mr Marija Jovanovi 1

Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd

POJAM RIZIKA I UPRAVLJANJE RIZIKOM U EKONOMIJI

Abstrakt
U najirem i najoptijem pojmovnom odreivanju rizik je definisan kao
mogunost trpljenja tete ili gubitka, odnosno faktor, stvar, element ili kurs koji
ukljuuje neizvesnost i opasnost.2 Meutim, pojam rizika ne samo da se menja ve i
varira u zavisnosti od segmenta ljudskog ivota i delatnosti te se kao takav razliito
definie i vrednuje. Prema internacionalnom standardu ISO 31000:2009 rizik je
definisan kao efekat neizvesnosti na ciljeve. Ova definicija ukljuuje i pozitivan i
negativan uticaj na ostvarenje ciljeva.
Kapacitet za upravljanjem rizikom, odnosno tako rei apetitom za
preuzimanjem rizika i donoenjem odluka o budunosti, predstavljaju kljune elemente
energije koja pokree celokupnu ljudsku delatnost. Tenja za sistemom koji e moi da
analizira, izraunava i na osnovu svih datih podataka, pretpostavki i merenja donese u
vrlo kratkom roku odluku koja e biti oiena od moguih emocionalnih impulsa
predstavlja i dalje veoma bitnu kategoriju naunog rada i napora u koji se danas u
svetu ulau ogromna sredstva.
Rizik ipak ne mora da bude u potpunosti posmatran kao izbegavajua
kategorija. Bankarski odnos prema riziku nije ni pasivan ni defanzivan, banke aktivno i
voljno preuzimaju rizik jer oekuju povrat, to se ne moe desiti bez rizika. U stvari
upravljanje rizikom se moe posmatrati kao centralni osnov konkurencije osiguravajue
kompanije ili banke. Finansijska institucija moe koristei svoju ekspertizu, trinu
poziciju i strukturu kapitala i upravljati rizikom transformiui ga i transferiui ga na
trite uobiajenim putem.
1
2

marija.jovanovic.sr@gmail.com
The American Heritage Dictionary, Fourth Edition copyright Houghton Mifflin Company.

2009.

Kljune rei: Rizik, upravljanje rizikom, verovatnoa, teta, preuzimanje rizika,

oekivana dobit, oekivana teta..

Pojam rizika i upravljanje rizikom u ekonomiji

1. Opte pojmovno odreenje i definisanje rizika
Opte pojmovno odreenje termina rizik ( lat. riscus, eng. risc) varira kako sa
istorijskog aspekta tako i sa aspekta razliitih oblasti ljudske delatnosti. Pojam, kao i
sam termin rizika u vreme religioznog odnosa oveanstva prema prirodi i drutvenim
dogaajima nije ni postojao. U tadanjoj zapadnoj i centralnoj Evropi najpriblinije
pojmu rizika su bili izrazi dobra ili loa srea. Zahvaljujui naputanju dogmatinih
religioznih stega i razvojem naunog i kritikog stava oveanstva prema prirodi,
uzrono posledinim vezama i odnosima u njoj, pojam loe i dobre sree je odbaen.
Etimologija pojma rizik je vrlo interesantna. Pojam rizik se moe pratiti kroz
istoriju sve do starogrkog gde se pojavljuje sa znaenjem koren, kamen, otseen od
vrste zemlje, a kasnije u latinskom sa znaenjem stena, litica. Termin rizikon se u
izvornom znaenju prvi put koristi u Homerovom epu Odiseja, oznaavajui plovidbu
po nepoznatim vodama, odnosno kao tekou u izbegavanju na moru. Pretpostavljamo
da je u tadanjem svetu najveu neizvesnost predstavljala daleka plovidba po ne
mapiranim morima. Tako je i sam termin preko panskih i Portugalskih moreplovaca
usvojen i u centralnim i zapadnoevropskim podrujima i kulturama razvijajui se
zajedno sa optim drutvenim kulturnim i naunim napretkom.
U najirem i najoptijem pojmovnom odreivanju rizik je definisan kao
mogunost trpljenja tete ili gubitka, odnosno faktor, stvar, element ili kurs koji
ukljuuje neizvesnost i opasnost.3 Meutim, pojam rizika ne samo da se menja ve i
varira u zavisnosti od segmenta ljudskog ivota i delatnosti te se kao takav razliito
definie i vrednuje. Prema internacionalnom standardu ISO 31000:2009 rizik je
definisan kao efekat neizvesnosti na ciljeve. Ova definicija ukljuuje i pozitivan i
negativan uticaj na ostvarenje ciljeva. Sa druge strane, sa vremenskog aspekta imamo i
definiciju u kojoj rizik predstavlja probleme u budunosti koji se mogu izbei ili
3

The American Heritage Dictionary, Fourth Edition copyright Houghton Mifflin Company.

