larve po izlasku iz jaja
(ulazni otvori ksilofagnih gusenica su krupniji jer ih larve u toku razvia proiruje, a postoje i vrste kao to je
drvesnica koje menjaju mesto na kome ive tj. prelaze iz granica u grane, a iz ovih u stabla) ili pak imaga
sitnih formi (sipci drvenari, Platypodidae).
Izlazni otvori mogu da potiu od samih ksilofagnih insekata ili od njihovih parazita. Prvi mogu imati
razliite forme (kod striibuba ovalni, kod krasaca gore ravni dole zasvoeni, kod osa drvenarica, sipaca,
drvotocaca i buba beljikara potpuno okrugli itd.). Dok su drugi uvek okrugli, jer paraziti redovno imaju
valjkasto telo. Osim toga otvori parazita se javljaju ranije (pre izlaska prve generacije tetoine) i manji su.
Dimenzije otvora zavise od veliine insekata kojima pripadaju. Najvee su kod krupnih predstavnika
familija Cerambycidae, Buprestidae; Siricadae, a najmanje kod vrsta iz familija Scolytidae, Lyctidae i
Anobiidae.
Periferija izletnih otvora moe da bude ravna ili nazubljena. Prvi sluaj je ei a karakteristian je
za vrste kod kojih izletni otvor izgrizaju odrasli insekti, ili pak larve ako iznad njega ne ostavljaju tanku
skramu neoteenog drveta. Drugi se javlja kod insekata ije larve ostavljaju tanak povrinski zid iznad
otvora, a imago se probija napolje bez pomoi usnog aparata (kuna striibuba). Vremenom estice drveta
otpadnu, te i periferija nazubljenih otvora postaje ravna (na osnovu ovoga mogu se razlikovati stari i svei
izletni otvori).
Boja otvora moe da se slae sa bojom drveta, a moe da bude i crna. Otvori sa nepromenjenom
bojom pripadaju najee tercijernim insektima (ako su sitni a drvo je vazduno suvo u pitanju su Lyotidae ili
Anobiidae). Crna boja se javlja kod sekundarnih formi koje ive u simbiozi sa ambrozija gljivama
(Scolytidae, Platypodidae, Lymexylidae), a potie od sloja sasuenih micelija. Ako se ovakvi otvori nau na
vazduno suvom drvetu ne treba dakle preporuivati nikakve mere suzbijanja, jer je sigurno da u njemu nema
ivih insekata.
4. Odlupljvanje kore. - Ovaj simptam se javlja na suvim dubeim stablima ili leeim trupcima kod
kojih je razoren subkortikalni sloj usled ega kora gubi vrstu vezu sa drvetom, te puca, odlupljuje se i sama
opada sa dubeih stabala, a na leeim se samo odlupljuje te se lako skida rukom. Spontano odlupljivanje i
opadanje kore najee ukazuje na napad sipaca potkornjaka, striibuba i krasaca.
5. Smolotok i isticanje sokova. Kada su napadnuta iva stabla, naroito ako su zdrava i vitalna,
biljka reaguje izlivom smole ili sokova u hodnike ksilofaga. Nisu retki sluajevi da pomenuti odbrambeni
mehanizam likvidira insekte koji prodiru u drvo, ali ako se napad obnavlja u talasima biljka oslabi i oni na
koncu ipak uspeju da se odre. Kod etinara smolotok moe da bude tako intenzivan da stabla izgledaju kao
okreena. Isticanje sokova se esto javlja kod hrasta napadnutog larvama velike hrastove striibube, ali nije
retko ni kod drugih liara napadnutih krupnijim formama ksilofagnih insekata (Zeuzera pyrina, Cossus
cossus, Paranthrene tabaniformis i sl.). Ispod ulaznih otvora kora se stalno kvasi i usled toga dobija
zatvoreniju boju, te se napadnuta mesta na stablima mogu lako uoiti i iz daleka.
6. Hodnici i crvotonu u drvetu. Ako drvo spolja ne pokazuje nikakve znakove napada to jo ne
znai da u njegovoj unutranjosti nema insekata, jer neke vrste polau jaja, pomou duge legalice, direktno u

20

drvo (na dubinu od 2-3 cm - Siricidae), a neke ih ostavljaju u sudovima (Lyctidae) ili u dubokim pukotinama
drveta (kuna striibuba). U takvim sluajevima potrebno je zatesati beljiku (najmanje na 3-4 cm) da bi se
otkrili hodnici ili crvotoina. Poto se deava, naroito ako su larve mlade, da se oteena mesta teko
razlikuju od neoteenih (hodnici su jako uzani i vrsto nabijeni crvotoinom koja ima boju drveta),
zaseeno mesto treba oetkati ili pak otseenim komadima nekoliko puta udariti o neki vrst predmet da bi
crvotoina ispala i hodnici postali vidljivi. Kod rezanog materijala (daske, frize i dr) zatesavanje nije
potrebno. Da bi se hodnici otkrili dovoljno je oistit etkom povrinu drveta.
7. Lomljenje stabala, grana, stubova, greda i sl. iroki hodnici koje pojedini ksilofagni insekti
grade u stablima i granama ivog drvea, kao i u drvetu u upotrebi (naroito stubovima) izazivaju slabljenje
mehanike otpornosti drveta prema vetru, snegovima, pritisku i sl., te dolazi do lomljenja na mestima koja su
najae oteena. Ova pojava je naroito esta kod mlaih stabala liarskog drvea napadnutih krupnim
ksilofagnim insektima (Zeuzera pyrina, Cossus cossus, Cerambyx spp. itd.). Kod hrasta lomljenje grana
izaziva krasac Coroebus bifasciatus (hrastov prstenar), ije larve pred aurenje duboko prstenuju beljiku.
Stubovi (telegrafski, telefonski i sl.) se najee lome na mestu gde se dodiruju sa zemljom jer su tu
najbolji uslovi za razvie gljiva i insekata (na etinarskim stubovima najei su napadi larava Ergates faber,
Leptura rubra i Dorcus parallelopipedus). Ugraeni stubovi i grede lome se na mestima koja su izloena
najjaim pritiscima.
8. Tup zvuk pri udaru koji odaje drvna masa pouzdan je znak napada bilo insekata, bilo gljiva. Kada
se zdravo drvo udari nekim vrstim predmetom (ekiem) uje se zvonak i usled rezonancije produen zvuk.
Kod napadnutog, zvuk je tup i kratak. Ako je razaranje odmaklo deava se da eki probije tanku povrinsku
skramu iznad hodnika i da se otkrije rastoena unutranjost sa crvotoinom i hodnicima. Ispitivanje ekiem
se koristi kod pregleda raznih stubova i greda, okoranih trupaca i sl. Za pregled graevinske stolarije i
nametaja treba upotrebiti manje vrste predmete ili savijen prst.
9. umovi iz napadnutih predmeta. - ivei u drvetu insekti proizvode umove koji se ponekad jasno
uju, a ponekad su tako slabi da je mogue osetiti samo ako se pojaaju elektronskim aparatima. ujni
umovi potiu od kucanja (mujaci drvotoaca kucaju vilicama o zidove hodnika u vreme parenja; broj i
ritam otkucaja specifini su za pojedine vrste) ili pak od larava koje otkidaju estice drveta prilikom buenja
hodnika (ovi umovi potseaju na glodanje mieva, ali su znatno slabiji). Slabiji umovi koji nastaju pri
kretanju insekata kroz hodnike mogu se uti pomou lekarskog stetoskopa ako su u pitanju krupnije forme.
Kod sitnijih insekata treba upotrebiti tranzistorske pojaivae ija je konstrukcija slina aparatima za gluve.
10. Koncentracija prirodnih neprijatelja. - Na mestima na kojima ima drveta jako napadnutog
ksilofagnim insektima dolazi do koncentracije njihovih prirodnih neprijatelja - parazitskih insekata i
predatora. Veliki broj osa Rhyssa persuasoria (Ichneumonidae) ukazuje na prisustvo osa drvenarica
(Siricidae), paraziti iz roda Spathius (Braconidae) indiciraju napad drvotoaca, a Eubadison (Braconddae),
Perilampus (Chalcddidae) i dr. napad buba beljikara (Lyctidae) itd. Najei neprijatelji kune striibube su
Opilio domesticus (Cleridae), Doryctes leucogaster, Rhoptocentrus piceus (Braconidae) i Sclerodermus
domesticus (Bethylidae). Pojava navedenog tvrdokrilca i parazitskih osica u zgradama je siguran znak
napada kune striibube.
Napad ksilofagnih insekata naroito jasno indiciraju detlii koji doleu na napadnuta stabla, trupce i
stubove i u njima bue karakteristine levkove iji se vrh zavrava u larvenom hodniku.
Poznavanje simptoma napada nije samo sebi cilj. To je neophodan uslov da se otkriju ksilofagni
insekti pri pregledu drveta u umama, u slagalitima i magacinima drvnoindustrijskih preduzea, u zgradama
i drvnim konstrukcijama itd. Bez njihovog tanog poznavanja naroito je nemogue otkriti rane napade, tj.
ne moe se ostvariti osnovni preduslov za efikasnu i ekonominu borbu. Tehnika pregleda drveta na raznim
mestima izneta je u narednom poglavlju.
Dijagnoza napada ksilofagnih insekata
Dijagnoza obuhvata dve zasebne radnje: pregled drveta i determinaciju vrste koja je izazvala
oteenja. Pregledom se utvruje da li napad postoji, kakav je njegov intenzitet koji su slojevi drveta
posednuti insektima i dokle je otila destrukcija. Cilj deteriminacije je da se odredi vrsta tetnog insekta,
grupa kojoj on pripada (primami, sekundarni ili tercijerni), kao i stadijum razvia u kome se on u trenutku

21

pregleda nalazi. Od rezultata pregleda i od dijagnoze zavisi da li e uopte biti preporueno suzbijanje, koje
metode e se prmeniti i u kom trenutku e se intervenisati.
Poznato je da je drvo ugroeno napadom ksilofagnih insekata na svim mestima gde se proizvodi,
uva i upotrebljava, dakle u umama, na stovaritima, u magacinima, u zgradama itd. Poto je tehnika
pregleda razliita u raznim sluajevima, upoznaemo se posebno sa postupkom u umama, na slagalitima i u
zgradama, odnosno drugim drvnim konstrukcijama.
1. Pregled drveta u umama
Pregled drveta u umi vri se najee pred samu seu da bi se tano znalo sa kolikom e se
kubaturom raspolagati, koji e procenat drvne mase morati da bude odbaen i kakav e biti odnos izmeu
pojedinih klasa sirovine. Isto tatko je potrebno utvrditi da li su stabla i u kojoj meri napadnuta insektima,
koje su vrste u pitanju i kojim grupama pripadaju. Na osnovu dobijenih podataka odreuje se koje je mere
hodno primeniti posle see da se razaranje drveta zaustavi i da se zajedno sa trupcima ne prenesu u slagalita
opasne sekundarne vrste (sipci, Platypus, Lymexylon, Hylecoetus, Sirioidae i sl.).
Pregled stanja ksailfoganih insekata u umama moe se vriti na dva naina:
a) metodama rekognosciranja i
b) kvantativnim, entmotaksacionim metodama
Metodama rekognosciranja odreuje se kvalitativni i kvantitativni sastav faune insekata u umi,
sluei se manje vie subjektivnim merilima, tako da dobijeni podaci imaju vie orijentacioni karakter.
Naprotiv, entomotaksacija donosi zakljuke o tome na osnovu viegodinjih ispitivanja na stalnim oglednim
povrinama, primenjujui uvek precizne kvantitativne metode.
a) Metode rekognosciranja. Ispitivanje u cilju rekognosciranja moe se izvesti na dva naina:
ekspedicionom metodom i metodom kompasnih vizura.
Ekspedicioni metod - Ovaj nain je najlaki i najbri, ali ujedno i najmanje taan. Pregled se sastoji u
tome da se ispitivani umski kompleks obie na bilo koji nain i prikupe orijentacioni podaci o vrstama
ksilofagnih insekata i o njihovoj brojnoj zastupljenosti. Obilazak objekta vri se putevima ili stazama koje se
meusobno ne moraju ukrtati. Za vreme pregleda vodi se dnevnik u koji se upisuju dobijeni rezultati.
Prilikom obiaska, na najinteresantnijim mestima, vri se detaljniji pregled drvea (ponekad se drvo i obori,
pregledaju se svi njegovi delovi i uzimaju uzorci za gajenje i determinaciju u laboratoriji). Ovakva mesta se
nazivaju stanicama ekspedicionog pregleda.
Kao to smo naglasili, rezultati ispitivanja ekspedicionim metodom ne pruaju realnu sliku stanja
ksilofagnih insekata u umi jer izbor puteva i mesta na kojima e se uzimati uzorci potpuno zavisi od onoga
ko pregled vri. Stoga se na ovaj nain dobija samo najoptija slika o zastupljenim insekatskim vrstama i o
njihovim kvantitativnim odnosima. Ipak, poto je najlaki i najbri, u praksi se esto koristi.
Metod kompasmih vizura. - Ovaj metod je neto precizniji jer izbor stabala koja e se detaljnije
pregledati ne zavisi od subjektivne ocene. Sastoji se u tome to se u ispitivanom objektu pamou kompasa
postavi manji ili vei broj vizura i detaljno pregleda svako stablo koje one pogode. Broj vizuira zavisi od
toga koji se stepen preciznosti eli. Ukoliko je on vei i tanost dobijenih rezultata je vea, a slika stanja
realnija. Da bi se znalo koja je stabla pogodila vizura, treba ih obeleiti nekom bojom.
Vizure se mogu postavljati paralelno ili radijalno. I u jednom i u drugom sluaju treba ih spojiti tako
da grade etverougaonike (ako su paralelne) ili trouglove (ako su radijalne). Radijalne vizure polaze od jedne
take koju treba izabrati u sredini ume. Ona predstavlja vrh u krugu rasporeenih istokrakih trouglova.
b) Entomotaksacione metode. - Preciznije metode se primenjuju ako se eli dobiti tana slika o
kvalitativnom sastavu entomofaune i brojnoj zastupljenosti pojedinih vrsta u jednom umskom kompleksu.
Sva ispitivanja se vre na odabranim probnim povrinama koje se postavljaju i obeleavaju u umi a treba da
predstavljaju prosek prilika koje u njoj vladaju. Broj probnih povrina zavisi od ujednaenosti kompleksa
(vrsta drvea, sklop, nagib, ekspozicija i sl.). Tamo gde su uslovi neujednaeniji uzima se vei broj proba i
obrnuto. Istraivanja na probnim povrinama su viegodinja.
Pregledi se vre bilo obaranjem pojedinih stabala i njihovom detaljnom disekcijom, bilo detaljnim
istraivanjem na dubeim stablima koja su obeleena i koja se posmatraju stalno, u toku vie godina. I u
jednom i u drugom sluaju sa stabala se uzimaju uzorci (ako su dubea seku se napadnute grane) zbog
detaljnijeg pregleda u laboratoriji.

