1.Definiite osnovne lingvistike pojmove sinhronija i dijahronija?

Sinhronija-stanje u nekom jeziku u nekom vremenu. Sinhronijski pristup=autor

opisuje stanje u jeziku u nekom datom vremenu. Dijahronija-smena stanja u
nekom jeziku kroz vreme (srpski jezik od 18 veka na ovamo)
2.Jezika sposobnost,jezik i govor
Jezik je kolektivna cinjenica koja je univerzalna (engleski jezik, francuski, srpski) I
stilska je pojava.
Jezika sposobnost je univerzalna I urodjena, odlikuje coveka, genetski je
programirana. ovek moe da proizvodi zvukove kojima imenuje pojmovedogodila je genetska mutacija.Ono to je steeno je znanje.
Kolektiv bi trebao da deli znanje jezika ako eli da se sporazumeva.Ono je
steeno jer se stie vremenom. Govor je individualno I otvoreno realizovanje.
Sve je to poteklo od De Sosira language(langue+parole). De Sosir je imao 3 rei
za ono to mi nazivamo jezikom.Mnogi su mislili da mu je ba zbog toga lako da
stvara tri aspekta.Jezik kontrolie miljenje. Kod Sretena Mara( govor= jezik
+iva re) Kod Milke Ivi ( jezik(uopte) = jezik(pojedinani)+ govor). Kod
omskog (jeziko univerzalni sistem= kompetencija(znanje)+
performansa(izvoenje).
3.Paradigmatska i sintagmatska osa
Asocijativna, paradigmatska osa po De Sosiru,a neki je zovu i sistemska. Osa
kombinacije ili konkatenacije ili ulanavanja je sintagmatska osa. Paradigmatska
osa je ona osa na kojoj jezike pojedinosti postoje istovremeno gde su one
udruene u sistemu i te jezike pojedinosti postoje istovremeno pa se zato zove
asocijativna osa. Sintagmatska osa odabrane jezike pojedinosti se ulanavaju u
vremenu,ako je pisani jezik u pitanju onda se ulanavaju u prostoru. Postoji
temporalno i stacijalna kategorija moe da se definie u vremenu i prostoru.U
jeziku ima pravila selekcije i pravila kombinacije, pravila odabira i njihovo
kombinovanje. Greka u selekciji: Kisela beba pojede onoliku Kikindu. Greka u
kombinaciji: (Udaraju loptu glavom koja je odletela u auto. Dobilii su papire za
prolazak korz tu zemlju koja e trajati jo 6 meseci.) Sva pria o jednaenju
suglasnika po zvunosti i mestu tvorbe ide u sintagmatsku priu o pravilima u
kombinaciji jer ovaj potonji utie na prethodne.
4.ta je to dvostruka artikulacija jezika?
Radi se o viestrukoj artikulaciji. Mnogi filolozi su mislili na rei i foneme,a
zapravo se mora ceo jeziki iraz posmatrati,tekst-> reenice na njihove delove>...foneme-> akustiko i artikulaciono obeleje. Radi se o artikulaciji u smislu
( Francuzi su to smislili) gde ralanjavamo artikulacionu sredinu na njene delove,
lat. Re artikulus=anak. Jeziki je podatan, ralanjivanje od teksta nanie.
4a.ta je to jezika kreativnost?
Ne kreativnost u smislu umetnostosti nego u najoptijem smislu u stvaranju bilo
ega (stvaranje biokratskih,praznih reenica). Aspekti jezike kreacije:
1.inovativnost-pravljenje reenica, uvek se stvara neto novo,valjane il nevaljane
reenice
2.infinitivnost-poznavanje ogranienog broja rei i gramatikih pravila site se
mogunost da se stvori neogranien proizvod
3.razaranje pravila u pesnikoj upotrebi jezika,u deijim igrama,u pravljenju
metafora(najudoviniji mehanizam u radu ljudskog rada)
4.sleenje pravila
5.promenljivost u vremenu-rei korz vreme menjaju znaenje
6.prilagodiljivost-temama,sagovornicima,situacijama.
26.ta su to svetski jezici?
Jezici koji imaju ulogu,uivaju status meunarodnog internacionalnog sredstva
sporazumevanja. Neprecizan je termin.Stvarnu ulogu imaju
engleski,nemaki,panski i italijanski. U UN manje vie svi govore engleskim
jezikom,ali su im slubeni jezici formalno i francuski,panski,ruski,arapski,kineski.
Da bi neki jezik bio svetski jezik mora uivati presti neke