2009.

ublaiti za razliku od sadanjih na koje se odmah mora odgovoriti.4 . U informacionim

naukama faktor rizika se odnosi na verovatnou neizvesnih buduih dogaaja i
definisan je kao mogua frekvencija i mogua magnituda budueg gubitka.5 Dakle,
definisanje rizika u direktnom je odnosu i u zavisnosti od oblasti ljudske delatnosti.
Savremena teorija u najirem i najgeneralizovanijem definisanju rizika, nalazi da pojam
rizika uvek sadri dva osnovna elementa: izloenost i neizvesnost. Takoe, smatra da je
mogue izvesti generiku definiciju rizika kao Izloenost ka proporciji od kojih je
jedna neizvesna. 6 I ova bi definicija mogla biti opte primene, jer ukljuuje mogunost
gubitka kao i dobitka, s time to proporcionalno odreenje moe biti blie, jer
proporcija moe biti bezbroj ali barem jedna mora biti neizvesna za postojanje rizika.
Kapacitet za upravljanjem rizikom, odnosno tako rei apetitom za
preuzimanjem rizika i donoenjem odluka o budunosti, predstavljaju kljune elemente
energije koja pokree celokupnu ljudsku delatnost.
Moemo rei da pojam rizika zaokuplja ljudsku misao jo od vremena
renesanse, kada je zahvaljujui monahu Luki Pacoli ( Luca Paccioli)7 postavljen temelj
teoriji verovatnoe koja ujedno predstavlja samu sr matematikog koncepta rizika.
Kasnije, vremenom, matematiari su transformisali teoriju verovatnoe iz kockarske
igrake u moan instrument za organizovanje, interpretaciju i upotrebu informacija.
Lajbnic je 1703. godine u pismu vajcarskom matematiaru i nauniku Jakobu
Barnuliju ( Jacob Bernoulli) napisao da je priroda uspostavila ematsku strukturu koja
potie od uzroka i posledice, ali samo za vei deo, izazavi na izvestan nain time
Bernoulija da postavi metematiku osnovu zakona velikih brojeva i metode statistikih
uzoraka. Bez kvalifikacije ali samo za vei deo moda bi smo iveli u ubeenju da je
sve predvidivo a u svetu u kojem je svaki dogaaj identian prethodnome promene bi
bile nemogue. Savremena teorija i definicija rizika ne odstupa znaajnije od zakljuaka
do kojih je Bernuli doao. On je istakao da je korienje teorije verovatnoe ogranieno
iskljuivo na igru sluaja. Koliko da je ljudska potreba za rizikom velika toliko je
jednaka i potreba za kontrolom i merenjem rizika. Koji god od datih podataka da
analiziramo inie samo fragment stvarnosti. Taj fragmentisani kvalitet je krucijalan za
4

Technical standard risk Taxonomy: C081, str. 2, The Open Group, UK, 2009.
Jack Jones, An introduction to Factor analysis of information risk, Risk managemet insight
LLC, 2006., str. 8.
6
Glyn A. Holton, Defining risk, Financial Analysts Journal, Vol. 60, br. 6, CFA Institute, 2004.
7
Luka Pacoli je jo poznat i po tome to je prvi uveo dvojno knjigovostvo i predstavio ga
preduzetnicima svoga vremena, takoe je poznat i po tome to je bio uitelj matematike Leonardu
Daviniju.
5

