PSIHOLOGIJA,

1997, 1-2, 77-92

UDC 37.025
159.922.72

Mogunost vebanja prostornih

i perceptivnih sposobnosti uenika
BLAGOJE NEI
Filozofski fakultet, Ni

U radu je predstavljen deo istraivanja vaspitljivosti sposobnosti. U istraivanju su

ispitivani: (1) promene prostornih i perceptivnih sposobnosti pod uticajem vebanja i
(2) efekti eksperimentalnog programa na razvoj ovih sposobnosti u periodu (godini)
po zavretku programa. Istraivanje je izvedeno na uzorku od 542 uenika od treeg
do osmog razreda osnovne kole. U svim razredima bile su eksperimentalna i
kontrolna grupa. Primenjena je baterija testova prostornih i perceptivnih sposobnosti.
Analiza podataka koja je obuhvatila analizu kovarijanse, testiranje znaajnosti
promena i razlike izmeu njih pokazala je:
(1)

Prostorne i perceptivne sposobnosti uenika od treeg do osmog razreda mogu

se znaajno i trajnije razvijati i menjati pod uticajem vebanja algoritama
kognitivnih funkcija i logikih perceptivnih igara.

(2)

Efekti eksperimentalnog programa su trajnijeg karaktera na svim testovima i u

svim razredima.

(3)

Produeni efekti eksperimentalnog programa naeni su samo kod uenika

treeg i etvrtog razreda. Transferno dejstvo programa pokazalo se kako u
godini izvoenja tako i godinu dana po zavretku programa.

Kljune rei: prostorne sposobnosti, perceptivne sposobnosti, algoritmi saznajnih

funkcija.

77

B. Nei

Polazne osnove
1) Koncepcije o strukturi ljudskog intelekta* omoguavaju da sumiramo
sledee zakljuke znaajne za ovaj rad:
- Prostorne i perceptivne sposobnosti su znaajne i osnovne intelektualne
aktivnosti ljudi. U hijerarhijskim i nehijerarhijskim - facet modelima o
strukturi sposobnosti ove sposobnosti su jasno i precizno definisane.
Prikazane definicije govore o tome da su ovo sloene sposobnosti.
Faktorskim analizama identifikovan je vei broj prostornih i perceptivnih
sposobnosti. U hijerarhijskim modelima ove sposobnosti su znaajni
konstituenti posebnih nivoa u hijerarhiji. Izvesno je da su prostorne
sposobnosti na viem nivou u hijerarhiji (blie su G-faktoru) od
perceptivnih. U nehijerarhijskim modelima ove sposobnosti imaju status
"primarnog", "bazinog" ili "izolovanog faktora".
- Sa aspekta vaspitljivosti sposobnosti u svim modelima o strukturi intelekta se istie mogunost podsticanja njihovog razvoja. U hijerarhijskim
modelima se u pogledu vaspitljivosti daje izvesna prednost primarnim
sposobnostima nad generalnim faktorom.
2) Dosadanja istraivanja u svetu i kod nas (nama dostupna) koja ispituju
transfer u oblasti sposobnosti omoguavaju da se definie bar nekoliko nezavisnih
problema u ovoj oblasti:
- ispitivanje uticaja posebnih eksperimentalnih programa na uspenost u
reavanju relevantnih testova sposobnosti,
- ispitivanje trajnosti efekata eksperimentalnih programa,
- ispitivanje individualnih razlika transfera u oblasti sposobnosti - povezanost efekata eksperimentalnog programa i nivoa razvijenosti sposobnosti i
- objanjenje transfera, tj. ta je to to obezbeuje da se transfer dogodi.
Na osnovu naeg uvida u istraivanja o transferu u oblasti sposobnosti ne
moe se rei da su sva prethodno nabrojana pitanja podjednako ispitivana. Tako u
eksperimentima o transferu koje su izveli Torndajk (Thorndike), Dad (Juud),
Barlov (Barlow), Vudrov (Vudrow) i drugi poetkom ovog veka imamo da je
osnovno pitanje bilo pokazati da li postoji ili ne transfer u nekoj oblasti i da li su u
osnovi transfera identini elementi ili opti principi, metode i tehnike rada.
U eksperimentima koji su inspirisani hipotezom koju je razvio Ferguson**
(Ferguson G. 1954) sem prethodnih ispituju se, donekle, i pitanja koja se odnose na
trajnost efekata vebanja, zavisnost transfera od nivoa razvijenosti sposobnosti,

* O ovome opirnije videti reference: Bukvi, Kvaev, Nei

** Prema ovoj hipotezi sposobnosti nastaju kao rezultat dugotrajnog uenja i vebanja, jedne
postaju stabilne doke se druge i dalje razvijaju i menjaju u zavisnosti od daljeg uenja. Ponavljanjem i
vebanjem poveavaju se, prestankom ovoga sposobnosti opadaju. Tokom vebanja sposobnosti se
diferenciraju. U toku vebanja razvijaju se specifine sposobnosti potrebne za izvrenje zadataka.

