Osnove Racunarskih Mreza

CET
M Partners In Learning
9 788679 913050
16BN 97S~So~7991~305~0
CYAN MAGENTA YELLOW BLACK
CET
305
O
s
n
o
v
e

r
a
u
n
a
r
s
k
i
h

m
r
e
a
Obrazovni materijal o raunarskim mreama nastavnicima daje pripremljene
materijale za uenike kroz slikovito predstavljenu teoriju i mnotvo praktinih
vebi gradi se znanje uenika o raunarskim mreama, od osnova o korienju
elektronske pote i interneta do naprednih tema, kao to su planiranje i prav-
ljenje raunarske mree. Osim materijala za svoje uenike, nastavnici dobijaju i
sva pratea objanjenja i materijale u obliku vebi i testova koji im omoguavaju
da se pripreme za kvalitetnu nastavu. Ovo je obrazovni materijal koji je idealna
pomo nastavnicima za osmiljavanje i izvoenje asova informatike.
CET
Korice_Osnove racunarskih mreza.indd 1 20.7.2007 11:22:33
Osnove
raunarskih mrea
Beograd, 2007.
CET
Osnove raunarskih mrea
ISBN 978-86-7991-305-0
Autorizovan prevod sa engleskog jezika prvog izdanja knjige Understanding and
Building Basic Networks
PUBLISHED BY Microsoft Partners In Learning.
Original Copyright
2004. by JES.
Copyright
prevoda, 2006. Microsoft Software d.o.o., Beograd

Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, snimljen,
ili emitovan na bilo koji nain: elektronski, mehaniki, fotokopiranjem, ili drugim
vidom, bez pisane dozvole izdavaa. Informacije koriene u ovoj knjizi nisu pod
patentnom zatitom. U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori da se ne pojave
greke. Izdava i autori ne pre uzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greke
i omake, kao ni za njihove posledice.
Prevod Silvana Hodi
Recenzent eljko Stankovi
Lektor Aleksandra Dimi
Organizator projekta Katarina Milanovi
Tehniki urednik Duan ai
Prelom CET
Izdava Microsoft Software d.o.o.
Beograd, Makedonska 30
tel: 011 330 66 29, fax: 011 330 66 01
http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil
CET Computer Equipment and Trade
Beograd, Skadarska 45
tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246
http://www.cet.co.yu
Za izdavaa Katarina Milanovi i Dragan Stojanovi
Obrada korica CET, Beograd
Tira 1000
tampa Svetlost, aak
Reenjem broj 650-02-00119/2006-06 izdatim 11.4.2007. Mini-
starstvo prosvete i sporta Republike Srbije odobrilo je korienje
ovog obrazovnog materijala kao dodatne literature za nastavnike
i uenike u srednjim kolama Republike Srbije.
Potovani nastavnie,
Tehnologija ima potencijal da ukloni barijere meu uenicima i nastavnicima.
Moni softver i internet menjanju na pristup uenju i znanju. Inovativni naini
predavanja i uenja kreiraju novo iskustvo na asovima. Oekivanja uenika su
vea: pored osnovnih vetina potrebno im je znanje o vetini komunikacije i
saradnji, upravljanju informacijama (vetine za XXI vek) i pristup alatkama za
uenje pomou kojih te vetine mogu da se naue.
Cilj inicijative Partneri u uenju (eng. Partners in Learning) je osposobljavanje
kola za proirivanje znanja uenika kroz razvoj vetina nastavnika i lidera u
obrazovanju. Kroz inicijativu Partner u uenju, Microsoft stupa u partnerstvo
sa ekspertima iz oblasti obrazovanja i razvija integrisane kurseve za unapree-
nje obrazovanja. Nastavnici na kursevima stiu korisna iskustva i obezbeuju
resurse za nastavu, uz priliku za druenje sa kolegama i meusobnu razmenu
iskustava.
Obrazovni tim u Microsoftu i ja, zajedno sa naim partnerima, elimo da
vam zahvalimo na vaoj posveenosti uenicima i poelimo da se jo mnogo
godina bavite obrazovanjem. Nadamo se da e vam ovi materijali biti od
pomoi da se promenite nabolje i da e pomoi svim vaim uenicima da
dostignu svoj pun potencijal.
S potovanjem,
Maggie Wilderotter
Senior Vice President, World Wide Public Sector
Microsoft Corporation
SADRAJ
v
Sadraj
DEO 1: Vodi za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Poglavlje 1: Umreeni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
ta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Tehnoloki resursi u uionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Preporuene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Dodatne reference i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
ta je mrea? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
ta je zapravo internet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
ta ste nauili o mreama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Poglavlje 2: Istraivanje World Wide Weba . . . . . . . . . . . . 13
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
ta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Tehnoloki resursi u uinoci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Preporuene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
ta je to Web pregleda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Kako da pronaem stvari na Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
ta sve zabavno postoji na World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
ta ste nauili o World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
SADRAJ
vi
Poglavlje 3: Drugi internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Tehnoloki resursi u uionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Kako da poaljem e-potu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
ta ako ne elim da ekam na e-potu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Mogu li da igram igre na mrei? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Kako delim datoteke putem interneta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
ta ste nauili o drugom internetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Predloene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Pitanja za istraivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Poglavlje 4: Zatitite sebe na mrei . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Kako da zatitim sebe od onih koji pokuavaju da napadnu
moj raunar? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Kako da se zatitim od ljudi koji ele da koriste moje informacije?. . . . . 53
Kako da se zatitim od onih koji ele da mi naude? . . . . . . . . . . . . . . . 54
ta ste nauili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
SADRAJ
vii
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Poglavlje 5: Planiranje mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
ta sve mogu deliti na mrei? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
ta je potrebno da bi se napravila mrea? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
ta ste nauili o planiranju mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Poglavlje 6: Pravljenje mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Kako da sve to objedinim? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Moemo li povezati mreu sa internetom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
ta ste nauili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
SADRAJ
viii
DEO 2: Vodi za uenike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Poglavlje 1: Umreeni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
ta je mrea? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
ta je zapravo internet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
ta ste nauili o mreama? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Pregled vebe 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
ta ste nauili o mreama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Predloene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Pitanja za istraivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Poglavlje 2: Istraivanje World Wide Weba . . . . . . . . . . . 105
ta je Web pregleda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Kako koristim Web pregleda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Kako da doem do drugih Web lokacija? . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Kako su organizovane Web lokacije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Kako pronalazim stvari na Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
ta je maina za pretraivanje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
ta da radim sa svim tim informacijama i kako su
dospele na Web? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Kako mogu da koristim te informacije? Da li su zatiene?
Da li korienje neega na internetu oznaava plagijatorstvo? . . . 118
Navoenje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Koje sve zabavne stvari postoje na World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . 122
Da li mogu da sluam muziku na mom pregledau? . . . . . . . . . 122
Da li mogu da gledam video zapise na pregledau? . . . . . . . . . . 124
Da li mogu da igram igre na pregledau? . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
SADRAJ
ix
Da li mogu da kupujem stvari na World Wide Webu? . . . . . . . . 125
ta ste nauili o World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Veba: Maina za pretraivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Vrste Web lokacija i radni list ispravnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Poglavlje 2: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
ta ste nauili o World Wide Webu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Poglavlje 3: Drugi internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Kako da poaljem e-poruku? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Na koji nain funkcionie elektronska pota? . . . . . . . . . . . . . . . 148
Kako da kreiram nalog e-pote? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Kako aljem i primam e-potu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Postoji li neto drugo to mogu da radim sa e-potom? . . . . . . . 154
ta ako ne elim da ekam na e-potu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
ta je slanje instant poruka? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Kako aljem i primam instant poruke? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Da li mogu da igram igre na mrei? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Kako delim datoteke na internetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
ta je deljenje datoteka i kao funkcionie? . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Da li je deljenje datoteka legalno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
ta ste nauili o drugom internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
ta ste jo nauili o internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
SADRAJ
x
Poglavlje 4: Vaa zatita na mrei . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Kako da se zatitim od onih koji pokuavaju da napadnu moj raunar? . . 172
Kako da se zatitim od ljudi koji ele da iskoriste moje informacije? . . 187
Kako da se zatitim od ljudi koji ele da mi naude? . . . . . . . . . . . . . . 190
ta ste nauili o vaoj zatiti na mrei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
ta je sledee? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
ta ste nauili o svojoj zatiti na mrei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Poglavlje 5: Planiranje mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Kakve stvari mogu da delim na mrei? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Da li postoji jo neto to moe da se radi preko mree? . . . . . . 206
ta je potrebno za pravljenje mree? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Kakva mi je mrea potrebna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Arhitektura mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Koji mi je hardver potreban? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Mreni serveri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Memorijski ureaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Ureaji za povezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Da li mi je potreban poseban softver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Operativni sistemi za mreu ravnopravnih korisnika . . . . . . . . 221
ta ste nauili o planiranju mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
ta dalje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Termini koje treba da zapamtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Preporuene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
SADRAJ
xi
Poglavlje 5: Deljenje datoteka i tampaa veba . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Poglavlje 5: Specifikacije servera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Odgovorite na sledea pitanja koristei gore pomenute
specifikacije: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
Poglavlje 5: Planiranje i kreiranje mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Scenario 1: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Scenario 2: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Scenario 3: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Kontrolna tabela za planiranje mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
Poglavlje 5: Poreenje mrenih topologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
ta smo nauili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Poglavlje 6: Pravljenje mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Kako da sve to poveem? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Da li mogu da napravim mreu bez ica? . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Kako da instaliram hardver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Kako da podesim softver da bih konfigurisao mreu?. . . . . . . . . 251
Instaliranje operativnog sistema za mreu . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Konfigurisanje raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Da li moemo da poveemo mreu sa internetom? . . . . . . . . . . . . . . . 251
Kakav tip internet veze mi je potreban? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
ta ste nauili o pravljenju mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
ta dalje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Termini koje treba da zapamtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Preporuene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
Poglavlje 6: Planiranje mree: hardver, softver i medij za
prenos podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
SADRAJ
xii
Laboratorijska veba 1: Implementacija
Peer-to-peer mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Stavke potrebne za vebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
Laboratorijska veba 2: Implementacija
klijent-server mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
Laboratorijska veba 3: Dizajn mrenog dijagrama . . . . 287
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
Veba A: Dizajniranje mrenog dijagrama koji nema
vezu sa internetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
Laboratorijska veba 4: Instaliranje i podeavanje
mrene interfejs kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Sstavke potrebne za vebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Pogljavlje 6: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
ta ste nauili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
DEO 3: Testovi znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Poglavlje 1: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
Poglavlje 2: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
Poglavlje 3: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
SADRAJ
xiii
Poglavlje 4: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
Poglavlje 5: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
Poglavlje 6: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
Reenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
Renik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
DEO 1
Vodi za nastavnike
Poglavlje
1
3
Umreeni svet
U ovom uvodnom poglavlju uenici e se upoznati sa optim koncep-
tom mree. Razgovarae o tome kako se koriste mree u svakodnevnom
ivotu i prouie koncept interneta.
PROCENJENO
VREME
70 min
U ovom poglavlju uenici e razmatrati sledea
pitanja:
ta je mrea?
Koliko je velika mrea?
Da li postoje razliite vrste mrea?
Kako raunari meusobno razgovaraju?
Da li moete da napravite mreu mrea?
ta je zapravo Internet?
Ko kontrolie Internet?
Koji delovi Interneta postoje?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje nudi iri pregled koncepta mree. Koristiete razliite
vebe sa uenicima kako biste im ilustrovali koja je ideja mrea i kako
se informacije prenose putem mree. Uenicima koji imaju vee znanje
naznaite da je ovo osnovna obuka: i kako se obuka bude odvijala, da
e raditi na odreenim mreama i ak instalirati mreu.
ta treba prethodno uraditi
Ne postoje preduslovi za ovo poglavlje.
Tehnoloki resursi u uionici
Nisu potrebni tehnoloki resursi za ovo poglavlje.
4
Poglavlje1
Osnove raunarskih mrea 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadrana.
Materijali za nastavnike
Treba da imate knjigu koju ete koristiti tokom vebe umreava-
nja.
Treba da budete u mogunosti da grupiete uenike u uionici.
Preporuene Web lokacije
Nerds 2.0.1, Wiring the World:
http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/
"Triumph of the Nerds," History of the Computer: http://www.pbs.
org/nerds/timeline/index.html
Kako stvari funkcioniu: Kako funkcionie Internet infrastruktura:
http://computer.howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm
Dodatne reference i resursi
Za uenike
Za definicije pojmova i sve nepoznate izraze, uputite uenike na
Web lokaciju Webopedia na adresi: http://www.webopedia.com
Uputite uenike na video zapis o Osnovama mrea koji se nalazi
na sledeoj Web adresi: http://www.kidzonline.org/gURLTech/ a
zatim neka izaberu vezu Net Basics da bi pogledali video zapis u
trajanju od 6 minuta i 30 sekundi.
Za nastavnike
Web lokacija The Kidz Online nudi dodatne nastavne planove za
korienje raunara (http://www.kidzonline.org)
Internet Society: Kratka istorija Interneta. http://www.isoc.org/inter-
net/history/brief.shtml
Microsoftovi inovativni nastavnici: http://www.microsoft.com/
Education/InnovativeTeachers.aspx
Resursi za nastavnike: http://www.lburkhart.com/elem/teacher.
htm
Education Place projekti na mrei: http://www.eduplace.com/pro-
jects
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Umreenisvet
5
Electronic Elementary Magazine: http://www.inform.umd.edu/
UMS+State/MDK12_Stuff/homepers/emag/
Discover Channel School: http://school.discovery.com/schoolhome.
html
Classroom Connect: http://corporate.classroom.com
Teaching.com: Intercultural E-Mail Classroom Connections (IECC):
http://www.iecc.org
Tapped In: Virtualna zajednica obrazovnih profesionalaca: http://
ti2.sri.com/tappedin/
Pregled po temama
Sledei odeljak prati prirunik za uenike i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vebe koje moete koristiti tokom ovog kursa.
ta je mrea?
Razgovarajte sa uenicima o tome na koje sve naine koriste raunar u svo-
jom ivotu, ko od njih ima raunare kod kue, i o vrstama raunara koje
imaju. Koristite ovo vreme da biste doli do informacije koliko isustva ima
svako od uenika.
Razmotrite na koje sve naine raunari utiu na uenike u jednom obinom
danu. Pobrinite se da ukljuite stvari kao to su raunari koji sinhronizuju
semafore, kompjuterizovane autobuske redove vonje, kolske i nastavne
adiministrativne funkcije, budilnike i aparate za kafu, alarmne sisteme, ak
i raunare koji su prisutni u digitalnoj televiziji i satelitskim sistemima.
Neka uenici definiu ta je to mrea. Ako uenici budu raspravljali o kon-
ceptu ljudskog umreavanja, razgovarajte zato se to zove umreavanje i o
osnovnim konceptima prenosa informacija od jedne take do druge.
Ako kola ima svoje IT odeljenje, organizujte posetu IT odeljenju pre nego
to zaponete sa ovim predavanjem da bi uenici mogli da vide mreu i
raunarski sistem koji podrava kolu ili ak vie kola.
Veba 1: Umreavanje
Uradite ovu vebu pre nego to obradite razliite vrste raunarskih mrea.
Treba da delite knjigu (to moe biti bilo koja knjiga koju izaberete) sa dru-
gim uenicima u razredu.
PROCENJENO
VREME
20 min
6
Poglavlje1
1. Smestite uenike u otvoren prostor ili koristite uionicu, ali uenici
treba da stoje udaljeni od stolova. Dva uenika treba da budu na
suprotnim stranama prostorije. Prvi uenik uzima knjigu i ide do
drugog uenika.
Naznaite da je ovo jednostavna mrea. Uenici su koristili tradicio-
nalnu sneaker net metodu da bi preneli materijal od jedne do druge
take, ali je postojao prenos informacija.
2. Neka se sada est ili osam uenika pridrui onoj dvojici uenika.
Postavite ih na razliita mesta u prostoriji. Neka prvi uenik kae
ime jednog od uenika koji je u mrei i neka poalje knjigu kroz
mreu od jednog uenika do drugog dok ne doe do onoga ije
je ime reeno. Neka taj uenik uradi isto, prenosei je do sledeeg
imenovanog uenika.
Naznaite da je to takoe mrea, ali vea nego ona prva. Objasnite
uenicima da prenose informacije meu sebi ravnima, ili drugim
uenicima. U mrei su svi jednaki i mogu da izvre zadatak na pot-
puno isti nain.
3. Sad treba da uestvuju svi uenici. Razmestite ih irom uionice ili
nekog drugog otvorenog prostora. Nastavnik koji dri knjigu treba da
stoji u sredini grupe. Sada recite uenicima da moraju da podignu
ruku kada ele knjigu. Nastavnik bira uenika naznaivi da knjiga
moe da se prenese samo jednom po jednom ueniku, a potom je
prenosi kroz mreu imenovanom ueniku. Sada recite uenicima
da opet treba da dignu ruku ukoliko ele knjigu. Ovog puta, ue-
nik kod koga je knjiga mora da je vrati nastavniku da bi nastavnik
mogao da je poalje sledeem imenovanom ueniku. Vebajte ovu
vebu nekoliko minuta.
Objasnite da je ovo simulacija klijentsko/serverske mree. Nastavnik,
kao server, upravlja resursima (u ovom sluaju knjigom) i odreuje
gde ide knjiga i kojim redom. Nastavnik se nalazi na viem nivou, dok
svi uenici ostaju u niem, ali jednakom nivou kao klijenti.
4. Sada postavite uenike u grupe od po tri ili etiri. Neka prva grupa
deli knjigu izmeu sebe, a zatim neka neko iz druge grupe zatrai
resurs. Prva mrea potom moe da imenuje nekog da bi knjigu pre-
nela do druge grupe. Nastavite sa ovom vebom nekoliko minuta i
ohrabrite uenike da to vie prenose knjigu izmeu grupa. Podsetite
ih na to da samo jedna osoba iz svake male mree zapravo moe da
prenese informaciju imenovanoj osobi iz druge mree.
Naznaite da je ovo simulacija mree mrea i da na ovaj nain
moete pridruiti male mree veoj grupi i tako deliti informacije.
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Objasnite da je telefonski sistem mrea. Vratite se u prolost i ispriajte
primer potanske koije i telegrafa koji su bili pretea dananjih komuni-
kacionih mrea.
Vratite se na vebu koju ste upravo zavrili i objasnite da mreu mogu sai-
njavati dva raunara koja dele resurse ili vie raunara koji dele resurse.
Koristite primer druge vebe koja ilustruje koncept peer-to-peer mree.
Treu vebu koristite kao primer klijentsko/serverske mree.
Kako raunari meusobno razgovaraju u mrei?
Bilo bi korisno da su vam neke od komponenata dostupne dok razgova-
rate o njima, ak i u ovoj poetnoj fazi. Pokaite im mrenu karticu, neke
kablove i ak moda beinu karticu ako vam je dostupna. Podsetite ue-
nike da e kasnije nauiti vie o svakoj od komponenata tokom obuke.
Objasnite uenicima da e kasnije tokom obuke kreirati mreu i da e
detaljnije razgovarati o beinim mreama.
Utvrdite da su protokoli formalni skupovi pravila.
Da li moete da kreirate mreu mrea?
Koristite primer poslednje vebe iz Vebe na asu kao primer mree
mrea. Podstetite ih da na takav isti nain funkcionie internet.
ta je zapravo internet?
Razgovarajte sa uenicima na koji nain koriste internet. Navedite ih da
razgovaraju o nekim od svojih omiljenih Web lokacija. Moda ete hteti da
zabeleite neke od njih za kasniju upotrebu ukoliko su odgovarajue za
nastavu. Utvrdite da je internet mrea svih mrea.
Ali ko kontrolie internet? Postoji li neko ko je
odgovoran za to?
Neka uenici razgovaraju o tome zato veruju da je internet tako vaan
segment dananjeg drutva. Da li misle da e biti sve popularniji? Da li
misle da vlada treba da nadzire internet? Zato da, ili zato ne?
Umreenisvet
7
8
Poglavlje1
A ta je sa World Wide Webom? Da li je on deo
interneta?
Razgovarajte o tome zato se World Wide Web zove Web. Objasnite neto o
meusobnoj povezanosti Weba. Imajte na umu da ete u sledeem poglav-
lju detaljnije razgovarati o hipervezama, stranicama i krstarenju.
Utvrdite da je Web grafiki deo interneta, ali da nije njen jedini deo.
ta ste nauili o mreama
Preite jo jednom sa uenicima glavne stavke koje ste nauili. Neka ue-
nici uporede razliite vrste mrea i objasne na koji su nain mree vane
za drutvo.
ta je sledee?
Ohrabrite uenike da razmisle ta bi sve voleli da pronau na Internetu.
Objasnite im da e koristiti Web pretraiva i da e krstariti netom u sle-
deem poglavlju.
Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje uenika steeno na asovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice kako
bi se bolje snali u realnim situacijama.
Termini koje treba znati
Koristite hendaute za vebe na kraju poglavlja, ukljuujui termine koje
treba prei. Nakon to uenici pronau definicije za svaki termin, pogle-
dajte ih na asu.
Pregledajte sledee termine:
Klijent: raunari na mrei koji se obraaju serveru da bi dobili informa-
cije.
Klijent-server mrea: mrea u kojoj jedan raunar uva sve informacije i
resurse i ini ih dostupnim drugim raunarima na mrei.
Elektronska pota (e-pota): poruka koja se alje putem interneta.
Protokol za prenos datoteka [engl. File Transfer Protocol (FTP)]: speci-
fina pravila ili protokoli koji upravljaju premetanjem ili kopiranjem dato-
teka sa jednog raunara na drugi.
Umreenisvet
9
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Internet: najpoznatija i najvea raunarska mrea na svetu koja povezuje
milione raunara u jednu veliku mreu svih mrea.
Mrea: grupa raunara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele infor-
macije i opremu.
Mrena interfejs kartica (NIC): hardver koji je instaliran u raunaru koji
povezuje raunar sa mreom.
Diskusione grupe: grupe raunara koje se bave istim stvarima.
Peer-to-Peer mrea (mrea ravnopravnih raunara): veza istih rau-
nara.
Protokol: pravilo koje pomae raunarima da razumeju jedni druge.
Server: raunar koji uva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim
raunarima na mrei u klijentsko/serverskoj mrei.
Usenet vesti: mrea raunara koja razmenjuje lanke o odreenim temama,
obezbeuje podrku proizvodima i esto odgovara na razliita pitanja.
Web pregleda: softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice,
ukljuujui tekst, slike i druge multimedijalne sadraje, kao to je muzika.
World Wide Web (WWW): takoe poznat pod nazivom Web, ovo je
zbirka posebno kreiranih stranica na Internetu koje se mogu videti u Web
pregledau.
Triumph of the Nerds, History of the Computer
http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html
Kako stvari funkcioniu: Kako funkcionie Internet infrastruktura
http://computer.howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm
Kada uenici pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o
svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritiki.
Glavni cilj ovih Web vebi je da se uenici podstaknu da kritiki sagleda-
vaju Web lokacije sa malim poetnim inputom od strane odraslih. Da biste
im pomogli da zaponu kritiki da sagledavaju lokacije, sledea pitanja
su vodilje. Ako imate druga pitanja ili biste radije da razgovarate o Web
lokacijama na drugaiji nain, uradite to. Moda ete eleti da prvu lokaciju
obradite kao grupa, a zatim da uenici izaberu jednu od preostalih Web
lokacija da je individualno analiziraju.
10
Poglavlje1
U sledeih nekoliko poglavlja, uenici e poeti da koriste skup smernica
koje e im pomoi da kritiki sagledaju Web lokacije.
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte na koje sve naine mree utiu na va lini ivot. Dajte
odreene primere.
Odogovori e biti razliiti.
2. Da li koristite internet u biblioteci? Ako koristite, recite drugima na
koji nain ga koristite. Razgovarajte o tome zato je vano da postoji
mrea u biblioteci.
Odogovor e biti razliit.
3. Zato je vano da znate neto o mreama ak i kad ne planirate da
se profesionalno bavite raunarima. Razgovarajte o tome na koje sve
naine mislite da e se svet promeniti zbog raunara.
Odogovori e biti razliiti.
4. Opiite karakteristike klijentsko/serverske mree i mree peer-to-
peer.
Uenici mogu davati razliite odgovore, ali svaki od odgovora
treba da sadre sledee kljune stavke:
Peer-to-peer mree:
Vezaistihraunara
Svakiodraunaraimasvojskupdatoteka
Svakiodraunaramoedadelidatotekesadrugimrauna-
rima u mrei
Svakiodraunaramogudapristupedrugimresursima,kao
to su tampa ili skener na mrei
Sastojeseiznajvie10raunara
Obinoihnalazimoudomovimailimalimpreduzeima
Klijentsko/serverske mree:
Vieoddesetraunara
Skupljesuodpeer-to-peermree
Nenalazeseestoukunomokruenju
Jedan raunar, poznatiji kao server, uva informacije i
resurseiiniihdostupnimdrugimraunarimaumrei
Umreenisvet
11
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Uenje u realnim situacijama
Neka uenici, kao dodatak vebama, naine spisak kada su se sve tokom
24 asa susreli sa raunarima u svom ivotu. Na sledeem asu razgovarajte
o razliitim primenama raunara. Razgovarajte o tome u kojim od tih pri-
mena postoji mrea.
Neka uenici, u poslednjem dodatku vebama, razgovaraju o konceptu
