\.

HUMANA GENETIKA
-REPETITORIJUM-

~-

:_~. .;.: :_~. JI ij}~J:

-. 1. .

L~~~sic:~ln j

_Li~.~~~,:olchi~~~ ~~.?.!.~~!~]

AZOTN-f!t-Mf'atqdze a}!SU!P!Ui~l 1~~~rn

E){!IS .

I! C.
- C=O

~:GJ::
Nil

UN

o-~rrr~
IIN~.)H
o-J
Jll

e brze~8 vtuo~

..

N'"~"J

. ~ i~r:nidinske azptfl~t~N.Lozv

~~i:.:;;;L i t~ j~n :~~~ jt~::j;tf~~~l:.r~.::~= ~~; i~~~Ta~~~-e :l\~t ~~~ ;; ;;:m~:f~~~:~~i:~

hr..,..,'!:-.

>!NO
[~lS~Io~;ow ~JP~=ti~Oi"*!J.
R~~-o;;;;J

? ..


-,

Humana genetika- Repetitorijum

1. Molekul DNK kao nosilac geneticke informacije

DNK molekul predstavlja naslednu osnovu svih zivih bica, osim nekih RNK virusa (slika 1).
U specificn~m redosledu nukleotida (sekvenci nukleotida), determinisana je nasledna osnova koju obezbeduje DNK
molek~l. Naime, nukleotidi koji su organizovani u grupe od po tri (tripleti .nukleotida), nose sifru (kod) za
odgovarajucu aminokiselinu. Neke aminokiseline kodirane su od strane samo jedhog 'tripleta. Metionin je kodiran
od strane TAC tripleta, a i triptofan od strane ACC tripleta. Ostale aminokiseline sli kodirane od strane dva ili vise
tripleta DNK nukleotida (arginin je kodiran sa sest tripleta DNK nukleotida). Grupisanjem vise tripleta nukleotida u
jedinstvenu DNK sekvencu obrazuje se gen. Gen je deo molekula DNK koji je odgovoran za sintezu odredenog
proteina preko razlicitih RNK molekula koje takode kodira (iRNK, rRNK, tRNK, snRNK). Nasledna osnova
ogleda se u principu osnovne dogme molekularne biologije koja glasi da se sa molekula DNK, u procesu
transkripcije sintetise iRNK, koja procesom translacije u kome ucestvuju sve RNK, daje odgovarajuci
protein. Za ovaj princip postoji izuzetak koji je uocen kod porodice Retroviridae, pri cemu virusi iz ove porodice uz
pomoc enzil:na reverzne transkriptaze vrse sintezu DNK molekula na osnovu RNK matrice koja cini osnovu njihovog
genoma. Pretpostavka je da je RNK na pocetku evolucije vrsila ulogu i RNK i DNK molekula.

2. Struktura molekula DNK i RNK

Molekul DNK predstavlja jedan od najvecih makromolekula u prirodi Uedna celija sadr:Zi cak 2m DNK).
U sustini DNK je polimerni makromolekul, sacinjen od nukleotidnih monomera, koji su polimerizovani preko
fosfodiestarskih veza, i koji se teoretski mogu kombinovati u neogranicen broj varijanti.
Nukleotidi DNK molekula sastoje se od dva organska i jednog neogranskog jedinjenja medusobno povezanih
specificnim hemijskim vezama (slika 2). Organska jedinjenja u DNK. nukleotidu su pentozni secer
2-dezoksiriboza koja se nalazi u enolnom obliku kao ~-0-dezoksiribofuranoza; a drugo jedinjenje je azotna
baza. Azotne baze klasifikova_rie su u dve grupe prema tipu heterociklicnog prstena koji sadrie. Prva grupa je grupa
purinskih baza (sadrii purinski heterociklicni sistem), kojoj pripadaju adenin (A) i guanin (G) (slika 3). Druga grupa
je grupa pirimidtnskih baza kojoj pripadaju timin (T) i citozin (C) (slika 4). Azotne baze se za C-atom secera na
polozaju jedan povezuju glikozidnom vezom, pri cemu se kod purinskih baza za prvi ugljenikov atom
2-dezoksiriboze, vezuje azotov atom na polozaju 9 azotne baze, a kod pirimidinskih baza za prvi ugljenikov atom 2dezoksiriboze, vezuje azotov atom na polozaju 1 azotne baze, Kompleks secer-azotna baza naziva se nukleozid.
Neorgansko jedinjene koje ulazi u sastav DNK nukleotida je fosforna kiselina koja preko svoje -OH grupe, sa
.vodonikovim atomom na polozaju 5, 2-dezoksiriboze gradi estarsku vezu, _pri cemu je esterifikacija pracena
oslobadanjem jednog molekula vode. U okviru molekula DNK postoje cetiri tipa nukleotida (nukleotid adenina,
- timina, ..,.gtlanina, ..dtozina),..!\o~L.s<? .medus.obno.,.p.t)v..ezuju.. losfodi.estarskiJ:n, N.ezama .. Fosfodlastarska ..v.ez.?nastaje kada fosforna kiselina esterifikovana za 5C-atom .secera, otpusti ~oH grupu~ koja ce sa -H atomom koji je
otpustila -OH grupa vezana za 3C-atom secera susednog nukleotida nagraditi molekul vode i formirati estarsku
vezu. S obzirom da sad a molekul fosforne kiseline preko kdga je izvrseno povezivanje dva susedna nukleotida u
dinukleotid, na sebi nosi dve estarske veze Uedna za 5C-atom secera, a druga za 3C-atom secera susednog
nukleotida), veza je po tome dobila ime fosfodiestarska veza. Kao posledica stvaranja fosfodiestarske veze na
jednom ktaju polinukleotidnog..lanc;a (od koliko god se on nukleotida sastojao), os'tace 5' kraj, a na drugom kraju
3' kraj . .Takozvani skelethi deoOo:moiekula DNK cine 2-dezoksiriboza i fosforna kiseliria koja je za nju esterifikovana, i
on je uvek konstantan, 'tj.' ne p_odleze varijacijama. Specificni deo molekula DNK cine azotne baze, jer. ih ima 4, pa
samim tim i 4. tipa nukleotida. Polinukleotid~i lanae cini primarnu strukturu . DNK molekula. Sektmdarnu
strukturu .DNK molekula cini..dvostruki heliks (sli.ka 5) .. Heliks predstavlja vezu dva polinukleotidna lanca, koja se
ostvaruje preko vodonicn.ih veza po principu komplementarnosti. Nalme, pravilo komplementarnosti se odnosi na
cinjenicu pa se adenin iz-nukleotida jednog polinukleotidnog Janca povezuje sa timinom iz nukleotida drugog
polinukleotidnog Ian ea gradenjem dve intermolekulske vodonicne veze. Guanin i citozin se na isti nacin
komplementarno pqvezuju samo .sto se. za razliku od AT baznog para, izmedu ove dve azotne baze obrazuju tri
intermolekulske vodoriicne veze. Direktno iz pravila komplementarnosti vazi i Cargafovo pravilo koje kaze da je u
okviru DNK molekula uvek jednak kolicinski odnos purinskih i pirimidinskih baza A+G = T:~-c. Za molekul DNK se
kaze da je antiparalelan, jer je u okviru heliksa jedan' polinukleotidni lanae orijentisan u smeru 5' 3', a drugi u
smeru 3' 5'. S obzirom da postoji mcigucnos~ slobodne rotacije oko fosfodiestarske veze (prostorne konformacije),
1

HISTONI j

'

~;~:JJj~ti:~~Ti:t~~"C~~~ftH J::l

1 1

~65i~~ii#:i2Qii!jll~t[~:k]