78

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

uzrasta, tipa eksperimentalnog programa, pola ispitanika i slino. Osim ovoga, ini
nam se da je u oblasti vaspitljivosti sposobnosti dolo do pomeranja po pitanju
izbora problema za istraivanje i objanjenje transferne paradigme. Primetna je
tendencija da se ispituju uticaji eksperimentalnih programa na razvoj primarnih
mentalnih sposobnosti a transferni efekti se objanjavaju u duhu kognitivne teorije
transfera.
Tako je Vernon u svojim istraivanjima posredno utvrdio da je verbalni
faktor vaspitljiv. Kvaev je pokazao da se faktor reitosti moe razvijati vebanjem
ispitanika da shvataju, aktiviraju i stvaraju nove rei. Pokazao je da je faktor
rezonovanja vaspitljiv putem kreativne algoritmizacije procesa uenja. U naim
ranijim istraivanjima dobijeno je da se perceptivne sposobnosti mogu znaajno
razvijati pod uticajem direktnog i indirektnog vebanja, kao i da se verbalne
sposobnosti mogu znaajno i trajnije razvijati pod uticajem vebanja.
Prema tome, pored pomenutih problema i problemi kao to su: da li treba
planirati za transfer, kako stvoriti najbolje uslove da bi se obezbedio najiri transfer,
da li postoje naknadni efekti eksperimentalnog programa i koja duina
eksperimentalnog programa je najefikasnija, potom problem individualnih razlika u
transferu i spremnosti za transfer treba da imaju, po nama, znaajno mesto u
buduim istraivanjima o vaspitljivosti sposobnosti.
Neka od ovih pitanja su potencirana u novijim koncepcijama o prirodi
transfera u kojima se ukazuje na nastavne modele visoke transferne vrednosti.
Naime, re je o modelima u kojima se podvlai aktivnija uloga subjekata u nastavi.
Trai se da uenici sami otkrivaju nauku (stvaraju znanja) a ne da budu pasivni
primaoci gotovih znanja i reenja problema. U takvoj nastavi uenici razvijaju
intelektualne vetine i znanja odnosno organizuju i reorganizuju svoju kognitivnu
strukturu. Koncepcije nastave kakve zastupaju Bruner, Ausubel, Shulman,
Rubintajn, Meninskaja, Davidov, Landa, Krafild i drugi kao najoptiji i najdalji
cilj nastave uzimaju postizanje pozitivnog transfera.*

Problem i hipoteze istraivanja

Polazei od injenice da u oblasti primarnih mentalnih sposobnosti ima
veoma malo podataka o mogunostima njihove vaspitljivosti, zatim od toga da su
ove sposobnosti osnovni vidovi intelektualne aktivnosti, da su od velikog praktinog
znaaja za kolsko uenje i ivot, opredelili smo se da ispitamo neke od njih u
pogledu podsticanja njihovog razvoja posebno pripremljenim eksperimentalnim
programom. Od vie primarnih mentalnih sposobnosti koje se definiu u modelima
i koncepcijama Berta, Terstona, Vernona, Gilforda, Momirovia i drugih ograniili
smo se na prostorne i perceptivne sposobnosti. Osnovni cilj je bio ispitati uticaj
vebanja u algoritmizaciji saznajnih funkcija i logiko-perceptivnim igrama na nivo i
brzinu razoja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika razliitog uzrasta, zatim

* O ovome opirnije videti: Nei B. (1988) Doktorska disertacija, Filozofski fakultet u

Beogradu, str. 35-51.

79

B. Nei

utvrditi trajnost transfernih promena i da li postoje naknadni efekti

eksperimentalnog programa**
Proveravane su sledee hipoteze:
1. Oekivani su znaajni efekti vebanja u algoritmizaciji saznajnih funkcija i
logiko-perceptivnim igrama na poboljanje razvoja prostornih i perceptivnih
sposobnosti.
2. Oekivano je da efekti eksperimentalnog programa budu trajnije prirode.
3. Oekivani su znaajni efekti eksperimentalnog programa i u periodu po
zavretku programa.

Eksperimentalni plan i uzorak

Proveravanje hipoteza vreno je eksperimentom sa paralelnim grupama koji
je obuhvatio tri uzrasta: mlai (trei), srednji (peti) i stariji (sedmi razred).
Praenje uenika treeg, petog i sedmog razreda trajalo je dve kolske
godine to znai da su eksperimentom obuhvaeni uenici od treeg do osmog
razreda. Na svakom uzrastu bile su tri grupe (dve eksperimentalne i jedna
kontrolna). Svaka grupa je imala po dva odeljenja. Ispitano je ukupno osamnaest
odeljenja (N=542 uenika). Uzorak su inili uenici osnovnih kola iz Jagodine.
Pre poetka eksperimenta sve grupe su pod istim uslovima ispitane
pripremljenom serijom testova prostornih i perceptivnih sposobnosti. Potom je
samo prva eksperimentalna grupa dobila program. Po zavretku programa koji je
trajao 20 asova usledilo je prvo zavrno ispitivanje istom baterijom testova. To je
prva faza eksperimenta. Sledee kolske godine isti eksperimentalni program je
dobila druga eksperimentalna grupa. Na kraju druge godine praenja, istom
baterijom testova, sprovedeno je drugo zavrno ispitivanje u svim obuhvaenim
grupama i na sva tri uzrasta.

Varijable istraivanja
Kljuni problemi ovog eksperimenta bili su kako definisati prostorne i
perceptivne sposobnosti kao zavisnu i kako osmisliti eksperimentalni program kao
nezavisnu varijablu u eksperimentu.
Polazei od definicija Berta (Burt), Vernona (Vernon), Terstona (Thurstone),
Frena (French), Gilforda (Guilford), Katela (Cattell and Horn), Momirovia,

** Pojava naknadnih efekata eksperimentalnog programa moe da asocira na pojavu trajnosti

transfera. Meutim, ovo se bitno razlikuje od trajnosti transfera. Razlika je metodoloke prirode.
Naime, kod ispitivanja trajnosti transfera za analizu se uzimaju podaci poetnog i finalnog II merenja
pa se vri poreenje napredovanja kontrolne i eksperimentalne grupe. U sluaju naknadnog efekta
eksperimentalnog programa porede se napredovanja kontrolne i eksperimentalne grupe za period
izmeu finalnog I i finalnog II ispitivanja. Koliko nam je poznato ovaj problem do sada u psihologiji
nije ispitivan.