stizanje od podataka do generalizacije. Za razliku od igre sluaja u kojoj ishod

prethodnog dogaaja nema nikakav uticaj na ishod sledeeg dogaaja, realnost ine
serije meusobno povezanih i meusobno zavisnih dogaaja.
1937 god. Kejns je kao odgovor na kritiku svoje Opte teorije8 sumirao svoje
poglede:
Pod nesigurnim ili neizvesnim saznanjem ja ne mislim da jednostavno odvojim
ono to je sigurno poznato od onoga to je samo verovatno, odnosno mogue. Igra ruleta
u navedenom smislu nije predmet neizvesnosti. Ja ovaj termin koristim u smislu u
kojem je ishod evropskog rata neizvestan ili je cena bakra neizvesna ili je kamatna stopa
u narednih 20 godina neizvesna ili je odsustvo novog pronalaska neizvesno.... Po pitanju
navedenih dogaaja ne postoji nauna baza za formiranje kalkulativne verovatnoe. Mi
jednostavno ne znamo!
Zastraujua ideja se nalazi iza miljenja da mi jednostavno ne znamo. Radije
nego da nas zastrauju Kejnsove rei donose veliku novost nismo zatvorenici svoje
neizbene budunosti. Neizvesnost nas ini slobodnim! 9
Na izvestan nai Kejns je svakako u savremenu ekonomsku teoriju i praksu uneo
nov stav prema riziku. Rizik je neizbean u svakom segmentu ljudske delatnosti kao i
neizvesnost koja je nerazdvojiva od rizika i predstavlja u izvesnom smislu apsolutnu
vrednost, meutim na izloenost riziku, je mogue uticati i kontrolisati je, to je
promenljiva koja utie na nivo i stepen rizika.
Pojam rizika je fascinantan do te mere da zaokuplja veliki broj naunika i
teoretiara jo od renesanse pa sve do savremenog doba u kojem je usvojen kao
standard. Od izraza koji je oznaavao otisnuti se u neobeleena mora i u neizvesnost do
stava u kojem rizik predstavlja poznatu, merljivu i predvidivu kategoriju. Kako smo do
toga doli? Odgovor se nalazi u ljudskoj prirodi odnosno, u averziji prema riziku, koja
predstavlja osobinu veine ljudi. Meutim, kvantifikacija rizika samo sa stanovita
ljudske prirode je vrlo kompleksna i zavisi od posmatrajue perspektive. U drugoj
polovini dvadesetog veka dolo je do ekspanzije bihejviorizma koji je takorei dotakao
sve drutvene nauke. Sproveden je veliki broj studija i analiza ljudskog ponaanja, stava
i odluivanja u razliitim situacijama. Sklonost ka preuzimanju rizika varira poev od
8

Prim. prevod. Na engleskom General Theory gde se u engleskom pojmovnom odreenju

General odnosi na: efekat ili karakteristiku koja obuhvata ukljuenu veinu, nelimitiran u irini ili
prostoru, neto to utie na celo telo itd..
9
Peter L. Bernstein, Against the gods, John Wiley & Sons Inc., US, 1998., str. 241.

geografskog poloaja, kulture, ekonomskog stanja i poloaja sve do individualnih

karakteristika svakog ljudskog bia. Ono to se svakako moe uzeti kao centralna
karakteristika je averzija prema riziku i preuzimanju rizika.10 Naime, racionalan odnos
prema razliitim situacijama dominira u veini sluajeva ali ono to se ne moe
izostaviti kao bitna ljudska karakteristika je emotivnost, odnosno emocija. Druga
karakteristika u sistemu odluivanja je odmeravanje ili kako se u uporednoj teoriji
navedeni mentalni proces naziva mental accaunting11 U valorizovanju rizika u
takozvanoj raunici dominiraju dve komponete ulog i dobitak odnosno strah od
gubitka i elja za dobitkom odnosno nagradom.12 Zavisno od situacije kao i od visine
uloga ili nagrade odluka e biti doneta na osnovu snanije emocije. Bihejvioristi su time
ukazali u izvesnom smilu na nedostatke u stavovima koje su zastupali racionalisti nizom
razliitih istraivanja. Odnosno, injenica da je averzija prema riziku prisutna i
dominantna u ljudskoj prirodi, takoe je i injenica da je ljudska priroda u tom smislu
ne savrena zbog svoje emocionalne strukture linosti. Jedan deo ove ne savrenosti
oveanstvo nadomeuje putem tehnologije.