rtrn

t
1

~~~l

:So nrn

F~~ti!1>iif!io/$itt~~~

~c~~~f9~~

ZOO nm

~ie.ffiFiilil!illtii{@"r!.~~~.i~9

J.

. .

. SfM!tt![!)'f!t!ftt!tt.ctewrtt!~H

. . ~\

..

'70( nm

~!~Bii!

~f!D~{fi!Ril

~.

Slika 6 - Struktura hromatina

.
-

'

rastr..Sit u interfazi
rano se replikuje u S fazi
kodirajuce sekvence
nesto bogatijl G-C parovima '

I; I-; i ~;@I ;{i,)t-W:Ji443%trf3

7 kondenxovan u interfaxi
- kasno se replikuje u S faxi
- nesto bogatiji A-t parovima
Konstitutivni:
a) centromemi - visoko repetitivne sekvence
b) lnterkalarni - srednje repetltivne sekvenee
Fakultativni:.
inaktivni X h.romox 0 m (Barovo tel~)

Slika 8- Tipo\:'i hromatina

.,

Slika 9 - Hromozom (SEM)

:

.=..}

----

.. ... ...... _.. - - - .... ---------------------------------- ---------- --- .. ---------------- -

Humana aenetika - Reoetitorijum

.

k~o posledi~a te pojave ONK ima oblik spiralno uvijenih merdevina, pri cemu svaki deseti nukleotid stoji u centralnoj
osi, a rastojanje izmedu pomenutih rukleotida !znosi_ 3,4 _nm. ~~s~ajanje izmed~ dya nukleotida iznosi 0,34 nm.

Sirina heliksa iznosi 2 nm.

: .'.
:
:
.
.
. . .
Molekul RNK se javlja u cetiri osnovna oblika (kao i u mnogim drug~m)- iRNK, ~NK, rRNK i snRNK ion je za
razliku od molekula DNK jednolancan i mnogo podloi:niji konformacijama aka fosfodiestarske veze, sto za posledicu
ima ogromnu raznovrsnost u prostomom izgledu RNK molekula (linearan, .trofisna detelina_.:.): Jedna od razlika
izmedu DNK i RNK je ta sto se u molekulima ~N~ na mestiJ ~min~ k~d-~NK, h~lazi iu:acil (lJ)~ Svi ~povj.v~za :su :(.
isti kao i u molekulu DNK (glikozidna, estarska, -fosfodiestarska, vodonicna). Jos jedna od razlika izmedu DNK i RNK. .
je ta sto se u RNK molekulima nalazi drugi tip seeera pentoze po kojoj Je RNK i dobDa ime, a toje riboza (koja 'se . , _
nalazi u svom ciklicnom enalnom obliku kao beta-0-ribofuranoza). lnformac_
iona RNK nastaje_u pro~~u . ;~
transkripCJje, pri 9emu ona nasi sifru (kodon) za sintezu protein~. Kod~n je po svojojp~~i_-.k<?_mplementa~ kodu'.:. -:i ..
na DNK molekulu. Transportna RNK ima ulagu da u procesu translacije, dopremi odgovarajtiee aininokiselinedo .
ribozoma uz pomoc enzima aminoacil-tRNK sinte~e i da prepozna sifru na iRNK (antikodon). Antikodon Oje po _~:: _"; :
istom principu komplementaran kodonu na iRNK. Ribozomalna RNK (rRNK) ueestvuje u .~radnji male i velike .. ._
subjedinice prokariotskih i eukariotskih ribozoma Mala jedama RNK (snRNK), vezuju odredenu grupu proteina ..
farmirajuci male ribonukleaproteinske cestice, koje ucestvuju u pasttranskripcionoj mOdifikactji ostalih RNK mol_e~ula, ~ >.

3. Hroinatin
r,

', ,

Hromatinom se u si rem smislu podraz~me~a i .na~ledni materijal organiz~van 't:J }~dru celije u f~zi mirovanja
tj. interfazi celijskog cikh.Jsa; Hromatinske~'riiti su ]ednini svojim krajem vezane za unu~rasnju . membranu
j~dra. :. :_.

--~.:~.;~~;:~:::.;;.~: ~_:_ :-~-. ~:~: :;.~~~-;~~~~f~~if~:~-~~~~~~~i~-~.:I:I~~~~:~.:<.;. ..-1:.:.: --~

.. .

.: ~- .

'

DNK malekulise ne nalaze .u ogoljenorn._ oblik~.: vee l! qbliku_~romatina koji predstavija nuldeoproteinski kompleks
(slika 6). Molekuli DNK se-preko, ;QH~ grup(.f~s.fcfmaIqseline.poveZilju sa baznim proteinima, histonima, koji se
odlikuju po tome . sto u_
svojoj :'aminokisefirys!<oL~~kY~hci ':Sadrie ~ veliku ..koliCinu . liziri? .i arginina. Oktamersko
histonsko jezgro sastoji se od cetiri duriliraria 'tipa. histona {H2A; H2B; H3, H4), :oko koga se namotava DNK 'Jff-:
heliks. Ovakva struktura naiivase nukleozom i_n~ se~i sadrZi DNK duiine oko 200 baznih parova (bp).lzmedu dva
,-~~
nukleozoma nalazi se /iriker'{vezna) sekvenca-DNK_'~!J~Ieotida'Cija duiina iznasi 20-60 bp. Vise nukleozama se uz
pomoc H1 histon a specificno organizuje ..u ~_olenC?idnu strukturu, pri .cemu se ilUkleozomi gusto...sabijaju cik-cak
konfonnaCJjom. Sol~noidi obrazuju petlje; petlje ~iti, a_niti formiraju hromozome (slika 7).
Kada se jedro posmatra:pod svetlosnim~mikr!Jskoporiijnogu :se uociti tamnija i svetlija palja u njemu (slika 8)>
Heterohromatinska: (tamna) .polja : su visoko~ kondenzovani segmenti koji se u .S fazi kasno .repliciraju i ....
predstavlj~ju . inaktivne sekvence DNK . Postoje dva:.tipa -heterohromatina, a to su konstitutivni i fakultativni. .
Karakteristika konstitutivnog heterohromatina je ta, stO se on nalazi u svim hromozomima u razlicitim kolicinama
i P~)?~jima (pri eemu polazaj i koftci_na mogu davariraju u_razliCitim tipovima eelija i urazliCitim etapama Zivqtnag
ciklusa, pa'cal< T oa'seoraZiiktijC(rrteoucianOvima 1mrno1ogog -parcrllromozorr.a;stc tlglav:'lcm-;cavisi:-os alcti\mcE~
datog regiona DNK): . :
: , . , .,. '
: ... - : ~ :
.
.
Fakultativni heterohromatin predstilVIjainakfiVI1i otilil( nekih: ~romq~oma, a kao primer se navodi inaktivisan X
hromozom ( Barovo tela ), u somatskim celijama.zenskih jedinki sisa ra/: ., '.-.. 1. , .::. :
u euhromatinskim (svetlim) poljima odvijaju se p.rocesi replikacije i geriske ekspresije i ta poija su izrazitija u .
celijama koJe su intenzivno sintetski aktivne (Zlezdane celije,niakrofagi, svanove celije itd.). .
.

3{
:_..

<.:_, :

. 4. Hro.mozallli.

.. .
~

'M~

;,: '

Hr~mozomi pr~dst~vljaj~ drugiiciju org.anizaCiju hrrima.tiri~,

s'e ja~lj~ kad~-J~.~celija ~ fazi -deobe.(slika 9}:
Hromozomise na pocetku celijske deobe skrilttiju, kondenzuju 'i poprimajuobliktipiean za vrstu. Najkr,aci su u
metafazi eelijske deobe .. Svaki hromoiom sastoji ~e ' ad . primame konstrikCije (centromera}, sekundarne
konstrikcije (satelitna DNK) i matriksa. .

.
. .
. Matriks se sastoji od proteina (histona i nehistona). Svak! hromoi:om se sematski _prema poloi.aju centromera
deli na pi q krak, a centromera .i pericentromerni region (kaji se nalazi u blizini centomere) se sastoji od visoko
repetitivnih sekvenci (sekvence odoko 170 bp koje s~uzastopn~ ponavijaju veliki broj puta). Uloga centromere je da
u 1nterakc~ sa nitima deobnog vretena abezbedi pravilnu segregaciju (razdvajanje) homologih hromozoma u deobi.
Celu celiju ispunjava citoskelet koji u regia nu centromere cini specificnu strukturu nazvanu kinetohor, preko koga se

'koJa

GEN
nomatrit.ni l:an:t(

..

::;
promotor RNK

kodir.:~juca sekvcnca termin01tor

mesto otpoclnjanja
transkrlpclja

; j:\~~:~<:9~~j _

mes.:o Z"3Yr$.etkn
t.ran:;kripeije

Proseeno 10.- 15 Kb

HISTON H4 -1Kb. OISTROFIN 2500Kb

u ko,..;laciji sa velicinom gena

gen za distrofin 79

(apoB gen 7.6 Kb)

. . -.;.y.,..:.r.r.
ef.rtiN,\"iNi-P.6i~A;;
-: ; -: 1' 1, !-

u korelaclji sa velicinom gena (od

Slika 10- Humaoi.hromozomi (FISH)

Slika 11 - Struktura gena

~: .

p,~;t.

i': r.pt-1 ;l,. '1 :qt!j

; Vel~lna

: Bro) ...,..lt;ltlh
DN)(tnolekub

Bro) DN.C rnolekula

pocIIJI
DNt( protelnl

broJsn
re.,..tltlvna ON)(

rtf41,J.j , .fJ@fff!iWiflj.j,J,~jW16f ,iJi r J,E:f~JQ

lntronl

..., .,;..
% "ocUr:.juC .D NJ(
..lfra

Slika 12- Humani genoni

... . ..
dtmna

1 000 - 200000

tip .

: : :

.. : ..

euhromati~

ft.Ai;i=i~?,=t;l=4sa,,QJWM~tfld~t3=+@#eSW@lJ
.. duZina

~sa~3ocibp.

:,

kopU~

'
. .. . ..: : .
M!OiIGi,i:l&,MI#kiaMaMWf@J!VS
10-101

iittS=!,~Gih'_f$1
5:..,10 bp
vlse

l~n:Jc

', .......... , .:
.
: i-~~~~~~"!:!8:: f
:- -- ~ ~;.

matriCni

od 105 koplja

heterohromatin
.. !
'r .

Slika 13 - Osnovne sekvence eukariota

o.s- 30 Kb)

.. "; ....

~ ..; - ~ --

. .-=--..------

--4 "-'-- ~ ....,. __

- L

--

. ~ --..---

, ... _ _

'

---- - -

Human a genetika - Repetitorijum

hromozomi povezuju za niti deobnog vr~tena. Telomerni regioni se nalaze na ~raje.vi~a pi~. krak~va i sastoje se
od velikog broja tandemskih repetitivnih D~K sekv~nci (TI ~~~~): Telom~r,~ _o.drza~aJU hn.eaml ~~terg1tet .h~?moz~~a
i nakon svake replikacije se skracuju, tako. da _najverovat.mJe cme_de? b1oloskqg casovmka :~OJI det~rmm1se duzmu
zivota svake vrste. Pri gubitku telomernih regiona, lineam1 hromozom1 mogu da se transform1su u nng hromozome,
sto za posledicu ima njihov gubitak u toku deobe i de~integr~c~u gen~tickog materijala koji nos:: ~riptic~e telomere
su sekvence koje se nalaze unutar hromozoma, ah u slucaJU prek1da hromozoma mogu vrs1t1 funkCIJU telomera.
Postoje i enzimi nazvaili telomeraze koji_ reguli.su postoj~nost telo,fl!~rn.ih regiona ali same u malom_.broju specifi.cn~h
celija kao sto su gameti, celije embriona do kraja blastOCIStnog razvoja I polne gonade tokom celog ZIVOta. Moguce J8
.da .telomere i telomeraze ne regulisu duzinu zivota neke celije, vec im daju mogucnost beskrajnog umnozavanja
.(npr. umnozavanje spermatozoida tokom celog zivota domacina iz primordijalnih germinativnih celija). Metafazni
hromoiomi (tada su hromozomi najdiferenciraniji), sastoje se od dve iste hromatide, pri cemu se u svakoj hromatidi
nalazi jedan molekul DNK.
U jedru svake somatske celije nalazi se 46 hromozoma, tj. 23 para homologih hromozoma (slika 10). Jedna
hromozomska garnitura (23 hromozoma}, potice o~ oca, a druga od majke. Od 23 para, 22 su autozomi
(telesni,somatski hromozomi), a 1 par _su gonozomi (polni hromozomi). Muskarci poseduju hromozomsku garnituru
46, XY, a zene hromozomsku garnituru 46, XX. Po"red podele hromozoma prema funkciji na autozome i gonozome,
druga podela izvrsena je prema izgledu. U zavisnosti od duzine p kraka hromozomi su podeljeni na metacentricne,
submetacentricne, akrocentricne i telocentricne hromozome. .
. .
Metacentricni hromozomi imaju jednaku duzinu p i q kraka, submetacentricni nesto kraci p od q kraka, akrocentricni
imaju mnogo kraci p od q kraka, dok kod telocentricnih hromozoma ne postoji p krak. Kod coveka su zastupljena
samo prva tri tipa hromozoma {metacentricni, subinetacentricni i akrocentricni): . .
Skup hromozoma neke celije ili organizma opisan brojem, velicinom i konfiguracijom hromozoma naziva se
kariotip. Kariogram predstavlja materijalnu tvorevinu, koja se dobija kada se hromozomi fotografisu pod
mikroskopom u metafazi, iseku i sortiraju u grupe, na osnovu' l)avedenih osobina. Idiogram predstavlja
sematizovan kariotip u obliku dijagrama: Genom predstavlja gametsku garnituru hromozoma ( 22 + X ili Y),
odnosno gena. Proucavanjem hromozoma se bavi citogenetika. Da bi se izolovali humani hromozomi i potom
proucavali postoji vise nacina, ali je najprostiji i nafieftiniji nacin kultura limfocita periferne krvl..[vletoda se sastoji
od nekoliko etapa, uzima se uzorak periferne krvi u kojojse nalaze limfociti (koji.se dele ekvacionim deobama) i krv
kultivise uz dodatak biljnog mitogena (stimulator:deobe) fitohemaglutiniha; pri cemu se smesa inkubira oko 72 sata.
Posle tog vremena dobija se .veliki broj celija koje su usle u mitoticku deobu~ U ovakvo pripremljen preparat dodaje
se alkaloid kolhicin koji blokira. formiranje deobnog vretena; pa se na taj nacin celije zadriavaju u stadijumu
metafaze; kada su hromozomi najkondenzovanijiJ najpogodniji .za proucavanje. Celije se potom uvode u
hipotonican rastvor KCI, cime se razbija celijskamembrana i posebnim nanosenjem na staklenu plocicu izbegava
preklapanje hromozoma. Preparatu se dodaje fiksator i odgovarajuca boja (veliki broj tehnika i boja primenjuje se
za vizuelizaciju celog hromozorha ili nekog njegovog segme~ta), a nakori toga se hromozom.i slikaju, sa slike se seku
i slaze se kariogram,. , . . :
.. ~ . . . . . . .,
.
. . . .
,

5. Organizacija genoma

...

.Genom predstavlja kompletnu naslednu informaciju nekog organizma, tj. skup svih gena, koji se nalaze u
.haploidnom setu gameta. Svaka vrsta ima specifican genom ij. broj hromozoma, velicinu DNK molekula, broj gena
i mesto gena (genski lokus). Raspofed svih gena na hromozomima naziva se genska mapa koja "je razlicita kod
svake vrste, pri cemu je kod vrsta iz istog roda yrlo slicna (covekov i simpanzin genom pokazuju oko 95%
homologije). ,
.
.

.
Gen predstavlja segment- DNK molekula, ciji redosled riukleotida odreduje sekvencu aminokiselina u
polipeptidu ili kodira odredenu RNK (oko 10% gena)(slika 11 ). U sastav.gena takode ulaze i regulatorne sekvence
koje omogueavaju da dode do transkripcije, .i koje na odredeni naciri modulisu gensku ekspresiju. Genom coveka
sadrii oko 30.000 gena (slika 12). Svaki gen se sastoji od kodirajucih i nekodirajucih sekvenci DNK nukleotida
(slika 13). Zapravo vecina gena coveka sadrii nekodirajuce sekvence nazvane introni, koji se prepisuju na RNK, ali
se u posttranskripcionoj modifikaciji (splajsovanje) gube i ostaju samo kodirajuce sekvence nazvane egzoni. Mada
treba naglasiti da se_odredeni introni, iako pripadaju nekodirajucim sekvencama ponasaju i kao regulatori genske
ekspresije. Od ukupne duzine genoma coveka oko_ 3% . cine geni; dok je ostalih 97% u vidu repetitivriih
sekvenci. U genomu eukariota definisane su tri vrste sekvenci. Jedinstvene {sing/e) sekvence su one koje se .
javljaju u same jednoj kopiji u haploidnom genomu, pri cemu ove sekvence u procesu transkripcije kodiraju iRNK.
.
3

{.

:.

.:.

Slika 14- Opsta shema replikacije

..
~. ~~i;;

'.

'"

:.! ;:'
i....'...:.t (

3'

J.

5'

Slika 15 - Replikaciona viljuska (Y-fcirmacija)

... . .....,._ ...

.. ----

......

---- ---------; .. .

... ..

Humana oenetika- Reoetitorijum

lntermedijerne repetitivne sekvence se j~vljaju u 10-_105 kopija u genomu. Ove sekvence grade gene koji kodiraju .
tRNK, rRNK i iRNK odgovorne za sintezu histonskih proteina (H1, ti2A, H28, _
H3, H4).-0ve sekvence se nalaze
izmedu single sekvenci, pa se drugacije riazivajy spejseri.(spa_cer) i im~ju ulogu u regulaciji genske ekspresije ;
kontroli transkripcije single sekvenci (npr. enhancer-i koji pojacavaju ekspresiju gena). U okviru svakog gena se
nalaze start i stop sekvence koje iniciraju, odnosno blokiraju translaciju, jer njihovim transkribovanjem nastaju start i
stop kodoni na iRNK. Takode su bitne.i promotorske .sekvence (GC; CAAT i TATA box), koje omogutavaju
vezivanje RNK polimeraza. Visoko repetitivne sekven~e se javljaju u prek() 195 kopija i cesto se oznacavaju kao
satelitna DN.K. Ovaj tip sekvenci.u genomu eukariota gradi eemtromeru_i pericentromeme regione hromozoma .. .
U genomu coveka zapazena je velika grupa izuzetno slicnih DNK sekvenci, koje su nazvane familije gena.
.
U humanom genomu najpoznatije familije gena su familije globin-kodirajucih gena koji se nalaze na hromozomima~:. '!._~
11 i 16. Najveta familija gena u humanom genomu je superfamilija imunoglobulina,koja kodira lake i teske lance
imunoglobulina (hromozomi 2, 14, 22), kao i familija gena (na hromozomu 6) koji grade MHC-Iokus (major
histocompatibility complex), tj. glavni kompleks tkivne podudarnosti.

cefijama coveka pored genoma koji se nalazi u jedru (nuklearni genom) i koji cini 99,9995% ukupne
geneticke informacije, postoji i mitohondrijalni genom koji cini 0.0005% ukupne geneticke informacije. Za
razliku od nuklearnog genoma koji je linearan, mitohondrijski je cirkularan i kod coveka kodira samo 37 gena.
Njegova dui.ina iznosi 16 kbp, i jos jedna vazna odlika ovog genoma je ta sto on nije asociran (povezan) sa
histonskim proteinima. Geni u okviru mtDNK su: jedan gen za 12S rRNK, je~an gen za 16S rRNK, dvadeset dva
gena za tRNK i trinaest gena za iRNK, koje ce translacijom dati protein~ koji ?e nalaze u mitohondrijama (ATP-aze i
drugi enzimi oksidativne fosforilacije). U f11i!ohondrijalnoj DNK je ge'netski kod jedinstven, odnosno razlicit od
genetskog koda nukleamog genoma. Postoje tvrdnje da se tokom_evolucije vrio transfer delova mitohondrijskog
genom a u ilukleami genom, za sta je dokaz geri za subjedinicu .'.9 ATP-aze kojL se kod kvasca nalazi u
mitohondrijalnom genomu, a kod coveka u hukleamom genomu. Mitohondrijski genom se nasleduje matroklino
(preko majke), pri cemu je ovo jedan od primera :odstupanja od mendelskih pravila nasledivanja. Neke ...li'w~- _
nasledne bolesti vezane su za nasledivanje mtDNK
.

;1 i?f:
;..-

6. Replikacija
:::.

Pod lerminom replikacija podrazumeva .se.- proces .. udvajanja molekula DNK, pn cemu se dobijaju dva
Jdenticna novonastala, DNK:hefiksa (slika , 14)~ .D.NK.jejedin:Lmolek.ul (zanemarujuci RNK nekih virusa) koji je
sposoban za autoreprodukciju ~na osnovu mode1a' {za: sintezuist6g ~;ifili koniplementamog; . prtmia sopstvenoj
matrici), a taj proces . omogucavaju brojni enzimi i pomocna jedinjenja. Replikacija se odvija u S fazi zivotnog
ciklusa celije, u regionu euhromatina. Za replikaciju DNK molekula s~ kaze da je semikonzervativna, zato sto se
novonastali molekuli sastoje od jednog starog (parentalf'\og)' _i novosintetisanog polinukleotidriog lanca. Naucnici
Meselson i Stahl su 1958: godine dokazali ovu pojavu. Oni su jednu vrstu bakterija uzgajali na podlozi koja je .
sadriala n~radioaktivni izotop azota 15N, dok sekod svih baktenja u DNK nije potpuno ugradio taj izotop. Nakon toga -~"[?"' ~~
bakterije su premestili na hranljivu . podlogu -koja. je sadriala ,prirodan,'izotop azota 14N. Nakon prve deobe (lj. .1::... ~
Jeplikacije, jer je svakoj deobi prethodila replikacija); analizirali su pNK :cerki celija i preeiznom fizickom metodom
. dokazafi da hOVC?ilastali Janci DNK imaju intermedijernu gustinu. Nairrie ori( su po gustini bili izmedu DNK sa 15N i
pNK sa 14N, sto dokazuje da svaki novonastali DNK helik~ sadrii jedan polinukleotidni lanae sa 14N; a drugi sa 1SN.
.Replikacija-omogucava konstantno prenosenje.na.sledne informaci)e sa roditelja na potonistvo. uz ocuvanje
genofonda.

. .
. ; :; ~ , .
..
~

Replikacija DNK kod .prokariota ~ n~ modelu Escherichiaecoli

Kod prokariotskog genoma koji je cirkularan, proces i-eplikacije -DNK zapocinje na jednom mestu i takvo mesto se
naziva oridzin (origin) replikacije. Da bi replikaeija zapocela potrebno je da se prethodno despiralizuje DNK heliks i
~ormira repli~aciona viljuska (Y-formacije): Eni:im DNK topoizomeraza I zaseca (raskida fosfodiestarsku vezu)
Jedan polinukleotidni lanae heliksa, koji potom rotira oko s'v~je ose za 180 i na taj nacin olabayljuj~ ~NK heliks i time
~
... sprecav~ njegovo sabijanje u tokureplikacije. Drugi tip enzima DNK topoizomer?ia 11, vrsi privrenieno raskidanje . ;": . ;
fosfodiestarskih veza na ob a :polinukleotidna .lanca .. Nakon slo su larici prekin~ti, erlzi'm helikaza nastavlja proces ~t ..:-:-:;
replikacije, na taj nacin sto raskida vodoriicne veze izme'du .azotni~ bai;B, despiralizt.ije lanae-; formira replikacionu
: :"
viljusku (Y-formaciju) (slika 15). S obzirom da polinukleotidni l~nci imajujak afinitet'jedan prema dru_gom, u cilju da

. .

. .

replikaciona viljuskw-

5'
3'

3~

Iprava~ po~eranja r~plikacioneviljuske

~;3.

3'

s:
ONK POLIMERAZA Ill

'\ .

. 3'

5'--------~-s
~

""3'

--------~3.

_-.,

I
PRIMAZA

5'

3'
. '

'

5'
l'
~

:
,_.

__

5'

Okazaki fragmenti

Slika 16 ~ Tok replikacije

Slika 17- Aktivnost primaze

"PROOFREADING" AKTIVNOST DNK POLIMERAzE

.
1

~
J'

E'+:? . ;;~s 02 -'~

oH

Eft P2t rl;t}l ,.&?;(' ,.)-:$ rll#q r:Wii

'

('

p~

.
I

"-::.

,. . g r:if.X Pllll1 i!-jl - on

011

--

y tire;; ,.1plqc r~& ,.UTi ..GJ Piih

.\

<\

~-

..;_

f'

-'

GG~

011

.;:r.-
.:.r-~-

:A

-. ; .t: : i -~ . :.

Slika 18- :sainokorigujuca aktivnost DNK polimeraze

. -~?!':

.... :,;,,...t

,.',_'-

~7.<::.

:.-,:.

,l~

-~

>.

'I''.'

Hum ana genetika- Repetitorijum

.

se spreci ponovna spiralizacija i reorganizovanje heliksa, na oba polinukleotidna lanca umecu se molekuli SSB
(single-strand pinding) proteini. Za replikaeiju se takode kai.e da je semidiskontinualna, sto znaci sledece: enzimi
koji omogucavaju odvijanje replikacije vrse svoju ulogt.i u.5'- 3' pravcu.:s obzironi da je u okviru DNK heliksa jedan .
polinukleotidni lanae orijentisan u praveu 5' - 3', a drugi u 3' - 5', enzinii ce samim tim morati da rade u suprotnim
smerovima (slika 16). Zato se kai.e .da je replikacija semidiskontinu,alna. 'Za' po!inukleotidni lanae koji ima srrier 3'- 5',
vezuje se enzim DNK polimeraza Ill koja katalizuje (ubrzava), poliinerizadju nukleotidnih prekursora u novi lanae.
Nukleotidni 'prekursori predstavljaju slobodne molekule dNTP . (dezoksiribonukleozid 5'-trifosfate), koji. ce
polimerizacijom u polinukleotidni lanae osloboditi dve fosfatne grupe (u obliku pirofosfata) i biti .ugradeni u novi lanae
kao dNMP {dezoksiribonukleozid 5'-monofosfati). Lanae na kome se kontinualno vrsi sinteza novog lanca uz pomoc
DNK polimeraze Ill, naziva se vodeci lanae. Drugi parentalni DNK polinukleotidni lanae ima smer 5' - 3' i na tom
lancu ce se sinteza novog vrsiti u suprotnom smeru od sinteze ~a, vodecem laneu, pa se ovaj lanae naziva
zaostajuci lanae. Na ovaj lanae se prvo ugraduje enzim primaza, koji dui. lanca sintetise male segmente
ribonukleotida (slika 17). 9vi segmenti sintetisanih ribonukleotida na zaostajucem lancu nazivaju se prajmeri
(pritner), koji slui.e kao matrica, na koju ce DNK polimeraza Ill_ vrsiti dodavanje novih komplementarnih
dezoksiribonukleotida. Na zaostajucem lancu replikacija se vrsi u kratkim fragmentima (Okazakijevi fragmenti 1000-2000 nukleotida), koji se posle spajaju u kontinualan lanae uz pomoc dejstva enzima ligaze. Pre nego sto se
izvrsi povezivanje Okazakijevih fragmenata prajmer je prethodno uklonjen od_,strane enzima DNK polimeraze I koji se
krece duz prajmera i zamenjuje jedan po jedan RNK nukleotid sa DNK nukleotidom. Nakon sto DNK polimeraza
zameni ceo prajmer sa DNK nukleot)dima, :ana ostavlja jednolancani ; prekid izmedu zadnjeg. nuk.!eGtida.ckoga je .
ugradila i pryog nukleotida koji je ranije ugradila. DNK polimeraza Ill iza prajmera. Ovaj prekid nestaje uz pomoc .
enzima ligaze koji na mestu prekida stvara fosfodiestarsku vezu. 'Bitnq je naglasiti da sve ONK polimeraze imaju .,
3'- 5' egzonukleaznu aktivnost {proofreading' activity). Samokorigujuca'{proofreading) aktivnost se ogleda u tome
sto DNK polimeraze ispravljaju sopstvene greske, tako sto proveravaju poslednji ugradeni nukleotid i ukoliko je
ugraden pogresan nukleotid (verovatnoca iznosi 10-7), one raskidaju fo~fodiestarsku vezu i zamenjuju ga ispravnim,
pa time smanjuju verovatnocu javljanja greske na 10-1o(slika 18). : ;
Replikacija DNK kod eukariota
Osnovni inehanizmi .replikacije_kbd:eukariota su isti kao i kod prokariotskog modela. Medutim postoje i brojne razlike.
Kod eukariota se DNKteplikacija odvija znatno sporije zbog postojanja nukleozoma, koji znatno usporavaju.
pokretanje DNK' polimeraze ~ Ill duz lanaca,', pa: se .zato kompleks .n:iplikacione viljuske krece oko 10 puta
.. sporije kod eukariota ~ nego: kodprokariota:Ger:-prokariotski .genom nijeasociransa histonskim proteinima): '
Specificno je to da se kod eukariota nalazi veliki broj oridi:ina replikadje, koji formiraju socivaste strukture (lens
structure) (slika19). U eukariotskim celijama je .ustanovljeno postojanje pet vr~ta DNK polimeraza (alfa, beta, gama,
delta, epsilon) pri cemu je DNK polimeraza -gama naciena u mitohondrijaina, a ostale cetiri u nukleusu. Takode je
zapazena proofreading aktivnost DNK polime.raza, s tim stq jedino DNK ponmeraza alta nema ovu aktivriosf 'Molekuli
DNK eukariota su linearni, pa se javlja specifica~ problem replikacije telomemih region a. Posto je na 5' kraju ni:rstala
praznina (gap), kao posledica uklanjanja prajmera, nakon svake replikacije dolazilo bi do skracivanja DNK heliksa.
Zavrsetak replikacije prati problem replikacije krajeva DNK mOiekula koji se ogled a u skracivanju DNK molekula za
odredeni broj nukleotida po svakoj replikaciji: E.nzimi telomera~e (koje :su aktivne u ranom embrionalnom periodu),
vrse obnavljanje ovih praznina, tako sto se ve.zuju za deo na starom :lancu (koji je ostao nerepliciran) i ugraduju
nekoliko nukleotida uz pomoc RNK fragmenata kao matrice. Telomeraza dodaje na stari DNK lanae nukleotide
prema RNK inatrici i na taj nacin ga produi:uje:.Telomerazna aktivnost Qa ovaj nacin obezbeduje konstantnu dui.inu
DNK molekula kod celija koje se dele tokom citavog i.ivota jedinke(npr.:gameli i embrionalne celije), dokkod ostalih
celija organizma nisu aktivne. Skracivanje krajeva DNK molekula je jedan od uzroka celijskog starenja . .

7. Transki-ipc.ija
. .
.. . .
.
.
Transkripcija predstavlja proces prenosenja nasledne informacije sa molekulaDNK na niolekul RNK. U toku
celijskog c~klusa transkripcija se odvija u Go, Gt S i G2 fazi. Treba naglasiti da je i.ntenzitet transkripcije u Go fazi
izuzetno smanjen, jer je celija u toj fazi u stanju "mirovanja" i pokazuje mif!imalnu sintetsku aktivnost. Kao produkt
transkripcije mogu nastati iRNK, tRNK, rRNK ili snRNK_.

..
5

. !

..

. : : "~~

..

~ .;~ <~'

. ~.

.::."~

<~-.:~i..i
:~7::

PROMOTOR
TAT.AAAA

DNK

ATATTTT

matrieni lana_c ONK

TATA box

..

t.~n~ !;k.lil(; tcnd

poeetak transkripcije

.:c~~
.

t~~Cf

RNK polimeraza 11

.
TF JIB

TF. IIF

'j '1 .... ~ . .

... __ A"'".An-rr
'"'" ' ~-

. --.

.. "'

. . .: .
-- ~- . ,.

!-........ :

i.

4~ -

~2,:.0

RNK polimeraza 11

Slika 22 - .Formiranje inicijalnog transkripcionog kompleksa

Slika 21 - Asocijacija tra11skripcionih faktora sa promotororn

jedinica transkripcije

egzon 1

intron

.; ::! -:;-::~ \:1 : ( :.

DNK

egzon 2
3 !: .- ~:~:. :-,;~r-:t;:;J ~t~1~.:

..

3'

5' lider

transkripcija
egzon 1

intron

m 7 GpppN 1 i!!:f..t! ; :

(Cap)

3'

5
egzon 1

m,GpppN, ~ - .:::!flp:_i:J~~~,

hn RNK (primarni transkript)

egzon 2
=t:n~ t::.:-::.:-;.: .:. r:.::~~:;:;;;:~.:!~t. ~! .: ;. r!: OH
intron

5'

3'

pre-m RNK
m 7 GpppN 1 ~ .

..

5'

egzon 1

intron

egzon 2

.._.; . ~ -

3 . AAAAA.
.
. :~ .
poly(A) rep

.. ~., .

. . '. isecanje introna .

~.. _..
............
m 7 GPPPNI ....
5.

.es~_on_
.,...Z_._ 1 :~.~: 1..:./,;. :_;A!-~ .\,~... ~:.._:_..: .
.; egz~m
:; . : -~ :-...:~1 : .: : -~;' ~....
:;: ! :~-:. ~ .....:..;
/"V"V'V"\

3.

~ ....... 1,'-z....,.re-ta-m-RNKr

$1ika2~- Obr~dp'primarnog transkripta:::

,...

Humana genetika- Repetitorijum

Transkripcija kod prokariota- na modelu Escherichiae coli
.

..

... . .

! .
.I.'. . . .

Proees transkripeije zapocinje kao proees replikacij'e. Prvo erizlmi'DNK topoizomeraze vrse despiralizaciju i stvaranje
transkripcian'e. viljuske (lens structure) uz .pomoC: erizima helikaze ~oji raskida vodonicne . veze. Osnovna razlika
izmedju repl!kacije .i tran.skripdje je ta sto se sinteza hovog lanea (u_~lucaju transkripcije RNK lanca), vrsi samo sa
jednog lanca, tzv. matricnog !anea. Matricni lanae; _ima pravae 3'- 5', jer se i rad transkripcionih enzima vrsi u 5'- 3'
praveu, dok.. nematricni lanae ima 5~ - 3' pravae, ! ne ucestyuje u .procesu transkripcije (slika 20). Nakon sto se
formira transkripciona viljuska, zapocinje prates prepisivanja DNK nukleotida sa matricnog lanca u komplementame
RNK nukleotide. Postoje tri vrste enzima koji vrse p'roces transkripcije, a to su RNK polimeraze I, 11 i Ill. RNK
polimeraza I je zaduzena za sintezu rRNK, RNK polimeraza 11 za sintezu iRNK, a RNK polimeraza Ill za sintezu -l"f
tRNK. B.NK polimeraza se vezuje za promotorsko mesto koje senalazi uzvodno od kodirajuce sekveence
(koja ce dati iRNK).. RNK polimeraza pripada .grupiholoenzima, jer se kompletan enzim vezuje za promotorsku
sekveneu. RNK polimeraza s~ sastoji od 4 .subjediniee; za koje.se v~zuje sigma-faktor, koji ,identifikuje promotorsku
sekveneu. Nakon sto transkripcija ude u fazu elongacije (kontinuirano cidvijanje proeesa), nakon 7-9 sintetisanih
ribonukleotida, sigma-faktor se disloeira od RNK polimeraze. Kako se RNK polimeraza pokrece (uz pomoc ATP) duz
matricnog lanea DNK i za sobom ostavlja sintetisan RNK lanae, take se DNK heliks iza nje ponovo spiralizuje. Na taj
nacin usled transkripcije, ne dolazi do skracivanja ili modifikovanja sekvenei. dezoksiribonukleotida. Kontrola prekida
transkripcije odvija se uz pomoc rho-faktora; Ovaj faktor, ako postoji kontrolise transkripciju, tj. izvrsava je do kraja
kodirajoce ~sekvem::e; 'katia. rrcrilazi na '"tem}inatursktl"'sekveneu (rho) t~ ovakav' mehanizam 'naziva sa .. rho::ravisni
terminator. Kod rho-nezavisnih terminatora RNK moze sama da zavr5i proces transkripcije, kada naide na specifienu
sekveneu koja se nalazi na 16-22 bp uzvodno od.terminatorske sekiiende .. Transkript ove sekvence gradi petlju, koja.
lici na ukosnieu, koja se zavrsava sa sekveneom od vise uzastqpni~ nukleotida uracil a (transkribovana sa vise
uzastopnih .nukleotida adenina na DNK;::. polyA.rep).. Ovakva prostoma konfiguracija RNK Janca,' destabilizuje
kompleks DNK-RNKi dovodi do terminacije proeesatranskripcije~ .:'i . : : .; , <
;.:.:::~;:,~';>",::"':,~.: -~.;/.i;::>r .. :

a
,.

... :~....::: .;

.~--.

::

--~

--:-."

...:rianskrlpcija:k~d:eukanota . ,... '; . . . ,:

. . . __ ..

'

.....

~-

Proees transkripcije. kod eukariota zapocinje n.a isti.nacin, kao i kod prokariota, -udruzenim defovanjem en'zima DNK:, ,,
. topoizomeraza i helikaza koji prave lens s'trukturu, lj. transkripcio~u viljusku. Kod .. eukariota transkripeija je
. . . kontrolisana preko vise. DNK:sekvenei .koje se nazivaju regula~omi elementL.:Ovi elementi nalaze se uzvbdno od
.:::.,.;... o.inieijacionog r:nesta,transk~pcije~(mesta;.odakle.:pocinje:prepisivanje);t.RJgulatorni elementiir:naju ulogu da zctseber:
, ,... ..vezuju '. transkri pci oh eda kto re.,':,koji'~-su. 'POtr.ebni>:.:za;jnicijaciju ;-:procescti'transkripcije.; rRegu Iatorn i-' -faktori<~~vrse .. - :
amplifikaciju .~(povecanje) ili inhibicij~~(smanjenje) nivoa transkripsije. Promotori su 'regulatome sekvence kcije. se
nalaze .uzvodno od startnog mesta i za seb~ veiuju RNK polinierazu itranskripcione faktore (siike 21 i 22).
Na_iug9ljeniia sekvenea_ od ~tC?rt.G) je GC .b~-~. l<qji_poma~e da.se Rt':lK: polimeraza veze blizu startne tacke. Nesto bliza
promotorska sekvenea je CAAT box kOja takode -Licestvuje u procesu stvaranja preinicijacionog komp'leksa '(RNK
polimeraza i transkripcioni faktori), i uoceno 'je da mutacijom CAAT box-a dolazi do smanjenja nivoa transkripcije.
"!W
Najbiiza promotorska sekvenca je TA,TA (5'-TATAAA-3') box i nalazi se ha oko 30 bp uzvodno od startnog mesta. .. ..:!
Utvrdeno je da TATA box u_cestvuje upreeiznoj deterrilinaeiji ol<vira citanja DNK koda j samim tim preeiznosti sinte,~e ;: :::::, .
RNK lanea. Faza inicijacije, elongacije i terminacije lranskripcije .. kod;eukariota se odvija po istom modelu kojfjE? ..'''"~:i::c '
objasnjen kod prokariota.
.

= :

Kao proizvod transkripcije dobija ?e RNK, u. vidu primamog transkripta. ~Primarni transkript u svojoj .sekvenci
sadrii .kodirajuce .(egzone)'- i nekodirajuce' (introne). sekvence, ali. ce ;se: on :u ;.posttranskripcionom .
modifiko.vanju svesti samo na kodirajuce sekvence; tako:sto ce Se nekodirajuce~iseci J :odbaciti, a fragmenti
spojiti u. sekundarni tra~skript.
-..: .

-- .. .-

8. Obrada primarnog transkripta

Kod prokariota je zapazeno da prlm~rni transkript odmah ul~zi uprqees:translacije, odnosno predstavlja zrelu iRNK.
Medutim, kod eukariota neophodno je posttranskripciono obradivanje primamog transkripta i iseeanje introna k~?ji
predstavljaju nekodirajuce sekvence (slika '23). Primami tran.skript drugacije je. oznacen kao pre-iRNK i njegova
'obrada se yrsi u jedru. Prvo se vrsi dodavanje CAP strukture na 5':kraj pre-iRNK. CAP struktura predstavlja 7-metil
guanozin koji se za 5' kraj pre-iRNK vezuje neuobicajenom 5'-5' :fosfodiestarskom vezom. Nakon stvaranja CAP
6

....

RNK transkrlpt

(pr~-ryiRNK) :

r:.--::~-r..:--:"'.::-=.:::....-:-:-=.;.:.=.::::;.::::.:-...:.:.--::t~z:aac-==-

; Eg~ 2

Egzon 1

5'
. p

,.

.:.. ~

kornponenle
splajsozoma
iseceni intron

mRNK
"

Egzon 1

Egzon 2

~-

..
antikodon

Slika 24- Formiranje splajsozoma.

Slika 25- Transportna RNK

..

. ';~

ONK
matricni

lanae:
~. :

.:.

...... .
. ~

mRNK

aminokis~llna .

~olipeptid

. . ...: ....
;-._ .

. -.

_-_

'

.:.

::",.

'

_ kodon--T!~
~
.
~
... .

~ .

mRNK ~~::!ill ": ~~-;!~!

.'
_.: . :

.. ... .
; 1

.. : .

~
~

-~

....

...

. : ':

Sllka 28 -Kompleks tRNK-aminokiseliria

. :. ~
,-.
.~ . .
:

!.

. . .. . --

___________________ _________
___;_

Human a genetika - Repetitorijum

strukture vrsi se metilacija sa po jednom m'etil grupom na prva dva ribonukleotida primamog transkripta. Nakon sto
se u procesu transkripcije polimerizuje oko 30 nukleotida vrsi se dodavanje metrilirane CAP (catabolicaly activated
protein) strukture delovanjem capping enzima. CAP struktura je neophodna za pravilno vezivanje male i velike
subjedinice ribozoma u procesu translacije. Susedni 3' kraj pre-iRNK niodifikuje se sintezom poliadenilatnog repa
-(polyA tai~. Enzim poly (A) polimeraza dodaje nukleotide adenina: (50~250) uz pomoc ATP-a na 3' pre-iRNK.
Poliadenilatni rep omogucava stabilizaciju pre-iRNK na taj nacin sto je stlti od degradirajuceg delovanja ribonukleaza,
a i pomaze u transportu zrele iRNK iz nukleusa do slobodnih riboioina ~- c!toplazmi. Nakon sto se izvrsi modifikacija
5' i 3' krajeva pre-iRNK, dalje se vrsi isecanje introna i povezivanje egzona u kontinuirani lanae. Ovaj proces vrsi se
pomocu splajsozoma, koji predstavljaju ~ompleks pre-iRNK i snRNP (snRNK vezana za proteine) (slika 24).
lntroni se iz pre-iRNK isecaju aktivnoscu nukleaza i shRNP i kao :takvi odbacuju, dok se egzoni spajaju u
kontinuiran lanae kodirajucih sekvenci. Uloga snRNP je da obezbedi da se isecanje (splicing) introna vrsi na
tacno odred~nom mestu, tj: da se prilikom isecanja ne poremeti sekvenca egzona. Ovakvim nacinom abrade dobija
se zrela iRNK, koja odlazi iz jedra u citoplazmu i nakon traflslacije daje !J9Iipeptid.
Takode je znacajno naglasiti mehanizam posttranskripcionog modifikovanja pre-tRNK. Primarni transkript pre-tRNK
nastaje aktivnoscu enzima RNK polimeraze Ill, i modifikuje se dodavanjem 5'-CCA-3' sekvence na 3' kraj pre-tRNK
(i kod prokariota i kod eukariota). Oodavanje ove sekvence znacajno je za obezbedivanje pravilnog vezivanja
aminokiselina u procesu njihovog transporta do ribozoma u translaciji. Takode pre-tRNK trpi niz drugih promena koje
se odnose na modifikaciju ribonukleotida duz lanca, sto dovodi do formiranja specificne prostorne konfiguracije
tRNK, koja podseca na trolisnu detelinu.

9. Translacija
.
.
Translacija predstavlja proce~ sinteze polipeptida na osnovu i.RNK matrice. Translacija se odvija u citoplazmi
na slobodnim 80S (kod eukariota) ili 70S (kod prokariota) ribozomima; i to u Go, G1. S i G2 fazi interfaze. Proces
translacije omogucen je preciznim prenosenjem nasledne informacije.sa;DNKna RNK,.a u cilju dobijanja adekvatnog
polipeptidnog produkta. Triplet nukleotida na DNK (kod), je u proce~u transkripcije preveden u komplementaran
triplet RNK nukleotida (kodon) na iRNK. Da bi se prava aminokiselina ugradila u polipeptidni lanae, potrebno je
delovanje tRNK koja sa svojim antikodonom (koji je komplementaran kodonu), prepoznaje kodon i dovodi
aminokiselinu koja je njim (kodonom) determiniscma (slike 25 i 26).

.
.
Tok translacije kod prokariota - na modelu Escherichiae coli
i

Da bi proces otpoceo, neophodno je da dode do inicijacije, koja se.;zasniva na povezivanju male i velike subjedinice
ribozoma za iRNK. Proces translacije zapocil')je od inicijalnog start kod9na (na iRNK), cija je sekvenca AUG i kodira
aminokiselinu metionin (Met). lspred inicijalnog kodona nalazi se mesto vezivanja ribozoma (RBS-ribosome binding
sitt::t) ;~ koje doezbed'ctjepravH~o orijent~.anj~..m~!e "subje9iP.ice .tibozor:na .. .To _mesto. je ..sekvenca k9ia...ie boqata .
purinima (5'-UAAGGAGG-3') i naziva se Shine-Dalgarno sekvenca (ne postoji kod eukariota). Ta sekvenca je
komplementama sa regionom na rRNK ribozoma koji je bogat pirimidinima, pa se po principu komplementamosti
sparuju. Vezivanje male podjedinice (30S) ribozoma.za Shine-Dafgamo sekvencu, praceno je i vezivanjem tri faktora
inicijacije (pet fa~tora kod eukariota). i GTP. Faza inicijacije zapocinje na startnom AUG kodonu, pri cemu se
inicijalni mt?tionin (koji je kodiran od strane AUG), modifikuje u formil-metionin (fMet) (slika 27). Ovaj modifikovani
oblik metionina do ribozoma dovodi inicijatorska (prva koja ulazi u proces) tRNK. fMet (ima antikodon 5'-UAC-3').
Metionin se prvo veze za tu tRNK, a njegovu formilaciju kasnije vr~j enzirn transformilaza. Ceo kompleks oznacava
se kao fMet-tRNK. fMet. jer sadrii formil-metlonin vezan za formil-metionin tRNK (tRNK.fMet), koja je determinisana
za prenosenje metionina svojim 5'-UAC-3.'. antikodonom. Ve.zivanje aminokiselina za tRNK omogucava enzim
aminoacil-tRNK sintetaza (slika 28). Svaka aniinokiselina ima specific.nu aminoacil-tRNK sintetazu Oednu ili vise),
da ne bi doslo do pogresnog ugradivanja aminokiseline u polipeptid. lnicijalni kompleks je sada potpun i sastoji
se od 30S subjedinice ribozoma, tri faktora inicijacije, GTP i fMet-tRNK.fMet. Na ovaj kompleks se zatim vezuje
50S subjedinka ribozoma, pri cemu GTP hidrolizuje u GDP, otpustaju se faktori inicijacije i nastaje 70S inicijalni
kompleks (kod eukariota to bi bio 80S inicijalni kompleks, koji bi se sastojao od 40S i 60S subjedinice ribozoma i
Met-tRNK.Met- nema formilacije meti6nina). lnicijatorska tRNK se sada nalazi vezana za P (peptidilni dzep) mesto
ribozoma. Na peptidilnom mestu se nalazi tRNK koja je vezana za rastuci peptidni lanae. Pored P mesta, u okviru
ribozoma nalazi se i A (aminoacilni dzep) mesto na koje dolazi tRNK. sa aminokiselinom. Faza inicijacije se ovim

.,

..

. '
. '

-i7'

' ~

....J

.. . ..
. . .
... --~~::
~

-~

Slika 29- Faza elongacije

TERMINACI~A
lAb- Tyr- Asp- Ptwt- Lu- MM.
Gly

Ab- Cys- V;V

-m

J~ -T)'I~A*P :-Phe-L"'a;-lol.,t
faklor

..

....:-:.:

.... .
:. ~

~-,;.

7';-:

Slika 30- Faza terminacije

Regu/acija genske al<tivnosti (sinteze proteina)

kad eukariota
\.

. .~. :;..:

Regufacija genske aktivnosti na nivou

mo/ekula DNK

hef"!'lij~ke

modifikacije

:..oNK
...: histona

na nivou molekula DNK

na nivou transkripcije
na nivou post-transkripcione obrad~:

.... !T

'l !:. ;

na nivou translacije

:I

ampll~kacija (umnozavanje)
elimiriacija (gubitak)
;
preraspodela

poziciorii efekat
heterohromatinizacija

na nivou post-translacijske abrade

Slika 31 - Tipovi regulacije genske ekspresije

:a ,

Slika 32- Tipovi regulacije genske ekspresije na nivou DNK

. ..i
:

..

Hum2na aenetika - Recetitoriium

zavrsava. Sledeca faza translacije je elongacija (slika 29). Elongacija obuhvata tri stupnja. U prvom stupnju dolazi
do vezivanja nave tRNK za slobodno A mesto u ribozomu. ~ dru~qm stupnju. se stvara prva peptidna veza izmedu
karboksilne (-COOH) grupe metionina i amino (~NH2) grupe nov,e amin.oki~eline, koja je.. dospela na A polozaj preko
tRNK. Stvaranje peptidne veze katalizuje enzim peptidil~transyeraza. Tr~ci stupanj predstavlja translociranje
(pomeranje) ribozoma 'za jedan kodon duz iRNK. Za translociranje .ribozo.ma neophodna je energija koja se stvara
hidrolizom GTP u GDP i a~tivnoscu enzima translokaze: Tada se: tRNK h~ P mestu, koja je sama Ger je ugradila
aminokiselinu u polipeptidni lanae) otpusta, a na' njen6 mesto dolazi .tR~K sa f:. mesta. Sada se upraznjeno A mesto
pon~vo puni.sa novom tRNK koja nasi aminokiselinu: Faza elongacije se u ova tri stupnja kontinuirano odvija, dok
ribozom ne naide na jedan ad stop koqona (UAG, UAA, UGA), tada zapoci.nje faza tenninacije {slika 30). Za stop
kodone l'le postoje komplementarni antikodoni, a za njih se dir~ktno vezuje faktor terminacije translacije koji
je proteinske prirode. Kada se na A mestu nadje. stop kodon, tada enzim peptidil-transferaza {koji je do tada
katalizovao stvaranje peptidnih veza), dodaje vodu na .peptidil-tRNK .{tRNK koja na svom 5'-CCA-3' kraju nasi
kompletan polipeptid koji je u fazi elongacije sintetisan), umesto amino grupe. Time dolazi do raskidanja veze izmedu
tRNK i polipeptida, obe subjedinice ribozoma napustaju.iRNK i time se proces translacije zavrsava. Bitno je naglasiti
da u toku prevodenja iRNK u polipeptid ucestvuje veliki broj. ribozoma (poliribozomi tj. polizomi). Oni se obicno
nalaze na udaljenosti od 80-100 bp ribonukleotida. Time se postii.e stvaranje vise identicnih polipeptida, jer se koristi
ista iRNK.. Nastali polipeptid .' podleze posttranslacionoj niodifikaciji, pri cemu odlazi u cistemu granulisanog
endoplazmaticnog retikuluma (GER) i tamapoprima .finalnr .obliki hemijsku prirodu. Kao takav, protein maze bjti
egzocitozom
uz pomoc Goldi.ijevog kompleksa. izlueen_van
celije (npr. zl~zdane celije)
ili ostati u sastavu celije.
.
.
.
.
..

10.
Re.gulacija genske aktivnosti
.
. . na niv.o. u molekula DNK
. .
Postoji veliki broj.cinilaca koji uticu na to da .Ii ce odredeni gen biti aktivan ili ne i kada ce se vr5iti.aktivacija ili
inaktivacija odredenog gena. Pod pojmom geriska ekspresija {a~~vnqs~. gena}, podrazumeva s~ da 1i ce taj gen -~:-
- biti transkripcijom i .tra~slacijom preveden u ;polipeptid ilL sa mer transkripcijom u..odredenu .vrstu .RNK. :.. - .'
, : ' Regulacija genske aktivnosti maze se vrslti navise naciria (slika31}:Ti nacini se odnosenahemijske promene sa . . . :'
. samom D~K molekulu, eliminaciju (gu~itak) ili amplifikaciju {urim.oiavanje).genetskog materijala, pozicioni .
: efekat {E)romenu polozaja gena) i heterohromatinizaciju:(slika 32). Pod 'pojmom hemijskih .promena na DNK ..
.
. . molekulu :podraztJmeva :se dodavanje alkil grupa {metil, ,.CHJ)::azotnim:bazama. u.okviru DNK'n.ukl~otida (slika 33).. . .
.., . . Metilacijom azotnih baza u okviru gena postiie se njegova inaktivacija (gene silencing). Na primer geni (specificno
.: ~ . . . . citozin u okviru gena) za,1)-globinske lance hemoglobinau jedrima centralnih neurona su 100% metilisani.Medutim
::... ~ p'ioces metilaGijeje reveiZibilari,.:tako:daselektivna meblacijapredstavlja model regulacije. Razlicita tkiva poseduju ,
.' specifrcne enzime :demetilaze (koji.vr5e eliminaciju metil grupa), pana taj naCin mogu u odredenom momentu. u