80

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

Bukvia i drugih prostorne sposobnosti su definisane kao: Sposobnost identifikacije

elemenata u prostoru, sposobnost zamiljanja i transformacije elemenata u prostoru i
sposobnost prostornog zakljuivanja;
Merenje (procena) ovih sposobnosti u ovom istraivanju izvreno je
upotrebom sledeih testova:
1. RAZVIJANJE POVRINE - S1 (ispitanik treba da oznai kako bi izgledala
jedna rolna kad se razvije)
2. ROTACIJA FIGURE - S2 (ispitanik treba da od nekoliko rotiranih figura
pronae one koje su iste sa zadatom)
3. PROSTORNO REZONOVANJE - S3 (date su gomile ciglica a ispitanik
treba da ustanovi sa koliko se ciglica pojedine od njih dodiruju bilo kojom svojom
stranom)
Perceptivne sposobnosti su definisane na sledei nain: Sposobnost identifikacije elemenata koji su utisnuti u odgovarajui materijal, sposobnost uoavanja
razlika u oblicima i dimenzijama likova kao i brzina i fleksibilnost perceptivnog
analiziranja i uobliavanja.
U skladu sa navedenom definicijom odabrani su sledei testovi:
1. SKRIVENE FIGURE - P1 (u jednoj sloenijoj geometrijskoj ari treba
pronai jednu od pet datih figura)
2. DOPUNJAVANJE KVADRATA - P2 (od vie ponuenih delova treba
odabrati jedan koji sa zadatim delom obrazuje kvadrat)
3. UCRTAVANJE MODELA - P3 (ispitanik treba da odreeni model ucrta u
polje znakova)
4. PERCEPCIJA LIKOVA - P4 (za date likove treba pronai iste po obliku i
veliini)
5. IDENTINI ELEMENTI - P5 (zadatoj slici treba pronai potpuno
identinu od nekoliko ponuenih slika)
6. KLASIFIKACIJA FIGURA - P6 (od pet ponuenih figura treba oznaiti
onu koja se po neemu razlikuje od ostalih)
Testovi su zadavani kao testovi brzine i svi su tipa "papir-olovka", poseduju
znaajan nivo pouzdanosti i grupiu se meusobno obrazujui faktore (Nei, 1988).
Eksperimentalna (nezavisna) varijabla u ovom eksperimentu obuhvatila je
dva dela vebanja: a) vebanja subjekata u algoritmima za razvijanje mehanizama
saznajnih funkcija i b) vebanja subjekata u logiko-perceptivnim igrama.
Osnovni cilj eksperimentalnog programa u celini bio je razvijanje kod uenika vetina i mehanizama saznajnih funkcija, u prvom redu percepcije i miljenja.
Pored ovoga, u sklopu programa razvijani su i neki saznajni motivi, sticana nova
iskustva, metode i tehnike saznavanja.

81

B. Nei

Eksperimentalni program je konkretizovan kroz sledee vebe:

1. Vebanje brzine i tanosti oznaavanja datog elementa. Cilj ove grupe
vebi bio je razvijati naviku brzog i tanog reavanja problema, uvebavati tehnike
perceptivnog razlikovanja. Teorijsku osnovu vebanja koje je trajalo dva asa
predstavlja hipoteza Gibsonovih (Gibson J. i Gibson E. 1956) o tome da se u osnovi
razvoja percepcije nalaze procesi diferencijacije i da se percepcija bogati kroz
razlike a ne kroz asocijacije.
2. Algoritam za precizno preslikavanje. Cilj ove vebe bio je razvijanje
osetljivosti za precizno i tano preslikavanje modela, treniranje nekih motornih
mehanizama, kao i nekih osobina linosti (smirenost, preciznost, pedantnost).
Veba je trajala dva asa.
3. Algoritam otkrivanja odnosa u perceptivnom polju. Cilj ove vebe bio je
formirati i uvebati kod uenika algoritme za otkrivanje odnosa elemenata u
perceptivnom polju. Ovo vebanje je trajalo dva asa.
4. Algoritam otkrivanja elemenata i figura na datim slikama. Cilj ove vebe
kao i prethodne bio je formirati i uvebati algoritme za identifikovanje elemenata i
figura u perceptivnom polju. Vebanje je trajalo tri asa.
5. Algoritam otkrivanja figura koje imaju isti oblik, poloaj i veliinu. Cilj ove
vebe bio je formirati i uvebavati algoritam slaganja izmeu figura u perceptivnom
polju po obliku, veliini i poloaju. Ove vebe, uvereni smo, kod uenika razvijaju
odreene mehanizme i tehnike percepcije i miljenja kao to su sloenije klasifikacije,
uporeivanje, uoavanje relacija, otkrivanje novih elemenata, mehanizmi analize i
sinteze i procene. Takoe, ove vebe imaju edukativnu vrednost i razvijaju odreene
unutranje motive (radoznalost, doivljaj uspeha, kompetentnost) kao i neke druge
osobine linosti (samopouzdanje, urednost, postupnost, smirenost).
Teorijsku osnovu ove grupe algoritamskih vebanja predstavlja hipoteza sovjetskog psihologa Lande o tome da uenje algoritama nije samo sredstvo upravljanja
miljenjem uenika ve i nain da samostalno upravljaju svojim miljenjem (Landa,
1975). U oblasti percepcije, Landa, kae da bismo nekoga nauili da vidi ne treba ga
uiti u bukvalnom smislu rei, ve ga treba uiti radnjama izdvajanja i uporeivanja.
6. Vizuelno pamenje sadraja u prostoru i grafika realizacija. Cilj ove
vebe je razvijanje vizuelno-motornih aktivnosti: vizuelno-prostorno identifikovanje, razlikovanje, izdvajanje, uporeivanje, osmiljavanje, premetanje, transformisanje. U koncipiranju ove vebe koja je trajala tri asa poli smo od ideje
Pijaeove teorije kognitivnog razvoja o tome da je perceptivna aktivnost kao
unutranja aktivnost neophodan uslov opaanja. Za odgovarajue opaanje predmeta potrebna je takva perceptivna aktivnost kao: prenos fiksacije s jedne na drugu
taku, kretanje oka po figuri, promena vidnog ugla, prostorno premetanje,
prostorno izjednaavanje, vremenska i prostorna transpozicija, asimilovanje objekta
u perceptivne sheme i slino.
7. Logiko - perceptivne igre (grupisanje elemenata, podudarnost oblika,
sastavljanje kvadrata, dopunjavanje praznina, nepravilni oblici, novi oblici). Cilj
ovog dela programa koji je trajao pet asova bio je razvijati vetine klasifikovanja,