22

Ma koji od navedenih metoda bio primenjen, potrebno je posle pregleda na prvom mestu izvriti
determinaciju prikupljenog materijala, tj. tano utvrditi vrste naenih ksilofagnih insekata. Kod najeih
formi, koje se poznaju na prvi pogled, ovo se vri na licu mesta. Ako to meutim nije mogue, odrasli insekti
se ubijaju (najbolje u staklenoj boci sa irokim grliem u kojoj se nalazi tampon vate natopljen etilacetatom),
pakuju u kutije sa vatom ili u papirne tube i odnose u laboratoriju gde se preparuju, etiketiraju (etiketa koja
se nabada ispod insekta treba da sadri mesto na kome je primerak naen, vrstu drveta, datum nalaenja i
ime nalazaa) i odreuju. Ako su u pitanju larve uzimaju se uzorci napadnutog drveta i odnose u laboratoriju
da bi se odgajili odrasli insekti jer je mali broj insekatskih grupa za koje postoje tablice za determinaciju
prema larvama.
Pri pregledu potrebno je za pojedine, najee vrste ksilofaga, prikupiti i najvanije opte podatke
(starost stabala koje napadaju, visina na kojoj se hodnici nalaze, dubina na koju prodiru, stadijumi u kojima
se insekat u vreme ispitivanja nalazi, ekspozicija napadnutih delova, intenzitet napada itd.). Kao to se vidi,
prilikom pregleda drveta u umama dobijaju se vrlo korisni podaci koji za uspeno suzbijanje ksilofagnih
insekata imaju veliki znaaj.
2. Pregled drveta u slagalitima
Pregled slagalita slui stalnoj kontroli pojave i brojnosti ksilofagnih insekata na oblom i
polupreraenom materijalu. Pomou njega se blagovremeno otkrivaju i izdvajaju napadnuti trupci jo
prilikom prijema, a na materijalu koji je ve uskladiten primeuju rani napadi te je uvek mogue
intervenisati na vreme i spreiti vee tete. Izdvajanjem napadnutog materijala i unitavanjem insekata u
njemu spreava se upotreba drveta koje sadri ive larve za izradu finalnih produkata (nametaja,
graevinske stolarije i sl.). Na taj nain se izbegavaju este reklamacije koje rue ugled preduzea na
domaem i stranom tritu i mogu da izazovu velike i nepotrebne novane izdatke.
Novoprimljeni materijal treba pregledati jo u prijemnom odeljenju, a uskladiteni najmanje 2-3 puta
godinje. Preglede je najbolje rasporediti tako da padnu u doba rojenja odraslih insekata najvanijih razaraa
drveta (Lyctidae, Anobiidae, Scolytidae, Platypodidae, Calidium, Phymatodes, Hylotruipes i sl.). Prvi treba
obaviti sredinam maja, drugi srediniom jula i trei u oktobru.
Pregled slagalita treba da prui podatke o prisustvu ksilofaga u drvetu, o zastupljenim vrstama
insekata i o intenzitetu napada. On moe da bude spoljnji i unutrani. Prvi slui da se prilikom obilaenja
celoga slagalita pregledaju paljivo svi sloaji i da se na osnovu spoljnjih simptoma ustanovi da li je drvo
napadnuto ili ne. Tom prilikom se takode vidno obeleavaju mesta na kojima ima insekata da bi se kasnije
detaljnije pregledala. Unutranji pregled se vri skidanjem kore, zatesavanjem i potpunim raskrajanjem
drveta koje se ispituje. Oba navedena naina pregleda se uvek kombinuju.
Pre no to se pristupi samom pragledu, prikupe se opti podaci o slagalitu (veliina, teren,
ekspozicija, nadmorska visina, stanje vodovodnih i kanalizacionih instalacija, nain uvanja i slaganja
oblovine i polupreraevina, vrsta i poreklo drveta. stanje higijene u slagalitu, da li se sprovode mere zatite i
koje, datum poslednjeg pregleda i sl.). Nakon toga se vri spoljnji pregled, tj. obilaze se svi sloaji oblog
materijala i rezane grae i budno pazi na simptome napada (naroito crvotoinu i ulazne odnosno izletne
otvore). Tom prilikom se obelee sva mesta na kojima su primeeni znaci prisustva ksilofagnih insekata i
odaberu take na kojima e se izvriti detaljan unutranji pregled i uzeti uzorci za laboratorijsku analizu. Broj
ovih taaka zavisi od veliine slagalita, od raznorodnosti uslova pod kojima se drvo uva, od broja vrsta
drveta i sl. One treba da su ravnomerno rasporeene u slagalitu i da sve zajedno predstavljaju prosek prilika
koje u njemu vladaju.
Nakon toga se pristupa unutranjem pregledu. Kod oblog materijala treba najpre skinulti na vie
mesta koru (parad 10x10 cm) da bi se otkrili hodnici i ubuni otvori ispod nje. Isto tako moraju se
pregledati i plii slojevi beljike, a u sluaju potrebe i srike. Uzorci za laboratorijski pregled uzimaju se s
krajeva trupca pomou testere i sekire.
Pri pregledu sloaja rezane grae uzorci se uzimaju sa dna iz sredine i sa vrha i pregledaju delom na
licu mesta, a delom u laboratoriji.
Za vreme pregleda vodi se zapisnik u koji se ubeleavaju opti podaci o slagalitu, konatatovane
vrste tetnih insekata, intenizitet napada i dr. Na osnovu njega se sainjava izvetaj vlasniku slagalita u
kome se iznose rezultati pregleda i preporuuju mere koje treba preduzeti za saniranje objekta.

23

3. Pregled graevina, konstrukcija i finalnih produkata

Prilikom pregleda graevina, raznih drvnih konstrukcija, nametaja itd., treba uvek imati u vidu
insekte koji su najei razarai drveta u datom kraju. Kod graevina od etinarskog drveta, posebno onih
koje su izgraene od jele i smre treba na prvom mestu obratiti panju na kunu striibubu. U krajevima gde
su rasprostranjeni termiti treba najpre misliti na njih itd.
Pregled zgrada treba obavljati redovno i blagovremeno (prvi pregled treba da usledi najkasnije 2
godine nakon useljenja jer se na taj nain napadi otkirivaju blagovremeno, tj. dok su jo u poetku, te se
trokovi oko suzbijanja mnogostruko smanjuju. Kod odmaklih napada trokovima suzbijanja treba dodati
izdatke oko ojaavanja ili zamene jako oteenih ili razorenih delova konstrukcije to u velikoj meri
poskupljuje tretiranje. Stoga je dobro da svaki vlasnik zgrade, s vremena na vreme, zahteva pregled ili da ga
sam izvri jer bi se tako spreili mnogobrojni sluajevi teih oteenja konstrukcije.
Poetni napad nije lako otkriti. Kod insekata koji ne izbacuju crvotoinu on se primeuje tek kada
prva generacija zavri razvie i izae iz drveta, ostavljajui izletne otvore. Treba meutim napomenuti da su
prvi izletni otvori po pravilu malobrojni i da se nalaze na skrivenim mestima, te ih nije lako zapaziiti. Stoga
se prilikom pregleda treba posluiti baterijskom lampom i posebnu panju obratiti na mesta koja nisu
direktno izloena pogledu.
Pre nego to se pone sa pregledom treba od vlasnika uzeti podatke o starosti zgrade, vrsti ugraenog
drveta, datumu poslednjeg pregleda i njegovim rezultatima i ispitati da li je neko od stanara primetio pojavu
izletnih otvora, crvotoine i sl. Takoe se treba obavestiti o stanju vodovodnih i kanalizacionih instalacija,
oluka, krova i sl. ije neispravnosti moga da poveaju vlanost zgrade, pa time i opasnost da bude napadnuta
insektima.
Pregled se poinje ispitivanjem krovnih konstrukcija i tavanskog prostora. Najpre treba ispitati
prozore i patos da bi se eventualno otkrili ivi ili uginulii odrasli insekti koji su ranije izali iz drveta i nisu
uspeli da napuste zgradu. Zatim se paljivo pregledaju grede i prostor ispod njih da bi se otkrili izletni otvori
ili crvotoina. Istovremeno ih treba ispitati ekiem i to na celoj duini. Udarci esto izazivaju ispadanje
crvotoine iz pukotina, a osim toga tup zvuk odaje mesta ispod kojih se nalaze jaa oteenja. Ako je greda
jako napadnuta, eki probija tanku neoteenu povrinsku skramu drveta, te se ukazuju hodnici, pa i same
larve. Ovakvi sluajevi naroito su esti pri napadu termita i kune striibube.
Osim ekia za pregded greda moe se upotrebiti i dleto, odvija za rafove (rafciger), ili jai no.
Navedenim predmetima se prevlai preko ispitivane grede ukoso na pravac vlakana. Tom prilikom se takoe
cepa sloj drveta iznad oteenih mesta i otkrivaju hodnici.
Na kraju, za pregled se koriste i prisluni aparati (lekasrski stetoskop ili tranzistorski pojaivai)
pomou kojih se napad otkriva na osnovu umova koje insekti proizvode kreui se u hodnicima i grizui
drvo. Meutim, ovo se moe raditi samo u toplim sezonama, tj. kada su insekti aktivni.
Na tavanu takoe treba paljivo pregledati pod, jer se on redovno izrauje od drveta bogatog
beljikom (okrajci i sl.). Isto tako ne treba zaboraviti stare, odbaene stvari (stari nametaj, okvire od slika,
sanduke itd.), koji su redovno jako napadnuti insektima te predstavljaju mesta od kojih se napad iri dalje.
U tavanskom prostoru esto se nalaze i veernice. Ove prostorije su u velikom stepenu ugroene
napadom insekata i epiksilnih gljiva, jer se stalno vlae (izvori vlaenja su voda kojom se pere i
kondenzaciona vlaga). Njih stoga treba pregledati sa naroitom panjom. U drvenim koritima i drugim
predmetima esto se nalaze larve Ergates faber (u etinarskom drvetu), a jo ee drvotoci i surlai iz
tribusa Cossonini.
U prostorijama za stanovanje najpre se treba obavestiti da li su stanari primetili sipljenje crvotoine,
pojavu izletnih otvora, umove iz drveta i sl. Zatim se pregledaju prozori jer se na njima mogu nai ivi ili
uginuli ksilofagni insekti, odnosno njihovi prirodni neprijatelji (parazitske osice i predatori). Posle se prelazi
na graevinsku stolariju (vrata, prozori, prozorski okviri, dovratci i sl.). Za pregled je najbolje koristiti
prislune aparate, a u nedostatku ovih drvo se ispituje kucanjem manjim drvenim ekiem ili savijenim
prstom. Takode treba obratiti panju na izletne otvore.
Kod patosa su najei znaci napada izletni otvori i crvotoina (da bi se pregled olakao dobro je
preporuiti stanarima da toga jutra ne iste sobe). Ako je u pitanju parket, sitni otvori okrueni crnom
skramom predstavljaju preseke hodnika sipaca drvenara ili Platypus cylindrus, za koje je poznato da se ne
mogu razvijati u vazduno suvom drvetu. esto se deava da stanari otkriju pojavu novih otvora; ovo se

24

deava posle struganja parketa i u stvari je posledica skidanja sloja drveta iznad mesta na kojima su se
nalazili krajevi hodnika koji dotle nisu bili vidljivi. U tom sluaju se ne treba uznemiravati niti preporuivati
suzbijanje. Meutim, ako se konstatuju otvori slinog promera ali sa belom periferijom (boje drveta), u
pitanju su bube beljikari (Lyctidae) ili drvotoci (Amobiidae), dakle insekti suvog drveta. U tom sluaju se
moraju preduzeti mere za njihovo unitavanje.
Kod brodskog poda koji se izrauje od etinarskih dasaka dolazi u obzir napad kune striibube. On
se najee lako otkriva po pojavi izletnih otvora, a u sluaju jaih razaranja na pojedinim mestima dolazi do
otkrivanja hodnika usled toga to se gaenjem probija neoteeni sloj iznad njih. Kod obojenog poda enke
polau jaja na mestima gde se dve daske spajaju, pa odatle razaranja i poinju. O ovome pri pregledu treba
voditi rauna.
Mali broj izletnih otvora nije uvek znak slabog napada. esto je gornja strana daske naizgled malo
oteena, dok je donja potpuno rastoena. Stoga u sumnjivim sluajevima treba podii neku dasku da bi se
utvrdilo njeno pravo stanje.
Poto je pregledana graevinska stolarija pristupa se pregledu nametaja. Pri tome najpre treba
ispitati donje i zasenjene delove pojedinih predmeta, jer napad uvek poinje od njih (kod stolova, stolica,
kreveta i sl. to su noge). Razlog ovome je to su najei neprijatelji nametaja drvotoci, a oni najbolje
uslove za razvie nalaze na hladnijim i tamnijim mestima. Glavni znaci napada na nametaju su izletni
otvori, sipljenje crvotoine i umovi.
Na kraju treba pregledati i podrum. U ovoj prostoriji se pored ogrevnog drveta esto uvaju stari,
neupotrebljivi drveni predmeti koji su redovno napadnuti insektima. Poto su podrumi mrani i vlani u
njima se najee nalaze drvotoci i surlai iz grupe Cossonini (Rhyncolus, Eremotes spp.).
Poto se zavri sa glavnim zgradama, treba pregledati i sporedne, sluei se istim sredstvima i
koristei iste metode. Ovo ne treba zanemarivati jer su sporedne zgrade na koje se obraa manja panja esto
rasadnik ksilofagnih insekata iz koga one prodiiru u zgrade za stanovanje.
Kod drvenih mostova najpre treba ispitati stubove na mestu gde se dodiruju sa vodom, jer se ovde
nastanjuju larve Ergates faber, Dorcus parallelopipedus (inali jelenak), Leptura rubra, Eremotes i Cossonus
vrste i sl. Nakon toga se pregledaju grede, ograda, patos itd.
Pri pregledu telegrafskih, telefonskih i drugih stubova najveu panju treba obratiti na mesta najblia
zemlji jer su ona najugroenija napadom. Kod etinarskih stubova ovde se najee susreu larve Ergates
faber i drugih insekata za ije je razvie potrebna visoka vlanost drvne mase. Gorinji delovi su izloeni
razaranjima od kune striibube i drugih insekata vazduno suvog drveta. Napad se najlake otkriva po
izletnim otvorima i po crvotoini. Osim toga na napadnutim stubovima esto se vide karakteristini iroki i
duboki otvori koje kopaju detlii da bi izvadili insekatske larve iz hodnika.
Pregled graevina i drvnih konstrukcija kod nas se uopte ne vri. O tetama se uvek javlja kada je
destrukcija otila suvie daleko i kada je ugroena bezbednost zgrade. Pa i tada se retko trai pomo
strunjaka. U sluajevima jaih oteenja drvo se menja delimino, tj. ostavljaju se slabije napadnute grede,
daske i sl., tako da uskoro i novo drvo postane plen insekata. Da bi se ovo spreilo i da bi se smanjila
oteenja ugraenog drveta, vlasnici zgrada bi se morali zakonom obavezati da vre povremene preglede
(najmanje jedan u periodu od 5 godina) i da o pojavi insekata izvetavaju strunu slubu koja bi detaljnije
ispitala sluaj i preporuila mere suzbijanja.
Mere zatite drveta od insekata
Ksilogafni insekti se mogu suzbijati merama dvojakog karaktera: preventivnim i represivnim. Cilj
prvih je da spree napad uopte i time onemogue pojavu bilo kakvih gubitaka drvne mase, dok se druge
primenjuju da bi se unitili insekti u ve napadnutim predmetima i konstrukcijiama, tj. da bi se prekinuo
otpoeti proces razaranja.
Preventivne mere su raznolike prirode a sastoje se u sutini u pravilnom manipulisanju drvetom na
mestima proizvodnje, prerade i upotrebe, ili pak u vetakom pojaavanju njegove prirodne otpornosti
korienjem raznih hemijskih materija (preventivna hemijska zatita) koje deluju otrovno na insekte. U
preventivu takoe spadaju i mere pomou kojih se spreava irenje i prenoenje insekata zajedno sa
napadnutim drvetom (unutranji i spoljnji karantin) i onemoguava njihovo odravanje u veoj brojnosti

25

unitavanjem materijala na kome bi mogli da se razmnoavaju (odravanje umskog reda u umama,

unitavanje otpadaka u slagalitima i sl.).
Kao to se vidi, izuzimajui hemijsku preventivnu zatitu, mere spreavanja insekatskih napada ne
zahtevaju posebna sredstva nego ulaze u sklop nastojanja da se drvo to racionalnije iskoristi i da traje to
due. Stoga su one daleko jednostavnije, jevtinije i efikasnije od represivnih mera. Njihova velika prednost je
i u tome jer ne dolazi do bilo kakvih gubitaka drvne mase to je kod represivnih mera uvek sluaj.
Represivne mere su takoe razliite i prema tome koja se sredstva za unitavanje koriste, mogu se
podeliti na fizike i hemijske. Prve se sastoje u upotrebi zagrejanog vazduha, struje visokog napona i
frekvencije i ultrazvuka (struja i ultrazvuk su do sada korieni samo u eksperimentalnim razmerama), a
druge u korienju otrovnih hemijskih materija koje imaju sposobnost da prodiru u drvo i da ubijaju insekte
u hodnicima. Te supstance se nazivaju insekticidi, a deluju u vrstom, tenom ili gasovitom stanju.