: zavisilosq.:od polrebeza ne~im proteinom'koji preihodno !Jlelil!.rcmi.;g~n. kodira, dataj prot~in sinte~su. DNK
blastome~ je na ranim stupr:Jjevima brazdanja (dq osmocelijskog stadijuma 100% metilirana, a potom nastupa
demetilacija i pocinje diferencijacija celija: Eliminacija geiia predstavlja pojavu da se odredeni deo genetskog
materijala gubi i.' predstavlja jedan:od mehanizama regufacije genske ekspresije. Ovaj vid regulacije uocen je kod
valjkastih crva (Pseudocoe/omata) i nekih vrsta insekata, medutim nema podataka da je zabelezen kod sisara.
Amplifikacija gena podrazumeva da se odredene DNK sekvence nakon' replikacije nalaze u znatno vetem broju
kopija, nego u parentalnom DNK lancu. U toku razvoja maze doci do selektivne amplifikacije gena u odredenim
tkivima ili celijama. Na primer kod rod a vodozemaca (Xenopus); u dodt~ma je zapaiena amplifikacija gena za rRNK,
koje postaju aktivni u oogenezi. Preraspodela gena (pozicioni. efekat) se odnosi na pojavu da odredeni geni
menjajuci svoju poziciju u .genomu postaju manje ili vise skloni ekspresiji. Ova pojava je narocito znacajna za
diferencijaciju celija plazmocita koje produkuju antitela.' Heterohromatiriizacija je kondenzacija hromatina, pri cemu
se ,vrsi selektivna genska ekspresija: Euhrom~tin (djsperzan), prelazi heterohromatin (kondenzovan), dodatnom
spiralizacijom {superspiializacijom)' koju omogucavaju proteini {histoni) koji se na odredeni nacin vezuju za DNK
; (nastaju nukleozomi). Hemijska modifikacija histona.utice na steperi ekspresije gena. Ukoliko se histonima adiraju
funkcionalne grupe (acetil, fosfo), dolazi do pojaeavanja aktivnosti g~ria, tj. nivoa transkripcije. Acetilacijom ili
fosforilacijom histonskih proteina, vrsi se njihovo odvajanje ..od DNK, pa na taj nacin DNK heliks postaje
pristupacan za prevodenje u RNK. Take je uoceno, da je u' regionima aktivnih gena, hromatin disperzan
.,- (e~hromatin), dok je kod neaktivnih gena uocen kondenzovan hromatin {!leterohrom~tin).

'

. ...

:'o

.:. . : .

,:

.(:.

modifikacije
.
..

modifikacije
.histona:

DNK:
....
.
.

:-~"":

..._~!

METIUAQIJA: -~'

...

. CITOZJNA . :; . ;'

..tri

:. : smetl-~

-_;;,

;}:j;t]idJ;,fiji

.'

'

; :'!-~----

: .: ~ \. ' .

. ' FOSFORILACJJA
METILACIJA

... ..

_, _-:-
_i;\":,_: .
... --:~.":.,

Slika 33 ~ Putevi hemijske modifikacije DNK i histona

~

- .
0- ... ... ......

,, ...,

... . ; :..

:~.

:;.:

.. .. .. ... "- ..

.I.:

...

..

'
,

...

,;

0 ~. ,

: :

,,.

'

",_"::..

~-

.:

..

...

. . :! ..

:: .

. .j

..

"

~ACETILACJJA. ..

. ~:-~: . .~#.f-:H

.~.

.....:

t.:

3
0c~ .

..

:.- :;'

.. :: ~< :; :!:'!' : :!-~_ ..:;:;-:;

...

, Hemijske modifikacijeii::-~.
DNK i histona -~0',

o. :

.:-.

~.:..~

.;

... ..... .

:_~ -' -

Humana genetika - Repetitorijum

11. Regulacija genske aktivnosti n_a nivou transkrip~ije .

..

'

.:

.:i

~-

Prema postulatima Britten~a i Oavidson-a, kod eukariota postoje cetiri klase gena. Prva klasa su geni produktori
{GP), na: cijoj m~trici se sintetise iRNK i sekvenc~ ovih ~en a cine ~!ngl~ s~~v~nce. Drug a klasa ge~_a su gen~
receptori (RG), koji kada nagrade kompleks sa ?ktJvatorsklm ~ole~ull~a . akti~lraJU g~ne prod~ktore k~J~ preth.o?~~
nisu bili aktivni, jer su vezani za histonske proteine .. Prema hemiJSkOJ pnrod1 akbvatorsk1 molekuh mogu blt1 prote1n11h
iRNK-aktivatorni molekul. Taj iRNK aktivatorni molek_ul se sintetis~ na treeoj klasi gena, genu integratoru (GI). Da bi
se gen integrator aktivirao, neophodno je prisustvo cetvrte klase gena, senzornog gena {SG). Gl se aktivira tako sto
se razne indukcione supstance (iz celije ili okolnog tkiva); koje po hemijskoj prirodi mogu biti peptidi, hormoni, cAMP
itd. vezuju za senzorni gen. Tada senzomi gen aktivira gen integrator, Gl sintetise iRNK-aktivatorni molekul (AM),
koji locira receptorski gen i vezujuci se za njega, vrsi aktivaciju gena produktora. Ovaj kompleks gena predstavlja
komplikovanu kaskadu procesa, pri cemu stepen aktivacije gena, zavisi od aktivnosti gena produktora. Veliki broj
gena kod eukariota je transkripciono aktivan, ali se celije medusobno razlikuju i diferenciraju zbog intenziteta
transkripcije gena specificnih za te celije.

Prema danasnjim :gledistima u kontroli ekspresije gena ucestvuju delovi molekula DNK (cis-elementi) i
transkripcioni faktori (trans-elementi), koji su po hemijskoj prirodi proteini. U cis-elemente spadaju specificne
sekvence koje omogucavaju i modulisu gensku ekspresiju. Prva grupa cis-elemenata su promotorske sekvence.
Promotor predstavlja mesto za koje ce se vezati neka od RNK polimeraza (1, 11, Ill), kao i neki od brojnih
transkripcionih faktora. On se nalazi uzvodno od gena i sastoji se od nekoliko vrsta sekvenci. Najdalje od kodirajuceg
region a nalazi se GC box, zatim CMT box i najblize. kodirajucem tegionu nalazi se TATA box. Drug a grupa
cis-elemenata su pojacivaci (enhancers) transkripcije. Oni se ':najtesce nalaze uz\.odno ad gena u sastavu
promotora, ali se mogu naci i u okviru kodirajuceg dela gena. Njihova u)oga je pojacavanje intenziteta transkripcije i
sinteze iRNK. Treca grupa cis-elemenata su REs: (responsible elemimts) :elementi. REs elementi su odredene
sekvence koje odgovaraju na prisustvo signata (hormoni, faktori rastenj~. interferoni), pri cemu pojacavaju intenzitet
transkripcije. REs elementi se. razlikuju od pojacivaca jedino .u tome .sio wse pojacavanje transkripcije, tek nakon .
indukcije sa odgovarajucim hemijskim signalima (molekulima). ~ RE~ elementi su od naroeitog znacaja u procesima
embrionalnih indukcija i diferencijacije celija. .. . . .
. . :
Pod pojmom .trans-elemenata podrazum~va..~e visegrupa transkripcionih .faktora, lj. regulatomih proteina koji
kontrolisu inicijaciju transkripcije. Postojetri grupe transkripcionih faktora; a to su opsti; specificni i inducibilni
faktori. Prisustvo opstih .transkripcionih faktor<Lustanovljeno je u svim tipovima eukariotskih celija. Oni omogucavaju
dovodenje HNK polimeraze ll (koja sintetise ~ iRNK). do ,promotota . i"njeno vezivanje za promotorske boksove
(GC, CMT; TATA). Postoji-oko? proteina koji,.su,opsti transkripcioni faktori i deluju na RNK polimerazu 11, a to su
TF 11 (A, B, D, E, F, H i J). Nakon njihovog .vezivanja za RNK polimeraiu 11 na promotorskom mestu, stvara se
preinicijacioni kompleks (PIK); koji se aktivira fosforilacijom preko ATP i zapocinje transkripciju. Specificni
transkripcioni. faktori su precizno deterrriinisani za .odredemi tip celije, , kao i za odredeni deo zivotnog ciklusa,
fiziolosko ili patolosko stanje. Ovaj tip faktora vezuje se za poja~ivace, ali i za PIK. Na ovaj nacin se pojacava
ekspresija specificnog gena. U klasu inducibilnih transkripcionih faktor~ spadaju regulatorni proteini koji moraju da
budu aktivirani delovanjem hormona ili nekog drugog molekula. lnducibilni faktori se vezuju za REs elemente, i deluju
tako sto pojacavaju intenzitet transkripcije. Jrans-elementi' su podeljent i prema prostomoj konfiguraciji molekula u
cetiri klase. To su transkripcioni faktorisa homeodomenom (sastavlje.niod identicnih regiona koji se vezuju za
.DNK-+"hefix-turn-he/ix"), "cinkovi prsti"~"tinc fingers" (riletalo-proteini koji sadr:Ze dvovalentne jone cinka i u
regionu koji se vezlije za DNK obrazuju pr5tolike tvorevine), "zavojnica-petlja-zavojnica"-"he/ix-/oop-he/i.x"
(vezuju se za DNK sa delom koji podseca na _zavojnicu) i "leucinski rMsferslus"-+"leucine zipper" (sadr:Ze veliku
kolicinu leucina ikao polimeri se zatvarajusli9no rajsfersiUS\J i na taj nacin
vezuju za DNK).
I
.

. I

12. Regulacija genske aktivnosti na nivou post-transkripcije

Nakon sinteze iRNK, dolazi do njene modifikacije, tj. abrade krajeva i isecanja introna. Pod obradom krajeva
se podrazumeva dodavanje CAP strukture na 5' kraj i sinteza poliadenil;3tnog repa na 3' kraju primarnog transkripta .
. U procesu splajsovanja, a uz pomoc snRNP dolazi do iskrajanja introna (nekodirajucih sekvenci) i lepljenja egzona,
pri cemu se primarni transkript znacajno skracuje i prelazi u zrelu iBNK. Zrela iRNK koja ucestvuje u procesu
translacije je jako labilan molekul i podlozan raigradnji. Poznati su .me~anizmi stabilizacije iRNK i kao primer se
navodi stabilizacija hormonima. Kada se in vitro kulturi zlezda~ih c~lija ,dojke doda luteotropni hormon (lTH9

TR~:.J.~r=,~Nf.~l.l~~~.E1 .P:~oM~N.E.ti: ,s1p~yENCI . :

, -.

~ ....

~:~ ~-:

DNK . ;: : .... :. ., .. : . . .

Slika 34- Opsta svojstva genskih mutacija

.'

. .
~

.. ~-
.-:--r.
.-;;...
~

Slik~ 3S~- Ef~kat genskih mutacija na feriotip

~maat~~
..... .
~~ -~

'

.I
.:...... ...

. . . ,.
.,

Slika ~~-

~aktori

koji uticu ~a biodivei'Zitet

,

. .... .

----

-~~ -;:

. Human a genetika - Repetitorijum

.

. prolaktin), on deluje tako sto akti~ira sintezu kazeina, glavnog proteina mleka. Nakon dodavanja prolaktina,
zabelezena je oko 100 puta veta kolicina kazeina,_ .n~go kod _istih ~el!ja koje nisu_tretirane hormonom. Oodavanje
prolaktina, delovalo je .tako sto je tri puta povecana transkripcija gena za kazein; sto" nije u korelaciji sa kolicinom
produkov~nog proteina. Zakljucak je da su iRNK u prisustvu prolaktina 'stabilizov~ne i da su mogle duze da se
koriste u procesu transla.cije. U procesu translapije otkriveno je vise.. regulatomih mehanizama, koji ucestvuju u
odredivanju intenziteta genske ekspresije. Regulatijom translacije moze da- se vrs! sele~cija iRNK na cijem modelu
te se sintetisati polipeptid. Nakon sto je polipeptid sintetisan dolazi do rjegovog posttranslacionog obradivanja .
.Ova vrsta obrade odnosi se na hemijske i geonietrijske {konfo'rfnacione)promerie molekula koje obezbeduju
specijalizaciju njegove funkcije.''Kao prime~:- navodi se obrada primamog .: ]anca preproinsulina (prekursora
insulina). lzmolekulapreproinsulina:moraju .da se-eliminisu 23.aminokiseline da bi presao u molekul proinsulina.
Proinsulin se sastoji od tri lanca (A, 8, C) i da bi presao u aktivnu formu insulina, neophbdno je da mu se prethodno
eliminise C lanae.

..

Regulacija sinteze proteina ne zavrsava se ovde: Stvoreni proteini mogu se koristiti ili odmah razgraditi u zavisnosti
od trenutnih ~potreba . celije; 'njenog..metabolickog: pqtencijala i potreba..~rganizma u celini. .Brojni drugi faktori nakon
toga odlucuju o sudbini proizvedenih'proteina: Na primer, neki proteini da bi mogli da se transportuju dalje moraju da
se vezuju za specificne transportere. Ako ih nema proteini ce odmah podleci dezintegraciji. Stvaranje i razlaganje
bilo koje materije u celiji naziva se turn-over.

'13.1ipovi genskih mutacija

. . :.

.
". 1

~- -

.. ~ . . . ' < ...'.

::_. _.-:_:~.: -:,._, : : .~ ::, :.

.. .: ..

Mutacije predstavljaju promene u genet.s~qf-!l ril_a}?_rij~h._!,Za-razlik~;od _

rekoJ'!lbiQacija koje 'oznacavaju samo
-razmenu, kombinovanje postojeceg nash~dno~fs~~rzaj~'(sllka;34)~~,-~,;t-;-<;,~;,~~,l;,,;;,;,;".,_ . :.
. . .
... .
Mutacije su izvor novih gena, pri eemu mogu bi~ stetne:poorgaqiza01.;(obolje_nja),ili.korisne (znatno.:rede) za evoluciju . - _
vrste '(slika -35):' Jecina -od teorija ;specija~i)e}:j~ J~~(rJ~J~.4}:Jili.ita_~lje:;.uslo'{iiet()groman.~ biodiverzitet::i nastanak .. .~~~:
novih vrsta (slika .36):.Ukoliko se na .divljem _{normalnom1~prv6~tv~ienorii.f9enri;ikoji je .sirokoiasprostranjen :.:,...::,_ .
u prirodi) genu dogodi mutacija i pri tome .on ~pred~ unovLgeii;~takvamutadja~se:oznacava kao direktna. Ova :- promena je reverzibilna, ali je,njena frek\fencijaznatnQ .rrianjapdJrekvencije.:-di[ektnih mutacija; Jedna od klasifikacija > ,,-.
mutacija odnosi se na tip -celija !J :kojiiri_(()~~::ria_st~ju ~(~l!k~-:~!) :?;fako;:s~:3prna.tske .-rnutacije nd nose .na'one mutacije :
koj~ su nastale . u telesnim celijamcfmekog-6rgariiziria;:qca'6:-:takve:ne1prenose :se' ila potomstvo.U tom slucaju .
.. . organizam,.-nosilac .somatske~mutacije;jef.rno~~ik~{uk91iko.ose ,:s()r:na.tska ,.Jllutacija ,dogodi :U embrionalnom .. . . pe ~iod_u );'je r:jed na ,celijska i~i~ija:~~~-: rn.~fa<;!j~rf#;d~g~i~ne :jK,aocnaj~igfedniji ~primer, rnutacionog ,mozaicizma;' ~ :' -.
. . , , : , navodi ~e J)oja :ocijli .kodi;ooveka:-:'Coyeld<ojkje:;mqzajk'zza',;bojti: ,ociju~;mo~ejrrfati;~u ;<luzici 'smedi .i pia vi pigment,-: ili:
.moze'.imati:oci-razliCitih boja.--U~oliko jemutadja:lokalizovana:u germinativni_m celijama, onda se on a uvek prenosi na
. potomstvo i oznacava s8, ~~99~,r.Tr,l!.~.Ci!iY[l.~ ,VJ.~Ja~ij~~:i;()v,e;_!!J.~!~cij~;-!,l~,~,taj~}JPfl?C~Su gametogenezE;! i znacajne su . _ ..
. sa ~;v.oJu,tivoe _tack e. gle~ista,,_p~s '~bo~f.r~D9~~~utacije ;;~? ; ou91JC~-:fi~.E!Ff1cije~.5!fuili.m.tr~~ mczaic! _.mogtL d? __
. nastanu i --~ - toku 'rane .embnogeneze - kada~: za'.p6sledici.J rriogu1mati :abribrmalni .,f~notip, ~indrome i1i sindrome sa
,,:_ . . . ..ublazenom :tenotipskom simptomatologijom. Kliri!cka s!ika takvih pacijenata .zavisi direktno od celijskih linija .koje stf .
_ c zahvacene mutacijana; ._
odnosry~:-P?stei,de~~-i iljutacija..,: ~oy~~m~~Qll~~~J~~-C.~,::~,~,!~P~-JTay-Sachsova bolest), .. subletalne(hemofilija) ' iti_' reae,~ijabifnejmozaicizam~za':,boN;.~ij4)~:;f~fk~d~; se : ~nogu- podeliti na domiilantne
(nasledena od jedrlOg roditelja, jedna'gamitura mtitiri:u16g gena:ispoljavajii'se'tiheterozigotnom obliku) i recesivne
.(~asl~d~ne qd oba ro,ditelja, dve 9an:Jit~re fl:!Utiranih gena, isp~ljayaju se u homozigotnon1 obliku) mutacije~ Mutacije ... "._
mogu)ezultovati tizickirn:ili hemij~~im limenar),a _: ~ien.efickOg iflatelijala:;\U:iavl.s'ri_~st(od :velicine;oNk:zahvacene' .mut~cijom i/Hi intenzitetom' p()s(edica ' date:'lfnitaclj~;-~ 6ne~mogh;iia:btidu1~pod,eljeni:na :genske :(mikrolezije}.:i ;..,,: ;-.;. :
hromozomske (makrolezij.e)mutacije <:,;~;;.~ .;: ~i,;,::.<:.~:;g~:'t"Jc;,.;c:,#?,J:~~! :::::-r:t::s,~":;f.,~i~''~v(;'l:~x~ :.;- .: , . :.;. . , : --.. . . ' :
.Generalno gledano mutacije mogu d~ dov~d~ do;sintei~~'iz~~~}~n6~;-~ ~~t;~:n6~~~f~n~cio.naln6.9 ;rot~ina
-~,':::,:.
.krajnjoj liniji zaustavljaju sintezu proteina.:'Genetske greske:mogu .biti"sup~titucije;. delecije ili insercije. . : ,, ,.. . :~:, .
Slipstitucije su one mutacije koje se karakterisu zamenom 'jednog bainog.:para nukleotida :drugim.: Supstitucije se .
mogu dogoditi po tipu tranzicije i transve!f:ije {siika 38). Trarizicija :je .oblik.supstitucije; kod koje dolazi
za~ene purina, purinom _(A-G ili G-A) ili pirimidina_pidmidinom (C~T ili T~C). Tranverzija je oblik
supstitucije, kod koje dolazi do zamene' pt.iriria pirimidinom {A___;T, G-T, A-c, G-C) ili pirimidina purinom
.(T-A, T-G,C~A, C~G). Bazne supstitt.i'cije se klasifikuju'i_ prema fenotipskoni efektu {aminokiselinskoj
sekv_enci i.r polipeptidu} koji uzrokuju i 'mogu biti misens, n~risens, neu.tralne i tihe. Misens . (missense)
mutacije su one koje dovode do ugradivanja pogresne aminok_iseli_ne u polip.eptid, Nonsens (nonsense) mutacije se

. y .

.m:u

do .

10

.~ ...

,..

' ~

:.

.. ; ,.

':..:

.. -...... ,- ..-,
.... ~ ..

l-

..

~8~~. .

.,._

'

1 ::.: . - ~

-~

..

. :

.-:~

.;

: t-

':':

--~~-:~

..,;"

_..:..]j,'
""~.:.:_

fh(,~

Slika 38 - Klasifikacija point-mutacija

~~:.r:

.'

-.I;

i:

:"'!

- ,~

'.

: ;

. :-

: .'

. .:

...!

....,~

..

Human a genetika- Repetitorijum

javljaju kada se mutiran kod za odredenu aminokiselinu, transkribuje u jedan od stop kodona (UAA, UAG, UGA).
Ovakav tip mutacija dovodi do prerane terminacije transkripcije i uzrokuje sintezu kraceg polipeptida, pri cemu duzina
polipeptida zavisi od mesta na kome je stop kodon lokalizovan. Ukoliko mutacija dovede do izmene kodona, prf cemu
se aminokiselina, zamenjuje sa aminokiselinom vrlo slicne hemijske prirode (Leu-l-lleu ili Lys-l-Arg) onda se govori
o neutralnim (neutra~ mutacijama. S obzirom qa su supstituisane aminokiseline vrlo slicne hemijske prirode, ova
izmena nedovodi do promena funkcije polipeptida~ Tihe (silenQ mutacije podrazumevaju promenu koja dovodi do
remecenja sekvence kodona, ali se kodira ista aminokiselina. Ukoliko za primer posmatramo da je kod za lizin
3'-TTI-5', i ako dodje do silent mutacije na ovoni kodu pri cemu ce se modifikovati treci bazni par u 3'-TTC-5', po tipu
tranzicije, opet ce se ugraditi ista aminokiselina u polipeptid. Delecije su genske mutacije koje dovode do gubitka
nukleotida, pri cemu se remeti sekvenca gena. Frameshift mutacija uslovljava pomeren okvir citanja i dezintegraciju
kompletne sekvence aminokiselina u polipeptidu. Kod insercija dolazi do umetanja jednog ili vise nukleotida u
sekvencu gena. I insercija ce uzrokovati frameshift mutaciju, jer se time gubi okvir kodirajuce sekvence divljeg gena.
Posledica insercije ili delecije je sinteza nefunkcionalnog proteina.

14. Mutageni
Stopa mutabilnosti kod coveka iznosi oko 10-10. Mutacije su spontane i mogu biti indukovane faktorima sredine
i nastaju i pored dejstva repair-mehanizama (mehanizami popravke). Faktori (agensi) sredine koji mogu biti
fizickdg;hemijs'kogilibioiosko!:r pcfre'kia,--:nnoguprouzrokovati mutacije, nazivajuse mutageni.
Uocena je pojava da purinske i pirimidinske baze postoje u oblikuketq-enolnih izomera (tautomerija). To znaci da
citozin i adenin na polozaju 6 sadrie amino (-NH2) grupu, koja moze preci u imino ( -NH-) grupu, dok kod guanina i
timina koji na polozaju 6 sadrie keto grupu moze doci do izomerizacije u enolnu grupu. Posledice tautomerije se
ogledaju u toku replikacije, kada dolazi do neadekvatnog sparivanja azotnih baza, i stvaranja mutacije po tipu
supstitucije.
;
Fizicki mutageni koji su najcesce jonizujuca zracenja koja mogu biti talasne (X"zraci, gama-zraci) ili cesticne
(elektroni, alfa-zraci, neutroni, pozitroni) prirode. Jonizujuca zracenja deluju tako sto usled velike kolicine energije
koju poseduju, jonizuju molekule, pretvarajuci ih u slobodne radikale (visoko reaktivne cestice), koji prouzrokuju
ostecenja DNK molekula. Ta ostecenja indu~uju greske pri sparivanju baza u toku replikacije; sto uzrokuje baznu
supstituciju. Takode mogu .izazvati raskidarije:estarskih veza (izmedju secera i fosforne kiseline), stvarati prekide na
DNK molekulu i onemoguciti ekspresiju gena (transkripciju) .. UV-zracenje koje nije jonizujuce prirode spada u klasu
fizickih mutagen a. Ono deluje na celije epidermis~a Gerima malu prodornu moc) i na nivou DNK tih celija izaziva
stvaranje. pirimidinskih dimera (dimeri timina), tako sto slabi dvostruku. vezu izmedu cetvrtog i petog C-atoma timina,
omogucavajuci..stvaranje dimera izmedu. dva susedna .timina,. umesto komplementarnog vezivanja sa nasuprotnim.
DNK lancem: Osobina dimera timina je da zbog stvaranja praznine (gap) sprecavaju replikaciju DNK i dovode do
. p.ogr:..,SO.OQ.$pari:v:a(lja_baza. U. slu.ca.iu'citozina naisl91TJ:POioz~ju dolazi do hidratacije, pa nastali produkt nije u stanju
da uspostavi vodonicne veze sa guaninom, pa se DNK heliks despiralizuje. Visoka temperatur<fkiaslfikuje se i<ao
fizicki mutagen, sto se eesto zanemaruje.
Vazno je napomenuti da prilikom suncanja izlozeni deo koze pocinje da trpi ostecenja nakon jedan minut.
Medutim jos je vaznije. istaci da mehanizmi. opravke .stupaju u dejstvo nepos red no nakon toga, tako da
konacno DNK ne trpi bitna ostecenja izuzev, ako nije koza izlozeria iiuzetno jakim i dugotrajnim UV zracima.
Posebno kozakoja ima dosta melanina ima i bolji odbrambeni mehanizam protiv suncanja.
Hemijski mutageni imaju tri nacina delovanja: transformacija baza, ugradivanje analognih (slicnih) baza u toku
replikacije kao i umetanje akridinskih boja u sekvencu DNK molekula.

Najpoznatiji hemijski mutagen koji vrsi bazmi transformaciju je azotasta kiselina (HN02) i vrlo je snazan mutagen.
Deluje tako sto transformise aden in iz amino u imino tautomerni oblik. Adenin se u ovoj situaciji transformise u
hipoksantin, koji je komplementaran sa citoziriom (ugradice se za vrenie replikacije) i ovom prilikom doci ce do
supstitucije po tipu transverzije {A-l-C). Po istom principu deluje i etil-metil-sulfonat, koji transformise guanin u
etil-guanin. Etil-guanin je komplementaran sa timinom, pa ce se u toku replikacije naspram njega ugraditi timin, a
nakon druge replikacije, naspram timina adenin: I u ovom slucaju susrece se bazna supstitucija po tipu transverzije.
Hipoksantin je poznat kao jedan od faktora ubrzanog starenja. Uoceno je da osobe sa prirodno visim nivoom
hipoksantina u proseku krace zive. Dobra je stvar, sto se na nivo hipoksantina ipak moze uticati farmakodinamicima.
Mutageni koji su po hemijskoj prirodi vrlo nalik nekoj azotnoj bazi' (analogi azotnih baza), mogu se ugraditi u toku
replikacije na mesto normalne baze. Anal,ogne baze se pogre.sno ,sparuju i na taj nacin povecavaju stepen

11

I,

. . . ... .. : . - . .c . ..... .:. ___ .. ..,.

~JEHANlZM~_

c::l

REPARACI.TE - J?N~J
..

. DIMER TIMli'iA :

DIREKTNA (IN SITU) REPARACIJA

Fotorcaktiv.a cija
( fotorcaktivira)uci enzim) .
+

+
11

Dealkilacija

lsecanjem nukleotida

- - - ~

'" '

)-J\N.
o"

.. N-11

=o
c CH

:~
. . ~ ':>:
N

Ill REPARACIJA POSLE REPL1KACIJE

+ "Mismatch" reparacija
+- Rekombinativna rcparacija

+-

. - .

REPARACIJA PRE REPLIKACIJE

lsecanjem baza

(alkiltransferaza)

r~

('

=0

. : ~~;:

CH,

~l ~

'
-. '?

SOS

"

i'i-11

N<:=:<>=o
0

11

Slika 39 - Tipovi reparacije DNK molekula

...:.

_,;

Cll,

Slika 40 - Strukturna formula pirimidinskog dimera

---~

OIREKTNA REPARACIJA PlRJ i\110INSKJH DIMERA

.;~J -

_~.: .':_.~""'-:_ -~i.

i!.:. . ...

_i_.

-.
tlmm
~

..-.......

4 VT;

~L.-~~ ~-'\ -~ }j

....

.:.~~..;"!."""

.~

. - :

~: timin

'C!

..,.....~

"
..........................

..

!.

nr-!i<~r~toliaia

UY Zl'accnje
.i

Slika 41.- She ma reparacije pirimidinskog dim era

lSECANJE BAZA
:;1

-r~

. . ;. 6' '''t"O"!Jll_
!l"J ;. :, , ;.....;,. :..
CD oc L.J . ' 0 C 0 C l::l'

' P9r'.9 .0 .:-;.PPo o 8

Jr. rsocanje n~klotid

J 5'

. ib',;'d,;;;H 0id 0 ~ '6'

p0 oD o o p 0 o fl' "]

' . t....'_. l. 01\1-: ~olimruzo

um.Ce
nuklootid
'ispru,~n

p$..g~_8l~] -~ B. .ffi'

!:~'=: ro.ruje o~~

..

lig>za

;E~:f~,-$~:8 -~_,~:, m ,: ...

Sfika 42 ~ Eksciziona reparacija

, .

...

,~

;r

~:

Human a genetika- Repetitorijum

mutabilnosti (broj mutacija). Tipican predstavnik analogne baze je 5-brom-uracil koji se ugraduje u DNK molekul na
mesto timina j cesce prelazi U enolnu formu, pri cemu se Sp?ruj~ sa guaninom i time dovodi do bazne supstitucije po
tipu transverzije (T-+G).
: .
:: ..

Akridinske boje (proflavin, akridin-orani:) se ibog slicnosti u velicini sa. purin-pirimidinskim baznim parom ugraduju
(insertuju) u DNK sekvencu i dovode do frameshift mutacija, koje z_
a posledicu dovode do sinteze nefunkcionalnog
proteina.

: :
U bioloske mutagene spadaju neke vrste virusa, koji imaju sposobnost da se ugrade u humani genom i time
poremete normalnu sekvencu gena, delujuci na.taj nacin mutageno.

15. Mehanizmi opravke DNK molekula

U toku replikacije, kao i pored nje moguce je da dode do pojave greske (mutacije) u normalnoj sekvenci DNK.
Evolutivno se razvio veliki broj reparacionih mehanizama (repair mechanisms), koji svode stepen
mutabilnosti na najmanju mogucu meru (ko~ sisar'! oko 1010 ) i ispravljaju nastale greske (slika 39). Pored
nekorektnog: sparivanja baza DNK je jako osetljiv: prema naglim temperaturnim promenama. Podaci kazu da se
dnevno iz DNK molekula svake humane celije izgubi oko 5000 purinskih baza, zbog raskidanja glikozidnih veza
(kojima su povezani secer i azotna baza). Ovaj proces naziva se depurinacija. Nakon sto se izvrsi depurinacija, na
mesto azotne baze dolazi hidroksilna grupa. Kod citozina uocena je deaminacija (gubitak amino grupe), pri cemu se
citozin transfonmise u uraciL Frekvencija deaminacije citozina izr10si oko 100 baza po genomu dnevno. Jos jedna od
promenanaSNKmelekulu je .-prom0dja-.l'rova!eRtn~g.v.ezivanja -9v.e,.susedne .pirimidinske.haze .(ctimeri. timina -:nastaju pri delovanju UV zraka), sto dovodi do distorzije heliksa, ; koja blokira replikaciju i ekspresiju gena
(transkripciju). DNK polimeraza Ill u toku replikacije ugraduje jednu pogresnu bazu za 10.000 ugradenih baza.
Medutim ovaj enzim ima 3'-5' egzonukleaznu aktivnost, sto zilaci da k13da ugradi nukleotid, ana proverava da li je
korektan nukleotid inkorporiran u polinukleotidni lanae i ova~va ;akcija naziva se jos i samokorigujuca
(proofreading) aktivnost. Zapazeno je da kod Escherichiae coli mutacija gena za 8-subjedinicu DNK polimeraze Ill
znacajno povecava mutabilnost sto ovaj gen cini genom mutatorom (MG).
Direktna reparacija

. .

Kao primer za . direktnu reparaciju navodh:;e korekcija pirimidinskih dimera, nastalih delovanjem UV-zraka
(slika 40). Nakon~sto dode do obrazovanja pirimidinskihdimera, aktivira se enzim DNK-fotoliaza (prisutan je kod
: .. svih organizama), kojLraskida kovalentnu vezu.'izmedu dva susedna-timina (slika 41): Vezivanje DNK-fotoliaze za
pirimidinske.dimere odvij_a se u mraku, Liz koriscenje svetlosti plavog del? spektra,
Direktna:reparacija seodvija:i kada seodstranjuju.razlicite: alkil-grupe; pridodate na azotne baze. Jedna od
najcescih situacija je metilacija guanina na poloi:aju 6, koji se u toku :repllkacije ponasa kao adenin i sparuje sa
timi~<?fTl D~?!kJI~ciju vr5i enzim alkil-transferaza; tako stci uklanja alkil grupu (u ovom 'slucaju metil grupu) vezujuci
je za cisteinski ostafak saaiian u sopstveiioj a~inokisefiiisk6j"s'ekverrci:-oa-bjseizvrs1tcr'dt:alltil-acijajedn-eazoti-tc
baze, potreban je enzim, koji se nakon reparacije inaktivise.
Reparacija
(eksciziona repa:racija)
. isecanjem
.
.
Nakon sto se u molekulu DNK formiraju pinmidinski dimeri (T-J, C-C, T-C), dolazi do stvaranja distorzija (iskrivljenja).
Enzimski kompleks koji se sastoji od vise enzima, yrsr p_otr~gu 'za distorzivnim lezijama (ostecenjima) i
nakon sto je pronade vrsi isecanje fosfodiestars.kih veza (endoriukleaza) sa obe strane lanca oko lezije
(zahvatajuci i nekoliko korektnih nukleotida) (slika 42). Nakoil sto se lanae isece DNK helikaza ga odstranjuje iz
heliksa stvarajuci prazninu (gap). Ovaj gap se popunjava udruzenorh aktivnoscu DNK polimeraze I i ligaze.
Kod prokariota postoji ekscizioni reparacioni mehanizam koji se sastoji od tri proteina UvrA, UvrB i UvrC.
Kod Escherichiae coli se obrazuje kompleks sacinjen od dva molekula UvrA i jednog molekula UvrB, koji se vezuje
za DNK i uz pomoc ATP-a se translocira dui: lanca i trai:i distorziju. Nakon sto se kompleks UvrA-UvrB, veze za
distorziju, ona postaje osetljiva prema endonukleazama koje je isecaju uz pomoc proteina UvrC, koji se vezuje za
UvrA-UvrB kompleks. Uloga UvrC proteina je da omoguci precizno .isecanje distorziranog dela lanca. Nakon sto se
. isece ostecen region (oko 13 nukleotida oko jednog pirimidinskog' dime:ra), distorziran lanae se uklanja delovanjem
DNK helikaze, a nastali gap se rekonstruise udruzenom aktivnoscu DNK polimeraze l i DNK ligaze: Eksciziona
.

'

12

UEPAUACIJA ,\P Mf.STA

e~roe~e~

U:\J..:

E~:zoDukluu

0:"\K

l""limcor;~u

&

'Otli-=~~ll~

e .

fl

fi;an

0 ~5~.

~;

pep11Rjava pr:uninw
JNYftYjr ait i

Li~ua

r-fi H AU

-;:.,
E?--:

..... .:..

~: }~/"

~:..l.

: IIU'-

Slika 44- Reparacija posle replikacije

Slika 43 - AP reparacija

''MISMATCH" REPARACIJA
J~EP,\RACIJA

1'0!'-U: REPLIK.\CJJE

....
I. ''~IISMATCW' REPAR,\CIJA
po1rrino spannr bu

2. Rf.KOi\IBli'IATIVNA REPARACI.J,\

,I

pilimidindiiclift\Cri
medilike....-tthlr
IIIC'Iprnw biii7.C'-

3. SOS REPAR,\CJJA
, ,

<;n)
__.,_ ~G .\"I C

..

:~ ~

... .

Slika 46 - Mismatch reparacija

Slika 45 - Podela postreplikatorne reparacije

."' .

".....
Humane nasledne bolesti asocirane sa
~efektima sistema repar:icije

{: ~:: ..:
: ~~ .
~:,._:;..

IN.tlluinu!'r

... .

preosc-tljho:st

""

. rzraCf'nje

limfunti

Aui1oi.A
t~hngiffUtsi,,

Uloom~n
~ indnn'

~rcinomi

nlkilinjuCi ~etsi

limfn m i
kukcornije

F~\ncnli

.,uC'mij

Xeroc.len
pi;n:scnt'!_Slllr{

..

lf!tlkemijeo

brcino.mi ku>.e
fl'!clDnnmi

..
Slika 48 - Bolesti uslovljene defektom reparacionih sistema

Slika 47 - Verovatnota nastanka genske mutacije

~-

ltif!W!dJH&etiMiit4ii*!ttJi;m5!1W+ti~~~M1.ff,;-

VEZANI GENI

Raz.llt:ite komblnaclje hi"OrnOXoi'T\a u yametlma

nastju slu~ajnorn kornblnac::ljom raz.dvajanja
hornologih hrornoz.oma u anafa~l I rne j otiCke.deobe

'o

.. __
.

,. ,

Komblnacijc genotll:.kog rnateriJala garneta se prl

oplodjenju nalaze u xlgotu, AMFJMIKSI.JA !

... ..

Rekomblnac;lja genetlekog matcriJ-"ID hornologih

4.'"'

sgn~enata

hornologlh hromozotnn, CROSSINGOVI!R, u profad I mejotiCk deobe

Slika 49- Faktori genetickog polimorfizma

Slika 50 - O~obine vezanih gena

Humana genetika - Repetitorijum

reparacija se ukljucuje i u slucaju rekonstruisanja apurinisanih ili apirimidinisanih nukleotida (AP). Enzim
AP endonukleaza vrsi prepoznavanje secera, iseca se AP mesto, i nastali gap remodeliraju DNK polimeraza I i DNK
ligaza (slika 43). lzmenjene baze (hipoksantin, baze sa otvorenim prstenom itd.) u molekutu DNK, odstranjuju se
delovanjem enzima DNK glikozilaze, koji raskida glikozidnu vezu i time stvara AP mesto. Nakon- toga AP
endonukleaza odstranjuje AP mesto i nastali gap rekonstr~isu DNK polimeraz~ I i DNK ligaza.
Mismatch reparacija
Mismatch, SOSsistem i rekombinatorna reparacija su tipovi reparacionih mehaniz_
ama koji se odvijaju posle
replikacije (slike -44 i 45). Da bi reparacija bila uspesna mora da postoji mehanizam koji prepoznaje koji od
polinukleotidnih lanaca nasi ispravnu informaciju,.Kod prokariota je z~pazeno da se markiranje osnovnog lanca vrsi
putem metilacije, pri cemu enzim adenin-metilaza vrsi metilaciju na polozaju 6 svih adenina koji ulaze u sastav
GATC sekvence. Kada se udvoji DNK molekul, novonastali lanae je manje metiliran, jer adenin-metilaza sporije vrsi
metilaciju nego sto se DNK replikuje. Mismatch reparacioni sistem preferencijalno iseca nukleotide iz
nemetilisanog (novonastalog) lanca, nakon cega se gap rekonstruise delovanjem DNK polimeraze 1i ligaze
(slika 46). Znacajno je spomenuti i MutS i Mutl proteine koji su zastupljeni kod svih organizama. MutS se vezuje za
nekorektno ugradenu bazu, a Mutl vrsi protragu za jednolancanim prekidom na DNK nastalim u toku replikacije
(nick= prekid na jednom od dva lanca DNK uzrokovanom nedostatkom fosfodiestarske veza): Kod prokariota MutH
vrsi isecanje nemetilisane GATC sekvence novonastalog lanca, jer ona kao novosintetisani lanae nosi gresku nastalu
u toku replikacije.

SOS sistem

~ .-

.i "

Kod Escherichiae coli uocen je poseban mehanizam, koji reaguje na temperatumi sok, a koji denaturise proteine
celija. SOS sistem omogucava sintezu reparatornih enzima (proteina), koji su neophodni za hitnu reparaciju
DNK, dodatno potrebnu zbog temperaturnog soka. Svaki replikacioni blok Qedinica replikacije-replikon), nakon ..
ostecenja stvara signal koji indukuje .povecanje transkripcije preko 15 gena odgovornih za replikaciju. Odasiljanjem
ovih signala aktivira se RecA protein, koji inaktivise repr.esor- (regulatorni protein) koji suprimira (ne dozvoljava)
transkripciju seta komplemenata SOS sistema: Ovo. se desava. zato sto SOS sistem nije uvek aktivan, vec se
ukljucuje. po potrebi. Regulatorni. protein (suprimator SOS sistema)-je kodiran od strane LexA gena koji blokira
ekspresiju RecA,UvrA, UvrB, UmuC. Kada dode do aktivacije SOS_si ste-ma, ukljucuje se proteazna aktivnost RecA
gena: Proteaze neutralisu LexArepresor i brnogucavaju sintezu velike kolicinereparacionih enzima SOS sisterna; ' .
Mutatori
Mutatori su mutantni geni koji povecavaju stopu mutacije druglh gena; Ukoliko dode do mutacija na lokusima
MutH, Mutl, MutS, dolazi_do povecane stope spontanih mutacija, jer su onemogucene reparatorne sposobnosti
produkata ovih gena. Takode, ukoliko dode do mutacije MutO lokusa, proofreading aktivnost DNK polimeraze je
znacajno redukovana (slika 47). Najpoznatije bolesti koje su uzrokovane mutacijom reparatornih lokusa su
Ataxia telangiectasia, Blumov sindrom, Fankonianemija i Xeroderma pigmentosum (mutacija gena koji obezbeduju
reparaciju nakon UV-zracenja, pri cemu se ne mogu ispraviti pirimidinski dimeri i bolest se ispoljava kao preterana
pigmentacija koze, pojava ozbiljnih ostecenja koze koja se razvijaju u kancer koze, osobe su oko 1000 puta osetljivije
na UV-zracenje, nego zdrave osobe, prenosi se autozomalno recesi~no) (slika 48).

16. Krosing-over
Krosing-over -(crossing-over) je proces ra'zmene, rekombinacije .genetickog- materijala izmedu homologih .
hromozoma, i to je dodatni faktor pojave polimorfizma (razlicitosti) (slika 49): U okviru humanog genoma,
majcinog i ocevog, geni se slobodno kombinuju u potomstvu, dok -~e. geni _koji .su linearno rasporedeni u okviru
jednog hromozoma prenose kao "vezani geni'' (korelativni geni) (slike soI 51). Kod coveka postoje 22 grupe
vezanih autozomalnih gena i jedna grupa gonozomalnih vezanih gena. Medutim, termin vezani nije apsolutan.
Vezani geni ponekad mogu u procesu rekombinacije da se razdvoje, a to' da li i koliko cesto ce se razdvajati zavisi od
. brojnih faktora (udaljenosti gena, stanja hromatina, pola, uzrasta, susednih gena, itd.). Najznacajniji faktor je
medusobna udaljenost vezanih gena. Sto su geni udaljeniji na jednom hromozomu to je veca mogucnost njihovog
13

... .

~ $1Zffl1101ffii
1cM -1Mb

~ w:o :t~ !.Ufti !tOM

Slika 51 - LOO vrednost

11 I ! I I 11 I I I I

1 1

Slika 52 Morgan-jedinica geneticke rekombinacije

I I I I I I .I I! I I I I I I

Fizlcko ra5tojanje izrazeno

u baznim parovim~

I I I I I I' I I

ap.,riv::~nj

..J.!!I!III!!I!!I!!It!!I!I~.LJ.

d II I

tr I I I I 1 I I I

,:--!..' ~~ \! .:_. I!..~

!I I! I' I I

homologih

ti I If I I

I I I I I! I I' I

hromo~em

11 I 11 I I I I I I I I I I I 11 I I I Ill I I I I I I I I
I I I I !1 I I I 1 I j 1 I 11 I I I I I I I I I I !1 I I I I

illi:ffiiliiliiiillllliliiiiilif

ndonukleau ueca
po Jecian

I~

..!!! ~ '..'..'.. ~: ' .,'~'-~' . 'I I I

l - ! ~ ! 1 .f11 1

DNK

mo~ulav

Uga:~:a

I I I

~.strin.skirn

pavazuje
slabod.n
knljve

hra,....tid-

11 I I I I I I it , it I d i1 I I I I I I 11 11 I 11 I

I 11

II

I I

I .. I I

I 11 I I Ill

""""'~''''lf'!!ill''"'"'

,J

J..U..U..U...L. .

p,.s.Cenl hartel . .
tllomplftnwH'Ibmo
umeCu i pove&uju

l I I I! I I I 1

lllllllllldl

lncima late
rijentaclj

:.:~:i:.~~
;.:.~:

. \.
~~

"':

Slika 53- Tok genetickog krosing-overa

Slika 54- Tok genetickog krosing-overa

. ..

'~~-i.

Id I I I I I I,, I I I I I I I I l l I
ll!!jll!l

".:~1:;'>
....... .

..

1 d d I I 11 I i l l 11 I l l d I l l

". !.' V - -.

:.l. . j . ~:~.

;._ I I I I I 1 I I 1 1

--'=.;

-~-

..

..,,'

:.,.,.

HOLLIDAY
STRUKTURA
REKOMBINACIJA

00
Slik<,~55

- Holliday fo~macija

Slika 56 - Rekombinovana.hromatida

,,
.. ; 3 - =

I I 11 I I 11 I 11 I I I I I 11 I I 11 I J I I I I I I I

', .J..l..LL.U...l.

'I'

t
, \!!J!\JI!!

- -.=-.. ,,

liilliillllil

neojednakl
cr~ssing

heterodupleks

-=,

r \

,llUl.UJi I (, I I ~I I J-~- I I I I : : : : : : : : : :
IJ) 1i I I I 1.1 Ill

0"*'

.. -

. .

. .

ftJednaka JtSH (razmena

~trinskih

hronuatlda)

....:....tif!iri4*?5iF

' ' Fa ... +s

;''.

Crossing-over u mitozi

.. ....

; ;:

-\< ..... ..

,I

'

NEMA REKOMBINACIJE

,_
.

Slika 57 - Nastanak heterodupleksa

...

Slika 58- Razmena sestrinskih hromatida

;

.~

..

- .

..

....

... ..... ___

- ----- -.

-----'"'----... ----.. ------ - --

_------ -.____ .--------

. ~ .

.. - . ..

...

~.

..

-~---------- :.

..

. ..

Humana oenetika- Repetitorijum

razdvajanja u toku procesa krosing-overa. Jedinica genske mape je jedinica . rastojanja izmedu gena na
hromozomu. Broj jedinica genske mape jeu direktnom odnos~.sa ~olicinom rekombinacija izmedju lokusa, to znaci
da 1% rekombinacija odgovara Je?noj jedinici 'mape. Morgan (M) je jed.inica koja oznacava procenat
rekombinacije (1M=100% rekombinacije, 1c~=1% rekomb~nacije) . (slika 52) . . lzracunavanje procenta
rekombinacije posluzilo je u preciznom mapiranju gena (linamog raspore_da gena na hromozomu).

Razdvajanje korelativnih gena desava se u pahitenu .profaze . 1.mejoticke . deobe (mejoze). Da bi doslo do
razmene genetickog .materijala izmedu homologih hromozomai :potrebnoje; da., se oni priblii:e i .formiraju fizicki
. kontakL'Homologi hromozomi se ~ jxJstaYijaju jedan .nasprar:n: dnigog (spajaju :s~ homologi parovi) i foriliiraju
sinaptonemalni kompleks. Sinaptonemalni kompleks sastoji se od tri trake proteinske prirode, pri cemu su dve
lateral ne :trakespojene:.preko centralne; trake; preko poprec~ih . niti koje povezuju sekvence nesestrinskih .
..: .:: :. hromatida:.:Nakon-.delimicnog::razdvajanja sinaptonemalnog kompleksa zaostaju'hijazme. Krosing-over se odvija
:,,::.. : ~ ' u regionu:hijazmi;::a .zapocinje,:tako:.sto.speci.ficna. endonukleaza.preseca .jedan polinukleotidni lanae u obe .
. nesestrinske::hromatidei'.~spojenih., homologih .' hrornozoma. (tetrada,: bivalent) (slike 53 i. 54r Presecerii
< . polinukleotidni lanci; koji su . istog smera .se umecu u nesestrinsku hr~matidu delovanjem DNK-Iigaze. Ovakva
formacija izgleda i<ao ..krst; ciji su "kr.aci dvolancane DNK, a sredisnji deo jednolancana DNK; Ova krstolika formacija
naziva se Holidej (Holliday R.) struktura (slika 55). Ukoliko se segregacija (razdvajanje) Holidej strukture dogodi
u pravcu sever-jug, onda se dobijaju dve rekombinovane hromatide, a, ako se desi u pravcu istok-zapad, dobijaju
se dve niti,.' pri cemu je jedna intaktna (nepromenjena}; a druga rekombinovana (slika 56).' u onim d~lovima
hromatide .u kojima se desila rekombinacija,'nalaze se nekorttplementami lanci i nazivaju se heterodupleksi, koji
obraZuju distorzije, pa se aktiyiraju. repair-sistemi koji ih opravijaju (sli.ka 57): u.diplotenu se vrsi segregacija
. .hromatida, pa se hijazme jasno uocavaju .(kod .coveka.:pojednoj;rriejotickoj . deobi postojL55 hijazmi po jednom ' . . .
..:'.-' ,,,. hrcmozorriu): Dakle J<rosing-over.:zapocinje,tJ;pahitenll :a:zavr.5allase:na.korLdlplotena:d:tiimitozi ,je~uocen.kros irig~ /::[(-:{;.".
overi koji 'Se desava 1zmedusestrinskihhromatida.,(RSH~ra~menasestrin_skih:. hromatida);:medutim mnogo je :(~>i
redak i uoceno je da se povecavanakon
:stetnog
delovanjaspoljasnje
(slika
:ss).

.
.
.
. .
.
. . . sredine
.
.
.. .
.

'

-[

'

. . ~.

"

. . ..

...

. . . ::1?:": ~estrikcione endonukleazej njihova-:primenau rnole}<ularnoj :genetici .~

.

-. .

'

..

. : .: : . Restrikcione ,endoriuk~eaze- ~restriktaze}-su .. enziml izolovani :(oko'300 ':Vrsta).i:Z'balcterijskih'celija, koji imaju ., ::.
. . , .sPC!Sobnost.da:: prave, dvolancane -prekiq.e ,~:na . tacno''odr:edenim~::mestima:..u:DNK molekulu: .Restrikcione . '.....
. .:.:~:~r::~.jmdonukleaze:il ' bakterijskim.:celi]amajmaju:ulogu.~da ih ~astf~.'od . uyodel')ja (introdukcije) virusnih genonia u .njihov : ..
. -::~i,>;;.~/.genom::-Ovi'enzimLre-gistruju:palindtonisk.e.::selol..ence :{koje;.:su::iden.ticne.)<ada secitaj4- ~. 3.~5:is'~3~ smeru) :od.4-8 ..:, :
>c- .::i\ : .nu kleotida:.:.O.d::sopstVen ih:'.T.estriktaza::bakterije;'Se:stite :metilac_ijom.;{pomocw enzima 'DNK.metilaze) 'testrikcionih . . .
.:;:;;::::: ..~ .~ ..mesta;:Nakon::Sto:Testriktaze:::izvrse:seceoje;. nastajuJepljivi ~rajev.i, kpji se :uz pomoc 'ligaze mogu spajati sa
kompleliu~ntarnim krajevima DNK razlicitog porekla, sto je d.ov_elo cto revoludje u .molekularnoj genetici, jer
se na ova] riacin -mogu kombinovati genetski materijali bile ~ojih,orga~Jizamamedusob'no. Molekuli DNK koji
nastaju. kombinovanjem vise DNK !Jlolekl,lla TazliQitqg po~klq_Uz. j>Dtr]oC :fe$triktaia ~nazi_vaju himerni (uslovno
.1
. . . . '!f.
receno~ :rekombinO'varii ili ~ibridnl) oNK niolel<uti. 'Dva l>oj~~a'je',1\~~1aJiajve'tli"'pnmeril[~:jOO~stenju. -~aktenja za ..
.
proizvodnju lj. sintezu".humanih hormona i drilgih proteinskih sup.sta-nci~Enziril 'ECORI izolciv"i:mizE.coliseee DNK, ,
. gde god se pojavi GMTIC .sekvenca (humani :genom seee na preko.:tOOP.OOO .fragmenat~): Restrikciona .m~sta .
..
. ~ se -nas1edliju'po.:mendelskim pravilimai-jm~dstavlja_ju polimoifiiail:irestrikcionihfr~gmenata~~-:'i:t,~~~~\:"?,;;,::,/~:;~ "-:~ ..

se

. , =

. . . . is: o:~thit~hpikem~~~~i~t~!Ji~g~~::", ~

}f.,~]w~~~j:~~,~~f~~~~.'

.. ..

Osnovne tehnike . molekularne . biologije:..:s~: :upotreba;iestrikcionjh :~.endonukleaza: .:(rariije ".opisano),

.9el-elektroforeza, PCR; hibridizacija, kloniranje]ena:i sekVendranje 'DN!{.mo1ekula:{slika:59).' / . . : . ;: .. .:.. _.
~ Gel elektroforeia se;upotrebljava kada se :Zeli odreqiti .duiinai 'Cistoca'DNKimol~kula,~:azasniva se na .Spqsobnosti :,. ~; ~~:: :.,
. (naelektrisanih) molekula da se krecu u elektricn6m poiju od negativnog ~apozitivnom polti ct~lektrode ugelu ili 'drugoj. .
s~edini (slika 60). Sto je relativna molekulska masa riekog jedinjenja manja,.to e:ese taj molekul brie kretati .kroz gel.
Na gel, koji je puferisan (u blizini katode) se nanosi .uzorak koji se ispittJje i nakon toga se ukljucuje struja, pri eemti
ce posle odre~enog vremena razliciti molekuli DNK razlicito migrirati. .s obziro.m da je.DNK na gelu nevidljiva, ia
. bojenje se koristi etidijum-bromid, koji ima afinitet prema DNK, pa se tako uocavaju segmenti DNK..; .
.
. PCR (polymerase chain reacfio.n) ili reakcija lancane polimerizacije se. koristi)adaje DNKza ispitivanje dostup.na
malim kolicinama, pa se ovom metodom pos.tii:e i~ vitro amplifikacija, :pri cemu odredena sekvenca DNK ne mora

14

::

;.

DNK analiza
lzvoti DNKza aualizu
.
.

Ri<Jlaski rnat~rijal u k(omc

Gel-elektrofore::z:a.:
- B~jerfje etidijum .
bromidom .
- UV prosvetljavanje .

su

rrlijc S2 jcdrom: .
'

~"'
hnrlonsL':e r-t"Skc.

'',.i

!':;~j:
.
~

. ....

'

....

,...

antnionsloJl 1nust.

~{E

J..n i.t f'UJ(-ornik.a

l,r;!li huk:thlt' ~lu7nk~i.t"
tnl:;!

-~~ .' t~~