2. Upravljanje rizikom
Kao generalan odgovor na pitanje ta je upravljanje rizikom, iz uporedne teorije
moemo izdvojiti sledeu misao: Za mnoge analitiare, politiare i akademike to je
upravljanje prirodnim okruenjem i nuklearni rizik, odnosno tehnoloki generisani
10

Therry Post, Martjin J. Van den Assem, Guido Baltussen, Richard Thaler, Deal or No Deal?
Decision Making under Risk in a Large Payoff Game Show, American Economic Revew, Vol 98 No 1,
2008.
http://faculty.chicagobooth.edu/richard.thaler/research/pdf/Deal%20or%20No%20Deal%20Deci
sion%20Making%20Under%20Risk%20in%20a%20Large-Payoff%20Game%20Show.pdf
datum
pristupa: 28. 03. 2010.
11
Engleski mental accaunting mentalno raunovodstvo, odnosno kao najprikladniji domai
izraz se moe upotrebiti raunica Prim. prev.
12
Richard Thaler je tokom pisanja svoje doktorske disertacije na Univerzitetu Roester na temu
vrednosti ljudskog ivota sproveo niz zanimljivih i razliitih istraivanja a neki od rezultata do kojih je
doao se nisu poklapali sa Racionalnom teorijom. Jedno od istraivanja je vezano za sledea pitanja:
Koliko bi ste bili raspoloeni da platite za eliminaciju 1: 1000 anse za trenutnu smrt? Drugo pitanje je
glasilo: Koliko mislite da bi vam trebalo biti plaeno da prihvatite 1: 1000 ansu za trenutnu smrt?
Razlika u vrednovanju izmeu dva odgvora je bila neverovatna. Tipian odgovor na prvo pitanje je bio:
Ne bih platio/la vie od 200$, dok je tipian odgovor na drugo pitanje bio; Ne bih ptihvatio/la ekstra rizik
za manje od 50 000$. Nakon navedenog istraivanja i dobijenih retultata, sproveo je nekoliko drugih u
kojima je istraivao anomalije, odnosno odstupanja. Zakljuak se u sutini mogao svesti na to da su
takozvane anomalije u ponaanju najee normalne i da je povezanost sa pravilima racionalnog
ponaanja izuzetak.
Peter L. Bernstein, Against the gods, John Wiley & Sons Inc., US, 1998., str. 287 - 289

makro rizici, koji ini se da prete naem opstanku. Za bankarske i finansijske sektore
predstavlja sofisticirano korienje tehnika kao to su valutni hed i svop kamtne stope.
Za kupce i prodavce u osiguravajuem sektoru to je koordinacija izmeu osiguravajueg
rizika i smanjenja cene osiguranja. Za zdravstvenu administraciju to moe da znai
osiguranje kvaliteta. Za profesionalce u oblasti bezbednosti moe predstavljati
smanjenje nesrea i povreda.13
Generalno posmatrano upravljanja rizikom se

moe definisati kao ivotna

disciplina koja podrazumeva mogunosti da budui dogaaji mogu izazvati suprotne

efekte. Rizik ipak ne mora da bude u potpunosti posmatran kao izbegavajua kategorija.
Bankarski odnos prema riziku nije ni pasivan ni defanzivan, banke aktivno i voljno
preuzimaju rizik jer oekuju povrat, to se ne moe desiti bez rizika. U stvari
upravljanje rizikom se moe posmatrati kao centralni osnov konkurencije osiguravajue
kompanije ili banke. Finansijska institucija moe koristei svoju ekspertizu, trinu
poziciju i strukturu kapitala i upravljati rizikom transformiui ga i transferiui ga na
trite uobiajenim putem. Upravljanje rizikom je prema tome upravljanje imovinom
koja potie iz obaveza tako da se uspe ostvariti adekvatna zarada na investirana sredstva
i odri udoban dodatak te da imovina bude uvek malo vea od obaveza.
Prema ISO 31000 standardu upravljanje rizikom predstavlja identifikaciju,
ocenu, izdvajanje prioriteta, zatim koordiniranje i ekonomino primenjivanje resursa
kako bi se minimizirala, pratila i kontrolisala mogunost ili uticaj neeljenih dogaaja i
maksimizirala realizacija oekivanih uspeha.
Upravljanje rizikom je danas vrlo rasprostranjena disciplina za koju se moe rei
da je jo uvek u razvoju. Zbog toga i postoji niz razliitih definicija, opisa kao pogleda
na to ta upravljanje rizikom ukljuuje, kako se treba sprovoditi kao i emu bi trebao da
slui.