82

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

sparivanja, analitiko-sintetike vetine, divergentnu produkciju, te vetine otkrivanja

odnosa i slino. Osim toga, ovim delom programa posebno smo uticali na razvijanje
nekih unutranjih motiva (radoznalost, postignue, doivljaj uspeha). U osmiljavanju ovih igara poli smo od Pijaeove teorije razvoja saznajnih funkcija kao
i Gilfordove teorije o strukturi sposobnosti.
Prema tome, ovaj program se ne zasniva na jednoj teoriji jer za sada ne
postoji jedna sveobuhvatna teorija o razvoju mehanizama (tehnika) saznajnih
funkcija. Meutim, po naem miljenju, hipoteza Gibsonovih o tome da se u osnovi
razvoja percepcije i drugih saznajnih funkcija nalaze procesi diferencijacije i da se
percepcija bogati kroz razlike a ne asocijacije, potom, teorija Pijaea po kojoj se u
osnovi razvoja percepcije i drugih saznajnih funkcija nalaze senzo-motorne
aktivnosti i "sheme", koncepcija Lande o tome da razvoj percepcije i miljenja zavisi
od toga kako se opaa i misli i na kraju, stav Sternberga i njegovih saradnika o
komponentalnom pristupu inteligenciji predstavljaju teorijski okvir za
eksperimentalni program koji je realizovan u ovom eksperimentu.
Metodski posmatrano, eksperimentalni program je realizovan kombinovanjem
metode algoritamskog voenja i uenja putem otkria. U ovom eksperimentu kombinacija otkrivanja i algoritamskog voenja je ostvarivana po sledeim etapama:
- eksperimentator saoptava zadatak (problem),
- uenici samostalno reavaju problem,
- uenici saoptavaju reenje problema,
- eksperimentator uopteno komentarie uenikova reenja,
- eksperimentator saoptava algoritam za reavanje a uenici ga zapisuju,
- uenici reavaju problem uz primenu datog algoritma,
- uenici saoptavaju svoja reenja i uporeuju ih sa prethodnim,
- eksperimentator saoptava tana reenja,
- uenici uoavaju greke i meusobno diskutuju,
- uenici se meusobno ocenjuju.

Rezultati istraivanja
U ovom radu prikazan je samo deo rezultata ovog istraivanja. To su: a)
rezultati analize kovarijanse koji govore o razlikama u napredovanju izmeu
ispitivanih grupa uenika* b) razlike izmeu napredovanja grupa ili razlike razli-

* Statistiku obradu podataka za ovu temu, jednog od Projekata Instituta za psihologiju u

Beogradu, izvrio je profesor dr Klas Brenk. Rad se oslanja na rezultate analize kovarijanse jer,
poznato je, da se u modelu kovarijanse izraunavaju tzv. prilagoene aritmetike sredine koje ukljuuju
rezultate poetnog i finalnog ispitivanja ili uopteno rezultate sa dva sukcesivna merenja to dozvoljava
poreenje napredovanja grupa to je za ovaj problem relevantno. Potpuniji uvid u prosene rezultate
ispitivanih grupa u sva tri sukcesivna merenja zainteresovani mogu videti u: Nei B. (1988) Doktorska
disertacija str. 289-292 i 295-307.

83

B. Nei

ka** ime se zakljuuje o transfernim promenama u oblasti prostornih i perceptivnih sposobnosti.

Najpre se prikazuju rezultati prve faze eksperimenta (trei, peti i sedmi
razred), a potom rezultati u drugoj fazi eksperimenta (etvrti, esti i osmi razred).

Analiza rezultata u prvoj fazi eksperimenta

(trei, peti i sedmi razred)
U ovoj fazi eksperimenta analizovan je odnos izmeu postignua sa
poetnog ispitivanja (pre-testa) i nakon prve faze istraivanja (finalnog testa).
Drugim reima, vreno je uporeivanje napredovanja ispitivanih grupa od kojih je
samo prva eksperimentalna imala program a druga eksperimentalna i kontrolna su
bile bez programa. Analiza kovarijanse (F - vrednosti u tabeli 1.) pokazala je da
izmeu ispitivanih grupa i to na svim uzrastima postoje znaajne razlike u
napredovanju na testovima prostornih i perceptivnih sposobnosti. Naime, tabela 1.
pokazuje da su F-vrednosti (kovarijanse) znaajne u svim testovima i na svim
uzrastima, to znai da su ispitivane grupe uenika na ovim uzrastima i u ovoj fazi
istraivanja napredovale razliitim tempom u testovima koji mere prostorne i
perceptivne sposobnosti.
Tabela 1: Kovarijanse (F) i njihova znaajnost (p) u testovima prostornih
(S1 - S3) i perceptivnih sposobnosti (P1 - P6)

Testovi
S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6

Trei razred
F
p
13.042
19.562
17.608
5.584
6.026
20.263
22.789
19.891
14.198

0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01

Peti razred
F
19.487
13.186
25.288
21.744
29.142
16.500
20.772
23.130
15.651

p
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01

Sedmi razred
F
p
18.399
17.793
18.677
11.925
14.241
18.549
17.431
6.110
13.374

0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01

** Da bi se mogle testirati razlike razlika moraju se raunati prosena napredovanja grupa

na osnovu individualnih napredovanja. Zato su testirane promene u grupama i razlike izmeu
promena jer se statistiki test koji uzima u obzir inicijalne razlike zasniva na skorovima
napredovanja (Gilford, 1968, s. 178).

