PROCES ORGANIZOVANJA

Menadzment je proces planiranja,organizovanja,vodjenja i kontrole svih resursa

organizacije u cilju realizacije ciljeva organizacije,na efikasan i efektivan nacin.
Menadzmentu se prilazi sa tri aspekta,odnosno tri pristupa pojmu menedzmenta su:
1.Menadzment kao proces u upravljanju organizacijom
2.Menadjment kao naucna disciplina
3.menadzeri
Treba naglasiti da postoje dva pristrupa pri posmatranju menadzmenta kao procesa:
- Prvi pristup menadzmentu kao procesu ima cetiri podprocesa:
1.Planiranje
2.Organizovanje
3.Vodjenje
4.kontrola
- Drugi pristup menadzmentu obuhvata:
1.Planiranje
2.Organizovanje
3.Vodjenje
4.Kontrolu
5.Stafing
Jedan od samostalnih podprocesa moze biti stafing.ali moze biti i integrisan u
organizovanje ili vodjenje.
Pojam organizovanje cesto se izjednacava sa pojmom organizacija.Medjuti,izvesna
razlika je evidentna.
ORGANIZACIJA predstavlja skup ljudi koji na strukturirani teze ostvarenju
odredjenih,konkretnih,pre svega zajednickih ciljeva.Organizacije mogu biti
profitne(preduzeca,poslovne organizacije)-njima je osnovni cilj ostvarenje
profita,dobiti,dobitka, i neprofitne(obrazovne,sportske,kulturne,zdravstvene)-njima
primarni cilj nije ostvarenje profita,ali se i profit pojavljuje kao jedan od
ciljeva.Organizacije omogucavaju ostvarivanje efekata sinergije ,sto znaci dve ili vise
osoba,zato sto rade zajedno I medjusobno komuniciraju i koordiniraju svoje aktivnosti,
postizu vece efekte nego sto bi predstavljao prost zbir njihovih pojedinacnih ucinaka.
Kada organizacije ne bi postojale,mnogo ljudske energije,vremena i resursa nepotrebno
bi se rasipalo u procesu ostvarenja razlicitih ciljeva,i obavljanja mnogih aktivnosti i
poslova.

ORGANIZOVANJE spada u jednu od najslozenijih faza ili aktivnosti

menadzmenta.Nju je najteze objasniti.
Organizovanje je druga faza ili podproces upravljanja koja sledi nakon planiranja i
obuhvata-definisanje i formiranje takve organizacije preduzeca koja omogucava
realizaciju planiranih ciljeva i zadataka postavljenih u okviru faze planiranja.Rec je o vrlo
slozenoj uprvljackoj aktivnosti koja obuhvata veci broj poslova,a upravo iz tih poslova
koje obavljju menadzera moze se izvesti i definicija organizovanja:
Organizovanje je faza procesa menadzmenta u kojoj se definisu poslovi koje treba
uraditi,u kojoj se vrsi podela rada,grupisu poslovi u odgovarajuce strukture i
koordiniraju aktivnosti svih clanova organizacije radi ostvarivnja postavljenih ciljeva.
Neophodno je da se organizovanje odvija prema standardnim i unapred propisanim
procedurama koje omogucavaju koriscenje nucnih metoda i odredjivanje najboljih
organizacionih resenja.Postupci i procedure se najcesce unapred propisuju,a krajnji cilj je
postizanje efikasnog poslovanja.Cilj se postize formiranjem odgovarajuce organizacije
preduzeca,koja predstavlja, rezulta procesa organizovanja.Organizacija preduzeca
povezuje sve ljudske i fizicke resurse u skladnu celinu,gde su uloge pojedinaca pravilno
odredjene,zadaci tacno definisani i dideljeni,nacini obavljanja zadataka propisani,
ovlascenja i odgovornosti delegiarni.Sve ovo je preduslo za uspeh.
Da bi se formirala valjana organizacija preduzeca neophodno je poznavanje i koriscenje
odredjenih opstih principa organizovanja.
Definisanje osnovnih principa organizacije i menadzmenta potce od H.Fayola,koje je
definisao i razrado 17 principa na kojima se baziraju menadzmet i njegove osnovne faze i
funkcije.
Medju najznacajnije Fayolove principe organizovanja spadaju :
- jedinstvo komandovanja
- jedinstvo ciljeva
- raspon komandovanja
- hijerarhija
- centralizacija
- autoritet
- Princip jedinstva komandovanja govori o tome da svaki zaposleni prima naredjenja
samo od jednog rukovodioca.
- Princip jedinstva ciljeva govori o tome da svi zaposleni u preduzecu treba da rade na
ostvarenju istih,zajednickih ciljeva preduzeca.
- Princip raspona komandovanja govori o broju zaposlenih kojima rukovodi jedan sef.
- Princip hijerarhije govori o tome da je potrebno da postoji odredjeni red kojim se
regulisu nadleznosti u pogledu rukovedjenja.
- Princip centralizacije govori o tome da na svakom stupnju hijerarhijske lestvice
postoji odredjen rukovodilac koji ima sve kompetencije.On ima sva prava i snosi svu
odgovornost.