mrea sa svojim roditeljima. Da li njihovi roditelji koriste mree na svom
poslu? Da li koriste raunar? Na koje sve naine njihovi roditelji koriste
raunar? Razgovarajte na koje sve naine obini korisnici koriste raunar na
svom radnom mestu.
Poglavlje
2
13
Istraivanje World Wide
Weba
U ovom poglavlju uenici e istraiti World Wide Web. U prvom poglav-
lju su im predstavljene mree. U ovom poglavlju poinju da uviaju
praktinu svrhu onoga to je najpopularnija i najvea raunarska mrea,
internet.
PROCENJENO
VREME SA
VEBAMA
200 min
pitanja:
Kako koristim Web pregleda?
ta se nalazi u pregledau?
Kako su organizovane Web lokacije?
Kako da doem do drugih lokacija?
ta je maina za pretraivanje?
ta da radim sa svim informacijama koje pronaem i
kako su dospele na Web?
Kako da koristim informacije?
Da li mogu da sluam muziku, gledam video zapise i
igram igre u pregledau?
Da li mogu da kupujem na Webu?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje uenicima nudi mogunost da ponu da koriste najdostu-
pniju i najpopularniju mreu, Internet. Ovo poglavlje se usredsreuje na
Web zato to je on najpopularniji deo interneta.
14
Poglavlje2
Zavrite Poglavlje 1 pre nego to krenete dalje sa nastavom tako da
bi uenici mogli da razumeju osnovni koncept mrea.
Tehnoloki resursi u uinoci
Uenici moraju da imaju raunare sa pristupom internetu da bi
preli sve zadatke u ovom poglavlju.
Na svakom od raunara mora da postoji instaliran pregleda za
internet, kao to je Microsoftov Internet Explorer. Ovaj kurs se osla-
nja na najnoviju verziju pregledaa.
Preporuuje se da nastavnik ima raunar i pristup internetu. Bilo bi
veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadraj svog ekrana
studentima dok rade na ovom poglavlju.
Copyright Web site: http://www.benedict.com
Macromedia: http://www.macromedia.com
MusicMatch: http://www.musicmatch.com
US Copyright Office: http://lcweb.loc.gov/copyright
Yahoo Games: http://games.yahoo.com
Favorite Poem Project: http://www.favoritepoem.org/thevideos/
index.html
National Digital Library Site: http://memory.loc.gov/
Dodatni materijali i resursi
Za uenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na loka-
ciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
IstraivanjeWorldWideWeba
15
Tokom trajanja obuke, pogledajte reference na Web adresi: http://
www.kidzonline.org. Postoje brojni video zapisi na ovoj lokaciji
koji e vam pomoi da objasnite osnove interneta.
Za nastavnike
Pogledajte Web lokaciju http://www.kidzonline.org/TechTraining/
morevideo.asp?page=1&sortby=2&action=prev&UnitQry=Teach%2
0IT?r=0&selItem=2 da biste videli interaktivne video zapise.
Informacije o validnim informacijama na mrei nalaze se na Web
lokaciji: http://www.media-awareness.ca
Bele strane se nalaze na lokaciji Cyberethics: http://www.norwich.
edu/cyberethics/cyberethics_whitepaper.htm
Intel Cyberethics: http://www97.intel.com/education
Cybersmart Cyberethics: http://cybersmart.org/for/teachers.asp
MLA Standard: http://www.bedfordstmartins.com/online/cite5.html
APA Standard: http://www.bedfordstmartins.com/online/cite6.html
Chicago Manual of Style: http://www.bedfordstmartins.com/online/
cite7.html
APA Style Guide: http://www.apastyle.org/elecsource.html
Pregled po temama
Sledei odeljak prati prirunik za studente i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vebe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.
Pre nego to ponete da predajete ovo poglavlje, neka uenici, ako je
mogue, pogledaju video zapis Internet Basics koji se nalazi na Web loka-
ciji Kidz Online. Traje otprilike est minuta. Video zapis moete pronai
na Web adresi: http://www.kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQr
y=Internet%20Basics, a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Internet
Basics.
ta je to Web pregleda?
Podsetite uenike da na World Wide Webu moete na bezbroj naina
pogledati dokumente, ukljuujui one sa slikama, sa zvunim zapisom i
video zapisom. Naglasite da je pregleda jednostavno jo samo jedan pro-
16
Poglavlje2
gram koji se nalazi na svakom raunaru i omoguava korisnicima raunara
da pogledaju Web stranice na internetu.
Kako da koristim Web pregleda?
Neka uenici otvore pregledae na svojim raunarima i prate ta radite dok
im budete pokazivali razliite stavke na pregledau.
Objasnite da postoje i drugi pregledai na tritu, ali da svi oni imaju iste
karakteristike, ak i ako koriste drugaije termine za te karakteristike.
Kako da doem do drugih lokacija?
Jedan od naina da pomognete uenicima da shvate ta znai naziv domena
(domain name) jeste da prikupe spisak njihovih omiljenih lokacija. Napiite
ih na tabli i neka svaki od uenika objasni URL komponente ostalim ue-
nicima na asu.
Primer za linearnu Web stranicu se nalazi na FDA Web lokaciji za decu
koju moete pronai na mrei na adresi: http://www.fda.gov/oc/opacom/
kids/default.htm. Ako imate raunar u uionici moete ga iskristiti da im
pokaete lokacije za decu. Otvorite tu Web lokaciju i kliknite na veze kako
biste pokazali uenicima kako izgleda ta Web lokacija.
Da biste pokazali kako izgleda stablo Weba, koristite Web lokaciju JES
& Co koja se nalazi na adresi: (http://www.jesandco.org). Moete uputiti
uenike na postojee stablo Web lokacije tako to ete pogedati Web loka-
ciju PBS Kids koja se nalazi na mrei na adresi: http://pbskids.org. Opet
otvorite tu Web lokaciju i pokaite uenicima na koji nain se mogu kretati
kroz tu Web lokaciju.
Primer za nasuminu Web lokaciju je Microsoftova lokacija koja se moe
pronai na adresi: http://www.microsoft.com. Pokaite lokaciju uenicima
dok budete razgovarali o nasuminim lokacijama. Objasnite uenicima ta
znai termin poetna stranica. Objasnite im da se glavna stranica na Web
lokaciji zove jo i poetna stranica. Drugi, meutim, koriste taj termin da bi
definisale stranice koje se automatski otvaraju kada pokrenete pregleda.
Pre nego to preete na sledeu temu, neka uenici pogledaju video zapis
Browser Basics koji se nalazi na Web lokaciji Kidz Online. Video zapis
moete pornai na adresi: http://www.kidzonline.org/TechTraining/video.
asp?UnitQry=Browser%20Basics, a zatim kliknite na video zapis pod nazi-
vom Browser Basics. Video zapis traje samo etiri minuta.
17
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kako da pronaem stvari na Webu?
Znate kako da unesete Web adresu u polju za adresu. Moete da kliknete
tasterom mia na hiperveze da biste se kretali po stranicama i lokacijama,
ali ta ako elite da uradite neto vie nego da surfujete na Webu? Ako treba
da pronaete neke odreene informacije, najbolje mesto za tako neto je
neka od mnogih maina za pretraivanje na Webu.
Dok budete razgovarali o vrstama maina za pretraivanje, bilo bi dobro
da se uenici kreu nekom od maina za pretraivanje. Na primer, moete
izabrati lokaciju http://search.msn.com da biste prikazali Mainu za meta-
pretraivanje i http://www.google.com da biste prikazali Mainu za opte
pretraivanje.
Ako to moete da uradite na kolskoj mrei, moda ete eleti da preuz-
mete besplatnu kopiju Copernikusa pre poetka nastave, da biste mogli da
pokaete kako se koristi jedan od tih agenata za pretraivanje nezavisnog
proizvoaa. Program Copernicus moete pronai na mrei na Web adresi:
http://www.copernic.com.
Razgovarajte sa uenicima zato moete da dobijete razliit broj rezultata na
razliitim mainama za pretraivanje.
Utvrdite podnaslove Savete za pretraivanje i Stvari koje treba izbegavati
na mrei.
Neka uenici pogledaju video zapis na Web lokaciji Kidz Online o mai-
nama za pretraivanje. Moete ga pronai na mrei na Web lokaciji: http://
www.kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Search%20Engines,
a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Search Engines. Video zapis
traje otprilike est minuta.
Veba 2: Maina za pretraivanje
Ovu vebu uradite nakon razgovora na asu o mainama za pretraiva-
nje. Moete podeliti uenike da rade u manjim grupama i na kraju vebe
e ostalima na asu rei ta su nauili.
VEBA NA
ASU
50 min
RADni mAteRijAl
Dajte uenicima radne sveske Veba za mainu za pretraivanje kada ponu da rade
na ovoj vebi.
18
Poglavlje2
1. Dodelite svakoj grupi uenika temu i recite im da koriste jednu
mainu za metapretraivanje i jednu mainu za opte pretraivanje.
Moda e biti korisno ako svakoj grupi kaete ta treba da uradi. Na
primer, neka se jedna grupa bavi temom brige o kunim ljubimcima
i recite im da treba da auriraju Web lokaciju za jednu veterinarsku
kliniku i da treba da objave dobre i korisne savete javnosti. A neka
se druga grupa bavi temom reciklae i recite im da treba da urade
projekat o reciklai za iru zajednicu ili da zamene postojei proje-
kat o reciklai i da treba da obezbede gradskoj vladi tane informa-
cije. Predloeni scenariji se nalaze u tekstu ispod.
Predloene maine za metapretraivanje su::
MSN Search: http://search.msn.com
Ask Jeeves: http://www.ask.com
Dog Pile: http://www.dogpile.com
Yahoo!: http://www.yahoo.com
Alta Vista: http://www.altavista.com
Excite: http://www.excite.com
Predloene maine za opte pretraivanje su:
Google: http://www.google.com
Teoma: http://www.teoma.com
Webmyway: http://www.webmyway.com
Predloene teme:
Briga o kunim ljubimcima (auriranje Web lokacije veterinarske
ordinacije ili pokuaj da se kupi novi kuni ljubimac)
Reciklaa (kreiranje plana za reciklau za grad)
Zagaenje (pomo lokalnoj upravi u postavljanju alternativa
izvorima zagaenja, kao to je smee koje se pali i zagaenje od
izduvnih gasova automobila)
Muzika (grupa pokuava da oformi novi bend i eli da pronae
koja je vrsta muzike najpopularnija u odreenim starosnim dobima
ili pokuavaju da sastave asopis za fanove za omiljenog muziara
ili bend)
Drago kamenje i minerali (oni su lokalna grupa za otkrivanje
dragog kamenja i sastavljaju vodi za nove lanove sa najboljim
mestima za potragu za dragim kamenjem, vrstama dragog kame-
19
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
nja i minerala koji se mogu pronai u okolini i ak organizovanjem
uzbudljivih putovanja za sakupljae dragog kamenja)
Astronomija (oni su grupa astronoma koja prezentuju otkria
vladi o mogunosti veeg meteora da padne na zemlju)
Pravljenje nakita (grupa uenika planira da otvori svoju radnju
sa nakitom, gde e prodavati proizvode koji sami naprave; treba im
informacija o najboljim materijalima, jednostavnim tehnikama za
pravljenje nakita, gde mogu da se nau zalihe i kako da se postavi
cena proizvodima)
uvanje dece (grupa organizuje klub za uvanje dece u koli i
nudi obuku i certifikat za svoje lanove kako bi uverili roditelje da
e deca biti bezbedna i da bi im pomogli da dobiju vie novca za
certifikovane bebisitere).
Sportovi (grupi je dodeljen zadatak da doda jo jedan sport u
okviru kole; treba da istrae koji bi sport bio najbolji)
2. Svaka grupa uenika treba da popuni radni list vebe Maina za
pretraivanje i da ga zadri kada se budete vratili na njega u slede-
oj vebi.
3. Neka uenici iznesu svoja otkria ostalim uenicima na asu.
4. Kad uenici podele svoja otkria sa ostatkom razreda, razgovarajte sa
njima o tome. Zato je vano da pretrauju u razliitim mainama za
pretraivanje? Zato postoji razlika? Neka razmisle o otrkiima do kojih
su doli i razgovaraju o nainima na koje mogu da koriste materijale.
BELEKA: Uenici e koristiti ove informacije ponovo u sledeoj
praktinoj vebi, da bi radili mnogo dublje i kritiki uili o ovim istim
lokacijama kojima su se bavili u prvoj vebi.
Moda ete nakon dovravanja vebe eleti da ohrabrite uenike da proi-
taju datoteke pomoi za izabrane maine za pretraivanje. Objasnite im da
je svaka maina za pretraivanje razliita i da e datoteke pomoi objasniti
koje odreene alatke mogu da koriste da bi dobili najvie od odreenih
maina za pretraivanje.
Ukoliko budete imali vremena, moda ete poeleti da uenici
pogledaju druge video zapise na Web lokaciji Kidz Online o pre-
traivanjima. Moete ih pronai na mrei na adresi: http://www.
kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Search%20Power,
zatimi kliknite na video zapis pod nazivom Search Power. Ona
pokriva naprednije teme o pretraivanjima i traje otprilike oko pet
i po minuta.
20
Poglavlje2
ta da radim sa informacijama koje pronaem na Webu
i kako su dospele na tamo?
Objasnite uenicima da ne treba da se oseaju zatrpanim prevelikim kolii-
nama informacija koje mogu da pronau na mrei. Objasnite im da ete im
dati neke savete o tome kako da usmere svoje pretraivanje i da unapred
eliminiu neke od Web lokacija.
Objasnite im da treba da imaju na umu da ako neto postoji na internetu,
to ne mora da znai da je istinito. Moraju da uzmu u obzir vie faktora, kao
to je vrsta Web lokacije i izvor informacija.
Vrste Web lokacija
Kako budete prelazili gradivo o vrstama Web lokacija, podstaknite ue-
nike da ponu se kreu Web lokacijom. Dok budete pregledali svaku Web
lokaciju, pitajte uenike sledea pitanja, pre nego to doete do odeljka
o ispravnosti Web lokacije. Ova pitanja su u skladu sa stavkama koje ete
pokriti kad doete do odeljka o ispravnosti Web lokacije i oni e ve znati
neto o proceni lokacija. Pitanja koje treba da postavite su:
Ko je izvor?
Koje vrste informacija dobijam od te Web lokacije?
Kada je lokacija kreirana?
Gde se nalazim?
Zato sam ovde?
Kako mogu da znam da je ovo kvalitetna informacija ili besmi-
slica?
Uenici bi trebalo da utvrde gore pomenute informacije o svim navedenim
Web lokacijama:
Lokacija o advokaturi: http://www.sierraclub.com
Komercijalna lokacija: http://www.microsoft.com
Informativna lokacija: http://www.fda.gov
Zabavna lokacija: http://zone.msn.com/en/root/freeonline.htm
Obrazovna lokacija: http://www.harvard.edu ili Web lokacija vae
kole
Lokacija sa vestima: http://www.msnbc.msn.com/
21
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Lina lokacija: ovo se esto menja. Otkrijte da li neki od uenika
ima svoju lokaciju koju moete da iskoristite da bi ilustorvali ovaj
koncept.
Ispravnost Web lokacije
Uputite uenike na lokacije koje su pokrivene ovim odeljkom o vrstama
Web lokacija dok razgovarate o ispravnosti. Objasnite im da su ve istraili
svaku od lokacija i da bi na osnovu odgovora na pitanja trebalo da razu-
meju njihovu ispravnost i mogue sklonosti svake od lokacija.
Neka uenici pogledaju video zapis koji se nalazi na Web lokaciji Kidz
Online o kredibilnosti. Moete ga pronai na mrei na adresi: http://www.
kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Online%20Credibility, a
zatim kliknite na video zapis pod nazivom Online Credibility. Ovaj video
zapis traje neto vie od pet minuta.
VEBA NA
ASU
50 min
RADni mAteRijAl
Dajte uenicima radni list Vrste Web lokacija i Ispravnost Web lokacije kada ponu
da rade na ovoj vebi.
Veba 3: Vrste Web lokacija i njihova ispravnost
Dovrite ovu vebu nakon razgovora o ispravnosti Web lokacije i nai-
nima pomou kojih uenici mogu da procenjuju Web lokacije. Podelite
uenike u nekoliko manjih grupa i nakon odraene vebe neka saopte
rezultate ostalim uenicima. Podelite radne listove pod nazivom Vrste
Web lokacija i Ispravnost Web lokacija svakoj od grupa.
1. Neka svaka od grupa pronae navedene Web lokacije i odgovore na
pitanja za svaku od lokacija. Uenici treba da pronau sledee Web
lokacije:
http://www.ediblegear.com
http://cyberspacers.com/home.html
http://www.atacc.ab.ca/makegoodconnections/for7-12.html
http://www.norwich.edu/cyberethics
http://www.rollingstone.com
http://www.expedia.com/daily/deals/hoteldeals.asp
http://entertainment.msn.com/
22
Poglavlje2
http://www.whitehouse.gov
http://www.cia.gov
http://www.dell.com
http://www.marinij.com
2. Nakon to uenici urade vebe, neka podele svoja otkria sa ostat-
kom razreda. Da li vide bilo kakve zajednike stvari na svim ovim
Web lokacijama? ta su otkrili o navigaciji na Web lokacijama?
Navedite ih da razgovaraju o svojim omiljenim lokacijama koje su
posetili i neka objasne zato je to tako. Neka razgovaraju o lokaci-
jama koje su im najmanje omiljene meu poseenima i neka obja-
sne zato je to tako.
Kako mogu da koristim ove informacije? Da li su
zatiene? Da li je korienje informacija sa interneta
isto to i piraterija?
Postoje brojne Web lokacije na mrei koje sadre informacije o etici na
mrei, namenjene nastavnicima i uenicima. Pre nego to ponete sa pre-
davanjima ovog odeljka u okviru ovog poglavlja, moda ete eleti da
pregledate gradivo kako biste mogli da odgovorite na bilo koja pitanja koja
vam mogu postaviti.
Predloene Web lokacije za nastavnike su:
http://www.norwich.edu/cyberethics/cyberethics_whitepaper.htm
http://www97.intel.com/education
http://www.cybersmart.org/for/teachers.asp
Moda ete takoe eleti da proitate informacije o zakonu o autorskim
pravima na Web lokaciji US Copyright Offices na adresi: http://lcweb.loc.
gov/copyright.
Razumevanje piraterije i zakona o autorskim pravima
Pitajte uenike da li znaju nekog od uenika, ne moraju da navode imena,
koji su krali neiji tui rad? Neka razgovaraju o pirateriji. Zato piraterija
nije moralno opravdana? Na koji nain, po njihovom miljenju, nastavnici
mogu da otkriju pirateriju?
23
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Ruenje mitova o zakonu o autorskim pravima
Pregledajte tri pravila za korienje informacija na internetu. Preite uobia-
jene mitove i razgovarajte o tome koliko uenici veruju u njih. Razgovarajte
o tome na koje su sve naine uenici koristili informacije na mrei u svo-
jim prolim istraivakim projektima. ta bi uradili drugaije nakon ovog
kursa?
Veba 4: Kibernetika
Neka uenici pregledaju dole navedene lokacije. Tema svake od njih je
kibernetika.
1. Pogledajte svaku od lokacija i podstaknite uenike da postavljaju
ista pitanja koja su postavljali u prethodnoj vebi kako bi mogli da
procene ispravnost Web lokacije.
http://www.cyberspacers.com/home.html
http://webwisekids.com
http://disney.go.com/surfswell/index.html
http://cybersmart.org/for/students.asp
http://www.norwich.edu/cyberethics/e-dog_fun.htm
http://disney.go.com/cybersafety/tips.html
2. Nakon to uenici pregledaju lokacije, neka rade zajedno kako bi
doli do svojih pravila o prostoru na internetu. Neka neko zapisuje
ideje na tabli tokom razgovora.
3. Neka uenici razgovaraju o tome da li te lokacije mogu biti od pomoi
roditeljima i nastavnicima kao i uenicima.
Referentne informacije
Moda ete eleti da pogledate Web lokaciju Univerziteta u Alberti pre nego
to ponete da predajete ovaj odeljak. Ona nudi neke dodatne primere i
poduu listu dodatnih izvora informacija. Moete je pronai na mrei na
adresi: http://www.library.ualberta.ca/guides/citation/.
Objasnite uenicima da postoji nekoliko razliitih naina za citiranje refe-
rentnih materijala, i da mogu da budu razliiti. Uobiajene metode su
MLA, APA i Chicago Manual of Style. Primeri u udbeniku su MLA stilovi.
Razgovarajte koji se metod citiranja referenci koristi u vaoj koli.
VEBA NA
ASU
50 min
24
Poglavlje2
ta sve zabavno postoji na World Wide
Webu?
Naznaite uenicima da, iako su internet, i posebno Web vane alatke za
rad i kolu, da takoe predstavljaju vaan i sve vei deo sveta zabave.
Da li mogu da sluam muziku na mom pregledau?
Razgovarajte o Zakonu o autorskim pravima i sajber etici u odnosu na pre-
uzimanje MP3 datoteka.
Neka uenici posete Web lokaciju http://www.mp3.com i neka puste jednu
od numera za primer. Neka je reprodukuju sa lokacije putem Media Playera
tako to e kliknuti na vezu za reprodukciju (Play).
Da li mogu da gledam video-zapise na pregledau?
Podsetite uenike na video-zapise koje su pogledali tokom kursa. Posetite
Web lokaciju Kidz Online i pogledajte dodatne video-zapise na Web loka-
ciji Digital Video. Veza se nalazi na adresi: http://www.kidzonline.org/
TechTraining/video.asp?UnitQry=Digital%20Video, zatim neka uenici iza-
beru jedan od video zapisa koji bi eleli da pogledaju.
Moete ih podstai i da pogledaju neki noviji film ili da pogledaju na mrei
kratki film o filmu, na primer; kratki film o filmu Kralj Artur King Arthur
koji moete pronai na adresi: http://kingarthur.movies.go.com/main.html.
Zatim, kliknite na vezu View Trailers (Pogledajte kratki film) i izaberite
odgovarajuu rezoluciju (velika, srednju i mala) u okviru kolone Windows
Media.
Razgovarajte o korienjima video zapisa na internetu.
Da li mogu da igram igre na pregledau?
Objasnite uenicima da nisu sve igre besplatne.
Razgovarajte o tome koja je razlika izmeu igara za jednog igraa i igara za
vie igraa na Internetu.
Upoznajte uenike sa nekim od dostupnih igara na mrei na MSN Web
lokaciji. Veza se nalazi na adresi: http://zone.msn.com/en/root/freeonline.
htm. Objasnite im da im je data mogunost da igraju igre na mrei tako to
e kliknuti na dugme Play Now ili da mogu da preuzmu softver na svoje
raunare. elite da uenici igraju igre na mrei.
25
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kad ponu da se igraju, naglasite uenicima da mogu da se pojave reklame.
Objasnite da su to reklame za druge Web lokacije i da nije neophodno da
kliknu na njih da bi igrali igre.
Da li mogu da kupujem stvari na Webu?
Posetite nekoliko lokacija za kupovinu i razgovarajte o razlikama izmeu
lokacija za kupovinu i aukciju. Moete posetiti Web lokaciju http://www.
ebay.com i pokazati uenicima ta je dostupno za aukciju. Objasnite im da
im nije dozvoljeno da licitiraju neto ako nemaju kreditnu karticu i dozvolu
od roditelja da kupe neto na mrei.
Takoe moete posetiti glavnu lokaciju sa katalozima, kao to je Web loka-
cija Spiegel koja se nalazi na adresi: http://www.spiegel.com ili Web loka-
cija United Airlines koja se nalazi na adresi: http://www.united.com.
ta ste nauili o World Wide Webu?
U ovoj lekciji, uenici su istraili najpopularniji deo interneta: World Wide
Web. Web sadri muziku, video zapise, zvuk, slike i druge mulitmedijalne
opcije, to ini nepreglednu kolekciju informacija za poslovanje, obrazova-
nje i zabavu.
Pregledajte kljune koncepte koji su pokriveni u ovom poglavlju, ukljuu-
jui:
Web pregledae
maine za pretraivanje
validnost informacija
plagijatorstvo i zakone o autorskim pravima
sluanje muzike putem pregledaa
gledanje video zapisa putem pregledaa
igranje igara putem pregledaa
kupovanje stvari na mrei
ta je sledee?
Objasnite uenicima da postoji mnogo toga to mogu da urade putem inter-
neta, kao to je slanje elektronskih poruka. Tim temama e se baviti u
sledeem poglavlju.
26
Poglavlje2
Dopunske aktivnosti
U sledeim odeljcima testira se znanje studenata steeno na asovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice kako bi
se bolje snali u realnim situacijama.
Koristite radne materijale za vebu na kraju poglavlja, ukljuujui termine
za pregled. Kada uenici pronau definiciju za svaki od termina, treba da
ih preete na asu.
Bot: takoe poznat pod imenom spider (program za pretraivanje inter-
neta). Pogledajte definiciju za Spider u tekstu dole.
Naziv domena: naziv servera koji uva sve informacije sa Web lokacije
kao to je microsoft.com.
Maina za opte pretraivanje (General Purpose Search Engine):
maina za ire pretraivanje koja je idealna za uobiajeno pretraivanje.
Matina stranica: poetna stranica Web lokacije.
Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omoguavaju da se kreete po
stranicama. Hiperteks je obino prikazan kao podvuena re, najee pla-
vom bojom.
Hypertext markup language (HTML): programski jezik koji se koristi da
bi se kreirale Web stranice.
Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se koriste da bi
se slale i primale informacije putem World Wide Weba.
Indeks program: program koji organizuje sve sauvane informacije jedne
Web lokacije da bi mogle da se pronau; indeks program je skriven od
korisnika.
Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici.
Java programski dodatak: mali program koji se otvara unutar pregledaa
i koji izvrava Java datoteke.
Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj se kreete od
prve ka drugoj stranici i tako dalje.
Maina za metapretraivanje (Meta search enginge): istrauje brojne
lokacije za pretraivanje i kombinuje rezultate za vas.
27
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Piraterija: korienje neega to niste vi napravili i davanje do znanja dru-
gima da misle da ste to vi napravili.
Javni domen: informacije koje su za korienje dostupne besplatno.
Nasumina Web lokacija: izgleda kao da nije organizovana; to je ogro-
mna zbirka informacija koje su povezane kroz razliite hiperveze.
Maina za pretraivanje: Web lokacije na kojima moete pronai odre-
ene informacije korienjem skupa kljunih rei.
Baza podataka maine za pretraivanje: skup svih informacija kojima
moete da pristupate; baza podataka je skrivena od korisnika, ali nju rau-
nar pretrauje kada postavite zahtev za pretraivanje.
Program za pretraivanje interneta (Spider): automatizovani program
koji se kree internetom locirajui Web lokacije i odreene Web stra-
nice, i koji ih potom dodaje glavnom spisku. Takoe poznat kao Bot ili
Webcrawler.
Protoni audio zapis (Streaming audio): audio datoteke koje se repro-
dukuju u programu putem pregledaa pre nego to se itava datoteka pre-
uzme i nastavlja da se alje na va raunar sve dok se audio datoteka
reprodukuje.
Protoni video zapis (Streaming video): kada vi reprodukujete video
zapise na Internetu bez ekanja da se preuzme itav video zapis na va
raunar.
Krstarenje internetom: pregledanje stranica na World Wide Webu.
Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje na tip servera
koji odrava Web lokaciju, kao to je.com ili .edu.
Tree Web site: organized like your family tree with a variety of options for
viewing the information on the site.
Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na World Wide
Webu, kao to je http://www.microsoft.com.
Web pregleda: program koji se koristi da se pregledaju Web stranice.
Web stranica: pojedinane stranice koje ine jednu Web lokaciju. Svaka
stranica sadri neke informacije.
Web lokacija: grupisanje slinih informacija na World Wide Webu, sastoji
se od pojedinanih Web stranica.
28
Poglavlje2
Predloene Web lokacije
Favorite Poem Project: http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
National Digital Library: http://memory.loc.gov
Kad uenici pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o sva-
koj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritiki.
Odgovorite na pitanja za pregled
1. Objasnite vezu izmeu World Wide Weba i interneta.
Internet je najvea svetska raunarska mrea. To je
mreasvihmrea.WorldWideWebjedeointerneta.U
pregledau gledate stranice koje se sastoje iz teksta, slika i
multimedijalnihsadraja.
2. U sledeem nazivu domena, identifikujte svaku od komponenata.
http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
http:hypertexttransferprotocol;vrstaresursa
www:vrstastranicenaInternetu;WorldWideWeb
favoritepoem.org:nazivdomena;nazivservera
thevideos:fasciklanaserverukojasadriWebstranice
index.html:nazivdatoteke
3. Naznaite koje biste korake preuzeli ukoliko elite da pretraujete in-
ternet da biste nali informacije o Mount Vernonu.
Odgovori mogu biti razliiti. Pobrinite se da uenici uvrste
informacijeomainamazapretraivanje,kljunimreimai
kako izabiraju i procenjuju lokacije koje koriste.
4. Opiite razliku izmeu advokatske, komercijalne i obrazovne lokacije.
Ako pronaete informacije o istoj temi na sve tri vrste lokacija, na
29
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
koji nain mogu biti razliite? Da li biste na razliite naine koristili
informacije?
Advokatska lokacija se koristi da bi se izmenilo javno
mnjenje ili da bi se podstakli doprinosi: komercijalne
lokacijesadrereklamei/iliinformacijeoproizvodima
iliuslugamazaprodaju;obrazovnelokacijepromoviu
specifineobrazovneinstitucijeiliobezbeujuinformacijeo
kolama. Ostali odgovori mogu biti razliiti.
5. Opiite kakav je znaaj sajber etike. Zato je vano da dobijete do-
zvole od vlasnika pre nego to ponete da koristite informacije na
Web lokacijama?
Odgovori mogu biti razliiti. Pobrinite se da uenici pokriju
temekojesetiukakomoralnihtakoilegalnihposledica
piraterijeiostalihkrenjapravilasajberetike,kaotoje
ilegalnokorienjefotografijaiaudiozapisa.
Neka uenici, kao dodatak vebama, pogledaju asopise koje imaju kod
kue i dovre sledee vebe, da bi mogli da istrae na koji nain je Web
deo njihovog svakodnevnog ivota i da procene informacije koje pronau