84

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

Radi blieg sagledavanja izmeu kojih grupa i u kojim testovima postoje

znaajne razlike analizirali smo i uporeivali napredovanja ovih grupa meusobno.
Rezultate ovog poreenja prikazujemo u tabeli 2. Tabela pokazuje da su razlike
izmeu napredovanja grupa koje nisu imale posebna vebanja (kontrolna i druga
eksperimentalna) i grupe koja je vebana (prva eksperimentalna) statistiki
znaajne. Ovo pokazuje prva i druga kolona tabele iz koje se vidi da je u svim
uzrastima i testovima prva eksperimentalna grupa napredovala znaajno vie od
kontrolne i druge eksperimentalne grupe. Takoe, izmeu kontrolne i druge
eksperimentalne grupe (grupe koja je u ovoj fazi bila kontrolna) postoje razlike u
napredovanju ali, kako su u nekim testovima razlike u korist jedne, a u nekima u
korist druge grupe onda se ne moe rei da je jedna od njih vie napredovala.
Tabela 2: Razlike izmeu prosenih napredovanja grupa (Dm) i njihova
znaajnost (p) na testovima prostornih (S1 - S3) i perceptivnih
sposobnosti (P1 - P6)
Testovi
S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6

DE1 - DK
Dm
p
2.279
0.01
4.195
0.01
2.969
0.01
1.367
0.01
4.007
0.01
2.488
0.01
3.542
0.01
6.307
0.01
2.353
0.01

S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6

3.570
3.954
5.653
3.593
3.360
3.557
6.304
5.571
2.953

0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01

S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6

2.380
6.840
3.585
3.841
3.345
4.354
5.335
3.634
4.454

0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01
0.01

TREI RAZRED
DE1 - DE2
Dm
p
2.083
0.01
3.670
0.01
4.197
0.01
0.613
3.940
0.01
3.321
0.01
0.846
4.322
0.01
2.523
0.01
PETI RAZRED
3.482
0.01
5.464
0.01
4.765
0.01
2.210
0.01
2.869
0.01
2.874
0.01
7.174
0.01
5.859
0.01
2.707
0.01
SEDMI RAZRED
4.027
0.01
6.642
0.01
4.285
0.01
2.483
0.01
1.669
0.01
2.480
0.01
4.640
0.01
2.671
0.01
2.921
0.01

DE2 - DK
Dm
p
0.195
0.524
1.227
0.05
0.754
0.066
0.833
*2.695
0.01
*1.984
0.05
0.651
0.088
0.495
0.888
1.383
0.490
0.683
0.870
0.288
0.246

0.547
0.042
0.699
*1.343
0.05
*1.675
0.01
*1.873
0.01
0.694
0.873
1.532
* U korist E2 grupe

85

B. Nei

Analiza rezultata u drugoj fazi eksperimenta

(etvrti, esti i osmi razred)
U ovoj fazi eksperimenta dolo je do promene u pogledu statusa ispitivanih
grupa. Kontrolna grupa je i dalje zadrala isti status, dok je izmeu eksperimentalnih dolo do promene uloga; druga eksperimentalna je dobila isti program
koji je ve prethodne godine realizovan u prvoj eksperimentalnoj. Prva eksperimentalna je imala status kontrolne grupe. U ovoj fazi eksperimenta vrena su
razliita poreenja napredovanja grupa ali prikazujemo samo dva:
a) poreenje napredovanja druge eksperimentalne sa kontrolnom grupom
kojim se saznaje da li postoji transfer eksperimentalnog programa na razvoj
prostornih i perceptivnih sposobnosti, i
b) poreenje napredovanja prve eksperimentalne sa kontrolnom grupom
kojim se saznaje da li eksperimentalni program ostavlja efekte samo u vreme
realizacije ili ima i takozvano produeno delovanje.
Analizirajui odnos izmeu drugog (finalnog I) i treeg ispitivanja (finalnog
II) dobili smo vrednosti za kovarijanse (videti F-vrednosti u tabeli 3.), koje
pokazuju da su ispitivane grupe i u ovoj fazi istraivanja napredovale razliitim
tempom. Sve vrednosti za kovarijanse su statistiki znaajne.
Dakle, analiza kovarijanse je pokazala da izmeu ispitivanih grupa na sva tri
uzrasta (etvrti, esti i osmi razred) postoje znaajne razlike u napredovanju u
testovima prostornih i perceptivnih sposobnosti.
Tabela 3: Kovarijanse (F) i njihova znaajnost (p) u testovima prostornih
(S1 - S3) i perceptivnih sposobnosti (P1 - P6)
etvrti razred
Testovi

esti razred
F

Osmi razred
p

S-1

4.093

0.01

36.529

0.01

9.219

0.01

S-2

11.595

0.01

35.683

0.01

32.309

0.01

S-3

16.707

0.01

49.901

0.01

25.841

0.01

P-1

8.075

0.01

32.890

0.01

31.456

0.01

P-2

3.521

0.01

39.212

0.01

38.806

0.01

P-3

35.680

0.01

28.887

0.01

14.375

0.01

P-4

26.087

0.01

28.651

0.01

22.705

0.01

P-5

22.256

0.01

18.295

0.01

22.748

0.01

P-6

18.579

0.01

17.696

0.01

26.964

0.01

86

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

Testiranjem znaajnosti razlika izmeu napredovanja grupa dobijene su

vrednosti prikazane u tabeli 4. Razlike izmeu napredovanja kontrolne i druge eksperimentalne grupe (prva kolona tabele) pokazuju da je napredovanje druge eksperimentalne grupe na sva tri uzrasta i u svim testovima prostornih i perceptivnih
sposobnosti znaajno vee od napredovanja prve eksperimentalne i kontrolne grupe.
Tabela 4: Razlike izmeu prosenih napredovanja grupa (Dm) i njihova
znaajnost (p) na testovima prostornih (S1 - S3) i perceptivnih
sposobnosti (P1 - P6)
Testovi
S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6
S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6
S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6