~~~ -

.... ...

rC"Ic..-sm: lt"Crtr~li

~~~-. ::;:~~

knren di:.Ll"

..:_? ;;:,:' ~~:'\

.

,,., .Siika 60 - Gel-elektroforeza

Slika 59- lzvori DNK za analizu

PCR- /ancana reakcija polimerizapije'

mo!ekula DNK

1.denaturacija DNK ; ~!..

2.hibridizacija
prajmera

':

ii

,, ........ .

~~

Southern blotting ili test hibridizacije

n.eO.nJe"Dl'\~ ;

Cikhu 1:

2 mu1ckul.:a D~~

;;~~
-~~-

nslr. ~l!llom

ii..;

.... :"' ,;

.'

~ .

3.sinteza novih
/I j '
lanaca
. .i ,: !I ~
-polimerizacija DNK . 1 !:. ! ~

'

Cildus l :

:i

';J _

. Slika 52- Southern blot metoda

Slika 61- PCR metoda

,,
., ,. .

na

in

.. : f'.~}~+~J.i~~::Jl4~?l~ ~;r;f.P.~E,~~?:.~ :.:-

..

-'. , . Primena DNK amaliza.u medicinl,

.~:,~si!~~~{:tM~t;~:~?:.f~S$~f~::l~~~~~~~?~~*~~~~~~~~,. .
.- dlrektna
- lndireJctna

. .

FISII- fluorc:scentna hibridizacija i11 situ

. .:. : Geneticka :predispozicija za ''

. ., ,poligenske bolesti .:: ,: ' '
Genska terapija i
farmakogenetika .
ldentifikacija osoba- DNK
otisak , .
Detekcija genoma
. mikroorganizama

.. : . ..

:;

Slika 63: FISH metoda

.. '

'

~-~ ~

'slika 64- Primena molekulamo bioloskih. metoda .u medicini

"-!!.~ .

.J.:

..,
.. . .

~= ~ ,. :1 Si: . '8molckt.daDi'\~

.
Hibridizacija
situ,
test hibridiza~ije
hrom6zomskim Hi

>~:"t: :

.. :

Ciklu l:
-1 no<>le~at.JDI\I~"'I:is:jlll'

-.. ~ iDl ~.'~ .

Human a qenetika- Repetitorijum

da se klonira (slika 61 ). PCR se zasniva na modelu replikacije, pri cemu se u reakcionu smesu dodaju svi neophodni
molekuli (nukleotidi, prajmeri, joni magnezijuma, pufer, Taq DNK-polimeraza). DNK se u prvom stupnju denaturise na
oko 94 oc, a nakon toga se u fazi odmotavanja (annea/ing-zagrevanje i hladenje DNK u cilju odvijanja dvostrukog
heliksa i indukcije kombinovanja sa komplementarnim fragmentima tj. prajmerima) dodaju prajmeri koji se vezuju za
matricne lance i sluze kao' vodice za DNK polimerazu. Prajmeri su komplementarni vezujucem regionu, pri cemu oni
determinisu-koja sekvenca ce se amplifikovati. Komplerrientamo vezivEmje-prajmera se vrSi na 50-70C. U sledecoj
/
fazi se vrsi ekstenzija, umnozavanje, pri cemu enzim Taq DNK polimeraza ~mplifikuje nukl_eotidne lance. Enzim Taq
DNK polimeraza je termostabilan enzim -uer je ovo svojstvo od kljucnog znacaja za proces), koji je izolovan iz
termofilnih .bakterija; dok optimalno delovarije.; ispoljava na , 72C. _Da -: bi se prajmeri produzili neophodni su
prekurskorski mol~.kuli (dNTP), a joni magnezijuma katalizuju vezivanje nukleotida. Nakon sto se zavrsi ciklus
dobijaju se dva molekula DNK koji je ogranieen prajmerima. Ciklus se ponavlja 30 puta, a nakon tog vremena dobija se 1os kopija DNK molekula; koji se sad a nalazi u znacajnijoj kolicini i kao takav mnogo lakse podvrgava drugim
metodama ispitivanja. Postoje modifikacije PCR metode koje obezbeduju ponovno obnavljanje ciklusa amplifikacije.
Test hibridizacije se koristi . pri proceni komplementamosti izmedu DNKIDNK, DNK!RNK i RNK!RNK, sto ima
znacajnu ulogu za utvrdivanje srodnosti; a narocito se koristi u evolucionoj biologiji. On se zasniva na vestackom
formiranju dvolancanog polinukleotidnog lanca, spajanjem komplementarnih lanaca dve razlicite nukleinske kiseline.
Da bi se ova metoda izvela, neophodno je imati radioaktivno obelezeni marker koja se specificno vezuje za odredenu
sekvencu nukleotida. Marker se moze pripremiti nick-translacijom, pri cemu dezoksiribonukleaze nasumicno prave
jednolancane prekide, koje ce DNK polimeraza I degradirati i ponovo popuniti no vim nukleotidima, "koji sl:l pmthodno
radioaktivno obeleieni. Marker se obelezayp i tako sto se razdvajanjem oba lanca DNK na odgovarajucem mestu,
dodaje smesa heksanukleotida koji .se vetuju za DNK i obrazuju plajmere; za DNK polimerazu, koja .ce sintetisati
novi lanae probnog segm'enta (koja u sebi saar:Ziradioaktivno obelezerie nukleotide).: ' ; ;,
- . -- : .' .
.
Jedna od metoda hibridizacije je Southern blot (slika ,62). Ptva fa_~ . ov~ metodeje.isecanje DNK restrikeionim
enzimima, _pa . -_ se .dobijeni restrikcioni .- frag-rneli,ti ,:.razdva}aju .:gel~elektr~forezo,rn; ::-;P9sle. ::_el~ktroforeze .-vrsi .. .se.
denaturacija (blotting) i prenosenje fragmeriata mi nitrocehilozne .filtere inajl6,nske:friembrane. -DNK se :u ovakvim- ..
uslovima inkubira'; sa jednolancanom radi6aktivno obeleienim : genskiri{ markerom/. koja~:pronalazi : 6dg0varajlfci f' '
komplementami region, hibridizuje se sa njim i nastali hibrid se moze pstanoviti autoradiogiafijom. Slicna metoda :~
So ut~ em blotu-je_Norther'n .blot, medutim- ovom metodom se ispituje hibridizacija DNKsa RNK. Western biotsluzi
;_ : . ' za ispitivanje 'hibridizacije protein a sa .antitelomrdok se kod dot-bl.ot metode .DNK,uzorka;.DNK.ne' iseca)ve6 se . .
denaturise i inkubira sa markerom, .a .rezultati se .ocitavaju u vidu t~~ke manjeg ili veceg intenziteta. ,Mibridizacija se . .
' -. - _.. c moze :ispitivati .na metafaznim hromozomim~.(kao -j na hromatimi' interfaznih jedara), pri cemu. su n:ia,i-keri-'obelezeni\ ' - .
_:.. ~. : .-~- fluorescentnim bojama,-pa se metoda miziva,FISH'(f/uorescent in situ. hibridisation) (slika .63). Danas postoji vellkt ;

-broj fluorescentnih.boja -kojima:se.mogu, obelezavati razni hromozpnii,' receptori, membranski .markeri na povrsini ~
- 6elija, nukleotidne sekvence itd. :- . .

. . Koriscenjem metoda molekulame blologije doslo se na ideju da se izvesne nasledne i turri_pypgene anOf!l?,llijersaniraju
__
p~menom genske terapije (slike 64 i 65). :
_ - _'
_ _ --.
--
.
:,_:y}:/-)- Kion!~a_nje j~ pojam k~ji -,~e vez,uje uzstvaranje ~?pija ili .istovetnih uzoraka (slika 66). Norm~lno ll prirodi- :
.
;.;:-~-"~~~';\{N()~ir~n~~ k~o ~iolo.s~.i pojam izu~etno j~--~~r?~o-~astuplj~p:ig~frTii.~~~,,~qD9:iJ_ ~~:, pr~vlj~,~~~,~~P~9"-~IXJ9..~iq~0~r~Yi;};i1Jl
_.? ::.:_'_ _Je~noJaJ~~~~ bhzan_cJ ?u .. ~lonoyt Sve C:hJe IJ~d~k~g ~rgan~7m~ :~~C:l!'9;~,J~?~~...9P_Iode~~lB~liJ~;-:.pr~"~-~j!Q,W~2~Q~~~~4li';:
_
. su genet1ck1 klonov1: CehJe -tu mora po JeQnor hrpotezr ;potJcu :od .Jedne mahgno .transformrsane (monoklonallio ' . /',<~; , , : - _P!?!~~loJumora) celije,pase zato kaze da suti.miorske eelije. kl~novi prvon.astale maligne celije. ,_. _. -, . .:~: . : _ ,.:_ -~. : -.

;~~I~f!jff6l~~!~*~~i~1~~f~1~t~J~~~l~*j1i{;~%t~~i~ii1f~:f'}'t' i
--. :Medutim pojam kloniranja najcesce se vezLije'uz molekulan16 bioloskEi. metodeJ klonir,anje gena. Naime, k-lonirimje
~-g~na se vrsi uz pomoc bakterijskog cirkulamog genoma.;.{xi cemu .se DNK sekvenca .koja _sadrii neki strani gen,
ugraduje u bakterijski genom, uz pom9e: ~ektora (preno~i~ca)::Taj yektck mora da bude kompetentan da ude -u 6eliju,
.a najcesci vektori su bakteriofagi, plazrnidi .ili Roirnidi {koristi:se r~strikcioni fenomen da bi se strani gen ugradio.
u n.eki _
oo vektora). Kornpleks vektor-gen: naiiva se himenii '(~ekornbiryovani) DNK molekul. Bakteriofagi su
. baktetijski virusi koji zivotni ciklus ob.avljaju u_bakterijskoj celiji,jSri ~emu ~ogu da tigrade svoj genom (a sa njim i
strani gen) u bakterijski. Plazmidi su 'cirkularni DNK molekuli, kojrse rialaie van hrorriozoma, sadrie oko 100 gena i
zasebno se nasleduju. Kozmidi su modifikovani plazmidi, ukoliko je oko ~jih sint~tisan kapsid. Danas se koriste ;
15

W:

.L

: .; :-~. :. ~ ~ -~ :::_r~:=_-:

.. ... , . . .

.. _,. . .... ----~:- ::.t

. :,: - -

:.

GENE AUGMENTATION
(GAT):
.
Uvodjenje ekstra kopije
gena da bi se : : : .. :
obe.zbedio ~rodukt

. '

. KOREKCIJA CILJNE
MUTACIJE: .
- Na nivou DNK.ili RNK
.-

Kod.domlnantno~egatlvnlh mutacija .

CILJNA INHIBICIJA
GENSKE EKSPRESIJE:
Kod maligniteta,
infektivnih bolesti (postoji
nov ili neadekvatan
genski produkt)
Na nlvou: DNK
. RNK
proteina

CILJANO UBIJANJE
SPECIFICNIH CELIJA:
- Kod maligniteta

Slika 6S- Osnovn~ nacela genske tera.pije

~-

>~: !

oOrift-..Olac.. /,n llflm,;i. :

Edin.bur:. ~kotsl:a

.:-:-- . -~- -

.: :: '-
.

"

... :: - ~-

.--. .....

..

...

..

..

: ~~-:-.-

"

~~;\~0~t~~~;:; i~t;J~'
;.;:_: .-:
-~ -.

<.~:~~-;'
-~- ~-~ :~:

" ''~
,_ :~.: - ~

..
..
_ j .... _

..:..,.

..-...

_.-

... -

. sHka 68-'Efape c~,u~l<69 ~ikiusa :;; :~ ..

~--

- ,

- -

~jf:i~:/: ~-~ ...

..

.... .

-. -

.. ...-. : - ~-

.....> .. .. ... :_: ::< ~_; .'_:. k~~::<:_-

. . . .

..-.

':

. ....::::--..: .. :

Human a genetika- Repetitorijum

vektori koji mogu da ugraduju velike sekvence DNK i nazivaju se YAC (yeas~ artefi~ia/ ~~romoso~e) i BAC (bacte!!a~
arteficial chromosome). Vektori se uvode u celiju domacina (E. coli): koJa r~pl~kaCIJam vlastltog genom~ vrs1. 1
replikaciju uvedenog gena. Kompleks domacin-vektor se tako sukces1vno u~n~zava, pa se nak~n .umnozavanJa
(kloniranja) vrsi selekcija klonova sa himericnim DNK. Uz pomoc ovako dobiJenlh produkata form1ra]u se genske
biblioteke.

Sekvenciranje je odredivanje redosleda nukleotida (sekvence), gena ili nekog dela DNK. Najpoznatije su
Maxam-Gilbertova i Sangerova metoda.
.
Maxam-Gilbert metoda zapocinje markiranjem (sa 32P) 5' kraja jednolancane DNK. Nakon markiranja, molekuli
ONK se odvajaju u cetiri grupe, koje se razlicito obraduju da bi se svaka azotna baza modifikovala i mogla pratiti u
nastavku procesa. Posle modifikacije baza vrsi .se njihovo odstranjivanje iz smesa (da ne bi smetale) i dobijaju se
cetiri alikvotne grupe (G, .A+ T, G+A;C) radi pracenja svake baze. Secenjem jednolancane DNK na dva dela, jedan
kraj ce biti obelezen sa 32p Qer se vezuje samo jedan atom radioaktivnog fosfora za samo jedan kraj-5'), dok drugi
kraj nece biti obelezen. Nakon sto se izvrsi elektroforeza .i autoradiografija, .duzina fragmenta odgovara udaljenosti
mesta preseka od kraja lanca koji je markiran radioaktivnim izotopom fosfora. Pozicija fragmenta na autoradiografiji
odgovara polozaju baza u fragmentu DNK.
Sangerova metoda zapocinje tako .sto se jednolancani DNK hibridizuje sa prajmerom, koji je odgovoran za sintezu
drugog lanca u prisustvu nukleotidnih prekursora i ostalih faktora. Jedan od cetiri dezoksiribonukleotida je markiran
sa radioaktivnim 35S. U reakcionu smesu se dodaje mala kolicina 2'-3' didezoksinukleotid trifosfata (ddNTPs) koji
nem~ju 3' QH..iln..!PU, patako lanae DNK ne maze da raste, jer u toku procesa ne postoji 5'-3'orijentacija lanca, jer se
na ovom polozaju vrsi graderije 'fosfo.diet~m*e veze.''P,ifs1Erdicane'\7e~ivanjapbkleotfda(A;--T; -c, G}'"jeta da ce 3<:
dobiti onoliko fragmenata DNK lanca koliko je puta taj nukleotid (koja nije nagradio fosfodiestarsku vezu), prisutan u
ONK fragmentu. Nakori elektroforeze; sprovodi se autoradiografija, na kojoj se vidi da velicina fragmenata odgovara
udaljenosti od pocetka prajmera do mesta gde je prekinuta sinteza novog:lanca, pa se na taj nacin ocitava poredak
azotnih baza, tj. sekvence DNK.

19. Geneticko inzenjerstvo

Geneticko inzenjerstvo je skup metodologije koja ,dovodi do stvaranja genetskih hibrida (ukrstene DNK);
odnosno transfera gena iz jednog organizma u drugi.. Princip genetickog inzenjerstva se zasniva na cinjenici da
nukleami genom svih zivih bica. pokazuje:un,iverzalnosLu. kodirajucem . principu, kao i u istovetnosti u mnogim
procesima. Kao tipican primer genetickog inzenjeringa navodi se ugradivanje humanih gena u bakterijski genom u
. cilju dobijanja korisnih .produkata (insulina i ostalih .hormona; interterona itd.) (slika 67). U genetickom inzenjeringu
koristi se delovanje: restrikcionih: endonqkleazarDNK ligaza l specifi~nih vektora (bakteriofaga; kozmida i
. plazmida}:>Da, bF semekFhumani::gen ugradio;~u bakterijski; pre toga je potrebno stvoriti himemi (rekombinovani,
hibridni) DNK molekul; koji se sastoji od tog gena i vektora. Za ovaj postupak koriste se restrikcione endonukleaze :
koje' zasecaju"V~ktor i -gerrnatacno 'O'd reuenonlmestu ..{-palindromske sekven~e )~-tvaraj~J.6i. ~eyijht.o ,m~sto,..pa .t.akn
gen i vektor po principu komplementarnosti hibridizuju i delovanjem DNK ligaza obrazuju himerni DNK molekul.
Himerni molekul se~ sada nalazi u bakterijskoj celiji i podleze svim osnovnim procesima, odnosno replikaciji i genskoj
ekspresiji. S obzirom da je kodirajuca. sifra 1,miverzalna, sad a bakterija pored sinteze sopstvenih proteina, sintetise i
protein koji je produkt. ugradenog gena, prepoznajuci ga kao svoj. , Genetski modifikovane (GM) bakterije se
kultivisu na hranljivim podlogama u Petrijev)m soljama nC! specjficrioj pH i temperaturi (37,5C). Bakterije obrazuju
kolonije i sekretuju plak (talog) koji se sastoji od korisnog p~odukta; ~PI.ak se formira, zato sto bakterija ne
metabolise strani protein, vec ga egzocitozom deponuje van celije ..

20. Celijski ciklus

Vreme koje obuhvata period izmedu dve sukcesivne celijske deobe naziva se celijski ciklus (slika 68). On je
podeljen na interfazu i deobu. U interfazi'se vr5i priprema ia sledecu deobu, kao i ekspresija gena i replikacija DNK.
Sastoji se ad tri faze: G1, S, G2. U G1 fazi se vrsi priprema za replikaciju i sinteza proteina. To prvenstveno
podrazumeva sintei:u RNK ; proteina koji ce ucestvovati u replikaciji (enzimi replikacije). Ova faza je ujedno i najduza
faza celijskog ciklusa i celija maze da je. zapocne na tri razlicita nacil!a. u zavisnosti 'od delovanja signalnih
mehanizama. Prvo, moze da zapocne nov ciklus celijske deobe, dri.Jgo, da zapocne diferencijaciju ili da ude u stanje
"mirovanja" u Go fazu. Na celiju uticu brojni faktori rasta, produkti lucenja drugih celija,
koji su uglavnom. proteinske
.

16

'
'.

Mitoza

: ;::~; rw:tubi~:~ii~~i$~:< ,. ::i:.~<

' ''~ r tt~: r-,"~:r(:r\(~)

nui.J~olus

.;

., .

b-omozont . : jedova mtmbrana

'{,

~ --

- - - :--- ----.

- - - - -- ....

Slika 69- Faze mitoticke deobe

..

, :

Mejoza
~k.

- .

-,

it-t;
. ~~~ -~;.

...~--~ , . :~-~ ~.
~

~,-- . ::1$f_-~

......... __
piTnwjatilb
inlt-rl:u:a

:~t:_~ r ~~. ~::

~- -

-~cri:~..
.'

i."

Slika70- Faze mejoticke deobe

! ;

,.,__

,..

Humana genetika - Repetitorijum

prirode i neophodni ~su za rast i diferencijaciju celije, kao i unutarcelijski faktori ukljucujuci i nukleame. Spoljasnji
biofaktori deluju uglavnom tako sto se vezuju za membranske receptore i signalnim mehanizmima dovode
do ekspresije specificnih gena. Kada eelija pod delovanjem faktora rasta dostigne restrikcionu (prelaznu) tacku,
tada prestaje njena osetljivost na spoljasnje signale i celija napreduje uS fazu. U 5 fazi se vrsi replikacija DNK i
sinteza histonskih proteina i proteina hromozoma.. Take hromozomi dobijaju jos jednu hromatidu (sestrinska
hromatida) koje su povezane centrom~J"9rn. : Replikacija je. izuzetno' .~!tan proces, kojim se postize konstantnost u
prenosenju genetickog materijala na buduce cerke eelije. U G2 fazi celijskog. ciklusa dolazi do zavrsetka sinteze
proteina koji ce uvecati celijsku masu, a i proteina neophodnih za proces deobe, pri eemu je bitno napomenuti da su
najvazniji ani koji ce izgradivati deobno vreteno (alfa i beta tubulin}. U interfazi se vr5i udvajanje i centriola koji
ucestvuje u stvaranju deobnog vretena u procesima celijske deobe mitozom ili mejozom.
Celijska deoba kod vecine eukariota .moze bit~ mitotska i mejotska. Mitozom se dele somatske (telesne)
celije, odnosno sve .sem .polnih (spermatozoidi,'jajna celija), a glavna od.lika ove deobe je da se odrfava
konstantan broj hromozoma~ tako sto s~ broj hromozoma udvostrucuje pre deobe. lz tag razloga se mitoza
oznacava i kao ekvaciona (ujednacena) deoba. Mejoza je deoba karakteristicna za polne celije, ali se za
razliku odmitoze u mejozivrsi redukcija diploidne (2n) na haploidnu (n) hromozomsku garniti.Jru. Odvija se u
dve etape: mejoza I i mejoza 11, as obzirom da redukuje 2n na nobelezava se kao redukciona deoba.
Mitoza se sastoji iz cetiri faze: profaza, metafaza, anafaza i telofaza (slika 69). U toku profaze mitoze dolazi do
spiralizacije hromatina i obrazovanja hromozomskih struktura koje ~e postepeno skracuju i kondenzuju, dok sintetska
aktivnost eelije biva svedena na najmanjt.i mogueu meriJ. Nukleolusni regioni iseezavaju, a jedrova membrana se
polako dezintegrise na molekule .koji ostaju. u citoplazmi. U blizini.jE:ldra se. moze uociti centrozom sa dva para
centriOla kojr cediii"kraju prafaze zauzeti PRiazaj na suprc5tnlm 'fJdloViirr~f't~iije. rmormiti dEmo no -vreteno:ueobno
vreteno se sastoji od mikrotubula koje se pruzaju ad jednog do dnigog centriola {polami mikrotubuli), a i onih koji se
povezuju za kinetohore hromozoma {kinetohomi mikrotubuli), kao i onih ~oji okruzuju same centriole (asteri) .
.. Metafaza je najkraca faza celijske deobe :i karakteristicna je po tome sto su hromozomi maksimalno spiralizovani.
Hromozomi koji se sada okvimo nalaze na . sr~ini :celije obrazujt{ekvatorijalmi ravan: U . anafazi dolazi do
. segregacije {razdvajanja) hroriiozoma kontrakcijom niti deobnog vreteha koje vode .od centriola do centromere, pri
cemu ovaj proces omogucavaju motomi proteini i ATP; R~zdvojeni hromozomi migriraju pr'ema polovima eelije i kada
dospeju do polova eelije, nastupa .telofaza. Tokom telofaie dolazi do ponovriog organizovanja jedrove membrane uz
pomoc fragmenata EPR-a, formfranja nukleolusa i ostalih organela. U ekvatorijalnom delu citoplazme dolazi do
konstrikcije (suzavanja) citoplazme i obrazovanja deobrie brazde. Duzina deobnebrazde .se postepeno smanjuje i
uzrokuje citokinezu :{podela:citoplazme): kod biljaka~dolazl do formirahja fragrilozoma, zbog pnsustva celuloznog
zida:.Fragmozomi su.poreklom od Goldzijeybg. aparata ili'EBR FpredstaVIjaju vezikulekoje.se akumuliraju i spajaju u.
..ekvatorijalnom .regionucelije t krecu se pretnazidcivirilacelije; dok sehe formira deobna ploca koja sa obe strane .
akumulira celi.Jiozu~ Na taj nacin:nastaju.dye '6erke ceiJjei :koje.nose identicni nasledni materijal u jedrima. .
Mejoza je slozena eelijska deoba, deo prb6esa'koji' nazivamo gametogeneza; r-l?astoji se od mejoze I i mejoze 11,
pri cemu se u obe deobe opisuju profaza; metafaza; . anafaza T .telofaz~ (slika . 70). Profaza mejoze I je
najkomplikt.wat~ijU~najdu7i...d.eo.redukcione.'. aeabe~ .s.as..tP.fi .Se.. opJ>.el,P.odfaza::,Ieptq.ten . ~igoten. oahi~IJ. diploten i
dijakinezis. U toku :teptotena pocinje spiralizacija hromatina .i pocinju da .. se uoeavaju hromoneme (hromatinski
konci) koje su spojene sa unutrasnjom nukl~arr}ol')'l m~l')'lbranom : U zigo.tenu se hrpmozomi jos vise skracuju i
zadebljavaju, homologi hromozomi . pnblizavaju, i 'pocinju. da.:sinapsiraju 'pre.ko krajeva koji su povezani za
unutrasnju nukleamu membranu. Proces sinapsin1nja naziva se sinapsis i hromozomi koji su sad a jedan blizu
drugog obrazuju sinaptonemalni ko.mpl~ks, pa izgleda kao da :se polovinci'njih izgubila. Pahiten se odlikuje po
tom~ sto se formiiaju tetrade {bivalenti) i dolazi !;la prqc~s~ kro~ing-overa. Udiplotenu se zavr5ava krosing-over,
. sinaptonemalni kompleks delimicno . 9ezinteg~se: ,pif: cemu :.hrornqzomi. o~tajli spojeni preko hijazmi,. koje .
predstavljaju mesta genetickog krcising~vera: Dijakinezis :je posfednj;iJaza profaztf mejoze I, i odlikuje se dodatnom
spiralizacijom i pomeranjem. hromozma 'pr~ma periferiji jedra, u~ :nestajaiije nukleolusa (koji su bili zakaceni za
.hromozome) i fragmentaciju jedrove membrane. Metafaza mejoze I se odvija identicno metafazi mitoze, udvojeni
hromo~omi od kojih se svaki sastoji adpo dve ~romatide, smesteni su u ekvatorijalnoj ravni. U anafazi mejoze I celi
hromozomi razdvojeni na mestima ~oji~a. su' bili spojeni hijazmama,. sac a. putuju na suprotne. polove celija. u
telofazi mejoze I se vrsi reintegracija jedra i eelijskih: cirganela; uz cifokiriezu,- pa se dobijaju dve cerke celije sa
diploidnom strukturom hromozoma. lzmedu mejoze I i mejoze 11 postoji kratak perio.d interfaze ili se interfaza ne
uocava... Mejoia ' 11 se desava tako . sto , se sada hroniozomi koji se sastoje od dve hromatide postavljaju u
metafaznu 11 deobnu ravan i u anafazl :11 :deobom centromera r povlacenjem hromatida-sada hromozoma sa

se

'

~ ' o

'

. :.

..

:.

'

'

.:

'

'

..

o: ~

17

J
~-

.,

Gametogeneza

.
;

-: .,.

, Gametogeneza - spermatogeneza

fonniranje visokodiferenciranih
polnih celija.:.. gameta
Sg

izogamija
anizogamija

-~

:
Scl

oogamija
- Metafrte I Metazoe

. Sell
. Std

(il> . (-;)

(n, ~

Gj)-~ (Q) . .

sz /:nJ .'n)

'.

,.'

Slika 71 - Podela gametogeneze

rn:

,.

Slika 72 - Spermatogeneza ..

. :: .

_,!

Aktivnost oogeneze.

Gametogeneza - oogeneza
pocetak

- embrionalni period

tiJ

y=

Og

2"ii i~
.-
2ri iri zn in

f>_l-

:..;. ,... -.

,.

0,~':.'

. L..

~ rodjenje -

-- ' Rm-iMMfi&itrt!Mf3Wati!!

:~ ~ ~~fll ~ :.

fa:za razmnoiannja: '

mitotske dcobc gonlja:

stadijum mirovanja -diktioten

polna zrelost

nasti:ivak sazrevanja u ciklusima

...,. ovulacija - kraj mejoze I
- oplodjenje ~ metafaza 11

... ,..

~ - '! /'~

Slika 73 - Oogeneza

~aze. mirova.nja

Slika 74- Aktivnost"qageneze

. .

l'

.:/{

u toku oogeneze

Spermatogeneza .:.regulacija

. ; . .. .

: Slika 76 - Endokrina regulacija

sperm~togeneze

' ~ i

Human a genetika- Repetitorijum

haploid nom strukturom, odlaze na suprotne polove celije. Kao proi~vod telofaze 11 se dobijaju cetiri haploidne celije,
ili u slucaju mejoze oogeneze samo jedna jajna celija i dve do tri polocite. :. .
celijski ciklus je precizno kontrolisan putem kontrolnih punktovana kojima se kontrolise prethodno odvijeni
proces i ukoliko postoji odredena greska ana se ispravlja, a ako ne moze da se ispravi celija ulazi u
.apoptozu (geneticki programirana celijska smrt). .
.
.
.

: !

' ;

. 21 . .Gametogeneza
Gametogeneza je proces . nastanka visoko diferenciranih polnih celija (gameta) iz nediferentovanih
germinativnih celija, zapocinje u fetalnom periodu, a intenzivno se r;tastavlja za vreme reproduktivnog
perioda jedinke .od puberteta do menop~uze i ~mdropauze (slika .71). Spermatogeneza je proces formiranja
muskih gameta (spermatozoida), a . oogeneza . proces tormiranja zenskih gameta Uajnih celija-ovuma).
Spermatogeneza se odvija u semenim kanalicima testisa, funkcionalnirri jedinicama testisa (slika 72). Oogeneza se
odvija u folikulima jajnika, funkcionalnim jedinicama jajnika (slika 73, 74 i 75). Muska i zenska gametogeneza se
sastoje od tri faze: faza razmnozavanja, faza rasta i faza sazrevanja. U fazi razmnozavanja dolazi do intenzivnih
mitotskih deoba primordijalnih germinativnih celija koje time postaju gonije. Gonije imaju 2n garnituru, kod
muskaraca to su spermatogonije, a kod zena oogonije i zajednicka karakteristika muskih i zenskih gonija je okrugao
oblik sa krupnim ovoidnim nukleusom. Faza rasta ~dgovara interfazi celijskog ciklusa, jer se u njoj vrsi replikacija
DNK molekula, tako da se hromozomska garnitura udvaja. U fazi rasta se spermatogonije i oogonije povecavaju i
prelaze morfoloski u primarne spermatocite i primarne oocite. Faza rasta je znatno upecatljivija kod zenskih
gameta, zato sto se u njoj vrsi jos i previte!ogeneza i vitelogeneza. Vitelogeneza (stvaranje zumanceta) je proces
kojim se sintetisu materije bogate energijom, potrebne za rani embrionalni razvoj. Faza sazrevanja obuhvata
prolazak muskih i zenskih gameta kroz proces mejoze. Kod muskaraca nakon mejoze I nastaju sekundarne
spermatocite (dve celije), a kod zena sekundarna oocita Oedna eelija). Oba tipa gameta imaju haploidnu garnituru.
Kod zena se uocava qa nakon mejoze I ne nastaju dve morfoloski iste celije.,vec se one znatno razlikuju uvelicini.
Krupnija celija je sekundarna oocita, a sitnija je primarna polocita (polarno telo), koja ne ulazi u diferencijaciju
definitivnog zenskog gameta i ne ucestvuje u procesu oplodenja, aiL ima identican genetski sardzaj kao i oocita.
Nakon mejoze 11 nastaju kod muskaraca cetiri spermatide, a kod zena jedna ootida (koja je sposobna zaoplodenje)
i tri sekundarne polocite. Spermatide su loptastog oblika i .nuklelisai da bi sediferencirale u spermatozoid potrebno
je da produ kroz fazu spermiogeneze. Proce~'s ukome se spermatide tr'ansformisu u spermatozoide, prolazeCi kroz
niz morfo"fizioloskih modifikacija, naziva se spermiogeoeza; U toku: ove, faze dolazi do smanjivanja volumena
nukleusai njegove kondenzacije; 'celija s~ polariiuje, pri cemlLse mitoh9ndrije,' centrozom i jedro nalaze na
jednom, a Goldzijev aparat na drugom pol.u celije .. Na racun Gold?ijevog aparata ilastace akrozom, koji se nalazi
na glavi spermatozoid a. U akrozbtnu .se n;a!$z~ ' hidrofit}cki enzimi kojr ce .vrsiti_t~zlaganje cummulus oophorus-a,
coronae radiatae, zonae pellucidae i plazrn-a;membrane oocite i heposrednb tmiogu'citi oplodenje. Na suprotnom polu
celije nalazi se centrozom i jedro, dok se. mitohondrije rialaze u vratu spermatozoida ..Spermatozoid ima i dugacak
bic koji je mikrotubularne grade, a energiju za njegovo pokretanje daju mitohondrije, koje se nalaze u vratu i
sintetisu ATP. Spermatozoid definitivno sazreva! postaje pokretljiv,kada 11apusti pasemenik tj. ductus epididymidis.
. Da bi se.spermiogeneza normalno odvijala';ljutr.itiVne niaterije Li :serrieoim kanalicima obezbeduju Sertolijeve celije,
dok grupa Lajdigovih celija vrsi sintezu androgena (inuskih polnih t16hnona) (slika 76). I na spermatogenezu i na
oogenezu uticu brojni fizioloski faktori 'kao sto su hormon.i, staros~o doba; temperatura, pH i brojni
biohemijski faktori. .Takode treba .naglasiti ~ d~ su gaineti' osetljiVe ,celije preme1 uticajima spoljasnje sredine (npr.
zracenje) i da njihovo ostecenje moze doves.tl do inf~rtil!teta (neplodnosti) ili.razvijanja defektnog potomstva.
.

...

. :

. ' .. : ; . .

;_

'

:: ! ; .

; : .. ) . .! . .

J ., ,

. :.

'

: ;.

22 .. Oplodenje
Oplodenje (fertilizacija) je proces spajanja muskih i zenskih h~ploidnih gameta, pri cemu se obrazuje
diploidni zigot. Oplodenje se kod sisaraodvija u ampularnom delu jajovoda. Oplodenje se sastoji od nekoliko
etapa: kapacitacija, akrozomska ' reakcija spermatozoida u genitalnom traktu zene, aktivacija oocite,
penetracija spermatozoida kroz plazma . membra nu. oocite i . spajanje pronukleusa (jedarnog sadr:Zaja
spermatozoida i sekundarne oocite) . .Kod coveka proces ovulacije . .(deo .menstrualnog ciklusa), tj, izbacivanje
seklindarne oocite iz tercijarnog folikula jajnika, prethodi oplodenju (slike .J7: i 78). Da bi spermatozoid dosao do
jajne celije u Falopijevom kanalu (tuba :uterina), neophodan je normalah motilitet (pokretljivost) (slika 79).

18

..

..

:.-.

Meristrualni ciklus
..f, :LH

Menstrualni cik/us
J. dnn
-

---:"'.

~--~---- '~---

hipofiza
- ~-,;.'

ovarijum
--'----

'~i:f1~~~~J~~~{.j ~":~:::

muladja

Slika 77- Tok menstrualnog ciklusa

Slika 78 - Endokrina aktivnost u toku menstrualnog ciklusa

...

~-

Oplodjenje kod sisara i _coveka

u jajovodu
.

- proksimalni deo Milerovog kanala

neophodna kapacitacija sz.

.cJ.?
.

i;iLD

~=---~.:!..-

-iD
-:'-:::. . .~:!)
. :~;:~

fT:3'\:-1~:.

~:--.....

,.,~

:;.:c~.:~-1,~~~~~~ '>~
.'

....~-----~ ..~~--------. ....

..:

...

-:-'~.":--'"",._

...

Slika 79 - Proces oplodenja

--:.

. : ;-

Oplodjenje i brazdanje zigota

. r

'

:~~ll$J:-~-i(~l~~:
,,-J- ""O ~.I

:.I,_ .;.. <:-!"

-.~.,

Slika 80 - Brazdanje zigota

. t.: .... ;.

:.

....: ..

-"~

Humana genetika - Repetitorijum

Spermatozoidi se u kontaktu sa polnim kanalima iene aktiviraju i time postaju mobilni, a celokupan proces koji
obuhvata navedene promene naziva se kapacitacija. Motilitet, koji... je . posledica kineticke akcije repa
spermatozoid a, obezbeduju svojom energijom gusto napakovane mitohondrije, koje se nalaze u vratnom regionu
spermatozoida. Spermatozoidi se takode transportuju do mesta oplodenja uz pomoc cilija i ritmickih kontrakcija
misica zida jajovoda i kontrakcijama uterusa. Normalan proces oplodenja vrsi jedan spermatozoid, ali da bi on
mogao da oplodi jajnu celiju, potrebno je oko 10.000 spermatozoida koji ce prokrciti put svojim enzimi11.1a do
i kroz omotace jajne celije. Akrozomska reakcija spermatozoida nastaje kada spermatozoid dobije signal da je
stupio u kontakt sa celijskom preprekom, pri eeinu se iz akrozoma oslobadaju enzimi spermolizin i hijaluronidaza,
kao i neki drugi enzimi koji olaksavaju penetrabilne sposobnosti spermatozoida. Spermatozoidi koji nisu akrozomalno
odreagovali nemaju mogucnost da se spoje sa plazma membranom jajne celije. Vrh plazma membrane
spermato?:oida se fuzionise sa plazma membranom jajne celije, pa zatim otpusta nuklearni sadrzaj koji ce formirati
muski pronukleus. U glavi spermatozoida nalazi se i centrozom koji ulazi u citoplazmu jajne celije i omogucice
stvaranje deobnog vretena tokom prve mitoticke deobe oplodene jajne celije ili zigota. U momentu kontakta jajne
celije i spermatozoida, nastaje aktivacija jajne celije, oocita 11 nastavlja mejozu 11 i zavrsava je. Za zavrsetak mejoze
11 neophodno je da dode do oplodenja jajne celije. Jajna celija tokom ulaska spermatozoida otpusta glikoproteinske
granule koje obezbeduju odvijanje kortikalne reakcije. Ova reakcija sprecava polispermiju (prodiranje vise
spermatozoid a u jajnu celiju). Od ienskog nukleusa stvara se zenski pronukleus ..Spajanjem muskog i zenskog
pronukleusa nastaje nukleus, a proces se naziva miksis. Ovaj dogadaj je pocetak ontogeneze buduce jedinke
koja traje do smrti iste. Nakon formiranja zigota nastupa njegovo brazdanje mitotickim deobama i postepeno razvice
novog organizma.

23. Determinacija i diferencijacija embrionalnih celija

Zigot koji nastane u procesu oplodenja, nakon kratkog vremenskog i_ntervala, ulazi u mitotsku deobu, odnosno
zapocinje brazdanje. Od zigota, jedne jedine celije', nastace, multicelijski .organizam, sa oko 200 razlicitih
celijskih populacija kod coveka i oko sto biliona novih celija (slika 80). Zigot ima osobinu omnipotentnosti.
Prve dve celijske deobe su uglavnom determinisane sadriajem iz citoplazme oocite koja sadrzi iRNK prethodno
sintetisanu upravo u ovu svrhu. Celijskim deobama . tokom ranog embrionalnog razvoja blastomere postaju
manje, postepeno pocinju da se menjaju, diferenciraju itime .iz.omnipotentnih postaju'multipotentne celije.
To znaci da ce u jednom stupnju razvica blastomere diferencijacijom dati veliki broj razlicitih celija koje i dalje imaju
sposobnost diferencijacije (multipotentne celije); . dok. ce kasnije davati sve manje i manje razlicitih celija kako
diferencijacija napreduje. Konacno nakon sto se embrionalne celije'svedu na jedan put diferencijacije one ce postati
unipotentne (npr. diferencirace se samo:u eritroeiteili neurone, itd.). Celija koja je diferencirana osposobljena je da
vrsi odredenu funkciju. Mehanizam : di{erencijacije embrionalnih celija se objasnjava regulacijom genske
ekspresije i regulacijom embriogeneze. S obzirom da svaka covekova celija sadrii isti fond gena, to bi znacilo da
ce sve celije vrsiti istu ulogu i biti morfo-fizioloski istovetne. Medutim, razlika izmedu diferenciranih celija je ta sto
svaka vrsi biosintezu specificnih proteina koji celiji dajli funkcionalnu i morfolosku specificnost. Geni koji ce
biti neophodni za sintezu proteina odredene diferencirane celije-ce se konstitutivno (stalno) transkribovati, dok ce
oni kojLnisu specificni, za _tu .celiju biti utisani putem metilacije ili iranskripcionih faktora. Tako su kod central nog
.neuron a geni za alfa i beta globinske lance hemoglobina 100% metilisani, jer nervna celija ne sintetise hem_
oglobin.
Vee je receno da u procesu diferencijacije veliku ulogu ima citoplazma jajne celije. Pre oplodenja citoplazma jajne
celije nije ni hemijski ni fizicki uniformna. Ona pokazuje brojne regiorie koji sadrie odredene supstance, inkluzije,
specifican raspored organela, kolicine RNK itd. Nakon oplodenja, nastupa brazdanje, pri cemu se celije nakon svake