Preventivne mere
Preventivne mere treba sprovoditi na svim mestima gde se drvo uva, prerauje i upotrebljava, tj.
kako na ivom stablu, tako i kada je u pitanju poseena sirovina ili ugraeno i obraeno drvo. Poto je drvna
masa u razliitim stanjima i na raznim mestima izloena opasnostima napada raznih insekatskih formi koje
se meusobno esto osetno razlikuju u ivotnim zahtevima i ivotnom ciklusu, preventiva je u raznim
sluajevima razliita. Drugim reima priroda metoda uvanja drveta od insekata razliita je u umama (na
seitima i stovaritima), slagalitima industrijskih preduzea, u magacinima, u zgradama i sl. Stoga emo se
i upoznati posebno sa merama koje se primenjuju na mestima gde usled izostavljanja preventive propadaju
najvee koliine materijala.
1. Preventivne mere u umi
Proizvodni proces u umarstvu je vrlo dugotrajan (ophodnja kod smre je 60-80 godina, kod bora
80-100, kod hrasta 120-140 itd.), pa je razumljivo da je drvo ivih stabala izloenio mnogobrojnim
negativnim uticajima od kojih ga je teko sauvati. Stoga prilikom eksploatacije uvek treba oekivati
izvestan procenat tehniki neupotrebljive ili teko oteene mase. Da li e on biti vei ili manji pored ostalog
zavisi i od toga da li su sprovoene mere zatite uma, naroito one koje smanjuju opasnost napada
ksilofagnih organizama (umski red, blagovremena obrada izvala i prelomiljenih stabala, blagovremena
obrada poarita, sprovoenje sanitarnih mera i sl.). Poto meutim navedene mere ne spadaju u domen
aktivnosti drvarskih strunjaka, neemo se uputati u njihovo iznoenje. Zadraemo se dakle samo na onim
koje se sprovode neposredno pre see i posle nje, jer od njih esto zavisi kakva e biti dobijena sirovina i u
kakvom e stanju dospeti na pilanska stovarita.
a) Izbor vremena see. - Od davnina je pozanato da je drvo zimske see otpornije od onoga koje je
seeno leti i prema insektima i prema gljivama. Ovaj fenomen je objanjavan na razliite naine i bio je
predmet mnogih diskusija sve dok Gaumann (1930) nije izvrio precizne eksperimente i ustanovio da u
sutini nema razlike u otpornosti jednog i drugog. injenica da je letnje drvo uvek jae napadnuto iako se
objanjava time da su leti aktivni svi ksilofagni organizmi. To je upravo period njihovog razmnoavanja i
irenja, te je razumljivo da sekundarne vrste insekata nalaze na seinama obilje materijala pogodnog za
razvie njihovog potomstva, jer jaja polau na svee oborene trupce. Drvo zimske see, naroito ako se na
vreme izveze, izbegava u potpunosti napad mnogih sekundarnih formi. Osim toga, ak ako se s izvozom i
zakasni, ono ima dovoljno vremena da se prosui, a samim tim se znatno suava krug organizama koji ga
napadaju.
Prema tome vreme see deluje indirektno, tj. ne moe se govoriti o manjoj ili veoj ugroenosti od
ksilofagnih organizama s obzirom na klimatske prilike koje tada vladaju. Ipak i ovde ima izuzetaka. Tako je
primer izvesno da je hrastovina seena u aprilu otporna prema napadu buba beljikara (Lyctidae), jer u
pomenutom mesecu sadri minimalne koliine skroba. Poznato je pak da se larve pomenute grupe insekata
ne mogu razvijati ako koliina skroba padne ispod 1,5%.
b) Pregled stabala pre see. - Pregled stabala u umi pre see omoguuje da se konstatuje intenzitet
oteenja drveta od primarnih insekata. Kod fizioloki slabih ili izumiruih stabala dobija se uvid o gubicima

26

prouzrokovanim napadima sekundarnih formi. Poto se utvrdi koje su vrste u pitanju, mogu se planirati mere
suzbijanja i odrediti momenat intervencije. Odvajanjem napadnutog materijala i specijalnim postupkom sa
njim, onemoguava se unoenje ksilofagnih insekata u slagalita, a i korienje napadnutog drveta za
preradu, pre no to se u njemu unite insekti. Tom prilikom se dobijaju i podaci o odnosu pojedinih klasa
drveta, ime je omogueno i realnije planiranje proizvodnje polufabrikata i fabrikata.
Prema tome pregled drveta na panju veoma je korisna mera ne samo za umarske, nego i u jo
veoj meri za drvarske stranjake.
c) Blagovremen izvoz poseenog materijala - Prvi ksilofagni insekti koji napadaju svee
poseeno drvo javljaju se ve poetkom marta, to znai da trupce zimske see treba izvesti iz ume
najkasnije do tog termina. Ovo naroito vai za predele niih nadmorskih visina (nizije i planine do 500
m). U izrazito planinskim terenima rok se moe pomeriti dublje u prolee u zavisnosti od momenta kada se
sneg otopi i nastanu prvi topliji dani. Ukoliko se drvo due uva u umi, utoliko su vee opasnosti da bude
posednuto insektima i u jaoj ili slabijoj meri tehniki oteeno. Najranije se javljaju Xyloterus vrste (X.
lineatus na etinarima i X. domesticus, signatus i dr. na liarima). Neto kasnije (tokom maja) poinju da
lete Lymexylidae, Cerambycidae, neke Buprestidae, zatim u junu i julu pored navedenih Platypodidae,
Siricidae itd. Kao to se vidi, broj neprijatelja drveta rapidno raste sa napredovanjem tople sezone i ukoliko
se drvo pre izveze, utoliko je manja mogunost da od njih bude napadnuto.
Ako se usled nedostatka transportnih sredstava ili radne snage sav materijal ne moe izvesti na
vreme, onda treba nastojati da se izvezu bar najvredniji sortimenti, pa tome treba prilagoditi i plan izvoza.
d) Guljenje kore. - Mnoge ksilofagne vrste razvijaju se krae ili due vreme izmeu kore i beljike
(striibube, krasci), a neke koje odmah prodiru u drvo nerado se ubuuju u materijal sa koga je skinuta kora.
Osim toga spoljnji slojevi okoranih trupaca bre se sue te postaju manje privani za Platypodidae, sipce
drvenare, Lymexylidae i sl. Dakle, ve samo skidanje kore neposredno po sei, eliminie znatan broj
ksilofagnih insekata, te je razumljivo da je do najnovijeg vremena ova mera preporuivana i izvoena svuda
gde je to bilo mogue. Meutim, ona ima i svojih nedostataka. Na prvom mestu oguljeni trupci, ukoliko se
brzo ne osue, izloeni su napadu gljiva koje izazivaju trule (u neokorane trupce sa zdravom korom gljivice
ne mogu da prodru). Osim toga izuzimajui brest i jasen, kod liara se ostavlja kora da bi drvo dobilo
odreenu boju. Tako na primer kod oraha, lepa crvenkasta boja postaje ispiranjem odreenih materija koje se
nalaze u kori i njihovim prodiranjem u dublje slojeve drveta. Isto tako i hrastovi trupci se redovno uvaju
pod korom.
e) Pravilno uvanje oblovine u umi. - Kao to smo videli, blagovremen izvoz posenog drveta je
jedna od najboljih preventivnih mera da drvo ne bude napadnuto sekundarnim insektima. Meutim to uvek
nije mogue, te je potrebno da se ono izvesno, due ili krae vreme, lageruje u umi. Naravno, ne treba
dozvoliti da poseeni trupci, bez obzira na vrstu drveta dugo ostaju na seinama, jer su tu najugroeniji. Oni
se moraju sloiti u umskim stovaritima do daljeg transporta. Mesta na kojima se ovo ini treba da su
kamenita, ljunkovita ili peskovita, okrenuta severu. Korov na njima, ukoliko postoji, treba unititi. Trupci ne
treba da lee na gomili, direktno na zemlji, nego moraju imati podmetae. Da bi aeracija bila to bolja,
izmeu svakog reda takoe treba postaviti podmetae.
Suenje ovako sloenog materijala ili treba ubrzati, tako da sadraj vode u drvetu padne na ispod
30%, ili pak to vie usporiti (odravati minimum iznad 80%). Pri brzom suenju naroito je vano da
sadraj vode opadne u povrinskim slojevima, jer se u prosueno drvo ne ubuuju sipci drvenari Platypus ili
larve Hylecoetus dermestoides. Suenje se usporava bilo zatitom ela trupaca asfaltnim premazima, bilo
njihovim stalnim ili povremenim prskanjem. Veliki sadraj vode u drvetu onemoguava naseljavanje skoro
svih sekundarnih formi, a isto tako deluje i kao dobra predohrana protiv infekcije gljivama. Treba meutim
naglasiti da ovo treba sprovoditi redovno, jer ako se ne prska obilno i ako se to ne ini redovno (kod
povremenog prskanja), moe doi do tekih oteenja drvne mase naroito usled napada gljiva.
Ipak, materijal koji mora da ostane u umi tokom leta, mora se neizostavno hemijski zatititi i to
kako protiv insekata, tako i protiv gljiva.
2. Mere predohrane u stovaritima
Spreavanje napada ksilofagnih insekata u stovaritima je jedan od osnovnih zadataka zatite drveta,
jer se sirovina tu koncentrie, zadrava relativno dugo i uva u obliku polupreraevina. Stalno prisustvo

27

velikih koliina drveta u svim stanjima (od svee poseenog preko prosuenog do vazduno suvog)
primamljuje insekte koji ovde nalaze obilje materijala za svoj ivot i razvie. Ako se na zatitu ne obrati
dovoljna panja, ne samo da propada velika koliina sirovine koja je u skladite dola u najboljem stanju,
nego se od napadnutog drveta izrauju predmeti ija je vrednost znatno smanjena (hodnici u unutranjosti
drveta slabe njegovu otpornost i utiu negativno na trajnost, a povremena pojava izletnih otvora kvari
estetski izgled preraevina i rui ugled proizvoaa). Osim toga sa napadnutim drvetom insekti prodiru u
magacine, zgrade i sl., gde napadaju i zateeno zdravo drvo.
Iz navedenih razloga suzbijanje ksilofagnih insekata na skladitima predstavlja jedan od osnovnih
preduslova za poveavanje trajnosti drveta u upotrebi.
Poto primarni insekti ne napadaju poseenu grau, drvo je na skladitima ugroeno samo od
sekundarnih i tercijernih formi, pa prema tome preventivu treba usmeriti na spreavanje njihovog
naseljavanja.
a) Izbor mesta za slgalite.- Za slagalita treba birati prvenstveno suva i promajna mesta koja nisu
suvie izloena suncu. Najbolje su peskovite ili ljunkovite podloge. Ako je zemljite vlano, neophodno ga
je drenirati. Osim toga, celu okolinu, kao i prostor koji e da zauzme samo slagalite, treba briljivo
pregledati i ukloniti sve staro drvo koje tu lei. Isto tako treba izvaditi sve panjeve (poslednja mera je
naroito vana za krajeve u kojima ima termita).
Od pravilnog izbora i pripreme mesta na kome e biti podignuto slagalite zavisi brzina suenja
materijala, kao i procenat vlage u vazduno suvom drvetu. Ukoliko je dakle ono vlanije, utoliko e opasnost
napada ksilofagnih organizama biti vea, jer vei sadraj vode omoguava naseljavanje veeg broja vrsta
insekata i gljiva, a i njihovu simultanu akciju koja najbre dovodi do tekih oteenja drveta i do gubitka
njegovih tehnolokih svojstava.
b) Pravilno slaganje materijala. - Raspored materijala koji se uva na slagalitu treba da bude takav
da obezbeuje dobru ventilaciju. Ve prilikom planiranja najbolje je podeliti prostor na odgovairajui broj
sekcija izmeu kojih e se ostaviti ire, prave staze. Vitlovi treba da budu rasporeeni tako da izmeu njih
ostane slobodan prostor od 1,5 do 2 m. Staze u sekcijama takoe treba da budu prave.
Drvo u sloajima ne sme da lei direktno na zemlji. Ako je u pitanju obli materijal najbolje ga je
poloiti na impregnirane grede koje sa svoje strame poivaju na betonsikim soklama. Umesto greda mogu se
upotrebiti i elezne ine. Trupce treba slagati u paralelnim redovima izmeu kojih se nalaze poprene oblice.
Na taj nain omoguuje se dobra ventilacija sloaja i brzo suenje drveta.
Rezanu grau isto tako treba uvati od vlaenja. Vitlovi treba da su odvojeni od zemlje bar 15-20 cm
(donji sloj dasaka, friza i sl.), a ako je kraj bogat atmosferskim talogom ili je pak zemljite vlano, rastojanje
treba poveati i na 50 cm. Izmeu slojeva grae takoe treba podmetnuti podupirae kako bi se obezbedila
ventilacija u unutranjosti vitla. Sa gledita zatite drveta bolje je ako vitlovi nisu suvie visoki jer ih je tada
lake kontrolisati. Osim toga, uvek treba nastojati da su lako pristupani sa svih strana.
c) Suenje drveta. - Brzo suenje sirove drvne mase je jedan od najvanijih preduslova za izbegavanje
napada sekundarnih i nekih jako sekundarnih insekata. Kao to smo ve pomenuli, kritini interval sadraja
vlage u drvetu se nalazi izmeu 30 i 80%. To znai da je cilj suenja da vlaga to pre padne ispod donje
granice. Kojom brzinom e to ii zavisi od prilika u samom skladitu i od naina suenja. Drvo se najee
sui u prirodi (prirodno suenje), ali se danas sve vie pribegava suenju u sunicama (vetako suenje).
Brzina prirodnog suenja zavisi od naina islaganja, debljine sortimenta, vlanosti u slagalitu,
ekspozicije terena itd. Pri normalnim uslovima, kod dasaka, prosean dnevni gubitak vlage iznosi 3-5
promila. Sporije suenje ve moe da dovede do znatnih gubitaka jer favorizuje pojavu insekata i gljiva. Kod
debljih sortimenata gubljenje vlage napreduje znatno sporije, te je razumljivo da su oni dugo ugroeni od
sekundairnih i jako sekundarnih formi. Ovo pre svega vai za trupce koji se uvaju pod korom. U poetnim
fazama prirodnog suenja u njih se ubuuju sipci drvenari, Pilatypodidae, Buprestidae, Hyleocetus
dermestoides i sl. Kasnije nastupaju neto sekundarnije striibube (Plagionotus spp. na primer) i na kraju
insekti prosuenog drveta (Callidium, Phymatodes, Pyrrchidium i sl.). Ako je u slagalitu visoka relativna
vlaga i ako trupci lee direktno na zemlji u njih brzo prodiru gljive a zajedino s njima i surlai iz grupe
Cossonini. Pomenuti insekti najpre razaraju gljivama zahvaeni sloj beljike, a zatim sa odmicanjem procesa
trulei i njihovi hodnici prodiru sve dublje.