vrste,religijski,politiki,vojni,informatiki... Npr. za presti engleskog je zasluna

medija,MTV,Holivud,McDonalds. U svakom vremenu je neki drugi jezik,npr. To je
nekad umeo biti i mrtav jezik kao to je latinski.

5.ta je to interakcija i komunikacija?

Interakcija je pojam optiji od komunikacije. Svako ljudsko
meudejstvo.Komunikacija je interakcija s intencijom razmene informacija.
Signifikacija kad neka pojava za nas ima znaenje,a niko nam nije intencionalno
poslao informaciju. Lat. Signum=znak. Luenje znaenja iz situacije iza koje ne
postoji intencija slanje informacija.Nije intencija s namerom razmene informacija.
1.domen(ivota) 2. Situacija. 3. Interakcija 4.komunikacija 5. Jezika komunikacija
6.Govorni dogaaj 7. Govorni in
Interakcija je pojam iti od komunikacije I to je svako ljudsko meudejstvo,
interakcije se dogaaju I bez komunikacije. To moe biti rukovanje, pogled,
poljubac.Komunikacija je ua od interakcije. Komunikacija je voljna razmena
informacija, vie od ovekove mentalne funkcije. Komunikacija je interakcija s
intencijom razmene informacija. Interakcija->intencija (informacija)>komunikacija.Signifikacija-to je kada neka pojava ima neko znaenje za nas, a
niko nam nije intencionalno poslao informaciju.Od latinskog signum-znak. (Kada
proleti lasta, oekujes da e uskoro prolee, a sa lastom pri tom nisi ni u kakvoj
vezi....Kada geolozi gledaju delove Zemljine kore, odreuju koji od kada datira, da
li je tu bio vulkan nekada ili moda more.... Meteorolozi su skroz u signifikaciji,
niko im ne alje poruku, ali oni zakljuuju na osnovu istraivanja koje je
sprovedeno praenjem vazdune struje.
!!! U raznim domenima ivota dolazi do raznih situacija, unutar njih do
interakcija, pa ako postoji namera za razmenu informacija doe do komunikacije
koja moe biti verbalna i neverbalna, zatim jezika komunikacija, zatim ide
govorni dogaaj (npr. telefonski razgovor, usmeni ispit, neka diskusija, porodini
razgovor, tra-partija...), govorni in (neko postavlja pitanje, a ti odgovara punim
odgovorom kao u prvom osnovne).
6.Kako zovemo uesnike u komunikaciji?
Poiljalac-enkoder-poruku stavlja u neki kod. Primalac-dekoder-skida sa
koda,dekodira. Emitoreceptor;Akter i reakter; Govornik-slualac; omski:
govornik/slualac; Pisac-italac; Fonator-euditor; Adresor-adresat; Izvor i
destinacija.
10.Predstavi pojam govornog predstavnika nekog jezika
Engl. Spech reprenzative
Govorni predstavnik nekog jezika je ovek koji poseduje jeziku sposobnost
kao i znanje odreenog posebnog prirodnog ljudskog jezika,odnosno
jezikog sistema(gramatika) i pravila upotrebe toga jezika ( s kim i u kojoj
prilici treba da se upotrebi odreeni dijalekat,argon) To ovako shvaeno
znanje omoguuje govornom predstavniku da bira i upotrebljava jedinice
svoga jezika (rei, gramatike oblike) i varijatete toga jezika
(argoni,dijalekte,funkcionalne stilove) Varijateti se obino zovu subjeziki
varijateti-to znanje omoguuje govornom predstavniku da se sporazumeva
sa drugim predstavnicima istoga jezika u datoj govornoj poziciji tj. Sa
onima koji poznaju,potuju i slede ista pravila,istu konvenciju,koji poseduju
isto znanje. esto lingvisti naziv govorni predstavnik modifikuju pa kazu
izvorni govorni predstavnik. Engl. Native speaker -> govornik/pisac (2 vida
jezika) -> govornik/slualac ( 2 smera komuniciranja) omski: idealni
govornik, idealni slualac-takvo neto ne postoji- ideal hearer. Proseni
govorni predstavnik-retko postoji,npr. Govornik neke akcente ima,a neke
ne), fluentni teni govorni predstavnik( fluent. Speaker)
23.Tipovi jezikog izraza. Filozofi kau da postoje konstativi (tvrdnje)
tada se konstauje neko stanje stvari.npr. Zemlja je okrugla. Mesec je
zvezda. Vrednuje se kriterijum tanost i netanost,tj. Da li se neto uzima
kao tano ili ne. (jendo vreme se uzimalo za tano da je Zemlja ploa.)
Kosmos je beskonaan.( fiziari bi rekli da je konaan,ali da je neogranien)