sledece deobe smanjuju i na taj nacin nasle~uju kvalitativno razlicitu dtoplazmu zigota. Citoplazma je vazan faktor
koji determinise aktivnost jedra, celijsku polarizaciju i reakciju na signale iz spoljasnje sredine. Jedra
blastomera ce pokazivati razlicitu aktivnost gena, bas zbog razlicitog delovanja citoplazme, sto se uglavnom odnosi
na prve celijske deobe.
.
.
.
Dakle celijski razvoj ili diferencijacija je determinisan sadrzajerri naslednog materijala; biofaktorima u citoplazmi
oocite koji poticu od majke i sadejstva, interakcU~ (komul)ikaeije) izniedu blastomera (celija) kao i razlicitim drugim
signalima koji dolaze iz organizma koji se razvija i taste. Konacrio diferencirana celija maze se dediferencirati
malignom transformacijom.

19

''

NUI\in:i.RICKE ABERACIJE
HROMOZOMA
POLIPLOIDIJE
TRIPLOHHJE (3n) .

npr. SB,,XXX

..,JOIDIJE
(4n)
TETRA r
-

..

~-

; ~~

-~- ;

4'~'
~Pr~rv
...;.""'-:-rlf,
!'!':
~

-:~: ::

~..le

'....... : .

.t .

ANEUPLOIDIJE
(2n + 1}

TRIZOMIJE

4-L)I.X-~.r

47~~0-: ~-;~ ~

!l-S~X
;,
.
48, .:IGO..v'''"'

MONOZOMIJE . {2n -1)

TETRAZOMIJE (2n + 2)
PENTAZOMIJE (2n + 3)

49,X}lli.Xi(

Slika 81 - Klasifikacija numerickih hromozomskih aberacija

.:

.. :1'

' -?:-

Aberacije hromozoma su prisutne:

....;,;,.
.-'~:.!
;~ ~

'-:

.)

.,

0.6/o J~ ;1 fi:O). novorodjencadi

e 60/o ranih spolitanih pobacaja .
Cl

5.0/o kasrlih spontanih, pobacaja

e 4-5o/o
mrtvorodjene:dece
.
... .
: ~ ~-~

.'.

. .. . - .

.. . ...

,
./

..:.~.:

Slika 82 - Prist.itnost hromozomskih aberacija

-:;.,.

.
' . . . ...

...

;.-

..

'"'

. ,.

~~;;.

Human a genetika- Repetitorijum

24. Etiologija numerickih hromozomskih aberacija

Numericke hromozomske aberacije (hromozomske mutacije) su poremecaji koji se odlikuju odstupanjem od
karakteristicnog broja hromozoma za vrstu (slika 81 ). Ove aberacije mogu da zahvate pojedinacne
hromozome, sto nazivamo anei.Jploidijorn kaO j CeO hrOniO?Omski set, StO Se oznacava kao poJipJoidija.
Normalan sadri:aj naslednog materijala naziva se euploidija. Poliploidije su aberacije kod kojih dolazi do
umnozavanja celog seta hromozoma. Tako se mogu dobiti triploidni (3n), tetraploidni {4n), a rede pentaploidni {5n)
organizmi. Kod coveka poliploidije nisu vijabilne (kompatibilne sa zivotom), dok se kod nekih vrsta biljaka javljaju
kao korisna odstupanja. Etiologija (uzrok) humanih poliploidija je raznovrsna, Ovaj tip mutacija maze nastati kao
posledica endoreduplikacije (replikacija DNK bez deobe) u gonijama, pri cemu se stvaraju diploidni ili triploidni
gameti. Jos jedan od nacina nastanaka je polispermija, pri cemu dva spermatozoida oplode jednu normalnu jajnu
celiju; pa take nastaje triploidija. Etiologija tetraploidija .se posebno naglasava, jer on a nastaje u postzigotnom
stadijumu, na taj nacin sto se DNK replikuje, ali se ne vrsi deoba (supresija deobe). Medutim i poliploidija se maze
uociti kao normalna pojava kod nekih populacija humanih celija (hepatociti, tkivo placente, osteoklast, itd.).
Druga grupa hromozomskih aberacija su aneuploidije. Pod pojmom aneuploidija se podrazumeva povecan ili
smanjen broj pojedinacnih hromozomskih parova. Naime, ukoliko dode do nerazdvajanja odredenog
hromozomskog para u anafazi mejoze (I ili 11) ili mitoze jedna od celija ce imati jedan hromozom u visku, a drug a u
manjku. Celija koja ima jedan hromozom u visku je trizomicna (2n+1) za dati hromozom, a aka se radi o gametu
(koji je dizomican n+1), on sa normalnim gametom obrazuje trizomican zigot{zn+1) :{)ruga ,od 6erki - 8elij~ koja je
ostala uskracena za dati hromozom je monozomicna (2n-1)
ukoliko se radi o somatskoj celiji, a ukoliko se radi o
gametu, on je nulizomican (n-1), a nakori oplodenja zigot je monozomican (2n-1).
Nerazdvajanje je uzrokovano asinapsisom ili desinapsisom. Asinapsis je pojava da dva hromozoma ne
sinapsiraju u profazi prve mejoticke deobe, ne formirajuci hijazme. Desinapsis je pojava da se sinapticki kompleks
rasformira pre vremena, zbog prevremenog razdvajanja hijazmi. Kao posledica oba slucaja, razdvojen hromozomski
par u metafaznoj ekvatorijalnoj ravni daje univalente (pojedinacni hrbmozomi), pri cemu ce oba univalenta
segregacijom u anafazi biti privuceni na jedan pol celije.
Poremecaji u sastavu i funkciji deobnog vretena jedan su od najcescih uzroka aneuploidija.
Jos jedna od pojava koja je vezana uz pojavu aneuploidije je i mozaicizam (miksoploidija). To je pojava da
us led .postzigotnog nerazdvajanja .na rani m stupnjevima razvica, dode do aneuploidije u jednoj od blastomera. Tako
ce nakon odredenog vremena, sve one celije koje su nastale od abe'rantne .blastomere biti aneuploidne. Tako ce
jedinka postati mozaik za broj hromozoma, pri cemu ce.jedna Jinija celija, kojaje nastala od.normalne blastomere biti
normalna, dok ce on a linija koja jenast~la od abercmlne.blastomere-u sebi nositi aneuploidiju~
Faktori koji dovode do navedenih gresaka u mehanizmima deobe, su p6deljeni na sredinske i geneticke. U
sredinske faktore spadaju razne vrste ]onizujucih _zracenja, toksicne i ktiniulativne (nagomilavajuce) supstance,
infekcije virusima, autoimune bolesti; kao - i $tarost -roditelja~ og~otovo m~jke. Prema novim istrazivanjima
ustanovljeno je da je starost majke, nesto manje oca, vrlo bitna za dobijanje zdravog potomstva.

Geneticki faktori se odnose na pojavu da u porodici postoje zajednicke pojave vezane za proces nastanka
aneuploidija: Tako je uocena je predispozicija za vremenski neadekvatnu podelu centromera (anafazno zaostajanje)
ili greske u stvaranju deobnog vretena. Aberantni hromozomisi.J najcesci uzrokspontanih pobacaja (slika 82) .
-

.;....

'

..

' . .

25. Fenotipska ekspresija -numerickih.aberacija a~tozoma

Kod coveka postoje brojne numericke aberacije autozoma, pri cemu .su najcesce trizomije. Monozomije Gedan
hromozom u paru nedostaje) autozoma nisu vijabilne kod coveka, izuzev monozomije X hromozoma.
Najcesce numericke aberacije autozoma su trizomija hromozoma 13, 18 i 21 . Sve tri trizomije su rezultat
nerazdvajanja hromozomskog para u toku anafaze celijske deobe.
Trizomija hromozoma 13, (47,XY+13), drugacije se n~ziva Patau sindrom. Odlikuje se mikroftalmijom, multiplim
anomalija, polidaktilijom, rascepom usne j .nepca, srcanim malformacijama itd. Ucestalost ovog sindroma u populaciji
je 1/12.000 novorodene dece, pri cemu se sa staroscu majke statistika menja u korist povecanja ucestalosti. Oko
50% obolelih umre u prvih mesec dana postnatalnog zivota, a samo 10% dozivi prvu godinu.
Trizomija hromozoma 18, (47,XX+18}, se naziva i Edvardsov sindrom. Fenotip se odlikuje malom telesnom
tezinom, multipnim anomalijama, srcanim ma-nama kao i malformacijom :bubrega itd. Ucestalost u populaciji je
-

20

Tipovi strukturnih aberacija

INTRA
hromozomske
- delecije
- duplikacije
- inverzije

.. . .:~ . ~... -~~ -# i:_li~ ~~

- translokacije
- duplikacije

:~- ~:: :~:~t

: BALANSIRANE iA.i:;
: ..:; in~e~iJ~ :-:~:; !.: .~: ;!:;

Uzrok:
- PREKID na hromozomu/hromozomima

:.:__; trar1St9kac.ij~ : :~ .::_:

' .

. --~.r ;
...

:...

INTER
hromozomske

Strukturne aberacije - uzroci

-~-:

:,:,:

. . "

~~-: ::- -~:~,:--,~~ l~. t:;~ ~~- ;(:,~-~~t

'NEBALANSIRANE ' ;::,~

, .:::~i:~Ij~j1'.},ij~ .
hromozomski

Slika 83 - Podela strukturnih aberacija hromozoma

Slika 84- EtioJogija strukturnih aberacija hromozoma

-~

,, ..'

,-.

De/ecije- parcijalne monozomije

Prstenasti- ring hrompzom

~-~~;t.~

+:~k~;
~--

terminnlne

'

ii \ ...:

intersticijnlnc

Slika 85 - Nastanak i podela delecija

.,,....-

'

. riestabilan ii deobi celije

~ "ring sindrom"
~ac;staj<uije
u ~as
;: ,; .
,.
. tu

- -~ '

Slika 86- Ring-hromoz6tn

.'

Duplikacije ~ parcijarne trizomije

---~~;

~~:.....;,..

-~.;:i~~.

~tt.,.

-~'J!(~
Jri,.~tto

.~:eo.
/
:

CIIIQIIII:IIU;t!"ca

' T.n4c_..,,."'.,;t~

~- -

Slika 87 - Duplikacije

Oup~_.~utt. .

Human a genetika - Repetitorijum

1/6.000 novorodencadi, ucestalost se povecava sa staroscu majke. Oko 30% obolelih umire u toku prvih mesec
dana, a 10% dozivi prvu godinu postnatalnog zivota. :
. .
. . ;. . '
Trizomija hromozama 21,(47,XY+21) ili Daunov sindrom (sindrom mongolbidne idiotije), je najcesca humana
autozomalna aneuploidija. Ujedno .je i najbolje ispitana od svih ostalih aberacija, iz razloga sto osobe sa ovim .
sindromom imaju duzi zivotni vek (oko 30-40 godina) u odnosu na obolele od prethodno navedenih sindroma.
Fenotipski se ogleda u mentalnoj retardaciji, pri . cemu IQ varira od 25-50, hipotoniji, mongoloidnim ocima,
neartikulisanom govoru, srcanim manama (od kojih najcesce umiru), vecom sklonoscu ka leukemiji i "majmunskom
brazdom" (dermatogliD. koja se uocava da ide neprekidno duz dlanske strane drugog, treceg, cetvrtog i petog prsta
leve ruke ..Ucestalost u populaciji je 1/700, a povecava se znatno sa staroscu majke. Najveci broj (95%) obolelih ad
Daunovog sindroma imaju prostu trizomiju 21, pri cemu dogreske najcesce dolazi u mejozi majke. Postoje i
slucajevi mazaicizma koji su zastupljeni sa oko 1-2% obolelih, dok su oko 5% obolelih osoba nosioci
translokacionog oblika mongoloidne idiotije. Treba napomenuti da osobe koje imaju Daunov sindrom uzrokovan
translokacionom trizomijom ili mozaicizmom imaju znatno blazu varijantu prethodno opisanog fenotipa.
Ked coveka su ustanovljene jos i trizomije 3, 7, 8, 9, 10, 12, 15, 16, 19, 20 i 22, ali su one prava retkost u populaciji
take da se njihovom proucavanju ne pridaje veCi znacaj od osvrta na pojedine slucajeve.

26. Nebalansirane strukturne hromozomske aberacije .

Aberacije, pri kojima dolazi do promene uobicajene grade (duzine, rasporeda genskih lokusa) hromozoma
nazivaju se striikturne aberaclje'(s1ik!F83T8il) .'Mogu~sep'odeliti 'na--stabilne (aberantni'hromozom -rrorma!:a:
prolazi naredne deobe) i nestabilne (aberantni hromozom podleze novim prekidima u narednim deobama).
Medutim, znacajnija je podela na balansirane i nebalansirane hromozomske aberacije. Balansirane aberacije
su one kod kojih ne dolazi do gubitka ili povecanja broja gena zahvacenih aberacijom.' Nebalansirane aberacije se
odlikuju gubitkom ili povecanjem fond9 genetickog materijala. U nebalansirane i strukturne -aberacije spadaju
delecije, iing-hromozom, duplikacije i izohromozom. Ove aberacijesu uvek stetne za nosioca.
Delecije (del) su nebalansirane strukturne aberacije u toku kojih .dolazi .do prekida na hromozomu i gubitka
odredenog segmenta (slika 85). Deo koji se izgubi ne sadf'Zi centromeru, ' ne maze da se veze .za niti deobnog
vretena, sto znacL njegov gubitak u toku deobe; Postoje dva tip a delecija, prema .tome gde nastaju, Prvi. tip su
terminalne delecije~ koje podrazumevaju prekid- n? jednom mestu ;i gubitak del a jednog od kraka, Drugi tip su .
intersticijalne delecije; . koje nastaju dvostrukim.prekidima jednog .od kraka hromozoma. lntersticijalne delecije
uslovljavaju -gubitak. sredisnjeg, del a nekog kraka;:. pa nakon. Sto se ,deletira sredisnji region, spajaju se mesta. na ..
kojima su se dogodili prekidi: Delecije f)astaju kao.rezultat nejednakog krosing~overa . ili aka je jedan od roditelja
nosilac balansirane strukturne aberacijEL Delecije aiJtozoma su uvek stetne za nosioca i letalne su u heterozigotnom
stanju, jer se stetni recesivni aiel n.a bomologor:n hromozomu ispoljava: u fenotipu. Ova pojava se naziva
pseudodominacija. Najpoznatiji delecioni sindrom je Cru du chat (maciji plac) sindrom koji nastaje delecijom
krat!~f>9'--~ra~3 - .patogJuomozoma..(5.p:-.) .. f.enotip,je k'!rakteristican .. DO tome sto i?,~led lica nosioca podseca na
maciji lik, karakterislican plac koji podseca na maukanje i ponekad rnentalna retardacija.

Ring-hromozom (r) nastaje kada dode do deletiranja oba telomerna regiona na hromozomu (slika 86). S obzirom da
su telomernLregioni zaduzeni. za .ocuvarije.linearnbg integritetahrcimozorna, njihovim gubitkom krajevi aberantnog
hromozoma postaju lepljivi sa teznjorii da konjugiraju. Oni se spajaju .i grade prstenastu strukturu nazvanu
ring-hromozom. Nastanak ring hromozoma uoeen je n~ svim hromozornima. coveka .. Sto je ring-hromozom veci
(deletirani segment je manji) ,. to. su .stetne posledice manje. Najcesce:.ucicen :poremecaj ~ vezan -:za ,postojanje .
ring-hromozoma je Iaka mentalna retardacija .i nes~o. mC)nja telesna .visina. Ukoliko .dode do :riormalne replikacije
ring-hromozoma nakon deobe obe cerke-. celije iniaqe ideritican ririg-hromozom>Medutim,<ukoliko dode dorazmene.
sestrinskih hromatida ring-hromozoma; onda' dolazi :do nerazdvajanja, stO ce .u buducim generacijama dovesti do nastanka novih prekida na ring-hromozomu.

Duplikacije (dup) su aberacije u toku kojih dolazi do udvajanja odredenog segmenta hromozoma (slika 87).
Udvajanje maze nastati nejednakim krosing-overom; insercijom segmenta jednog homologog hromozoma u drugi ili
ukoliko je jedan od roditelja nosilac balansirarie.strtikturne aberacije. Da bi doslo do insercije (ins), neophodna su tri
prekida na homologim hromozomima~ Ova . prekida isecaju ~egmeht jednog homologog hromozoma, a treci
obezbeduje ugradivanje tog segmenta u drugi homologi hromcizom. U slucajevima insercije jedan od homologih
hromozoma dozivljava deleciju, a drugi duplikaciju. Nepravilan krosing-over podrazumeva da se homologi
hromozomi asimetricno sparuju. Kod coveka usled nepravilnog krosing-overa izmedu segmenata za ~-lance
21

J
--~;.

lzohromozoin

.P

......

......

Slika 88 - Nastanak izohromozoma

Inverzije: pericentricile
paracentricne.
; . .;

nosilac ima NORMALAN FENOTIP

11

H
Slika 89 - Nastanak i podela inverzija
.

.',

,.

~eciprd~ne translokacije
; ''

homozigotna
translokacija

r10i-in:iini
hromozomi

_.~

~
~
,..

--~

~;.,;~.~;~ti~~;~li.~f~~R~~,ft~~s~:;:~~~;~I:':~;~;ifi:~i
Slika 90 - Recipmcne translokacije

..... .. .

....

~-

Human a genetika - Repetitorijum

hemoglobina dolazi do nastanka defektnih oblika hemoglobina Lepore i Kenya. Hemoglobin Lepore i Kenya uzrokuju
nastanak jake anemije. Ouplikacije su fenotipski manje stetne od delecija, a takode su znacajne u evoluciji, jer
obezbeduju dodatni geneticki materijal koji je sposoban za nastanak novih funkcija, tj. divergencije gena.
lzohromozomi (i) su specificni hromozomi koji imaju duplikaciju jednog i deleciju drugog kraka (slika 88). Nastaju
nepravilnom (poprecnom) podelom centromere i u prvom stupnju su telocentricni hromozomi. Oni brzo menjaju
.prostornu konfiguraciju i nakon replikacije postaju izohromozomi koji su metacentricni jer su nastali od dva ista kraka.
lzohromozomi nastaju u anafazi 11 mejoticke deobe poprecnim .(umesto uzduznim) deljenjem centromere.
lzohromozoml mogu biti i dicentricni, a nastaju nakon prekida i preraspodele dva nehomologa hromozoma ili dva
homologahromozoma. Ovi hromozomi imaju dve centromere, najcesce nastaju u G2 fazi celijskog ciklusa.

27. lnverzije
Ukoliko dode .do promene normalnog rasporeda gena u okviru hromozoma onda se takva aberacija naziva
inverzija (inv) (slika 89). lnverzije su balansirane aberacije, zato sto u toku njihovog nastanka ne dolazi do gubljenja
ili udvajanja segmenata genetickog materijala, vec samo do njihove preraspodele duz hromozoma. Postoje dva tipa
inverzija. Paracentricne inverzije su one koje ne dovode do promene pozicije centromere. Nakon sto se naprave
dva prekida, segment ogranicen prekidom se rotira za 180. i ponovo se inkorporira u hromozom, prH:emu remeti
normalanredosled genskih lokusa. U tok!J mejoze homologi hromozomi ne mogu da sinapsiraju praviln<;>, pa grade
inverzionu petlju. Nakon krosing-overa nastaje dicentrican hromozom i acentrican (bez centromere) fragment
koJi.s~ _.gubi~.Jer.. ne .maze ..da .k.onjugir.a ..sa .oitima.deo.bn.qg _vretena .. U.anafazi .l..dolazi.do .segregac~e.dicentrika,. pri
cemu dicentrik daje dva hromozoma, od kojih svaki ima jednu aberantnu hromatidu sa delecijom. Nakon mejoze 11
nastace jedan nqrmalan garnet, jedan balansiran sa inverzijom i dva nebalansirana aberantna gameta sa delecijom.
lnverzije mogu biti i pericentricne ukoliko dolazi. do promene polqz~ja centromere u okviru hromozoma. Jedan
prekid je na p, a drugi na q kraku, pri. ~emu ~e centromerq nalpzi izmedu prekida. Segment ogranicen prekidima
rotira za 180 i menja raspored genskih Jokusa i centromere. U toku zigotena dolazi do sinapsiranja dva homologa :
para. Jed~m hornologi par je norrnalan, adrugi je nosilac pericentricne inverzije, pa rnorajli na specifican nacin da .
sinapsiraju gradeci inverzionu petlju. Nakon mejoze 11 nastaju cetiri gameta, od kojih je jedan norrnalan, jedan
balansiransa inverzijom i dva nebalansirana pri cernu svaki od njih irna deleciju i duplikaciju odredenog segmenta.
lnvei"Zije se nasleduju PO mendelskim pravilima; dok'je odnos fenotipski normalnih potomaka i potomoka
nosilaca inverzije 1:1 . Uocena je pojava da se: pericentricne inverzije cesto javljaju zajedno sa nekirn
aneuploidijama, . narocito sa . trizomijom 21 i trizornije polnih hromozoma. lnverzije mogu da deluju u pravcu
srnanjivanja fertiliteta.

28. Reciprocne transloka9_ije : : : . .:

Tran~lo~a~!ie _su posebna grupa strukturnih ab~r.acij_~

tok~ .:~ojih dolazi. dQ..prer~~po:dele. nasled_ng~

materijala jednog hrornozoma u drugi. Reciprocne translokacije nastaju.kada dolazi do obostranog transfera
genetickog materijala izmedu dva hromozo.ma (sli_ka 90). On~ .~u ba!ansirane translokacije, jer je fond genetickog
materijala konstantan, ali u toku mejoz~ dolazi do stvaranja aberantnih hromozoma, zbog specificn0g ponasanja
hromozoma sa reciprocnim translokacijarna. U toku profaze I dolazi do sinapsiranja oba para hromozoma izmedu
kojih se desila translokacija i formiraju kvadrivalent (krstasta struktura). Kvadrivalent se u anafazi I maze razdvojiti
na tri nacina: 2:2 (dva hrornozoma odlaze u svaku celiju), 3:1 (u jedn!J celiju odlazi sarno jedan hromozom) ili 4:0
Gedna celija nece .irnati 2 hromozoma). J<od covek~ su .uoceni 2:2 i .~:1 tipovi segregacije kvadrivalenata. Ukoliko
kvadrivalent podlegne 2:2 segregaciji postoje .trj .nacina . segregacije: alternativna, susedna-1 i susedna-2
segregacija. Ukoliko se kvadrivalent razdvoji alternativnom segregacijom jedan garnet ce sadrZati normalne
hrornozorne, dok ce drugi garnet biti balansirim, jer ce . oba hrornozoma biti translocirana. Ukoliko se dogodi
susedna-1 segregacija oba gameta ce biti nebalansirana, jer ce u svakom od njih jedan hrornozom biti normalan, a
drugi biti deletiran. Kao posledica susedne~2 segr~gacije .dobijaju se nebalans.irani garneti, pri cemu ce svaki od njih
kao i kod susedne-1 segregacije, nositi je~an normalan i jedan h.romozom sa delecijom usled translokacije.
Balansirane reciprocne translokacije su . uoeene kod infertilnih m!.!skaraca koji imaju azospermiju (odsustvo
spermatozoida) ili oligoastenospermiju (smanjen motilitet i broj sperrnatozoida), dok kod zena izazivaju infertilitet
ukoliko su izm~dju autozoma i X hromozoma.
22

.~

~.; :

.. :' . to ::

Akrocentricni hramozomi (13, 14,15,21 ,22)

Homologej..he..~ologe
:
.
Nosilac~ormalan fenotip.

. . ...

.f;.-~

Centromwric

fus,ion

.'

Normal

Rob.lrt~onian

chromosome

tr.ansloc::~tion

Slika91.- Svojstva Robertsonovih tr~nslokacija

..

: . ,i

; . .: . ..._; . . .

: ..

. ; .

. -~

.:

:-

D~tekc1ja _m,_
q_
nogenskih

r-:

!
'..
1
1

c-i~ti~-r;a

bolesti
fi b"r"Oii::- -::--- --,------------------------ ----i

Hemoglobinopatije
Fenilketonurija
Hemohromatoza

.,_,;, ~
-.

va/B:~.~~ovat mfii~i6na distrofija .

5Bi~eno
pma 1 na mJsJcna a ro IJa .

Bolesti ekspanzije trinukiEio.tida:

Hahtigtoriova hdrea
Fridraj~ova ataksija
- Spinocerebelarna ataksija

i 1

- Sind~bn1_~r?gi_l,n.og X: .. .. .- .- .. . ~

l_ :~~ ~----~ ~:-~:~--C~~-:~ =--~J-~-~~-~~----. ___I

Stika 92- Najce~_ce moriogenske bolesti kod coveka

.: . . ._.. ....
~

...

. ..
-

.
o

. .,

..

.,.

~ ' .

..

__

.. .

..

.'..--,;

Humana genetika - Repetitorijum

29. Robertsonove translokacije : .

Robertsonove translokacije (centricke fuzije) nastaju kada se translokacija vrsi izmedu dva akrocentricna
hromozoma. Ukoliko se translokacija vrsi izmedu dva homologa akro'centricna hromozoma onda se oznacava kao
homologa Robertsonova translokacija, dok aka se _vrsi izmedu dva heterologa akrocentricna hromozoma, onda se
radi o heterologoj Robertsonovoj translokaciji (slika 91). Robertsonove translokacije nastaju tako sto se na
jednom akrocentriku prekid vr5i ispod centromere, ana drugom iznad, a zatim se spajaju prekinuti segmenti i nastaje
metacentrican (homologa R. translokacija) ili submetacentrican (heterologa R. translokacija) hromozom. Nastali
hromozom ima jednu centromeru, a centromera drugog hromozoma, kaja na sebi nasi dva para kratkih p kraka se
gubi u.toku deobe {minutni hromozom), Osoba koja je nosilac Robertsonove translokacije ima 45 hromozoma
i normalan fenotip, jer se radi o balansiranoj aberaciji i pored toga sto je izgubljen nasledni rnaterijal na p
.kracima. To se objasnjava take sto se u regionima p kraka akrocentricnih hromozoma nalaze geni za rRNK, pa
ukoliko se izgube sa dva hromozoma ani i dalje postoje na ostalim akrocentricima. Problemi sa ovom aberacijom
nastaju u profazi mejoze zbog nemogucnosti pravilnog sinapsiranja, pa se formira struktura pod imenom trivalent.
On se sastoji od dva normalna hromozoma i treceg koji je translokacioni hibrid prva dva, dok se cetvrti minutni
hromozom izgubio. Kod homologih Robertsonovih translokacija nastaje jedan metacentrican hromozom.
Najveca incidenca pri nastanku ovog tipa translokacija uocena je kod 21 para hromozoma. U toku anafaze I ne
dolazi do razdvajanja, jer ovi hromozomi sada cine jedan. Nakon mejoze 11 jedan od gameta bice nulizomican, a
drugi dizomican za hromozom 21. Nulizomican garnet ce nakon oplodenja sa normalnim gametom, biti
monozomican za21 sto dovodi do smrti plod(!. Garnet koji sadrii dizomican 21 ce nakon oplodenja sa normalnim
gametom.dati trizomican zigot za 21 hrom'ozom, sto ce kod ljudi nosilaca homologe Robertsonove translokacije
za 21(21q:21q) uvek usloviti nastanak potomstva sa translokacionim Daunovim sindromom. Najcesca incidenca
nastanka heterologih Robertsonovih translokacijazabelezena ~je kod kombinacija 13q:21q i 14q:21q. Kod nosioca
heterologe R. translokacije 14q:21q u zig.otenu profaze I formirace se trivalent koji ce se sastojati od hromozoma 14,
21 i 14q:21q. Postoje tri nacina segregatije trivalerita (6 razlicitih tipovagarneta), a to su alternativna, susedna-1 i
susedna-2 segregacija. U altemativnoj segregaciji nastaju dva gameta od kojih je jedan normalan (14,21), a drugi
nosilac balansirane Robertsonove translokacije (14q:21q). Oplodenjem normalnog gameta nastaje normalno
potomstvo, dok ce oplodenjem balansiranog gameta nastati balansirana Robertsonova translokacija. Prilikom
susedne-1 segregacije. oba gameta bice nosioci nebalansirane aberacije. Jedan ce imati hromozom 14, a biti
nulizomican za 21' .pa ce nakon oplodenja normi:llnim gametom . doci do letal ne aberacije usled monozomije 21
hromozoma. Drugi""ce imati hromozome 21 i 14q:21q, pa ce njegovim oplodenjem normalnim gametom nastati
translokacioni Daunov . sindrom, zbog ..trizomije 21 . U toku. susedne~2 segregacije .nastaju .nebalansirani gameti.
Jedan od njih sadriace hromozome 14q:21q i)4, pa ce njihovitn oplqdjenjem nastati translokaciona trizomija 14 i
doci ce do letalnog ishoda. Drugi ce blti :mol')ozorriicar:i za 21 hromcizoni, a nulizomican ' za 14, pa ce njegovim
oplodenjem nastati plod koji ce uginuti zbdg iiionozoniije hromozo'nia 14. Ucestalost reciprocnih i Robertsonovih
translokacija je 1:500 novorodjencadi, dok je kod .spontariih pobacaja, razvoja multiplih anomalija i mrtvorodencadi
uoceno da je ucestalost 2,2-6,2%.

30. Monogenske bolesti .

.;- .

Monogenske bolesti (single gene disorders) se nasleduju preko jednog gena. Ove bolesti su jako retke i javljaju
se sa ucestaloscu ad 1-2% u populaciji .(slika 9.2). Najpoznatije monogenske bolesti su Hantingtonova horeja,
miotonicna distrofija, cisti~na fibroza, Duchenne-ova misicna distrofija, ~emofilija itd. :.
.
Hantingtonova bolest (horeja) je monogenska bolest k6ja se nasleduje autozomalno-doininantno. Utvrdeno je da
ukoliko se na genu koji se nalazi na kratkom kraku 4 hromozoma (4p16.3), nade neuobicajeno veliki broj CAG
ponovaka, onda dolazi do sinteze proteina hantingtina koji je naden u celijama centralnog nervnog sistema. Klinicka
slika_je sledeca: postepeno pogorsavanje kretanja, propada[lje intelektualne funkcije, demencija, grcevi lica i udova,
ukrstanje nogu, paranoja i generalno propadanje centralnog nervnog sistema. Bolest se ispoljava tek oko 35-40
godine zivota, dok je u 5% slucajeva ovog oboljenja uocena pojava bolesti oko 25 godine duv.enilna Hantingtonova
. horeja). Nakon pojave obolele osobe iive 10-15 godina. .
. .
.
.Miot9nicna distrofija je autozomalno-dominantna monogenska bolest. Njena ucestalost u populaciji je 1:8000 i
cesto se javlja sa Hantingtonovom horejom., Gen.za miotonicnu distrofiju se nalazi na hromozomu 19. Ovaj gen
kodira enzim protein-kinazu i ukoliko se na 3' kraju kodirajuce sekvence ovog gena nade veliki broj CTG sekvenci,

23
~

... \ _ __;
:.
I.

, '

-.:
--

<:

: . i _
. . ; : .~ ' .

....

. ... \

DELECI.JA

-.

lie- lie;~ Phe _".;- my- V:al

. ,.. -
T ATC ATC TTT GGT GTT

NORMALNO

... .
..

T ATC AT -- T GGT GTT ..

lie - Be- - -- - Gly- VaJ

. -~ ...,

Slika 94 - Disenova misicna distrofija

Slika 93 :. Nastanak.cisticne fibroze

....,..,..

;..__

...

. ~~-

.~~-::;~

: ::~~~ -

..

~'"'- ~

-~

>;<<:

-t-:.-. .
--, _.

..

..

... :.
a

..a
0

.."

"'0

.. ._:... . . .

0'
L

.....

..a

](1)
.. t

IQ

.
.

. . Slika 95 .' Distribucija'.razlicitih tele'snih visi.oa

~

'J~p~r~ciji
.
. F: , . '
,:

-. i

:_.i
-

:~r.t

!.'...

..

~:

Sliki96 ~ Disfriblicija tazlicitlh koeficijenata inteligencije u populaci.

! .

----~------------------------------~~~~

Hum ana genetika - Repetitorijum

dolazi do patogeneze. Klinicka slika: postepeno razvijanje slabosti u misicima, miotonija (stanje u toku koga se misic
sporije relaksira nego uobicajeno), tresenje ruku, katarakta, poremecaji u sprovodnom sistemu srca, poremecenom
crevnom peristaltikom i atrofijom testisa.
,
Cisticna fibroza je autozomalno-recesivna monogenska boles! (slika 93) .. U preko 70% slucajeva cisticna fibroza
nastaje tackastom (point) mutacijom gena koji se nalazi na kratkom kraku hromozoma 7 (7p31). Ovaj gen kodira
integralni transmembranski protein koji je jonski kanal za jone hlora: Mutacija (delecija) se najcesce desava u regionu
.llF508, pri cemu ~e deletira sekvenca koja ce kodirati fenilalanin. CFTR (cystic fibrosis transmembrane conductance
regulator) protein ima ulogu da vrsi skladan transport jona hlora kroz membrariu. Kada je ovaj protein muti ran on ne
postoji kao membranski protein, vec ostaje u cistemi EPR-a. Joni hlora se nagomilavaju u ekstracelularnom
matriksu i u epitelnim sredinama uslovljavaju gust mukus (sekret). Klinicka slika: hronicna boles! pluca,
bronhitis, gust sekret u alveolama, hronicne infekCije respiratornog trakta, slabost srca (cor pulmonale), polipi,
diabetes mellitus, hronicni pankreatitis, bronhiektazije i sterilitet kod muskaraca. Ucestalost bolesti je 1:2500-3000 u
populaciji, dok je najcesca uindoevropskoj rasi.
Duchenne-ova misicna distrofija (DMD) je X-vezana recesivna monogenska bolest. Boles! nastaje kada dode do
delecija odredenih kodona na genu za distrofin, koji je ujedno i najveci humani gen (2,5Mbp) i lociran je na X
hromozomu (Xp21) (slika 94). Uloga distrofina je da povezuje aktinske i lamininske filamente u misicnoj celiji i
njegovim gubitkom dolazi do distrofije (smanjene .ishrane misica). Klinicka slika: postepeno razvijanje misicne
slabosti, usporeni i otezani pokreti ustajanja;lumbalnapogrbljenost Boles! se javlja izmedu trece i pete godine zivota
.i zavrsava se letalnim ishodom oko 18. godine usled kardio-respiratornog zastoja. Varijanta misicne distrofije je i
Bekerova misicna distrofija (BMD), kqjq je, vrlo slicna Disenovoj miodistrofiji, ali napreduje u znatno blazem obliku i
zivotnivekobolelihjeduzi.
':!;
'> ':
:
., .. ; . ':
.
.
Hemofilija se prenosi X-vezano recesivno i fenotipski se odlikuje nemogucnoscu zgrusavanja krvi. Javlja se sa
ucestaloscu u populaciji od 1:5000. Postoje dva tipa hemofilije (A i B) ~ Hemofilija A je najcesci oblik ovog oboljenja i
nastaje usled nedostatka faktora koagulaeije VIII, koji zajedno 'za faktorom: koagulacije IX omogucava normalno
zgrusavanje krvi. Kod hemofilije tipa B dolazi do mutacija na gehu za faktor koagulacije IX, a njena ucestalost u
populaciji je znatno manja 1:40000. Klinicka slika: konstantno-lako krvarenje u zglobovima i misicima, artropatija,
multipli otoci usled krvarenja, a ukoliko dode do vece povrede osoba umire us led masivnog krvarenja.

31. Multifaktorsko nasledivanje . . .

.;. :

Multifaktorsko ' nasledivanje. je . tip nasledivarija;-- u . kome vise gena UZ uticaj spoljasnje sredine . vrsi
determinaCiju nekeosobine. :Ovo znacr da je.delimicna kontrola ekspresijer.gena koji determinisu:neku. osobinu;
uslovljena od strane Cinilacaspoljasnje :sredine. Multifaktorski~ se nasledujukvantitativne osobine kao sto su visina,
tei.ina, obim ekstremiteta; koeficijent inteJigencije itd. (slike 95 I 96). Medutim pored uobicajenih oblika, postoje i
bolesti koje se multifaktorski nasleduju (slika 97)~ Ove bolesti lmaju najvecu .ucestalost od svih bolesti i cine preko
60% svih bolesti. Takve bolesti su kardiovaskulani~. arterijska hipertenzija, rak, tireotoksikoza, hiperholesterolemija,
secerna bolest, rascep usne, . alkoholizam, . shlzofrenija, autizam, Alchajmerova boles!, depresije itd. Kod
multifaktorskih bolesti uoeena je osobina agregacije. To znaci da se geni koji odreduju oboljenja nagomilavaju
(agregiraju) u porodici, pa ce rizik ia r?danje . p~fomstvC! sa predispozicijom za multifaktorski poremecaj biti veci
ukoliko je veci broj clan ova porodice nosilac nekog pomenutih oboljenja: Multifaktorsko nasledivanje je tesko
pratiti, zbog nepravilnosti u prenosenju (odstupaju od mendelskihzakona) i zbog brojnih uticaja spoljasnje
sredine koji nisu jos dovoljno prouceni.

.. . . .

od

32. Prevencija naslednih bolesti

Prevencija naslednih bolesti podrazumeva postavljanje pravilne dija'gnoze, procenu .prognoze i nacina
lecenja bolesti i utvrdivanja rizika ponovnog javljanja bolesti u porodici. Ukoliko se zeli proceniti rizik za
dobijanje bolesnog potomstva usled autozomne ili X-vezane dominantne ili recesivne bolesti, onda se to lako
izracunava na osnovu zakona mendelske genetike. Medutim, kada se radi o proceni rizika za nasledivanje
multifaktorskih poremecaja, ondase zbog n~mogutnosti primene mendelskih zakona koristi empirijski rizik, koji se
ustanovljava na osnovu posmatranja u.cestalosti Qolesti kod . ostalih :srodnika. Ukoliko dode do inbreading-a
(ukrstanja u srodstvu), onda se kombinacijom odredenih istih gena (zbog zajednickog porekla), vrsi
nagoinilavanje stetnih recesivnih h.omozigota. Veliki kqrak na planu ran.og. ~tkrivanja naslednih bolesti omogucila

24

. ..

....

1. Rizik od ponavljanja predstavlja prosecni rizik ili empirijski

rizik koji ce biti razlicit u razliCitim porodicama
2. Rizik se povecava ukoliko postoji vise obolelih clanova porodice
3. Rizik se povecava ukoliko je tdi oblik malformacije ili bolesti
4. Rizik se povecava ukoliko je ucestalost malforiT1.C!~jj~;ili bolesti
veci u populaciji
..
5. Rizik se povecava ukoliko je aficirani.ciQ~~.Porod(c.e.pola koji
je redje aficiran posmatrano u opstoj populaciji

Slika 97 - Osnovni pojmovi o multifaktorskim bolestima

'/~;:;

::L":

-~~-~

J~~
~~~7~~~-~