- Princip autoriteta govori o tome da osnovna osobina svakog rukovoduioca treba da

bude autoritet.Bez autoriteta rukovodilac ne moze izdavati naredjenja zaposlenima.

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZOVANJA :

- Specalizacija
- Standardizacija
- Kooperacija
- Integracija
- Centralizcija
- Decentrelizacija
- Specijalizacija je vezana za podelu rada i rasclanivanje i grupisanje poslova
izadataka.Specijalizacija se moze posmatratr i kao orijentisanje,odnosno usavrsavanje
preduzeca,pogona,odeljenja Sve veca podela rada iziskuje sve vecu specijalizaciju
nosilaca realizacije pojedinih poslova i zadataka.Specijalizacija se odnosi na coveka,ali
na masine,uredjaje,alate
- Standardizacija odnosi na suzavanje raznovrsnosti i ujednacavanje razlicitih
elemenata proizvodnje.Standardizacija se sprovodi pronalazenjem i propisivanjem
jednoobraznih ,reprezentavnih,resenja,koja nazivamo standardima.Standardi imaju
univerzalni karakter i najcesce se zakonski propisuju Nastala je u procesu
proizvodnje.Danas se standardizacija primenjuje u svim oblastima privrede.A najvise u
industrijskog proizvodnji i to kod : sirovina i materijala,delova,masina,uredjaja.
- Centralizacija i decentrelizacija vezane su za delegiranje autoriteta u rukovedjenju ,i
govore o davanju svih kompetencija manjem broju rukovodilaca na nizem hijerarhijskom
nivou,ili davanju ovlascenja vecem broju rukovodilaca na nizem hijerarhijskom
stupnju.Kod cenralizacije se odluke donose na visim organizacionim nivoima, i
ovlascenja za donosenje odluka ima manji broj starijih menedzera.Centalizacija znaci
suzavanje, a decentralizacija prosirivanje ovlascenja za donosenje usluga
.Decentralizacijom se oslobadja top menedzment donosenja velikog broja operativnih
odluka, omogucava fleksibilnost menadzmentu,usmerava paznju na vazne profit centre i
centre troskova,i doprinosi motivaciji mladjih rukovodilaca,ali ona ima i nedostatke:
zahteva poseban sistem kontrole i sistem komunikacija,zahteva vecu koordinaciju starijih
menadzera,moze dovesti do situacije da pomocne jedinice gledaju samo svoje potrebe
zahteva veci broj sposobnih menadzera.Smatra se da decentralizacija ima vise prednosti
nego mana ,a tri osnovna tipa decentralizacije su:
- centri troskova
- centri profita
- centri investiranja
- Kooperacija se odnosi zajednicki rad pojedinaca,ili organizaciju u situaciji kada je to
neophodno za efikasno poslovanje.Koopercija se najcesce javlja kada vise organizacija
ucestvuju u realizaciji zajednickog, najcesce slozenog proizvoda.Pored kooperacije u