Pored konsativa postoje i performativi gde se ne konstatuje nego se izvodi

neka radnja,neki in(npr. Naredba ukoliko je uspena.) I njova se vrednost
meri uspenou, ne tanou. Govorni in
obeanja,naredbe,saveti,sugestije predrasude,pitanja odgovori, savet,
molba, nareenje,sugestija.

5.
:
) ,
) () ,

) ,
) , ,
) ( ),
) ,
,
.
(, , )
( ) .
.
, .
, .
(, )
. ,
. :
, , ... ,
.
() ,
, .
. ,
. ,
. , ,
, ,
, ...
, , , , ,
.
().
,
. (
, ).
.

/ . ,
, , ,

 , ,
, .
,
. . , ,
, , .
, ,
, , , .
, , , .
25.ta su to govorna situacija i govorni domen?
Vreme,mesto,fizike okolnosti,svetlo,termika,ali i institucionalni
ambijent,akademsko okuenje,as,predmet,tema-sve su to obeleja
govorne situacije.Govorne situacije su nejeziki konteksti u kome se
ostvaruju govorni dogaaji.Razne situacije u kojima se ovek moe nai
(ovek se moe loe oseati),mediji,domen interneta,televizija. Govorni
domen je skup srodnih govornih situacija(zabava,koncerti).

7.Predstaviti tipove u komunikaciji.

Postoje dve vrste komunikacije distantna i kontaktna. Komunikacija se deli:
a)s obzirom na broj uesnika:
Kontaktna: prototipina komunikacija (1 poiljalac i 1 primalac); jedan poiljalac i
vie primalaca (npr. Predavanje,predizborna kampanja, politiki govori,emitovanje
reklama); vie poiljalaca i jedan primalac (stari dre predavanja detetu); vie
prema vie;
Distantna: u vreme kada osoba A formulie poruku nije sa osobom B u kontaktu
( Aristotel: Mia= Mia nije postojao dok je Aristotel stvarao); Osoba A stvara,a
osoba B je prolost (imaginacija) (Mia ita Aristotela)
b) kontakt meu uesnicima: 1. Optiki (npr. Treba gledati u konobarove usne pri
naruivanju) 2. Akustiki(moemo biti u istom prostoru i vremenu,ali ne uti zbog
buke) 3. Vremenski (npr. Izmeu Mie i Sokrata ne postoji vremesnki kontakt) 4.
Prostorni
as je vrsta komunikacije kontakta jer imamo i optiki i akustiki i vremenski i
prostorni kontakt.
v) smer proticanja informacije: jednosmerna i dvosmerna (reciprona
komunikacija)
Dok piemo SMS mi nismo u kontaktu. Najprototipinija situacija kontakta je vrsta
licem u lice gde se est izraz lica,gest,oi,pokazuje kao pomono sredstvo. S
pismom poinje distinciranje komunikacije (npr. ingiskan je premostio
vremensku i prostornu distancu zbog brzine slanja pote).Trebalo je vreme da
izrazito distantnu komunikaciju pretvorimo u izrazito kontaktnu. (npr. Nikola Tesla
prima pismo za 6 meseci jer pismo putuje brodom, da bi odgovorio tek posle
nekoliko meseci,tada povratna informacija nece stici na vreme).
14. Slubena, neslubena, javna, privatna upotreba jezika
Slubena upotreba je upotreba jezika i pisma u dravnim organima vlasti, uprave
i to od federalnog, preko dravnog, pokrajinskog do lokalnog nivoa uprave. Tu su
nazivi mesta i druge srodne oznake: hidronimi, line isprave, sve u sudstvu,
slubene evidencije (matine knjige roenih, knjige venanih, umrlih...).
Javna upotreba jezika je u domenima kolstva, zdravstva, medija, izdavatva,
trgovine, elektronske komunikacije (internet). Ova poslednja stavka se kosi sa
privatnom upotrebom, jer je FB privatan, ali ukoliko ele oni sve mogu proveriti.

