Kararteristike misica

SKELETNI SRCANI GLATKI

Pojedinacna vIakna
sa pojedinacnom
inervacijom i
funkcijom
sincicijum
sincicijum
Poprecna
ispruganost
Poprecna
ispruganost
Nema poprecne
ispruganosti
VoIjna
inervacija
Inervacija preko
sprovodnog
sistema i VNS
Inervacija preko VNS,
hormona, fizickih i
hemijskih faktora
PosturaInost i
Iokomocija
pumpa
Tonus zida organa,
propuIzija sadrzaja,
sfinkteri
Prosta misicna kontrakcija
Latentna faza
Faza
kontrakcija
Faza reIaksacije
otorna jedinica
Sumacija misicnih kontrakcija
Potpuni tetanus
Sumacija misicnih kontrakcija
Nepotpuni tetanus
NeuromuskuIarna veza
Supstance koje mijenjaju transmisiju na
neuromuskuIarnoj vezi
Nervni
impuIs
A
ACh
B
depoIarizacija
AChE
repoIarizacija
Novi impuIs
C
A
NeuromuskuIarni bIok se postize inhibicijom sinteze iIi
izIucivanja ACh /prokain/
B
NeuromuskuIarni bIok se postize kompetitivnom inhibicijom
ACh receptora - nedepoIarisuci mioreIaksanti /d-tubokurare/
C
1. NeuromuskuIarni bIok se postize produzenom
depoIarizacijom - depoIarisuci mioreIaksanti /Ieptosukcin/
2. Inaktivacij AChE /fizostigmin, neostigmin/
ACh receptori
Veza ekscitacije i kontrakcije / Ca++
Ca++
Veza ekscitacije i kontrakcije / Ca++
Ca++
DHP dihidropiridinski
receptor / voltazni
senzor
RyR rianodinski
receptor
kalsekvestrin
+
+
+ +
+
+
- -
-
-
-
-
-
+
+
-
-
Aktinska i miozinska vIakna
KontraktiIni proteini
miozin
aktin
tropomiozin
troponin
KontraktiIni proteini
miozin
aktin
Tropomiozin - troponin
kompIeks pokriva aktivno mjesto
KontraktiIni proteini
miozin
aktin
Tropomiozin - troponin
kompIeks pokriva aktivno mjesto
Ca++ se vezuje za troponin i
otkriva aktivno mjesto
Ca++
ehanizam kontrakcije
ADP + Pi
Visokoenergetski nivo
ATP hidroIizovan
Energija konzervisana u poIozaju gIavice
Vezivanje gIavice za aktivno mjesto
Zamah - koristi se energija ATP-a
Pomak aktinskog fiIamenta
ATP
GIavica doIazi u nepovoIjan poIozaj -
odvaja se, vezuje ATP
Niskoenergetski nivo
ADP + Pi
ATP se hidroIizuje, osIobadja se energija,
GIavica se vraca na
Visokoenergetski nivo
&Ioga ATP -a
W dovodjenje gIavice na visokoenergetski nivo
W kacenje gIavice za aktin - hemijska energija
ATP-a preIazi u mehanicku energiju -
kontrakcija
W ATP se vezuje za gIavicu i dovodi do njenog
odvajanja od aktina - relaksacija
W %!aza pumpa Ca++ u sarkoplazmatski
retikulum
Sarkomera u kontrakciji
Razvijanje napetosti u zavisnosti od duzine
sarkomere
0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5
100 %
Izometrijska i izotonicna kontrakcija
SEK
PEK
KK
Izometrijska kontrakcija:
Skracivanje KK
Istezanje SEK
Porast tenzije
Porast tenzije se suprotstavIja daIjoj
promjeni duzine KK - maksimaIna
tenzija uz minimaInu brzinu
Izotonicna kontrakcija:
Skracivanje KK
Istezanje SEK
Porast tenzije
P > od tereta
P konstantno
Skracivanje KK - maksimaIna brzina
Izvori energije za misicni rad
W irovanje, Iagani rad :
sIobodne masne kiseIine, gIukoza
W Naporni rad:
gIukoza / iskoristi se za nekoliko minuta/
masti
W Srcani misic / aerobni usIovi/:
sIobodne masne kiseIine, ketonska tijeIa,
gIukoza, Iaktat
GLIKOLIZA
citosoI
KREBSOV CIKL&S
mitohondrije
OKSIDATIVNA
FOSFORILACIJA
mitohondrije
ENERGIJA
&gIjeni
hidrati
asti
proteini
masti
Koenzim-2H
O2
H2O
CO2
Piruvat Iaktat
ADP
ATP
redosIijed aktivisanja i kapacitet izvora energije
Izvor energije &kupna
koIicina
Trajanje
maksim. rada
Brzina
nastanka
ATP
ANAEROBNI PROCESI
ATP = ADP + Pi 4 mmoI/I 1-2 sekunde 4
CP + ADP = ATP + C 20 mmoI/I 5 - 6 sec.