ETVRTI RAZRED
DE2 - DK
DE2 - DE1
Dm
p
Dm
p
1.412
0.01
1.024
4.769
0.01
4.583
0.01
5.230
0.01
3.931
0.01
1.865
0.01
0.688
1.246
0.01
0.906
4.701
0.01
4.427
0.01
5.870
0.01
4.277
0.01
6.727
0.01
5.034
0.01
4.058
0.01
1.667
0.01
ESTI RAZRED
3.311
0.01
5.111
0.01
7.975
0.01
8.312
0.01
7.326
0.01
6.032
0.01
3.778
0.01
4.785
0.01
3.053
0.01
4.136
0.01
5.597
0.01
4.309
0.01
5.833
0.01
6.045
0.01
6.177
0.01
3.374
0.01
2.458
0.01
3.034
0.01
OSMI RAZRED
1.894
0.01
3.186
0.01
7.474
0.01
9.216
0.01
5.196
0.01
4.247
0.01
4.077
0.01
4.306
0.01
3.511
0.01
4.044
0.01
3.818
0.01
3.821
0.01
6.104
0.01
4.312
0.01
7.131
0.01
6.701
0.01
4.922
0.01
3.246
0.01

DE1 - DK
Dm
p
0.388
0.186
*1.299
0.05
*1.176
0.05
0.339
0.273
1.593
*1.693
0.05
*2.331
0.01
1.820
0.326
1.294
1.007
1.083
1.287
0.212
*2.804
0.575

0.01
0.05
0.05
-

1.292
0.05
1.741
0.948
0.229
0.533
0.003
1.792
0.429
*1.676
0.05
* U korist E1 grupe

Ovo pokazuje da je i u ovoj fazi eksperimenta dolo do transfera eksperimentalnog

programa na razvoj ovih sposobnosti. Trea kolona tabele pokazuje odnos izmeu
napredovanja prve eksperimentalne i kontrolne grupe. O rezultatima ovog poreenja bie rei kasnije.

87

B. Nei

Trajnost transfernih
promena
Analizirajui odnos izmeu inicijalnog i finalnog II ispitivanja dobijene su
vrednosti za kovarijanse (videti F-vrednosti u tabeli 5), koje pokazuju da su
ispitivane grupe i za period od dve godine napredovale razliitim tempom. Sve
vrednosti za kovarijanse su statistiki znaajne.
Tabela 5: Kovarijanse (F) i njihova znaajnost (p) u testovima prostornih
(S1 - S3) i perceptivnih sposobnosti (P1 - P6) za period od dve
godine
PRVI PERIOD
(III i IV razred)
F

DRUGI PERIOD
(V i VI razred)
F

TREI PERIOD
(VII i VIII razred)
F

S-1

7.900

0.01

16.806

0.01

3.639

0.01

S-2

11.341

0.01

22.752

0.01

15.955

0.01

S-3

13.535

0.01

47.177

0.01

18.341

0.01

P-1

12.852

0.01

33.414

0.01

28.724

0.01

P-2

6.000

0.01

27.898

0.01

41.139

0.01

P-3

21.222

0.01

28.964

0.01

19.325

0.01

P-4

35.318

0.01

20.818

0.01

20.110

0.01

P-5

23.098

0.01

27.770

0.01

21.061

0.01

P-6

22.797

0.01

22.240

0.01

32.785

0.01

Na osnovu poreenja napredovanja kontrolne i prve eksperimentalne

grupe za period od dve godine utvreno je znaajno uspenije napredovanje
lanova prve eksperimentalne grupe. U svim testovima i na sva tri uzrasna
perioda pokazalo se da je napredovanje prve eksperimentalne grupe, godinu
dana po zavretku eksperimentalnog programa, statistiki znaajno bolje od
napredovanja kontrolne grupe (tabela 6). Prema tome, na osnovu ovog moemo
zakljuiti da eksperimentalni program nije imao samo trenutne nego i trajnije
efekte na uspeh u reavanju testova prostornih i perceptivnih sposobnosti.
Program je uinio da napredovanje prve eksperimentalne grupe bude znaajno
bolje i od napredovanja lanova kontrolne grupe i posle pauze od godinu dana.

88

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

Tabela 6: Razlike izmeu napredovanja prve eksperimentalne i kontrolne
grupe (DE1 - DK) i njihova znaajnost (p) na testovima prostornih (S1 S3) i perceptivnih sposobnosti (P1 - P6) - trajnost transfernih promena

S-1
S-2
S-3
P-1
P-2
P-3
P-4
P-5
P-6

PRVI PERIOD
(III i IV razred)
DE1 - DK
p
2.667
0.01
4.381
0.01
4.268
0.01
2.543
0.01
4.346
0.01
2.761
0.01
5.135
0.01
8.000
0.01
4.684
0.01

DRUGI PERIOD
(V i VI razred)
DE1 - DK
p
1.750
0.01
3.628
0.01
6.947
0.01
2.586
0.01
2.277
0.01
4.844
0.01
6.092
0.01
8.375
0.01
2.378
0.01

TREI PERIOD
(VII i VIII razred)
DE1 - DK
p
1.088
5.099
0.01
4.533
0.01
3.612
0.01
2.812
0.01
4.351
0.01
7.127
0.01
4.063
0.01
6.130
0.01