Odreena forma standarda mora postojati kako bi se utvrdila odgovarajua

terminologija , proces po kojem e upravljanje rizikom biti sprovedeno, odgovarajua

organizaciona struktura za sprovoenje i ciljevi upravljanja rizikom. Upravljanju
rizikom se pristupa metodino tako da su sve znaajne aktivnosti identifikovane a svi
rizici koji proizilaze ili su vezani za te aktivnosti naznaeni i kategorizovani. Vrlo esto
se tako i sami rizici klasifikuju prema aktivnostima na strateki, operativni, finansijski,
zatim rizici koji se tiu resursa ( bilo da se pod resursima podrazumeva fiziki ili

13

Felix H. Kloman, Risk Management Agonistes,Risk Analysis Journal, Vol. 10/2, 1999., str.

201.

intelektualni materijal) i fleksibilni. Upravljanje rizikom jo obuhvata procenu, analizu i

evaluaciju rizika. Nakon zavretka procesa analize rizika neophodno je evaluirati znaaj
samog rizika, odnosno kriterijume, koji mogu ukljuivati dodatne trokove ili dobitke,
legislativne zahteve, socio ekonomske, zatim faktore ivotne sredine i faktori koji se
tiu deoniara. Svi segmenti se pojedinano evaluiraju i procenjuju, utvruje se koji od
rizika je najznaajniji kao i koji je mogue prihvatiti.14
Upravljanje rizikom predstavlja sloen i permanentan proces. U zavisnosti od
delatnosti i nain upravljanja rizikom se razlikuje. Strategija upravljanja rizikom zavisi
u sutini od ciljeva koji se ele postii. Jedan od sada ve klasinih i osnovnih,
primarnih naina upravljanja rizikom predstavlja osiguranje.15 Za odreene sfere ivota
i poslovanja osiguranje od neeljenih sluajeva je zakonom propisana obaveza kako
pojedinaca tako i velikih poslovnih sistema. Meutim, osiguranje u sutini obuhvata u
najveoj meri mogunost nadoknaivanja gubitaka ili tete izazvane optim ili posebno
definisanim neeljenim sluajevima. Rizici koji se odnose na finasije, trgovinu, trita i
reputaciju prepoznatljivi su po svome znaaju ali se nalaze izvan istorijskog kruga
klasinog osiguranja. Ekonomski aspekt osiguravajueg sektora predstavlja kategoriju
koja po svojem znaaju stoji u ravni sa bankarskim sektorom a zajedno ine sr
globalnog finansijskog sistema. Samo navedena injenica dovoljno govori o znaaju
koji obezbeivanje od rizika ima u sistemu upravljanja rizikom.
Kako se globalna finansijska kriza koja trenutno dominira u svim ekonomskim
sistemima pojaava, u uporednoj teoriji i javnosti16 se sve ee susreemo sa stavovima
da upravljanje rizikom predstavlja najslabiju kariku finansijskih sistema. Sa druge

14

A Risk management Standard, The Institute of Risk Management, London UK, AIRMIC,
ALARM, 2002., str. 8,
http://www.theirm.org/publications/documents/Risk_Management_Standard_030820.pdf Datum
pristupa: 16. 08. 2009. God.
15
Osiguranje predstavlja tako rei istorijski poetak u procesu upravljanja rizikom. Sve sloeniji
i obuhvatniji poslovni procesi su doneli svest da je kupovanje osiguravajue polise nedovoljno ukoliko
postoji ne adekvatna zatita imovine i ljudi. Kupci osiguranja su pored samog osiguranja posebnu panju
poeli da obraaju na postupanje i rukovoenje imovinom i ljudstvom. Ovaj kombinovani pristup riziku
razvijen je u Evropi poetko 70 tih godina dvadesetog veka. Uspostavljanjem ovakvog pristupa,
uspostavljena je i svest da postoji niz drugih rizika koji se ne mogu osigurati. Osiguranje se jo uvek
tretira kao jedna od tehnika kontrole rizika ali je primenljiv na odreene situacije i efekte i nije u
mogunosti da obuhvati sve rizike sa kojima se savremeno poslovno okruenje suoava.
Poul Hopkin, Fundamentals of Risk Management, The Institut of Risk Management, UK, 2010.,
str. 36
16
David A. Moss, An Ounce of Prevention, Financial regulation,moral hazard, and the end of
Too big to fail, Harvard magazine Inc., Sep. Oct. 2009.,
http://harvardmagazine.com/2009/09/financial-risk-management-plan Datum pristupa: 08. 03.
2010.