GIikogen - anaerobna gIikoIiza
(2 ATP) - Iaktat (2 ATP)
1.3 - 1.6
minuta
2.5
AEROBNI PROCESI 1
SIobodne masne kiseIine>100 Dok ima
hranjivih
supstrata
GIukoza 38 ATP neograniceno
Fosfageni sistem
W CP + ADP + C
W 2 ADP AP +
kreatin
fosfokinaza
ATP
miokinaza
ATP
Anaerobni procesi - gIikoIiza
gIikogen
GIukozo 1-fosfat
GIukozo 6-fosfat
fruktozo 1,6- bifosfat
triozofosfati
FosfoenoI piruvat
piruvat
laktat AcetiI CoA
Krebsov
cikIus
Fosfofruktokinaza
gIiceroI
asne kiseIine
%!
citrat
Piruvat - Iaktat
piruvat
laktat
+ NADH2 NAD +
fosfogIiceraIdehid
1,3 fosfogIicerinska
kiseIina
NAD + + NADH2
ATP
GL&KOZA
fosfogIiceraIdehid 1,3 bifosfogIicerinska
kiseIina
NADH + H+
piruvat
NAD+
Iaktat
anaerobno
Krebsov cikIus
aerobno
ATP
Krebsov cikIus
AcetiI koenzim A
CITRAT
IZOCITRAT
ALFA-KETOGL&TARAT
CO2
S&KCINIL
KOENZI A
CO2
S&KCINAT
ATP
F&ARAT
ALAT
OKSALACETAT
Oksidativna
fosforiIacija
NADH + H+
NADH + H+
NADH + H+
FADH2
RESPIRATORNI LANAC
vanjska membrana mitohondrija &nutrasnja membrana mit.
NADH + H+
NAD+ + 2H+
2e-
H+
ADP
Pi ATP
FADH2
FAD
+
2H+
2e- 2e-
ADP
Pi ATP
ADP
Pi ATP
H+ H+
matriks
O2 + 2H+
H20
Citohromi u Iancu transporta eIektrona
&kIjucivanje izvora energije u radovima
maksimaInog intenziteta
3 6 5 min

K
a
p
a
c
i
t
e
t
ATP + CP
GLIKOLIZA
kiseonicki deficit i kiseonicki dug
olicina O2 potrebnog za rad
O2 dug
O2 deficit
irovanje Rad oporavak
Baz.
ir.
Lag. rad
Teski rad
Kiseonicki dug - potrosnja O2 za vrijeme oporavka
W 1 AIaktacidni kiseonicki dug:
resinteza fosfagenog sistema / brza
komponenta sa poIuvremenom od 30 sec i punom
resintezom za 3 min.
W 2. Laktacidni kiseonicki dug:
resinteza Iaktata u gIikogen - 80%, oksidacija
Iaktata do CO2 i H2O - 20 %
W 3. Popunjavanje rezervi kiseonika:
a) obnova O2 u miogIobinu do vrijednosti u
mirovanju
b) uspostavIjanje nivoa venskog
oksihemogIobina
c) popunjavanje rezervi rastvorenog O2 u
tkivnim tecnostima
#ezerve kiseonika u organizmu:
- 500 mI u vazduhu koji se naIazi u pIucima
- 250 mI rastvoren u tjeIesnim tecnostima
- 1000 mI vezan za hemogIobin
- 300 mI vezan za miogIobin
W 4. Povecanje temperature u toku teskog
rada: stvara povecanu potrebu za O2
W 5. Povecanje kardiovaskuIarne i
respiratorne funkcije:
u radu i oporavku stvaraju povecanu potrebu
za O2
W 6. Povecano izIucivanje katehoIamina:
u radu i oporavku stvara povecanu potrebu
za O2
Energetski sistemi koji se koriste u razIicitim
sportovima
W Gotovo potpuno fosfageni sistem:
sprint na 100 m
skok u daIj
dizanje tegova
W Fosfageni sistem i sistem gIikogen -
Iaktat
sprint na 200 m
kosarka
sprint u hokeju na Iedu
W &gIavnom sistem gIikogen - Iaktat
sprint na 400 m
pIivanje na 100 m
tenis, fudbaI
W GIikogen - Iaktat i aerobni sistem
sprint na 800 m
pIivanje na 200 m i 400 m
kIizanje na 1500 m
trcanje na 1500 m
W Aerobni sistem
kIizanje na 10 000 m
maraton /42.2 km/
skijasko trcanje u prirodi
Vrste misicnih vIakana
BRZA VLAKNA /
bijeIi misici
SPORA VLAKNA /
Crveni misici
'eca, razvijaju vecu
snagu kontrakcije
Tanja
nervisana debljim
nervnim vlaknima
nervisana tanjim
nervnim vlaknima
Manji broj mitohondrija 'eci broj mitohondrija
Enzimi anaerobne
glikoliza
Aerobni procesi
Razvijen
sarkoplazmatski retikul
/ Ca++/
'isok sadrzaj
mioglobina /
Rezerva kiseonika
Slabija perfuzija krvi
Oksidativni metabolizam nije
dominantan
Razvijen sistem krvnih
sudova
Oksidativni metabolizam je
dominantan
Prilagodjavanje na
prolongiranu aktivnost
hipertrofijom
Prilagodjavanje na
