EKOLOGIJA - I kolokvijum

1. ta je ekologija?
Ekologija je nauna disciplina koja prouava odnos izmedju ivih bia medjusobno i ivih bia iz
spoljanje sredine.

2. Grane ekologije?

Autoekologija ekologija vrsta,

Demekologija ekologija populacije,
Sinekologija prouava odnos ivotnih zajednica i spoljanje sredine,
Humana ekologija ekologija oveka,
Socijalna ekologija prouava uticaj drustvenih inioca na ivotnu sredinu,
Urbana ekologija prouava odnose i procese u urbanoj sredini

3. Kako je podeljena ekologija prema vrsti organizma?

Fitoekologiju - ekologija biljaka i

Zooekologiju - ekologija ivotinja.

4. ta su ekoloki faktori i kako su podeljeni?

Ekoloki faktori su uticaji koji uslovljavaju opstanak ivih bia.
Ekoloki faktori :
abiotiki i
biotiki.

5. Abiotiki faktori:

Klimatski (svetlost, temperatura, voda,vazduh i vlaga);

Edafski (faktori zemljita i stena) i
Orografski (reljefni, nadmorska visina, poloaj terena u odnosu na strane sveta i nagnutost
podloge).

6. Biotiki faktori su uzajamni uticaji biljaka, ivotinja i oveka.

7. Koje su karatketistike ekolokih faktora?
promenljivost,
- kompleksnost (zajedniko delovanje) i
- medjusobna uslovljenost.

8. ta je ivotna sredina?
ivotna sredina je naseljeni deo zemljinog prostora u kome odredjena iva bia mogu da opstanu.

9. Tipovi ivotne sredine?

-

vodena,
vazduna (povrina podloge i deo atmosfere) i
zemljina (upljina zemljita i stena).

EKOLOGIJA - I kolokvijum

10. ta je biotop?
ivotno stanite (biotop) - (gr. bios - ivot, topos mesto) je deo ogranienog prostora sa
gotovo istom kombinacijom ekolokih faktora.

11. ta je populacija?
Populacija je skup jedinki iste vrste koji ive na odredjenom stanitu i koje se mogu ukrtati i
davati plodno potomstvo.
- Brojnost populacije (ukupan broj jedinki/prostor),
- Gustina populacije (broj jedinki/m),
- Migracije povremene seobe,
- Natalitet broj rodjenih u populaciji,
- Mortalitet broj umrlih u populaciji.

12. ta je biocenoza?
Biocenoza je skup populacija raznih vrsta biljaka, ivotinja i mikroorganizama koje ive na istom
stanitu, u istim uslovima i koji su medjusobno povezani razliitim odnosima u celinu.

13. ta je spratovnost?

Spratovnost prostorni raspored organskih vrsta koji omoguava bolju iskorienost

ivotnih uslova.
Primer: - sprat drvea,
- sprat bunja,
- sprat zeljastih biljaka,
- prizemni sprat,
- zemljite.

14. ta je ekosistem?
Ekosistem jedinstven sistem biotopa i biocenoze, u kome materija krui a energija protie.

15. Koje su tri vrste odnosa koje postoje u ekosistemu?

Odnosi u ekosistemu:
AKCIJE (uticaji biotopa na biocenozu),
REAKCIJE (uticaji biocenoze na biotop) i
KOAKCIJE (uzajamni uticaji organizma).

16. ta je biom?

Biom skup veeg broja sloenih ekosistema.

17. Biomi:
- Tundre,
- Tajge,
- Umerene travnate oblasti i prerije,
- Pustinje,
- Listopadne ume,
- Planine,
- Tropske travnate oblasti i savane,
- Polarne ledene kape,

EKOLOGIJA - I kolokvijum
- Tropske ume.

18. ta su sukcesije i kakve mogu biti?

Sukcesije postepeno smenjivanje ivotnih zajednica u odreenom prostoru (pr. ostrvo Krakatau u
Tihom okeanu 1883 god. prekrila lava debljine 30-60 m; nakon 3 godine pojavile su se alge, liajevi,
bakterije i mahovine).

19. ta je biosfera?
Biosfera- predstavlja sveukupnost ivog sveta koji je u vidu tankog omotaa (u odnosu na prenik
Zemlje) neravnomerno distribuiran na Zemlji, tj. naseljava delove hidrosfere, litosfere i atmosfere

20. Lanac ishrane i tipovi ishrane?

Lanac ishrane odnosi ishrane medju lanovima biocenoze.

PROIZVOAI POTROAI RAZLAGAI

Tipovi ishrane:
- autotrofni,
- heterotrofni,
- parazitski,

- simbiotski,
- saprofitski.

21. Piramida ishrane?

Piramida ishrane - grafiki prikaz odnosa brojnosti i veliine organizma u lancu ishrane u
kome se masa i koliina energije smanjuje sa svakim sledeim trofikim stupnjem (pr. masa
biljojeda je vea od mase mesojeda).