28

Kada vlanost padne ispod 30% opasnost od gljiva je znaajno manja, a i broj insekata koji ovakvo
drvo napadaju, opada. Meutim, sada nastupaju jako sekundarne i tercijerne vrste insekata koje mogu
izazvati vrlo teka oteenja. Ispod 20% gljive su praktino eliminisane, ali je napad insekata mogu ak i
kada stepen vlanosti drveta padne ispod 10 odsto.
Iz iznetog se vidi da je drvo u toku prirodnog suenja veoma ugroeno napadom ksilofagnih insekata
i epiksilnih gljiva. tete se mogu oekivati i pod najpovoljnijim uslovima suenja, te je stoga apsolutno
potrebno da se sloaji tite preventivnim prskanjima, odnosno upotrebom insekticida i fungicida. Ovo vai i
za oblu i za rezanu grau.
Ipak, prirodno suenje ima izvesnih prednosti od kojih je, to se tie insekata, najznaajnija to drvo
sueno na taj nain gubi eer i skrob (posle godinu dana otprilike), te postaje imuno prema napadu
odreenih insekatskih vrsta. Tako na primer prirodno suenu hrastovu beljiku ne napadaju bube beljikari
(Lyctidae).
Vetako suenje ima vei broj dobrih strana. Na prvom mestu, ako je temperatura u sunicama
dovoljno visoka, a ekspozicija dovoljno duga, svi insekti koji se nalaze u drvetu bivaju ubijeni (pored
insekata propadaju i micelije gljiva, ali se spore u nekim sluajevima odravaju). Osim toga drvo se u
sunicama moe osuiti i na ispod 10% vlanosti, tako da je samim tim eliminisan napad velikog broja
tercijernih insekata, a uveliko oteano naseljavanje ak i takvih formi koje podnose izvanredno suve uslove
(Lyctidaie, Hylotrupes i sl.). Meutim, ne treba misliti da vetako suenje samo po sebi daje nova svojstva
drvetu, tj. da ga ini otpornijim prema napadu ksilofagnih organizama. Vlanost drvne mase koja se na
skladitima ili u magacinima uva zavisi od relativne vlage okolnog vazduha. Ako je ova visoka, raste
sadraj vlage i u drvetu i ono ponovo postaje ugroeno. Osim toga, kao to je ve reeno, vetako suenje
spreava razlaganje eera i skroba, te je vea opasnost napada buba beljikara. Stoga i rezanu grau koja je
vetaki suena treba uvati od vlaenja i treba je tititi hemijskim sredstvima.
d) Kontrola novoprimljenog materijala - Drvo koje dolazi iz stovarita u umi je vrlo esto
napadnuto insektima i to utoliko jae ukoliko se kasnije izveze. Stoga svaku novu poiljiku treba najpre
paljivo pregledati u naroitom, prijemnom odeljenju slagalita. Napadnuti materijal se odmah odvaja i
podvrgava specijalnom postupku, ve prema tome koji su insekti u pitanju i prema jaini napada. Ako je re
o primarnim formama, najbolje je trupce odmah izrezati, pazei pri tome da ne umaknu odrasli insekti ako ih
u drvetu ima. Kod sekundarnih insekata takoe se preporuuje brzo rezanje, a dobijeni materijal se mora
odmah podvra vetakom suenju. Samo na taj nain se moe spreiti da se oni ne nastane u slagalitu i da
razaranje drveta ne ide dalje.
to se tie suve grae, odnosno tercijernih insekata, njih treba odmah oistiti. To se postie bilo
vetakim suenjem, bilo tretiranjem tenim insekticidima ili pak fumigacijom (primenom otrovnih gasova).
Samo se po sebi razume da jako oteeni materijal, koji je izgubio svoju tehniku vrednost, treba na licu
mesta spaliti.
e) Redovna kontrola sloaja. Materijal koji se uva treba redovno kontrolisati, naroito tokom
prolea i leta. U dobro ureenim stovaritima ovi orijentacioni pregledi nisu teki niti zahtevaju mnogo
vremena jer su sloaji pravilno rasporedeni i pristupani. Stoga ih treba obavljati to ee. im se primete
napadi na pojedinane daske, trupce ili druge objekte, treba napadnuto drvo odmah izdvojiti i unititi insekte
u njemu, a ostatak vitla tretirati insekticidima. Na taj nain nikada se nee dozvoliti da napad uzme ire
razmere i da razaranja odmaknu daleko, te e i gubici od insekata biti daleko manji.
Osim ovih orijentacionih pregleda, treba izvriti i najmanje tri detaljna o kojima je ranije ve bilo rei.
f) Higijena stovarita. - Higijena stovarita obuhvata sve mere koje se preduizimaju da bi se u njiima
stvorili to nepovoljniji uslovi za odravanje i namnoavanje ksilofagnih organizama, pre svega insekata i
gljivica. Ovde na prvom mestu dolazi unitavanje korova koji s jedne strane smanjuju aeraciju (naroito
povijue) a s druge neprestanom transpiracijom poveavaju relativnu vlagu u slagalitu. Osim toga, poto je
re o jednogodinjim biljkama koje se preko leta i u jesen esto sasue, poveava se i opasnost od poara.
Drveni otpaci koji nastaju prilikom prerade, ili su odbaeni kao neupotrebljivi upravo zato to su
truli ili su napadnuti ksilofagnim insektima, ne treba da stoje u slagalitu. Veoma je pogrena praksa skoro
svih naih preduzea da ih ostavljaju rasturene na raznim mestima, ili pak skupljene u gomile. Upravo ovaj
materijal, na koji se esto zaboravi, moe da poslui da namnoavanje opasnih tercijernih formi kao to su
Anobiidae, kuna striibuba, bube beljikari itd. Posebnu opasnost predstavljaju odbaeni komadi drveta u
krajevima gde su rasprostranjeni termiti.

29

Vodovodne i kanalizacione instalacije moraju biti uvek u ispravnom stanju. Kvarovi na njima dovode
do poveavanja vlanosti zemljita, a samim tim i do porasta stepena vlanosti drveta.
g) uvanje materijala u bazenima sa vodom. - Poznato je da drvo potopljeno u slatku vodu ne
napadaju ni insekti ni gljive, te je dosta iroko rasprostranjena praksa da se trupci do rezanja uvaju u
posebno izgraenim, veim ili manjim betonskim bazenima ispunjenim vodom. Drvo koje se nalazi u
bazenima je obezbeeno od napada, ali treba nastojati da bude potpuno potopljeno ili, ako to nije mogue
zbog nedostatka ureaja, trupci se moraju s vremena na vreme okretati. Isto tako treba obratiti panju i na
samu vodu. Ona treba da je ista i mora se ee menjati. Najbolje je da u bazen dolazi stalno svea voda.
U drvetu koje se uva u vodi dolazi do izluivanja ili razaranja izvesnih ekstraktivnih materija, pre
svega eera i skroba. Stoga je ono otporno prema napadu insekata koji ne mogu da se razvijaju bez
navedenih hranjivih materija (Lyctidae, Bostrychus capucinus i sl.).
Trupce po vaenju iz bazena, kao i one koji su transportovani splavarenjem, treba to pre izrezati i
podvrgnuti vetakom suenju jer su jako izloeni napadu epiksilnih gljiva (smatra se da ovo dolazi usled
ispiranja izvesnih inhibitornih materija) i insekata koji za svoje razvie zahtevaju visok sadraj vode u drvetu
(Cossonini).
3. Mere predohrane u zgradama i drvnim konstrukcijama
Ugraeno i obraeno drvo ne stoji pod direktnim utacajem atmosferilija, te je sadraj vlage u njemu
minimalan. Samim tim iskljuen je napad epiksilnih gljiiva koje ne mogu da se razvijaju u sredini ija je
vlanost manja od 20%. Broj insekata koji ive u vazdunoj suvoj drvnoj masi je relativno imali. Meutim,
tercijerni insekti su tako dobro prilagoeni svojoj ivotnoj sredini da im ona po pravilu prua ne samo uslove
za odravanje u zgradama i drvenim predmetima koji se tu nalaze, nego omoguava i njihovo postepeno ili
brzo namnoavanje. Ovo ima za posledicu permanentnu ugroenost ugraenog drveta, bez obzira na njegovu
vrstu, nain ugraivanja, starost i dr. (poznati su sluajevi insekatskih napada i na drvo staro nekoliko stotina
godina). Isto tako, skromni ivotni zahtevi objanjavaju i veliku proirenost tercijernih insekata (verovatno je
da ne postoji zgrada u kojoj ih nema).
Pa ipak i najbolje prilagoene forme imaju granice izdrljivosti prema pogoravanju ivotnih uslova.
Larve kune striibube koje jo i na 8-10% vlanosti mogu da budu aktivne, prelaze u stanje latentnog ivota
ako vlaga i dalje opada. Bube beljikari se ponaaju slino. Drvotoci su jo osetljiviji prema nedostatku
vlage, a ne prijaju im ni visoke temperature (iznad 20-22C). Isto tako treba imati na umu da insekti ne
napadaju jednako sve vrste drveta, pa ak ni sve njegove slojeve (beljika je znatno,vie ugroena nego
srika).
Navedene konstatacije pokazuju da je i protiv tercijernih ksilofaga mogua preventivna borba, jer se
raznim merama, preteno tehnike prirode, mogu u toj meri pogorati uslovi za njihov ivot i razvoj, da
opasnost od napada bude svedena na minimum. Najvanije od tih mera su sledee:
a) Upotreba drveta otpornog prema napadu domaih ksilofaga: - Ve je reeno da pojedine
insekatske vrste ne napadaju podjednako sve vrste drveta. Tako je na primer suva hrastova srika veoma
otporna prema razaranju i insektima i gljivicama, a srika bora i aria je zbog velikog sadraja smole imuna
na napade kune striibube. Neke vrste tropskog drveta, naroito tikovina (Tectona grandis) su otporne
prema napadu termita itd. Izborom vrste drveta moe se dakle preduprediti napad najopasnijih domaih
ksilofaga. Stoga u krajevima gde je jako rairena kuna striibuba i gde priinjava najvee tete, treba
koristiti prvenstveno liarsku grau, a ako se upotrebljavaju etinari, onda dolaze u obzir samo bor i ari i to
osloboeni beljike.
b) Ugraivanje dobro prosuenog i zdravog drveta. - Ugraivanje nedovoljno prosuene grae ima,
pored drugih negativnih strana, za posledicu i poveavanje opasnosti napada ksilofagnih insekata. Svee
drvo sa veim sadrajem vlage, na prvom mestu osigurava nesmetano razvie, sekundarnih formi koje se u
njemu ve nalaze (usled napada u umi ili na stovaritu), te se uskoro na raznim mestima javlja ponekad i
veliki broj izletnih otvora koji kvare estetski izgled drvenih predmeta. S druge strane takvo drvio napadaju
lake i tercijerni insekti jer im je pored povoljne vlanosti obezbeena i bolja ishrana (nedovoljno prosueno
drvo sadri vee koliine lako pristupanih hranjivih materija, naroito skroba).
Drvo pre ugraivanja treba podvrgnuti detaljnom pregledu jer ono u sebi vrlo esto nosi larve
tercijernih insekata. Zgrade izgraene od napadnutog materijala propadaju brzo, jer se insekti iz godine u
godinu namnoavaju i u sve veem stepenu razaraju drvnu masu. Osim toga, drvo napadnuto insektima lake

30

podlee napadu gljiva im se vlanost popne iznad 20%. Naroito treba paziti ako je u pitanju etinarsko
drvo, posebno drvo smre i jele ili pak borovina sa jako razvijenom beljikom, jer se u njemu vrlo esto
nalaze larve kune striibube i osa drvenarica.
c) Spreavanje naknadnog vlaenja ugraenog drveta. - Do naknadnog porasta sadraja vlage u
ugraenom drvetu moe doi iz razliitih razloga. Uzrok ovome moe da bude na prvom mestu vlaga iz
zemlje, ako temelji nisu dobro graeni, odnosno ako u njih nije stavljen jedan ili dva sloja dobrog
izolacionog materijala (bitumen ili asfalt). Jo je gore ako drvo direktno kontaktira sa zemljom i u tom
isluaju ono najbre propada. Prema tome jedno od osnovniih pravila je da se izbegava svaki direktan ili
indirektan (temelji graeni od poroznog materijala upijaju vodu iz zemljita putem kapilarnosti i predaju je
drvetu koje na njima lei) kontakt drveta sa zemljom.
Do stalnog vlaenja ugranog drveta dolazi i od atmosferilija (kie, snega i sl.). Ovo moe da bude
posledica nepravilnog ugraivanja, neispravnih oluka za odvod vode i sl.
Vaan izvor poveanog vlaenja drveta u zgradama je tzv. kondenzaciona vlaga koja nastaje usled
isparavanja i kondenzacije vode u prostorijama gde se kuva, pere i sui ve i sl. Kod novogradnji naknadno
vlaenje drveta moe biti izazvano vlagom koja se nalazi u drugim graevinsikim materijalima (malter,
cement i sl.). Stoga uvek treba izbegavati ugraivanje drveta pre no to se zidovi dobro osue.
Da ne bi dolo do naknadnog vlaenja (naroito od kondenzacione vlage), zgrada mora da ima dobru
aeraciju. Za prizemlje je vano postojanje podruma (ako se podrum ne gradi, treba ispod zgrade staviti
izolacioni sloj bitumena). Ventilacioni ureaji u zgradi treba da su uvek ispravni i ne smeju se zapuavati.
Pravilno ugraeno drvo koje se naknadno ne vlai moe da traje veoma dugo. Ipak, kao to smo
videl, ono nije obezbeeno od napada insekata, iako se oni u njemu razvijaju sporije. Poveano vlaenje
meutim uveliko potencira opasnost od njih. Izraziti insekti suvog drveta bube beljikari (Lyctidae), ive i u
drvetu ija vlanosit ne prelazi 7-8%, ali se ipak najbolje razvijaju na 15-16%. Drvotoci trae znatno
vlaniju sredinu (optimum je na oko 25-28%). Kuna striibuba koja podnosi vrlo suve sredine, najbolje se
razvija pri vlanosti izmeu 25-35%. Pri poveanoj vlazi meutim nastupaju i vrste koje ne mogu da ive u
suvljem drvetu. Tako na primer kod etinarskog materijala javljaju se napadi Ergates faber (optlimalna vlaga
izmedu 60 i 70%) i surlaa iz grupe Cossonini.
Moe se dakle zakljuiti da odravanje minimalne vlage u ugraenom drvetu iskljuuje napad svih
ksilofagnih insekata iji su zahtevi za vlagom vei, a oteava naseljavanje i usporava razvia vrsta koje
podnose jako suve uslove. Ovo lepo ilustruje sluaj kune striibube ije razvie normalno traje 3-5 godina,
a u nedostatku vlage se produava na 10-15, pa u nekim sluajevima ak i na 37 godina.
d) Odravanje higijena zgrada. - Sve instalacije u zgradama, naroito vodovodne, kanalizacione kao
i one koje odvode atmosfersku vodu, moraju biti uvek u ispravnom stanju. Isto tako treba obratiti panju na
krov, jer otuda vrlo esto dolazi do priticanja nepoeljne vlage. U blizini zgrade ne treba drati niti slagati
razne predmete (ogrevno drvo i sl.) i ni u kom sluaju ih ne naslanjati na zidove. Takoe se ne sme dozvoliti
zakorovljavanje u neposrednoj blizini temelja. Povijue koje esto prekrivaju itave zidove, pa ponekad i
celu zgradu, mogu dovesti do naknadnog vlaenja drveta i do vrlo nepoeljnih posledica. Ispod njih se zidovi
sporije sue, aeracija je jako slaba i sve to poveava do maksimuma opasnost od insekata i gljiva, a esto
prouzrokuje i kombinovane napade pomenutih organizama.
Stare, neupotrebiljive drvene predmete treba odmah unititi spaljivanjem a ne drati ih i ne gomilati
na tavanima, u podrumima i sl. Oni su vrlo esto napadnuti ksilofagnim insektima, te slue kao stailno
ognjite iz koga se insekti ire i napadaju zdravo, ugradeno drvo. U krajevima gde su rasprostranjeni termiti
posebnu panju treba obratiti na podrume. Oni moraju neizostavno biti betonirani i u njiima se ne smeju
drati nikakvi drveni predmeti, stara hartija i sl.
U prostorijama gde se redovno javlja kondenzaciona vlaga (perionice, kuhinje i sl.), drvene podove
ne treba prekrivati nikakvim prostiraima, a naroito izbegavati one koji su nepropustljivi za vodu i vazduh.
Osim toga potrebno je obezbediti pojaanu ventilaciju.
e) Pregled drvenih predmeta koji se unose u zgrade. - Drveni predmeti, naroito stari nametaj, vrlo
esto sadre ive larve tercijernih ksilofagnih insekata pre svega drvotoaca. Njegovim unoenjem u zgrade,
unose se i pomenute tetoine, koje zatim napadaju i zdravo drvo. Stoga prilikom kupovine nametaja treba
dobro pregledati noge stolica, stolova, kreveta i sl. Ako se otkriju sitni izletni otvori, naroito u veem broju,