u reklamama:
Navedite lokacije koja sadre Web adrese u svojim reklamama
Istraite neke od lokacija
Procenite Web lokacije korienjem vodia za procenu Web loka-
cija koje ste nauili na poetku ovog poglavlja
Neka uenici podele svoja otkria sa ostalima u razredu
Pitajte uenike ta misle o preovladavanju Web lokacija u drutvu i
uticaj koji imaju na na ivot
Razgovarajte na koje sve naine mogu da upotrebe internet i URL
adrese Web lokacija u reklamama a da to moe da im bude od
koristi.
Poglavlje
3
31
Drugi internet
U ovom poglavlju uenici e istraivati ostale oblasti interneta, uklju-
ujui elektronsku potu, instant poruke, askanje, igranje na mrei i
deljenje datoteka.
pitanja:
Na koji nain funkcionie elektronska pota?
Kako da kreiram nalog e-pote?
Kako da aljem i primam e-potu?
ta jo mogu da uradim sa e-potom?
ta su instant poruke?
Kako da aljem i primam instant poruke?
Da li mogu da igram igre na mrei sa drugima?
ta je deljenje datoteka i kako funkcionie?
Kako da znam da li je legalno deliti datoteke?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje nudi uenicima pogled na ostale stvari koje su dostupne
putem interneta, osim pregledaa i Weba. U njih spadaju elektronska
pota, instant poruke i druge interaktivne aktivnosti.
Zavrite Poglavlje 2 pre nego to ponete da radite na ovom
poglavlju da bi uenici mogli da naue na koji nain funkcionie
internet.
Uenici moraju da imaju raunare sa pristupom internetu kako bi
mogli da obrade sve delove ovog poglavlja.
PROCENJENO
VREME
SA VEBAMA
200 min
32
Poglavlje3
Svaki od raunara mora imati instaliran internet pregleda, kao to
je Microsoftov Internet Explorer. Za ovaj kurs treba da se koristi
najnovija verzija pregledaa.
Svaki raunar mora da ima instaliran klijentski program za elektron-
sku potu ili uenici moraju imati dozvole da bi kreirali MSN nalog
za potrebe uenja. Ukoliko je vaa kola blokirala pristup MSN-u,
najverovatnije ete, kao alternativu pristupiti besplatnim za uenike
bezbednim nalozima e-pote na Web lokaciji Gaggle.net. (http://
www.gaggle.net) Takoe, ako ste zainteresovani, moete da pro-
bate ePals School Mail koji se nalazi na Web lokaciji http://www.
epals.com.
Treba da dodate dokument pod nazivom Mail Practice.doc fascikli
Moji Dokumenti na svakom od raunara pre nego to ponete da
radite vebu o e-poti.
40,000_ lista e-pote putem Topica: http://lists.topica.com
SOFWeb (e-pota): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.
htm
Net Lingo: http://www.netlingo.com/smiley.cfm
SOFWeb (Etika na mrei): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/
netiquet.htm
TeamXbox: http://www.teamxbox.com
Online Gaming Network: http://www.ogaming.com
Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd.com
AOL Instant Message: http://www.aim.com
Microsoft Messenger: http://messenger.msn.com
Yahoo! Messenger: http://messenger.yahoo.com
Kako funkcionie slanje Instant poruka: http://computer.howstu-
ffworks.com/instant-messaging.htm
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Drugiinternet
33
Za uenike
Tokom trajanja kursa, referentni materijal moete pronai na Web
lokaciji: http://www.kidzonline.org. Brojni video zapisi koji se
nalaze na toj lokaciji e vam pomoi da objasnite osnove inter-
neta.
Za nastavnike
Posetite lokaciju http://www.kidzonline.org/TechTraining/more-
video.asp?page=0&action=all&UnitQry=Teach%20IT&sortby=2 da
biste preuzeli interaktivne video zapise.
Elektronska pota: Osnove: http://www.cs.queensu.ca/FAQs/email/
basics.html
Etika elektronske pote: http://www.cs.queensu.ca/FAQs/email/
etiquette.html
Vodi za poetnike za kreiranje efektne e-pote: http://www.
webfoot.com/advice/email.top.html
Pregled po temama
Kako da poaljem e-potu?
Prvo treba da saznate da li uenici koriste e-potu. Razgovarajte na koje sve
naine koriste e-potu i koje sve vrste programa za e-potu uenici koriste.
Razgovarajte o tome zato je vana u dananjem poslovnom svetu.
Na koji nain funkcionie e-pota?
Pokaite uenicima na projektoru kako izgleda e-pota, ali nemojte da
objanjavate sve delove koji mogu da se vide u ovom trenutku. Drite raz-
govor na optem nivou. Jednostavno objasnite koncept elektronske pote
u odnosu na obinu potu.
34
Poglavlje3
U ovom odeljku uenici moraju da kreiraju nalog e-pote koji e koristiti
tokom ovog kursa. Ako vaa kola ima mogunosti da otvori uenicima
naloge, dodelite nalog svakom ueniku pre poetka ove vebe, dodelite
svakom ueniku korisniko ime i lozinku i pratite Vebu 1A da biste pode-
sili program Outlook Express za slanje i primanje e-pote. Ako kola nema
takve uslove, pratite Vebu 1B da biste pomogli svakom od uenika da
podesi nalog elektronske pote na MSN lokaciji. Moda ete takoe prvo
eleti da dovrite vebu koju ete koristiti za slanje i primanje pote na
asu, a zatim da dovrite ostale vebe da biste uenicima pokazali kako da
podese ostale opcije.
Veba 1A: Podeavanje programa Outlook Express
VEBA NA
ASU
15 min
RADni mAteRijAl
Dajte svakom od uenika dodeljenu adresu e-pote sa korsnikim imenom i
lozinkom.
Zavrite ovu vebu nakon razgovora o elektronskoj poti. Ako je mogue,
ova veba najbolje funkcionie ako svaki uenik ima svoj raunar. Ako
uenici moraju da dele raunare, neka svaki lan tima uradi vebu pode-
avanja naloga e-pote. Vano je da ako uenici podese Outlook Express
na javnom raunaru, izbriu nalog nakon instrukcije kada zavrite sa
poglavljem 3 ili podese nalog sa slanje i primanje samo kada upiu odgo-
varajuu lozinku.
1. Dodelite svakom ueniku ime i lozinku naloga e-pote.
2. Otvorite program Outlook Express.
3. Kliknite na stavke Alatke, Nalozi (Tools, Accounts) da bi prikazali
okvir za dijalog internet nalozi (Internet Accounts).
4. Kliknite na opciju Dodaj, Pota (Add, Mail).
5. Neka svaki od uenika otkuca njegovo ili njeno puno ime u okviru za
dijalog Display name, zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
6. Svaki od uenika bi trebalo da upie punu adresu e-pote kao to je
ovde napisano student21@myschool.com, u okviru za tekst adrese
e-pote, zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
7. U polju za tekst Incoming mail (POP3, IMAP ili HTTP) server, neka
uenici unesu informacije koje ste im vi dali, kola za server dolazne
Drugiinternet
35
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
pote, kliknite na taster Tab, a zatim unesite odgovarajue informa-
cije u polje za tekst (SMTP) Server odlazne pote, a zatim kliknite na
dugme Dalje (Next).
Objasnite uenicima da to oznaava koji serever e-pote odrava
potu, a POP3, IMAP, HTTP ili SMTP su protokoli za isporuku e-po-
te.
8. U polju za tekst Account name, svaki uenik treba da upie naziv
naloga koji ste im vi dali, kao to je, na primer, student21. U nekim
sluajevima, morae da daju punu adresu e-pote kao naziv naloga.
Va menader mree trebalo bi da vam obezbedi potpune informa-
cije.
9. Kliknite na taster Tab, neka svaki od uenika upie lozinku za svoj
nalog, kliknite na dugme Dalje (Next), a zatim kliknite na dugme
Dovri (Finish).
Podsetite uenike da treba da uvaju lozinke. Ne treba da ih zapi-
suju na papir niti da ih dele sa nekim drugim.
10. Kliknite na dugme Zatvori (Close).
Veba 1B: Podeavanje Hotmail naloga
Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu o elektronskoj poti. Ova
veba najbolje funkcionie ako svaki od uenika ima svoj raunar. Ako
uenici moraju da dele raunare, neka svaki lan tima uradi podeava-
nje naloga e-pote.
1. Neka svaki uenik uspostavi vezu sa internetom, i zatim neka ode
na Web lokaciju http://www.msn.com, a zatim klikne na Hotmail.
2. Izaberite stavku New Account SignUp.
3. Neka uenici popune sve informacije o profilu (Profile Information),
ali podsetite ih da je vano da trae dozvolu od roditelja, nastavnika
ili staratelja pre nego to popune formular na mrei. U polju za tekst
First Name, neka upiu svoje ime ili nadimak, kliknu na taster Tab,
a zatim neka upiu inicijale za svoje prezime ili nadimak. Objasnite
uenicima da e se ovo ime pojaviti u e-porukama koje budu slali
drugima.
4. Neka popune ostatak informacija o profilu (Profile Information)
izabirajui jezik sa padajue liste za jezik, zemlju sa padajue liste
Zemlja/region (Country/Region), zemlju sa padajue liste Zemlja
(State), zatim neka upiu potanski broj kole u polje za tekst
ZIP Code. Neka uenici izaberu vremensku zonu iz padajue liste
VEBA NA
ASU
20 min
36
Poglavlje3
Vremenska zona (Time Zone), kliknite na jedno radio dugme za pol,
izaberite datum roenja i zatim izaberite zanimanje.
Beleka: MSN zahteva sve ove informacije pre nego to se nalog
podesi. Moda ete morati da objasnite uenicima da treba da kori-
ste izmiljeni datum roenja.
5. U odeljak pod nazivom Informacije o nalogu (Account Information),
upiite eljenu adresu e-pote u polje za tekst Adresa e-pote (E-mail
Address). Podsetite uenike da adresa mora biti jedinstvena i da
e to biti adresa koju e koristiti drugi da bi kontaktirali sa njim.
Objasnite da su uobiajena imena sigurno ve zauzeta, kao to je,
bill@hotmail.com ili ak billg@hotmail.com.
6. Upiite lozinku u polje za tekst Lozinka (Password). Podstaknite
uenike da izaberu lozinku koju e moi da zapamte, a ne onu koju
drugi mogu da pogode. Naglasite da je vano da lozinka mora biti
tajna i da je ne treba deliti ni sa kim. Neka koriste kombinaciju slova
i brojeva.
7. Ponovo upiite istu lozinku u okvir za tekst Ponovo otkucajte lozinku
(Retype Password).
8. Neka uenici izaberu Tajno pitanje (Secret Question) u padajuoj
listi Tajno pitanje (Secret Question), a zatim upiite odgovor u okvir
za tekst Tajni odgovor (Secret Answer).
Objasnite da se tajno pitanje i odgovor koriste samo u sluaju da
zaborave lozinku.
9. U okvir za tekst Registration Check, neka uenici upiu slova koja se
pojave. Objasnite im da e svaki uenik dobiti drugaija slova.
10. Pomerite tekst nadole i neka uenici proitaju ugovore, zatim neka
upiu svoja prezimena onako kako su ih uneli u okviru za tekst
Prezime (Last Name) koje se nalazi gore. Na primer, ako su upisali
slovo L kao svoje prezime, treba i ovde tako da urade. Zatim neka
kliknu na dugme I Agree.
11. Kliknite na dugme FREE E-mail da biste dovrili podeavanje
besplatnog naloga za e-potu.
12. Nemojte da izabirate nijedno polje za potvrdu, kliknite na dugme
Nastavi (Continue), a zatim uradite isto na sledeoj stranici.
Podeavanje naloga je dovreno.
Drugiinternet
37
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Korienjem slika iz knjige i aplikacija e-pote na raunarima uenika,
objasnite komponente e-poruke. Ako je mogue, pokaite uenicima kako
izgledaju programi Outlook Express i Hotmail tako da ih uenici mogu
videti. Iako su razliiti, oba sadre iste osnovne komponente.
Veba: Slanje i primanje e-pote
Zavrite ovu vebu nakon to komponente objasnite u prozoru poruke.
Moete izabrati najbolji metod za slanje i primanje e-poruka za vae pre-
davanje. Moda bi bilo najbolje da nasumino dodelite uenicima tim
sa kojim e podeliti e-poruke, ukljuujui jednu koju e poslati, primiti i
odgovoriti na nju i proslediti drugom korisniku. Veliina grupe od 3 do 4
uenika e im omoguiti da kopiraju jedni druge na porukama i da urade
sve vebe. Treba da smestite dokument pod nazivom Message Practice.
doc u fasciklu Moji dokumenti (My Documents ) na svakom od raunara
uenika pre nego to urade ovu vebu.
1. Neka svaki uenik otvori svoj program za e-potu.
2. U programu Hotmail, kliknite na dugme My Messages, a u programu
Outlook Express, kliknite na dugme Prijemno potansko sandue
(Inbox).
3. Neka svaki uenik proita novu poruku u Hotmailu ili u programu
Outlook Express. Da biste proitali poruku, kliknite dvaput miem
na poruku e-pote.
4. Nakon to svaki uenik dovri sa itanjem poruke, neka klikne dva
puta miem na dugme Obrii (Delete).
5. U programu Outlook Express, kliknite na dugme Kreiraj potu
(Create Mail), a u programu Hotmail, kliknite na dugme New.
6. Neka svaki uenik upie adresu e-pote svog partnera, a zatim kli-
knite na taster Tab, upiite drugu adresu e-pote u okviru za tekst
Cc i zatim klikite na taster Tab dok ne doete do okvira za tekst,
upiite Prva poruka (First Message) u okvir za tekst Tema (Subject),
i zatim kliknite na <Tab>.
7. Neka svaki uenik napie kratku poruku u polju e-poruke i neka se
potpie.
8. Kliknite na dugme Poalji (Send).
VEBA NA
ASU
30 min
38
Poglavlje3
9. Da biste proverili dolaznu potu, u programu Outlook Express kliknite
na dugme Poalji i primi (Send/Receive), a u programu Hotmail, kli-
knite na dugme Inbox.
10. Kliknite na poruku koja se nalazi u Prijemnom potanskom sandu-
etu (Inbox) da biste otvorili i proitali poruku.
11. Da biste odgovorili poiljaocu i kopirali istu osoba koja je prvobitno
bila navedena u e-poruci, kliknite na dugme Odgovori svima (Reply
All), upiite poruku u polje i zatim kliknite na dugme Poalji (Send).
Objasnite uenicima da mogu da kliknu na dugme
Poalji (Send) i da e ono poslati itavu poruku nazad poiljaocu i
kopirae se drugoj osobi. Meutim, takoe mogu obrisati dodatne
informacije koje su prikazane tako da ne moraju da vraaju itavu
poruku.
12. Neka svaki uenik ponovo proveri svoje Prijemno potansko san-
due (Inbox). Ovog puta oni e proslediti poruke ostalima u svom
timu ili drugim uenicima iz razreda, ukljuujui i prilog.
Beleka: ako uenici koriste program Outlook Express, moraju prvo
da promene postavke da bi dozvolili programu Outlook Express
da otvara priloge. Da bi to uradili, neka uenici kliknu na stavku
Alatke, Opcije (Tools, Options), zatim neka kliknu na karticu
Bezbednost (Security). Neka opozovu izbor opcije Do not allow
attachments to be saved or opened... opcije, i zatim neka kliknu na
dugme U redu (OK.).
13. Kada se poruka otvori, kliknite na dugme Prosledi (Forward) i upiite
adrese e-pote ostalih lanova tima u okviru za tekst To.
14. U programu Outlook Express, kliknite na dugme Priloi (Attach), iza-
berite stavku Mail Practice, zatim kliknite na dugme Priloi (Attach),.
U programu Hotmail, kliknite na dugme Priloi, Datoteka (Attach,
File), kliknite na Prelgedaj (Browse), kliknite na Moji dokumenti
(My Documents), izaberite datoteku, i zatim kliknite na dugme
Otvori (Open).
15. Kliknite na dugme Poalji (Send).
16. Neka uenici provere svoje e-poruke opet i neka otvore nove poruke.
Naglasite da se u poruci nalazi prilog za svaku datoteku, koji se
nalazi odmah ispod reda Subject.
17. U programu Outlook Express, dvaput kliknite na dokument pod
nazivom Mail Practice.doc, zatim izaberite stavku Open the file i
zatim kliknite na dugme U redu (OK). Otvorie se datoteka u pro-
Drugiinternet
39
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
gramu Microsoft Word. U programu Hotmail, klikninte na dokument
pod nazivom Mail Practice.doc, pokrenue se program za skeni-
ranje virusa (Virus Scan), zatim kliknite na dugme Download File.
Izaberite da otvorite dokument i kliknite na dugme OK. Datoteka e
se otvoriti u programu Microsoft Word.
18. Zatvorite program Word, zatim kliknite na dugme Obrii (Delete) da
biste izbrisali poruku iz Prijemnog potanskog sandueta (Inbox).
19. Kao poslednji korak, pokaite uenicima kako da isprazne Kantu za
otpatke i da se odjave iz softvera za e-poruke. U programu Outlook
Express, kliknite na dugme Izbrisane stavke (Deleted Items), a u
programu Hotmail, kliknite na dugme Trash Can.
20. U programu Outlook Express, desnim tasterom mia kliknite na fas-
ciklu Izbrisane stavke (Deleted Items), kliknite na dugme Isprazni
faskcilu Izbrisane stavke (Empty Deleted Items Folder). U pro-
gramu Hotmail, kliknite na stavku Empty,a zatim kliknite na dugme
OK.
21. U programu Outlook Express, kliknite na Datoteka, Izai i odjavi
identitet (File, Exit and Log Off Identity), zatim zatvorite Outlook
Express. U programuu Hotmail, kliknite na dugme Sign Out, zatim
izaberite i zatvorite prozor pregledaa.
Beleka: kada preete poglavlje o e-poti, objasnite uenicima kako
mogu da izbriu nalog e-pote koji su kreirali. U programu Outlook
Express, uenici treba da kliknu na dugme Alatke, Nalozi (Tools,
Accounts), kliknu na karticu Pota (Mail), da kliknu na nalog koji su
kreirali i zatim da kliknu na dugme Ukloni (Remove). Neka potvrde
izbor tako to e kliknuti na dugme Da (Yes). Ako uenici treba da
izbriu nalog na Hotmailu, neka se prijave na MSN Hotmail, neka
zatim odu na stranicu http://www.hotmail.msn.com/cgi-bin/acco-
untclose i neka prate uputstva koja se nalaze na mrei.
Vodi za e-poruke
Pregledajte vodie za e-poruke dok uenci alju i primaju gore
pomenute poruke. Neka vebaju koristei ikonice za emocije i smaj-
lije koje su nauili da koriste u poglavlju.
Razgovarajte sa uenicima o etici e-poruka i pogledajte video zapis
na mrei pod nazivom Net-iquette koji se nalazi na Web lokaciji Kidz
Online. Video-zapis moete pronai na adresi http://www.kidzon-
line.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Net-iquette, a zatim kli-
knite na video-zapis pod nazivom Net-iquette. Moda ete morati da
40
Poglavlje3
kliknete na dugme za poveanje ekrana da biste videli video-zapis.
Video-zapis traje est i po minuta.
ta jo mogu da uradim sa e-porukom?
Naznaite uenicima da se diskusione liste vode putem e-pote. Posetite
Listu tema (Topic list) koje se nalaze na mrei na adresi: http://lists.topica.
com i razgovarajte o nekim od dostupnih tema. Objasnite im da postoje
razliiti formati i da kod nekih lista moete da jednostavno poaljete e-
poruku i da se pridruite, dok kod drugih neko mora da odobri pristup na
listi.
Podsetite uenike da nikad ne dele line informacije na mrei.
ta ako ne elim da ekam na e-potu?
Naznaite da je slanje instant poruka upravo to to pie trenutno. im
neko otkuca neto u IM aplikaciji i poalje drugoj osobi, druga osoba moe
videti taj sadraj.
ta je slanje instant poruka?
Objasnite da onaj ko alje i onaj ko prima poruke mora da ima isti IM sof-
tver. Na primer, ako koristite MSN Messenger, ne moete da komunicirate
sa nekim ko koristi neki drugi program za slanje instant poruka.
Razgovarajte o nekim praktinijim nainima za slanje instant poruka.
Razgovarajte na koje sve naine ljudi mogu da ih koriste na radnom mestu.
Ukljuite i takve stvari kao to je razgovor o projektu sa ljudima koji tele-
komuniciraju, razgovarajui sa ljudima koji se nalaze u udaljenim kancelari-
jama, radei na zajednikim projektima sa radnim grupama iz itavog sveta,
i pruajui trenutne odgovore na probleme.
Razgovarajte sa uenicima o etici korienja instant poruka, ukljuujui
temu izbegavanja negativnih poruka i korienje poruka na mrei da bi
se neko ogovarao, da bi se nekome pretilo ili iz nekih drugih negativnih
pobuda.
Drugiinternet
41
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Veba: Slanje i primanje instant poruka
Dovrite ovu vebu nakon razgovora o instant porukama. Uenici e ura-
diti dva dela vebe: kreirae nalog za program Instant Messenger i zatim
e korienjem IM softvera razgovarati sa drugima.
1. Neka svaki uenik otvori svoj pregleda.
2. Neka otvore stranicu http://www.msn.com i zatim kliknu na vezu
Messenger.
3. Na stranici koja objanjava kako funkcionie Messenger, neka
uenici kliknu na Learn More da bi istraili druge karakteristike
Messengera, ukljuujui naine za podeavanje Messengera, kako
da komuniciraju (Communicate), kako da se igraju (Play) i kako da
organizuju svoj ivot (Manage). Nakon to uenici kliknu na svaku
stavku, recite im da kliknu na dugme Back arrow (Nazad) u pregle-
dau da bi se vratili na poetnu stranicu programa Messenger.
4. Nakon to proitate informacije o programu Messenger, kliknite na
dugme Download Now!, a zatim kliknite na dugme Open da biste
preuzeli softver i instalirali ga na raunar.
5. Kada jednom preuzmu softver, neka uenici dvaput kliknu na iko-
nicu MSN Messenger koja se nalazi na dnu ekrana na Sistemskoj
traci.
6. Neka svaki uenik unese .NET Passport adresu koja mu je dode-
ljena kada je kreirao Hotmail nalog. Ako uenici nisu prijavljeni na
Hotmail, moraju da dobiju .NET Passport koristei svoju adresu
e-pote tako to e kliknuti na opciju 1 Use any e-mail address. Get
a .NET Passport.
7. Kada se MSN Messenger jednom otvori, svaki uenik bi trebalo da
klikne na Add a Contact i da doda ime uenika koga ele da prikau
dok budu askali na mrei.
8. Kada se ime jednom pojavi na listi, neka uenici dvaput kliknu na
ime osobe sa kojom ele da askaju, i otkucaju poruku u polje za
tekst. Pritisnite taster Enter kada budete eleli da poaljete poruku
tako da bi druga osoba mogla odmah da je vidi.
9. Neka uenici vebaju sa opcijama My Status da bi promenili svoj
status na mrei.
10. Kada zavrite razgovor na mrei sa drugim uenicima, uenici
treba da zatvore program MSN Messenger i zatim da se odjave sa
mree.
VEBA NA
ASU
40 min
42
Poglavlje3
Mogu li da igram igre na mrei?
Objasnite razlike izmeu igranja igara na mrei u pregledau, igranja igara
na mrei u posebom softveru za preuzimanje i igranje igara uivo putem
konzole za igru, kao to je Xbox.
Ako vi ili neko od uenika ima Xbox konzolu, moete je doneti na as i
uraditi demonstraciju.
Objasnite uenicima da e kreirati mreu u poglavlju 6 i podesiti je da bi
mogli da igraju igre na mrei.
Kako delim datoteke putem interneta?
Objasnite koliko je opasno nelegalno deljenje datoteka. Prepriajte neki
od skoranjih dogaaja u kome je dolo do hapenja i/ili pravnog gonjenje
roditelja za nelegalne aktivnosti njihove dece na mrei.
ta je to deljenje datoteka i kako funkcionie?
Ako vaa kola nema nita protiv, moete pokazati uenicima neke od
lokacija za deljenje datoteka.
Da li je deljenje datoteka legalno?
Naznaite da deljenje datoteka samo po sebi nije nelegalno. U potpunosti
je legalno da se dele datoteke na poslu ili druge datoteke koje vam pripa-
daju. Meutim, nelegalno je deliti kopirane datoteke sa drugima, kao to je
muzika ili video datoteke.
ta ste nauili o drugom internetu?
U ovoj lekciji stekli ste znanje o elektronskoj poti i o razliitim nainima
slanja i primanja e-pote. Takoe, bacili ste pogled na slanje instant poruka
koje vam omoguavaju da trenutno komunicirate sa nekim na mrei, sve
dok imate isti IM softver. Takoe ste istraili naine da uestvujete u igrama
sa vie igraa koristei internet i zatim ste istraili pojam deljenja datoteka i
zato je deljenje nekih datoteka nelegalno.
Drugiinternet
43
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
ta je sledee?
Objasnite uenicima da e u sledeem poglavlju istraiti koji su to rizici
rada na mrei i stvari koje mogu da urade da bi zatitili ne samo sebe, ve
i svoje raunare i svoje informacije.
Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje studenata steeno na asovima.
Osim toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice
kako bi se bolje snali u stvarnim situacijama.
askanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu putem
interneta.
Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pote,
gde svi dele ista interesovanja i istu e-adresu koja stie svima koji su na
listi
Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja omoguava ljudima raz-
menu poruka u realnom vremenu putem interneta.
Igranje sa vie igraa: igranje igrara uivo na mrei sa vie igraa.
Bonton na mrei (Netiquette): skup pravila za kreiranje elektronskih e-
poruka.
Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa vaeg raunara sa
drugima koji su na mrei.
Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba poalje infor-
maciju putem interneta, druga osoba je istovremeno prima kroz otvorenu
vezu izmeu te dve osobe.
Potansko pismo (Snail Mail): uobiajeni argonski naziv za tradicio-
nalnu potu koja se alje potom.
Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vae adrese e-pote diskusionoj listi
radi uestvovanja u diskusiji.
44
Poglavlje3
40,000_ E-mail lists via Topica: http://lists.topica.com
SOFWeb (E-pota): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm
SOFWeb (Bonton na mrei): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/
netiquet.htm
Kako funkcionie slanje instant poruka: http://computer.howstuffworks.
com/instant-messaging.htm
Kada studenti pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o
svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritiki.
Pitanja za istraivanje
1. Razgovarajte o razlozima zato je elektronska pota tako vana za da-
nanji poslovni svet. Na koje sve naine moemo koristiti elektronsku
potu?
Odgovori mogu biti razliiti.
2. Navedite tri stvari koje treba imati na umu kada se pie e-poruka.
Zato su one vane?
Odgovori mogu biti razliiti, ali mogu sadrati takve stvari kao
to je koristite jasne naslove: izbegavajte tampana slova;
pridravajte se pravopisa; izbegavajte preterano formatiranje;
izbegavate unoenje linih informacija u e-poruke; isecite
originalnu poruku kada odgovarate na poruku; ukljuite svoj
potpis u e-porukama; piite kratka pisma; koristite asterikse
za naglaavanje; koristite crtice za podvlaenje teksta da biste
istakli tekst; koristite ikone za emocije i akronime da biste dodali
emocije i pisali kratka pisma.
Drugiinternet
45
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
3. Objasnite razliku izmeu slanja poruke e-pote i instant poruke.
Dajte primere kada je bolje koristiti e-poruke a kada instant poruke.
E-poruka putuje sa vaeg raunara do udaljenog servera e-
pote, gde server sortira poruku, pronalazi raunar primaoca, i
isporuuje ga osobi koja treba da je proita kada ima slobodnog
vremena. Instant poruku moete poslati drugoj osobi kada imate
diretnu vezu, putem IM softvera. Nakon to otkucate poruku i
poaljete je, druga osoba je moe odmah videti.
4. Ako ste napisali seriju kratkih pria koje elite da budu dostupne
drugim uenicima irom sveta, moete li staviti taj materijal u sistem
deljenja datoteka da bi ih delili sa svetom ili biste krili zakon o au-
torskim pravima?
Ako ste autor kratkih pria, ako ste jedini autor, imate pravo da
ih stavite na sistem deljenih datoteka i da ih delite na nain na
koji elite.
5. Ako kupite CD vaeg omiljenog benda, da li vam je dozvoljeno da
delite datoteke zato to ste kupili CD? Objasnite.
Moda ete posluati CD na vaem raunaru, ali nije vam
dozvoljeno da distriburate pesme drugima kroz sistem deljenja
datoteka. Niste vlasnik autorskog prava i nemate pravo da
distribuirate muziku.
Neka studenti, kao dodatak vebama, razgovaraju o e-poti sa svojim rodi-
teljima ili starateljima, i neka potom razgovaraju i odgovoraju na sledea
pitanja na nastavi:
Da li vai roditelji/staratelji koriste e-potu na svom radnom
mestu?
Koliko je vana e-pota tokom njihovog radnog dana?
ta je sa instant porukama? Da li neiji roditelji koriste instant poruke
na poslu?
Ohrabrite uenike da razgovaraju sa svojim roditeljima o tome
koliko vremena tokom dana posvete e-poti. Razgovarajte o tome
da li pota tedi vreme ili uzima vie vremena.
Poglavlje
4
47
Zatitite sebe na mrei
U ovom poglavlju uenici e istraiti neke od opasnosti na mrei i nau-
iti kako da smanje taj rizik.
PROCENJENO
VREME
SA VEBAMA
270 min
pitanja:
Ko eli pristup mom raunaru?
Ko me posmatra?
Kako da se branim od takvih osoba?
Kako ljudi mogu da dou do informacija na mom
raunaru i zato ele da dou do njih?
Kako da uvam svoje informacije bezbednim?
Ko bi eleo da me povredi i kako bi me pronali?
Kako da ostanem bezbedan na mrei?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje nudi uenicima mogunost da istrae koje mere za zatitu
treba da preduzmu kada koriste mreu i kada su na internetu. Poglavlje
se bavi trima glavnim stvarima:
Zatitom raunara i mree
Zatitom sebe od onih koji pokuavaju da pristupe vaim linim
informacijama
Zatitom sebe od onih koji ele da vam naude
Zavrite Poglavlje 3 pre nego to ponete sa radom na ovom
poglavlju da bi uenici mogli da razumeju kako funkcionie
internet.
48
Poglavlje4
Uenici moraju da imaju raunare sa pristupom internetu da bi
dovrili sve delove ovog poglavlja.
Na svakom raunaru treba da bude instaliran internet pregleda,
kao to je Microsoftov Internet Explorer.
NetSmartz: http://www.netsmartz.org
Stay Safe Online: http://www.staysafeonline.com/play.htm
CyberPatrol: http://www.cyberpatrol.com
Safe Teens: http://www.safeteens.com
Safe Kids: http://www.safekids.com
Za uenike
Uenici mogu da pogledaju video-zapise na adresi: http://www.
netsmartz.com
Za nastavnike
Temeljan vodi za antivirusne programe: http://www.microsoft.
com/technet/security/guidance/avdind_0.mspx