Da sumiramo: U obe faze eksperimenta, odnosno u svim ispitivanim razredima (treem, etvrtom, petom, estom, sedmom i osmom) i na svim testovima
utvreni su pozitivni transferni efekti eksperimentalnog programa na razvijanje
prostornih i perceptivnih sposobnosti. Dakle, na ovim uzrastima ispitivane sposobnosti su vaspitljive. Postoji verovatno vie moguih objanjenja ali pretpostavljamo da se mogu smatrati presudnim sledea:
Prvo, imajui u vidu ciljeve eksperimentalnog programa i teorijske okvire
pojedinih vebanja logino je pretpostaviti da su lanovi eksperimentalnih grupa u
sklopu programa razvijali odreene psiholoke mehanizme (operacije) saznajnih
funkcija u prvom redu percepcije i miljenja. Ako se ovome doda i to da se realizacija
programa odvijala po metodi "voenja" i "otkrivanja" i da se zasnivala najveim delom
na principima kooperativnog oblika uenja onda se moe pretpostaviti da su kod
lanova E-grupe razvijani prvenstveno mehanizmi i tehnike identifikacije, klasifikacije,
eliminacije, perceptivne diskriminacije, otkrivanja relacija, pronalaenja novih
elemenata, operacije analize i sinteze, uporeivanja, procenjivanja, uoptavanja,
transformacije, potom odreene senzorne i motorne aktivnosti (senzorno identifikovanje, razlikovanje, izdvajanje i uporeivanje, prenoenje i transformacija). Moe
se pretpostaviti da su ovi mehanizmi (tehnike) presudan uslov nastanka transfera u
oblasti prostornih i perceptivnih sposobnosti. Dakle, znaajan i pozitivan transfer u
ovim sposobnostima omoguile su, pre svega, "strukture" iskustva tj. psiholoki
mehanizmi koji su podsticani i razvijani u sklopu eksperimentalnog programa to je
u skladu sa kognitivnom teorijom transfera.
Drugo, moe se pretpostaviti da su u sklopu programa kod lanova
eksperimentalne grupe razvijane i razliite vetine, stavovi, neki unutranji motivi i
novi stilovi reavanja problema i uoptena iskustva to je sigurno uticalo na transfer
u ispitivanim sposobnostima a to je u skladu sa postavkama teorije generalizacije
transfera.

89

B. Nei

Tree, ako se poe od injenice da, donekle, postoji slinost izmeu zadataka u testovima koji su korieni i nekih vebanja iz eksperimentalnog programa, onda je utvreni transfer, donekle, izazvan i uvianjem slinosti izmeu
zadataka u vebanjima i zadataka u korienim testovima.

Efekti eksperimentalnog programa

u periodu po zavretku programa
U treoj koloni tabele 4 prikazane su razlike izmeu napredovanja prve
eksperimentalne (grupe koja je u prethodnoj godini imala program) i kontrolne
grupe. Uporeivanjem napredovanja ovih grupa pouzdano se moe rei, utvreno
je, samo na prvom uzrasnom nivou (etvrti razred), vee napredovanje prve eksperimentalne grupe u odnosu na kontrolnu. Napredovanje je statistiki znaajno u
testovima: prostorno zamiljanje, skrivene figure, figuralne klasifikacije i indentini
modeli. Na drugom nivou (esti razred) i treem (osmi razred) ovo se nije u toj meri
pokazalo.
Prema tome, samo na prvom uzrasnom nivou prva eksperimentalna grupa
bila je bolja od kontrolne ne samo u fazi realizacije programa ve i u sledeoj
godini, kada nije imala program. Oigledno, ovde se ne radi samo o neposrednim
transfernim efektima, ne radi se ni o trajnosti transfernih efekata, ve se radi o
nekoj vrsti efekata eksperimentalnog programa nakon njegovog zavretka.
Kako se ovo moe objasniti?
Koliko nam je poznato ovaj problem do sada u psihologiji nije zapaen. Zato
je prilino teko ponuditi relevantna objanjenja, odnosno ona objanjenja koja e
se oslanjati na odgovarajuu teoriju razvoja ili uenja ili pak na neka istraivanjima
o ovome. Po naem miljenju problem je jo tee objasniti jer se pokazalo da je
efekat izraeniji samo u etvrtom razredu, ali ne i u estom, odnosno osmom. To
nam govori da su moda razlike u efektima eksperimentalnog programa uslovljene
razlikama u razvojnom statusu u pogledu kognitivnih funkcija i inteligencije izmeu
ovih uzrasta. Naime, prema teoriji Pijaea, uenici etvrtog razreda su u periodu
kada se pojavljuje nunost nastanka novih struktura u miljenju, tzv. formalnologikih struktura, za razliku od uenika estog i osmog razreda koji su,
pretpostavlja se, u veem stepenu ovladali ovim mentalnim strukturama. Logino
je, izgleda pretpostaviti da je eksperimentalni program ostvario kvalitetniju
interakciju sa razvojnim saznajnim promenama u etvrtom, nego u estom odnosno
osmom razredu.
Objanjenju ove pojave mogu doprineti i izvesne razlike u strukturalnom
pogledu izmeu ovih uzrasta. Podaci faktorske analize primenjene na ove testove i
druge testove koji su korieni u istraivanju pokazuju da se navedeni uzrasti (trei,
peti i sedmi razred) razlikuju i po tome kako su se testovi meusobno grupisali.
Naime, u treem razredu najvei broj testova se grupie oko jednog faktora (po svemu
sudei faktora opte inteligencije) dok se pojedine posebne sposobnosti tek naziru. U
petom i estom razredu imamo izraeniju diferencijaciju posebnih sposobnosti.
Pretpostavka da je trei razred vreme kada poinje izraenija diferencijacija nekih
posebnih sposobnosti izgleda verovatnom. Takoe, izgleda verovatnom i pretpostavka
da su efekti eksperimentalnog programa u korelaciji sa prirodnim procesom

90

Mogunost vebanja prostornih i perceptivnih sposobnosti uenika

diferencijacije sposobnosti sa uzrastom odnosno razvijanjem odreenih posebnih

sposobnosti iz opteg ili generalnog faktora. Ako se ima u vidu da se ovakav efekat
znaajno pojavio samo kod nekih od primenjenih testova (npr: prostorno zamiljanje,
skrivene figure, figuralne klasifikacije i identini modeli) onda moemo rei da je po
svoj prilici program znaajnije podstakao, zapoeo ili ubrzao prirodan proces
diferencijacije sposobnosti na mlaim uzrastima. Na starijim uzrastima takvog uticaja
programa (pretpostavljamo) bilo je, ali u manjoj meri.