proizvodnji ,zajednicki rad moze da postoji i u drugim oblastima poslovanja ,kao sto su
israzivanje i razvoj,markenting
- Integracija predstavlja povevezivanje i spajanje pojedinih delova ili celokupnih
organizacija radi ostvarenja boljih poslovnih rezultata.Razlozi integracije su
poboljsanje,usavrsavanje i zaokruzivanje proizvodnje i postizanje povoljne pozicije na
trzistu.Integracija moze biti horizontalna (ako se povezuju organizacije iz istih oblasti
proizvodnje) i vertikalna (ako se povezuju organizacije koje se nalaze u odredjenom
proizvodnom lancu-kada jedna drugoj isporucuju sirovine).

DEFINISANJE POSLOVA

Svaka organizacija se osniva sa odredjenom svrhom i ima misiju.Iz njih se izvode

vrlo razliciti ciljevi, koje je ne moguce ostvariti bez obavljanja velikog broja
pojedinacnih poslova.Timovi mendzera ,kada donose menadzerske odluke,pre svega
-Indetifikuju potrebu I definisu problem (prikupljanje znacajnih i blagovremenih
infoemacija ,i stvaranje alternativa)
- Procenjuju alternative (biraju najbolje alternative-u skladu sa problemom ,potrebom i
trenutnom situacijom )
- Realizuju potrebne alternative
Prva aktivnost koju menedzeri (timovi menadzera) u okviru organizovanja moraju da
urade jeste indetifikovanje potreba i definisanje neophodnih poslova I zadataka.Da bi
menadzeri dobro obavili ovu aktivnost moraju detaljno objasniti zaposlenima znacaj i
tehnike obavljanja poslova.Pri tome je neophodno dati detaljan opis posla ,mesta gde ce
se oni obaviti ,standarde koji ce se koristiti u kontroli i nagrade koje slede za uspesno
obavljanje svih postavljenih zadataka i aktivnosti.U organizacionoj teoriji za ovu
aktivnost ponekad se koristi u kontroli i pojam dizajniranje posla.
Dizajniranje posla bitno je iz najmanje dva razloga:
- da bi se radni zadaci logicno grupisali
- nacin kako su poslovi definisani znacajno utice na motivisanje zaposlenih
Smatra se da postoje cetiri glavna pristupa dizajniranju posla:
- Simplifikacija posla - zaposlenima se dodeljuje mali obim aktivnosti koje treba da
obavi. Radne operacije su uglavnom rutinske,ponavljaju se,pa je lako obuciti nove
zaposlene.

- Rotacija posla - praksa gde menadzeri mogu zaposlene da povremeno menjaju sa

jednog na druga radna mesta,cime se smanjuje stepen dosade i povecava njihova
zainteresovanost.
- Povecanje ili prosirivanje posla - nacin definisanja posla,gde se siri obim aktivnosti
koje zaposleni treba da obavi,prevashodno kako bi se povecala njihova zainteresovanost.
- Obogacivanje posla proces povecanja nivoa aktivnosti kako bise stvorio potencijal
za vece angazovanje zaposlenih,njihov raazvoj i povecanje nivoa odgovornosti.

KREIRANJE ORGANIZACIONIH JEDINICA

Grupisanje pslova i kreiranje radnih i organizacionih
jedinica predstavlja jednu od osnovnih menadzerskih aktivnosti u
okviru funkcije organizovanja.Sustina se sastoji deljenju radnih
aktivnosti i formiranju specijalizovanih grupa kako bi se sto bolje
ostvarili organizacioni ciljevi, a istovremeno pojednostavio posao
menadzera i olaksala kontola.
Proces organizovanja neminovno dovodi do kreiranja
organizacione strukture.