Coalition Against Unsolicited Commercial Email: http://www.cauce.
org/about/faq.shtml
Spisak Adware i Spyware softvera: http://www.doxdesk.com/para-
site
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Zatititesebenamrei
49
Spyware Information Weekly: http://www.spywareinfo.com
CEXX: http://cexx.org/adware.htm
Cyber Alert System: http://www.us-cert.gov/cas/tips/ST04-004.html
Dobre bezbednosne navike: http://www.us-cert.gov/cas/tips/ST04-
003.html
Bezbednost raunara kod kue: http://www.us-cert.gov/reading_
room/HomeComputerSecurity
Pregled po temama
Kako da zatitim sebe od onih koji
pokuavaju da napadnu moj raunar?
Razgovarajte o znaaju bezbednosti na mrei. Neka uenici podele neke
prie koje su uli o problemima na mrei. Pokuajte da izbalansirate mit,
urbanu legendu i injenice.
Objasnite im da se u ovom odeljku bavite napadima na raunarsku mreu.
Ko eli da me napadne?
Pitajte uenike da li ita znaju o ljudima koji su pokuali da napadnu rau-
nare.
Hakeri
Kada budete razgovarali o napadu uskraivanja usluga (Denial of Service
Attack), za primer koristite autoput u picu. Toliko mnogo automobila eli
da stigne do kue u isto vreme da dolazi do zastoja, sa samo malim pome-
ranjem napred dok se saobraaj opet ne proredi.
Naglasite da ovi hakerski napadi nisu zabavni. Oni uzrokuju tetu i mogu
dovesti do velikih kazni i zatvora.
Virusi i crvi
Razgovarajte o bilo kom linom iskustvu koje ste imali sa virusima, bilo
pozitivnom ili negativnom.
Razgovarajte o zatiti od virusa u kolskim mreama.
50
Poglavlje4
Ukoliko budete imali vremena, neka uenici pogledaju spisak virusa na
Web lokaciji McAfee ili nekim drugim slinim lokacijama.
Ako bude bilo vremena na asu, neka uenici pregledaju spiskove lokacija
sa vie informacija o virusima. Ako ne budete imali vremena, obavezno
ukaite na te lokacije.
Neeljena e-pota
Ako imate primere za neeljenu e-potu, pokaite uenicima jer ete im
ukazati na razliite vrste sa kojima se mogu susresti.
Ko me posmatra?
Naglasite da nije svaki softver koji prati promene na mrei lo. Svaka osoba
mora da odlui koliko informacija eli da deli.
Reklamna softverska aplikacija (Adware) i Softver za
neautorizovano praenje korisnika (Spyware)
Razgovarajte o alatkama i role custom alatkama koje prate promene na
mrei. Ako budete imali vremena, pogledajte neke od veza za softver koji
je kreiran da bi blokirao reklamne softverske aplikacije i softver za neau-
torizovano praenje korisnika. Uporedite razliite programe i pogledajte
kakve su razlike.
Kolaii
Naznaite da kolaii mogu biti od pomoi. Dajte primere na koji se nain
kolai moe koristiti na razliitim lokacijama.
Veba: Ispitivanje i ienje kolaia
Ovu vebu dovrite nakon razgovora na asu o kolaiima.
1. Na radnoj povrini kliknite dvaput miem na ikonu Moj raunar (My
Computer).
2. Kliknite dvaput miem na stavku Lokalna disk jedinica (C:) (Local
Disk (C:)), kliknite dvaput miem da biste otvorili fasciklu Dokumenti
i postavke (Documents and Settings), dvaput miem kliknite na
fasciklu za uenike, a zatim kliknite dvaput na fasciklu pod nazivom
Kolaii (Cookies).
3. Neka uenici kliknu dvaput miem na tekstualne datoteke da bi pri-
kazali sadraj datoteke kolaia u programu Notepad.
VEBA NA
ASU
15 min
Zatititesebenamrei
51
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
4. Zatvorite prozore programa Notepad i fasciklu Cookies.
5. Neka uenici pokrenu pregleda.
6. Kliknite na stavke Alatke, Internet opcije (Tools, Internet Options).
7. U odeljku Temporary Internet files, kliknite na fasciklu Settings.
8. Kliknite na opciju Izbriite kolaie (Delete Cookies), kliknite na
dugme U redu (OK), zatim kliknite na dugme U redu (OK), da biste
zatvorili prozor za opcije.
Alatke za prismotru
Objasnite da FBI treba da ima nalog za pretres da bi mogao da pretrai
sadraj raunara.
Softver za roditeljsku kontrolu i blokiranje
Dajte primere na asu legitimnih pretresa koji se ne mogu izvriti do kraja
zbog blokiranja.
Razgovarajte o pravilima koja postoje u vaoj koli vezana za blokiranje
lokacija.
Na koji nain da ovakve ljude drim dalje od sebe?
Objasnite da, iako nije 100% sigurna, kombinacija alatki i bezbednosne
prakse moe umnogome smanjiti rizike za va sistem.
Zatitni zidovi
Razgovarajte na koje sve naine zatitni zid moe pomoi u zatiti mree.
Beleka: Uenici e pogledati video-zapis na kraju ovog odeljka koji e u vie
detalja prikazati zatitne zidove.
Antivirusni softver
Ako vaa kola ima instaliran antivirusni softver, pogledajte ga i razoravajte
o tome kako on funkcionie. Moete skenirati svaki raunar i objasniti
rezultate. Ako nemate pristup softveru u koli, moete posetiti neke od
veza za antivirusni softver i preuzeti demonstraciju tako da uenici mogu
da rade sa softverom.
Softver protiv neeljene e-pote
Takoe moete pogledati bilo koji softver protiv neeljene e-pote koji je
instaliran na kolskom raunaru. Ako to nije mogue, posetite neke od
52
Poglavlje4
veza koje vode ka lokacijama koje nude softver protiv neeljene e-pote i
uporedite ga i utvrdite koje razliite karakteristike imaju.
Naini koji vam mogu pomoi da izbegnete virus
Trebalo bi da pregledate savete i pogledate da li neko od uenika ima
neke dodatne savete koji su efikasni. Moete podeliti te savete sa svima na
asu.
Veba: Zatita vaeg sistema i Windowsov Bezbednosni centar
(Windows Security Center)
Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu o zatitnim zidovima i anti-
virusnom softveru. Ukoliko je mogue, neka svaki od uenika radi sam
na svojoj radnoj stanici.
1. Zamolite uenike da se upoznaju sa Windowsovim Bezbednosnim
centrom i neka pregledaju svaku od postavki za Windowsov Zatitni
zid (Windows Firewall), Automatsko auriranje (Automatic Updates), i
Zatitu od virusa (Virus Protection) (ukoliko je instalirana). Sa menija
Start, kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control Panel). Izaberite
stavku Bezbednosni centar (Security Center) da biste otvorili prozor
Windows Security Center.
2. Kliknite na opciju Windows zatitni zid (Windows Firewall) ispod tek-
sta Manage security setting for: da biste pogledali opcije postavke
za Windows Firewall.
3. Kliknite na svaku od kartica dijaloga Windows Firewall da biste
pokazali uenicima koje sve vrste postavki nudi Windows Firewall.
4. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozor Windows
Firewall.
5. Kliknite na opciju Auomatsko auriranje (Automatic Updates) da
biste pogledali opcije postavki za Automatic Updates.
6. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozor Automatic
Updates. Uverite se da je izabrano radio dugme Automatic (prepo-
rueno).
7. Otvorite program Internet Explorer i idite na Web lokaciju koja pravi
iskaue prozore (pop-up window).
Onemoguite bloker iskauih prozora (Pop-up blocker) programa
Internet Explorer. Iz menija idite na stavku Alatke (Tools) i izaberite
Bloker iskauih prozora (Pop-Up Blocker) meni.
Zatititesebenamrei
53
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
8. Onemoguite bloker iskauih prozora programa Internet Explorer
tako to ete izabrati opciju Turn off Pop-Up Blocker.
9. Ponovo posetite istu Web lokaciju. Uoite razliku.
10. Ponovo omoguite blokera iskauih prozora.
11. Iz menija Alatke (Tools), izaberite opciju Bloker iskauih prozora
> Postavke blokera iskauih prozora (Pop-Up Blocker > Pop-Up
Blocker Settings) da biste prikazali postavke za Blokera iskauih
prozora.
12. Kliknite na dugme Zatvori (Close) da biste zatvorili prozor Postavke
blokera iskauih prozora i zatvorite prozor programa Internet
Explorer.
Kako da se zatitim od ljudi koji ele da
koriste moje informacije?
Objasnite uenicima da pod line informacije spadaju: puno ime i prezime,
adresa, kola, roditelji, braa i sestre, roendani, brojevi telefona, ak i
zakazani sastanci.
Kako neko moe da doe do mojih informacija i zato mu
trebaju?
Razgovrajte sa uenicima na koje sve naine neko moe da iskoristi ukra-
dene informacije.
Kako da uvam svoje informacije?
Obezbedite lokacije i ifrovanje
Pokaite uenicima na slici stavke lock ikon i HTTPS.
Bezbedne vebe za deljenje informacija na mrei
Razgovarajte koliko informacija treba da se da kada se popunjavaju formu-
lari.
Veba: Istraivanje bezbednih lokacija
Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu o bezbednim lokacijama.
Uenici mogu raditi ovu vebu u manjim grupama ili individualno.
VEBA NA
ASU
15 min
54
Poglavlje4
1. Otvorite pregleda i otvorite stranicu http://www.loc.gov da biste
pogledali Web lokaciju Library of Congress.
2. U okviru odeljka Informacije i usluge (Information & Services), kli-
knite na vezu Shop.
3. Kliknite na jednu od stavki koja je dostupna za kupovinu, kao to je
War Letters.
4. Idite do kraja stranice i kliknite na Order. Naznaite uenicima da
se na ovom nivou ne pojavljuje bezbednosna lock ikona.
5. Kliknite na stavku Check Out.
6. Pokaite na https protokol u okviru za tekst Address i na katanac na
statusnoj traci.
7. Kliknite na dugme Cancel.
8. Kliknite na Remove da biste izbrisali stavku iz korpe za kupovinu.
9. Zatvorite pregleda.
Kako da se zatitim od onih koji ele da mi
naude?
Ohrabrite uenike da odmah ponu da koriste bezbednosne mere, pre
nego dobiju svoju kreditnu karticu.
Ko bi eleo da mi naudi i kako me moe pronai?
Razgovarajte o nekim od rizika sa kojim uenici moraju biti upoznati. Da
li su dobili upozorenja o davanju linih informacija na mrei? Neka uenici
na asu razmene svoja razmiljanja.
Kako da ostanem bezbedan?
Moda bi bila dobra ideja da razgovarate detaljnije o ovim savetima i moda
da ih objavite kao deo vodia za nastavu.
Veba: Bezbednost na mrei
Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu o bezbednosti na mrei.
Uenici e pogledati video-zapise o pitanjima bezbednosti na mrei.
Obavezno razgovarajte sa njima na nastavi.
1. Otvorite pregleda i otvorite stranicu http://www.netsmartz.com.
VEBA NA
ASU
30 min
Zatititesebenamrei
55
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
2. Kliknite na Teens.
3. Kliknite na Enter.
4. Kliknite na ikone koje se nalaze sa strane da biste videli video
zapise koji e pomoi uenicima da naprave pametne izbore dok su
na mrei. Video zapisi govore o sledeim temama:
Amys Choice predstavlja tinejderku koja je otila od kue sa nekim
koga je upoznala na mrei i zatim ju je policija bezbedno vratila kui
kada je otkrila prevaranta.
Tracking Teresa prikazuje kako je nekome lako da doe do informa-
cija o vama na mrei.
Map Your Route objanjava kupovinu na mrei, deljenje datoteka i
pirateriju.
Keishas Crime govori o pogrenom korienju soba za askanje.
Angelas Experience prikazuje loa iskustva sa IM i e-potom i kako
tinejderi treba da se ophode prema njima na pravi nain.
Damons Game govori o igrau na mrei koji upada na lokaciju o
rasistima.
5. Kliknite na Exit kada pogledate sve video zapise.
ta ste nauili
U ovoj lekciji uenici su istraili na koje sve naine mogu da se zatite dok
su na mrei. Nastavite da utvrujete ove teme kad budete dovravali pod-
setnik za kurs.
ta je sledee?
U sledeem poglavlju uenici e poeti da planiraju svoju sopstvenu
mreu.
Dopunske aktivnosti
U sledeim odeljcima testira se znanje studenata steeno na asovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice kako bi
se bolje snali u stvarnim situacijama.
56
Poglavlje4
Proitajte sledee termine:
Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji prikazuje reklame
na vaem ekranu dok je drugi program pokrenut.
Softver za neeljenu potu: sofver koji filtrira neeljenu potu.
Softver za zatitu od virusa: softver koji je pokrenut na vaem sistemu i
koji proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse.
Kolai: mala tekstualna datoteka koja sadri podatke o vaoj prethodnoj
poseti Web lokaciji.
Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.
Napad Uskraivanje usluga (Denial of service attack): program koji
kreira haker a koji neprekidno trai nasumine informacije sa mree, krei-
rajui dovoljno saobraaja da zabrani pristup lokaciji.
DNS prevara (DNA spoofing): menjanje DNS broja kako bi URL vodio ka
drugoj Web lokaciji.
ifrovanje: Proces ifrovanja informacija koje ste poslali da bi osoba ili
raunar, kome je namenjena, mogli da proitaju tu informaciju.
Zatitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi zatitio vau mreu
od spoljnih napada.
Haker: neko ko bespravno pristupa vaem raunaru radi krae ili unita-
vanja podataka.
Kraa identiteta: korienje tue identifikacije radi predstavljanja kao ta
osoba.
Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers): softver koji belei
svaki pritisak tastera na raunaru i alje informaciju osobi koja ga prati.
Program za reavanja problema u mrei (Packet sniffers): program
koji prati informacije na mrei.
Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)): skup pravila ili
protokola koji se koriste da bi se bezbedno prenosile informacije.
Alatke za pijuniranje: alatke za osmatranje koje se koriste da bi se ispi-
tala e-pota koja se alje i prima putem interneta.
Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je kreirana da bi dobili
informacije od osobe koja u normalnim uslovima ne bi dala informacije
nepoznatoj osobi.
Zatititesebenamrei
57
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Neeljena pota: neeljena pota elektronskog sveta koja pokuava da
neto proda korisnicima.
Program za pretraivanje Interneta (Spider): drugi naziv za
webcrawler.
Softver za neautorizovano praenje korisnika (Spyware): softver koji alje
informacije nekom drugom bez vae dozvole o onome to radite na mrei.
Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu sluajno da pre-
uzmu na svoj raunar, koji obezbeuje hakerima pristup mrei.
Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa raunar ili mreu.
Webcrawler: softverska alatka koja se kree kroz Web proveravajui koje
adrese e-pote moe da sauva i koristi za slanje neeljene e-pote.
Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web lokaciji i promena
njenog izgleda.
Crv: slian virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mu ne treba doma-
in da bi inficirao raunar: esto se prenosi putem e-pote.
Posetite dve od gore navendenih lokacija i odgovorite na sledea pitanja
vezana za njih.
a. Koje ste lokacije posetili?
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj neto prodaje? Ako se pro-
daje, ta je to? Ako se na ovoj lokaciji neto prodaje, da li postoje in-
formacije koje su vam korisne?
c. Ko objavljuje sadaj na lokaciji? Napiite neto o organizaciji ili kom-
paniji ija je lokacija. Da li smatrate da je ovo bezbedna lokacija?
Zato jeste ili zato nije?
d. Da li ste sa ove lokacije posetili neku drugu lokaciju? Ako jeste, na-
vedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste
doli sa ove?
58
Poglavlje4
e. Da li ste pronali informacije koje su vam bile od koristi na ovoj lo-
kaciji o bezbednosti na internetu? Objasnite.
f. Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?
g. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da
vide na ovoj lokaciji? Objasnite.
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o nekim uobiajenim opasnostima po va raunar koji
spadaju u spoljne uticaje na mrei.
Odgovori mogu biti razliiti, ali bi trebalo da pokriju opasnosti
po raunar, po identitet osobe i samog uenika.
2. Koji su neki od najveih rizika po vas lino na mrei?
Odgovori mogu biti razliiti, ali bi trebalo da sadre stvari kao
to su oni koji dolaze do informacija da bi maltretirali ljude, ljudi
pronalaze informacije koje e im olakati da saznaju kada je
neko kod kue ili nije da bi poinili zloin, i oni koji dolaze do
dovoljno informacija da bi doli do uenika.
3. Koji su razlozi zato bi neko mogao da poeli da doe do vaih li-
nih informacija na mrei?
Line informacije se mogu koristiti da bi se ukrao neiji identitet,
da bi se dobio pristup neijoj lozinki i poverljivim informacijama
i da bi se dolo do kontakta sa uenicima.
4. Zasnovano na svim predostronostima o kojima ste itali u ovom
poglavlju, napravite listu najvanijih pravila za bezbedno korienje
interneta.
5. Razgovarajte o slinostima i razlikama izmeu virusa, crva, Trojanskih
konja i neeljene e-pote.
Uenici bi trebalo da ukljue sledee stavke:
Virusi: neko napravi softver, koji zatim zarazi raunar; sam sebe
replicira (ili iskopira); moe prouzrokovati tetu na datotekama
koje se nalaze na raunaru; moe prouzrokovati pokretanje
drugih programa i usporiti sistem.
Crvi: sami sebe kopiraju; prenose se putem elektronske pote;
Zatititesebenamrei
59
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
uzrokuju ozbiljno zaguenje na mrei; mogu da otete datoteke;
mogu mreu da dovedu u stanje mirovanja.
Trojanski konj: hakeri kreiraju programe koji izgledaju kao neto
korisno; obezbeuju zaobilazan pristup sistemu i unitavaju
podatke i druge programe; mogu da aktiviraju pokretanje drugog
programa.
Neeljena e-pota: neeljena pota koja se kree putem
elektronske pote pokuavajui neto da proda; nema
sposobnost da infcira raunar, ali usporava sistem zbog
velikog broja e-poruka.
Kao dodatak vebama, uenici treba da razgovaraju o pravilima o kojima se
govorilo u ovom poglavlju vezano za njihove roditelje, a potom neka raz-
govaraju o tome ta su novo nauili tokom nastave. Moete da im postavite
sledea pitanja:
Koliko su njihovi roditelji svesni svoje bezbednosti i bezbednosti
uenika?
Da li roditelji imaju druga pravila ili uputstva koja primenjuju kod
kue? Ako imaju, razgovarajte o tome na asu.
Neka uenici razgovaraju o svojim iskustvima sa svojim rodite-
ljima.
Poglavlje
5
61
Planiranje mree
U ovom poglavlju uenici e planirati sopstvenu mreu upoznajui se sa
hardverom i softverom za mreu.
PROCENJENO
VREME
ZAJEDNO SA
VEBAMA
8-10 h
pitanja:
Moemo li preko mree deliti datoteke, tampae, pa
ak i internet vezu?
ta jo moemo raditi preko mree?
Kakva mi je mrea potrebna?
Kakav je hardver potreban za pravljenje mree?
Da li mi je potreban neki poseban softver?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje daje uenicima priliku da zaponu planiranje sopstvene
mree. Oni e upoznati hardver i softver koji su potrebni za pravljenje
mree.
Dovriti poglavlja 1 do 4 kako bi uenici razumeli opti koncept
mrea i njihovu ulogu u drutvu.
Pregledati osnovne koncepte umreavanja u poglavlju 1 pre
nego to se nastavi s radom u poglavljima 5 i 6.
Uenici moraju imati raunare i pristup internetu kako bi mogli
da obrade delove kursa koji se odnose na Web.
62
Poglavlje5
Nastavnik treba da omogui dostupnost razliitih komponenata u
uionici. To treba da budu komponente koje uenici ne mogu da
pokvare ako rukuju njima:
oRuter
oModem
oUreaji za skladitenje
oMrene kartice
ovorita
oSkretnice
oMreni prolazi
uenicima dok rade na ovom poglavlju.
Za ovaj kurs bie vam potrebni sledei materijali:
oDijagram sa uporednim prikazom topologija
oRadni list sa specifikacijama servera
oKontrolna tabela za planiranje mree
oZa ovaj kurs bie vam potrebna sledea datoteka:
oSharing Files and Printers.doc
Osnove umreavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/
etntba.html
HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-
hubs-and-switches.asp
Topologija: http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm
Wikipedia: Topologija mrea: http://en.wikipedia.org/wiki/
Network_topology
Topologije mrea: http://www.webopedia.com/quick_ref/topolo-
gies.asp
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Planiranjemree
63
Za uenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite uenike na Web
lokaciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
Za nastavnike
ISP backbone mape: http://www.cybergeography.org/atlas/isp_
maps.html
ITToolbox: http://networking.ittoolbox.com
Hardver potreban za umreavanje: http://fcit.usf.edu/network/
chap3/chap3.htm
Odreivanje topologije mree: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfine-
more/NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm
Pregled po temama
ta sve mogu deliti na mrei?
Porazgovarajte sa uenicima o tome ta mogu da rade preko mree, kao i
na koje sve naine mrea moe pomoi nastavnicima i uenicima u vaoj
koli.
Moemo li deliti datoteke?
Razgovarajte sa uenicima o znaaju deljenja datoteka u svakodnevnom
radu zaposlenih. Naglasite im da dokument treba da sauvaju na svom
raunaru ako ele da ga prilagode svojim potrebama.
Moemo li deliti tampae?
Objasnite uenicima da se neki tampai izrauju da budu mreni tampai.
Naglasite da u malim kunim mreama svi raunari mogu deliti jedan tam-
pa iako on nije napravljen kao mreni tampa, ali da taj tampa nee biti
brz i efikasan kao pravi mreni tampa.
64
Poglavlje5
Veba: Deljenje datoteka i tampaa
Zavrite ovu vebu pre nego to preete na razgovor o deljenju resursa
preko mree. Pre asa stavite datoteku Sharing Files and Printers.doc na
raunar nastavnika i proverite da li se ona nalazi u deljenoj fascikli kako
bi uenici mogli da joj pristupe.
1. Neka uenici kliknu na stavku Start, Moja mrena mesta (Start, My
Network Places).
2. Objasnite uenicima kako mogu da pronau datoteku koju ste sta-
vili na mreu, a zatim kako da prekopiraju Deljene datoteka i tam-
paa. doc (Sharing Files and Printers.doc) u fasciklu Moji doku-
menti (My Documents) na svom raunaru ili na podrazumevanu
lokaciju koju ste ranije odredili.
3. Uenici treba da pokrenu program Microsoft Word, da kliknu na
stavku Datoteka, Otvori (File, Open) i da otvore dokument koji su
upravo sauvali u fascikli My Documents (ili nekoj drugoj).
4. Neka svaki uenik prilagodi ovaj dokument upisujui potrebne infor-
macije u njega.
5. Neka uenici sauvaju izmenjeni dokument kao <ime uenika>
Sharing Files and Printers.doc.
6. Kaite uenicima da odtampaju dokument koristei deljeni tam-
pa u uionici ili na nekom drugom mestu.
7. Neka uenici zatvore program Microsoft Word i sve otvorene fasci-
kle na radnoj povrini.
Moemo li deliti internet vezu?
Razgovarajte sa uenicima o razliitim nainima na koje se preko mree
moe deliti internet veza. Razgovarajte s njima o internetu u koli. Neka
uenicii malo raspravljaju o svojim iskustvima sa kunim mreama i o tome
da li imaju internet kod kue.
Veba: Upoznavanje sa modemima i ruterima
Ovu vebu zavrite pre razgovora o povezivanju na internet preko mree.
Neka razliiti delovi opreme budu pri ruci uenicima kako bi mogli da se
upoznaju s njima. Dobro bi bilo da postoje raunari koji se mogu otvoriti
da bi se videlo kako se interni modem stavlja na matinu plou.
VEBA NA
ASU
20 min
VEBA NA
ASU
20 min
Planiranjemree
65
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Pokaite kako treba prikljuiti ruter sa zadnje strane raunara. Objasnite
uenicima da e se sa kablovima detaljno upoznati u poglavlju 6.
ta se jo moe raditi preko mree?
Razgovarajte sa uenicima o razliitim mogunostima koje su dostupne
preko mree, na primer o povezivanju modema ili runih raunara na
mreu.
ta je potrebno da bi se napravila mrea?
Naglasite znaaj koji ima planiranje u postavljanju mree. Planiranje je
potrebno ak i za male kune mree da bi se tano utvrdilo koja je oprema
potrebna i da bi sve bilo pri ruci kada se pone instaliranje.
Razgovarajte sa uenicima o mrei za uionicu. Posmatrajte uionicu kao da
je re o kompaniji nezavisnoj od ostatka kole. Uporedite takvu postavku
sa trenutnom postavkom u kojoj je uionica verovatno povezana sa veom,
kolskom mreom.
Razgovarajte o individualnim potrebama uenika u ovoj grupi. Kakva bi im
mrea bila potrebna kod kue? Navedite ih da postavljaju bitna pitanja, npr.
za ta bi raunari trebalo da slue, koliko e ljudi koristiti raunar itd.
Arhitektura mree
Naznaite uenicima da ete se na ovom kursu baviti samo Ethernet arhi-
tekturom. Postoje jo i arhitekture token-ring, ARCNet i AppleTalk, ali su
one manje popularne od Ethernet arhitekture.
Topologija mree
Naglasite da je topologija fiziki raspored mree. Posle razgovora o razlii-
tim topologijama, pozabavite se topologijom mree u uionici.
Ne bi bilo loe da objasnite da je topologija zapravo opis lokacije. Sama re
topologija potie od grke rei topos koja znai mesto.
Objasnite razliku izmeu lokalne mree (LAN), u kojoj raunari dele resurse
u manjim okruenjima, i regionalne mree (WAN), u kojoj su mree fiziki
veoma udaljene.
66
Poglavlje5
Koristite dijagram sa uporednim prikazom topologija dok razgovarate o
razliitim topologijama.
Zvezdaste mree
Napravite paralelu sa tokom i paocima da biste objasnili topologiju zvez-
daste mree.
Objasnite da je svaki raunar indirektno povezan sa svakim drugim rauna-
rom preko centralnog ureaja za povezivanje. Ova topologija je dobra kada
su raunari rasporeeni po itavom poslovnom prostoru.
Podsetite uenike da je zvezdasta mrea lokalna mrea (LAN).
Magistralne mree
Objasnite da je u magistralnoj mrei svaki raunar direktno povezan sa
svim drugim raunarima u mrei.
Naglasite da je magistralna mrea jednostavna i pouzdana te da se lako
nadograuje i proiruje.
Podsetite uenike da je magistralna mrea lokalna mrea (LAN).
Prstenaste mree
Naglasite da su u prstenastoj topologiji svi raunari povezani u zatvoren
krug koji nema ni poetak ni kraj. Susedni raunari su direktno povezani,
dok su ostali raunari u mrei povezani indirektno.
Objasnite da je prstenasta mrea lokalna mrea (LAN).
Iako je ovo dobro i jeftino reenje za mreu, ono nije pouzdano kao magi-
stralna ili zvezdasta mrea.
Hibridne mree
Naglasite da se u hibridnoj mrei kombinuju bar dve od navedenih topo-
logija.
Objasnite da su hibridne mree pouzdane i da su dobre kada raunari nisu
u jednoj liniji. One su, meutim, prilino skupe.
Ostalo
Porazgovarajte o tome zato su drugi elementi vani. Naglasite da je loka-
cija jedna od kljunih stavki koje treba razmotriti kada se planira mrea.
Planiranjemree
67
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kakav mi je hardver potreban?
Podsetite uenike da se pod hardverom podrazumevaju server, raunari,
ureaji za povezivanje, tampai i sva ostala oprema potrebna za odreenu
mreu, npr. prenosni ili runi raunari.
Mreni serveri
Podsetite uenike da mreni server nije neophodan za peer-to-peer
mreu.
Veba: Specifikacija servera
Ovu vebu izvedite posle razgovora o mrenim serverima. Podsetite ue-
nike da su ovo samo primeri specifikacija za prave servere. Pre poetka
rada dajte uenicima radni list sa specifikacijama servera.
Napomena: Ako imate specifikaciju aktuelnog servera, bilo bi dobro da
i nju date uenicima.
1. Dajte uenicima primere specifikacija da bi ih prouili.
2. Objasnite razliite elemente specifikacija iz primera kako bi oni
razumeli sve opcije.
3. Ukaite na predloene upotrebe razliitih servera.
4. Uenici treba da odgovore na pitanja o svakom scenariju i izaberu
najbolji server na osnovu profila.
5. Podstaknite uenike da se upoznaju sa specifikacijama aktuelnih
servera. Ako nemate primere koje im moete dati, uputite ih da na
internetu posete nekoliko prodavaca:
Dell Computers: http://www1.us.dell.com/content/products/cate-
gory.aspx/servers?c=us&cs=555&l=en&s=biz
Hewlett-Packard: http://h71028.www7.hp.com/enterprise/
cache/19045-0-0-225-121.aspx
IBM: http://www.pc.ibm.com/us/eserver/xseries/index.html
Ureaji za skladitenje
Ukaite im na injenicu da u malim mreama svaki raunar ima ureaj za
skladitenje, dok u velikim korporacijama esto postoje posveeni ureaji
za skladitenje, tzv. serveri datoteka na kojima se uvaju sve datoteke.
VEBA NA
ASU
75-100
min
68
Poglavlje5
Veba: Ureaji za skladitenje
Ovu vebu izvedite posle razgovora o ureajima za skladitenje. Uenici bi
trebalo da umeju da rasklope raunar te da uklone ili instaliraju ureaje.
Razgovarajte o razlozima za i protiv svakog tipa ureaja za skladitenje.
Ako ostane vremena, bilo bi dobro da se preko interneta malo istrae
ureaji za skladitenje. Ovo su neki od prodavaca:
IBM: http://www.storage.ibm.com/
Dell: http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/storage
?c=us&cs=555&l=en&s=biz
Fujitsu: http://www.fujitsu.com/hk/services/storage.html
Mreni tampai
Objasnite razlike u mogunostima tampaa, izmeu ostalog brzinu i kva-
litet tampe.
Bilo bi dobro da uenici na internetu potrae razliite mrene tampae
kako bi uporedili ono to se nudi na tritu. Ovo su neki od prodavaca:
Hewlett-Packard: http://www.hp.com/united-states/consumer/
gateway/printing_multifunction.html
Kyocera Mita: http://usa.kyoceramita.com/KMAGlobalpub/jsp/
Kyocera/home.jsp
Lexmark: http://www.lexmark.com/
