Slaninu,

To sveto jelo
Koje postoji
Od pamtiveka,
Bog je stvorio
S ljubavlju
Da nahrani
Gladnog čoveka.
I zato Sremac
Kad ima slanine
Nakrivi šešir
I ne brine više,
A zbog toga se
Slanina u Sremu
Zlatnim slovima
Oduvek piše.
Otkad se rodi
Sremac je vole
I jede zorom
Čim sunce sine,
I dok postoji kićenog Srema,
Uvek će u njemu biti slanine.
Slanina roza,
Slanina bela,
Tanka i tvrda
Mekana, zrela.
Slanina šarena,
Sremska dika
S potrbušine
I gronika,
Slanina mesnata sa rebara,
Slanina friška,
Slanina stara,
Slanina fina
Za kralja i cara.
Po Sremu i danas
Priča se vazda,
Ko ima deblju slaninu
Bolji je gazda.
A kad se kolje,
Na tri stola,
Slanine celo
Brdo pola
Pa onda puno
Veliko bure
Kô more slanine
Salamure.
Slanina pušena
Na panjevima:
Od hrasta, bresta
I stare gunje,
Slanina na vatri
Jasike, jove,
Belog bagrema
I šljive turgunje.
Slanina sušena
Na promaji:
U gonku kuće,
Visokoj kotobanji,
Slanina koja se
U žarko leto
Na vrelom tavanu
Upola smanji.
Slanina za doručak,
Ručak, večeru,
Slanina kad se
Kukuruzi beru
Slanina dok se kopa njiva
Na suncu žarkom
Što mast preliva,
Slanina na mrazu
Čvrsta kô kosti,
Slanina za post,
Bože oprosti.
Slanina sa lukom,
Crnim i belim,
Sa paradajzom,
Kupusom kiselim,
Slanina na sarmi,
U belom pasulju,
Slanina za dijetu
Pržena na ulju.
Ponekad i ono,
Ostalo od starine:
Najedeš se samo
Leba i slanine.
Slanina za posao,
Fakultet, škole,
Slanina koju
Sremci vole.
Slanina pečena
U tiganju,
Slanina kad pođeš
Na more, u banju,
Slanina za vašar
U lepoj Rumi,
Slanina za ražanj
Na izletu u šumi.
Slanina pre
I posle jela,
Klizi kroz grlo
Masna i bela,
Ona je uvek
Pravi lek:
Za sušicu
I gorušicu,
Za ženski stomak
I kenkavo dete,
Slanina topljena
Za ispucale pete.
Slanina u sirćetu
Trn iz noge vadi,
Slanina presna
Vreli čir oladi.
Slanina da se
Namažu opanci,
Bič, budža
I kožne papuče,
Slanina za mačku,
Kera i kuče,
Slanina za zveri
U gvozdenu lovku,
Slanina na koncu
Za mišolovku.
Slaninom namazati mlado voće
Da zec stabljiku
Ne oglođe.
Slanina krmači
Kad jelo mane,
Slanina kravi
Kad preživar stane,
Vrela slanina
Za besnog kera
Da ga što dalje od kuće otera.
Slanina za šarena
Uskršnja jaja,
Da se premažu
Zbog boljeg sjaja,
Slanina masna
primenu ima
kad škripe šarke
na vratima.
I ovo da znate,
Što kažu Sremci stari,
Slanina ne može
Da se pokvari
I svaki okrajak
Slanine se čuva,
Od nje se domaći
Sapun kuva.
Slanina u torbu:
Svinjaru, čobanu
I govedaru.
Slanina putnicima namernicima:
Prosjacima
I pogorelcima,
Kotlarima,
i korparima
Dodolama i mačkarama
Kišobrandžijama i robarima,
Krpiloncima i mečkarima
Pola slanine svastiki u gradu,
Jedna za šuraka na privremenom radu,
Dve majstor Jovi za kazan novi,
A onu mesnatu poluveliku u paket pa poštom sinu vojniku.
Slanina sremska starina cudesno jelo vredno zlata,
Za vreme rata, gladi i zala
Uvek je s ponosom Srem održala
I zato joj mnogo mnogo hvala!