Reference
Barlow, C. M. (1937) Transfer of Training in Reasoning, Journal of Educational Psychology,
28, 122 - 128.
Baylay, N. (1955) On the Growth of Intelligence, AM. Psychology, 10, 805 - 818.
Bruner, S.J. (1957) On perceptual readiness, Psychological Review, V. 64, No 2, 123-152.
Bukvi, A. (1980) Merenje intelektualnih sposobnosti, Psiholoka istraivanja, 2, Institut za
psihologiju, Beograd, 182 - 222.
Clarizio, H. F., Craing, R. C., Mehrens, W. A., Eds. (1977) Contemporary Issuses in
Educational Psychology, Boston, 72 -160.
Ferguson, G. (1954) On Learning and Human Ability, Canadian Journal of Psychology, No 8,
95 - 112.
Ferguson, G. (1956) On Transfer and the Abilities of Man, Canadian Journal of Psychology,
10, 121 - 131.
Galjperin, P. J. (1966) Metod srezov i metod poetapnogo formirovanija v isledovaniji
detskogo miljenija, Voprosi psihologiji, 4, 128 - 134.
Galjperin, P. J. (1972) O istraivanju intelektualnog razvoja deteta, Psihologija, 1-2.
Gibson, J. and Gibson, E. (1956) Perceptual learning - differentiation or enrichement,
Psychological Review, 32 - 41.
Holizeva, L. M. (1979) Modelirovanije v procese reenija prostranstvenih zada kak sredstvo
razvitija miljenija dokoljnikov, Voprosi psihologiji, 141 - 143.
Jakimanskaja, S. I. (1980) Razvitije prostranstvenogo milenija koljnikov, Pedagogika.
Inhelder, B. and Piaget, J. (1958) The growth of logical thinking from childhood to adolescence,
New York, Basic Books, 204 - 208.
Kamenov, E. (1979) Iskustva programa za podsticanje intelektualnog razvoja zasnovanog na
igri, Predkolsko dete, 3-4, 478 - 488.
Kolberg, L. (1976) Rano obrazovanje, Predkolsko dete, 2.
Kvaev, R. (1981) Mogunosti i granice razvoja inteligencije, Nolit, Beograd.
Landa, L. N. (1975) Teorijski problemi algoritmizacije u nastavi, Pedagogija, 4.
Nei, B. (1984) Transfer u oblasti perceptivnih sposobnosti, Psihologija, 4.
Nei, B. (1988) Faktorska i logiko-psiholoka analiza jedne grupe testova prostornoperceptivnih i verbalnih sposobnosti kod uenika treeg, petog i sedmog razreda,
Zbornik radova X, Filozofski fakultet, Ni, 63 - 79.

91

B. Nei
Nei, B. (1993) Vaspitljivost verbalnih sposobnosti kod uenika od treeg do osmog razreda,
Psihologija, 3-4.
Nei, B. (1994) Matematika kroz igru, Savez uitelja Republike Srbije, Beograd.
Nikitin, B. (1981) Razvivajuije igri, Pedagogika.
Pijae, . (1978) Intelektualni razvoj deteta, Nolit, Beograd.
Stankov, L. (1986) Kvashchev's Experiment: Can We Boost Intelligence?, Intelligence, 10, 209
- 230.
Stevanovi, B. (1969) Transfer uenja u razvoju raznih mentalnih struktura i na razliitim
nivoima stvaralatva, Trei kongres psihologa Jugoslavije - Simpozijum o
sposobnostima, 7 - 26.
Thurstone, L. L. (1938) Primary mental abilities, Chicago, University of Chicago Press.
Zaporoec, A. B. (1975) Razvitije vosprijatija i dejateljnost, in Hrestomatija po oueniju i
vosprijatiju, Izdatelstvo Moskovskogo Univeziteta.

On the possibility to train spatial

and perceptual abilities in pupils
BLAGOJE NEI
This paper represents the part of the research into the possibility to train the pupils
intellectual abilities. Its main aims are: (1) To examine changes in the pupils' spatial and
perceptual abilities under the influence of their training in the algorithms of cognitive
functions and logical-perceptive games and (2) To investigate the effects of the pupils'
former training at the development of these abilities in the period following the program.
The research was conducted on the sample of 542 elementary school pupils, from the
third to the eighth grade. There were experimental and control group in each tested class.
The battery of spatial and perceptive abilities test was administered.
The analysis of data including the covariance analysis, testing the significance of changes
and the differences between them has shown:
(1) The spatial and perceptual abilities of pupils from the third to the eight grades can
be developed and changed significantly under the influence of the pupils' training in
the algorithms of cognitive functions and logical perceptive games.
(2) The effects of the experimental program are of lasting character in all tests and in
all groups.
(3) Prolonged effects of the experimental program have been found only in pupils of
the third and the fourth grades. The transfer effect of the program has become
manifest both in the year it was carried out and in the year following the completion
of the program.
Key words: spatial abilities, perceptual abilities, algorithm of cognitive functions.

92