ORGANIZACIONA STRUKTURA

Slobodno se moze reci da je organizaciona sruktura jedan od ne posrednih

rezultata procesa organizovanja.Pojedini strucnjaci smatraju da u definisanju
organizacione strukture treba voditi racuna o vise momenata kao sto su:
- Organizaciona stuktura predstavlja skup odredjenih zadataka koji se dodeljuju
poedincima,grupama
- Ona ukljucuje odnose formalnog izvestavanja koji obuhvataju : odgovornost za odluke
raspon kontrole
- Obavezno dizajniranje sistema koji mora da omoguci efikasnu koordinaciju zaposlenih
izmedju organizacionih delova.

Organizaciona struktura predsavlja sistem zadataka,radnih tokova,odnosa

odlucivanja ,izvestavanja i komunikacionih kanala koje u organizaciji povezuju pojedince
i grupe u zajednickim naporima da ostvare organizacioni cilj.Ne postoji idealna i
najbolja, kao ni najbolji nacinza njeno kreiranje. Promenama u okruzenju menja se i
sruktura.
Graficki prikaz organizacione strukture naziva se organizaciona sema.Ona vizuelno
oslikava odnose u organizaciji, odnosno ona odrzava formalnu strukturu organizacije i
pokazuje: odnose razlicitih radnih i organizacionih jedinica, odnose izmedj podredjenjih i
nadredjenih
Dzej Gelbrajt je jedan od autora koji su pokusali da prikazu model organizacione
strukture.Po njemu zadaci koje obavlja organizacija su pod uticajem faze razvoja i
strategije.
Gelbrajt smatra da postoji vise nacina za kreiranje organizacionih jedinica:
- prema radnim procesima i funkcijama
- prema znanjima i vestinama
- prema outputima odnosno proizvodima ili uslugama
- po podrucju,odnosno regionalnom ili geografskom principu
- prema vremenu
- prema klijentima
- prema projektima
Ne postoji univerzalna formula za sprovodjenje departmentalizacije.Moguce je
poneka primeniti jedan ili vise kriterijuma kako povezati ralicite aktivnosti, zadatke I
pojedince radne i organizacione jedinice:
- grupisanje na osnovu slicnosti aktivnosti
- na osnovu povezanosti poslova
- grupisanje na nacin da se podstice konkurencija izmedju zaposlenih ili organizacionih
delova
- grupisanje na nacin da se izbegnu moguci konflikti ili sukobi
- grupisanje radi zblizavanja zaposlenih ili radi poboljsanja koordinacije

KOORDINACIJA
Kako organizacije vremenom rastu i razvijaju se, desavaju se minimum dve stvari:
- Osvajaju se novi poslovi i kreirju se nove organizacione jedinice radi zadovoljavanja
novih strategijskih potreba.Samim tim raste broj i obim pojedinacnih poslova, broj
zaposlenih i organizacionih nivoa
- Menadzeri pokusavaju da pronadju nacine za adekvatno povezivanje svih tih
organizacionih delova.
Dakle, neophodna je koordinacija koja predstavlja jednu od najvaznijih aktivnosti
menadzera u okviru funkcije organizovanja.Ponekad se upravo zbog njenog velikog

znacaja celokupan proces organizovanja izjednacavao sa koordinacijom.Koordinacija

moze biti vertikalna i horizontalna.
Vertikalnom koordinacijom se povezuje vrh organizacije sa srednjim i nizim nivoima
menedzmenta radi ostvarivanja organizacionih ciljeva.Moze se postici na pet nacina:
- formalizacijom
- rasponom kontrole
- centrlizacijom i decentrlizacijom
- delegirnjem
- linijskim i pozicijama osoblja
Horizontalna koordinacija je vezana za aktivnost pojedinih organizacionih delova na
istom hijerarhijskom nivou.Bitna je za pravilan protok informacija, posto se time
olaksava i poboljsava proces donosenja odluka.