22. Podela prema prirodi zagaivaa?

Prema prirodi zagadjivaa - prema hemijskoj prirodi: organski i neorganski;

fizikom stanju: gasni, teni i vrsti;

prema

23. Podela prema svojstvima zagaenja?

Prema svojstvima zagadjivanja - zagadjivai rastvorljivi u vodi, ulju ili mastima,

biodegradibilni (biljke i bakterije koje razlau toksine materije do netoksinih komponenti);
postojanosti i reaktivnosti.

24. Podela prema sektoru zagaenja?

Prema zagadjenju sektora ivotne sredine - zagadjivai zemljita, vode, vazduha i hrane.

25. Podela prema izvoru zagaenja?

Prema izvoru zagadjenja - produkti sagorevanja goriva, produkti industrijskog porekla,

komunalni, poljoprivredni, produkti mikroorganizama.

EKOLOGIJA - I kolokvijum

26. Podela prema efektima?

Prema efektima - supstance koje utiu na atmosferske procese; procese u vodi; na oveka i
njegovo funkcionisanje; na ivotinjski svet; na biljke, i degradaciju ivotnih sredina.

27. Koji su efekti zagaenja ivotne sredine?

a) promene kod mikroorganizama, biljaka, ivotinja i oveka;
b) degradacija ekosistema;
v) klimatske promene (efekat staklene bate, mikroklima gradova, destrukcija ozonskog omotaa);
g) mutacije - promene u genetikom materijalu individue, populacije i vrste koje se fenotipski
manifestuju pojavom novih morfolokih i drugih osobina (tetne, letalne).

28. Kruenje vode?

2/3 biosfere ini voda (97 slana-mora i okeana i 3 slatka)
1 pijaa voda
Kruenje vode:
- evaporacija (isparavanje, transpiracija) i
- padavine.

29. Kruenje ugljenika?

Tok kruenja ugljenika:
- Iz vazduha CO biljke koriste za fotosintezu (svaki atom C za 250 godina proe kroz
fotosintezu brzo kruenje)
CO + HO HCO
- Ugljenik nastaje pri sagorevanju uglja i nafte
- Ugljenik se deponuje u obliku uglja, nafte, krenjakih naslaga.

30. Kruenje azota?

Azot ini 78 atmosphere
U zemljitu se nalazi u obliku nitrata, nitrita, aminokiselina, amonijumovih soli.
Bakterije roda Rhizobium su azotofiksatori kvrice kod familije Fabaceae (leguminoza).

31. Kruenje fosfora?

Fosfor gradi: ATP, ADP, AMP, RNK, DNK, zube, kosti.
Fosfor se blokira: - u zubima i kostima
- sedimenti mora i okeana,
- ptiji izmet guana.

32. Kruenje sumpora?

Sumpor se nalazi u:
- aminokiselinama cistin, cistein i metionin
(-SH grupa);
- enzimimakarboksilaza,transaminaza,koenzim A);
- u zemljitu mineralne soli;
- sulfati i sulfidi;

EKOLOGIJA - I kolokvijum
-

biljke folijarna ishrana.

Sumpor se oslobaa sagorevanjem fosilnih goriva (uglja, nafte i naftnih derivata).

33. ta je toksikologija?
Toksikologija je nauka o otrovima koja prouava delovanje otrova na organizam i meudejstvo
organizma i otrova.

34. Klasifikacija gasova prema biotransformaciji?

Klasifikacija gasova prema biotransformaciji:
podleu biotransformaciji (benzol) i
ne podleu biotransformaciji (ugljovodonici alifatinog reda).

35. Klasifikacija industrijskih gasova?

Klasifikacija industrijskih gasova:
- asfiksioni,
- iritirajui,
- gasni narkotici i
- neorganska i organska jedinjenja metala.

36. Klasifikacija gasova prema toksinom delovanju na organe?

Klasifikacija gasova prema toksinom delovanju na organe:
neurotropni,
hepatotropni,
nefrotoksini i
kardiotoksini.

37. Klasifikacija gasova prema specifinom dejstvu toksinih materija?

Klasifikacija gasova prema specifinom dejstvu toksinih materija:
- alergeni,
- teratogeni,
- mutageni i
- kancerogeni.

38. Kako mogu toksini da prodru u organizam coveka?

- respiratorni sistem, digestivni sistem, kozni sistem

39. ta je MDK?
MDK (maksimalno dozvoljena koncentracija) - je koncentracija nekog toksikanta u vazduhu, vodi i
hrani, koja ne ispoljava tetne bioloke efekte i koja se ne sme prekoraiti pod bilo kakvim
okolnostima. -
.

.
.

EKOLOGIJA - I kolokvijum

40. ta je atmosfera i uloga?

Atmosfera je gasoviti omota Zemlje, debljine oko 1000 km na Ekvatoru i oko 800 km na polovima.
Ona nas titi od negativnih ultraljubiastih zraka i sadri vazduh koji udiemo. Bez nje ne bi bilo
ivota.
Uloga atmosfere je izuzetno velika: snabdeva ivi svet kiseonikom i ugljen-dioksidom bez kojih ivot
na Zemlji ne bi bio mogu, ozonskim slojem titi ivi svet od ultraljubiastih zraka, padavinama
natapa kontinente, tj. omoguava kruenje vode u prirodi.