20.Navesti neke tipine stavove o jeziku i jezicima i njihovim

vrednovanjima?
Narodna,laika odnosno puka etimologija je kada ljudi misle da znaju kojeg je
porekla re,pa da na osnovu toga odmah znaju i ta ta re znai( esto se uje
dubiozan u znaenju dubok,a to zapravo znai sumnjiv; moralan u znaenju ono
to se mora,to je prinudno...)
Tipini stereotipi i predrasude su to da je italijanski dobar za pevanja,to je opti
sud; da je nemaki grub jezik; openhauerove rei da se o ozbiljnim stvarima
moe pisati samo na grkom,latinskom i nemakom;vlastiti jezik j enajbolji i ima
najspecifinije semantike nijanse;dijalekti su neureeni; razlikovanje jezika na
razvijene i nerazvijene;da su nepismeni ljudi hendikepirani.
21. ta je to gramtika drutvenih statusa?
Svi oblici ponaanja imaju neka utvrena pravila.Gramatika drutvenih statusa
podrazumeva kulturom kodirana pravila jezikog iskazivanjaprocenjenog odnosa
meu komunikatorima. S obzirom na gramatiku drutvenih statusa, ovek bira
prvo jezik, zatim stil, sociolekt, leksiku, gramatike kategorije...

8.Definiite pojmove koda, poruke, kanala, redundance,uma.

Kod je bilo koji znakovni sistem u koji se stavlja poruka( svaki prirodni ljudski
jezik je kod,svaki dijalekat,logo,arhitektura,nakit,Morzeova azbuka,svaki kolski
argon, simboli organske hemije, pean na prstenu kod vladara,policijska
rotacija). Postoje taktilni kodovi (starie ene su nekada prepoznavale vrstu
tkanine po dodiru), hemijski kodovi( percepiraju se ulom mirisa i ukusa),
akustiki(zvuk trube), optiki (percepiraju se ulom vida). Jezik se transformie u
tri kodne forme: Primarno nastao kao akustiki, a vremenom kao optiki, i na
kraju kao taktilni (brajova azbuka).
Pismo je kod releju,jer kad akustiku frmu predoimo u pisanu formu to radimo
kao relejom. (npr. Crveni ot je nekada bio vazan relej,iz BG-a informacija se alje
na Avalu,a sa Avale na ot pa za NS. Danas je satelit,ali i to je relej samo to se
vie ne alje sa jednog na drugo brdo).
Gest je kod pomonik(gestifacijalna relacija). (oi,ake,izraz lica)
Poruka je sadraj znaenja i informacije koju poiljalac intencionalno upuuje
primaocu.Postoji nameravana i ostvarena poruka.Retko je nameravana poruka
jednaka primljenoj.Osnovni uslov za tzv.Uspenu komunikaciju je da naperavana
poruka bude to blie primljenoj.
Kanal-bilo koja fizika sredina kroz koju poiljalac upuuje poruku primaocu
(metaforiki kanal). Prototipino kanal je vazduh,glina,kamen,drvo,knjiga,hartija,
satelitska televizija, televizija u naelu, internet,grafiti, kanal moe biti naziv,
povrinski znakovi kao to je peaki prelaz, faks,pota kao
institucija,banka(automat),dsmo ksrtica,mobilni telefon,olovka, pisaa maina,
kalkulator, kafaprozor, enski traevi,liftovi su nekad bili kanali optoeni
porukama.
um je bilo koja svaka vrsta smetnji u uspenosti komunikacije (buka),problem u
formulisanju poruke(npr. Student ako nije uio) ,problem u kodiranju( npr. Ako
neko ne zna jezik),u prenosu poruke (oteen sluh), u dekodiranju(nepoznavanje
strune terminologije) , u tumaenju poruke. U svakom elementu komunikacije
moe da se pojavi um.