31

najbolje je odustati od kupovine jer je to znak da je drvo u unutranjosti jae rastoeno. Ako je pak broj
otvora mali, pre unoenja u stanove, nametaj treba oistiti od insekata i zatititi hemijskim sredstvima.
Isto tako treba biti oprezan i sa novim nametajem. Poto se danas kao panel koristi najee
etinarski materijal nije redak sluaj da se u njemu nalaze ive larve kune striibube ili drvotoaca. Prilikom
kupovine dobro je svaki predmet detaljno pregledati a ako nema izletnih otvora prislanjanjem uva treba
ispitati da li se iz njega ne uju umovi. Po kupovini, takoe je neophodno izvesno vreme paziti na
eventualnu pojavu izletnih otvora ili umova (poslednji se javljaju samo u toplim sezonama), da bi se
blagovremeno mogla izvriti reklamacija.
f) Redovna kontrola zgrada. - Poto ugraemo drvo nikada nije sigurno od napada insekata, zgrade
treba s vremena na vreme podvrgavati detaljnim struinim pregledima. Prvi pregled se obavlja 2 godine
posle useljavanja, a zatim svakih 5 godina. Na taj nain se otkrivaju rani napadi, kada je mogue malim
sredstvima i naporima unititi insekte pre no to su nainili osetnije tete. Pregledi pored glavnih, treba da
obuhvate i sporedne zgrade koje su vrlo esto napadnute jer se grade od drveta slabljeg kvalliteta a u njih se
esto ugrauje stari, ve napadnuti materijal. Kontrola je naroito vana za krajeve u kojima su
rasprostranjeni termiti ili gde se javljaju velike tete od kune striibube i drvotoaca.
Iz izloenog se vidi da se kod drveta koje slui u unutranjosti tj. koje nije izloeno neposrednom
delovanju atmosferilija, ve sprovoenjem odreenih konstrukcionih, kontrolnih i higijenskih mera, moe
postii visok stepen zatite ugraenog drveta i u velkoj meri produit njegova trajnosi. Drukije meutim
stoje stvari sa konstrukcijama, stubovima, pragovima i drugim drvenim predmetima koji slue napolju, u
slobodnoj prirodi. Mada i ovde postoje preventivne konstrukcione mere koje se u sutini sastoje u
ostvarivanju to breg oticanja vode i to bolje aeracije, ipak je neophodno, naroito one delove koji imaju
neposredan dodir sa zemljom, zatititi vetakim sredstvima koja za relativno dugo vremena spreavaju
napade ksilofagnih organizama.
Kod mostova se preporuuje izbor dobrog, zdravog drveta, pokrivanje glavnih nosaa odozgo
(ivine treba pokriti i sa spoljnje strane), stavljanje izmeu oslonca i greda izolacionih slojeva, pokrivanje
celokupne konstrukcije, obezbedenje dobre ventilacije u leitima i spojnim mestima, oblaganje obalnih
oslonaca talpama i obezbeenje brzog odvoda vode i isuivanja zemljita u njihovoj blizini. Patos, koji
izdrava najvea optereenja, se gradi od otpornog drveta, a konstruie tako da je aeracija to vea, a odvod
vode kratak i brz. Ipak, pored svih preduzetih mera, mostovi koji nisu graeni od impregniranog drveta traju
relativno kratko vreme.
POSEBNI DEO
Fam. BOSTRYCHIDAE (kapucini)
Bostrychus capucinus L.
B. capucinus je rasprostranjen i vrlo est u Srednjoj i Junoj Evropi, te nanosi znatne tete na suvom
liarskom drvetu u slagalitima, zgradama (parket) eleznikim pragovima i sl. Dug je 8-14 mm. Telo mu je
crno, sa crvenim pokriocima i trbuhom (javljaju se i forme sa crnim pokriocima). Vratni tit crn, spreda
nazubljen, a odozgo zrnasto nabran.
Roji se u maju i junu. enke polau veoma sitna jaja obino u pukotine drvenih predmeta ili pak na
preseku sudova. Posle 15 do 20 dana izlaze larve I stupnja koje nekoliko dana provode ne hranei se, a zatim
se ubuuju u drvo i prave hodnike prenika do 0,5 cm, du vlakana. Razvie traje godinu dana (12 meseci).
Podaci o ivotu ovog naeg znaajnog razaraa drveta vrlo su oskudni. Poznato je da se larve razvijaju samo
u sloju beljike i verovatno je da se hrane uglavnom skrobom. Posmatranja koja su vrena u Zavodu za
entomologiju naeg fakulteta uglavnom se poklapaju sa podacima strane literature. Imaga u rojenju nalaena
su u masi u Klenku krajem maja 1957. godine. Meutim, na Crnom Vrhu kod Priboja veliki broj imaga
primeen je 1959. godine oko hrastovih cepanica ve poetkom navedenog meseca. Larve nalaene u
pridaniku hrastovih trupaca na stovaritu Varda kod S.Mitrovice, kao i u novougraenom parketu u mnogim
zgradama u Beogradu.

32

Suzbijanje B. capucinus treba izvoditi jo dok je drvo na stovaritu, a isto tako treba preduzeti mere
predohrane od napada drvo u umi. U stovaritima preporuuje prskanje ili zapraivanje lagerovanog
materijala hemijskim preparatima. Zatitu treba usresrediti na mesece maj i poetak juna.
Fam. LYCTIDAE (beljikari)
Predstavnici familije Lyotidae talkoe su najvie zastupljen u tropima. Do danas je opisano 60 vrsta
koje su sve ksilofagne. Neke od njih, zajedno sa napadnutim drvetom, raznesene su po celom svetu i
predstavljaju opasne neprijatelje drveta u mnogim zemljama pa i kod nas. Najznaajnije vrste su: Lyctus
linearis Goeze, Lyctus brunneus Steph. i Trogoxylon impressus.
ivotni ciklus svih pomenutih Lyctuis vrsta u osnovi je slian. Generacija im je jednogodinja.
Odrasli insekti javljaju se u nezagrevanim prostorijama u maju, a u onim koje se zagrevaju, imaga se mogu
pojaviti jo tokom januara i februara (u laboratoriji Zavoda za entomologiju dobijana su u uslovima
konstantne temperature od 20C sredinom februara, a na sobnoj temperaturi sredinom januara; pod
prirodnim uslovima imaga su se javljala uglavnom tokom maja). Odrasli insekti obiino ne ive dugo (oko
10 dana). Za to vreme oni se pare i enke pristupaju polaganju jaja. Za ovo biraju beljiku raznog liarskog
drvea i to samo onu koja sadri iznad 1,5% skroba. Pomou legalice enke pronalaze otvore preseenih
sudova i u njih zavlae svoja izduena i peteljkom snabdevena jaja bilo pojedinano, bilo u grupama od po 5
komada. Najea mesta polaganja su popreni preseci drveta, pukotine nastale usled suenja drveta i na
koncu ima indicija da polau i u stare hodnike. Jedna enka poloi izmeu 30 i 70 jaja. Jaje je vrsto
priljubljeno uz zidove suda, koji mu daju oslonac sa svih strana, to znai da enke biraju one sudove koji
svojim dimenzijama upravo odgovaraju irini jajeta. Ako je sud iri, one guraju jaje sve dotle dok ne dobije
sa svih strana vrst oslonac. Iz ovoga se moe zakljuiti da je od Lyctus vrsta naroito ugroeno drvo koje
potie od biljaka sa irokim sudovima (hrast, jasen i sl.). Veini vrsta najbolje odgovara irina sudova od oko
0,30 mm.
Embrionalno razvie traje prema Vite-u 2-3 nedelje. Posle toga iz jaja izlaze mlade larve koje se,
zato to se razlikuju morfoloki od odraslih kao to je ve pomenuto, nazivaju jajnim larvama. One nisu
savijene i imaju jako reducirane noge. Po izlasku, larve probijaju zidove suda, ali se ne hrane, nego se posle
nekoliko dana presvuku i prelaze u drugi stadijum koji pokazuje sve karaktere odrasle larve (potkoviasto su
savijene i imaju jasno vidljive trolane noge). Tek larva II stupnja poinje da bui hodnike, koji uglavnom
idu du vlakana. Ovi hodnici se sa porastom larve ire i postaju manje ili vie vijugavi. Najee lee u
mekom, proletnjem drvetu, ali se mogu nai i u tvrdim godovima. Hodnici su vrsto nabijeni izvanredno
finom belom, branastom crvotoinom u kojoj se ne mogu razlikovati partikule izmeta. Napad je ogranien
samo na unutranjost drveta; spoljni njegov sloj ostaje, po pravilu, netaknut. Hodnici isto tako nikada ne
prodiru u sriku.
Larveno razvie traje do duboke jeseni. Odrasle larve pribliavaju se povini napadnutih predmeta i
tu prezime. Na prolee izgrauju ovalne lutkine kolevke koje se najee nalaze svega nekoliko (3-4) mm
ispod gornje povrine napadnutog drveta. Od lutkine kolevke vodi jedan hodnik koji je od spoljnjeg sveta
odvojen tankim drvenim slojem, te imago naputa drvo bez velikih tekoa. Izletni otvoni su potpuno
okrugli, prenika 1-2 mm.
Iz izloenog se vidi da sve Lyctus vrste imaju jednogodinju generaciju. Prema Vite-u u zavisnosti
od klime, trajanje generacije moe se produiti ili skratiti
tetnost. Lyctus-i spadaju u grupu naih najtetnijih ksilofaga. Napadaju veliki broj vrsta liarskog
drveta a izrazite su tetoine suvog drveta. Prema Parkinu Lyctus brunneus polae jaja na drvo ija se
vlanost kree izmeu 5,5 i 23,5%, larve su izlazile iz jaja na 7,7%, a optimalno su se razvijale u drvetu sa
14,2% vlage. Prema tome re je o izrazitim insektima suvog materijala, koji ne mogu da napadnu svee drvo
sve dok se ono ne osui do odgovarajueg stepena.
Ve je pomenuto da Lyctidae napadaju iskljuivo liarsko drvo i da su naroito ugroene vrste sa
irokim sudovima. Kod nas su najvee tete zabeleene na hrastu (naroito hrastov parket), zatim na jasenu,
brestu i bagremu. Prema stranim autorima (Schmidt i dr.) napadaju jo orah, vrbu i topolu. Od egzotinih
vrsta drveta koje se kod nas uvoze da pomenemo bambus, hikori drvo (Caria sp.) i limbu.

33

Larve Lyctidae mogu da se raizvijaju samo u beljici drveta koje sadri dovoljno skroba jer se one
njime iskljuivo hrane. Njihov crevni kanal ne lui fermente tipa celulaze i hemicelulaze, niti pak
mikroorganizmi, koji se nalaze u micetomima masnog tela larava, imaju tu sposobnost. Prema tome drvo iz
koga je izluen skrob ili je pak stajalo dugo i osuio se prirodnim putem, automatski je imuno prema ovim
tetoinama.
tetnost Lyctus-a umanjuje donekle injenica da im je napad ogranien samo na sloj beljike.
Meutim, danas, kada se i beljika mora koristiti, naroito za izradu parketa i sl., tete koje izazivaju ovi
insekti nisu za potcenjivanje. Oni se mogu nai u svim naim stovaritima suvog liarskog drveta u
skladitima gotovih produkata, pa i u stanovima, odakle ih je teko iskoreniti. Naroito su este tete na
hrastovoim parketu. One su utoliko vee ukoliko daice sadre vei procenat beljike.
Izgled oteenja. Oteenja od Lyctidae obino se meaju sa oteenjima prouzrokovanim larvama
Anobiidae i odraslim insektima sipaca drvenara (Scolytidae). Od Anobiidae napad Lyctus-a razlikuje se po
sledeim karakteristikama:
1. hodnici Lyctidae su obino jako izvijugani crvotoina je vrlo fina i ne sadri partikule izmeta.
Anobiidae grade manje vijugave hodnike, crvotoina je neto grublja i sadri delie izmeta.
2. napad Lyctidae uvek je ogranien na sloj beljike, dok Anobiidae prodiru i u sriku.
Hodnici Scolytidae i Platypodidae, pa i njihovi preseci na drvetu su uvek crni od micelija ambrozija
gljiva. Kod Lyctidae i Anobiidae hodnici imaju boju drveta.
U napadnutim predmetima obino se razvijaju vie generacija Lyctus-a. Ustvari enke polau jaja na
njih sve dotle dok ima beljike koja nije razorena ili u kojoj jo ima skroba. Krajnji rezultat delovanja je
potpuno rastakanje drvne mase, koja se moe pretvoriti u prainu ve stiskom ruke.
Suzbijanje beljikara moe biti preventivno i direktno. Od preventivnih mera dobre rezultate daju
sledee:
1. due lagerovanje drveta na promajnim, suvim mestima. Za otprilike godinu dana raspadne se sav
skrob koji se nalazi u biljci te se larve u njoj ne mogu razvijati. Vetaki sueno drvo zadrava skrob.
2. premazivanje grae i predmeta bojama, lakovima ili lanenim uljem, pri emu naroito treba
obratiti panju na mesta koja imaju otvorene sudove (preseci, pukotine i sl.). Na ovaj nain zapuavaju se
sudovi, te enka ne moe da poloi jaja.
3. premazivanje ili prskanje ugroenih predmeta hemijskim preparatima.
Fam. LYMEXILIDAE
Familija Lymexilidae (Lymexylonidae) nije bogata predstavnicima. Opisano je do danas svega 45
vrta koje najveim delom pripadaju tropskoj i subtropskoj fauni. U Evropi su zastupljene 3 vrste, od kojih su
dve este i predstavljaju ozbiljne razarae drveta (Hylecoetus dermestoides L. i Lymexylon navaile L.), dok
se trea susree toliko retko da nema nikakvog ekonomskog znaaja (Hylecoetus flabellicornis Schneider).
U pogledu ishrane dve navedene vrste fam. Lymexylidae, ponaaju se razliito. H. dermestoides ivi
u ektosimbiozi sa gljivom koja raste na zidovima njegovih hodnika. Naprotiv L. navale, koliko je do danas
poznato, nema simbionata. U vezi s ovim ponaanjem stoji i osobina larava prve vrste da izbacuju crvotoinu
iz hodnika, dok su hodnici druge veim delom nabijeni crvotoinom.
Obe vrste ive preteno na tvrdim liarima, ali se H. dermestoides dosta esto moe nai i na
etinarima. Razvijaju se samo u svee poseenom materijalu, a osim toga napadaju u umama svee panjeve
izvale i fizioloki slaba stabla.
Hylecoetus dermestoides L.
H. dermestoides se susree u skoro celoj Evropi, dalje u Sibiru i na Kamatki. Kod nas je est kako u
liarskim, tako i u etinarskim umama. Larve ive prvenstveno na hrastu i bukvi, ali se mogu razvijati i u
itavom nizu drugih liara (javor, breza, i dr.) i etinara (smra, jela, bor, ari itd.).
ivotni ciklus. Imaga se javljaju od kraja aprila do poetka juna. Mujaci i enke su polno zreli, te
odmah pristupaju parenju, koje se obino obavlja na mestima gde e enke poloiti jaja (svee oborena
stabla, svei panjevi i sl.). Neposredno posle toga oploene enke pristupaju polaganju jaja, jer im je ivot