strane globalna finansijska kriza nije posledica loeg upravljanja rizikom ve

podbacivanja menadmenta organizacija u preduzimanju odgovarajuih odluka i mera
prema rizicima sa kojima se suoavaju. Postizanje benefita od menadmenta rizika
zahteva paljivo planiranje i implementiranje procesa upravljanja rizikom u
organizaciju, kao i dizajniranje i uspeno postavljanje odgovarajueg i neophodnog
okvira. U svakom sluaju ne postoji jedinstveni pristup upravljanju rizikom koji prua
apsolutno sve odgovore. Mogu se slobodno prihvatiti razliiti stavovi, ono to je
sutinski bitno je da funkcioniu komplementarno u okvru organizacije. Ovakav
integrativan pristup upravljanu rizikom takoe mora prihvatiti i injenicu da
organizacija mora tolerisati i odreene rizike na hazarderskom nivou ka i da mora imati
odgovarajui apetit za oportuni investicioni rizik. Uspostavljanje razliitih tehnika i
alata za upravljanje rizikom treba da postignu: Umanjenje negativnih ishoda, smanjenje
spreda moguih ishoda, oportuni menadment omoguavanje pozitivnijih ishoda.
Umanjenje negativnih ishoda treba da upravo uini navedeno, odnosno da smanji efekte
moguih negativnih ishoda, te tako osiguranje predstavlja tipian mehanizam restrikcije
finansijskih trokova i gubitaka pri materijalizovanju moguih rizika. Umanjenje spreda
moguih ne eljenih ishoda bazira se na ustanovljenim tehnikama unutranje finansijske
kontrole koju sprovodi interna revizija. Osnovna intencija je smanjenje gubitaka
povezanih sa neadekvatnom kontrolom upravljanja i istovremeno smanji rang moguih
ne eljenih ishoda.
Oportuni menadment sastoji se u omoguavanju mnogo verovatnijim i
solidnijim pozitivnim ishodima. Pristup oportunom menadmentu predstavlja i
poveanje prihoda organizacije, kod neprofitnih organizacija podrazumeva se
unapreenje kvaliteta po postojeoj ceni odnosno trokovima.
Kao savremena, tako rei moderna kategorija menadementa rizika upravljanje
poslovnim rizikom17 otvara mnoga pitanja koja se odnose na toleranciju. Koliko rizika
smo voljni da preuzmemo? Koji su rizici ne izdrivi? Koji su podnoljivi? Kojim
rizicima upravljamo? Nemogue je negiranje rizika u savremenom poslovanju.
Dramatine promene u globalnom poslovanju nakon septembra 9/11 i niza
korporativnih skandala kao to su Enron i WorldCom, AIG i drugih, upravljanje novim
izloenostima riziku postavlja kao prioritet savremenog poslovanja. U svojoj osnovi
koncept poslovnog rizika nije posebno nov. Sutinske promene koje ovaj koncept
17

Enterprise Risk Management - ERM

predstavlja dotakle su u najveoj meri oblast korporativnog prava i upravljanja, odnosno

odgovornost, pitanje fiducijarne, socijalne i etike obaveze korporativnih organa
upravljanja koji donose kljune odluke u poslovanju.