41. Kakav je sastav atmosfere?

Atmosferu ine azot, kiseonik, ugljen-dioksid i plemeniti gasovi, uglavnom argon. Sastav atmosfere
nije svuda isti, menja se sa visinom i regijom zemljine povrine.

42. ta su atmosferski slojevi?

Atmosfera je podeljena u etiri sloja: troposferu, stratosferu, mezosferu i termosferu. Najnii i
najgui sloj je troposfera, iznad troposfere do oko 50 km je stratosfera, iznad stratosfere je
mezosfera, iznad 500 kom visine mezosfera prelazi u egzosferu.

43. Emisija podrazumeva nivo koncentracije zagaujuih supstanci na mestu gde nastaju.
44. Imisija je nivo koncentracije zagaujuih supstanci kao rezultata svih emisija na odreenom
podruju.

45. ta je aerozagaenje?
Aerozagaenje ili zagaenje vazduha podrazumeva prisustvo gasova i drugih sadraja u vazduhu
koji nisu svojstveni po prirodnom sastavu.

46. Kako su podeljeni izvori aerozagaivaa?

Izvori zagaivaa se mogu podeliti u dve velike grupe:
- prirodni
- vetaki (autropogeni) izvori

47. Koji su prirodni izvori aerozagaenja?

Prirodni izvori zagaenja vazduha su oduvek prisutni u biosferi. Potiu od same prirode, odnosno
delovanjem prirodnih procesa na Zemlji i u atmosferi. Neki od prirodnih inioca aerozagaenja su
vulkanske erupcije, zemljotresi, oluje, umski poari, izbijanje termalnih voda, geomorfoloke
karakteristike podruja i klimatsko meteoroloki faktori.

48. Koji su vetaki izvori aerozagaenja? Kako se dele?

Vetako aerozagaenje nastaje delovanjem oveka i ini najveu koliinu aerozagaenja.
Mogu se podeliti na:
- stacionarne ili takaste izvore
- mobilne izvore

EKOLOGIJA - I kolokvijum

49. Koje se aerozagaivai oslobaaju sagorevanjem benzina i naftnih derivata?

Sagorevanjem benzina i drugih naftnih derivata u motornim vozilima u vazduh dospevaju brojni i
opasni sastojci zagaenja vazduha (a, azotni oksidi, sumporni oksidi, ugljen monoksid, organski
peroksidi, olovo, kadmijum i dr.)

50. Kako su polutanti podeljeni?

Prema nastanku, kvalitativnim svojstvima i efektima na dve velike kategorije: primarne i sekundarne.
51. Primarni polutanti:
- sumpor dioksid, oksidni azot, ugljenik, ugljen dioksid
52. Sekundarni polutanti:
- cesticne materije nastale iz gasova koji su primarni polutanti i jedinjenja u fotohemijskom
smogu, prizemni ozon, peroksiacetil nitrate (PAN).
53. Dva tipa reakcija pri kojima nastaju sekundarni polutanti:
- nukleacija i
- koagulacija

54. ta je smog?
Smog predstavlja kombinaciju tetnih gasova, estica i ai.

55. Tipovi smoga?

Postoje dva tipa smoga: kiseli i fotohemijski smog.

56. ta su skruberi? Vrste?

Skruberi su ureaji za preiavanje tetnih otpadnih emisija i mogu biti suvi i teni filtri.

57. Upotreba olovnog benzina? Koji su efekti?

Olovo se kao aditiv koristi u obliku tetraetil olova, i njegova uloga je antidetonatorna, tj. obezbeuje
ravnomerno sagorevanje goriva i vazduha, i spreava mehanika oteenja motora.

58. Koji su aktuni efekti kod oveka?

tetno delovanje na ljudsko zdravlje se ogleda u umanjenju radne sposobnosti, invalidnosti, pojavi
profesionalnih oboljenja.

59. ta je disperzija?
Disperzija - Vestacko aerzagadjenje nastaje
aerozagadjenja

delovanjem coveka i cini najvecu kolicinu

60. ta je rezidentalno vreme?

EKOLOGIJA - I kolokvijum
Rezidentalno vreme predstavlja vreme zadravanja zagaujuih supstanci u atmosferi, to zavisi od
meteorolokih uslova, veliine estica, njihove reaktivnosti, hemijskog sastava atmosfere i dr.

61. Disperzija aerozagaivaa zavisi od vie faktora poput vrste izvora, emisija, konfiguracije
zemljita i meteorolokih uslova podruja.

62. ta je temperaturna inverzija?

Temperaturne inverzije poveavaju koncentracije zagaivaa u prizemnom sloju. One predstavljaju
zarobljen sloj toplog vazduha izmeu dva sloja hladnog vazduha.

63. ta je stagnaciona inverzija?

Stagnacione inverzije se javljaju iznad gradova i industrijskih zona smetenih u dolinama).
Stagnacione inverzije izazivaju respiratorna oboljenja ljudi, naroito tokom jeseni i zime.