34

vrlo kratak (svega 2-4 dana). Jaja su poloena u malim gomilicama (6 do 37 komada) najee u pukotinama
kore. Prosena plodnost enki iznosi oko 100 jaja.
Posle 1-2 nedelje izlaze mlade larve koje se ne ubuuju odmah u drvo. esto ostaju na njegovoj
povrini 2-3 dana, traei najpogodnije mesto za ubuivainje. Ovo im omoguava znatna koliina rezervne
hrane koja se nalazi u njihovom organizmu. Prilikom izlaska iz jajeta progutaju izvestan deo jajne opne koja
je inficirana simbiontskom gljivom Endomyces hylecoeti. Kada nau odgovarajue mesto odmah se kroz
koru ubuuju u drvo i tu, upravno na pravac vlakana grade hodnike koji su na celoj duini skoro iste irine i
slobodni od crvotoine jer je larva stalno izbacuje iz hodnika kroz siuni ubuni otvor. Ovi hodnici ponekad
lee sasvim plitko u beljici, tako da su odozgo ogranieni unutranjim slojevima kore ali najee se nalaze
duboko u drvetu (do 20 cm) i tada imaju radijalan pravac. Njihova irina iznosi proseno 2 mm. Za celo
vreme svoga aktivnog ivota larva izbacuje obilje crvotoine. Ova istie napolje i gomila se u podnoju
napadnutih trupaca, stabala, panjeva i sl. Na zidovima hodnika i u drvetu oko njih razvijaju se micelije
simbiontske gljive kojima se larva hrani. Usled toga drvo sve vie truli. U momentu izlaska odraslih insekata
trule je esto ve daleko odmakla. Do jeseni larve zavre razvie i pripremaju se za zimovanje. Pri tome
zatvaraju otvor za izbacivanje crvotoine jednim vrim zapuaem, a zatim se povlae u dubinu drveta.
Tokom aprila sledee godine one se pribliavaju otvoru i u njegovoj blizini proiruju hodnik gradei na taj
nain lutkinu kolevku u kojoj se zaaure. Stadijum lutke je kratak i traje svega 7-8 dana. Nakon toga izlaze
imaga koja se ne hrane i koja, kao to smo videli, ive najvie etiri dana.
Znaaj. Hylecoetus deirmestoides je izrazita sekundarna tehnika tetoina drveta. Ne napada
potpuno zdrava dubea stabla, ali se razvija u oslabelom materijalu, panjevima i to je za nas naroito vano
u svee poseenim trupcima. Vrsta je izvanredna polifaga te ivi i u liarskim i etinarskim umama. Moe
da napadne trupce posle see u umi, materijal u umskim skladitima, a i na svim drugim mestima ako je
drvo dovoljno svee da se u njemu moe razvijati simbiontska gljiva. Naprotiv, suv materijal je imun od
napada ovog ksilofagnog insekta.
Posredne tete koje H. dermestoides izaziva nisu za potcenjivanje. Drvo koje je jako napadnuto
larvama truli brzo jo u toku njihovog razvia, te postaje tehniki neupotrebljivo. Ako se takav materijal
ugradi, njegova trajnost e biti daleko manja, naroito ako se nalazi na vlanijim mestima. Neposredne tete
od hodnika pri jakim napadima imaju sline posledice kao i oteenja izazvana od vrsta iz fam. Platypodidae
i Scolytidae (muiavost).
Suzbijanje. Napad H. dermestoides poznaje se po obilnom izbacivanju crvotoine koja ima belu
boju, a gomila se ispod napadnutog drveta. Poto je ovo simiptom napada mnogih ksilofagnih insekata, da bi
se postavila tana dijagnoza, treba podii pare kore pri emu se lako otkrivaju povrinski hodnici s crnom
navlakom od gljive i karakteristinim larvama H. dermestoides. Izmeu povrinskih hodnika vide se
mnogobrojne takice, prenika oko 2 mm. To su poeci radijalnih hodnika koji prodiru duboko u drvo. U
hrastovom drvetu hodnici proimaju i sriku i beljiku, dok su kod bukve i etinara obino ogranieni na sloj
beljike.
Od preventivnih mera preporuuje se brz izvoz poseenog materijala iz ume. Trupci od zimske see
moraju biti izvezeni najkasnije do poetka aprila. Napadnuta dubea stabla treba sei i odmah raskrojiti da bi
se drvo to pre osuilo i tako izazvalo propadanje larava. Slino treba postupiti sa napadnutim trupcima u
slagalitima i sl.
Od hemijskih mera odlino deluje prskanje trupaca u umi i na stovaritima hemijskim preparatima.
Delovanje ovih otrova je utoliko efikasnije to se larve, kao to smo ve naglasili, ne ubuuju odmah u drvo.
Ukoliko se ne raspolae hemijskim sredstvima, a materijal treba lagerovati u umi, dobri rezultati se postiu i
guljenjem kore. Na taj nain se osue spoljni slojevi beljike, te se larve u njih ne mogu ubuiti, niti mogu
razviti kulturu gljive.
Lymexylon navale L. (laar)
L. navale je insekat koji je davno registrovan kao ozbiljan razara hrastovog drveta. Jo 1746.
godine, veliki prirodnjak Linne pie o tetama koje su njegove larve izazvale na stovaritima vedskih
brodogradilita. Drugo, sve dok se nisu poeli izgraivati brodovi od metala, on je bio bez sumnje jedna od
najvanijih tetoina slagalita skupocenog hrastovog drveta. Danas je neto rei i ne govori se vie o
katastrofalnim tetama od njegovih larava. Ipak, tete nisu prestale. Kod nas se moe vrlo esto nai hrastovo

35

drvo oteeno njegovim larvama iz ega se da zakljuiti da on nije nimalo redak, mada ne raspolaemo
tanijim podacima o njegovom rasprostranjenju i ekonomskom znaaju. Koliko je do danas poznato ovaj
ksilofagni insekt napada samo hrast.
Odrasli insekti javljaju se od kraja maja do jula (kod nas verovatno neto ranije). Posle parenja enka
polae jaja najradije na drvo bez kore ili na mestima gde je kora oguljena i koja su se do izvesne mere, ali ne
sasvim, sasuila. Jaja ostavlja u pukotine koje u drvetu nastaju usled suenja i sl. sluei se pri tome prilino
dugom lanom legalicom. Najradije polae na oteena dubea stabla, na izumrle deblje grane i na panjeve.
Larve koje se izlegu iz jaja odmah se ubuuju u drvo. Poto su one jako tanke (kao vlas), ovi hodnici su vrlo
male irine, tako da se praktino ne mogu zapaziti. Postepeno, sa porastom larve, oni se proiruju i dostiu
prenik od 1,5-2 mm. Mestimimo su isti, a mestimino vrsto nabijeni finom crvotoinom pomeanom sa
izmetom. Ovi hodnici su pravi i idu u radijalnom pravcu. Od njih se odvajaju sekundarni hodnici koje larve
kopaju u pravcu vlakana (vertikalno na primarne) i ija duina prema Eeissig-u moe iznositi od 1-6 mm.
Oni su potpuno nabijeni crvotoinom. Kada odrastu, larve se obru, te se iz sredine stabla vraaju ponovo ka
periferiji napadnutog drveta, najee ka istom mestu gde su se ubuile. Poto prodiru vrlo duboko u drvo
hodnici jedne larve mogu dostii na taj nain ukupnu duinu od 1-2 m. Doavi u blizinu povrine larva
ostavlja samo jedan tanak sloj drveta netaknut i tu izgrauje lutkinu kolevku iji spoiljni kraj zatvara epom
od crvotoine.
Trajanje generacije jo nije poznato, ali se predpostavlja da je jednogodinja.
Ishrana larve. Kod L. navale nije konstatovana simbioza sa gljivicama. Njegove larve hrane se
najverovatnije skrobom, eerom i belanevinama koje se nalaze u drvetu. Duina hodnika dokazuje da one
moraju konsumirati znatne koliine drveta da bi svoj organizam snabdele neophodnim hranljivim
materijama. Nije poznato da li su sposobne da sopstvenim fermentima razgrauju celulozu i hemiceluloze.
Znaaj. Lymexylon navale je tipina ksilofaga koju bi mogli ubrojati meu jako sekundarne vrste.
Njene larve se razvijaju u drvetu koje po sadraju vlage stoji izmeu svee poseenog i vazduno suvog
drveta. Larveni hodnici prodiru vrlo duboko i idu esto do same sri debelih trupaca. Prema tome jako
napadnuto drvo u tehnikom pogledu je potpuno izgubljeno i moe se upotrebiti samo za gorivo. Osobine
koje poseduje ine od ove vrste vrlo opasnog neprijatelja drveta u skladitima.
Fam. ANOBIIDAE (drvotoci)
Fam. Anobiidae obuhvata insekte malih dimenzija, tamnih boja, kod kojih vratni tit pokriva glavu
odozgo tako da se ona ne vidi. Od sipaca se lako razlikuju po grai pipaka. Vei deo pripadinika ove familije
ima igliaste pipke ija su tri poslednja lanka jako izduena, tako da su mnogo vei od ostalih. Drugi imaju
testeraste, a neki i eljaste pipke (Ptilinus pectinicofrnis na pr.).
Larve su bele, s poprenim zadebljanjima na lenoj strani segmenata i savijene su u obliku kifle.
Telo im je obraslo finim dlaicama iji su vrhovi okrenuti unazad. Noge su razvijene i sastoje se iz 5 lanaka.
Za vreme parenja odrasli insekti kucaju u zidove hodnika.
Oteenja od Anobiidae su karakteristina i jako potseaju na ona kod Lyctus vrsta. Relativno uzani
hodnici (2-3 mm, ree iri) uglavnom imaju pravac vlakana. Ispunjeni su crvotoinom koja je branastog
izgleda i sadri estice izmeta. Izletni otvori okrugli, preinika 2-3 mm. Broj izletnih otvora ne moe
posluiti za donoenje suda o stepenu razorenosti drvne mase poto se esto deava da odrasli insekti ne
naputaju drvo nego se pare u hodnicima, unutra poloe jaja i uginu.
Vrste iz familije Anobiidaie imaju slian nain ivota i slino ponaanje. Imaga se javljaju prilino
rano, ve od aprila, a mogu se nai skoro tokom celog leta. Ipak, glavno rojenje u naim uslovima pada
tokom maja i prve polovine juna. U doba parenja napadnutih drvenih predmeta uje se kucanje slino
udaranju asovnika. Poto se ovo obino uje nou, kada je sve mirno i nema drugih umova, narod ovo
kucanje naziva mrtvakim satom (za onoga ga uje smatra se da e izgubiti nekog od rodbine ili od bliskih
poznanika). Kucanje u stvari proizvode muiaci udarajui vilicama o zidove hodnika. Na taj nain oni
primamljuju enke. Parenje se vri bilo napolju (u blizini napadnutih drvenih predmeta) bilo u hodnicima.
Imaga se ne hrane, a ive oko, 10-14 dana. Interesantno je njihovo ponaanje pri uznemiravanju. im se
dotaknu oni uvlae noge, a glavu zavlae ispod vratnog tita i simuliraju smrt. U ovom stanju ostaju sve dok
opasnost ne proe. Ako se prinesu zagrejanom predmetu ili stave u blizinu jakog izvora svetlosti, pokuavaju
da umaknu.

36

U pogledu izbora materijala za razvie, razne vrste iz familije Anobiidae ponaaju se razliito. Jedne
ive na dubeem drveu u umi (u granama i izbojcima), druge u izumrloj kori, a tree su tipini stanovnici
suvog drveta. Neke od poslednjih napadaju potpuno zdravo drvo, dok se druge mogu nai samo u takvom
koje je ve poelo da truli (Anobium pertinax na pr.).
Drvotoci su prvenstveno tetoine drveta u zgradama a osim toga opasni su neprijatelji nametaja.
Najizrazitije tete priinjavaju u prostorijama koje imaju vlanu atmosferu i koje su relativno hladne.
Prostorije koje se stalno zagrevaju i koje imaju suvu atmosferu ne odgovaraju njihovim osnovnim ivotnim
zahtevima. U toplijim predelima drvotoci su ogranieni na zgrade za stanovanje i sporedne zgrade, a
relativno retko se nalaze na drvetu ugraenom spolja. Isto tako su retke u krovnim konstrukcijama. U
hladnijim i vlanijim predelima mogu se nai i u krovnim i tavanskim konstrukcijama.
Anobiidae su pored kune striibube (Hylotrupes bajulus L.) u umerenom klimatskom pojasu bez
sumnje najopasniji razarai drveta. Stoga emo se malo detaljnije upoznati sa najvanijim vrstama.
Xestobium rufovillosum Degeer. (areni drvotoac)
areni drvotoac je jedna od naih najveih vrsta Anobiidae. Njegova larva takoe je znatno vea od
larava drugih drvotoaca i snabdevena je duim dlaicama. Hodnici, kao i izletni otvori su prilino krupni
(do 4 mm). Rasprostranjen je skoro u celoj Evropi, Maloj Aziji, severnoj Africi (Maroko) i Severnoj Americi.
Imaga se javljaju u maju i junu. enke za polaganje jaja biraju suvo drvo, najradije ono koje je bar u
malom stepenu napadnuto gljivama. Najvie voli drvo koje je zasieno vlagom i u takvom drvetu najbre i
razvija. Njegova naklonost da poseda drvo napadnuto gljivama moda je vie u vezi s njegovom naklonou
ka vlanoj sredini, jer se larve mogu razvijati u portpuno zdravom drvetu.
Ova vrsta napada skoro iskljuivo liarsko drvo koje moe da bude staro i nekoliko stotina godina.
Konstatovana je na hrastu, brestu, orahu, topoli i brezi. Prema izvesnim podacima retko se moe nai i na
etinarima. Napad je uglavinom ogranien na beljiku, ali se hodnici nalaze i u srici, naroito ako je
napadnuto drvo posednuto gljivama.
Xestobium rufovillosum je jedna od naih najeih Anobiidae. Njen znaaj je veliki u vlanijim
krajevima, gde napada unutranje delove drvenih konstrukcija. tetnost je potencirana njenom sposobnou
da napada vrlo staro drvo i da se u njemu uspeno razvija blagodarei tome to se larve hrane gijivama. U
sluaju kombinovanih napada razlaganje drveta ide vrlo brzo, te konstrukcioni delovi gube za kratko vreme
najvei deo svoje nosivosti.
Trajanje generacije zavisi od stepena vlanosti, koliine hranljivih materija u napadnutom drvetu i
stepenu njegove zaraenosti gljivama. U zavisnosti od klime i hrane, razvie prema Vit-u moe da traje od
10-17 meseci, a moe da se otegne i na nekoliko godina.
Suzbijanje. Napad ovoga drvotoca poznaje se po krupnim izletnim otvorima (do 4 mm) i krupnim
larvenim hodnicima. Osim toga karakteristina je i crvotoina koja ima izgled zrna soiva. Od preventivnih
mera preporuuje se isuivanje i dobro provetravamje, prostorija, kao i ugraivanje impregniranog drveta u
krajevima koji su naroito ugroeni od napada ove tetoine. Fischer preporuuje prskanje ugroenih delova
zgrada insekticidima u vreme rojenja imaga (od aprila do kraja maja).
Anobium punctatum De Geer (= striatum Ol.) (takasti drvotoac)
Takasti drvotoac je bez sumnje najea i najtetnija vrsta iz familije Anobiidae u Evropi. Moe se
slobodno rei da se on nalazi u svakoj kui i svakoj sporednoj zgradi i da pored kune striibube predstavlja
najopasnijeg razaraa ugraenog drveta. Vrlo esto ove dve ksilofage deluju zajedniki, pri emu prva
zahvata gornje delove zgrada (tavanske grede i krovne kionstrukcije), a druga donje delove i unutranjost.
Rasprostranjenje. Anobium punctatum je evropska vrsta (zastupljen je u celoj Evropi) koja je
zajedno sa drvetom i drvenim predmetima importirana u Junu Afriku, Australiju i Severnu Ameriku. Ipak u
tim zemljama ona ima daleko manji znaaj nego kod nas.
ivotni ciklus. Rojenje imaga traje vrlo dugo. Oni se javljaju od aprila do avgusta, ali glavni let pada
u mesecima maju i junu. Imaga ive relativno dugo (14-21 dan) ali se ne hrane. Posle kopulacije enke
polau 20-40 sitnih jaja koja imaju oblik limuna najee u pukotine drvenih predmeta ili u stare izletne
otvore. Jaja su poloena pojedinano ili u manjim grupama (do 15 komada). Za polaganje biraju vlanije
mrtvo drvo, ko je se nalazi u hladnijim delovima zgrade. Naroito su ugroeni drvena predmeti u