prolongiranu aktivnost
preoblikovanjem
RazIike izmedju gIatkog i skeIetnog misica
Latentna
faza
Faza
kontrakcije
50 - 100 msec 10 msec
Faza
opustanja
500 msec 30 msec
1000 - 2000 msec 60 msec
aksimaIna siIa
kontrakcije
4 - 6 kg/cm2 3 - 4 kg/cm2
2/3
Skracivanje duzine
u istegnutom stanju
1/3
Aktivacija
Nervna, hormonska
Istezanje, hemijska
nervna
Potrosnja
energije
1/300 1
Fenomen zakIjucavanja
W Ekscitacija kontrakcija
Smanjenje ekcitacije prati odrzavanje kontrakcije na
istom nivou
Produzava se vrijeme vezivanja miozinskih gIavica za
aktinske fiIamente
Stres reIaksacija
Istezanje kontrakcija
Nastavak istezanja smanjenje siIe
kontrakcije
Gradja gIatkih misica
visejedinicni
Aktinski fiIament
Gusto
tijeIo
iozinski
fiIament
Jednojedinicni -
visceraIni
kaveole
EIektricni potencijaIi gIatkog misica
W embranski potencijaI:
fIuktuirajuceg karaktera, - 50 do - 60 mV
W SporotaIasni potencijaI:
IokaIno stanje hipopoIarizacije vezano za
rad Na+/K+ pumpe
W Akcioni potencijaI:
struja Ca++, obIik: siIjak, pIato
Aktivacija procesa kontrakcije gIatkog misica
&sIov za aktivaciju procesa kontrakcije
je porast koncentracija Ca++ u citosoIu
latki misic ima slabo razvijen sarkoplazmatski retikulum
KaIcijum uIazi iz ekstracelularnog prostora pod uticajem:
1. Aktivacije voItazno zavisnih kanaIi za kaIcijum
akcionim potencijaIom / AP je struja Ca++
2. Aktivacije Iigand zavisnih kanaIa za Ca++ /
hormonima, transmiterima ...
KaIcijum uIazi iz sarkoplazmatskog retikuluma pod uticajem IP3:
hormonima / transmiterima aktivise se PLC, iz IP2 nastaje IP3
Aktivacija procesa kontrakcije gIatkog misica
W Nastaje pod uticajem:
1. akcionog potencijaIa
2. depoIarizacije bez akcionog potencijaIa
depoIarizacija se siri preko eIektricnih sinapsi
3. vezivanjem hormona i transmitera:
a) za ekscitatorne receptore sa promjenom poIariteta
membrane i uIaskom Ca++ u ceIiju
b) za receptore bez promjene poIariteta membrane, sa
nastankom II gIasnika
&sIov za aktivaciju procesa kontrakcije
je porast koncentracija Ca++ u citosoIu
ehanizam nastajanja akcionog potencijaIa
W 1. direktna nervna stimulacija / VNS
W 2. oscilacija sporotalasnog potencijala
- do kriticne tacke depoIarizacije
W 3. istezanje membrane
- kombinacija sporotaIasnog potencijaIa i
konformacione promjene proteina kanaIa
W 4. vezivanje hormona za receptor
- nastanak hipopoIarisuceg potencijaIa
ObIici akcionog potencijaIa gIatkih misica
0 50 100 msec
0 10 20 30 sec
0 0.1 0.2 0.3 0.4 sec
Hormonska kontroIa kontrakcije gIatkog misica
Hormon - receptor kompIeks
moze da pokrene dva tipa odgovora:
1. promjena permeabiIiteta membare za jone
- nastaje IokaIna hipopoIarizacija / AP/ iIi
hiperpoIarizacija
2. pokretanje mehanizma drugog gIasnika:
cAP, cGP, IP3, DAG
* drugi glasnik osIobadja Ca++ iz
sarkopIazmatskog retikuIuma / IP3/
* drugi glasnik aktivise protein kinaze koje
aktivisu enzime pumpe iIi fosforiIisu kanaIe
ehanizam kontrakcije gIatkog misica
kontrakcija
Ca++
Ca++ K
FosforiIacija miozin kinaze
FosforiIacija
reguIatornog Iakog Ianca
miozinske gIavice
iozinska gIavica stice sposobnost
da se vezuje za aktinski
fiIament
ATP SE TROSI ZA
VEZIVANJE
IOZINSKE GLAVICE
ZA AKTIN
Porast koncentracije Ca++ u citosoIu
ehanizam kontrakcije gIatkog misica
reIaksacija
Ca++
Ca++
aktivacija miozin fosfataze
defosforiIacija
reguIatornog Iakog Ianca
miozinske gIavice
iozinska gIavica se odvaja od
aktinskog fiIamenta
Pad koncentracije Ca++ u citosoIu