#i~r~~

.lnaktivacija X
-

~ij:.c:7~

B~i-r &Bertr~m {1949~) .:.

{."iJ;~

~A_R.!)Y?- ~~~(:i,l_:;,
- Russell & Ohno.(1959.)

.. .
- Mary

z,-~~
!'~~;..~,.~

. ~C".'l.lot-

...:...,.
(!..._

...~:'"'-"'....&.

to je. . .X .hroinozom
- ... . . ..
~

Layon

Slika 98 - lnaktivaqij~ X hromozoma

~ -.~

'~t.~f~a._,:v:~l-ol' .

-..:; .

~\.+.:on""""
.,.~'1'~

Humana genetika- Repetitorijum

je prenatalna dijagnostika. Metodom amniocenteze (uzimanje plodove vode) koja se vrsi u 16-oj nedelji
trudnoce, moguce je utvrditi da li plod nosi neku hromozomsku aberaciju ili gensku mutaciju, kao i pol
ploda. Utvrdivanje pola ima veliki znacaj kod X-vezanih recesivnih oboljenja, pri cemu je rizik 100% za dobijanje
bolesnog muskog potomstva, pa se tako moze utvrditi da li plod boluje od neke od ovih bolesti i ako je potrebno
savetovati blagovremen abortus. Metodom uzorkovanja horionskih resica se mogu utvrditi hromozomopatije,
vec u prvom trimestru trudnoce, pa zato ima odredenu prednost nad amniocentezom. Ove metode mogu
posluziti u otkrivanju 70-ak genetski uslovljenih poremecaja (poremecaji nervne cevi, anencefalija, spina bifida,
fenilketonurija, hemofilija i dr.). Da bi se mogla dokazati odredena genska mutacija (tackasta mutacija, insercija ili
delecija) .koristi se .tehnika Southern blot, .DNK. kloniranje i formiranje oligonukleotidnih proba. lndikacije za
primenu prenatalnedijagnostike su sledece: majka starija od 35 godina (veta sans a za radanje dece za trizomijama
.. :...:. autozoma); poremeeaji.vezani zaX-hromozom u porodici, porodicne hemoglobinopatije, enzimopatije, hemofilija A,
. poremecaji razvoja .nervne 'cevi,. fragilniX-hromozom, jedan od roditelja nosilac balansirane strukturne aberacije i
ukoliko je prethodno deterodenosa odredenomhromozomskom anomalijom.

33 .. Aberacijepolnihhromozoma.:
I kod muskaraca i kod zena uocene su strukturne i numericke aberacije gonozoma(X iY hromozoma), koje
mogu znatno ili neznatno da uticu na fenotip nosioca. Najvaznije i najcesce aberacije polnih hromozoma su:
Tarrierov 'sindrom, Klinefelterov sindroni; politbmije X u zenskom polu i polizomijaY,hr-omozemc:. Tarnerm
sindrom ima kariotip 45, XO javlja se kod osoba zenskog pola (u nekim slucajevima i kod muskaraca) (1 :2500) i
predstavlja jedinu vijabilnu monozomiju kod .coveka. Sindrom nastaje uslecl nerazdvajanja hromozoma u
spermatogenezi. (75%), a.isto tako moze nastatiproksimalnom delecijom Xq11, delecijom Xq21 , a i terminalnom
delecijom Xp. Klinicka slika je sledeca: nizakrast (nanizam--+1 00-125cm), amenoreja (odsustvo menstruacije),
sterilitet, naboran vrat, nerazvijene sekundarne polne karakteristike, nizak rast kose na vratu, stitaste grudi
sa siroko razmaknutim bradavicama, pigmentni . nevusi . (mladezi), .hipoplazija (nerazvijenost) noktiju,
anomalije srca itd. Kod zena sa Tarnerovim sindromom ne postoji mentalna retardacija, a duzina zivota je
normalna:Jarnerov sindrom moze imati i svojemozaicne forme, koje odreduju kolikim ce intenzitetom biti izrazen
fenotip obolele zene:(maze postojatimenstruacija inormalna razvijenost mlecnih zlezda). '
.,".< ... . Klinefeltermf-:: sindr.om~~:-ukoliko '- muskarac.':ima::kariot!p.:.47;': XXY~ A8, ':XXXY >ili 49, ;xxx:x.y, onda govorimo o
,<;:u ..J\Iinefelterovom:.sindromu.{poiizomija.Xbromozoma.u,muskompolu).;Ucestalost ovog sindroma u muskoj populaciji :
: :,;:y ,:~ jeJ :1000, anajcesce .nastaje zbog .poremecaja.:-u'J:fll :niejotickoj'deobi majkei r mejotickoj .deobi oca: Neki autori.
;. navodeda.Jnozenastati:.kao:pbsledica:nepr.avilnog:formiranjasinaptonema!nog kompleksa i prekida mejoze u profazi
: ;f.:::t:,, L:Klinefelterov,sindrommoze ,biti :uzrokovan;i ,mozaichim oblicima koji,odreduju intenzitet fenotipa obolelih. Fenotip
' obolelih:se os!ikava ,na sledeci nacin: mentalna'retar'dacija : {ne mora da bude izrazena), sterilitet, oskudna
kosmatosUica, zenski tip pubicne kosmatosti. mali testisi, nerazvijene sekundarne polne karakteristike, dugi
ekstremiteti, krupni zubi i evnuhiodna grada u celini. Kod zena je zabelezena polizoiriijaxhromozoma, pfl
cemu postoji vise varijanti kariotipova kod takvih zena (47, XXX 48, XXXX 49, XXXXX). Fenotip polizomija
ispoljava se mentalnom retardacijom, disfunkcijom ovarijuma, a ponekad somatskim svojstvima karakteristicnim za
Daunov sindrom. Bitno je napomehuti da'.47,XXX.iako .Statisticki iniaju 50% sanse da rode bolesno potomstvo,
uglavnom dobijaju zdravu decu. Poiizomije nastaju usled gresaka u mejozi I i 11 jednog od roditelja. Polizomije Y
hromozoma su zabelezene kod zatvorenika u veceni procentu, nego u obicnoj populaciji. Pretpostavlja se da visak
Y hromozoma izaziva asocijalno i agresivno ponasanje, a javljaju sa ucestaloscu 1:1000 muskaraca. Muskarci sa
polizomijom Y hromozoma {47 1 XYY). ;dcibijaju
uglaynotn
zdravo
potomstvo
iako je statisticki
rizik 50%.
- . . '
..
. .
.
.. . . .
.

se

34. Mehanizam inaktivaCije X hromozoma

'Jnaktivacija X hromozoma podrazumeva, . delimicno blokiranje ekspresije gena na X hromozomu zenske
osobe koji je nasledila od oca, fakultativnom heterohromatinizacijom u Barovo tela (slika .98) .. U toku
oogeneze oba X hromozoma su aktivna, dok su u toku spermatogeneze X i Y hromozomi inaktivni. lnaktivacija X
hromozoma zapocinje na stadijumu blastociste (1000-2000 blastomera), pri cemu jedan od X hromozoma prestaje
da odgovara na transkripcione faktore .i inaktivise se heterohromatinizacijom. lnaktivacija X hromozoma predstavlja
genomski imprinting (otisak), tako da se ovim omogucuje specificna inaktivacija X hromozoma koji je poreklom od
spermatozoida. Nakon sto se X hromozom prvi put inaktivise sve celije ce pratiti matricu inaktivacije istog X

25

 - ........ ,~-.;..: '*;_ . c. ~ --

..