37

veernicama, podrumima, mranim hodnicima i sl. Poto je vrsta polifaga (napada i liare i etinare), jaja se
mogu nai na skoro svim domaim vrstama drveta.
Emibrionalno razvie traje oko 14 dana. Posle toga izlaze mlade larve koje se ubuuju u drvo, gde
prave najpre uzane hodnike koji su vrsto nabijeni crvotoinom i idu u pravcu vlakana, pri emu slabije ili
jae vijugaju. Starije larve grade ire hodnike u kojiima je crvotoina slabo nabijena i izmeana sa
partikulama soivastog izmeta, koji je znatno manjih dimenzija nego kod ve pomenute vrste Aestobium
rufovillosum. Oteenja u liarskom drvetu su slina, ali manje pravilna. Hodnici se nalaze uglavnom u
mekom drvetu. Tvrdo drvo je manje vie poteeno.
U naim uslovima larveno razvie zavri se jo u toku iste godine larve zimuju, a zatim pribliivi se
povrini drveta, izgrauju lutkine kolevke. Posle 2-3 nedelje kroz okrugao izletni otvor, prenika oko 2
milimetra izlazi imago koji obrazuje novu generaciju.
Nenormalni uslovi mogu da poremete opisani tok razvia, produujui stadijum larve i na 2-3
godine. Naroito nepovoljno deluje nedostatak vlage. Isto tako i siromatvo drveta u hranljivim materijama,
slino kao kod kune striibube, moe u znatnoj meri da produi trajanje larvenog razvia.
Larve A. punctatuim imaju fermente pomou kojih razlau celulozu i hemiceluloze do saharida, koje
mogu koristiti za ishranu. Blagodarei tome one su sposobne da se odre prilino dugo i kada se hrane
istom celulozom. Veoma su otporne prema gladovanju, tako da izdravaju vie meseci a da uopte ne
uzimaju hranu. Navedene osobine omoguavaju im da napadaju vrlo staro drvo i da se uspeno razvijaju i u
takvom koje je siromano belanevinama i drugim neophodnim hranljivim sastojcima.
Meutim, ova vrsta je vrlo osetljiva prema uticajima temperature i vlage. Larve se najbolje i najbre
razvijaju na tempeiraturi od 22-23,5C i u drvetu koje je u visokom procentu zasieno vlagom. Vrlo povoljno
na brzinu razvia utie i prisustvo gljiva, odnosno njihovih micelija u hranljivoj podlozi (drvetu). To je
sasvim razumljivo kada se zna da pomenuti mikroorganizmi slue kao izvor belanevina ne samo ovoj nego i
mnogim drugim vrstama ksilofaga. U zdravom drvetu belanevinama se snabdeva putem simbioze s
mikroorganizmima iz grupe kvasaca (Sacharomyceteae).
Ve je navedeno da se A. punctatum auri s prolea U ovom cilju, odrasle larve pribliavaju se
povrini napadnutih predmeta i proiruju zidove hodnika u jednu ovalnu lutkinu kolevku. Nakon toga bue od
nje jedan neto savijen hodnik koji se zavrava neposredno ispod povrine drveta te je od spoljanjosti odvojen samo vrlo tankom drvenom lamelicom. Odrastao insekat na taj nain lako izlazi na povrinu. Nakon ovoga
larva se vraa u lutkinu kolevku pri emu se okree tako da joj glava bude upravljena prema izlaznom hodniku.
Stadijum lutke traje oko 2 nedelje. Imaga izlazi nakon toga kroz skoro potpuno okrugle izletne
otvore iji prenik prema veliini insekata varira izmeu 1 i 2 mm.
Znaaj. Anobium punctatum je naa najea i najznaajnija vrsta ksilofaga iz porodice Anobiidae.
Napada, kao to je ve pomenuto, skoro, sve vrste drveta (liare i etinare), ali je kod nas, prema dosadanjim
posmatranjima, ipak ea na etinarima. Od nje su ugroene unutranje drvne konstrukcije i to naroito one
koje lee blie zemlji s jedne strane zato to je tu vlanost vea, a s druge, i temperaturni uslovi ovde u najveoj
meri odgovaraju njenim ivotnim zahtevima. Ipak takasti drvotoac nije toliko znaajan kao tetoina
ugraenog drveta, koliko kao neprijatelj nametaja i umetnikih predmeta. Njegovi dugotrajni napadi
pretvaraju celu drvnu masu u jednu sunerastu materiju u kojoj su ostali poteeni jedino delovi tvrdog drveta.
Sve mekano drvo i dobar deo tvrdog, pretvoreni su u sitnu branastu crvotoinu, tako da je nosivost drveta
svedena na nulu. Sposobnost ove vrste da ivi na vrlo starom drvetu ini od nje najopasnijeg neprijatelja
istorijskih zgrada i dragocenih starih umetnikih predmeta (statua, statueta, rezbarija u drvetu i sl.).
Naroito je opasno ako se odomai u skladitima finalnih produkata (nametaja i sl.), jer se otuda iri
po stanovima i svim drugim mestima gde se napadnuti predmeti upotrebljavaju.
Suzbijanje. Napad A. punctatum poznaje se na prvom mestu po izletnim otvorima (koji se javljaju
ve godinu ili dve posle primarnog napada. Iz napadnutih predmeta esto sipi i crvotoina. U junu i julu,
kada se insekti pare, u kasnim veernjim asovima moe se uti i karakteristino kucanje mujaka o zidove
hodnika, to takoe slui kao siguran znak napada. U pokrivenim slagailitima nametaja i sl. pored
navedenog treba obratiti panju na prozore, na kojima se vrlo esto nalaze ivi insekti koji nastoje da izau,
ili pak uginule jedinke.
O intenzitetu napada ne treba suditi prema broju otvora, jer imaga esto izlaze na stare (od ranijih
generacija). Prilikom pregleda treba obratiti naroitu panju na tamna i vlana mesta.

38

Za suzbijanje Anobium punctatum (i ostalih drvotoaca) preporuivane su mnoge mere od kojih su

se samo neke pokazale kao vie ili manje uspene. Upoznaemo se sa najvanijim:
U sluajevima slabijih napada moe se pomou pipete ubrizgavati petroteum, etar, benzin i sl. u
izletne otvore. Meutim, i ova mera ne daje naroito dobre rezultate, poto ovi otvori nisu direktno povezani sa
larvenim hodnicima u dubini drveta, i moe se primeniti samo kada je u pitanju mali broj predmeta i vrlo
slab napad.
Od preventivnih mera preporuuje se bojenje drveta sa svih strana i njegovo uvanje na suvim
promajnim mestima.
Ptilinus pectinicornis L. (eljasti drvotoac)
Ova vrsta dobija ime po pipcima koji su, kao to je poznato, kod mujaka od treeg lanka
snabdeveni dugim izratajima u vidu zubaca na elju.
Ptilinus pectinicornis je rasprostranjen u celoj Evropi, a prema nekim podacima naen je i u
Meksiku, gde je bez sumnje, doao zajedno sa napadnutim drvenim predmetima iz Evrope.
ivotni ciklus ove vrste nije ispitivan u naim uslovima. Prema Schmidt-u i Vite-u, odrasli insekti se
javljaju ve u aprilu, a glavno rojenje pada tokom maja. U junu se jo uvek mogu nai zaostali primerci. Kod
nas su imaga hvatana u stanovima, u Beogradu ve tokom prve polovine aprila. Insekti koji izau napolje,
pare se na povrini drvenih predmeta, najee u neposrednoj okolini izletnih otvora. Zatim se enke vraaju
u drvo kroz iste otvore i tamo polau jaja. Prema Konlig-u odrasli insekti ive oko 3 nedelje, a na povrinu
drveta izlaze preteno mujaci. Iz ovoga bi se moglo zakljuiti da se parenje vri i u samim hodnicima.
Larveno razivie traje, prema Vite-u, proseno godinu dana, dok Konig tvrdi da generacija traje najmanje
dve godine. Pod naim uslovima je najverovatnije da vrsta ima jednogodinju generaciju. Prilikom aurenja
odrasle larve ovog drvotoca se ponaaju slino larvama Anobium punctatum.
Znaaj. O znaaju vrste postoje kontradiktorni podaci.
Schmidt tvrdi da se ona ree javlja u veem broju i da samo u sporadinim sluajevima moe naneti
vee tete. Slino miljenje zastupa i Vite, s tim to konstatuje da se eljasti drvotoac u poslednje vreme
sve ee javlja kao ozbiljna tetoina naroito na nametaju. Konig navodi da su u Nemakoj larve P.
pectinicornis nanele velike tete na nametaju, bukovim furnirima i na stovaritu jedne fabrike klavira. Viegodinji napad izazvao je potpuno destrukciju drveta, tako da je ono moralo biti odbaeno i zamenjeno novim.
eljasti drvotoac napada drvo svih liara, a naroito bukve. Osim toga navodi se da moe da ivi i
na jeli. Stanovnik je vazduno suvog drveta i slino A. punctatum predstavlja prvenstveno tetoinu nametaja, furnira, perploe i sl. u unutranjosti zgrada, ali se moe nai vrlo esto i u pokrivenim slagalitima.
Suzbijanje je isto kao i kod prethodne vrste.
Fam. CERAMBYCIDAE (striibube)
Stromatium fulvum (V i II.) (ria kuna striibuba)
Ria kuna striibuba javlja se kao tetoina drveta u primorskim oblastima SSSR (na Krimu i na
Kavkazu), zatim u Sredozemlju, a importirana je u junu Ameriku, istonu Indiju i na ostrvo Maderu. Kod
nas je ova striibuba rasprostranjena u Dalmaciji i na crnogorskom Primorju, ali se sree i u kontinentalnom
delu zemlje. U zbirci Entomolokog zavoda umarskog fakulteta u Beogradu nalaze se dva primerka
uhvaena na Avali, a pored toga iz preduzea Jela abac poslato nam je vie insekata koji su izali iz
napadnutog nametaja. Ovi podaci govore da je na jugu ria kuna striibuba rasprostranjena i u krajevima
koji su znatno udaljeni od morske obale.
Poto u zapadnoj Evropi ova tetoina nije rasprostranjena, svi podaci o njenom ivotu i razviu do
kojih smo mogli doi, potiu iz starije ruske literature (o njenom pravom znaaju kod nas jo uvek imamo
suvie malo podataka).
ivotni ciklus rie kune striibube prouavao je detaljnije ruski entomolog Silantjev(1907). Prema
pomenutom autoru odrasli insekti se javljaju u junu i julu. Preko dana se kriju iza raznih predmeta u kuama
(nametaja i sl.), odakle izlaze nou. Mujaci se u doba rojenja mogu uhvatiti u velikom broju na svetlost.
Posle parenja enke poinju polaganjem jaja, koje se otee na vie dana. Broj jaja koje poloe jedno mesto
jako je varijabilan i kree se od 1-83. Pri tome enka se raznoliko ponaa. as odloi na jedno mesto 1-2

39

jajeta, da bi odmah zatim poloila itavu gomilu. Najea mesta polaganja su pukotine ili pak dodirna
povrina dveju dasaka, greda i sl. Meutim, konstatovano je da polae jaja i potpuno otvoreno na glatke i
sjajne povrine politiranih predmeta. U tom sluaju ih vrsto lepi za podlogu.
Embrionalno razvie traje oko 20 dana. Larve koje izau iz jaja odmah se ubuuju u drvo, gde u
pravcu vlakana izgrauju hodnike ija se irina poveava s porastom larava. Ubuni otvori ostaju vidljivi kao
male stinije takice ovalnog oblika koje su zaepljene crvotoinom. Na osnovu ovoga moe se na nametaju
i sl. ustanoviti da li je polaganje jaja usledilo na gotov nametaj, ili je on izgraen od ve napadnutog drveta.
Hodnici starijih larava dostiu irinu od 3 do 6 cm, a ispunjeni su sitnom crvotoinom. Za vreme razvia one
se najmanje 3 puta presvlae. Odrasle larve pribliavaju se povrini napadnutih predmeta, izgrauju lutkinu
kolevku, iji izlaz prema izletnom hodniku zatvaraju strugotinom. Stadijum lutke traje najmanje 2 nedelje
(prema Xambeu po navodima Kulagina oko mesec dana). Nakon toga izlaze odrasli insekti koji obnavljaju
generaciju. Celokupno razvie zavrava se za dve do tri godine. Izletni otvori ovalni, veeg prenika 0,5-1 cm.
ivotni ciklus i ekologija rie kune striibube istraeni su do danas dosta slabo, te stoga i nedostaju
mnogi podaci o ovome za nas verovatno dosta znaajnom ksilofagnom insektu.
Ispitivanjima Mansour-a je utvreno da se u crevnom soku Stromatium larava nalaze fermenti ikoji
razlau lako celulozu ak kad je ona vezana za lignin, dakle u njenom najotpornijem obliku. Prema tome
podmirivanje potreba u ugljenohidratnoj hrani nikada ne dolazi u pitanje. Potrebe u belanevinama i
vitaminima verovatno da se zadovoljavaju simbiozom sa mikroorganizmima.
Znaaj i suzbijanje. Stromatium fulvum svakako spada u grupu ksilofaga koje su se do maksimuma
prilagodile ivotu u suvom drvetu te zadovoljavaju minimalnim prisustvom drugih hranjivih materija. Prema
literaturnim podacima napada sve vrste liara: hrast, bukva, grab, lipa, brest, kruka, jova i dr. Prema Starku u prirodi ivi u suvim, stablima sa kojih je opala kora. Inae napada svu okoranu grau kao i ugraeni
materijal (telegrafski stubovi, grede u zgradama, nametaj i dr).
Njen znaaj umanjen je injenicom da je stenoterma i da ne prodire daleko na sever. Ipak, obzirom
na podatke kojima do sada raspolaemo ova vrsta je kod nas esta te nije iskljueno da budua istraivanja
pokau da je ona mnogo tetnija nego to se do sad mislilo.
Od mera suzbijanja moe se preporuiti spaljivanje jako napadnutih predmeta pre izleta imaga,
stavljanje ianih mrea na prozore za vreme leta imaga, odstranjivanje iz ume suvih stabala i upotreba
impregniranog drveta u krajevima koji su od ove tetoine naroito ugroeni.
Od represivnih mera moe se primeniti cijanzacija ili fumigacija parama CS 2. Prva mera se
primenjuje za ienje napadnutih zgrada, a odline rezultate kod unitavanja larava u drvenim predmetima
(nametaj i sl.).
Callidium violaceum L. (plavi kalidijum)
ivotni ciklus. Rojenje odraslih insekata je priiino rastegnuto. Oni se mogu nai od maja do jula,
naroito sunanih dana, na materijalu koji napadaju, odnosno na koga polau jaja. Kratko vreme posle
parenja enke polau jaja u gomilicama, retko pojedinano u duboke pukotine kore, pomou dosta duge
legalice. Larve, koje izau, ulaze u koru i na granici izmeu kore i beljike kopaju relativno vrlo iroke
hodnike koji obino plitko paraju beljku, a ispunjeni su vrsto nabijenom crvotoinom. Tek pred kraj razvia
(u prolee naredne godine) one se ubuuju u beljiku radi izgradnje ve opisanog kukastog hodnika. Tehnike
tete koje larve izazivaju nisu naroito velike, naroito ako su u pitanju debeli sortimenti. Tamo gde ima
dovoljno kore, one kopaju u drvetu plitke kukaste hodnike (u prirodi). Meutim, na stovaritima u zgradama,
u zbirkama uzoraka i sl., larve su esto prisiljene da se pre vremena ubue u drvo i da se hrane beljikom. U
takvim sluajevima moe doi do znatnih tehnikih oteenja koja podseaju na tete od kune striibube.
Odrasli insekti naputaju drvo kroz izlazne otvore iji dui prenik iznosi najvie 6,5 mm, a najmanje 4-4,5
mm. Periferija izlaznog otvora je glatka.
Callidium violaoeum je prvenstveno tetoina etinarskog drveta, ali se moe nai i u liarskoim,
mada ree. On je vrlo est u umama, slagalitima i zgradama, a njegove larve se naroito u velikom broju
namnoavaju u ogradama od neoguljenog etinarskog drveta, koje se tako esto susree u naim planinskim
krajevima. Takoe je stanovnik muzeja (drveni uzorci sa korom), drvno-industrljskih kombinata i stolarskih
radionica. U prirodi se nalazi svuda gde ima neoguljenog etinarskog drveta. Koliko tete moe ova
striibuba da nanese najbolje ilustruje primer njegove masovne pojave na stovaritu fabrike Utva u Panevu