64. Klima nekog kraja ini reim tipova vremena, to podrazumeva nailazak, zadravanje i
potiskivanje vazdune mase, novom fizicko-hemijski drugaijom vazdunom masom.
Mikroklima predstavlja klimu na malom prostoru, u prizemnom sloju vazduha do 2m visine. Na
njeno formiranje najvise utie reljef tog podruja, biljni pokriva i veliina vodene povrine.
Klima grada se znacajno razlikuje od njegove okoline .Grad karakterise mnostvo gradjevisnkih
objekata,velike povrsine betona i asfaltom ,malo zelenih povrsina,gust saobracaj, razvijena
industrija.Prosecne godisnje temperature su vise u gradovima nego izvan njih za oko 0.3 % visa u
gradovma nego u pregradjima kako leti tako i zimi.

65. Degradacija ozonskog sloja u najveoj meri izazivaju freoni.Oni su po hemijskoj prirodi
hlorfluorougljovodonici, i prvi put su proizvedeni 1934.godine. Freoni su vrlo stabilni u prizemnom
sloju atmosfere.

66. Koja vrsta aero zagadjivaca je regulisana, sto se tice njenog smanjenja,
Montrealskim protokolom?
- Montrealski protokol (1987.) - panel koji su doneli eksperti u cilju ispitivanja supstanci odgovornih
za formiranje ozonske rupe- CFC -haloalkana

67. Pored ugljen-dioksida stvaranju efekta staklene bate doprinose i vodena para, metan,
azotni oksidi, freoni i dr. Fenomen staklene bate je prvi put uoen pre oko 100 godina, a danas
privlai panju ne samo nauke, ve i ire javnosti.

68. Posledice zagadjenja planete koje se mogu oekivati su: drastine klimatske promene i
poveanje nivoa mora i okeana. Klimatske promene bi se ogledale: u promeni osnovnih klimatskih
parametara, rasporeda padavina, nastajanju aridnih i pustinjskih predela.

69. Kisele kie predstavljaju meavinu atmosferskih padavina i sumporne, sumporaste i azotne
kiseline, kao sekundarnih polutanata.

70. Uticaj aerozagadjenja na objekte i materijale Najveu osetljivost pokazuju gradjevinski

materijali, naroito krenjak. Pod uticajem kiselih kia poveava se rastvorljivost materijala, izvlai
se kalcijum, a mermer se pretvara u gips. Kisele kie i drugi polutanti dovode do brzog propadanja
kulturnih spomenika i ostalig gradjevina.

EKOLOGIJA - I kolokvijum

71. Uticaj aerozagadjenja na umske ekosisteme . umsku ekosistemi su najsavreniji

ekosistemi u prirodi, a samim tim i vrlo osetljivi. ume su proizvodjai kiseonika. Svakodnevno se
povrine pod umama smanjuju i ko krenjem radi dobijanja kultivisanog zemljita, izgradnje
saobraajnica , industrijskih objekata i dr.

72. Sumpor-dioksid u atmosferi dospeva iz prirodnih i antropogenih izvora. Prirodni izvori

sumpor-dioksida su: prorodni bioloki procesi u vodi i na kopnu, aktivnosti vulkana, isparenja iz
mora i okeana. Sumpor iz atmosfere antropogenog porekla taloi se na dnu mora i okeana i
uestvuje u stvanju fosilnih goriva. Mineralne soli i rude koji se nalaze u zemljinoj kori sadre
sumpor. Topljenjem sulfidnih ruda, u kojima se nalazi sumpor, oslobadjaju se velike koliine sumpordioksida
73. Vestacki izvori aerozagadjenja sumpor-dioksidom
U vetake izvore zagaenja vazduha spadaju procesi vaenja i obrade mineralnih
sirovina, hemijska industrija, sagorevanje uglja, poljoprivreda, drumski saobraaj, naselja,
elektrane (termo i nuklearne) i dr.Znatno veca koliina zagaujucih materija dospava u vazduhh h
biosfere kao posledica ljudske delatnosti. Izvori zagaujucih materija u vazduhu naselja
(komunalnoj sredini) su:
Mogu
se podeliti
navozila.
:1.izstacionarne
2. mobilne
raznovrsne
industrijske
operacije,
proizvodnja
prostorija
energije
fosilnih
goriva
za rad, izvore
kao i za
izagrevanje
pogon
motornih

74.Suvo taloenje je zastupljeno kod gasova i estica, koje se na povrinu planete obaraju,
difuzijom, silom gravitacije i turbulencijom.

75. Mokro taloenje sumpor-dioksida je vezano za atmosferske padavine, najee kisele kie.
76. Navedite metabolicke promene koje sumpor-dioksid izaziva kod zivotinja i ljudi
ivotinje oteano diu, oteuju im se disajni organi i nastaju oboljenja kao to
su bronhitis, astma i '''rak plua'''. Naroito teke posledice aerozagaenja trpi sam ovek.
Aerozagaenje deluje na dva naina na ljude. S jedne strane, ivot u zagaenom vazduhu je
opasan, naroito za decu, starije i bolesne osobe. tetne materije iz vazduha izazivaju mnoga
oboljenja. S druge strane, tetne materije iz vazduha mogu zagaditi i ovekovu hranu. Zbog toga je
briga o kvalitetu vazduha jedan od najvanijih zadataka savremenog oveka.