Dell: http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/pri
nters?c=us&cs=555&l=en&s=biz
Prikljuivanje mrenih tampaa na mreu je dobro i postupno obja-
njeno na ovoj lokaciji: http://www.ntu.edu.sg/CITS/Getting+Help/
Get+Me+Connected/Adding+Network+Printers.htm
U ovom lanku u asopisu PC Magazine uporeeni su razliiti mreni tam-
pai: http://www.pcmag.com/article2/0,1759,1558272,00.asp
Na lokaciji Online Shopping uporeeni su razliiti mreni tampai: http://
www.free-web-counters-online.com/printers/network_printers.asp
VEBA NA
ASU
20 min
Planiranjemree
69
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Mrene kartice (NIC)
Veba: Mrene kartice
Ovu vebu izvedite posle razgovora o mrenim karticama. Obezbedite da
mrene kartice budu dostupne uenicima kako bi mogli da se upoznaju sa
njima kao i raunar koje uenici mogu otvoriti i iz njih izvaditi pa ponovo
u njih staviti mrene kartice. Razgovarajte sa uenicima o problemima do
kojih moe doi tokom rada i upoznajte ih sa bezbednim nainom rada.
Ureaji za povezivanje
Uporedite razliite ureaje za povezivanje:
vorita
Skretnice
Ruteri
Mreni prolazi
Modemi
Veba: Ureaji za povezivanje
Ovu vebu izvedite posle razgovora o ureajima za povezivanje na asu.
Istraite sa uenicima kako se ovi ureaji fiziki povezuju na mreu.
Podsetite uenike da e se kablovima baviti u sledeem poglavlju.
Da li mi je potreban poseban softver?
Objasnite da svaki raunar ima operativni sistem. Na kunim raunarima je
to obino Windows XP Home. Mreni operativni sistem je projektovan tako
da odgovori na specifine potrebe mrea.
Operativni sistemi za peer-to-peer mree
Ukaite na to da veina kunih raunarskih mrea radi po principu peer-
to-peer mrenog sistema i koristi Windows XP.
Operativni sistemi za klijent/server mree
Uenike moete uputiti da za strukturu Windowsovog Servera 2003 pogle-
daju dijagram na Microsoftovoj Web lokaciji. Iako je ovaj dijagram sloen,
VEBA NA
ASU
15 min
VEBA NA
ASU
15 min
70
Poglavlje5
o njemu moete porazgovarati sa uenicima i dati kratak pregled kompo-
nenata.
Dijagram se nalazi na internetu na adresi http://www.microsoft.com/
windowsserversystem/overview/overview.mspx
Veba: Planiranje mree
Ovu vebu izvedite na kraju poglavlja. Ona uenicima daje dobru osnovu
za planiranje mree.
Neka uenici prate korake za planiranje mree navedene u ovom sce-
nariju. Najbolje bi bilo da uenici vebu izvode u malim grupama (3-4
lana), a da potom upoznaju ostale sa onim to su uradili.
Neka uenici, kao dodatni zadatak, naprave radni list za kunu mreu
kakvu bi voleli da postave. Ako nemaju kunu mreu, neka je zamisle i
neka realizuju tu svoju zamisao.
ta ste nauili o planiranju mree
U ovoj lekciji uenici poinju da planiraju mreu.
ta je sledee?
U sledeem poglavlju uenici e objediniti sva znanja kako bi napravili
mreu.
Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje uenika steeno na asovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice da bi
se bolje snali u realnim situacijama.
Pogledajte sledee termine:
10BaseT: starija Ethernet arhitektura, jo uvek prisutna u malim preduze-
ima i kunim mreama.
100BaseT: najea Ethernet arhitektura, poznata i kao Fast Ethernet.
VEBA NA
ASU
5 h
Planiranjemree
71
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu razvio je Apple za kontrolu infor-
macija koje se prenose izmeu Apple raunara.
Arhitektura: nain prenosa informacija izmeu raunara preko mree.
ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrenih arhitektura.
Magistralna mrea (Bus network): svi raunari povezani du neprekid-
nog kabla, poznatog pod imenom backbone.
Centralna procesorska jedinica (CPU - Central Processing Unit): ip
koji kontrolie va raunar.
Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje vie vorita.
Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrena arhitektura
(podrazumeva zvezdastu, magistralnu, prstenastu i hibridnu topologiju).
Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet.
Mreni prolaz (Gateway): ureaj koji povezuje dve razliite vrste mrea.
On prima informacije, prevodi ih i prevod alje na odredite.
Gigabitni Ethernet: novi i bri Ethernet koji informacije prenosi vie od 10
puta bre od Fast Etherneta.
Hardware (hardver): fizika oprema koja ini vau mreu.
Mreno vorite (Hub): centralni ureaj za povezivanje na koji se pove-
zuju svi kablovi mree.
Hibridna mrea (Hybrid mesh network): mree u kojima su kombino-
vana bar dva razliita tipa topologija.
Dobavlja internet usluga (ISP - Internet Service Provider): ISP je
kompanija, npr. MSN, koja obezbeuje pristup internetu.
Modem: deo opreme koji povezuje raunar s internetom preko telefonske
linije.
Mrena kartica (Network Interface Card -NIC): hardver koji se instalira
u raunar i povezuje ga s mreom.
Mreni operativni sistem (Network Operating System -NOS): softver
koji kontrolie i organizuje sve aktivnosti na mrei i upravlja njima.
Port: utinica na ureaju za povezivanje u koju se utiu kablovi raunar-
skih ureaja.
Server tampanja (Print server): raunar koji upravlja svim poslovima
tampanja poslatim na tampa sa svih raunara u mrei i uva te poslove.
Prstenasta mrea (Ring network): pojedinani kablovi vode od raunara
do raunara i tako prave prsten.
72
Poglavlje5
Mrena skretnica (Router): deo opreme koji povezuje mree i usmerava
informacije na raunare u mrei.
Server: moan raunar sa specifinom funkcijom u mrei.
atro mrea (Sneaker net): proces u kome se datoteke sa raunara na
raunar prenose preko disketa.
Zvezdasta mrea (Star bus network): najea mrena struktura; svaki
raunar povezuje se sa centralnom takom na mrei.
Ureaj za skladitenje (Storage device): ureaji na kojima se uvaju dato-
teke, npr. vrsti diskovi, kompakt-diskovi, trake i optike disk jedinice.
Svi (Switch): podsea na vorite, ali skretnica prima informacije sa mree
i alje ih na specifino odredite na mrei.
Terminator: ureaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u magistralnoj
mrei.
Token-ring arhitektura: arhitektura koja se esto sree u velikim organi-
zacijama, ali ubrzano zastareva.
Topologija (Topology): struktura mree ili nain na koji je mrea postav-
ljena. Obino zavisi od arhitekture mree.
Osnove umreavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.
html
HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubs-
and-switches.asp
Topologija: http://fcit.usf.edu/nework/chap5/chap5.htm
Wikipedia: Topologija mrea: http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topo-
logy
Topologije mrea: http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp
Projektovanje topologije mree: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/
NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm
svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritiki.
Planiranjemree
73
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Pitanja za pregled
1. Navedite neke stvari koje se mogu raditi preko mree.
Odgovori mogu biti razliiti, ali bi trebalo da govore o deljenju
datoteka, opremi koja je potrebna za deljenje, povezivanju na
internet, igranju igrica.
2. Kaite neto o razlikama izmeu zvezdastih, prstenastih i magistral-
nih mrea za male kune mree. ta su prednosti a ta mane svake
od njih?
Pozovite se na dijagram sa uporednim prikazom topologija kao osno-
vu za poreenje.
3. Opiite po emu su slini a po emu se razlikuju vorite, skretnica,
ruter i prolaz.
vorita primaju signale sa jedne lokacije pa ih zatim alju
nazad kroz mreu; sadre portove preko kojih se ureaji i
raunari povezuju sa mreom.
Skretnice primaju informacije sa mree i alju ih na specifno
odredite. Skretnice postoje samo u Ethernet mreama.
Ruteri dobijaju dolazne podatke, otvaraju pojedinane delove
podataka, ispituju adresu da bi utvrdili odredite i odreuju
najbolji put za informacije kako bi one stigle do krajnjeg
odredita.
Prolazi povezuju dva razliita tipa mrea. Oni primaju
informacije, prevode i prevod alju na odredite.
Uenje u stvarnim situacijama
Neka uenici, kao dodatak vebama, posete neko malo ili srednje predu-
zee ili IT odeljenje u lokalnoj upravi. Organizujte razgovor uenika sa
vlasnikom ili IT rukovodiocem o korienju mree u poslovanju i uputite
ih da zatrae odgovore na ovakva pitanja o mrei:
Koliko dugo preduzee ima mreu
Kakvu funkciju ima mrea u preduzeu
Koliko kota postavljanje i odravanje mree
Glavne prednosti i mane mree
Neka uenici naprave izvetaj o onome to su uli.
Poglavlje
6
75
Pravljenje mree
U ovom poglavlju uenici e objediniti sve komponente kako bi napra-
vili sopstvenu mreu.
pitanja:
Kako da poveem raunare?
Mogu li da napravim mreu bez ica?
Kako da instaliram hardver?
Kako da podesim softver?
Kako da izaberem dobavljaa internet usluga?
Kakvu vezu sa internetom imam?
ta jo treba da znam da bih se povezao?
Kakva je budunost umreavanja?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje prua uenicima ansu da naprave sopstvenu mreu.
Tokom rada oni e koristiti radni list koji e im pomoi da je razviju,
a zatim e zavriti praktinu laboratoriju kako bi stvarno ujedinili svoje
mree.
Zavrite poglavlja 1 do 5 pre nego to ponete sa ovim poglavljem
kako bi uenici razumeli opti koncept mrea i njihovu funkciju
u drutvu. Veoma je vano da se u poglavlju 5 obavi planiranje
i da se taj plan koristi kako bi se posao iz ovog poglavlja priveo
kraju.
PROCENJENO
VREME
(raunajui
i praktine
vebe);
12 - 14 h
Opcionalne
laboratorije
zahtevaju
dodatnih
6 h
76
Poglavlje6
Uenici moraju imati raunare i pristup internetu kako bi mogli da
obrade delove kursa koji se odnose na Web.
Kablovi i konektori bi trebalo da budu dostupni uenicima.
uenicima dok rade na ovom poglavlju.
Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com
ta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm
Kako postaviti kunu mreu: http://www.pcworld.com/howto/
article/0,aid,102461,00.asp
Kako postaviti malu mreu uz pomo operativnog sistema
Windows XP Home Edition: http://support.microsoft.com/default.
aspx?kbid=813936
Kako funkcionie kuno umreavanje: http://www.howstuffworks.
com/home-network.htm
Home Net Help: http://www.homenethelp.com/home-network.
asp
Za uenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite uenike na loka-
Uenike koji ele da znaju vie o inim mreama uputite na loka-
ciju http://www.swhowto.com gde se nalaze odgovarajui priru-
nici.
Za nastavnike
ta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.html
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Pravljenjemree
77
Kako postaviti raunarsku mreu: http://www.internet-connection-
guide.com/computer/add-on/computer-network.htm
Pregled po temama
Kako da sve to objedinim?
Naglasite uenicima da je planiranje jedan od najvanijih elemenata prav-
ljenja mree.
Objasnite da se veza moe uspostaviti preko ica ili beinim putem. Ovaj
odeljak bavi se inim vezama. Informacije o beinim vezama navode se
posle ovog odeljka.
Izbor kabla
Proverite da li imate sve tipove kablova koje treba pokazati uenicima.
Koaksijalni kabl
Objasnite da se koaksijalni kabl i danas moe sresti, iako je sve rei, te da
e ga uenici i ubudue verovatno ponegde viati.
Kabl sa upredenom paricom
Naglasite da kabl sa upredenom paricom moe biti zatien ili nezatien.
Objasnite razliku izmeu ove dve vrste kablova, obraajui posebnu panju
na smetnje i gubitak podataka koji se javljaju kod nezatienih kablova.
Neka uenici posete Web lokaciju Cables to Go kako bi saznali vie o
kablovima i o cenama pojedinih vrsta kablova. Ova lokacija se nalazi na
adresi http://www.cablestogo.com.
Optiki kabl
Objasnite da se kablovi izraeni od optikih vlakana koriste najee van
zgrada, za povezivanje izmeu zgrada, kvartova pa ak i gradova. Objasnite
78
Poglavlje6
da su optiki kablovi veoma skupi, ali da imaju izuzetno velike mogunosti
prenosa podataka i da su mnogo pouzdaniji od ostalih medijuma prenosa.
Veba: Postavljanje kablova
Ovu vebu izvedite posle prouavanja kablova u uionici.
Neka se uenici upoznaju sa razliitim tipovima kablova. Ako mogunosti
i vreme to dozvole, pokaite uenicima razliite konektore i omoguite im
da savijaju ice i stavljaju konektore na kablove.
Instaliranje kabla
Pustite uenike da se upoznaju kako su kablovi instalirani u koli. Ako je
to mogue, trebalo bi da posete raunarsko odeljenje i pogledaju kako su
postavljeni serveri, kuda ice idu i kako su ice postavljene po koli.
Neka uenici proue korake koji se navode u odeljku Wire My House for
Networking na Web lokaciji Home PC Network Web http://www.homepc-
network.com.
Potpuniji prikaz postavljanja ica, sa ilustracijama svakog koraka, nalazi se
na adresi http://www.swhowto.com. Utvrdite potrebe svojih uenika i nivo
njihovog znanja pa neke uenike uputite na ovu Web lokaciju.
Mogu li da napravim mreu bez ica?
Razgovarajte sa uenicima o beinim mreama koje postaju sve prisut-
nije, kao i o nekim nainima korienja beinih tehnologija. Ovo se moe
odnositi na prenosne raunare, PDA ureaje i mobilne telefone.
Korienje beinih sistema
Neka uenici posete neke od lokacija na internetu koje pruaju informacije
o beinim sistemima, izmeu ostalih: Linksys (http://www.linksys.com),
Proxim (http://www.proxim.com) i 3com (http://www.3com.com).
Ako imate neki od beinih ureaja, prikaite uenicima njegove karakte-
ristike. Raspitajte se da li neko od prisutnih uenika ima mobilni telefon sa
internet vezom i porazgovarajte sa njim o tome kako se ovo uklapa u priu
o mreama.
VEBA NA
ASU
20 min
Pravljenjemree
79
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Porazgovarajte sa uenicima o osnovnom hardveru koji je potreban za
mreu, imajui u vidu hardver o kome se govorilo u poglavlju 5.
Veba: Mreni hardver
Uenici e razmotriti tri scenarija za postavljanje mree. Svaki se odnosi
na mreu razliite veliine. Vi od uenika moete traiti da svi zajedno
urade jedan isti scenario a da ostala dva uradi svako za sebe, ili moete
podeliti uenike u grupe pa svakoj grupi dati da uradi razliit scenario.
Uenici e na osnovu svakog scenarija utvrditi koji je hardver potreban.
Procena vremena zasniva se na svakoj grupi uenika koja treba da reali-
zuje pojedinani scenario. Ovaj prvi kurs e od njih zahtevati da naprave
poetni plan i istraivanje na osnovu scenarija te da uz to pronau sav
potreban hardver.
Laboratorijska veba: Hardver
Ako vreme i mogunosti u uionici to dozvoljavaju, neka uenici zavre
opcionalnu hardversku laboratoriju. Uenici e obeleiti i postaviti kom-
ponente prema sopstvenom planu mree.
Kako da podesim softver za konfigurisanje mree?
Porazgovarajte sa uenicima o razliitim tipovima mrenih operativnih
sistema. Objasnite im da na svakom raunaru mora biti instaliran operativni
sistem, ak i ako je re o jednostavnim klijentskim raunarima u klijent/ser-
ver mrei.
Instaliranje mrenog operativnog sistema
Objasnite da mnogi sistemi dolaze sa ve instaliranim operativnim siste-
mom. Iako uenici moraju obaviti odreena podeavanja, oni zapravo ne
treba da instaliraju softver.
Konfigurisanje raunara
Poto se softver obino ve nalazi na raunarima, uenici e morati da kon-
figuriu sistem. Obino postoji potreba da se datoteke dele sa drugima.
VEBA NA
ASU
20 min
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTINU
LABORATORI-
JU: HARDVER
2 h
80
Poglavlje6
Objasnite da jedan od osnovnih zahteva za Windows XP kada se postavlja
kuna mrea jeste pokretanje Windows XP arobnjaka za kuno umreava-
nje, to e raditi na kraju ovog asa.
Naglasite da se mrea mora u potpunosti isplanirati, da se mora utvrditi
dobavlja internet usluga te da moraju instalirati modem i sav neophodan
hardver pre nego to se pokrene arobnjak i zapone sa podeavanjem
mree.
Veba: Deljenje datoteka i fascikli
Ovu vebu izvedite posle razgovora o nainima za konfigurisanje rau-
nara. Veba se izvodi na raunarima uenika koji su ve povezani na
kolsku mreu. Pre asa proverite da li uenici mogu da dele svoje ue-
nike fascikle.
1. Na radnoj povrini dvaput kliknite na Moj raunar (My Computer).
2. Desnim dugmetom mia kliknite na ueniku fasciklu, a zatim kli-
knite na Deljene i bezbednost (Sharing and Security...).
3. Kliknite na jeziak Deljenje (Sharing).
4. U odeljku Network sharing and security ukljuite Deli ovu faskciklu
na mrei (Share this folder on the network), otkucajte ime deljene
fascikle u okviru za tekst Share name pa kliknite na dugme U redu
(OK).
5. Zatvorite Moj raunar (My Computer).
6. Neka uenici na radnoj povrini ili preko menija Start otvore pro-
zor Moja mrena mesta (My Network Places). Obratite panju na
deljene fascikle u ovom prozoru.
7. Zatvorite prozor Moja mrena mesta (My Network Places).
Laboratorijska veba: Konfiguracija peer-to-peer mree
Ako vreme i mogunosti u uionici dozvoljavaju, neka uenici zavre opci-
onalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje peer-to-peer mree.
VEBA NA
ASU
20 min
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTINU
LABORATORI-
JU: SOFTVER:
PEER-TO-
PEER MREE
1 h
Pravljenjemree
81
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Laboratorijska veba: Konfiguracija klijent/server mree
Ako vreme i mogunosti u uionici dozvoljavaju, neka uenici zavre opci-
onalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje klijent/server mree.
Moemo li povezati mreu sa internetom?
Naglasite da se ak i na kunoj mrei moe deliti internet veza. Obino jedan
od raunara koristi funkciju Internet Connection Sharing operativnog sistema
Windows XP i obezbeuje pojedinanu vezu sa internetom. Svi ostali lanovi
porodice koji su u mrei mogu pristupati internetu sa svojih raunara.
Kako da odaberem dobavljaa internet usluga?
Porazgovarajte sa uenicima o razliitim nainima za procenu dobavljaa
internet usluga:
Usluge: razgovarajte o razliitim uslugama koje dobavljai nude
korisnicima (Web stranice, prostor na serveru, pozivne veze dok je
korisnik na putovanju, besplatni brojevi za pristup itd).
Znaaj: odvojite malo vremena na razgovor o lokalnim dobav-
ljaima. Razgovarajte o razlozima za i protiv malih dobavljaa u
odnosu na velike dobavljae usluga.
Ugovori: podstaknite uenike da se obaveste o svim detaljima pre
nego to donesu odluku.
Podrka i oprema: naglasite znaaj dostupnosti nekih usluga tokom
24 sata. Nauite uenike da provere da li se korienje tehnike
podrke i korisnikog servisa dodatno naplauje.
Otkrijte da li dobavlja obezbeuje potreban hardver ili ga vi morate
nabaviti posebno. Objasnite uenicima da neki dobavljai zahtevaju
da kupite hardver, dok ga ostali obezbeuju kao deo usluge uz
obavezu da ga vratite kad otkaete uslugu.
Veba: Pronalaenje dobavljaa internet usluga
Uenici e zavriti ovaj odeljak posle razgovora o pitanjima koja se moraju
postaviti kada se trai dobavlja internet usluga. Neka uenici popune
deo o dobavljaima internet usluga u radnom listu scenarija.
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTINU
LABORATORI-
JU: SOFTVER:
KLIJENT/SER-
VER MREE
1 h
VEBA NA
ASU
60 min
82
Poglavlje6
Kakva mi je veza potrebna za internet?
Porazgovarajte sa uenicima o razliitim vrstama veza. Objasnite im razlike.
Proverite da li znate kakve usluge kola ima i koristi. Ako je to izvodljivo,
donesite prenosni raunar i poveite se na internet koristei standardni
modem. Dok je prenosni raunar povezan sa internetom, otvorite sa njega
neku Web lokaciju, pa tu lokaciju otvorite zatim na nekom drugom rau-
naru koji koristi kolsku brzu vezu i porazgovarajte sa uenicima o razli-
kama koje se primeuju.
Kakav mi je hardver potreban da bih se povezao na
internet?
Porazgovarajte sa uenicima o razlikama izmeu modema, beine mrene
kartice i Ethernet mrene kartice.
Kakav mi je softver potreban da bih se povezao na
internet?
Objasnite da dobavljai internet usluga esto imaju sopstveni softver, koji je
katkad samo prilagoena verzija Microsoftovog Internet Explorera. Nekakav
softver obino dolazi sa modemom ili drugim karticama. Ako je to izvod-
ljivo, pokaite uenicima kako izgleda kontrolna tabla za DSL ili kablovski
modem i naglasite da je veoma vano da se ureaji ne podeavaju mimo
uputstava koja daju dobavlja internet usluga ili proizvoa modema.
ta treba da znam da bih se povezao na internet?
Dajte uenicima Sample ISP Setup Instructions.doc. Ova datoteka sadri pri-
mer uputstava koja uenici mogu dobiti kada se prijave za internet uslugu.
Objasnite im da e softver koji dobiju od dobavljaa uraditi mnogo toga
automatski, ali im pokaite kako se izmene obavljaju runo.
IP adrese
Ako mislite da je to uenicima potrebno, moete potroiti neto vie vre-
mena objanjavajui im IP adrese. Za ovo moete koristiti IP adrese kole.
Ovom prilikom moete pokazati uenicima kako se sa komandne linije
koristi komanda PING za pronalaenje IP adrese. Objasnite im da uz pomo
ove alatke mogu videti kako raunar komunicira sa mreom.
Pre nego to se uenici pozabave podeavanjem TCP/IP protokola, obja-
snite da se to moe uraditi na vie naina. U jednostavnoj peer-to-peer
Pravljenjemree
83
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
mrei u kojoj se jedan raunar povezuje na internet a drugi idu preko tog
raunara, verovatno e biti potrebno da se konfigurie TCP/IP. S druge
strane, ako mrea koristi ruter, npr. DSL ili kablovski modem, onda se
informacije moraju uneti preko interfejsa koji obezbeuje dobavlja inter-
net usluga.
DNS serveri
DNS serveri (DNS - Domain Name Server) su serveri koji konvertuju
svaku IP adresu u ime domena. Na primer, IP adresu 207.46.245.214 DNS
serveri konvertuju u microsoft.com. ee se deava da se vi povezujete
sa dobavljaem internet usluga i da tamo postoji DNS server nego to ete
imati DNS server kao deo svoje mree.
Veba: Podeavanje TCP/IP protokola
Ovu vebu izvedite posle razgovora o TCP/IP protokolu, IP adresama
i DNS serverima. Naglasite da u mnogim sluajevima ove informacije
dodaje softver dobavljaa internet usluga. Upozorite uenike da ne prave
izmene poto ete gledati razliite ekrane.
1. Otvorite Moja mrena mesta (My Network Places).
2. Dvaput kliknite na internet vezu ili na Local Area Connection.
3. U dijalogu Status kliknite na stavku Svojstva (Properties).
4. U dijalogu Properties kliknite na Internet protokol (PCP/IP) (Internet
Protocol (TCP/IP)) pa na Svojstva (Properties).
5. Upozorite uenike da ne menjaju nita na ovom ekranu dok ga opisu-
jete. Objasnite im da e, za najvei broj kunih mrea, izabrati opciju
Automatski pribavi IP adresu (Obtain an IP address automatically)
da bi dobili dinamiku IP adresu. Oni e unositi IP adresu samo ako
su izabrali statiku IP adresu kod dobavljaa internet usluga.
6. Objasnite im da su primarni i sekundarni DNS server isti kao
Preferred DNS server i Alternate DNS server. Ukaite im na etiri
skupa brojeva i take u svakoj IP adresi.
7. Kliknite na dugme Vie opcija (Advanced).
8. Na kartici IP Settings ukaite na IP adrese ili, ako su adrese dina-
mike, objasnite da se ovde prikazuje DHCP Enabled.
9. Kliknite na dugme Otkai (Cancel).
10. Kliknite na dugme Otkai (Cancel).
VEBA NA
ASU
30 min
84
Poglavlje6
11. Kliknite na dugme Otkai (Cancel) trei put da biste zatvorili dijalog
Properties.
12. Kliknite na dugme Zatvori (Close), a zatim zatvorite prozor Mrene
veze (Network Connection).
Povezivanje kune mree na internet
Objasnite uenicima da e zavriti laboratoriju koja e im omoguiti da
podese mreu. Sada e, meutim, izvesti vebu Mreni scenario.
Kada uenici zavre planiranje radnog lista za ove scenarije, moete ih
pustiti da isti radni list upotrebe za planiranje sopstvene kune mree.
Veba: Korienje Windows XP arobnjaka za kuno
umreavanje
Ovu vebu izvedite na kraju ovog poglavlja, pre nego to preete na prak-
tinu laboratoriju ili na dopunske aktivnosti.
1. Kliknite na Start, Moja mrena mesta (Start, My Network Places).
2. U oknu Network Tasks kliknite na opciju Postavi kunu ili malu
poslovnu mreu (Set up a home or small office network).
3. U dijalogu arobnjak za podeavanje mree (Network Setup Wizard)
objasnite uenicima da im ovaj arobnjak pomae da dele inter-
net vezu, podese zatitni zid, da dele datoteke i fascikle te da dele
tampa.
4. Dvaput kliknite na dugme Dalje (Next).
5. U dijalogu Izaberi vezu (Select a connection) method kliknite na
Prikai primer (View an example) da biste videli primer direktne
veze.
6. Zatvorite iskaui prozor.
7. Kliknite na Prikai primer (View an example) da biste videli pri-
mer raunara koji se povezuje preko drugog raunara ili kroz kuni
mreni prolaz.
8. Zatvorite iskaui prozor, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
9. Uenici ne bi trebalo da menjaju postavke, ali im pokaite opis rau-
nara i ime raunara, pa zatim kliknite na dugme Dalje (Next)
10. Objasnite da svaka mrea ima ime radne grupe i to treba da bude
isto ime na svakom raunaru u mrei.
VEBA NA
ASU
30-45
min
Pravljenjemree
85
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
11. Kliknite na dugme Dalje (Next).
12. Pregledajte postavke.
13. Neka uenici kliknu na dugme Otkai (Cancel) poto ne menjaju
nijednu mrenu postavku, ali im objasnite da bi na svojoj mrei kli-
knuli na dugme Dalje (Next) i zavrili rad s arobnjakom kako bi
izmene bile prihvaene.
Laboratorijska veba: Instaliranje mrene kartice i internet
pristup
Ako vreme i mogunosti u uionici dozvoljavaju, neka uenici zavre
opcionalnu laboratoriju za instaliranje mrene kartice i za povezivanje
mree na internet.
ta ste nauili
U ovoj lekciji uenici su proli sve korake koji su potrebni za pravljenje
mree, sve to je planirano u radnim listovima scenarija. Tokom opcional-
nih praktinih laboratorija oni e imati mogunost da postave mreu.
ta je sledee?
Razgovarajte sa uenicima o budunosti umreavanja. ta uenici pred-
viaju u budunosti? Pustite da ih da idu onoliko daleko koliko ele, ali
traite da obrazloe zato veruju da e neto biti mogue.
Dopunske aktivnosti
U sledeim odeljcima testira se znanje uenika steeno na asovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice kako
bi se bolje snali u stvarnim situacijama.
Pogledajte sledee termine:
Propusni opseg (Bandwidth): koliina informacija koju neka veza moe
preneti u jednom trenutku.
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTINU
LABORATORI-
JU: MRENA
KARTICA I
INTERNET
PRISTUP
2 h
86
Poglavlje6
BNC konektor (British Naval Connector - BNC): ureaj koji povezuje
koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrenom karticom.
Koaksijalni kabl (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard,
koaksijalni kabl je slian onome koji koriste kablovski distributeri. Sastoji
se od pune bakarne ice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko
toga se nalazi zatita u obliku metalne mreice ili folije i zatitni sloj koji
sve to pokriva.
Kablovsa trasa (Conduits): uplje cevi koje tite kablove.
Digitalna pretplatnika linija (Digital Subscriber Line - DSL): koristi
postojee telefonske linije za stalnu vezu sa internetom na velikim brzi-
nama od 1 do 9 Mb/s.
DNS server (Domain Name Server - DNS): serveri koji konvertuju svaku
IP adresu u ime domena.
Dinamika IP adresa (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje
nekom raunaru svaki put kada se prijavi na mreu za period te sesije na
mrei.
Optiki kabl (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne, a ne elek-
trine impulse. Najskuplji kablovi, ali pogodni za velika rastojanja.
Mreni prolaz (Gateway): ureaj koji hostuje vezu ka internetu, bez
obzira na to da li je to jedan od raunara ili ruter.
Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija brzinom
od 128 Kb/s.
Dobavlja internet usluga (Internet Service Provider - ISP): preduzee
koje naplauje uslugu korienja interneta.
IP adresa (IP address): svakom raunaru koji pristupa internetu dodeljuje
se ovaj broj i njega ini niz od etiri broja.
Plenum: prostor koji se koristi za sprovoenje vazduha za ventilaciju u
zgradama; u ovom prostoru postavljaju se posebno odobreni kablovi.
Zatieni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair - STP):
jedan ili vie parova bakarnih ica sa zatitnom presvlakom od metala ili
folije ispod plastine kouljice, to predstavlja zatitu od smetnji i pomae
u zatiti podataka.
Statika IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje
odreenom raunaru. Statika IP adresa je obavezna za Web hostove.
T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a esto i manji
dobavljai internet usluga, za povezivanje na internet brzinama od pri-
blino 1,544 Mb/s.
Pravljenjemree
87
D
e
o