Redundanca je viak sredstava koji se upotrebljava da se otkloni um

(smetnja),ponavljanje ve reenog ad bi se bolje razumeli). Slui za neutralisanje
delovanja uma( pisanje akcenta u pisanom tekstu da bi se shvatilo ta se hoe
rei). Pisani jezik imamanje redundanci jer je krai od izgovorenog sadraja,njemu
se uvek moe vratiti ukliko odlui.Govor je efemeran. (npr. Dragoslav Andri:
Svaki se problem najlake rei alom, oko vrata,naroito ako ispod njih duva.
beleenje akcenta je redundanca;Radovanovi Ubio oveka na drvetu mislei da
je orao.).
11.Predstaviti pojam govorne zajednice i jezike zajednice
Govorna zajendica speech community
Govorna zajendica je kolektiv tj. Skup govornih predstavnika koji dele znanje u
malopreanjem smislu najmanje jednog istog jezika i njegovih odgovarajuih
varijateta ijom se upotrebom mogu meusobno u interpretacijama razliitih
vrsta ( od crkve do trgovine) Tu treba ukljuiti i znanje neverbalnih kodova.
Govorna zajednica je razliita od jezike zajednice. Razlozi: Jedan jezik se moe
razlikovati u vie govornih zajendica. U jednoj govornoj zajednici moe biti i vie
jezika.Vlada i nehomogenost govornih zajednica. Uvodi se engleski pojam lingva
communis neki koji slui meujezikim,meuetnikim komunikacijama. U
planetarnim razmerima engleski jezik funkcionise kao lingva communis,jezik
posrednik u meuetnikim komunikacijama.
GZ= NY;LA;London;Vojvodina; NS
JZ=panska,portugalska,engleska
KZ(komunikacijska)= misli se i na sloene i na velike prostorne jezike zajednice
SFRJ;SSSR;USA
IZ(interakcijska) = globalna(svet), EU zato to nije 1 govorna drava ima vie
jezika)

12. ta su to bilingvizam, multilingvizam i diglosija?

Bilingvizam(pojam potie iz latinskog) je istovremeno znanje dvaju jezika. To je
manje-vie psiholoka kategorija zbog ovog znanje.Zadire u nau kognitivnu
sferu. Bilingvizam moe biti:
-teritorijalni i personalni. Teritorijalni misli se na estu pojavu govornika sa
znanjem dva jezika na nekom podruju (Vojvodina). Personalni je ui pojam, nema
iru rasprostranjenost, ve je pojava da jedna osoba ima znanje dvaju jezika (npr.
majka Kineskinja, otac Srbin.
-socijalni i individualni bilingvizam. Socijalni-misli se na bilingvizam
karakteristian za neke drutvene slojeve. U Rusiji je u najviim drutvenim
slojevima postojao rusko-francuski bilingvizam, a u Starom Rimu latinsko-grki
bilingvizam.
-simetrini i nesimetrini.Simetrini je kada veinska populacija, osim veinskog,
zna i manjinski jezik.Nesimetrini je ei.Veinska populacija zna veinski, a ne
zna manjisnki jezik, dok manjiska populacija zna i manjisnki i veinski jezik. U
Jugoslaviji su svi znali srpskohrvatski jezik, dok je mali broj Srba i Hrvata znao
slovenaki ili makedonski jezik.
-stabilni i nestabilni. Stabilni je kada relativno veina populacije zna dva ili vie
jezika to je posledica svakodnevnog ivota, ali i kolovanja. (Svajcarska,