77. Koji su organizmi bioindikatori na zagadjenje vazduha sumpor-dioksidom

, , , , ,
. ()
, ,
.
, (Picea alba),
.

78. Ugljen-monoksid najvea koliina ugljen-monoksida potie iz prirodnih izvora.

Raspadanjem organske materije prvo se stvara metan, koji dalje oksidacijom daje ugljen-monoksid.
Ugljen-monoksid se oslobadja prilikom nepotpunog sagorevanja ugljenikaiz razliitih izvora poput:
pei, sagorevanja otpadaka, maina sa unutranjim sagorevanjem, otvorenih vatri.

79. Azotni-oksidi Najznaajniji oksidi azota su azot-monoksid i azot-dioksid. U ciklusu kruenja

azota ukljuene su bakterije, gljive i vie biljke. Pod uticajem bakterija u zemljitu se odvijaju procesi
nitrifikacije i amonifikacije. Snadbevanje biljaka azotom odvija se iz: neorganskih soli, organskih
oblika i atmosferskog azota.

EKOLOGIJA - I kolokvijum

78. Bioloski fekti zagadjivanja azotnim oksidima - navedi

80ksicno dejstvo azotnih oksida - azotni oksidi stupaju u reakciju sa vodom i uz pomoc oksidujucih
agenasa(o3) grade azotastu kiselinu. Cesto se u blizini izvora nizih koncentracija nox javlja bujna
vegetacija, zbog koriscenja azota, koji se nalazi u njegovim oksidima. Efekti dejstva nox molekula
ispoljavaju se u blizini izvora, jer su ovi molekuli nestabilni i podlozni promenama, pa se ne prenose
na vece daljine. Usled dejstva ovih jedinjenja na listovima se pojavljuju ispupcenja ispunjena vodom
a kod hronicnih ostecenja moze doci do defolijacije. Ovi zagadjivaci uticu na narusavanje procesa
fotosinteze a veca kolicina svetlosti utice na smanjenje efekta azotovih oksida.

81. Peroksiacil nitrati - kakav im je uticaj na coveka

Toksicno dejstvo peroksiacil nitrata - peroksiacil nitrati(pan) sekundarni su zagadjivaci i komponente
fotohemijskog smoga a spadaju u jake oksidanse. Fotohemijski oksidansi nastyaju u toku formiranja
fotohemijskog smoga u reakcijama ugljovodonika i azotnih oksida uz ucesce ultraljubicaste
radijacije. Koncentracija pan-a je najveca u prvoj polovini prepodneva. U vazduhu se zadrzava oko 7
minuta. Reaktivni su oksidansi, pa durno reaguju na povrsinama bioloskih tkiva a najosetljivije su
povrtarske kulture.

82. Sta su cestice, a sta aerosoli?

Cestice su delovi cvrste ili tecne materije, cija je velicina veca od velicine molekula. One se
formiraju mehanickim dezintegracijama materijala, poput: mrvljenja, erozija, sagorevanja goriva,
spaljivanja materijala, vulkanskih erupcija, isparavanja sa povrsine mora i okeana.

83. Aerosoli predstavljaju cvrste cestice ili tecne kapi tecnosti, nevodljive golim okom. Ostaju duze
vreme u atmosveri nego krupnije cestice.

84. Sta je adj?

Cadj predstavlja agglomerate nesagorelih cestica uglja i fosilnih goriva, koje narocito ima tokom
jeseni i zime. Ciklicni ugljovodonici su: sastavni deo cadji, i ispoljavaju kancerogena svojstva.

85. Teski metali u vazduhu

Olovo - Olovu pripada vodece mesto medju teskijm metalima prema zastupljenosti i bioloskim
efektima. U atmosferu dospeva sagorevanjem tecnih goriva iz rafinerija, tehnoloskih procesa
proizvodnje celika, olova, cinka, bakra i sagorevanja uglja i drveta.
Olovo se koristi u industriji boja, instalacija, akumulatora i vojnoj industriji.
Kadmijum - Kadmijum je u prirodi stalni pratilac cinka, tako da se preradom ovih ruda njime
zagadjuje zivotna sredina. Koristi se u prozivodnji boja, baterija, guma, fotografskog materijala i dr.
Ziva - To je tecan, lako isparljiv metal, sjajno srebrnaste boj. U priridi se nalazi u stenama, rudama,
fosilnim gorivima, i oslobadja se u atmosferu njihovim sagorevanjem. Ziva se koristi u industriji
prozivdonje aparata , boja, eksploziva, kao pestivcid i u zastiti materijala.
Bakar - Bakar je neophodan element za ziva bica. Sastavni je deo enzima, plastocijanina i
ucestvuhe u lancu transporta elektrona u procesu neciklicne fotosinteticke fosforilacije. Izvori bakra
su: rudarstvo, bakarni fungicidi i predmeti od bakra.
Bakar je toksican za gljive, pa se odavno koristi kao fungicid.
Cink - Cink se nalazi u zemljistu o obliku minerala cink sulfida, cink karbonata i cink fosfata i u
obliku helatnih kompleksa. Pripada grupi neophodnih elemenata i sastavni je deo enzima
dehidrogenaze, alkalne fosfataze, peptidase glutamate dehidrogenaze.
Aluminijum - Aluminijuma ima u zemljistu u obliku soli i cvrstih kompleksnih helata, tesko
rastvorljivih. Njegova jedinjenja oslobadjaju se iz litosfere u obliku prasine. Srebrnasti je metal.