Diferencijacija' pola
.~.

- pojedinl reglonl' na 'xp I Xq

IZBEGAVA..IU .INAKTIVACI..IU

dokaz

razli~::t~~ ~ xo . . : ~
.

OBAVEZNO AKTIVAH:
lnak. centar (XI C)

~o;&iB:x,

~~

E I~SPRES I .JA

aktivnlh gena

sF gen kod XXX iene:

1:1,8 (a ne 1:3)

lmm'";.xx.,.,.,~u
i

... .

: -~ (~i"
..

~-pnrcd""'

..

~i~v
- ~.
~
, YC1V=:""
:
.

'

~.~
~-~.IC.
~ .

PAR
Si'r. ANJENA

eF
=S,. . " .;

~r;;-. '

;i;Qx
......

~~.~. ;

Tasti!i

. - ..

. : ;~~-;~_:;;

:.:~ i;~~t.
:-~::.~;f_ . ~~r:
. :~;;:.Ji.~ ...

.. .

Slika 99 - Parcijalna inaktivacija X hromozoma

Slika 100 - Diferencijacija gonad a

....

.' ,:~ ~

. .;. .

. }

7:'. .

~-

......

. :~,~~

-~ ~-

Slika 101 -Diferencijacija polnihodvoda

.,,..;

HROMOZOM

...: .

Slika 102- Y hromozom.;

,,

Humana genetika- Repetitorijum

hromozoma. Centar inaktivacije nalazi se na proksimalnom delu q kraka X hromozoma (Xq13) i u njemu se
nalazi genski lokus koji ce zapoceti inaktivaciju. Transkribovanjerri ovog gena dobija se jako velika RNK, koja
ucestvuje u formifanju Barovog tela. Prema n6vijim podacima im1ktivacija X hromozoma vrsi se pomocu metilacije
DNK. Barovo tela se kasno replicira u S fazi, ali karakteristicno je da X hromozom nije 100% inaktivan, vec postoje
odredeni geni koji su aktivni (slika 99). To su geni na lokusima Xp22.13 i Xp22.31, koji se prvi repliciraju i k~diraju
antigene krvne grupe Xg i enzim steroidnu sulfatazu.

35. Geneticka kontrola diferencijacije pola

Kao i vecina osobina coveka i diferencijacija pola je uglavnom geneticki determinisana. Medutim,
razlikujemo pet'vrsta determinacije pola: geneticki, gonadalni,fenotipski, psiholoski i socijalni. Svaki ad ovih
tipova razvi)a se samostalno ili u sklopu sa drugim poremeeajima diferencijacije pola; U toku embrionalnog razvica i
muski i zenski pal u jednom. momentu imaju istu konfiguraciju gonada (slike 100 i 101). Ovaj stadijum se naziva
stadijum indiferentnih gonada. Medutim u odredenom momentu indiferentne gonade pocinju da se transformisu i
diferenciraju u pravcu koji imgenotipski pal odreduje. Na osnovu ispitivanja osoba koje imajureverziju pola doslo se
do otkrica, da je gen koji determinise pol coveka SRY (sex determing region on Y) gen, koji se nalazi u distalnom
delu kratkog kraka Y hromozoma (slika 102) ..SRY gen produkuje TDF (testis differentiation factor) protein, koji deluje
tako sto indukuje transformaciju indiferentne gonade u testis. SRY postoji kod normalnih muskaraca i kod XY zena, a
ne postoji kod normalnih zena. TDF protein deluje tako sto se vezuje za odredeni deo DNK lanca preko svog
segnrenta t<ojije-oznaten ~kao HMG-,fhigh mobiJity:group},blokr~ ,mer:ja f.:Gnf~rmaciju ,J:le!~ks-3,-. despiralisuci .g3 -!
savijajuci ga za BOo . U sustini TDF se ponasa kao transkripcioni faktor. Time se postize da odredene sekvence
ONK dolaze u kontakt sa udaljenim transkripcionim kompleksom. i time se transkribuju dajuci specificne
produkte koji ce izvrsiti diferencijacijo testisa. Takvi su npr..gen za enzim .P450 aromatazu koji omogucava
sintezu steroidnih hormona, a i gen za anti-Miler hormon (AMH) ..Da bi se. normal no formirali testisi pored SRY
gena, neophodan je i SOX9 gen koji se nalazi na polozaju .17q i kodira transkripcioni faktor. slican TOF-u (takode
sadrii HMG). Oa je prethodna tvrdnja tacna dokazano je kod osoba koje imaju nedostatak jednog alela ovog gena.
Takve osobe imaju sindrom kampomeHcne displazije, koji se.oslikava u multiplim anomalijama kostano-zglobnog
sistema, zenski fenotip (75%) ili hermafroditizam ikratak zivotni vek. Na polozaju 9q nalazi se jos jedan gen koji je
bitan za diferencijaciju pola. To je SFt (steroidogenicfactor 1) gen koji kod_iratranskripcioni faktor SF1 i deluje u
Lajdigovim celijama .aktivirajuci gene kojr kodiraju enzime ~za sintezu test~sterona . . Rezultati eksperimenata sa
misevima pokazali su da .ukolikoje gen za SF1 deletir.an, neee doci do razvoja nadbubrezne zlezde, a gonade ce se
ubrzo n~kon diferencijacije degenerisati. Postoji tacno determihisan redosled ekspresije prethodno navedenih gena.
Prvo ce se eksprimirati SRY~ gen;.ciji ce proizvod.TDF aktivirati SF1 geri, a potom ce proizvod SF1 gena
indukovati sintezu AMH i testosterona: Kod zenskog 'pola do difer~ncijadje indifer(;!ntnih gonada u ovarijume
dolazi us led nedostatka SRY gena i njegovog proizvoda TDF. Kod ~ena je za diferencijaciju ovarijuma potreban
samQjedan X h~<;>mozom, alije za riormalno fi.mkcionisanje tog X hromozoma, neophodan drugi X hromozom, jer
ukoliko postoji samo jedan X (45, XO), ovarijumi cesei"formlrat1, ali ce veliki procenat obolelih z.ema biti sterilan, zbog
ubrzane atrezije (propadanja) folikula, Kod_iena su na X hrornozomu \JSta~oyljeni specificni geni DAX1 (DSS), koji
uslovljavaju .diferencijaciju ovarijuma. prek9 :svojihj:}rodukata.._Na .p61qzaju')(p21 nalaii se DAX1 ili DSS (dosage
sensitive sex reversa~ gen. I kod muskaraca' postoji DAX1 gen, ali ]e on suprimiran, da bi se normalno odvijao
proces diferencijacije testisa. Medutim ukoliko se na X hromozomu pojave dve kopije DAX1 gena, sprecava se
diferencijacija testisa i determinise diferencijacija ovarijuma. Zato je ovajgen DAX1, odnosno DSS dobio ime dosage
sensitive sex reversal, .zato sto njegova, ekspresija,i ucina~ zavise od . br~ja kopija (doze) u kojoj se nalazi. Kako kod
muskaraca (SF1 i SOX9), tako i kod Z.ena postojef autozomalni geni koji'ucestiluju u normalnoj diferencijaciji gonada.
Kod zena takav gen je WT1, i nalazi se na polozaju 11 p. Na osnovu eksperimenata na misevima kod zenki je
utvrdeno prisustvo proizvoda WT1 gena u genitalnom naboni.

36. Reverzija pola

Reverzija pola je potpuni nesklad {z~ razliku od hermafroditizma koji je delimicni nesklad) izmedu genetickog
i fenotipskog pola. Postoje tri varijante reverznog pola, a one su 46, XX muskarci; 45, XO muskarci i 46, XY iene.
Kod muskaraca koji imaju genotip 46; XX (ucestalosLje 1:20.000 muskih novorodjencadi), doslo je do
reverzije pola, us led postojanja SRY (sex de terming region .of. Y) lokusa na kratkom kraku jednog X
26

--.


\
~.

XX muskarci

XYZENE .

1:2D.DDII

~.L'.

-~

S:P. Y

-:.

~R.Y

hr.:.mozo.,;

delecija ill tatkasta mutacija

2n OSS ~ dupllkac:ija

- nepravilan crossing over u mejozl oca

s9

.. GONADE: testlal 1 bez spermatogeneze

.. FENOTiP: muikl, - Kllnefelteru, niiJ nst,

delecija

. - GONADE! ovarljumi =)DISGENEZA

- POLNI ODVODI: zenskl
FENOTIP: ienskf, infantll1zam (amenoreja, sterilne)

xo muskarcl

~-')

S~Y

'-.-.!.._nema telesne odllke Tumerfl .. _.........

autozom (akroc:entrlk,18, 5)
reclpro~na tran~lokacija

'-. VAZNO:

- GONADE: testis! (plodnost ?)

- FENOTIP: z.avlsl od autozoma

Slika 103 - 46, XX i 45, XO muskarci

0zbog ~;nadoblastoma

!11

Slika 104- 46, XY i:ene

MUSKI PSEUDO HERMAFRODITIZAM

TESTIKULARNA FEMINIZACIJA
-46 0 XY

GONADE: testisi
POLNI ODVODI: odsutni
- FENOTIP: t.en:ski

__=;------___

..., . ;

j
i

---;uTAC~ GENA ZAc::::__l!

RECEPTOR ZA TESTOSTERON (Xq) 11

..

";_~- .

- ameno_reja, sterilnost
.- nema Barovo telo

_: :~~~

.:;~~~\:
.:;/~t.'

Sli~a

105 -Sindrom ~estikularne feminizacije .

&~.

_';i\l

ZENSKI PSEUDO HERMAFRODITIZAM

KONGENITALNA
ADRENALNA
.
;
.
. .
,
'
. : .. I '
HIPERPL)tZIJA (adreno~genitalnl sinilromJ:
-~-~...~,~--. ":
. . . .. .
HROMOZOMSKA KONSTITUCIJA:

'XX. ...

GONADE: ov:uijuml
POLNJ ODVODI:

-I '

i~nski

FENOTJP: maskuli.1izcivan

.I

I LUC~NJE M~~KIH

POLNI_H HORMONA

lz uve6arie KORE NADBUBREZNE ZLEZDE

P450 cito~rom)
. g~nska
.....muatclja
. ' . . . (210H,
..
.
. :
.

Slika 106 - Adrenogenitalni sindrom

.. ~ . :..... ~ i . : ': .. ,;-,.

Human a genetika - Repetitorijum

hromozomao Ova pojava zabelezena je u 80% slucajeva 46, XX muskaraca (slika 103)0 Ked ovih muskaraca,
postoje testisi u kojima se ne vrsi spermatogeneza. dok su ostale odlike slicne odlikama zastupljenim kod
Klinefelterovog sindromaoZa razliku od njih 45, XO muskarci su opi~anL u samo desetak slucajeva (slika 103)0
Javlja se usled reciprocrie translokacije izmedju Y hromozoma i nekog autozoma, pri cemu se i SRY lokus
translocirao Heterologa Robertsonova translokacija je najcesci razlog nastanka XO muskaraca, dok je takode
moguc slucaj translokacije dela Y hromozoma 0na neki neakrocentricni hromozomo Fenotip i fertilitet 45, XO
muskaraca zavisi od lokalizacije translokacije, pa se recimo us led tra~slokacije na 5p, maze javiti cri ciu _chat
sindromo Takode je utvrdeno da ovaj tip reverzije moze nastati usled mozaicizma, u kome su prisutne i XY celije,
sto je u nekoliko slucajeva i dokazanoo Kod 46, XY iena postoji izrazen zenski fenotip (zenski spoljasnji polni organi i
odriani Milerovi kanali), -ali muski genotip (slika 104)0 S obziom da se zenski fenotip javlja usled poremecaja
diferencijacije testisa kod muskaraca, porerileeaj se oznacava kao cista gonadalna disgenezao Ova pojava je
uzrokovana delecijom dela Yp, koja obuhvata SRY lokus, pane dolazi do pravilnog razvijanja muskog fenotipao

37. Pseudohermafroditizam i pravi hermafroditizam

Pseudohermafroditizam je pojava da je geneticki pal (gonozomna konstitucija) i fenotipski pol (primarne i
sekundarne polne karakteristike) u neskladuo Postoje muski i zenski pseudohermafroditizamo Muskarac koji je
pseudohermafrodit poseduje Y hromozom u genotipu, ali su mu spoljasnji polni ergani nediferencirani (slika 105)0
Kod muskaraca pseudohermafrodita, postoji mozaicizam 45,X0/46,XY, pri cemu je fenotip jako raznoliko Javlja se
kript~rhizam -{nespustanje testisa ~u -"shotcirri] ,' 11tpospadija O
(disioeiran otvor uretre), spofjasnje genitalije su
ambivalentne (nedefinisane), a mozese javitii Tarnerov sindromo Uoce11a je:i perzistencija (edriavanje) Milerovih
kanala, zbog nedovoljnog lucenja glikoproteinskog hormona (anti Milerov faktor) keji vrsi regresiju Milerovih kanala,
pa ovi muskarci imaji muske i zenske polne odvodeo Jedan od. specificnih oblika pseudoherafroditizma kod
muskaraca je sindrom testikularne feminizacije, ciji fenotipski pol nije uskladen sa genetickim polom. Testisi nisu
spusteni u skrotum i ostaju u abdorpenu, takoda unutrasnji polni odvodi:postoje, dokne postoje spoljasnji, pa je
fenotip zenski, a pal muski. Ovaj sindrom nastaje zbog nemogucn6sti vezivanja testosterona za receptore, pa time i
blokade njegeve . uloge u formiranju normalnih primarnih . polnih .karakteristika. Ovakve iene se prepoznaju po
izuzetnoj zenstvenosti i nedostatku aksilarne dlakavostio U slucaju zenskog pseudohermafreditizma, takode dolazi do
razvitka ambivalentnih {neodredjenih) genitalija (slika106)o Jeda~ od -primera zenskog pseudohermafroditizma je
adrenogenitalni sindromo On nastaje usled debalansa hormona kortizola, ;koji indukuje pojacano lucenje ACTH
(adenokortiketropnog hormona hipofize), koji dovodi do pojacane sinteze prekursora androgena, koji se debijaju u
krajnjoj liniji. Androgeni deluju tako sto dovode do poremecaja razvica spoljasnjih polnih organa i formiranja
ambivalentnih genitalijao Kada govorimo._o pravpm: hermafroditizmu, onda se to odnosi na pojavu da kod
individue; bez obzira na pol, postoji i ovarifalrio Hestikularno .tkivo, pri cemu ce se na jednoj strani tela
nalaziti testikularno, a na drugoj ovarijalno tkivooMedutim, znatno cesca pojava je da su ova dva tkiva pomesana
. i obr_~z~ju o~~to~stiso Pravi hermafroditi se u okq_J.q%_- ~I~.G?.i~v.a..<?.Qgajaju ok.~o-mus.karc~J<.o]U.m?}u .re.tko..prisul'!'?
spermatozoide i oocite uovotestisuo Takode postoji i uterus, a i menstrualni ciklus kod vecine pravih hermafrodita.
Pravi hermafroditizam nastaje us led genskih inutacija na sxs genu (X hro~ozom), koja uslovljava nastanak tkiva
specificnog -za suprotan pol. Drugi nacin nastanka pravog -hermafroditfzma je' polni himerizam, koji nastaje 1,1sled
spajanja dva zigota ili embrona, koji su predodredeni da budu dizigotrii blizanci, a razlicitog su polaoNije ni retka
pojava da pravi hermafroditi imaju mozaicon~ - ~o~~t,i~uciju 46,~~6.)()'.__ _,
: ,:

. 38. Protoonkogeni i mehanjzm.i nji~9ye _ akt_ivacij~ ,

. . !

Smatra se da svi tumori peticu od jedne maligno transformirane celije (hipoteza inonoklonskog porekla tumora)o
Maligni tumori najcesce se pojavljuju kasno u zivotu : jedinke, sto sugerise da su uzrokovani serijom .
nezavisnih uzroka, koji se desavaju simultano ili.jedan za drugimo Sto je starija jedinka, to je procentualno cesci
turner.
.
:
Ova glavna tipa promena koje vode nastanku tuinora na genskom .nivou su: akumulacija genskih mutacija i
razvoj genetske nestabilnosti.
. .: ...
... .
. , .0
Razvoj tumera, pejednostavljeno receno, stoji pod genskom kontrolom: protoohkogena '(gena koji aklivacijom
izazivaju turner ili preteinske produkte koji izazivaju .kaskadu poremeeaja koji konacne vode ka tumoru)o
Protoonkogeni mogu da budu aktivirani ili izazvani. na hiperprodukcijuo Do sad a je nadeno vise od 100

27

I:

faktori rosta

fms
e-rbB :
kit

...
IV: GTP-vezujuci
proteini

II: recepfcri :o
faktorc rcste sa'

. sis(PDGF)

ID-Al: tiro2in-klna2e
asoc.iranc sa
membra nom

tirozin~kinaznom

oktivnoSC.u
m .-B: serin - treonin
niAZ : citopla:zmatske protein kina:ze

ce

tircxin-kinazc
.~

-v

raf

mos

_.

mil

myc

ab/

.-. ~~-

fos

jun
myb
-

. ~~?}~.

Slika 107.- Qist~bucija proizvoda protoonkogena u celiji

NEVIRALNA AKTIV ACIJ A

PROTOONKOGENA .

n;t <J

"'

A.
normclna
Ce.lij a

.,

11

Ji'h l

-="''

tt!E:~~~= ;"" _-:. >: !.l'o#Y.FJ~tm

!l&nom
,;:'=:/."!: R.A,.JK

/ oo- o .\11 " '

Rcvcr71'1111
;
1romkriptuo ~

r~ tro viru.sa

(be:

onkog&n;;)

integracija
viralnog genoma
u DNK damaiina

himericni gen

-~~-+
amplifikacija
.

'

'

~~- ~::oo9

.....

point mutacija

tu mor

Slika .~ 09 - Viralna aktivacija protoonkogena

Slika 108 - Neviralna aktivaeija protoonkogena

:...

..j

Ph'

qJ-1
. _;_:-.. .

:-~~. - ~

Slika 110 - Nastanak Filadelfija 'hromozoma .

.. -.:

... .

Humana genetika - Repetitorijum

....

protoonkogena. Nasuprot njima stoje tumor-supresorski geni ciji produkti sprecavaju povecanu proliferaciju celija.
lnaktivacija ovih gena omogucava aktivaciju protoonkogena.. I najzad aktivacija gena mutatora izaziva
tumorogenezu.
lnteresantno je da su protoonkogeni uglavnom_sing/e (sekvence) geni, sto znaci da mutacija samo jednog alela moze
da vodi ka aktivaciji maligniteta. Protoonkogeni in:taju razlicite uloge. _
Mogu da budu transmembranski proteini ili
transkripcioni faktori, a ukoliko su aktivirani uzrokuju: promenu proteinskog produkta usled mutacije gena,
konstitutivne aktivacije ili hiperaktivacije gena ili nemogucnost da se ekspresija gena ugasi u pravo vreme. Prema
vrsti proteinskog proizvoda koji kodiraju podeljenisu na vise grupa (slika 107).
Protoonkogeni koji deluju kao faktori rast~ stvaraju sign ale koji ce .delovati, tako sto ce vrsiti stimulaciju celije na
proliferaciju. Najpoznatiji faktori rasta su M-CSF (faktor stimulacije kolonija 'makrofaga), EGF (epidermalni faktor
rasta), PDGF (trombocitni faktor rasta), IGF 11 (insulinu slican faktor rasta) , itd. Navedeni faktori izazivaju proliferaciju
-~
svih celija ukljucujuci i maligno trimsformisane eelije. Blokadom nekih od faktora rasta moie da se bitno umanji
razvoj tumorske bolesti (npr. kolorektalnog karcinoma).
Jedan od najpoznatijih ,protoonkogena koji kodira faktor rasta je sis protoonkogen koji je odgovoran za kodiranje
beta-lanca PDGF. Da bi signalni faktor rasta uspostavio kaskadu koja obezbeduje stimulaciju celijske proliferacije
neophodni su receptori za faktore rasta, koji se nalaze na celijskoj membrani. Skoro svi receptori iz ove grupe
imaju tirozin-kinaznu aktivnost, sto znaCi da enzim tirozinkinaza vr5i fosforilaciju tirozinskih grupa proteina i na taj
nacin ih aktivira. Receptori se sastoje od tri regiona: ekstracelulamog, za koji se vezuje faktor rasta,
transmembranskog i intracelularhog regiona koji vrsi uvodenje biohemijskog signala u celiju (slika 107).
Najpoznatiji protoonkogeni koli kodiraju ,receptore za faktore rasta su fms (receptor za koji se vezuje M-CSG), erb-B
(receptor za koji se vezuje EFG), met, 'neu, ret, kit rostali. Da bi se sad asignal koji je uveden u celiju preneo dalje do
svog ciljnog mesta neophodni su p~~dukti pr9t()onkogena koji kodiraju nereceptome protein-kinaze. Ovi specificni
enzimi sada vr5e fosforilaciju odredene aminokiseline ciljnog protcina'preko hidrolize-ATP-a: Na taj naCin:dolazi do . mnogih hemijskih modifikacija ciljnog proteina; -pri cemu ~e 'njego~o ;dejstvo modulise _inastavljakaskadni proces u.
pravcu ciljnog mesta. - . .
: : - . - :_. __.:" . . _ . :: ~~ , ; . ' -. -- .
Najpoznatiji protoonkogeni koji kodiraju nereb~ptoine protein kina!e su src, fes, :yes, .'ab/.itd. Oa bi se signal. dalje ..-_
_-_: . :,_
._:'_"fl_
:
prenosio do jedra neophodni su produkti protoonkogena koji -kodiraju .proteine sa -GTP-aznorn aktivnoscu; Takvi proteini su kodirani od strane Ras-familije protoonkogena (N"Ras; K-Ras i H-Has) i imaju ulogu u prenosenju -- .
celijskog sign ala. Da bi -neki Ra~-proteif1 bio .hemijski:' aktivan;: neophodno - je da bude vezan za GTP
(guanozintrifosfat-energetski molekul). Specifican primer se nayodi u slucaju p21 Ras proteina koji je aktivan samo
kada je vezan za GTP, cijom-hidrolizom se obezbeduje.njegova . aktivna forma. Poslednji u lancu prenosenja signala , . .
su jedami receptori;,koji .prihvataju.signal J:neposredno na.nivou:molekula DNK modulisu ekspresiju grupe gena '" - - odgovomih za.procese:reprodukcije i diferenclia~ije. (slika1.07)?:'
.
.. ..

Najpoznatiji protoonkogeni koji kodir~ju jedame recepfore su myc,. mybr 'jun i fos (slika 107). Ukoliko se
protoonkogen aktivira, dolazi .- do: kvalitativnogJ _kvantitativnog mimjanja produkta. U tom slucaju
protoonkogen prelazi u onkogen (tumorski gen)i razvijase tuinorsko tkivo; Protoonkogen se maze aktivirati
neviralnim i viralnim{virusnim) putem (slike 108 i 109) . Neviralna aktivacija obuhvata point-mutaciju, amplifikaciju i _
pozicici,ni efekat (struktume hromozomske- aberacije) - protobnkogena .. .Ukoliko se desi mutacija na sekvenci
. protoonkogena, rezult~t je pojacana:.~k.SP.f~sija pracelia 'kvantitativriim_ef~ktom (pojac~nom transkripcijom). Pojacana
ekspresija se -desava, .zbog ~pro.mene na.promotorsklm:~sekvehcama :-protoonkogena usled mutacije ili delecije.
Protoonkogeni koji su najpodloiniji mutacijama su.Ras protoonkogeni.: Cesto se navodi primer, da je u celijama
_t~~ora_ mokraCne beSik~ dokazana point-m-utacij~ na_14 ~-. kOdO~t(J~~S~protoon~ogena _;.koja menja glici11 .u =.vaJi.~ ~ i _~ ;::.,. _ "
transformise protoonkogen u onkogen. Kako kod.point-niutacija; :take f kod -amplifikacije dolazi do kvantitativnog - . . - -. ..
efekta. Segmenti genoma koji nose protoonkogerie se amplifikuju (u.rtlnozavaju) i dovode dopovecanja kolicine . .
produkata ovih gena.

-
.;:-;:_ '::.. .-.
.

: ~ .
Kod neuroblastoma uoeena je amplifikacija' mycN protoonkogena,koja dokazuje prethodnu tvrdnju. Medutim uoeena " ; ' .
je pojava da pri odredenim struktumim hromotoniskim aberacijama (najcesce translokacije) moze da usledi razvoj ; .- :
tumorskog tkiva, usled pozicionog efekta protoonkogena. Ova.pojava se objasnjava mogucnoscu ,da se translocirani .
segment koji nosi protoonkogen insertuje u neku transknpcijski hiperaktivnu zomi (kakve su npr. zone genskih .
lokusa za imunoglobuline i T-Celijske receptore) i' da time bude u preteranoj meri eksprimiran. U ovom slucaju
translocirani protoonkogen moze da prede u bliski odnos sa nekim drugim genom i da nagradi himericni gen.
Najbolji primer nastanka himericnog gena je vezan za nastahak hron1cne mijeloidne leukemije. Ukoliko dode do _ . .
translokacije 9q34:22q11 nastaje Ph' (Philadelphia) 'l1romozom (slika 110) .. Na poloiaju 9q43, nalazi se
ab/-protoonkogen, koji ~ada se translocira na 22q11, fuzionise se sa sekvenc~m bcr-gena i nastaje bcr!abl himericni

28

....,_.,_ -

:~-::;. --

... -..

- : ~

......... . . .

'-.;.~::_

__,

..

;yi~0:~~~-~~~~~~i~-~-- H_~MANIM MALIGNITETIMA..

BURY..ITT? LIMFOM

./

-----

Papovavirusi

kar-dnom

Papilloma virus

ce~ksa

utenJsa

hepatocdularni karcinom

H"pcdnaviru:i

Hepatitis-8 virw .
Herpesvirusi

Bul"kitt-ov limfom
nazofaringealni kal"dnom

. Epsr~in-&rr virus .
RNK

vin~si

Retrovin~si

HTLVI

adultna T -C:odijska leukmija

HIV-J

Kaposi sarkom ;

t ()l; I.J)
Slika 111 - Nastanak Barkitovog limfoma

Slika 112- Onkovirusi

TU MOR

.... . ;-. :

SUPRESORSKI GENI

-~
;.;

.:~-

A I' C. .,.. , ,......

\\'T-1 .

Familit~lmlenonurtous polyposis

..., .

-:...

Wilms' Jumor :

'

,,

..-

,,

Slika 113.~ Najznacajniji

geni kod eoveka.
..... ..:; tumof-supresor5ki
-. . .. .:._.; -:. .. ,.. ..... .

.3

,..

'

'

'' '!'t' ~" ~-l .!

... .:.

~ .- :

....

~.-

~)~~ :

~ . ~<~:~~ :~. ::;! .~-:\:

~

. ;~~~~~~~~: 7~~2i~~~~~~~ff:~~4k~h9tl~:t _>,;;,:c:.

., .

-: .

..' ._!' "

'',

..........

,_

'!'!. ,

mutir:cu1i

-I

:! . p53~_].

..

. '. '

pr-eiivljavcnje C:elije
sa oitecenim genomom
~

. ,.

?J:,

....
.;..

. j

Slika 114 - U!~a p53 gena u onkogenezi

... -
. '

. .

' -~

...... .

:: "'

:...'

Humana genetika - Repetitorijum

gen. Normalni produkt ab/-protoonkogena ima masu 145 kD, dok ce himericni proizvod imati masu 210 kD i bice
karakteristican po povecanoj tirozin-kinaznoj aktivnosti.
.
Takode jos jedan primer indukovane maligne transformacije usled strukturnih hromozomskih aberacija predstavlja
nastanak reciprocne translokacije 8:14. Ova translokacija zabelezena je kod preko 80% bolesnika sa Barkitovim
(Burkitt) limfomom (ostalih 20% ima 8:22 ili 2:8) (slika 111 ). Patogeneza nastaje usled ugradivanja
myc-protoonkogena u transkripcijski hiperaktivnu sredimi u kojoj se iialaze lokusi za H (teske) i L (lake) lance
imunoglobulina. Myc-protoonkogen sad a prelazi u onkogen zato sto je povecana njegova ekspresija u 8-limfocitima i
zato sto dolazi do kvantitativnog efekta (sinteze produkta gena) strukturne hromozomske aberacije.
Pored neviralnog postoji i.viralni put aktivacije protoonkogena. Odredene vrste virus a sposobne su da aktiviraju
protoonkogen, na taj nacin sto ugraduju svoj .genom u genom domacina dovodeci do povecane ekspresije, tj.
kvantitativnog efekta. Jsto -tako mogu da .dovedu do mutacija protoonkogena i njegove transformacije u onkogen
(kvalitativni efekat). Najpoznatiji onkovirusi su iz porodica Hepadnaviridae (Hepatitis-B), Papovaviridae (Papilloma
virusi), Retroviridae (HIV, hepatitis-C) itd (slika 112).
.
lnace mnogi viralni onkogeni imaju svoje pandame u protoongokenima eukariota, pa ih aka poticu od virusa
oznacavamo sa prefiksom v- a aka poticu jz animalnog sveta sac-; npr. v-s rei c-src.
Znacajna je slicnost datih protoonkogena i njhova uloga u stvaranju tu mora mnogo veca, nego sto je to ovde
istaknuto.

39. Tumor-supresorski geni

..
Tumor-supresorski geni, su oni geni ciji produkti vrse supresiju celijske proliferacije i onemogucavaju da
dode do hiperproliferacije (preteranog umnozavanja) i razvitka tumora (slika 113) ~, Mutacije tumor-supresorskih
gena su recesivnog karaktera, sto znaci da se oba aiel a moraju. mutacijom inaktivirati da bi prestali da vrse svoju
normalnu funkciju. Najpoznatiji tumor-supresorski geni su: Rb1, p53, p16, WT-1, NF-1; .NF-2, APG1 BRCA 1, BRCA 2
itd. Prvi otkriveni i najbolje prouceni tumor-supresorski gen je Rb1. g.en. Njegov lokus je na dugom kraku hromozoma
13 (13q14). Produkt ovog gena je nuklearni fosfoprotein, koji ima ulogu u kontroli celijskog ciklusa, na kontrolnom
punktu G1/S. Ukoliko se ovaj gen inaktivise razvija se karcinom nerv"nog tkiva reline, retinoblastom, pracen multiplim
malignitetima: Ukoliko je retinoblastom nasledan, onda .se tumor:.javlja bilateralno (na oba aka} i mutacija koja ga .
uslovljava mora da bude germinativna (gametna): Kod nenasledne forme retinoblastom je unilateralan Oedno oko), i
mutacije koje {do:,njega dovode su postzigotne ::-Lobavezno somatske. Gen p53 se .nalazi na kratkom kraku
hromozoma 17 (17p). i kodira fosfoprotein ~oji .deluje kaotranskripcioni faktor. modulirajuci ekspresiju drugih gena .
(slika 114). DeHujedako sto njegov produkt .aktivira inhibiciju celijskog ciklusa (uz pomoc produkta gena WAF1) na
kontrolnom punktu .. G1/S: . U preko 50.% svih karcinoma utvrdene su ml!tacije gena p53, dok su osobe koje naslede
germinativnu:mutacijirovog gena potpuno fenotipski normc,:~lne; s.tim;stojrnaju .znatno vecu verovatnocu da podlegnu
malignoj transformaciji. Ovaj defekt (germinativne mutacije p53) se naziya Li-Fraumeni sindrom. Tumor-supresorski
geni BRCA 1 i BRCA2 imaju znacajnu ulogu u razvoju porodicnog raka dojke, dok je gen WT-1 povezan sa razvojem
Vilmsovog tumora bubrega koji se obicno javlja kod osoba mlade zivotne dobi.

. 40 .. , EvoluCija maligne transformacije .

Maligne ili neoplasticne celije su .trans(ormisane celije organi4ma. k~je, pri tome .menjaju svoju morfologiju
(dediferentuju se); metabolizam, kvantitativno i kvalitativno (:elijsku proliferaciju, te dobijaju CSposobnost da
naseljavaju i razvijaju se u drugim tkivima i,organima. Receptorski .sistern .na povrsini celije ili je takav da ga celije
imunog sistema ne prepoznaju ili se promene, pa ga celije imunog sistema ne prepoznaju kao strano tkivo ili antigen.
Na genetskom nivou . onkogeneza (stvaranje . tumora) se objasnjava propadanjem (mutacijama, nakupljanjem
mutacija) u genima ili delovima DNK (naslednog materijala) :koji regulisu . autoreplikaciju i replikaciju naslednog
materijala, deregulaciju mehanizama koji regulisu i kontrolisu sintezu proteina i njihovih enzima, kao i ostecenja koja
se na DNK molekulama desavaju upravo na onim regionima koja su odgovorna za regulaciju celijskog ciklusa. Broj .
mutacija koji se procenjuje da je neophodan za izazivanje maligne transformacije je oko 8, u zavisnosti od celije i
drugih mutagenih faktora. Kancer je cesci u starijoj populaciji, zatq slo. se u toku duzeg vremena u jednoj celiji
akumulira (nagomila) veci, kritican broj mutacija.
..
Razni su uzroci koji dovode do maligne transformacije celija, ali se generalno smatra da je etiologija kompleksna i
obuhvata fizioloske, geneticke i faktore spoljasnje sredine. Kancer se i danas smatra sistemskom bolescu sto znaci

29

!:

. ;ih .