40

(prema usmenom saoptenju prof. Dr S. ivojinovia), kojom prilikom je teko oteeno oko 400 m 2
skupocenog rezonanc drveta. Prema ing. Z. Georgijeviu vrsta je izvanredno esta na svim stovaritima
etinarskog drveta u Bosni i Hercegovini i svuda nanosi znatne tete. Interesantni su podaci o znaaju ovoga
insekta u vedskoj (Butovitch 1951) gde su pregledane sve zgrade u dve provincije da bi se ustanovila
zastupljenost pojedinih ksilofagnih insekata. Tom prilikom je konstatovano da je 70% njih bilo na ma kojem
mestu napadnuto larvama plavog kalidiuma i da je on bio najea ksilofaga uopte. Kod nas slini pregledi
nisu vreni, ali je verovatno da je stanje slino, naroito u planinskim krajevima.
Suzbijanje. Ve je pomenuto da briljivo skidanje kore uklanja mogunost da predmeti i konstrukcije
izgraene od drveta budu napadnuti larvama plavog kalidijuma. Od ostalih mera mogle bi se preporuiti
sledee:
1. Odravanje reda u slagalitima, radionicama i sl. Otpatke treba blagovremeno uklanjati i spaljivati
pre no to se insektima prui prilika da na njih poloe jaja.
2. Predmete koji se uvaju u zbirkama (uzorci sa korom) najbolje je impregnirati sublimatom (0,66%
vodeni rastvor), ili ih pak s vremena na vreme podvrgnuti dezinsekciji u parama CS2.
3. Vieasovno zagrevanje drvenih predmeta na temperaturi od 55C, takoe unitava larve u drvetu.
Phymatodes testaceus L. (promenljivi kalidium)
ivotni ciklus je veoma slian ciklusu prethodne vrste. Odrasli insekti javljaju se kod nas u junu i
julu. Oni istrauju suvi neokorani liarski i etinarski materijal, i pomou duge legalice polau jaja
pojedinano ili u gomilicama, u pukotine kore ili ispod njenih ljuspica. Najradije napadaju bukvu i hrast, ali
se mogu nai i na drugim liarima. Larve se hrane najpre izmeu kore i beljike. U prolee, obino druge
godine svoga razvia, one kopaju u radijalnom pravcu do 5 cm dug hodnik, a zatim u pravcu vlakana
izgrauju ovalnu lutkinu kolevku. Generacija je u naim prilikama jednogodinja, ali se moe produiti na
dve ili tri godine.
Znaaj promenljivog kalidijuma je skoro isti kao i prethodne vrste. On se susree na istim mestima i
nanosi sline tete. Kod nas se ova vrsta naroito namnoava u sloajima ogrevnog materijala iz koga
prilikom sitnjenja esto ispadaju larve i crvotoima. Drva koja se ne potroe u toku zime slue kao izvori
irenja tetoine po zgradama. U slagalitima se namnoava na neokoranom materijalu, kao i na otpacima
koji na sebi imaju koru. Ako se drvo u kome se nalaze odrasle larve upotrebi za izradu nametaja, one
nastavljaju sa razviem i daju imaga koja izlaze napolje. Na taj nain u novom nametaju i drugim
predmetima finalne prerade drveta moe doi do neprijatnih oteenja, usled pojave izletnih otvora.
Suzbijanje je isto kao i kod C. violaceum.
Fam. PLATYPODIDAE
Ova familija ksilofagnih insekata sadri oko 70 vrsta. Najvei broj njih rasprostranjen je u tropskim
oblastima. U evropskoj i amerikoj fauni susree se samo nekoliko vrsta od kojih u Evropi ive samo dve
(Platypus cilindrus Fabr. i P. oxyums Dufour.). Platypus cvilindrus Fabr. je jedina ekonomski znaajna vrsta
koja ivi kod nas.
Hodnini sistem Platypus cylindrus je vrlo karakteristian. To je tipian viljukasti hodnik koji takav
ostaje sve dok larve ne ponu, upravno na materinske hodnike, da izgrizaju lutkine kolevke. Stoga se P.
cylindrus lako mogu pomeati s jedne strane sa hodnicima Xyleborus monographus, a s druge sa hodnicima
Xyloterus domesticus. Od prvoga hodnici hrastovog srikara razlikuju se time to prodiru na veu dubinu,
to su lutkine kolevke due od larvenih hodnika Xyloterus vrsta i to im zidovi nisu prevueni crnom
skramom od ambrozija gljivica. Od hodnika Xyleborus vrsta hodnici srikara razlikuju se dubinom
prodiranja i veom irinom. Osim toga X. monographus ne izgrauje lutkine kolevke.
Ve je pomenuto da u izgradnji hodnika uestvuju oba pola. Mujak za vreme aktivnosti enke
stalno izbacuje crvotoinu (u toku 24 asa moe da izbaci punu ajnu kaiku), koja sipi iz otvora ako je
trupac nagnut ili se gomila oko njega ako se trupac nalazi u horizontalnom poloaju. Gomilice crvotoine
imaju oblik kratera u ijoj se sredini jasno vidi ubuni otvor. Pri jakim napadima celo stablo je odozgo
preplavljeno kraterima crvotoine, a po bokovima je belo od nje. Boja crvotoine zavisi od slojeva kroz koje

41

insekti prolaze. Smea crvotoina je znak da su u kori, odnosno da je ubuivanje tek poelo. Ako je bela,
znaci da su imaga prodrla u beljiku. Kad ponovo dobije tamniji ton, ona se nalaze esto duboko u srici.
Izgled teta na drvenim predmetima. Na drvenim predmetima koji su izgraeni od drveta proetog
hodnicima hrastovog cilindrinog srikara najee se vide popreni preseci hodnika. Ovi imaju okrugao
oblik, a dimenzije im se kreu izmeu 1,7 i 2 mm. Svaki ovakav otvor obrubljen je crnim obrubom jer su
hodnici iznutra prevueni crnom skramom izumrlih Ambrozija gljivica. Ovo je znaajan diferencijalno
dijagnostiki znak od preseka hodnika ksilofaga suvog drveta (Lyctidae i Anobiidae) iji hodnici nemaju
crne skrame i iji su izletni otvori prema tome na periferiji iste boje kao i ostalo drvo. Ako je hodnik
preseen po duini onda se javlja u vidu crnog oluka ija irina odgovara irini poprenog preseka hodnika
ako je presek izvren po sredini. esto se deava da budu preseeni materinski hodnici na kojima se nalaze
lutkine kolevke. U tom sluaju dobija se tipina slika lestviastog hodnika sipaca drvenara iz roda Xyloterus.
Meutim, lutkine kolevke osim drukije boje (boja okolnog drveta), razlikuju se od larvenih hodnika
pomenutih drvenara i dimenzijama. Prosena duina larvenih hodnika Xyloterus domesticus iznosi oko 4
mm, dok lutkine kolevke P. cylindrus dostiu duine od 7-8 mm (dakle otprilke imaju dvostruku duinu).
Kad je re o jakim napadima celo drvo je posuto presecima hodnika vrlo gusto, kao da je u njega ispaljena
sama (muiavo drvo). Naravno da je tako teko oteeni materijal neuipotrebljiv u tehnike svrhe, te se
moe iskoristiti samo za gorivo.
Kod nas, kao i u Zapadnoj Evropi, odrasli insekti se javljaju poetkom jula. Odmah po izlasku oni
doleu na stabla i trupce koji su pogodni za ravie njihovog poroda. To su obino dubea stabla u izumiranju,
opoareni delovi stabala, ali su najee u pitanju svee oboreni trupci starijih i srednjedobnih hrastova.
Napadaju kako neokorani, tako i okorani materijal, pod uslovom da je dovoljno sve. Posle parenja koje se
obavlja napolju, enke poinju da bue svoje hodnike. Iza njih se kree mujak, koji stalno pomou obronka
izbacuje stvorenu crvotoinu. Za ubuivanje inseiktima je potrebno relativno kratko vreme. Jo kopajui
radijalni hodnik enka poinje sa polaganjem jaja, koja ostavlja iza sebe u gomilicama. Buei dalje ona ve
posle 1,5 do 2 dana dostie granicu beljike, te poinje da kopa boni hodnik koji moe da dostigne duinu od
30 cm. Radijalni hodnici koje kopa u srici ponekad su dugi i do 18 cm.
Kratko vreme nakon polaganja iz jaja izlaze primarne larve. Kao to je ve pomenuto, one se
razlikuju od starijih larava ne samo dimenzijama ve i oblikom tela. One ne kopaju nikakve hodnike nego se
razvijaju u materinskim, hranei se hifama i sporama Ambrozija gljiva, koje enke donose spolja i koje mogu
da rastu samo u hodnicima hrastovog cilindrinog srikara. One mogu da se razvijaju samo u sveem drvetu
koje je u dovoljnoj meri zasieno vlagom. Zbog toga je i Platypus ogranien samo na sve materijal. Navodi
koji se u literaturi mogu sresti o tome da on napada obraen materijal svakako su plod zabune, jer u suvom
drvetu simbiontske gljive brzo izumiru.
Odrasle larve javljaju se ve u jesen. One tada poinju da izgrizaju lutkine kolevke i to upravno na
materinski lodnik. Poto su zavrili sa njihovom izgradnjom, vraaju se u hodnik i uvlae se ponovo u
kolevke kreui se unazad, tako da im je glava okrenuta prema hodniku. Poto s malo strugotine zatvore
kolevke padaju i dijapauzu i tako zimuju, da bi se tek naredne godine, maja meseca pretvorile u lutke.
Znaaj. Hrastov cilindrini srikar je kod nas vrlo est i rasprostranjen. Moe se slobodno rei da ne
postoji slagalite sveeg hrastovog materijala (trupaca i sl), bilo u umi, bilo na drugom mestu, gde on ne bi
bio zastupljen u manjoj ili veoj meri. Ipak, imaga se najee ubuuju u trupce koji u umama ekaju na
transport, a u slagalitima nastavljaju i dovravaju svoju tetnu delatnost. Naroito rado napadaju trupce koji
se nalaze u senci, te se moe jasno primetiti, po mnogobrojnim kraterima crvotoine da se oni na ovakvim
mestima koncentriu. U umskim stovaritima Srema, kao i slagalitima nekih komibinata, primeeno je,
osim toga, da za ubuivanje biraju prvenstveno donju stranu leeih trupaca (stranu koja je okrenuta zemlji).
Kad se govori o tetnosti P. cylindrus treba posebno podvui da on prvenstveno napada debele trupce koji se
koriste za furnire, i to njihove donje delove. Prema tome tehniki najvrednije drvo.
Pri jakim napadima broj otvora, po m 2 trupca moe biti vrlo veliki (prema Petroviu i preko 1500). U
tom sluaju drvo je potpuno proeto hodnicima i neupotrebljivo za tehnike svrhe. Slabiji napadi izgleda da
ne smanjuju nosivost i trajnost drvenih predmeta i konstrukcija od napadnutog materijala, ali mu smanjuju
trgovaku vrednost, prevodei ga automatski u niu klasu. Na taj nain dolazi do osetnih materijalnih
gubitaka.
Dubina na koju prodiru hodnici hrastovog cilindrinog srikara, kao to smo videli, vrlo je velika.
Nije retkost da se materinski hodnici nau i u samom centralnom delu srike. Prema tome napad nije
ogranien samo na plie slojeve drveta kako je to sluaj kod mnogih drugih ksilofaga (u ovim sluajevima,
posle odbacivanja oteenog dela zdravi ostatak se moe iskoristiti).

42

P. cylindrus se retko javlja sam. S njim se esto susreu izvesne Scolytidae (Xyleborus, Xyloterus i
Anisandrus vrste) i Lymexylidae (Hyleocetus dermestoides i Lymexylon navale). Svi ovi insekti izazivaju
pojavu koja je u praklsi poznata pod nazivom m u i a v o s t.
Glavna vrsta drveta na kojoj P. cylindrus ivi je hrast. Vite pominje jo i bukvu, a prema Rimskom
-Korsakovu (1934) jasen, pitomi kesten i lipu. Kod nas je vrsta naena na hrastu i bukvi.
Suzbijanje hrastovog cilindrinog srikara moe se uspeno sprovesti samo ako se dobro poznaje
njegov ivotni ciklus, a naroito ako se za pojedine krajeve moe s dovoljnom dozom tanosti predvideti
vreme piljenja. Suzbijanje treba poeti ve od momenta kada se drvo obori, a sprovoditi ga sve dotle dok se
ono ne osui u toj meri da postaje nepogodna sredina za razvie tetoine.
Od preventivnih mera preporuuje se brz izvoz poseenog materijala iz ume. Ovo se naroito
odnosi na najvredniji materijal kao to su furnirski trupci i sl. Druga, takoe veoma dobra mera je
lagerovanje poseenih trupaca u vodi. Ovim bi se mogla koristiti naroito ona umska gazdinstva koja se
nalaze pored obala reka i sl. Imali smo prilike da osmatramo kako se P. cylindrus u masi ubuuje u stabla
koja su pored same obale Save ekala na utovar. Slagalita koja imaju izgraene bazene takoe mogu
koristiti ovu meru.
Pored navedenih, jedna od preventivnih mera borbe protiv P. cylindrus je i preventivno tretitanje
trupaca hemijskim preparatima.

43