TIPOVI ORGANIZACIONIH STRUKTURA

Prena klasicnom pristupu postoje tri osnovna tipa organizacione strukture :
- linijska organizaciona struktura
- fukcionalno-linijska struktura
- linijsko-stabna organizaciona struktura
- Linijska organizaciona struktura se bazira na jedinstvu,odnosno na principu da svaki
podredjeni ima jednog nadredjenog.Potice od Fayola, i ona je tipicna hijerarhijska
organizaciona struktura.
- Fukcionalno-linijska struktura bazira se na principu da ima vise nadredjenih jednom
podredjenom. Rukovodioci pokrivaju odredjeno podrucje poslovanja za celo preduzece.
- Linijsko-stabna organizaciona struktura se bazira na linijskoj organizacionoj
strukturi sa dopunom stabnih sluzbi za linijske rukovodioce.
Ove organizacione strukture su zastarele i prevazidjene.Postoje brojne modifikacije ovih
organizacionih struktura.

- Savremeni tipovi organizacionih stuktura :

- prema funkcijama
- prema proizvodima
- prema procesima
- prema teritoriji
- diviziona
- prjektna
- matricna
- prema strateskim poslovima
- inovativna
- kontigencijska
- reinzenjering
- Organizovanje prema funkcijama
Formiranje ovakve organizacione strukture predvidja grupisanje aktivnosti i
definisanje organizacionih jedinica prema pojedinim funkcijama, koje predstavljaju skup
istovrsnih i povezanih poslova i aktivnosti uz pomoc kojih se na najbolji nacin realizuju
odredjeni zadatak ili deo poslovnog procesa preduzaca.Osnovne funkcije su:
- funkcija israzivanja
- funkcija marketinga
- funkcija proizvodnje
- funkcija racunovodstva i finansija
- kadrovska funkcija
Kadrovi su grupisani na osnovu specijalnosti, a zadaci organizacije su jasno
odredjeni. Medjutim, ovde postoji sukob interesa pojedinih funkcija i preduzeca u celini.
Ovakva organizacija trazi centralizaciju odlucivanja, posebno kada organizacija raste i
razvija se.
- Organizovanje prema proizvodima
Ovde se predvidja da se organizacione jedinice formiraju za svaku vrstu
proizvoda.Najcesce se formira kod velikih organizacija koje u svom asortimanu imaju
nekoliko proizvoda.Ovakva organizaciona struktura usmerava sve resurse i sve aktivnosti
na jedan proizvod, cime se moze specijalizovati proizvodnja. Medjutim, kod nje dolazi
do dupliranja organizacionih jedinica i kadrova, sto je posebno ne prihvatljivo za manje
firme. Isto tako moguce je da izmedju proizvoda ne postoje dovoljno jasne razlike,pa
moze doci do njihove medjusobne konkurencije.