10

EKOLOGIJA - I kolokvijum
Kod biljaka aluminijum izaziva inhibiciju izduizivanja i savijanja korena, takodje inhibira funkciju DNK
i biosintezu RNK i celisku deobu korena.

86. Zastita od zagadjivanja vazduha?

Zastita zagadjivanja vazduha u naseljima se moze postici urbanisticnim merama, tehnickim i
tehnoliskim postupcima , kao i odrzavanjem cistoce ulica i javnih povrsina u naseljima.

87. Navedite mere koje se mogu primeniti za smanjenje emisije ugljen dioksida
Urbanistice mere u zastiti vazduha naselja od zagadjivanja obuhvataju pravilno planiranje i zoniranje
naselja. Urbanisticeke mere zastite pocinju jos prilikom generealnog planiranja citavog regiona,
obadira najpovoljnijih karakteristika reljefa i ruze vetrova za lokaciju naselja.
Zelenilo u naselju je kljucni element u formiranje mikroklime i zastiti od zagadjivanja vazduha.
88. ta se podrazumeva pod prirodno istom vodom?
Voda se u prirodi ne pojavljuje u hemijski istom obliku, jer na svom putu dolazi u dodir, rastvara i
prima razliitematerije. Od koliine i vrste ovih sastojaka zavise karakteristike vode. Prema svojoj
prirodi, voda se deli na atmosfersku, povrinsku i podzemnu.

Atmosferska voda nastaje od padavina kao to su kia, sneg i led. Ona sadri rastvorene
gasove sa kojima dolazi u dodir, poput kiseonika i ugljen-dioksida. Od vrstih materija sadri
neto praine i ai, a u blizini mora i neto soli.

Povrinska voda je ona koja ili lei na povrini tla. Ova voda nastaje od atmosferske vode,
koja direktno pada naZemljinu povrinu ili one koja se sliva u nju sa povrine tla.

Podzemna voda se nalazi ispod povrinske zemlje. Nastaje prodiranjem padavina od

povrinskih vodenih tokova ka tzv. vodonepropusnim slojevima (unutar Zemljine povrine) koji
se sastoje od stena sa malom efektivnom poroznou. Ova voda spada u red istijih, pa se zbog
takvih odlika veoma esto koristi za pie.

89. Kako su vode podeljene prema hemijskim svojstvima?

1. hidrokarbonatne, gde pripadaju meke vode sa malim sadrajem soli i dominacijom jona,
2. sulfatne su vode veine reka, jezera i podzemne vode sa malim i srednjim sadrajem soli i
3. hloridne su vode mora i okeana i jako mineralizovani podzemni izvori.

90. Bioloka potronja kiseonika (BPK)?

je pojam koji oznaava utroak kiseonika za razlaganje organskih materija u povrinskim ovdama od
strane aerobnih mikroorganizama.

91. Nabrojite procese hemijske i fiziko-hemijske koji se odvijaju u vodi?

- rastvaranje, adsorpcija, ispiranje, isparavanje, fotohemijski procesi
Ispiranje je fiziko-hemijski proces pod kojim se podrazumeva takva interakcija tenosti (u prirodnim
uslovima to je voda) sa jednorodnom ili raznorodnom vrstom fazom, koja za rezultat ima
obogaivanje tenosti u njoj rastvornim ili nerastvornim komponentama sredine.

92. ta se podrazumeva pod zagaenjem prirodno istih voda?

11

EKOLOGIJA - I kolokvijum
- Pod zagadjenjem priridno ciste vode podrazimeva se svako kvalitativni i kvantitativno
odstupanje od normalnog, priridnog hemijskog, fizickog i bioloskog sastava, kao i svojstva , koje
imaju nezeljene posledice po ljudsko zdravlje, ekonomiju i ekosisteme uopste.