Vojvodina)Nestabilni (prelazni) bilingvizam je tipian za zemlje migracije (SAD,

Kanada, Australija, Rusija).Prva generacija imigranata ne zna engleski, odn.Jezik
tamonje veine, dolaze najee rudari, moda i nepismeni. U narednoj
generaciji znaju engleski tako-tako, njihova deca ga znaju solidno, ali zaboravljaju
maternji i automatski ga potiskuju.
-elitni i narodni (slino kao i socijalni i individualni)
-prirodni i kolski. Prirodni nastaje spontano pa se kolskom intervencijom moe
odravati.
-rani i pozni. Rani nastaje vrlo rano, jo dok se deca igraju, od roditelja koji znaju
dva jezika. Pozni nastaje kada se kasnije dolazi u kontakt sa drugim jezikom, npr.
kada je nekome tata diplomata pa se esto sei porodica.
-aktivni i pasivni.Aktivni i govori i pie i razume jezik. Pasivni samo razume,
ali teko govori.
Multilingvizam(pojam potie iz latinskog) je istovremeno znanje vie od dva
jezika. I to je psiholoka kategorija, a od nje se moe stvariti politika kategorija.
Diglosija(pojam potie iz grkog)-ovo je funkcionalni bilingvizam, vie je
socioloka kategorija nego psiholoka. Diglosija je pojam koji se odnosi na
situacije kada je drutvenim, politikim, pravnim ili kulturnim propisima
regulisana upotreba jednog ili drugog jezika u raznim sferama upotrebe. Obino
se smatra da diglosija nije poeljna dok su bilingvizam i multilingvizam poeljni.
Prema diglosiji imamo i polisemiju(pojam potie iz grkog)- to je kada je
drutvenim, politikim, pravnim ili kulturnim putem regulisana upotreba vie
jezika. To je isto socioloka kategorija. Ekvilingvali su ljudi koji jednako znaju dva
jezika, ambilingvali su ljudi koji jedan jezik znaju bolje od drugog, a semilingvali
nedovoljno znaju oba jezika-to su npr. nai gastarbajteri, njihova deca imaju slabo
kontakt sa srpskim, a nemaki uju kroz igru, pa kasnije znanje nemakog nije
dovoljno za visoko obrazovanje.
Kako nazvati prvi, maternji jezik u vezi sa naom tradicijom da je to maternji?
Maternji nije dobar termin jer asocira da je jezik majke, a ne mora da znai ili da
je uroeni. Najbolje je zvati ovaj jezik primarni jezik, to je jezik, kau laici, na
kome mislis, na kome moe da se ali, jezik kojim pie poeziju, ili sanja, jezik
kojim se uspeno moe svaati.Kod dece se moe oslukivati na kom jeziku
raunaju pa im je onda to primarni.
24.ta su to govorne uloge?
Manje ili vie promenljive ili stalne uloge u kojima se govorni predstavnik u
vremenu,toku ostvarivanja govornog dogaaja.