1
:

V
o
d
i

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
T3 veza (T3 connection): koristi optiki kabl za prenos informacija brzi-
nama veim od 44,73 Mb/s.
Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pra-
vila koji upravlja prenosom informacija preko interneta.
Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP): obezbe-
uje slanje i prijem informacija preko interneta.
Medijum prenosa (Transmission media): drugo ime za kablove ili
beinu mreu koja se koristi za prenos podataka.
Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable): bakarna ica koja
nastaje kada se uplete jedan ili vie parova ica.
Nezatieni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair
-UTP): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava; ini ga jedan ili vie
parova bakarnih ica bez ikakve zatite.
Kako postaviti kunu mreu:
http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp
Kako postaviti malu mreu uz pomo operativnog sistema Windows XP
Home Edition:
http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936
Kako funkcionie kuno umreavanje:
http://www.howstuffworks.com/home-network.htm
Home Net Help:
http://www.homenethelp.com/home-network.asp
svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritiki.
Pitanja za pregled
1. Kakva je razlika izmeu koaksijalnog kabla, kabla sa upredenom pa-
ricom i optikog kabla?
88
Poglavlje6
Koaksijalni kabl je, kao stariji standard, tanji, s njim je tee raditi,
ima jezgro od punog bakra, izolacioni plastini sloj, omota od
metala ili folije i spoljni zatitni sloj.
Kabl sa upredenom paricom je bakarna ica koja nastaje
upredanjem jednog ili vie parova ica. On je jeftin i savitljiv, a
moe biti zatien i nezatien.
Optiki kabl prenosi svetlosne impulse kroz staklena vlakna.
Svako vlakno je presvueno staklom, okolo ide plastini sloj, a
spolja je pokriveno tvrim plastinim omotaem.
2. Kojih 5 osnovnih stvari treba saznati kada se bira dobavlja internet
usluga?
Treba utvrditi usluge koje se nude, znaaj dobavljaa, uslove
ugovora, podrku i opremu.
3. Kakve internet veze postoje i koja je veza najpogodnija za kunu
mreu u kojoj e korisnik sa ogranienim budetom redovno otpre-
mati i preuzimati velike datoteke?
Postoji nekoliko vrsta veza pozivna veza, ISDN, DSL, T1 i T3.
Za korisnike sa kunom mreom koji otpremaju velike datoteke
a imaju ogranien budet, verovatno najekonominije reenje
jeste DSL veza.
4. Opiite razliku izmeu statike i dinamike IP adrese.
Dinamika IP adresa, koju ima najvei broj kunih korisnika i
mnogo malih preduzea, dodeljuje se svaki put kada se neki
raunar prijavi na mreu i ta adresa vai tokom jedne sesije na
mrei.
Statika IP adresa, koja je obavezna ako e raunar hostovati
Web lokaciju ili deliti resurse preko interneta, dodeljuje se
jednom i ona je uvek vezana za taj raunar.
Kao dodatak vebama, uenici treba da planiraju, konfiguriu i postave
kunu mreu, ako je to mogue. Ako to nije mogue, uenici treba da
zamisle idealnu mreu i na papiru dizajniraju mreu i sve njene delove.
DEO 2
Vodi za uenike
Poglavlje
1
91
Umreeni svet
Bacite pogled na prostoriju. Koliko toga to vidite je tu samo zato to
postoje raunari? Koliko raunara vidite tokom dana? Na kojim sve jo
mestima koja poseujete nailazite na raunare?
Pokuajte da zamislite kako je izgledao svet pre otprilike trideset godina.
To je bio svet bez javnih raunarskih mrea. Svet u kome je bilo manje
prostora na disku na itavom raunaru nego to to danas treba da bi
se uitala jedna igra. Svet u kome je svaki raunar morao da ima svoj
tampa. Svet u kome nije postojala e-pota. Pre postojanja raunarskih
mrea, to je bila stvarnost.
Raunari su vaan deo dananjeg sveta i mree ine svet jednostavnijim.
Tokom ovog kursa uiete o raunarskim mreama i kako ona utiu na
va ivot, i ta moete da uradite kako bi one radile za vas.
U ovom poglavlju istraiete neka osnovna pitanja vezana za umrea-
vanje. Poeete da stiete znanje koje je neophodno da biste shvatili i
koristili mree u dananjem svetu.
U ovom poglavlju odgovoriete na sledea pitanja:
ta je mrea?
Kako raunari meusobno komuniciraju?
Moete li da napravite mreu nad mreama?
Ko kontrolie internet?
Koji sve delovi interneta postoje?
92
Poglavlje1
ta je mrea?
Prostim jezikom reeno, mrea je grupa ljudi koja ima neto zajedniko.
Grupa dece u panskom klubu je mrea. Grupa momaka koja igra fudbal je
mrea. Uenici koji su u grupi raunarskih korisnika su mrea. Naravno, svi
ste vi deo vee mree koja ini vau kolu. Jedna od najpoznatijih mrea na
svetu je telefonski sistem. Svi telefoni su povezani icama i kablovima, tako
da moete da razgovarate sa ljudima koji se nalaze na drugoj strani sveta.
Ali ta je sa raunarima? ta je raunarska mrea?
Raunarskim jezikom reeno, mrea je grupa raunara koja je povezana
na nain da ljudi mogu da dele informacije i opremu. Raunari mogu biti
povezani u istoj prostoriji, u istoj zgradi, u gradu ili irom sveta.
VebA
Uradite na asu vebu o umreavanju pre nego to nastavite.
Koliko grupa raunara mora da bude velika da bi se smatrala mreom?
Mrea moe biti bilo koje veliine. Moe se sastojati od samo dva raunara
ili od miliona raunara.
Ako poveete dva raunara kod kue, vi ste napravili mreu. Svi raunari u
koli ili biblioteci ili preduzeu su povezani u veu mreu. Najvea mrea
na svetu je internet, na koju su povezani milioni raunara.
Postoje li razliite vrste mrea?
Iako postoji mnogo razliitih naina da se raunari poveu, u osnovi postoje
dve vrste mrea: peer-to-peer i klijentsko/serverska mrea.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Umreenisvet
93
ta je to peer-to-peer mrea? U obinom ivotu, peer znai jednak, isti.
Peer-to-peer mrea je veza istih raunara. Ako kod kue imate raunar i
vai roditelji kod kue imaju raunar, moete ih povezati u peer-to-peer
mreu. Va raunar i dalje ima iste datoteke koje je imao i ranije pre nego
to se pridruio mrei. Raunar vaih roditelja ima sve iste datoteke. Ako je
raunar vaih roditelja imao tampa, vi ete biti u mogunosti da sa vaeg
raunara koristite tampa kada se raunari poveu u mreu. Ako imate
vezu sa internetom, vai roditelji e sada moi da dele vau internet vezu
kada koriste svoj raunar. Vi ete takoe moi da delite vae datoteke tako
da vai roditelji mogu da itaju sadraj sa vaeg vrstog diska. Vai rodi-
telji mogu to isto da urade na svom raunaru. Oba raunara su jednaka u
mrei.
Peer-to-peer mrea Obino nema vie od deset raunara i nalazi se u domo-
vima i malim preduzeima. Da biste koristili program za obradu teksta, kao
to je Microsoft Word, moraete da instalirate softver na oba raunara, na
vaem i na raunaru vaih roditelja.
ta je sa klijenstkom/serverskom mreom? Klijent-server mrea se esto
nalazi u institucijama kao to su kole, korporacije ili biblioteke, pre nego
kod kue. U ovoj vrsti mree nalazi se jedan raunar poznat pod nazivom
server koji je snaga mree. On uva informacije i resurse i ini ih dostu-
pnim ostalim raunarima u mrei. Ostali raunari koji koriste mreu da bi
doli do tih informacija poznatiji su pod nazivom klijenti. Ako odete u
94
Poglavlje1
biblioteku da potraite neku knjigu, vi ete sesti za klijetnski raunar i pre-
uzeti informaciju sa servera. Kada elite da doete do informacija sa MSN
Web lokacije, seete za va raunar koji se ponaa kao klijent i doi ete
do informacija preko mree poznatije pod nazivom internet sa MSN-ovog
servera. Kada odete lekaru, sestra koristi klijentski raunar koji se putem
mree obraa serveru da bi doao do vaih zapisa koji su sauvani na ser-
veru. Svi ovi primeri su uobiajeni primeri korienja klijentsko/serverske
mree.
Klijentsko serverska mrea je najbolja kada ima vie od deset raunara. Ona
je mnogo skuplja od peer-to-peer mree, ali je najbolja opcija za velika
preduzea ili gde god postoji velika koliina informacija koje treba da se
sauvaju.
Kako raunari meusobno komuniciraju u mrei?
Mree funkciniu zato to su svi delovi opreme na neki nain povezani.
Svaki raunar i oprema kao to su tampai, skeneri, prenosivi raunari i
runi raunari su povezani kablovima razliite veliine, satelitima ili tele-
Umreenisvet
95
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
fonskim vezama. Danas, postoje ak i bezine mree koje povezuju rau-
nare koristei radio-talase.
Mree takoe sadre neke vrste konektora na koje su raunari prikljueni,
zajedno sa mrenim karticama. Mrena kartica, ili skraeno NIC, je ure-
aj unutar svakog raunara koji vam omoguava da poveete svoj raunar
na mreu. Ili ukljuite kabl u NIC karticu ili ona emituje signal ukoliko
imate beinu vezu. Unutar svakog raunara nalazi se softver koji omogu-
ava raunaru da komunicira sa ostalim raunarima.
Raunari mogu da komuniciraju sa drugim zbog razliitih skupova pravila,
ili protokola, koji pomau raunarima da razumeju jedni druge. Protokoli
su neophodni da bi komunikacija mogla da se odvija bez greaka. Protokoli
pomau da se utvrdi kako je neka informacija poslata i kako je primljena.
Mreni protokoli su neophodni iz istog razloga zbog kojeg su protokoli
ili pravila neophodni kada ljudi komuniciraju jedni sa drugima. Ako stvar
na kojoj sedite zovete stolica a va komija se zove stena, onda ete imati
problem u komunikaciji. Ponekad se to ne moe opisati reima. Nain na
koji ljudi komuniciraju takoe zahteva skup pravila.
Na primer, zamislite da ivite u drutvu u kom je uobiajeno da nekoga
oamarite kao znak pozdrava. Ako doete u SAD, verovatno ete upasti
u nevolju ako nekoga pozdravite tako to ete ga oamariti. U amerikom
drutvu je utivo da se rukujete sa nekim. U Japanu, kad nekoga upoznate,
odgovarajui protokol je da se naklonite. Ovi protokoli pomau ljudima da
komuniciraju na isti nain na koji raunarski protokoli pomau raunarima
da komuniciraju.
Moete li da kreirate mreu nad mreama?
Lepota mrea je u tome to moete da poveete svoju mreu sa nekom dru-
gom mreom. Zapravo, moete da nastavite da povezujete mree sa drugim
mreama dok ne naravite ogromnu mreu nad mreama. Vi veinom pove-
zujete vau mreu sa drugim mreama putem telefonske veze, poznate kao
brza veza koja funkcionie putem kablovske kompanije, putem satelita ili
posebne telefonske linije. Zapravo, internet se obino definie kao mrea
nad mreama.
Internet je najpoznatija i najvea svetska raunarska mrea koja povezuje
milione raunara u jednu ogromnu mreu nad mreama.
96
Poglavlje1
Internet potie od rei INTERnacionalna NETwork (mrea), i ona to zapravo
i jeste. Internet je skup raunara i servera irom sveta. To je klijentsko/ser-
verska mrea zato to postoje serveri koji uvaju informacije i vi im moete
pristupiti sa drugog raunara. Internet ima na milione servera i milione kli-
jentskih raunara i koliina dostupnih informacija je nepojmljiva.
Ali ko kontrolie internet? Da li je neko zaduen za to?
Ne postoji jedna osoba koja je odgovorna za internet. Ne postoji ni pred-
sednik interneta. Ne postoji ni izvrni direktor koji kontrolie sve. Meutim,
postoji grupa volontera koji ine Internet Society (ISOC) (internetsko dru-
tvo). ISOC vodi rauna o postojanju odreenih pravila kako bi svi raunari
mogli da komuniciraju.
ta je sa World Wide Webom? Da li je on deo interneta?
Internet je sainjen od mnogo delova, i World Wide Web je samo jedan nje-
gov deo. Internet nudi brojne alatke koje vam omoguavaju da doete do
informacija koje su vam potrebne sa miliona povezanih mrea. Ove alatke
mogu biti jednostavne ili veoma kompleksne i u njih spadaju:
World Wide Web: poznat pod nazivom WWW ili Web, to je kolek-
cija posebno kreiranih stranica koje se mogu videti na Web pregle-
dau. Web pregleda je softverska aplikacija koja locira i prikazuje
Web stranice, ukljuujui tekst, slike i druge multimedijalne sadr-
aje, kao to je muzika.
Elekronska pota: Ili e-pota, je dostupna putem interneta. Ona
omoguava ljudima da trenutno alju datoteke irom sveta. To moe
biti jednostavna tekstualna poruka ili e-poruka koja sadri slike ili
druge sadraje.
File Transfer: premetanje ili kopiranje datoteka sa jednog rau-
nara na drugi. Postoje odreena pravila, ili protokoli koji upravljaju
file transfer (prenosom datoteka) putem interneta, poznatiji
kao File Transfer Protocol (FTP).
Usenet vesti: mrea raunara koja razmenjuje lanke o posebnim
temama, obezbeuje podrku za proizvode i nudi odgovore na
razliita pitanja. Ove grupe raunara sa istim interesovanjem zovu
se newsgroups (diskusione grupe).
Umreenisvet
97
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ta ste nauili o mreama?
U ovom poglavlju vam je predstavljen koncept mrea. Raunari su sada
vaan deo naeg svakodnevnog ivota i mree nam omoguavaju da ura-
dimo mnoge zadatke koje uzimamo zdravo za gotovo. Nauili ste da je
najvea mrea na svetu internet a najpopularnija komponenta te mree je
World Wide Web.
ta je sledee?
U sledeem poglavlju poeete da se bavite internetom tako to ete istraiti World
Wide Web i koristiete Web pregleda.
Klijent
Klijentsko/serverska mrea
Elektronska pota (e-pota)
File Transfer Protocol (FTP)
Internet
Mrea
Mrena kartica (NIC)
Diskusione grupe
Peer-to-Peer mrea
Protokol
Server
Usenet vesti
Web pregleda
World Wide Web (WWW)
Triumph of the Nerds, History of the Computer: http://www.pbs.org/
nerds/timeline/index.html
How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works: http://computer.
howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm
Istraite dve od tri gore prikazane Web lokacije i odgovorite na sle-
dea pitanja:
98
Poglavlje1
a. Koje Web lokacije ste istraili?
b. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
ova lokacija prodaje neto, da li sadri i informacije koje su vam kori-
sne?
c. Ko objavljuje sadraj ove lokacije? Objasnite poneto o organizaciji
ili preduzeu ija je lokacija. Da li zbog toga mislite da je ta lokacija
pouzdana? Zato da ili zato ne?
d. Da li ste nauili neto novo o raunarskim mreama ili o internetu?
Obrazloite.
e. Da li ste sa ove lokacije otili na neku drugu lokaciju? Ako jeste,
navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste
doli sa ove?
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o tome na koje sve naine mree utiu na va lini i-
vot. Navedite specifine primere.
2. Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite, ispriajte na asu na
koji nain. Razgovarajte o tome zato je vano da imate mreu u bi-
blioteci.
3. Zato je vano posedovati znanje o mreama ak i ako se nikad ne
budete bavili raunarima u profesionalnom ivotu. Razgovarajte o
tome na koji nain e se, po vaem miljenju, promeniti svet zbog
raunara.
4. Opiite karakteristike klijentskih i serverskih mrea i peer-to-peer
mrea.
Umreenisvet
99
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Pregled vebe 1
ta ste nauili o mreama
U ovom poglavlju upoznali ste se sa konceptom mrea. Raunari su vaan
deo naeg svakodnevnog ivota i mree nam omoguavaju da uradimo
mnoge zadatke koje danas obavljamo automatski. Nauili ste da je najvea
svetska mrea internet i da je najpopularnija komponenta te mree World
Wide Web.
Klijent
Klijent-server mrea
Elektronska pota (e-pota)
File Transfer Protocol (FTP)
Internet
100
Poglavlje1
Mrea
Mrena interfejs kartica (Network interface card (NIC))
Diskusione grupe
Peer-to-Peer mrea
Protokol
Server
Sistem za slanje poruka (Usenet)
Umreenisvet
101
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Web pregleda
World Wide Web (WWW)
Triumph of the Nerds, History of the Computer
http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html
How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works
http://computer.howstuffworks.com/internet-iunfrastructure.htm
Pregledajte dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sledea pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se na ovoj lokaciji prodaje neto, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
Web
lokacjia 1
102
Poglavlje1
Web
lokacija 2
c. Ko objavljuje sadraj ove lokacije? Objasnite poneto o organizaciji
ili preduzeu ija je lokacija. Da li zbog toga mislite da je ta lokacija
pouzdana? Zato da ili zato ne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Da li ste nauili neto novo o raunarskim mreama ili Internetu?
Obrazloite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste sa ove lokacije otili na neku drugu lokaciju? Ako jeste,
navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste
doli sa ove?
Umreenisvet
103
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
1. Razgovarajte o tome na koje sve naine mree utiu na va lini i-
vot. Navedite specifine primere.
2. Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite, ispriajte na asu na
koji nain. Razgovarajte o tome zato je vano da imate mreu u bi-
blioteci.
104
Poglavlje1
3. Zato je vano posedovati znanje o mreama ak i ako se nikad ne
budete bavili raunarima u profesionalnom ivotu. Razgovarajte o
tome na koji nain e se, po vaem miljenju, promeniti svet zbog
raunara.
4. Opiite karakteristike klijentskih i serverskih mrea i peer-to-peer
mrea.
Poglavlje
2
105
Istraivanje World Wide
Weba
U prethodnom poglavlju predstavljen vam je koncept mrea. Kao to
ve znate, najvea raunarska mrea na svetu je internet. Najpopularniji
deo interneta je World Wide Web. U ovom poglavlju istraiete Web.
Kada ljudi govore o internetu, oni zapravo misle na World Wide Web.
Iako on nije jedini deo interneta, World Wide Web je njegov najpopular-
niji deo. Veoma je vano da razumete kako treba da se kreete Webom,
poto on igra sve veu ulogu u umreavanju. Mnoge mree osim toga
to koriste tehnologiju koju moete pronai na internetu, takoe rade
sa resursima na internetu kako bi proirile usluge i informacije. U ovom
poglavlju nauiete o World Wide Web.
ta se nalazi u pregledau?
Kako su ogranizovane Web lokacije?
Kako da doem do drugih Web lokacija?
ta treba da radim sa svim informacijama koje prona-
em i kako su dospele na Web?
Kako da koristim informaijce?
Da li mogu da sluam muziku, gledam video zapise i
igram igre u pregledau?
Da li mogu neto da kupim na Webu?
106
Poglavlje2
ta je Web pregleda?
Web stranice se kreiraju korienjem programskog jezika poznatog pod
nazivom HTML (HyperText Markup Language). Vi te stranice gledate
pomou specijalnog programa koji se zove Web pregleda. Jedan od naj-
popularnijih Web pregledaa danas jeste Microsoftov Internet Explorer.
Pregleda vam omoguava da vidite sve vrste informacija koje su kreirane
u HTML-u, ukljuujui tekst, slike, zvuk, animacije, projekcije slajdova, fil-
move i jo mnogo toga. Kada jednom nauite da koristite Web pregleda,
vrsta informacija koje moete pronai su obino ograniene samo vreme-
nom koje imate odvojeno za potraivanje.
Web pregleda vam prikazuje pojedinane Web stranice sa odreenih Web
lokacija. Web lokacije su organizovane tako to su sline informacije obje-
dinjene, grupisane u Web stranice, poput knjige ili asopisa o odreenoj
temi. Na primer, vaa kola ima Web lokaciju koja se sastoji iz vie stranica.
Lokalna biblioteka ima razliite Web lokacije koje sadre razliite stranice.
Uvek postoji glavna stranica na Web lokaciji, koja se zove matina
(poetna) stranica. Matina stranica je isto to i naslovna stranica aso-
pisa ili prva stranica novina. Na njoj se obino nalaze lepe fotografije kako
bi vam dale ideju kakve informacije moete pronai na lokaciji. Verovatno
sadri jednu od sledeih stvari: sadraj, mapu lokacije ili navigacionu traku
kako biste znali ta ima na drugim stranicama na lokaciji.
Pregleda vam olakava da se kreete po stranicama. To se obino zove
krstarenje internetom. Netom krstarite kroz prozor pregledaa. Slika 2-1
prikazuje Microsoftov pregleda Internet Explorer.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
107
Slika 2-1 Prozor Internet Explorer pregledaa
Kada prvi put otvorite va pregleda, prikazuje se vaa lina matina stra-
nica. Vaa matina stranica sadri veze ka drugim stranicama i vi ih esto
moete prilagoditi, u zavisnosti od Web lokacije koju izaberete kao poetnu
stranicu.
Svaki Web pregleda ima sline komponente koje su prikazane na Slici 2-1
koja se nalazi gore.
Kako da doem do drugih Web lokacija?
Kada jednom otvorite pregleda i istraite informacije na toj stranici, moete
da pogledate ostale lokacije. Moete se kretati po stranicama na razliite
naine.
Najbri nain da doete do nove stranice, i ono to Web ini tako monim,
jeste korienje neeg to se zove hipertekst (hypertext). Hypertext je nain
povezivanja informacija koje se nalaze na drugoj stranici ili ak na razliitoj
Web lokaciji. Hipertext veze na Web stranici su esto prikazne kao podvuene
rei ili fraze ili kao slike. Kada pomerate pokaziva mia po Web stranici,
lako moete pronai ak i one hiperveze koje nisu podvuene posmatranjem
pokazivaa vaeg mia. Kada prelazite pokazivaem mia preko hiperveze,
pokaziva menja oblik iz strelice u aku sa uperenim prstom. Klikom na vezu
hiperteksta, otii ete na stranicu koja govori o toj temi.
108
Poglavlje2
Na primer, pretpostavimo da radite izvetaj o istoriji duboksa. Pronali ste
sledei tekst na Web stranici:
Istorija duboksa
Duboks je nastao 1927. godine kada je kompanija The
Automatic Music Instrument Company kreirala prvi stetski
fonograf sa viestrukim izborom. Duboks je bio vaan deo
u karijerama rokendrol muziara kao to su Chuck Berry i
Jerry Lee Lewis.
Primetili ste u primeru gore da je nekoliko rei podvueno. Na Web stranici,
najverovatnije bi bile prikazane, tekstom plave boje. To su hipertekst veze.
Da je to bila stvarna Web stranica na lokaciji, mogli biste da kliknete na re
duboks i da odete do stranice koja definie tu re i objanjava njeno pore-
klo. Klikom mia na vezu The Automatic Music Instrument Company otili
biste do stranice koja govori o istoriji te kompanije. Takoe, klikom mia
na rei Chuck Berry ili Jerry Lee Lewis otili biste do stranica koje pokazuju
biografije ovih muziara.
Drugi nain na koji moete da doete do drugih stranica i posetite druge
lokacije na Webu je korienjem Web adresa. Isto kao to biste se pomuili
da pronaete neku kuu ako nemate dresu, svaka Web lokacija na WWW
ima jedinstvenu adresu. Ova adresa je poznata pod nazivom Uniform
Resource Locator ili URL.
ta je onda URL? URL je bukvalno lokacija na kojoj se odreena stranica
nalazi na internetu. URL-ovi koriste kose crte (/) i nema razmaka izmeu
rei. Svaki URL ima istu osnovnu informaciju. Na primer, pogledajte URL
koji se nalazi ispod:
http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html
belekA
Kada razgovarate o nazivu domena, videete informacije o takama. Take
razdvajaju.
http://: Prvi deo URL-a oznaava vrstu resursa ili metod za preuzimanja stra-
nice. Najuobiajenija opcija je http ili hypertext transfer protocol. HTTP
je skup pravila koja se koriste za slanje informacija na World Wide Webu.
www: Vrsta stranice na internetu. U ovom primeru www oznaava da se
stranica nalazi na World Wide Webu. Ponekad www nije ukljuen.
109
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
tailspintoys.com: To je naziv servera koji uva sve informacije. Poznat
je kao naziv domena (domain name) i sadri ime, taku, zatim sufiks,
poznat pod nazivom najvieg nivoa (TLD). Prvi deo je esto naziv pre-
duzea, a poslednji deo moe biti jedan od nekoliko TLD-a:
.biz: poslovanje
.com: kompanija i najea skraenica
.edu: obrazovne institucije i univerziteti
.gov: vladine agencije u okviru Sjedinjenih Amerikih Drava
.mil: vojska Sjedinjenih Amerikih Drava
.net: mree; esta oznaka za domene dobavljaa internet usluga
.org: neprofitne organizacije
Uz gore pomenute, pojavile su se brojne nove ekstenzije (oznake tipa) u
proteklih nekoliko godina, ukljuujui .info, .biz, i .pro, i takoe postoje
domeni za zemlje od dva slova kao to su .mx za Meksiko, .pt za Portugal,
.de za Nemaku, .fr za Francusku, .ca za Kanadu, i .uk za Veliku Britaniju.
games: direktorijum ili fascikla na serveru koja uva Web stranice. U ovom
primeru, re newgames oznaava fasciklu koja uva dodatne datoteke.
newgames.html: naziv stranice na Web lokaciji koju elite da vidite. Naziv
datoteke nije uvek sadran. U ovom primeru naziv datoteke je html doku-
ment pod nazivom newgames.
Kada elite da pogledate novu Web stranicu ili da idete na novu Web loka-
ciju, jednostavno unesete URL u polju za adresu i trebalo bi da moete da
vidite lokacije iz itavog sveta.
Web je tako moan zato to moete da se kreete veoma lako po loka-
cijama, ako samo pratite veze. Meutim, lako je izgubiti se na Web loka-
ciji ako ne obratite dovoljno panje na to kako je pregledate. Moe vam
pomoi da je na logian nain pretraujete ako znate na koji je nain loka-
cija organizovana.
110
Poglavlje2
Stranice na Web lokaciji su obino organizovane na jedan od tri naina:
linearni, razgranata u obliku stabla ili nasumino. Linearna Web lokacija
izgleda kao knjiga. Kreete od prve stranice (matine stranice) i nastavljate
ka stranici dva, zatim idete na stranicu tri i tako dalje. Izgleda kao primer
na slici 2-2.
Slika 2-2 Linearna Web lokacija
Web lokacija u obliku stabla (Tree) izgleda kao vae porodino stablo.
Krenete od prve stranice, ali moete izabrati da idete na jednu od nekoliko
stranica sa prve. Zatim kada posetite sledeu stranicu, imaete razliite
opcije na njoj, ili da idete na stranice koje su na istoj lokaciji ili ak na stra-
nice ka drugim lokacijama. Stablo Web lokacija je prikazana na Slici 2-3.
Slika 2-3 Stablo Web lokacija
111
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Nasumina Web lokacija na prvi pogled ne izgleda kao da je uopte ikako
organizovana. Moete da otvarate razliite stranice i moda neete biti u
mogunosti da pratite putanju nazad ka matinoj stranici. Slika 2-4 prika-
zuje nasuminu Web lokaciju.
Slika 2-4 Nasumina Web lokacija
Iako postoje mnoge razliite vrste Web pregledaa, svaki od njih ima iste
karakteristike. Na slici 2-5 prikazane su zajednike komponente prozora
pregledaa Internet Explorer.
112
Poglavlje2
Slika 2-5 Zajednike komponente prozora internet pregledaa
Traka sa dugmadima sadri razliitu dugmad koja vam pomau da se kre-
ete lake po Webu. Na slici 2-6 prikazana je stadardna traka sa dugma-
dima u prozoru pregledaa Internet Explorer.
Slika 2-6 Internet Explorer traka sa dugmadima
Svako dugme izvrava odreeni zadatak:
Dugme Nazad (Back): vraa na prethodno pregledanu Web stra-
nicu.
Dugme Napred (Forward): ide na sledeu stranicu, ali nakon to
ste koristili dugme nazad.
113
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Zaustavi (Stop): zaustavlja Web stranicu pre njenog uitavanja.
Osvei/Uitaj ponovo (Refresh/Reload): ponovo prikazuje tre-
nutnu stranicu sa svim izmenama.
Poetak (Home): prikazuje vau podrazumevanu Web stranicu.
Pretrai (Search): otvara stranicu na kojoj moete da pretraujete
teme na internetu.
Omiljene lokacije (Favorites): lista sa vezama ka vaim omilje-
nim lokacijama.
Media (Media): veza ka WindowsMedia.com lokaciji na kojoj
moete da reprodukujete muziku.
Istorija (History): izlistava nedavno poseene Web stranice.
Pota (Mail): otvara vae e-poruke i omoguava vam da aljete
poruke i veze drugima.
tampaj (Print): tampa trenutne Web stranice.
Kako pronalazim stvari na Webu?
Znate kako da unesete Web adresu u polje za adresu, znate da treba da
kliknute na hiperveze da biste se kretali po stranicama i lokacijama, ali ta
ako elite neto vie od krstarenja Webom? Ako elite da pronaete neke
odreene informacije, najbolje mesto za pretraivanje je jedna od mnogih
maina za pretraivanje na Webu.
Maine za pretraivanje su Web lokacije na Webu koje moete da pose-
tite da biste pronali odreene informacije. Postoje mnoge razliite vrste
maina za pretraivanje, ali mnoge od njih imaju etiri komponente koje
im pomau da pronau informacije, organizuju ih i uine ih dostupnim
korisnicima:
spider ili bot: automatizovani program koji se kree internetom
locirajui Web lokacije i odreene Web stranice koji ih potom
dodaje master listi; nikad neete videti spider ili bot poto oni funk-
cioniu u pozadini.
indeks program: program koji organizuje sve te informacije tako
da ih moete pronai; ponovo nikad neete videti indeks pro-
gram.
114
Poglavlje2
baza podataka maine za pretraivanje (search engine
database): skup svih informacija da bi mogli da im pristupite; ni
ovu bazu podataka nikad neete videti.
interfejs (interface): prozor koji vidite; on se nalazi u prozoru u
kojem unosite informaciju koju elite da pronaete na internetu.
belekA
Kada traite informacije na Webu, najbolje je da koristite odreene kljune rei da
biste dobili to vie tanih rezultata. Meutim, esto je korisno krenuti od opte ka
uoj pretrazi kako budete dobijali rezultate.
Kada ste spremni da koristite mainu za pretraivanje, pronai ete duga-
ak spisak maina za pretraivanje dostupnih na World Wide Webu. Da
bismo vam pomogli da se odluite koja je najbolja za vas, treba da razu-
mete razlike koje postoje meu njima. Postoje tri osnovne vrste maina za
pretraivanje:
Meta Search Engine: istrauje brojne lokacije maina za pretragu i
kombinuje razultate za vas. Primeri za maine za meta pretraiva-
nje su:
o MSN Search: http://search.msn.com
o Ask Jeeves: http://www.ask.com
o Dog Pile: http://www.dogpile.com
o Yahoo!: http://www.yahoo.com
o Alta Vista: http://www.altavista.com
o Excite: http://www.excite.com
sAVeti zA pRetRAiVAnje
1. Uvek pretraujte na vie pretraivaa. Rezultati mogu biti razliiti.
2. Zapamtite da na vie lokacija, ukljuujui Yahoo! i Excite, unosi koje dobijete
prve su uglavnom kvalitetni. Najbolje je da pretraujete malo vie i da koristite
pretraivae koji su manje komercijalni.
3. Koristite napredne stavke za pretraivanje.
4. Proitajte datoteke pomoi.
5. Pazite na pravopis.
115
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
General Purpose Search Engine: dobro poetno mesto za bilo
koje pretraivanje; najbolja vrsta maine za uobiajeno pretraiva-
nje. Primeri za maine za opte pretraivanje su:
o Google: http://www.google.com
o Teoma: http://www.teoma.com
o Webmyway: http://www.webmyway.com
Search Agents/Bots: softverske alatke za kompleksno pretraiva-
nje. Agenti za pretraivanje su:
o Bot Spot: http://bots.internet.com
o Copernic: http://www.copernic.com
Veina lokacija za pretraivanje imaju osnovne stranice koje sadre jed-
nostavno polje za tekst za unos rei o temi koja vas zanima. Upiite re ili
rei koje se odnose na vae pretraivanje. Na primer, moete upisati rei
history of jukebox u osnovno polje za pretraivanje. Maina za pretraivanje
e vam ponuditi sve lokacije koje sadre te rei. U osnovnoj pretrazi za rei
history of jukebox na lokaciji Google postoji vie od 263 000 lokacija koje
sadre te rei.
Osnovna traenja variraju u zavisnosti od maine za pretraivanje i od toga
na koji nain ste koristili rei koje ste uneli. Na primer, ako uradite pretra-
ivanje za rei history of jukebox na MSN lokaciji, dobiete neto vie od
83 000 lokacija.
Veina maina za pretraivanje nudi datoteke pomoi koje vam daju savete
kako da koristite odreene maine za pretraivanje. Nemojte se bojati da
koristite datoteke pomoi. Mogu vam ponuditi primere koji e vam ponu-
diti bolji nain da pronaete ono to traite na Webu.
6. Ako niste pronali ono to ste traili koristei jednu rei, pokuajte sa drugim
reima.
7. Zapamtite, zato to se neto nalazi na Webu, ne mora da znai da je istinito.
Proverite injenice.
116
Poglavlje2
ta da radim sa svim tim informacijama i kako su dospele
na Web?
Zavrili ste sa pretraivanjem i dobili ste na hiljade, verovatno ak i milione
Web lokacija. Kako znate da su injenice koje ste dobili pouzdane? Da li su
neke informacije bolje od drugih?
Vrste Web lokacija
Jedan od najboljih naina da procenite informacije koje ste pronali na
Webu je da pogledate gde ste pronali odreenu informaciju. Postoji sedam
razliitih vrsta Web lokacija:
Lokacije o advokaturi: koriste se za promenu javnog mnjenja,
za podsticanje aktivizma ili da se podstaknu doprinosi. Primeri za
takve lokacije su Web lokacije politikih kampanja; Web lokacije
organizacija koje ele da verujete u neto, kao to su lokacije za
ekologiju; Web lokacije koje ele da doprinesu cilju. Primer ovakve
lokacije se nalazi na stranici: http://www.sierraclub.com
ono to tRebA izbegAVAti tokom pRetRAge nA mRei
1. Ako poseujete lokacije kao to su Yahoo! ili MSN Search, nemojte pregledavati
kategrije. Obino je to gubljenje vremena. Umesto toga, koristite stavke za
pretraivanje.
2. Budite paljivi sa korienjem kul lokacija ili preporuenih veza na
komercijalnim lokacijama za pretragu. Kompanije obino plate da dou do tih veza i
obino je re o loim informacijama.
3. Uvek proverite izvor. Koristite svoj zdrav razum.
Komercijalne lokacije: sadre reklame i informacije o prozivo-
dima radi prodaje; lokacija obezbeuje usluge za korisnike; lokacija
koja promovie odreene grane ili industriju. U ove lokacije spa-
daju lokacije kompanija, kao to je Microsoftova Web lokacija, koja
se nalazi na adresi: http://www.microsoft.com.
Meunarodne lokacije: obezbeuju podatke ili statistike podatke,
rasporede, direktorijume, razliite informacije. Primer bi bila lokacija
za US Census Bureau ili lokacija za Food and Drug Administration,
na adresi: http://www.fda.gov.
Zabavne lokacije: mogu da sadre muzike, vesti o igrama ak
i vesti i informacije o zabavnoj industriji. Primer bi bila lokacija o
117
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
muzikim etiketama, televizijskoj stanici ili lokacija o filmu koji e
se uskoro prikazivati. Jedan primer zabavne lokacije se moe pro-
nai na MSN Web lokaciji na adresi: http://zone.msn.com/en/root/
freeonline.htm.
Obrazovne lokacije: obino imaju URL adresu koja se zavrava
sa .edu; promoviu obrazovne institucije ili obezbeuju informa-
cije o kolama. To ukljuuje lokacije za srednje kole i univerzi-
tete, lokacije koje nude obrazovanje, i lokacije za pojedine vie
kole. Primer ovakve lokacije je lokacija Harvardskog Univerziteta
na adresi: http://www.harvard.edu.
Informativne lokacije: obezbeuju informacije o lokalnim, regio-
nalnim, nacionalnim i meunarodnim dogaajima; mogu se odno-
siti na tampane verzije asopisa i novina ili na televizijske stanice.
U ovakve lokacije spadaju lokacije kao to su The New York Times,
The Washington Post, lokacije za nacionalne ili kablovske informa-
tivne stanice, ili lokacije nedeljnih asopisa. Primer bi bila MSNBC
Web lokacija na adresi: http://www.msnbc.msn.com/.
Line lokacije: prikazuju pojedince.
Tanost Web lokacije
belekA
Samo zato to je lokacija usmerena ka uskom krugu ljudi ili pokuava neto da vam
proda, ne znai da je loa. Treba da ste svesni kome je namenjena i njenoj svrsi da
biste mogli da razumete kako da koristite informacije do kojih ste doli.
Kad pogledate lokaciju, morate da odredite koje je vrste lokacija, a zatim
moete da proverite pet kljunih komponenata koje e vam pomoi da
utvrdite da li su informacije na njima pouzdane. Tih pet komponenata su:
Izvor informacija: Ko je napravio lokaciju? Da li ta osoba ili orga-
nizacija imaju iskustvo, znanje, potvrdu koja potvruje njegovo ili
njeno znanje o temi? Pazite se lokacija koje se maskiraju u lokacije
o vestima ili da su informativnog karaktera, a zapravo pokuavaju
da vas ubede da verujete u odreeno miljenje ili stav.
Tanost: Moete uraditi mnogo toga to vam moe pomoi da
utvrdite da li su informacije tane. Pogledajte lokaciju. Da li loka-
cija ima navedene reference? Da li one ukljuuju veze ka drugim
pouzdanim lokacijama? Da li stranica izgleda profesionalno i da li
ima pravopisnih greaka i nekih drugih greaka?
118
Poglavlje2
Objektivnost: Da li je lokacija objektivna? Drugim reima, da li je
nepristrasna? Da li su izneseni argumenti obe strane, ili su samo
predstavljene injenice bez izvoenja zakljuka? Da li se na toj loka-
ciji neto prodaje? Da li se govori samo o jednoj strani injenica
kako bi vas nateralo da poverujete u odreeno stanovite?
Aktuelnost: Da li je lokacija aktuelna? Da li se esto aurira? Da li
govori o buduim dogaajima koji e se zapravo desiti tek za dve
godine?
Pokrivenost: Da li lokacija nudi velik broj informacija ili samo
nudi informacije za jednu vrstu publike? Da li lokacija spominje
druge Web stranice i druge Web lokacije koje prezentuju ak vie
informacija o toj temi?
Kako mogu da koristim te informacije? Da li su
zatiene? Da li korienje neega na internetu oznaava
plagijatorstvo?
Sve to je napisano, ak i ono to piete za kolu autorski je zatieno
od trenutka kada ste to napisali. Samo zato to neto nema obavetenje
o autorskim pravima ne znai i da nije zatieno autorskim pravima. Ako
koristite neto bez dozvole, sem u nekoliko veoma specifinih instanci, vi
kradete. Treba da pogledate na koje naine moete da koristite informacije
na internetu i kako da drugima omoguimo da saznaju gde ih mogu pro-
nai.
Autorsko pravo znai da vlasnik video zapisa, CD-a, Web lokacije, knjige,
asopisa ili lanka kontrolie ko moe da koristi njegov rad i na koji nain.
Dve glavne oblasti krenja autorskog prava su preuzimanje muzike i distri-
buiranje prijateljima i preuzimanje ispita sa interneta koje uenici prikazuju
kao da je to njihovo delo. Obe ove aktivnosti su nelegalne i potpadaju pod
kaznu i krivino gonjenje.
Razumevanje plagijatorstva i zakona o autorskim pravima
Zamislite da imate rok za predaju istraivakog rada i da nemate dovoljno
vremena da rad napiite za dobru ocenu. Na pamet vam pada savren plan.
Odlazite na mreu i nabavljate kompletan istraivaki rad i potpisujete ga
svojim imenom. Ili jo bolje, predate izvetaj koji je neko uradio prole
godine kao da je va. Nastavnik nikad ne bi saznao, pa da li to moe
nekoga da povredi?
U redu, to vam ba nije prijatno. Moda bi trebalo da uradite malo doma-
eg. Odete na mreu i koristite jedan od pretraivaa da biste pronali neke
119
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
informacije sa dva ili vie izvora. I to to ste pronali samo iseete i nalepite
na va rad. Na kraju krajeva, da ste to radili od poetka, i dalje biste kori-
stili izvore, moda biste ih samo parafrazirali, malo izmenili red rei i stavili
neke reference. Pa kakva je razlika, niko nikad ne bi saznao. Vi to ionako
samo koristite za kolski izvetaj.
3 pRAVilA o AutoRskim pRAVimA koje tRebA zApAmtiti:
1. Moete da koristite neto ako imate dozvolu od autora.
2. Moete da koristite neto ako ste to vi kreirali.
3. Moete da koristite kratki odlomak ako ste na odgovarajui nain pomenuli
vlasnika.
Iako svaka od ovih stvari moe zvuati dovoljno naivno, to su sve primeri
plagijatorstva. Plagijatorstvo je korienje neega to niste vi kreirali i
uveravanje nekoga da ste to vi uradili.
Ako koristite neto sa interneta bez neije dozvole ili ak sa dozvolom bez
pominjanja vlasnika, onda ste poinili plagijatorstvo. Najbolje je da shvatite
pravila i zatim da ih se drite.
Rasterivai mita o autorskim pravima
Postoji mnogo mitova o zakonima o autorskim pravima. Na primer:
1. Ako se neto nalazi na internetu, to svi mogu da koriste. Zar
se to ne smatra javnim domenom? Ne. Samo zato to je neto na
internetu ne znai da se nalazi na javnom domenu (public doma-
in). Javni domen je re za informacije koje se nalaze tamo negde i
koje su dostupne za besplatno korienje. Originalne ekspirove rei
se obino nalaze na javnom domenu, iako bi neija interpretacija
ekspira trebala biti autorski zatiena. Ako je neto dostupno javno-
sti, ne znai da je besplatno i da je dostupno za neogranieno kori-
enje.
belekA
Dozvola je neto to se odnosi na Web lokaciju. Na primer, na nekim lokacijama koje
nude fotografije, dozvoljeno vam je da koristite slike na vaoj Web lokaciji ako ste
naveli kreatora i/ili obezbedili vezu do umetnikove Web lokacije. Ako imate pitanja,
meutim, pitajte.
120
Poglavlje2
2. Ako koristim informacije i dam ih nekome bez naknade, tada
ja mogu da ih koristim na koji god nain elim. Ne. ak ako
koristite neto i ne naplaujete to, moete i dalje da krite autorska
prava. Ako kopirate pesmu vaeg omiljenog benda i podelite je sa
svojim prijateljima, re je o krenju zakona o autorskim pravima. Vi
ste ukrali tu pesmu i ne moete da je dajete drugima bez dozvole.
3. Ako nije naznaeno da je autorski zatieno, onda je besplatno
za korienje. Ne. Samo zato to niste videli tekst na kome pie da
je autorski zatieno, ne znai da nije. Od trenutka kad neto napie-
te, to je zatieno zakonom o autorskim pravima.
4. Student sam. Dok god koristim neke informacije zbog kole,
mogu da kopiram. Ne moete koristiti informacije na internetu bez
dobijanja dozvole samo zato to ste uenik. Na primer, obino vam
je dozvoljeno da koristite fotografije sa interneta u kolskim izveta-
jima, ali one moraju ostati u vaem linom posedovanju ili u okviru
nastave osim ako je kola dala dozvolu da se slike koriste. Ne moe-
te ih postaviti na kolskoj Web lokaciji ili ih negde objaviti.
belekA
Primeri koji su se koristili u ovoj knjizi su uokviru MLA standarda. Treba da pitate svog
nastavnika o standardima koje on zahteva ili kola.
5. Pa dobro, nikad ih neu ni koristiti. Dobijanje dozvole je popri-
lino nemogue. Niko mi nee dozvoliti da koristim svoj rad,
osim ako ne platim ogromne svote novca za to. Suprotno od
uobiajenog verovanja, esto je veoma lako dobiti dozvolu za kori-
enje stavki na internetu, ukljuujui slike na Webu. U nekim slua-
jevima, kole mogu da pregovaraju sa umetnikom da dobiju pristup
slikama za jedinstvenu cenu. Za linu upotrebu, ljudi su esto voljni
da dozvole jednokratno korienje. Kad god koristite neiji tui ma-
terijal, uvek napiite reenicu koja navodi vlasnika.
Navoenje informacija
Dobili ste dozvolu da koristite neki materijal, ili ste citirali reference koje
ste pronali na mrei u vaem izvetaju, ili ste koristili izvor na mrei tokom
pisanja svoj rada. Sada treba da pokaete nastavniku gde ste pronali infor-
macije. Kada znate kako da korektno navedete izvore na internetu, to
osigurava da e drugi biti u mogunosti da pronau originalni materijal.
Na kraju, treba da navedete URL adresu; naziv dokumenta ili opis; datum
121
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
objavljivanja, aurnu informaciju ili datum kada ste preuzeli informacije, i
sve autore.
Postoje razliiti standardi za ispravno navoenje informacija. Tri najuobia-
jena metoda su MLA format, APA format i Chicago Manual of Style. Mnoge
kole koriste MLA stil, dok je APA uobiajen za novine, a Chicago Manual
of Style je popularan kod asopisa i knjiga.
citAti:
Moete pronai vie informacija na mrei o sledeim standardima za navoenje
informacija:
MLA:
http://www.bedfordstmartins.com/online/cite5.html
APA:
http://www.bedforstmartins.com/
Chicago Manual of Style:
http://www.bedfordstmartins.com/online/cite7.html
esto ete na mrei nalaziti lanke koji su ponovo objavljeni iz asopisa ili
novina. Oni moraju da se navedu drugaije nego stavke koje su kreirane
samo za internet.
Ispod su primeri razliitih naina navoenja stavki koje su pronaene na
mrei:
Internet lanak zasnovan na tampanom izvoru
Begun, Bret. Off-Broadway: Play With Your Food. Newsweek. 3 May 2004.
http://www.msnbc.com/id/4824770.
lanak u magazinu na mrei
Darman, Jonathan. Buying Frenzy. Newsweek Online. 23 April 2004.
http://msnbc.com/id/4818347.
Nezavisni lanak na mrei
Almind, Gert J. History of American Juke-Joints. Downloaded 27 April 2004.
http://www.juke-box.dk/gert-juke-joints.htm.
122
Poglavlje2
CD-ROM
Shelley, Mary Wollstonecraft. Frankenstein. Classic Library. CD-ROM.
Alameda: Andromeda, 1993.
Renik na mrei ili enciklopedija
Jukebox. MSN Encarta Dictionary. Downloaded 25 April 2004. http://
encarta.msn.com/dictionary_1861623428/jukebox.html.
Elektronska pota
Smith, John. Re: History of Smith Jukeboxes. E-mail to the author. 25 April
2004.
Koje sve zabavne stvari postoje na World
Wide Webu?
Nauili ste na koje sve naine moete da radite istraivanje na internetu,
da pronaete informacije koje vam trebaju za kolu, ali ta je sa zabavnim
stvarima? Ono to World Wide Web ini tako atraktivnim jeste to to on
ima sposobnost slanja multimedijalnih datoteka putem interneta. Pod njima
podrazumevamo muziku i video zapise. Web moe biti interaktivan, to
znai da moete da radite stvari i da odmah reagujete. Moete, ak i da
kupujete preko Weba. U ovom odeljku, istraiemo nekoliko stvari koje
moete da radite u prozoru pregledaa.
Da li mogu da sluam muziku na mom pregledau?
kAko znAte DA je mp3 legAlAn?
Kad god distribuirate muziku koja nije vaa, krite zakon. Ako je niste napisali, nije
vae vlasnitvo.
Moete preuzeti MP3 datoteku na va vrsti disk i zadrati je 24 sata. Nakon toga,
morate je ili ukloniti sa vaeg sistema ili platiti.
Zvuk putem interneta je izuzetno popularan. Moete sluati glasove,
muziku, intervjue, zvune zapise, ak radio stanice. Dva najpopularnija
pregledaa imaju ugraene alatke koje vam omoguavaju da reprodukujete
audio datoteke. Postoji mnogo razliitih vrsta audio datoteka, ukljuujui
one sa.WAV, .MP3, i .AU oznakama tipa datoteke. Doskora, da biste uli
123
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
audio datoteku, trebalo je da preuzmete itavu datoteku, to je esto trajalo
dugo vremena. Sada postoji protoni audio zapis (streaming audio)
koji omoguava audio zapisu da pone sa reprodukcijom tokom slanja
datoteke na va raunar.
Jedan od najpopularnijih programa za audio reprodukciju je Windows Media
Player. Kada naete vezu ka audio zapisu tokom pregledanja, Web pregle-
da obavetava Web server da elite da pristupite audio datoteci. Pregleda
pokree mali program koji se zove Media Player, koji zatim reprodukuje
audio datoteke. Kad datoteka pone da se reprodukuje, pregleda nastavlja
da razgovara sa Web serverom i ostatak datoteke se alje putem vaeg pre-
gledaa dok muzika nastavlja da se reprodukuje.
Njegova prednost je u tome to ne morate dugo da ekate da se datoteka
preuzme pre nego to ponete da uivate u muzici.
Popularna vrsta audio datoteka danas je MP3 muzika datoteka. MP3 dato-
teke su datoteke izuzetno visokog kvaliteta uprkos njihovoj relativno maloj
veliini. Moete ih reprodukovati koristei va pregleda i Windows Media
Player kako je gore opisano. Meutim, takoe moete izabrati da preuz-
mete MP3 datoteke na va vrsti disk i reprodukovati ih na odvojenom MP3
programu za reprodukciju ili ak na Windows Media Playeru kada niste
povezani na internet.
Jedna od glavnih problema vezanih za MP3 datoteke je njihovo nelegalno
deljenje. Upamitite, ne moete preuzimati datoteke bez dozvole.
belekA
Postoje drugi internet softverski programi za radio koji rade odvojeno od vaeg
pregledaa, kao to je MusicMatch.
Jedna od najinovativnijih novih tehnologija na internetu je mogunost da
primanja radio talasa. Moete pristupati kako tradicionalnim radio stani-
cama koje se emituju na mrei i stanicama koje se emituju samo na inter-
netu. U veini sluajeva, radio talasi se pretvaraju u format koji raunar
moe da proita i zatim da se ponovo reprodukuju putem RealPlayera ili
Windows Media Playera sa vaim internet pregledaem. Dok sluate radio
stanicu, va pregleda je u neprekidnom kontaktu sa Web serverom, aljui
i primajui datoteke.
Uz popularnu muziku, takoe moete sluati izgovor rei, istorijske govore,
i ak slati poruke prijateljima koristei audio mogunosti vaeg pregle-
daa.
124
Poglavlje2
Da li mogu da gledam video zapise na pregledau?
Postoje razliiti tipovi video zapisa koje moete gledati na vaem pregle-
dau. Kao i sa muzikom, neki zahtevaju da imate instaliran poseban softver,
od kojih veina dolazi sa najpopularnijim pregledaima.
Veina popularnih naina da pogledate video putem interneta je kroz pro-
toni video. Poput protonog audio zapisa, protoni video zapis (trea-
ming video) vam omoguava da reprodukujete video zapise na internetu
a da ne ekate da preuzmete itav video zapis na svoj raunar. Datoteka se
alje na va raunar dok gledate video zapis.
Da biste videli video zapis na internetu, on se prvo deifruje da bi datoteka
mogla elektronski da se proita. Kliknite potom na vezu ili ikonu u Web
pregledau i pregleda alje poruku serveru pitajui ga za video zapis.
Server alje datoteku pregledau dok ga gledate, a pregleda je u neprekid-
nom kontaktu sa Web serverom, preuzimajui ostatak video zapisa. Video
datoteka ne ostaje na vaem sistemu kada zavrite sa gledanjem. Protoni
video zapis je popularan na lokacijama koje reklamiraju filmove koji e se
tek prikazivati. esto moete pogledati kratki film o filmu u obliku proto-
nog video zapisa.
Da li mogu da igram igre na pregledau?
Igranje igara je dostupno kroz veliki broj softverskih aplikacija, o kojima
emo kasnije vie uiti u okviru ovih predavanja. Meutim, takoe moete
igrati igre na vaem pregledau uz pomo drugih softverskih programa
koji rade u okviru pregledaa, kao to su Java, Shockwave i Flash. Svi oni
ine da va pregleda bude interaktivan. Neke od tih igara su kreirane da
moete da se igrate sami. Na primer, ako odete na odeljak sa igrama na
lokaciju Yahoo!, videete razliite igre na mrei koje moete da igrate na
vaem pregledau. URL adresa je: http://games.yahoo.com.
Java igre se pokreu u neemu to se zove Java applet. To je mali pro-
gram koji se zapravo otvara unutar pregledaa. Kree se kroz poseban
proces da bi interpretirao informacije u apletu i sadri animacije i druge
stavke koje se kreu i dozvoljavaju vam da budete u interakciji sa drugim
stavkama na ekranu.
Shockwave je drugi program koji je aktivan u okviru vaeg pregledaa,
dizajniran za multimedijalni sadraj. Pored slika, takoe moe da sadri
muziku i zvune efekte.
125
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Fle je mali program kreiran da bude aktivan u vaem Web pregledau i
daje animacije, zvuk i interaktivnost Web stranicama. esto ete sretati Fle
fimove na mrei. Fle sadraj se prenosi do vaeg raunara na skoro isti
nain kao to se protoni video i audio zapis alje do vaeg pregledaa. On
vam ak omoguava da putate veoma duge filmove a da za preuzimanje
datoteke ne morate dugo da ekate.
Sve ove stavke vam omoguavaju da reprodukujete veoma detaljne, brze
igre putem interneta.
Da li mogu da kupujem stvari na World Wide Webu?
Kupovina postaje svakim danom sve popularnija na Webu. Zapravo, irom
sveta, ljudi daju milijarde dolara svake godine za kupovinu na mrei.
Kupovina na mrei je mogua i bezbedna zato to programi kriju vae
vane informacije i te informacije su vidljive samo prodavnici sa koje kupu-
jete.
upozoRenje
Ako pristupate bezbednim lokacijama preko svoj javnog raunara, kao to je onaj
u kolskoj biblioteci, veoma je vano da se odjavite sa lokacije kada prestanete
da radite na raunaru. Obino postoji opcija za odjavljivanje koja e ukloniti vae
korisniko ime i/ili lozinku.
upozoRenje
Pre nego to ita kupite na internetu, morate da dobijete dozvolu od roditelja ili
staratelja ako ste mlai od 18 godina. U svim sluajevima, bez obzira na vae
godine, uvek treba kritiki da istraite Web lokaciju. Uverite se da je lokacija legitimna
pre nego to date bilo kakve osetljive informacije kao to su ime, adresa ili broj
kreditne kartice.
Pored toga to moete kupovati kod prodavnica koje moda takoe pro-
daju svoju robu u lokalnom trnom centru, postoje lokacije koje se bave
aukcijama i hiljade Web lokacija koje prodaju robu samo na mrei. U
Pogljavlju 4 istraiemo neke od predostronosti koje morate da obavite
kada kupujete na mrei. Uz odgvarajue bezbednosne mere, moete da
kupujete bilo ta na mrei.
126
Poglavlje2
ta ste nauili o World Wide Webu?
U ovoj lekciji istraili ste najpopularniji deo interneta: World Wide Web.
Web sadri muziku, video zapise, zvuk, slike i druge mulitmedijalne opcije
to ini nepreglednu koleciju informacija za poslovanje, obrazovanje i
zabavu.
Istraili ste mnoge razliite komponente u ovom poglavlju, ukljuujui:
Web pregledae
maine za pretraivanje
plagijatorstvo i zakone o autorskim pravima
sluanje muzike putem pregledaa
gledanje video zapisa putem pregledaa
igranje igara putem pregledaa
kupovanje stvari na mrei
ta je sledee?
U sledeoj lekciji, istraiete ostale dostupne aktivnosti na internetu, uklju-
ujui slanje elektonskih poruka i korienje usluga slanja instant poruka.
Pregledajte sledee stavke:
Bot
Naziv domena (Domain name)
Maina za opta pretraivanje
(General Purpose Search Engine)
Matina stranica
Hipertext
Hypertext markup language
(HTML)
Hypertext transfer protocol
(HTTP)
Indeks program (Index program)
Interfejs
Java aplet
Linear Web site
Maina za meta pretraivanje
(Meta Search Engine)
Piraterija
Javni domen (Public domain)
Nasumina Web lokacija (Random
Web site)
127
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Yahoo Games: http://games.yahoo.com
Favorite Poem Project: http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
National Digital Library Site: http://memory.loc.gov/
Istraite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledea
pitanja:
b. Od ponuenih, koje je vrste ova lokacija? Izaberite jednu od slede-
ih : advokatura, komercijalna, informativna, zabavna, obrazovna,
novinska ili lina.
c. Ispitajte ko je vlasnik lokacije. Ko je izvor? Objasnite.
d. Istraite tanost lokacije. Da li su na lokaciji navedene reference? Da
li postoje veze sa drugim lokacijama? Da li je profesionalna?
e. ta ste dobili od lokacije? Da li ste nali neto korisno na ovoj Web
lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje neto, da li postoje informa-
cije koje su vam korisne?
f. Pogledajte lokaciju i ispitajte njenu objektivnost. Da li je pristrasna, ili
nije pristrasna? Na koji nain to moete utvrditi?
Maina za pretraivanje (Search
engine)
Baza podataka maine za pretrai-
vanje (Search engine database)
Program za pretraivanje interneta
(Spider)
Protoni audio zapis (Streaming
audio)
Protoni video zapis (Streaming
video)
Krstarenje internetom
Vrhunski domen (Top-level
domain (TLD))
Stablo Web lokacije
Uniform resource locator (URL)
Web pregleda
Web stranica
Web lokacija
128
Poglavlje2
g. Ispitajte hronologiju lokacije. Kada je kreirana?
h. Sve u svemu, da li verujete da je ova lokacija pouzdana? Zato jeste
ili zato nije?
i. ta vi mislite o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Objasnite vezu izmeu World Wide Weba i interneta.
2. U nazivu ovog domena, identifikujte svaku od komponenata:
http:
www:
favoritepoem.org:
thevideos:
index.html:
3. Navedite koje biste korake preduzeli da ste hteli da pretraite inter-
net kako biste pronali informaciju o Mount Vernonu.
4. Opiite razlike izmeu lokacija o advokaturi, komercijalnih lokacija i
obrazovnih lokacija. Ako ste pronali informaciju o istoj temi na sve
tri lokacije, na koji nain ta informacija moe biti razliita? Da li bi se
promenio nain na koji koristite informaciju?
5. Opiite znaaj etike na internetu. Zato bi trebalo da bude vano to
ste dobili dozvolu pre korienja informacija na Web lokacijama?
129
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Veba: Maina za pretraivanje
1. Koju ste mainu za metapretraivanje izabrali?