93. Kako su vode podeljene prema prirodi zagaivaa, vrsti efekata i posledicama?
Kada je u pitanju sudbina zagaivaa u prirodi, onda se oni mogu podeliti na pulutante koji se mogu
razloiti biolokim sistemima i one koji se ne mogu degradirati biolokim putem.
Na osnovu porekla zagadjenja, zagadjenje vode moze biti urbano (ljudskim odpacima, odpacima
hrane, detardzentima, ulicnim necistocama, gradjevinskim odpacima idr.). moze biti industrisko
(hemikalije, metali, gume, plazticne materije, naftni odpaci, opaci hartije idr). I moze biti
poljoprivredna, (zivotinje I biljni odpaci, djubrivo, mulj).
Sto se tice sudbine zagadjivaca u prirodi oni se dele na:

degradabilne

negradabilne
Druga podela je na osnovu prirode zagadjivaca vrste efekata I posledece koje one izazivaju I prema
njoj razlikujemo:

fizicko

hemijsko

bioloko

radioaktivno

94. Fiziko zagaenje vode?

Fiziko zagaivanje voda se odnosi na promene fizikih svojstava (temperature, radioaktivnosti,
providnosti), koja mogu biti znaajna za ivot vodenih organizama pa I za samog oveka koji ih
koristi. Voda se koristi I za hlaenje u raznim industriskim I energetskim procesima.
Fizicki (cvrsti otpad i promena osnovnih fizickih osobina vode)
Podrazumevaju se izmene osnovnih fizikih karakteristika (temperatura, providnost, odnosno
zamuenje, radioaktivnost i drugo).

95. Hemijsko zagaenje vode?

Hemijski (organske i neorganske materije, nafta, teski metali i pesticidi)
Pod hemjiskim zagaenjem vode pordrazumevamo zagaenje bazirano na irokom sprektru
hemijskih agenasa kjima se naruavaju neke od osnovnih prirodnih karakteristika vode kao na
primer pH vrednost, osmotska vrednost, mineralni sastav ...

96. Prisustvo kojih organizama nam ukazuje na bioloko zagaenje vode?

Pod biolokim zagaivanjem se podrazumeva prisustvo patogenih organizama (bakterija, virusa,
gljiva, insekata) Ovi organizmi su prenosioci kao I uzronici raznih bolesti, ali su u isto vreme I
istaci prirode. Atmosferske vode su u dananje vreme takoe izloene zagaivanjima. Pri prolazu
kroz atmosferu, padavine rastvaraju okside, I tako nastaju kisele kie, koje nepovoljno utiu na
vegetaciju. Te estice nose I estice ai I dima koje padaju na sve povrine na zemlji.
Pod biolokim zagaenjem vode porazumeva se zagaenje voda raznim patogenim bakterijama,
virusima, gljivama, protistima, glistama i drugim oraznizmima koji su direktni uzronici oboljenja ili su
prenosioci patogena.

97. Navedite izvore hemijskog zagaenja vode

12

EKOLOGIJA - I kolokvijum
Najvei deo otpadaka i nusprodukata industrije odstranjuje se putem ukljuivanja efluentnih voda u
rene tokove, veliki br. industrijskih grana ima i svoje otpatke koji se javljaju kao zagaivai, zatim
poljoprivredna i prehrambena industrija voa i povra imaju otpadne vode, tekstilna industrija
takoe...

98. Prisustvo kojih zagaivaa nam ukazuje na neorgansko zagaenje vode?

Osnovne kategorije neorganskih zagaujucih materija su: rastvorljive soli, rastvorljivi minerali iz
razgraenih stena

99. Koji su izvori organskog zagaenja vode?

Glavna izvorita organskog zagaenja vode jesu urbani otpaci industrija, pre svega ona
prehrambena, zatim poljoprivredna i stoarstvo.

100. Navedite komponente organskog zagaenja vode

Osnovni izvori organskog zagaivanja su odpadne materije iz industrije, ljudskih naselja,
metalurgije, poljoprivrede I stoarstva.

101. Autopurifikacija
Poznata je injenica da vode poseduju sposobnost samopreienja ili autopurifikacije.Ovo je
proces preiavanja zagaenih voda.

102. ta su anjonski deterdenti, kako zagauju vodu?

Anjonski det. koji se koriste za pranje rublja sadre solubilne natrijum fosfate i sulfonate, aditive,
ukljuujui fosfate, povrinsek agense , enzime i dr.

103. Katjonski deterdenti, kako zagauju vodu?

Katjonski det. sadre kvaternerna amonijum jedinjenja aditive i koriste se za pranje posua.

104. Enzimski deterdenti, kako zagauju vodu?

su uvedeni u upotrebu sa ciljem da se omogui uklanjanje krvi, mrlja od mesa, okolade i slino, to
obinim deterdentima nije mogue.

105. Eutrofikacija
je prirodan proces starenja ekosistema, naroito jezera. Jezero se u funkciji vremena progresivno
menja od oligotrofnog stanja, preko mezotrofnog ka eurotrofnom stanju, to oznaava zasieno
jezero.

106. Navedite stepene zagaenosti voda (saproposti)

Oznaavaju se kao stepeni boniteta od 4 do 1. Podruje najvee zagaenosti vode oznaeno je kao
polisaprobno i to je 4 stepen boniteta. Neto manje zagaeno podruje je mezosaprobno podruje i
to je 3 stepen boniteta, jo slabije zaganeo podruje je a mezosaprobno i to je 2 stepen boniteta.
Najmanje zagaena voda je oznaena kao oligosaprobno podruje i to je 1 stepen boniteta.

13

EKOLOGIJA - I kolokvijum

107. ta su tehnoloke otpadne vode, njihov sastav?