3. Savremene tendencije u definisanju pojma rizika i upravljanja

rizikom
Poslednjih godina smo svedoci izuzetnog napretka kompjuterskih tehnologija
koja uveliko menja svet u kojem ivimo. Za izraunavanje verovatnoe su sada
potrebne sekunde isto toliko je potrebno i za prenos informacija. Pored znaajnog
skraivanja potrebnog vremena za analizu i uporeivanje niza razliitih podataka
postoje simulacije posledica moguih ljudskih ili tehnikih greaka. Najvie tehnolokih
i softverskih reenja za izraunavanje faktora rizika i verovatnoe je za sada u oblasti
medicine zbog rasprostranjene i iroke primene.
Nove tehnologije su znaajno ubrzale sistem odluivanja i reagovanja. U
pojedinim oblastima i sluajevima ispoljili su se i negativni efekti.18 Tenja za sistemom
koji e moi da analizira, izraunava i na osnovu svih datih podataka, pretpostavki i
merenja donese u vrlo kratkom roku odluku koja e biti oiena od moguih
emocionalnih impulsa predstavlja i dalje veoma bitnu kategoriju naunog rada i napora
u koji se danas u svetu ulau ogromna sredstva. Ovaj projekat je jo poznat kao
stvaranje vetake inteligencije.
U savremenom svetu rizik predstavlja merljivu kategoriju i mogue je vrlo lako
utvrditi i njegovu vrednost. Pitanje je ipak da li nas je do toga dovela prirodna averzija
prema riziku ili mogunost za manipulisanjem.
Model preduzimakog upravljanja rizikom daje centralizovaniju ulogu riziku u
razvoju

i briljivom planiranju korporativne strategije: Identifikovanju rizika i

18

Kao primer se moe uzeti takozvani Flash Crash koji se 6. Maja 2010 god. odigrao na
tritu hatrija od vrednosti u SAD. Dow Jones Industrial Average je tog dana pao za vie od 300 poena
toga dana dok je trite kapitala palo vie od 600 poena za 5 min. Da bi se u roku od dvadeset minuta
vratio za oko 600 poena. Naime problem je nastao ispostavljanjem ogromnog broja prodajnih naloga
mini futers ugovora S&P 500 u sistem visokofrekventih elektronskih trgovinskih platformi nakon ega
je trgovanje nastavljeno poput dobacivanja vrueg krompira. Usled velike brzine prodaje i kupovine
ogromnog broja ugovora dolo je do ne mogunosti u spostavljanja trine cene.. Zatitna mera sistema je
bila zaustavljanje trgovanja na nekoliko minuta nakon ega je trina cena stabilizovana. Iako se
pomenuti dogaaj desio za samo nekoliko sati ipak je dolo do prelivanja haosa i uticanja i na trite
kapitala.
http://online.wsj.com/article/SB10001424052748704029304575526390131916792.html Datup
pristupa: 03. 10. 2010

predstavljanju svojih otkria. Svaka takva uloga je ugroavajua ukoliko oekivanja

nisu jasno sagledana u perspektivi. Sagledavanje perspektive rizika pre konkurencije i
ostalih je esencijalno kako bi se oni koji preuzimaju rizik prilagodili i odgovorili.
Respektujui profit i tokove gotovine, to znai identifikovanje mogunosti kao gornju
stranu rizika i jo jednom podeliti ih.19 U procesu podele vano je pokazati kako se i
udaljeni eksterni uticaji mogu odraziti na korporativnu strategiju.

Summary
In global sense the mining of risk is defined as a possibility of suffering harm
and loss, or as thing or element or course which include uncertainty and danger.
Defining the risk, vary and changes depending from deferent segments of human life
and actions, therefore there are different definitions and values of risk. According to
International Standard ISO 31000:2009 risks is defined as efect of uncertanity on
ecomplishing objectives.
The capasity for managing risk, or an apetitte for risk taking in future
decision maiking, represent the key elements of energy which moves the economy
forward. Descovering the system which could analysse and calculate the given data,
assumptions and measurements and gave a decision in very shgort time period, which
will be cleared from emotional impulses, represent important category of scientific
work in which grate deal of investments ad work are put in to.
The risk doesent have to taken as somethig which is to be avoid. The bank
relation toward risk is not passive nor defensive, banks actively takes the risk beacuse
they expecting return, which is not possible without sertan risk. Actualy, the risk
management can be seen as motivational concurrence of inssurence company and bank.
Financial institution can use their expertize, market possition and capital structure and
manage risk by transforming and transfering it to market through usual chanels.
Key words: Risk, Risk management, possibility, loss, risk taking, expected
return, expected loss.

19

John J. Hampton, Fundamentals of Enterprise Risk Management, AMACOM a division of

American Management Association, NY, USA, 2009., str. 209.

10