13. Promena koda, zamena koda, meanje kodova i govorna strategija

Promena koda-kada namerno zameni kod kojim pria. Na poslu na primer pria
naunim stilom, a kada ode kui koristi razgovorni. Od engleskog code
switching.
Zamena koda je kada pree sa jednog jezika na drugi sasvim sluajno. Od
engleskog code confusing.
Meanje kodova-kada govori maarski sa elementima srpskog ili govoris
razgovornim stilom sa elementima birokratskog stila. Od engleskog code
mixing.
Govorne strategije-ovek sve ui dok je mlada. Kako u kojoj prilici s kim
progovara kojim jezikom i kojim stilom.
Promena koda, zamena koda,meanje kodova i govorne strategije

1.Promena koda (code switching) (prekopavanje,prikljuivanje) +pravilo

prelaenja,svrsishodno, adekvatno, s obzirom a temu,situaciju, sagovornika,
nameru
2.Zamena koda (*code confusing- ne postoji taj termin u engl. Prof ga je
konstruisao) neadekvatno * primer: prof je Grk, pedaje u Nemakoj, doao na
odbranu diplomskog profesorovog sina ( odbranio je na engleskom) prof Grk
postavi pitanje na engleskom,a sin odgovara na srpskom(u afektu); birokratski
kod sa detetom,udvajanje naunim stilom)
3.Meanje kodova ( Code mixing) govor na jeziku koji je meavina dvaju kodova:
meanje jezika je odluka kodova; pie argonizme u rodu na fakultetu)- govorne
strategije
Kod :u kojoj prilici i sa kojim sagovornikom progovara kojim jezikom,kojim
njegovim stilom. Kod podrazumeva jezik,ali i subjezike varijante ( dijalekte
zargone, standardni jezik,funkcionalne stilove) Dakle,prelazenje sa koda na kod
podrazueva npr. Prenoenje sa stila na stil,sa standarda na standard. Tipini
primeri prelaska s jeika na jezik: Paragvaj (od malena se ue pravila prelaska s
koda na kod-guarani i panski-adekvatno); eski jezik-primer za promenu
subjezikih varijateta)
Standardni eki /
Optieki /
(Pisani/knjievni)
(zajedniki/obini)
Standard Czech
Comnon Czech
Spisovna etina Obecna etina

Govorni eki
(kolokvijalni)
Collozuila Czech
Hovovova etina

Arapski klasini (bogoslubene svrhe) i moderni: grki,mnotvo egzotinih kao

npr. Jovanski (solo): niski jovanski (kromo)-intimna upotreba i visoki
jovanski( ntako)-javna upotreba najmanje ogranieni i razrueni kodovi (vie
drutveni slojevi poznaju oba)
Ogranieni: esti reenini ekvivalenti:ono to obavlja posao reenice,a
gramatiki nije reenica: Hej!Da! Ne! Opa! Ups! Gle! Nije,nego! No-no! Zar?Ono?
On?Tako. Kratka recenica,retko sloena reenica,retkozavisne reenice,gramatiki
jednostavne reenice,oskudni sintaksiki obrasci, esta upotreba malog broja
istih priloga,predloga,veznika,prideva,konkretna leksika, esta upotreba
parajezikih sredstava,intonacija, jaina govora, gest, facijalna ekspresija) esta
upotreba modalnih sredstava (valjda,moda,nikako,ako Bog da) Razraeni: sve
suprotno
Deca ljudi koji poznaju bar dva koda imaju sposobnost izbora,vee individualne
rezlike,vee mogunosti za kreativnost,manja verovatnoa ponavljanja jezikih
sredstava) manja uestalos sredstava.
19. ta je to narodna lingvistika?
Folk lingvistic=narodna lingvistika. Stavovi, sudovi,verovanja i vrednovanja to
podrazumeva narodna lingvistika u vezi sa jezicima i njihovim varijatetima (npr.
Roditelji ne misle nita lepo o argonima) i njihovim predstavnicima.I svi ti
stavovi,sudovi,verovanja i vrednovanja se zasnivaju na stereotipima i
predrasudama.