Tehnoloke potiu iz proizvodnih procesa razliitih grana industrije.
Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u
procesu proizvodnje, kao i prilikom pranja aparata, ureaja i dr. Danas postoji veliki broj po
karakteru razliitih industrijski otpadnih voda, koje se dijele na niz podtipova u zavisnosti od
tehnologije proizvodnje. Ove vode mogu biti i uslovno iste, kada se uputaju direktno u recipijent ili
atmosfersku kanalizaciju.
Kod hemijske i metalopreraivake industrije preovladavaju zagaenja mineralnog porijekla. Kod
tekstilne, prehrambene, koarske, industrije papira i sl. zagaenja su preteno organskog porijekla.
Kod zajednikog preiavanja sanitarnih i industrijskih voda postie se mjeavina koja se dobro
bioloki preiava, ukoliko nisu prisutne toksine materije, kao npr. teki metali, cijanidi, razni
otrovi, kada je za industrijske otpadne vode, prije mijeanja, potrebno uraditi predtretman, kako bi se
one neutralisale i bile pogodne za dalje preiavanje.
Koliina i kvalitet otpadnih voda industrije zavisni su od tehnolokog procesa proizvodnje i mijenjaju
se tokom dana, to je manje izraeno kod sanitarnih voda.

108. Sanitarne otpadne vode i ta sadre od zagaivaa?

Sanitarne otpadne vode uglavnom potiu iz domainstva, hotela i restorana, kao i sa farmi za
uzgoj stoke i ivine.
Fekalne otpadne vode nastaju na sanitarnim vorovima stambenih, javnih, industrijskih i drugih
objekata gdje ive i rade ljudi, koji u fiziolokom procesu produkuju zagaenja u tenom i vrstom
obliku. Slino je i sa domaim ivotinjama koje se uzgajaju na farmama i drugim pojedinanim
mjestima.
U ove vode ubrajamo i otpadne vode od ienja prostorija, spremanja hrane, pranja posua i
rublja, odravanja line higijene i sl. Koliina sanitarnih otpadnih voda zavisi od specifine potronje
vode, pa je jednaka ili manja od nje cca 10%.

109. Komunalne otpadne vode?

Komunalne predstavljaju meavinu sanitarnih i tehnolokih otpadnih voda.
( )
, ,
.

110. ta sadre vode sa poljoprivrednih zemljita?

osnovni naini zagaivanja voda neorganskim polutantima u ovoj delatnosti su:
primena mineralnih ubriva,
primena pesticida (delom),
nakupljanje soli minerala zbog navodnjavanja,
odlaganje stajskog ubriva i otpadnih voda nastalih mokrim izubrivanjem (delom)

14

EKOLOGIJA - I kolokvijum

111. Objasnite primarni tretman preiavanja otpadnih voda

Primarni obuhvata odstranjivanje cvrstih grubljig otpadaka suspendovanih u vodi vrsi se
mehanickim putem ,najcesce pomocu sistema resetki od grublje ka finije umrezenim.
Primarni (mehaniki) tretman otpadnih voda podrazumeva odstranjivanje vrstih otpadaka iz vode,
vri se mehanikim putem.

112. Sekundarni tretman preiavanja otpadnih voda

Sekudarni tretman podrazumeva biolosku degradaciju organskih otpadaka
zaostalog posle
primarnog tretmana.
Sekundarni (bioloki) tretman podrazumeva bioloko preiavanje otpadnih voda uz pomo
bakterija. Tercijarni (hemijski) tretman voda predstavlja finalno odstranjivanje neorganskih otpadaka i
bakterija hlorisanjem, ozonizacijom i dr. Postupcima

113. Tercijarni tretman preiavanja otpadnih voda

Tercijalni tretman predstavlja zavrsnu fazu u preciscavanju voda.Njegova sustina sastoji se u
definitivnom odstranjivanju neorganskih materija pre svega nitrata,fosfata kao I potencijalnih
uzorka eutrofikacje kao i patogenih mikroorganizama.

114. Sanitarna kontrola voda

Voda za pice domacinstva i drugu javnu upotrebu mora slatno biti pod kontrolom ,preciscavati se i
kondicionirati da bi odgovarala odredjenim standardima.Zavodi za zastitu zdravlja sprovode
sanitarne analize koje pokazuju ispravnost I podobnost voda zap ice, domacinstvo , rekreaciju I
sport. Takodje je pomenuto da zagadjenje voda po prirodi i poreklu moze biti fizicko,hemijsko i
biolosko pa u tom smuslu vrse se femijske ,fizicke bakterioloske virusoloske radioloske i bioloske
analize vode.

115. Koji vidovi preiavanja se koriste kod vode za pie?

1)
2)
3)

Fizicko-mehanicke metode (talozenje, odlivanje i cedjenje)

Bioloske (mikroorganizmi) bioloka oksidacija (procesomaktivacije otpada ili bioloke
filtracije) biolokom oksidacijom (mikroorganizmi) se uklanjaju deterdenti, kao i amonijak
nitrate i nitrite (uklanjaju se i fosfati, nitrati, silikati i borati)
Hemijske

15