RAZVOJ KOLOREKTALNOG KARCINOMA .

..
Sq
gubitak

12(1
aktivacija

ISq
gubitak

APC

K-r

DCC:

17p

gubitak

non
alttracijt

I .r I

-~~::~f~:~~

~~~~f/-.

... ...

Slika 115 - Evolucija maligne transformacija na modelu kolorektalnog karcinoma

patogen ..

'

.....:.~.

..

~ t~=~;;;:

.,

celljski
odgovor
T celija

:r: . ..

;;r: <

~--

-~

,h-1r-

~~~~
smrt inficirane
cefije

Slika 116- Tipovi

imunog
odgovora
coveka
.
.
.
..
.kod
.
.'.

..

... ....

antigen-vezujuce mesto

._

_ -ii., .

,,
-~~-

liOOC

laki lanae

ieski la-nae_;_.-:

.
...

'\..:

HOOC
.

COOH
.

'

Slika 111 - Plan grade arititela

~.

"' :::~ :~:...

_,

Human a genetika- Repetitorijum

da ne same ima posledice po ceo organizam, nego da u njegovoj etiologiji mora da se poklopi .mnogo faktora da bi
se malign a celija razvila. Premaligne celije nekada postoje i po deset godina ~ok se konacno ne oforme kao maligne.
Najbolji primer evolucije maligne transformacije je razvoj kolorektalnog karcinoma (slika 115). Da bi maligni proces
otpoceo najcesce se prvo desi mutacija (ili delecija) na hromozomu 5 i inaktivise APC tumor-supresorski gen, sto za
posledicu ima povecan rast epitela debelog creva (hiperproliferatiyni epitelijum). Ako nakon toga dode do
smanjenja intenziteta metilacije DNK, razvija se benigni turner (adenom klase 1). Ukoliko nakon toga dode do
mutacije Ras gena (hromozom 12), adenom klase I, napreduje u adenom klase 11 (intermedijarni adenom). Ako
potom dode do delecije oba alela DCC tumor-supresorskog gena (hromozom 18), razvija se adenom klase Ill (kasni
adenom). Da bi doslo do maligne alteracije neophodno je da se dogode delecije oba alelap53 tumor-supresorskog
gena. Na ovaj nacin se formira kolorektalni karcinom, pa cak ukoliko dode i do daljih mutacija odredenih gena, dolazi
. do pojave metastaziranja (sirenja kancerogenog tkiva po celom organizmu), odnosno, kako se to danas zove
metastatske bolesti.
Metastatska bolest je posledica .dugotrajne cirkulacije malignih celija kroz organizam i pokusaja istih da negde
zapocnu umnoi.avanje. Tek po dobijanju odredenih signala i teske intoksikacije organizma usled tumora, opada
imuni sistem i stvaraju se uslovi za razvoj metastatske bolesti.

41. Genska osnova imunog odgovora

'J

Jedna od najvaznijih spobosnosti organizma je da se brani od iiwazije stranih cestica, makromolekula i

patogenih mikroorganizama, da bi ocuvao normalnu :tunkciju koja mu obeibecu]e ph:iziv1javanje> To se
postii.e imunim odgovorom, koji predstavlja specificni mehanizam preko koga se organizam brani od antigena
(mikroorganizmi, makromolekuli itd.).
Postoje dva tipa imunog odgovora, humoralni tj. odgovor antitelima i celijski. Za oba su odgovorni limfociti i to za
humoralni tzv. 8- limfociti, a za celijski T-limfociti {slika: 116).: 8 limfociti se transformisu u plazma limfocite
(plazmocite), nakon susreta sa antigenom i zapocinju stvaranje antitela, proteinskih molekula koje spadaju u klasu .
imunoglobulina.
T limfocitidirektno reaguju sa antigenom koji su im prethodno prezentovani (prikazani) od strane prezentujucih celija.
Drugim recima strani agens (antigen). nakon ulaska :utela bude preuzet od prezentujuCih celija, obraden i zatim .
poslat na povrsinu celijske ' membrane, ogde - se ';prezentuje drugim celijama imunog sistema (T. celijama).
Prezentujuce.celije su: dendriticne celije, makrofagi i 8 limfociti, s tim sto dendriticne celije imaju samo ovu
._.ulogu. T limfociti mogu;. takode; da aktiviraju -direktno.:makrofage, krupne imune 6elije , koje vrse fagocitozu antigen a.
T limfociti se dele u T-helper-celije i T-citotoksicne celije-: :T~helpei vrse .aktivaciju ostalih' celijskih populacija
(8-limfociti,makrofagi, T~citotoksicni limfoeiti) koje su zaduzene za imuni odgovor preko signalnih molekula (citokini).
- T-citotoksicne ::celije deluju .tako sto razaraju .:infidrane celije i sprecavaju da se infekcija prosiri na veci deo
organizma.
T i 8 limfociti dobili su naziv prema organima iz kojih poticu, T limfociti iz timusa a 8 limfociti iz..k.oSlane.sr:Zi.i!iJetalne
jetre. Ovi organi se nazivaju i primarni limfoidni organi, dok se limfni i cvorovi, slezina, demdriticne celije koi.e,
gastrointestinalnog trakta itd. nazivaju sekundarni limfoidni organi. Nakon aktivacije (kontakta sa antigenom) oba
tipa celija .T i 8 Jimfociti transformisu se ~ .efektome. celije, . BJimfocitLu . plazmcicite, a T limfociti u T-helper i!i
T-citotoksicne limfocite.

Antigen moze da bude svaki strani molekul ili ageils,veliki molekuli, skoro sviproteini, polisaharidi, kompleksovani
molekuli itd. Vezivanje antigena omogu6uje antigen--vezujuce mesto {TCR) antigenskog receptora ili antitela i
naziva se antigena determinanta. Svaka s celija ima oko 10s antigenih determinanti (receptora). Svaki receptor je
vezan transmembranskim proteinima 'za citoplazmatske strukture, aktiviraju6i u momentu vezivanja antigena za
receptor, unutarcelijski signal. Aktivirana plazma celija sada zapocinje stvaranje antitela, cak i do 2000 molekula u
sekundi.

.
Nasuprot antigenu, stoji novostvoreno antitelo koje moze da ima .razlicite strukture. Najjednostavnije antitelo
podseca svojom strukturom na slovo Y I ima dva identicna antigen.:.,vezujuca mesta na vrhovima molekula
(slika 117). Antitelo se sastoji od dva laka i dva teska lanca koji zajedno formlraju antigen-vezuju6e mesto. Oba tipa
lanaca imaju varijabilne sekvence na N~terminalnim krajevima i konstantne sekvence na C-termina!nim krajevima.
Laki lanae ima varijabini region duzirie oko 110AMK i 110 za konstantan region . Teski lanci imaju 100 AMK za
varijabilni deo i oko 300 AMK za konstantni. region. Raznolikost varijabi,lnih regiona oba tipa lanaca odredena je sa
3 mala hipervarijabilna regiona u svakcim lanct.i: . , . : _
: :. .. .
.

30

PROLIFERACIJA I
DIVERZIFIKACIJA
PROGENITORSKIH
CELIJA

~l -(~

....

razl1c1te.. ~..7 ~;:61

neaktivirane

.
B c':elije
.. . .

-.

...

C{<;S-'

PROLIFERACIJA I
DIFERENCIJACIJA

efektorske
8 celije
jednog
klona

.... \.

ANTIGEN SE
VEZUJEZA
SPECIFICNU B
CELIJU

. ~_:Zn\>

antigen

~ ::."""".:_ . .. .

~~

Yr)

~~i?:

--~-

.'.'

antitela

__:..::,"":"

~,_,

o--,""~-.,

:::.._tiJ:

Slika 118 - Klonalna selekcija B-limfocita

,, -~ ..-.r='
'#;'~::;'i~:
- -~~~

:;-,;s,~~~:

c~

r;;~
~

_:~~"-.'"'

naivna
: celija

prvi kontakt sa antigenom

l
@

:~

0.

._

~--~

memorijske
celije.
~

'

.. .:
-

drugi kontakt sa antigenom

~~;'

r~tifKY
~-

.~~4t~:
-~_;.!lo~~~-~~t~::,
?~Z~~-~-~~-;

'~1

efektorske
celije

r: .

<ID _@D
.
@

,._:.

memorijske .
celije

::: ...

Slika 119- Reakcija posle pivog i drugog kontakta sa antigenom.

- -~

''

-..

..

---.--- - - - ' --

__,__

__________________

... . : . .. .

Hu~ana genetika- Re-petitorijum Kod sisara postoji 5 klasa antitela: lgA, lgD, lgE, lgG i lgM. Karakteristika imunoglobulina je, kao. sto je istaknuto,
velika raznovrsnost, koja omogucava da , jedinka maze _da odg~vori -na. p~akticno svaki antigen koji postoji
(1 012 varijanti) i ako pre toga nikad nije stupila ukonta~t s njim, sto predstavlja preimuni repertoar antitela.
lgA imunoglobulini se nalaze u sekretima egzokrinih zlezda kao st_o su suzne, . mlecne, pljuvaene i zlezde
intestinalnog i respiratomog trakta. lgD i lgM se nalaze na .membranama B-limfocita i oinogucavaju njegovo
sazrevanje, tj. sposobnost odgovora na antigen. lgG arititela su glavna klasa _imunoglobulina, koja za sebe vezuje
antigen i stvara kompleks antigen-antitelo. Na_~on tog~ lgG nasi.antigen do_membrane fagocitirajucih leukocita i
,. . indukuje destrukciju antigena;,Ukoliko postop..infekcija; .da bi leukociti~dijapedezom lakse dospeli iz lumena krvnog ..
suda u infiamatomo mesto, neophodno je sirenje ki'Vnih sudova. To sirenje omogucavaju.lgE ahtitela koja se vezuju .~-
za membrane mastocita i bazofila indukujuci .. njihovu degranulaciju, pri cemu .oni oslobadaju .medijatore citokine jfl,
vazodilatatore (histamin), kojisire kr.vne sudove. ... . .
._ ~
.
_ _..
,. Organizam uspeva da odgovori na'.tako ~veljki : broj antigena zahvaljujuci i tome sto stvara ogroman broj razlicitih
.. Jimfocita (sarazlicitim receptorimana :povl"Sinicelije); ali.ce .samo.oni slimfociti koji mogu specificno da se vei:u za
antigen, biti.aktivirani i selektivno :umnoi:eni, pri cemu ce se dobiti klonovi (umnoZicese isti tip limfocita u velikom
broju da bi mogao da unisti antigen). Svaki limfocit prepoznaje samo jedan specifican antigen. Ova pojava je
oznacena kao klonalne selekcije (slika 118). Proliferacija izabranog limfocita se desava usekundamom limfoidnom
organu, najcesce onom koji je najblize mestu infekcije ili kontakta sa antigenom.
Svaki T limfocit za vreme sazrevanja, dok se razvija _u timusu dolazi u kontakt sa svim mogucim
potencijalnim antigenima svog sopstvenog. tela kao i onih koji dolaze ii spoljasnje sredine. Tu nauci da
raspoznaje svoje od stranog. Kada T limfocit dode u kontakt sa svojim prepoznaje. ga kao takvog i ne pocinje
proliteracij<fcelifa:'Meoutim;Kad prepozna.l na 'prezeiitujC(cOj terrtstrani 'arifigen.-zapocinje inten~vnu proiiferadju.
. Drugim recima postoje limfociti koji mogu .da pamte susrersa antigmom. Takvr:limfociti, nazvani, memorijske C:elije . . . . .
- mogu dugo .da .mirujui-sve dok ne doau:U: kontakt ;sa.prepoznatljivim:;:ahtigenom(slika ;1 .19)~ :ZivoLovih-.celijaje : .. , ,, , ,
izuzetno dugotrajan. Po nekim shvatanjima meinorijske :Celije~~e;_stvorej~d.norrii:traju ~ceo zivot~.Danas je"poznato~tla : !i~;~:;; __ ,
se memo~jske celije n;ogu stvara~itokqm ce!o_g ~iv?ta je~!~~e. . . ' H: ~ . _ ~-- _ . . .
.. . .....
Kada ant1gen po drug1 put ude u Jedan orgamzam.reakCIJa na ;njega :btce :mnogo :bumJJa tbrzamego kada:;se.sretnu .-:~-: ;;-. :
prvi put. Ova vrsta imunog odgovora nazivase sekundamiimuni odgovot:Na njemuse.1emelji istvaranje:vakeina... ._. .,_,__
. . ': .U sustini :imuni odgovor mogao~bi :da .se:podelinaJri.faze~.-prvaiazanastaje~ad~;antigen;,udje u~teliju; eelije'B.~HiT;: ::..;:; . :
limfocita:ga prepoznaju:. Prviodgovorde stvar.anje;cjtokina koji sustil!skfpaje.signale (alarm) :daje uorganizam stig\o. .
He strano ,telo:~ Ovareakcija:se.desava;nakon:syegamekoliko'sati:-od,s'usreta-sa:antigenom:Zatim stupaju na scemi B.ili .. : .
6::rb:J.limfociti:.kbjf,~e:_odr:eagoyatf,::tzv:~primamprrrimunom.~.reakcijom ..,Ukoliko:'antigen po drugi put ude u organizam.:. -. -.
.)::s::" .izazvace:i-sekundarnu~: imunti;.rreakdjti::::-:Nakom<pcver.hrlruge~:: irriune!~r~akcije .-:sve.proliferis.ane:.celije-:,ce ,umreti
:.~"i}~::~apoptozcimnakonmbavljenog--posla:(imune-:qdbrane':organizma);;a preziv.ece samci.memorijske celije;-.' '. .- '
Za razliku od 8 1Tlimfocita kojivrlci specificno prepoznaju"antigen fjed~nantigen-jedan limfocit koji ga prepoznaje)
postoje i imune celije koje nespecificn'o reaguju"na.antigened(ao.~to st/aemdriticne ceiije i makrofazi, i imaju mnogo
. nespecificniju ulogu uimunom odgovoru organizma::
'. . -.

Jfl.: :

.1

..... .._:_ .... . . - :::~~,\'~;~;},;i:f;~-i;:;~t:_';_g'~:~:2;~:~~-:\::;:_J;_ :\~:;:. _ . ...

42. Geni za imuiioglobuli_ne- -.; .-~--~'.):_;._ -.;:;.-::_: . :, : .. - .
.

..

~- ~ ":-' .~~ ~:~.~. .: ~}.~;: . ..

..

. ~ ...

S obzirom da su imunoglobulini po hemijskoj prirodi p~ote_in_i) njitiova :sinteza .je genetski determinisana. Familija
.. .._.. ~-. _gena koji kodir~ ju.iJTiunoglo bu linfjer-najveca:Jarililij~igena' ~~d:.~~ve_ka;cpa:Seilrug~~_ij~:.nazivaj;u_pe rfa!TliHia %'}.~; :'": :. -.
: imunoglobulina~tokusi ovih gena sc'~raspor~q~ni ~na~~vise : ~roJl]cizoma:":;2;~::;~4 ;\i:22.~'~:1~il~ki~Xl} :ij"f.teskb~H}i~'iai1t:i-i~~;~":;:
- Jmi.moglobulina su:detemlinisani od strane _sopstve~e-:gene_t5~e_grupe;{poqn~-:Laki :la_nci 'moguhiti A~laki .ili ;K~Iaki; .u ,
..zavisno~ti. od :ekspresije specificne -:gru-peS9e~~:~:{?r,tl-pe :;ae11a'~oo~sadr.Ze ":ve1iki .llroj":~ena .koji .kodiraju V . ..
(va_rijabilni) region '(ima ih oko .200) Ymnogo manji hrOj gena toji '.kodifiiju:-C.(qonsfanO:region;{ima .ih' 5kVarijab11ni :
deo polipeptidnog lanca je kodiran ,; uz pomoc ;;J :{juncfionf geria {ima ,;h :s),::koji J<odirajti'polipeptidnu :sekvencu koja
' povezuje V. i C domen imunoglobulina. Znaci .da bi .varijabil_rii :Janac :,bio kodiran;/_ neophodno:.je.:spajanje .tri :tip a. _': ., ,
genskih segmenata: V (variable), D (ima ih-27) 1-J 'Uunctipn) :s.egrtJe~_t;:.svaki :! e.gion -~lakih,J1:maca kodiranje DNK
sekvencom koja nastaje spaj'!rijem dva tipa.genskih segmeriata:.y segmtimtima i J segmentima, a svaki region teskih
lanaca kodiran je sekvencom koja nastaje spajanjem tri tipagen~kih segmenata: V,J, D segmentima.
_
- Somatska rekombinacija koja spaja Vi J segmente_lakih larya_ca i V,_ J,p : ~egmente teskih lanaca nazivase V (D) J ""r ..
rekombinacija. Ogromnu raznovrsnost varijabilnih region a .imunoglobulina . obezbeduje VDJ rekombinacija. "'
Rekombinacija zapocinje skracivanjem;.la~ca. _ili permut'!cijoin :segm~nata nukleotida (uz pomoc .~DJ
--
. : . . . '.

< :

31

ioi~.....
- ,;o;
-'~.-..., ..;,,:._......-~-~-~- -~~_....:.,._ _ _ _ ......, _ _ _ _ _ _ _ _. -=-.....:.--- - -- - - -.. . . . . ------"'-T-~ ... --------------

.. .

------ -- .. --- .. - ----------.-

.
:------ ----.-

- ... --

KOMBINA.TOR NO POVEZIVANJE GENSKIH SEGME~A

::: ;
;:

, .

-~------::

~:

T{'
.

-~_:}

'

.; . ---

'

'

CETIRI OSNOVNA MEHANIZMA DIVERZIFIKACIJE ANTlTELA.

-.. ..

'

.....

I .

SLUC::AJNE DE)-ECIJE IINSERCIJE NUKLEOTIDA NA SPOJEVIMA GENSKIJ:l'l

.
.

. SEGMENA.TA
. . : ..
.

.. ,____ , _______ - - -- - -- --------

~ ------ ~---.J

-- -- --------- - - -

, .. ; ;_ .'

KOMBINOVANJE TESKIH I LAKIH LANACA

,.

' '---:---~"---.;...;.----.;........;,_ _ _ _ __.J

'

HLA kompleks

----:-- ---~

SOM~ TSt-:E

HiPERMUT;.CiJE

Slika 120 - Putevi diverzifikacije antitela

Slika 121- HLA fokus

t-

, ~~-

:. L
i .

. ... .

~--~
.::_-:::;.

'

.. . MHC klasa I

MHC ldasa 11

_; ..

..:

. .)

~ -' . ;

'.:.

:' .-

..

_; :_~-~~\~~ ..
}~1r~

. .

...

~~;~!:;
,._, .

.
L

.,

..::

:~~

, .
:,J.

PoPtn~~i~~~ -s~~p~ jr-~in~~ .;~~~~~~-r~t:e koja

naseljava odredjeno staniste. Jedinke se
ukrstaju i daju p1odno p_ot~mstvo . ;

'
.

.... ...... .

"":

s1ii<~ 123 ~ SvojstV.fpop~lapij~-

.. . .. .. :

: ; :

: ~: -{--.~~ . ; . . . i

Human a genetika - Repetitorijum

rekombinaza koje kodiraju rag geni), cime se postize reorganizacija kodirajuce sekvence, ali cesto usled
nepravilne reorganizacije maze doci do stvaranja nefuhkcionalnog imunoglobulina. Ova pojava uzrokuje ranu
smrt B-limfocita u kostanoj sr:Zi, jer u toku sazrevanja ne uspevaju :da sintetisu regularan imunoglobulin. Pod
terminom sazrevanje afiniteta se podrazumeva .progresivan rast afiniteta antitela prema antigenu, nakon prvog
kontakta sa njim (slika 120). Sazrevi:mje afiniteta nastaje zbog kumulovanja point-mutacija u okviru kodirajucih
sekvenci V regiona L i H lanaca. Svaki imunoglobulin koji ce proizvesti jedan B-limfocit imace isto antigen-vezujuce
mesto, pa se zato B-limfociti oznacavaju kao mMospecificni. Ova pojav'! se objasnjava time sto svaki B-limfocit
stvara jedan V laki region i jedan V teski region, sto znaci da svaki B-limfocit, s obzironida je diploid ne gamiture,
sadrii 6 genskih grupa. Dve grupe su za.lake,Jance .(lambda i kapa), a jedna za teske, pri cemu od oba roditelja
postoji .gamitura od po tri grupe, ukupno sest Uocenoje da svaki B-limfocit transkribuje dve grupe od sest; birajuci
izmedu lambdaJkapa .i ocevih i majcinib grupa, pa se ova pojava naziva alelsko iskljucivanje. Prilikom sazrevanja
8-limfocita zapaia se promena klasa.imunoglobulina koje se sintetisu. Uvek ce se prvo sintetisati lgM i lgD, a
. T-helper limfocit preusmerava sintezu na lgA; lgG i lgE (sinteza nak'?n kontakta sa antigenom~sekundarna klasa
antitela).

43. HLA lokus

Funkcija imunog odgovora usmerena je prema eliminisanju strane cestice (antigena), pa je vazno da se
napravi razlika izmedju antigena i celija sopstvenog organizma, kako bi imuni sistem normal no funkcionisao.
Ova sposobnost razlikovanja sopstvenih celija od antigena naziv~ :S~ imunokompetencija. u suprotnom mogu
nastati odredene bolesti imunskog sistema (Hodzkinova bolest, Myastenia gravis, itd.), kada se rusi prethodno
navedeno pravilo. Posebna porodica gena. Gedna od najvecih) obezbec)uje sintezu proizvoda koji omogucavaju
razlikovanje antigen a i normalnih celija. Taj genski lokus naziva se MHC' (major hystocompatibility complex) lokus ili
glavni sistem tkivne podudarnosti. MHC .lokus je. uopsten naziv kod svih, kicmenjaka, jer ga svi imaju, a ked coveka
on se naziva HLA (human !eukocyte antigen) lokus. HLA genski lokus se nalazi na polozaju 6p21-23, i obuhvata
128 gena i 96 pseudogena (slika 121 ). Njegova duZina iznosi 3,5 kbp i predstavlja najpolimorfniji genski lokus
kicmenjaka, pa se u razlicitim populacijama pored istih javljaju i specificni aleli HLA lokusa. Sve humane populacije
sadrie A2 alel;dok se npr:.aleli Aw43 i Bw42javljaju same u populacijama cmacke rase. Geni HLA lokusa stoje u
kodominantnom odnosu i. kontrolisu sintezu, tkivnih antigen a, koji. se ,nalaze na plazma membrani svake celije.
. Postoje dve klase antigena': HLA,~ sistema, _(t i ~ 11) . .Klasu .. l. cine. genLfll,A-A,. HLA-B,HLA-C .i njihovi produkti su
.; ' '. transmembranski.proteini koji-:se:malaze'na:" rnembranama.svih .celija. coveka ~ .Proteini klase. I .SU transmembranski
.' . . . .heterodimeri (sastoje se . od :dva razlicifa polipeptidna lanca~alf(! i beta~2), koji se pruzaju u.ekstracelularni matnks i
' ,. :: :c;; za)sebevezuju antigen koji - ce. prezentov~tiYT~Iimfocitima, Klasa ILantigena se sastoji.od produkata gena HLA-DP,
..;.,!\:;HEA~DGP i:i HLA-DRJ-.:Antig'e'riir;: klaseerr~sse~,nalaze\ma;spedficnim celijama . (spermatozoidi; .. makrofagi; monociti, .
B-limfociti i epitelne celije). Antigeni:klase .11 sudakode transmembranski proteini sa ekstracelularnim domenom i
sastoje se od alfa i beta polipeptidnog lanca. Antjgeni koji pripadaju klasi 11 se nalaze samo na membranama celija
. koje reaguju sa antigeriom (slika 122).

44. Geneticka struktura popuiatijE(

Populacija predstavlja skup jedinki iste vrste, koje zive na odredenom prostoru (a real), slobodno se ukrstaju
i daju plodno potomstvo (slika 123).: Sv~ka populacija ima odredene karaktenstike kao sto su: polimorfnost,
neprekidno kretanje, uzajamne interakcije sa biotickim i. abiotickii;n faktorima i geneticku strukturu koja je
vremenski specificna .. Pod pojmom geneticka struktura popi.rlacije podrazumeva se ucestalost genskih ale la i
njihovih kombinacija u odredenom trenutku vremena. Svaka popuiaeija poseduje fond gena koji podrazumeva skup
gena svih jedinki koje cine populaciju. Da bi se utvrdile slicnosti i razlike izmedju npr. dve humane populacije
potrebno 'je izvrsiti uporedivanje frekvencije genskih aiel a na velik_
om sh.icajnom uzorku. Primera radi, ukoliko
se posmatra frekvencija alela za neko monogensko svojstvo koje se. javlja u dva oblika, npr. sposobnost osecanja
PTC i neosecanja PTC kao gorke substance, onda ta svojstva .determinisu dominanti i recesivni aleli A i a. Unutar
populacije svi genski lokusi za ovo monogensko svojstvo ce imati dominantni ili recesivni alel~pA+qa~100%, pri
cemu su p i q oznake za ucestalost pojedinih alela. Posto se genetski fond n_asleduje od roditelja, potomstvo maze
biti homozigot ili heterozigot (AA, aa ili Aa}. Poste se ]edinke slobodno ukrstaju odnos ho'mozigota i heterozigota ne
stoji u mehdelskom odnosu 1:2:1, vec varira: Homozigoti AA nastaju oplodenjem jajne celije A sa spermatozoidom
'

32

./

'.

. . .

:.

. .,

ucestalost dominantnih
homozigota

,. ,~:r~. : A a

ucestalost heterozigota

aa

ucestalost recesivnih
homozigota

Slika 124- Hardi-Vajnbergov zakon

'. ;'. ~ . ~- :--

,::'i.JEDINKE;IMAJU PODJEDNAKU 'ADAPTIVNU~t:~:-; : ~

VREDNOS:J:~-(:.JEDNAiq=:ERTII.;ITET I. VJJABILITETH

: J..o.,, .

.....

~-

, ...,q ......

..... , ,

............ v

~ ~:

,_,

. .... ,-.

''.

">'1 -

"' .<"

' .I~

. . --

Slika 125- PopulaCija u ra~hotezi {idealn~ populacija)

. ; _ .! _-

.~

..~..

;; : ;

..

, . __

;;,

Human a genetika - Repetitorijum

A~p x p :; p2. lsto vazi i za recesivne aa hom'ozigote, koji nastaju oplodenjem jajne celije a i spermatozoida
a~q x.q:; q2. Medutim posto postoji mogucnost da spermatozoid A oplodi jajnu celiju a, ili spermatozoid a oplodi
jajnu celiju A onda sledi~pq+fq:;2pq. Kada se izvrsi ?inteza svih nav~denih formula, dobice se da je u populaciji
odnos genotipova p2 + 2pq + q = 100% dobijen iz obrasca (p+q)b100% i ovaj obrazac se naziva Hardi-Vajnbergov
zakon (slika 124). Ova definicija vazi samo za populaciju u ravnotezi (slika 125). Populacija je u ravnotezi, ako zbir
njenih alela odgovara 100% datih alela, odnosno zbir frekvenca svih gena (alela) u homozigotima i
heterozigotima iznosi p+q:;1 (100%). Ukoliko se prate tri alela, kao npr. za A80-sistem krvnih grupa onda obrazac
glasi (p+q+r)2:;1 00%, pa krajnja formula glasi p2+q2+r2+ 2pq+2pr+ 2qr-fOO%.

45. Geneticka ravnoteza populacije i faktori koji je remete

Geneticka ravnoteza u populaciji je idealizovan prikaz populacije koja n-e postoji. Populacija koja je u ravnotezi je
dovoljno velika, sparivanje jedinki se odvija po principu slucajnosti (panmiksija), sve jedinke imaju
ujednacen vijabilitet i fertilitet, a faktori koji remete populaciju na nju ne deluju. Ovakva populacija naziva se
idealnom mendelskom populacijom i naravno ne postoji, vec se teoretski koristi kao model u populacionoj
genetici. Faktori koji remete geneticku strukturu populacije su: mutacije, migracije, selekcija, geneticki drift i
inbriding. Svi ovi faktori deluju na skoro sve humane populacije i znatno menjaju geneticku strukturu populacije,
dovodeci do evolucije ljudske, pa i svake druge vrste. Mutacije deluju na taj nacin sto evolutivno dovode do zamene
jednih gena drugim. One mogu biti spontane i indu~ovane (izazvane nekim agensom) i uglavnom predstavljaju stetnu
pojavu, ali u retkim slucajevima mogu <;la budu izvor :novih gena.; .osobina. Ukoliko se na nekom genu dogode
mutacije koje uvek rezultuju promenom .gena u isti alelni oblik, onda se one nazivaju rekurentne mutacije i mogu
znatno da uticu na frekvenciju alela u populaciji putem mutacionog pritiska. Ucestalost mutacija u populaciji se
odreduje preko broja mutanata (nosilaca I"((Utacija) u populaciji. Ona se izrai:ava obrascem U:;MfN, gde je U,
,frekvencija hromozomske ili genomske mutacije, M broj mutantnih fenotipova, a N broj ispitanih jedinki. Migracija je
'pojava kada jedna populacija menja i:ivotni area! i kombinuje geneticki:materijal sa drugom populacijom uzrokujuci
protok gena. Najbolji primer efekta migracija na geneticku strukturu populacije je zastupljenost 8 krvne grupe u Aziji i
Evropi. Pokazano je da je ucestalost 8 krvne grupe u Aziji 25%, a ad istocne ka zapadnoj Evropi se postepeno
smanjuje do manje ad 10%. Ova pojavase objasnjava seobama Mongola koji su se ukr5tali sa lokalnim evropskim
stanovnistvom i time vrsili introdukciju (uvodenje) 8 krvne grupe :na _evropsko tie, koja pretpostavlja se, nije ni
postojala na evropskom tlu. Kako migracife i mutacije; tako i selekcija utice na geneticku strukturu populacije.
Selekcija predstavlja povecanje ili smanjenje ucestalosti odredenog gena ili genotipa, zbog razlicite prednosti u
oplodenju i prei:ivljavanju nosioca odredenog gena. Selekcija maze biti prirodna ili vestacka, i javlja se u svim
stadijumima zivota. Prirodna selekcija je put u toku koga se pomocu faktora eliminacije odredeni genotipovi
odstranjuju iz populacije. Vestacka selekcija (ili antropogena) je poseban vid selekcije koju covek vrsi, zbog sve
vece mocl narusavanja odnosa u prirodi. On povecava selekcioni pritisak na racun drugih organizama, a smanjuje u
svoju korist (medicina). Ako odredenf organiiam zaobide selekcioni pritisak onda se kaze da se on adaptirao.
Adaptivna vrednost genotipova zapravo predstavlja sposobnost jedinki .da svoje gene prenesu na potomstvo i
organizmi koji su favorizovani selekcijom (prirodnom ili vestackom) imaj0 veliku adaptivnu vrednost, kao npr. insekti.
Ukoliko adaptivnu vrednost predstavimo. sa
a selekcioni koeficijen( (selekcioni pritisak) koji predstavlja stepen
smanjenja adaptivne vrednosti genotipa sa Sonda sledi da je W+S=1 (slika 126). Bitno je napomenuti da selekcija
obezbeduje i eliminaciju stetnih dominantnih i stetnih recesivnih gena. Geneticki drift (geneticka slucajnost) je
znatna promena postojece geneticke strukture populacije koja dovodi do remecenja njene ravnoteze. Geneticki drift
se desava u svim populacijama, ali s~ . najbolje tiocava .u malim ;poP,ulacijama. Najveci broj lndijanaca Severne
Anierike ima 0-krvnu grupu, dok je uocena jedna populacija lndija~aca koja ima A krvnu grupu u vecoj frekvenciji
nego bilo koja druga humana populacija, usled delovanja genetickog drifta. lnbriding predstavlja ukrstanje dve
jedinke suprotnog pola koje su u bliskoin srodnickom odnosu. Ukoliko dode do braka dva bliska srodnika
{konsangviniteta), u genotipu potomstva ce se .povecati frekvencija homozigotnosti, sto je znacajno za ekspresiju
stetnih retkih gena. Sto je veci stepen srodstva to je veca sans a.da ce se eksprimirati stetni recesivni geni. Efekat
inbridinga je skoro uvek negativan, ali postoje slucajevi, kada su deca rodena iz braka srodnika imala prednost,
naime nasledili su gene koji su predstavljali isticanje osobina njihovih roditelja.

lnbriding se u veterini koristi za dobijanje odreoenih rasa zivotinja i isticanja njihovih osobina: npr. krave koje daju
vise mleka, ili svinje sa vecim procentom masnog tkiva itd.

:w.

;.

;_ :

33

I
~.

-. ..
:- - . :

KADA SU PLODNOST I PREZIVLJAVANJE

SVIH GENOTIPOVA U POPULACIJI JEDNAKI1 R_E_D_ _N_o_s_T_._(_
______A__D_A_F_T_i_V_N_"A__~_
~-~-~-_,_~--_i_____.

.
I
!

KADA SU PLODNOST I PREZIVLJAVANJE

GENOTIPOVA U POPULACIJI RAZLICITI~>;:D'CHC3JENT SELEgr.:CiJE S - predstavlja
stepen smanjenja adaptivne .vrednosti
genotipa
.

w = 1- s

.-:

Slika 126- Adaptivna vrednost genotipova

..

'

; . . ..

- .

~~------------

i ~ -~-

.. .- . .