15. Koje tipove govornih varijateta poznajemo?

1) varijacija je vrlo uopten pojam= varijabilnost- sve to znamo odlikuje se
nekom varijabilnou=razlikovanje-razliitost-razlika. (varation, variability,
variance)

2) varijetetreprezentant-zastupnik varijacije, varijabilnosti (variety)

3) varijanta (variant)a) varijante standardnog jezika, npr. srpske varijante su zapadna varijanta
Republici Srpskoj i Hrvatskoj, a varijanta engleskog je ameriki engleski, kanadski
engleski, australijski engleski...
b) fonologija-varijante foneme, alofoni, mogu biti kombinatorike (pozicione)vrabac:vrapca, Anka:Ana
v) morfologija-varijante morfeme-alomorfi.
!!! Ljudski jezik odlikuje velika varijacija. Jedan njegov varijetet je srpski jezik, a i
njega odlikuje velika varijacija, jedan njegov varijetet je standardni jezik, a i njega
odlikuje varijacija pa su neki njegovi varijeteti zapadna, istona i juna varijanta
standardnog srpskog jezika.
Varijacija je opta pojava, zakon sveg sveta. Ona je oigledna, jer ne postoje dve
iste jedinke jedne vrste na svetu.
Na nivou jezika uopte varijacije su ogromne. Tu se pojavljuju i neki varijeteti, pa
se tu mora uvesti neki red:
-tipoloka klasifikacija
-genoloka klasifikacija- indoevropski/neindoevropski
-arealna klasifikacija-slovenski/ugro-finski/jezici Azije
-funkcionalna klasifikacija-5 funkcionalnih stilova
Na nivou pojedinanih jezika takoe se moe praviti red. I njih odlikujju varijacije,
a varijeteti se razvrstavaju na nivou raslojavanj jezik i subjezikih varijeteta.
Raslojavanje jezika
1
2
3
4

Individualno- idiolekti
Teritorijalno-standardni jezik (->varijante standardnog) i nestandardni (>dijalekti-urbani/ruralni)
Socijalno-sociolekti (->\argoni, tajni jezici zanata)
Funkcionalno-tematsko, situaciono, disciplinarno, profesionalno

Jedan govornik obino poseduje znanje jednog jezika, a moe znati i vie
jezika.Obino jedan govornik zna jednu varijantu jednog jezika, retko je da zna
vie varijanata. U repertoar govornika moe spadati i standardni jezik, ali ne mora
i obino ulazi jedan dijalekat. Jedan govornik obino zna vie situaconih stilova.

22.ta je to govorni dogaaj,a ta govorni in?

Govorni dogaaj je ukupnost komunikacijskih aktivnosti (verbalnih i neverbalnih)
u jednom ostvarenom procesu sporazumevanja (npr. Sadanji as,sve to je
reeno zajedno sa kretanjem u prostoru;telefonski
razgovor;predavanje,etovanje,skajp,ispit,nauna diskusija,tra,prepirka,svaa)
On se sastoji od aksija i reakcija ili od razmene replika. Tu spadaju i sredstca za
poinjanje odravanje i zavravanje govornog dogaaja (telefonski razgovormoras stalno da puta neke znakove da bi govornik znao da si prisutan) Govorni
in (akt) kae da je jedna akcija u interakciji i to da govorni in nije lingvistika
negosocionolingvistika jedinica. Govorni in ne mora biti formalno reenica npr.
danas je sreda a komentar moe biti zar? Nije reenica a obavlja posao
reenice-reenini ekvivalenti. Nejeziki varbalizovana ekspresija tipa
hmmm,cc,pfff.

17/18. ta su to jeziki kontakti? ta su to strane rei u jezicima?

Jezici u kontaktu procesi kroz koje se razlikuju gramatike I leksike osobine

jezika. Kontakt vaan agens u evoluciji jezika.
Razni turcizmi kod nas (aban, duvan, bunar) Arabizmi (sat, jastuk, top...)
Keltski hidronimi, toponimi (Durmitor, Ibar, Tara, Lim, Vardar, Milano, Vienna,
Britanija, Bretanja, Marsej). Anglizmi u srpskom, kontakti mogu biti:
a) Jednosmerni jedan utie na drugi jezik
b) Dvosmerni i balkanizmi, sline osobine susednih jezika
Postoje: jezik davalac (izvornik) I jezik primalac (prijemnik)