- Organizovanje prema procesima

Ona predvidja da se organizacione jedinice definisu za svaku vrstu procesa ili za
svaku fazu rada koja postoji u preduzecu.
Specijalisti se grupisu za jedan proces ili fazu rada i oni su usmereni na realizaciju
ovog procesa. Medjutim, evidentna je potreba za vecom koordinacijom celokupnog
posla, da problemi u jednom procesu ne bi izazvali probleme u celokupnom poslu.
- Organizovanje prema teritoriji
Ona podrazumeva da se organizacione jedinice formirju prema gegrafskim
podrucjima koje opsluzuju.Pogodan je za velike firme.
Koristi se trgovine na malo,banaka osiguravajucih drustva,Problemi mogu nastati
kod troskova transporta, kao i zbog potrebe velikim brojem kadrova I menadzera za
svako posebno podrucje.
- Diviziona organizacija
Ona predstavlja jednu mesovitu organizacionu strukturu kao kombinaciju strukture
formirebe na geografskom, proizvodnom i fukcionalnom principu.Divizije su formirane
fukcionalnom principu, glavna uprava kompanije zadrzava neke kljucne funkcije
(planiranje,finansije i kadrovi ). Koristi se kod vecih firmi koje posluju u vise zemalja.
Ovde se ostvaruje odredjena smostalnost divizija a istovremeno i neophodna kontrola na
nivou kompanije.
- Projektna organizacija
Ovakva organizacija stvara posebnu privremenu organizacionu jedinicu, projektni
tim, ciji je zadatak da realizuje odredjeni poduhvat ili projekat.Obicno se formira kod
realizacije vojnih programa ( gde je i nastala ), zatim kod gradjevinskih i inzenjering
organizacija, i kod istrazivacko-razvojnih projekata.Omogucava efikasniju realizaciju
projekta i upruvljanje projektom, medjutim ovde dolzi do dupliranja kadrovskih resursa i
nastaju problemi sa kadrovima nakon raspustanja projektnog tima.
- Matricna organizacija
Ona predstavlja kombinaciju fukcionalne i projektne organizacije. Cilj je da se
iskoriste prednosti a smanje nedostaci ove dve organizacije.Ovu organizacionu strukturu
koriste ona preduzeca koja imaju na raspolaganju nekoliko projekata koje treba
realizovati, a nemaju dovoljno kadrova da formiraju cistu projektnu organizaciju.
Omogucava efikasno upravljanje velikim brojem projekata i efikasno koriscenje resursa, i
smanjuje konflikte izmedju rukovodilaca. Medjutim,konflikti mogu izbita oko alokacije
resursa.
- Organizaciona struktura po strateskim poslovnim jedinicama
Ona predstavlja modifikaciju divizione organizacione strukture.Razlikuje se po tome
sto su osnove za ovu organizacionu strukturu strateska poslovna podrucja. Formira se od
relativno samostalnih delova preduzeca-to su strateske poslovne jedinice. Svakva ovakva
jedinica ima svoj top menadzment koji ima pravo i odgovornost upravljanja.

- Inovativna organizaciona struktura

U osnovi ovakve organizacije lezi inovativna strategija-uraditi nesto novo, drugacije
i bolje. Ovo je fakticka dualna struktura koja ima inovativni oprativni deo. Inovativna
jedinica moze da bide razlicito organizovana-fukcionalno,projektno i matricno. Ona
pokriva celu firmu. Operativni deo treba da realizuje ideje i programe nastale u
inovativnom delu. Inovativni deo je centar troskova, a operativni deo centar profita.
- Kontigencijska organizaciona stuktura
Uvodi fenomen situacije kao sumarni izraz za stanje faktora koje treba uzeti u obzir.
Dakle, osnovu za organizaciono modeliranje treba traziti u skladu sa konkrentnim
slucajem i konkrentnom situacijom. Prvi korak u projektovanju organizacione strukture
ovim pristupom je indetifikacija situacionih faktora, zatim sledi analiza uticaja pojedinih
faktora i definisanje mogucih resenja.
- Reinzenjering
Predstavlja novi moderni pristup u projektovanju organizacione strukture. Bazira se
na ideji-porusi sve postojece i gradi potpuno novu organizaciju-definise se kao novi
pocetak.

SEMINARSKI RAD

TEMA : Proces organizovanja

PREDMET : Uvod u menadzment

SADRZAJ:

1.UVOD
2.OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZOVANJA
3.DEFINISANJE POSLOVA
4.KREIRANJE ORGANIZACIONIH JEDINICA
5.ORGANIZACIONA STRUKTURA
6.KOORDINACIJA
7.TIPOVI ORGANIZACIONIH STRUKTURA
8.LITERATURA

LITERATURA :

1.Prof. dr Milicevic Vesna : Strategijsko poslovno planiranje

(menadzment pristup) 2002.god
2.Prof. dr Jovanovic Petar : Menadzment
(teorija i praksa) 2004.god
3.Dr Eric Dejan : Uvod u menadzment 2000.god
4.Beleske sa predavanja i vezbi
5.INTERNET