2. Koju ste mainu za opte pretraivanje izabrali?

3. Koju ste temu izabrali?

4. Koristei mainu za metapretraivanje, koliko ste rezultata dobili?

5. Koliko ste rezultata dobili koristei mainu za opte pretraivanje?

6. Koji je naziv URL-ova za prve dve lokacije koje je vratila maina za
metapretraivanje?

7. Koji je naziv URL-ova za prve dve lokacije koje je vratila maina za
opte pretraivanje?

8. Koja je osnovna razlika koju ste primetili izmeu maine za metapre-
traivanje i maine za opte pretraivanje ?

9. Razgovarajte o tome zato biste izabrali da koristite jednu vrstu
maine za pretragu umesto druge. Navedite primere za svaku.

130
Poglavlje2
10. Objasnite zato mislite da su rezultati razliiti kod svake od maina
za pretragu.

131
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
.
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
a
?
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
e
d
i
b
l
e
g
e
a
r
.
c
o
m

h
t
t
p
:
/
/
c
y
b
e
r
s
p
a
c
e
r
s
.
c
o
m
/
h
o
m
e
.
h
t
m
l

h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
a
t
a
c
c
.
a
b
.
c
a
/
m
a
k
e
g
o
o
d
c
o
n
n
e
c
t
i
o
n
s
/

f
o
r
7
-
1
2
.
h
t
m
l
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
n
o
r
w
i
c
h
.
e
d
u
/
c
y
b
e
r
e
t
h
i
c
s

h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
r
o
l
l
i
n
g
s
t
o
n
e
.
c
o
m

Vrste Web lokacija i radni list ispravnosti
1. Popunite radni list da biste utvrdili vrstu i ispravnost svake od dole
navedenih Web lokacija:
132
Poglavlje2
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
.
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
a
?
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
e
x
p
e
d
i
a
.
c
o
m
/
d
a
i
l
y
/
d
e
a
l
s
/
h
o
t
e
l
d
e
a
l
s
.
a
s
p
h
t
t
p
:
/
/
e
n
t
e
r
t
a
i
n
m
e
n
t
.
m
s
n
.
c
o
m

h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
w
h
i
t
e
h
o
u
s
e
.
g
o
v

h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
c
i
a
.
g
o
v

(nastavak tabele)
133
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
.
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
a
?
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
d
e
l
l
.
c
o
m

h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
m
a
r
i
n
i
j
.
c
o
m

(nastavak tabele)
134
Poglavlje2
2. Pregledajte etiri lokacije koje ste zapisali u prethodnoj vebi koje se
odnose na maine za pretragu. Popunite tabelu ispod za ove etiri
Web lokacije.
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
a
?
135
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
a
?
136
Poglavlje2
Poglavlje 2: Pregled
ta ste nauili o World Wide Webu
U ovoj lekciji ste istraivali najpopularniji deo interneta: World Wide Web.
Na Webu moete pronai muziku, video zapise, zvuk, slike i druge multi-
medijalne opcije koje ine nepreglednu zbirku informacija za poslovanje,
obrazovanje i zabavu.
U ovom poglavlju ste istraili mnoge razliite komponente, ukljuujui:
Web pregleda
alatke za pretragu
pirateriju i zakone o autorskom pravu
presluavanje muzike preko pregledaa
gledanje video zapisa na pregledau
igranje igara na pregledau
kupovanje na mrei
Program za pretraivanje interneta (Bot)
Naziv domena
Maina za opte pretraivanje (General Purpose Search Engine)
137
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Matina stranica
Hipertekst
Hypertext markup language (HTML)
Hypertext transfer protocol (HTTP)
Indeks program
Interfejs
138
Poglavlje2
Java aplet
Linearna Web lokacija
Maina za metapretraivanje (Meta Search Engine)
Piraterija
Javni domen
Nasumino odabrana Web lokacija
Alatka za pretragu
139
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Baza podataka alatke za pretragu
Program za pretraivanje interneta (Spider)
Protoni audio zapis (Audio streaming)
Protoni video zapis (Video streaming)
Krstarenje internetom
Top-level domen (TLD)
Stablo Web lokacije
140
Poglavlje2
Uniform resource locator (URL)
Web pregleda
Web stranica
Web lokacija
Web lokacija o autorskim pravima:
http://www.benedict.com
Macromedia:
http://www.macromedia.com
MusicMatch:
http://www.musicmatch.com
US Copyright Office:
http://lcweb.loc.gov/copyright
Yahoo igre:
http://games.yahoo.com
Favorite Poem Project:
141
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
National Digital Library Web lokacija:
http://memory.loc.gov/
Istraite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledea pita-
nja:
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Od ponuenih, koje je vrste ova lokacija? Izaberite jednu od slede-
ih: advokatura, komercijalna, informativna, zabavna, obrazovna, no-
vinska ili lina.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
c. Ispitajte ko je vlasnik lokacije. Ko je izvor? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
142
Poglavlje2
d. Istraite tanost lokacije. Da li su na lokaciji navedene reference? Da
li postoje veze sa drugim lokacijama? Da li je profesionalna?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. ta ste dobili od lokacije? Da li ste nali neto korisno na ovoj Web
lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje neto, da li postoje informa-
cije koje su vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Pogledajte lokaciju i ispitajte njenu objektivnost. Da li je pristrasna, ili
nije pristrasna? Na koji nain to moete utvrditi?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
143
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
g. Ispitajte hronologiju lokacije. Kada je kreirana?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
h. Sve u svemu, da li verujete da je ova lokacija pouzdana? Zato jeste
ili zato nije?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
i. Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
144
Poglavlje2
1. Objasnite vezu izmeu World Wide Weba i Interneta.
2. U nazivu ovog domena, identifikujte svaku od komponenata:
http:
www:
favoritepoem.org:
thevideos:
index.html:
3. Navedite koje biste korake preduzeli da ste hteli da pretraite inter-
net kako biste pronali informaciju o Mount Vernonu.
4. Opiite razlike izmeu lokacija o advokaturi, komercijalnih lokacija i
obrazovnih lokacija. Ako ste pronali informaciju o istoj temi na sve
tri lokacije, na koji nain moe biti razliita? Da li bi se promenio na-
in na koji koristite informaciju?
5. Opiite znaaj etike na internetu. Zato bi trebalo da bude vano to
ste dobili dozvolu pre korienja informacija na Web lokacijama?
145
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Poglavlje
3
147
Drugi internet
U ovom poglavlju istraili ste World Wide Web, najpopularniji deo
interneta. Meutim, postoje druge uzbudljive oblasti interneta. U ovom
poglavlju, istraiete neke od tih komponenata, kao to je elektronska
pota, instant poruke, igranje igara i deljenje datoteka.
U ovom poglavju, odogovoriete na sledea pitanja:
ta jo mogu da uradim sa e-potom?
ta su instant poruke?
Da li mogu da igram igre na mrei sa drugima?
ta je deljenje datoteka i kako funkcionie?
Kako da znam da li je legalno deliti datoteke?
Kako da poaljem e-poruku?
Elektronska pota ili e-pota je jedan od najvie korienih programa
na internetu. Svakog dana, milioni poruka se poalju i prime irom sveta.
Svako ko ima pristup internetu moe da poalje i primi ove poruke,
poznatije kao e-pota. Na slici 3-1 prikazana je najee koriena e-
pota.
148
Poglavlje3
Slika 3-1 Primer elektronske pote
E-pota funkcionie na skoro isti nain na koji funkcionie na obini
potanski sistem. Postoji pota, potanski sanduii, adrese i poruke. E-
pota se isporuuje trenutno. Brzina elektronske pote je navela ljude da
obinu potu nazovu snail mail (spora pota) poto je mnogo sporija
od e-pote.
Bie vam potreban softver za e-potu da bi slali i primali poruke. Va sof-
tver se moe nalaziti na World Wide Webu ili moe biti poseban program
na vaem raunaru, kao to je Microsoft Outlook. U svakom sluaju, oba
rade na isti nain i zahtevaju sledee korake:
Da sastavite poruku.
Da kliknente na dugme Poalji i va softver pretvara poruku u digi-
talni format.
Digitalna poruka se kree internetom preko servera pote (mail
server).
Server pote prikuplja dolaznu e-potu, sortira je i zatim je distribu-
ira namenjenim primaocima.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Drugiinternet
149
Da biste slali i primali poruke e-pote, treba da imate nalog e-pote. Vaa
kola, preduzee ili dobavlja internet usluga (Internet Service Provider
(ISP)) e vam podesiti nalog e-pote. Takoe, postoje nalozi na mrei koji
vam dozvoljavaju da kreirate nalog e-pote i da aljete i primate e-potu bez
novane naknade. Jedna takva lokacija je Hotmail.
Svaka adresa e-pote se sastoji od istih delova. Ona sadri korisniko ime,
koje esto vi sami izabirate, simbol @ i naziv domena. Na primer: ako ue-
nica Sali dobije nalog e-pote na Hotmailu, njen nalog bi mogao da se zove:
SStudent@hotmail.com ili ona moe da izabere neto mnogo pametnije,
kao to je SassySally@hotmail.com.
Za svaki nalog e-pote dobiete jedinstveno korisniko ime i lozinku koja
e vam trebati svaki put kada proveravate vau e-potu. Svaka adresa e-
pote mora biti razliita. Potom, kada vam neko poalje e-potu, ona e
stii koristei vau jedinstvenu adresu.
Slika 3-2 Microsoftov Outlook Express
VebA nA Asu
Dovrite vebu da biste podesili nalog e-pote u Hotmailu ili na serveru vae kole.
150
Poglavlje3
Slika 3-3 Hotmailov internet prozor e-pote
Kako aljem i primam e-potu?
Sve poruke e-pote su istog osnovnog formata, tako da ako razumete kom-
ponente, neete imati problema da aljete i primate e-poruke sa bilo koje
aplikacije.
Svaka poruka sadri iste osnovne komponente, kao to je prikazano na
Slici 3-4 koja se nalazi dole.
belekA
Veina programa za slanje poruka sadri neku vrstu adresara koji vam omoguava da
sauvate svoje omiljene adrese e-pote.
Vebe nA Asu
Dovrite vebu kreiranja, slanja i primanja poruke e-pote.
Drugiinternet
151
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 3-4 Poruka e-pote sa tipinim komponentama
U te komponente spadaju:
Ime i adresa primaoca: isto kao kad aljete pismo, morate da
naznaite ime i adresu osobe kojoj aljete poruku.
Ime i adresa poiljaoca: ovo je vae ime i adresa, obino se auto-
matski dodaje program za e-potu. Moete da promenite kako e
izgledati onima koji budu primali poruku.
Tema (Subject): tema vae e-poruke koja se pojavljuje u listi novih
poruka na raunaru primaoca.
emocije u e-poRukAmA
Moete pomoi emocije u vaoj e-poruci tako to ete otkucati sledee simbole:
:-) Osmeh
;-) Namigivanje
* Poljubac
{{{***}}} Zagrljaji i poljupci
:-( Namrgoen
:-o okiran
152
Poglavlje3
Vreme i datum: obino ih automatski umetne program za slanje
poruka; oznaava vreme kada je osoba poslala poruku.
Glavno telo poruke (Body): prostor na kome piete poruku.
Prilozi (Attachments): moete da priloite datoteku osobi kojoj
aljete poruku, koja moe da sadri slike, zvuk, programe ili doku-
mente.
Carbon Copy (cc): moete da unesete e-adresu neke druge osobe
u cc polje i ta osoba e primiti kopiju te poruke.
Blind carbon copy (bcc): to je isto to i carbon copy, ali prima-
lac ne zna da aljete kopiju osobama kojima su naznaene u bcc
polju.
Kada sastavite e-poruku popunjavanjem ovih informacija, poslaete poruku
primaocu. S druge strane, nakon to server pote primi e-poruku, sortira je i
poalje odgovarajuem potanskom sanduiu, primalac e moi da otvori
poruku i proita je.
Kada primate e-poruku, moete je odtampati da biste je kasnije pogledali,
sauvati je za kasnije, obrisati je i osloboditi se poruke, odgovoriti osobi
koja vam je poslala poruku ili proslediti poruku nekoj drugoj osobi.
Pravila o e-porukama
E-pota je bri nain komuniciranja nego to je to sluaj sa obinom potom.
Zbog brzine i lakoe, ljudi esto zaboravljaju da vi i dalje komunicirate sa
drugom osobom. Kada razgovarate sa nekim uivo, moete da vidite da li
se ljuti na vas, da li mu je razgovor dosadan, da li je ljut zbog neeg drugog
ili ne obraate panju na ono to govore, ve na njihov govor tela.
Kad razgovarate sa vaim prijateljima, verovatno gledate njihove izraze lica,
gledate kako podiu oi, gledate kako se oblae odreenim danima, ak
:-O Vikanje
:-D Smejanje
{ } Zagrljaj
:-P Plaenje
:-| Neodluan
8-) Naoare
:-> Zloa
:-/ Zbunjen
Drugiinternet
153
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
sluate kako brzo ili koliko glasno govore da biste shvatili njihovo raspolo-
enje. Tu opciju nemate u e-poti. Meutim, ako pratite nekoliko osnovnih
pravila, moete biti sigurni da ste i dalje u mogunosti da efikasno komu-
nicirate sa ljudima u e-porukama. U tekstu ispod se nalaze neka pravila,
uopteno poznata kao etika na mrei (netiquette):
skRAenice e-pote
kraenice vam pomau da e-poruka bude kraa i konciznija:
LOL Ba je smeno
IMO Po mom miljenju
BTW Uz to
FYI Za tvoju informaciju
ROTFL Valjam se po podu od smeha
TTYL ujemo se kasnije
VGB Ba je smeno
BG Veliki osmeh
IMHO Po mom skromnom miljenju
FWIW For what its worth
BCNU Vidimo se
IOW Drugim reima
Koristite jasne naslove; ukljuite dovoljno informacija tako da pri-
malac zna o emu ste pisali u e-poruci pre nego to otvori poruku.
Nikad ne ostavljajte prazan red pod nazivom Tema.
Nikad nemojte koristiti VELIKA slova; to se smatra neuljudnim i tee
je itati.
Koristite gramatiku i pravopis. Ako je e-poruka nerazumljiva i sadri
nepravilno napisane rei, bie tee komunicirati.
Izbegavajte fensi formatiranje. Nemaju svi programi za e-potu fensi
slova. Ako koristite softverski program koji nudi fensi pozadinu za
vau e-potu, moda ete eleti i njih takoe da izbegnete. Mnoge
aplikacije sadre njih kao priloge i ljudi esto obriu e-poruke sa
prilozima.
Izbegavajte unoenje brojeva kreditnih kartica, lozinki i drugih oset-
ljivih informacija u e-poti.
154
Poglavlje3
Kada odgovarate na poruke, unesite dovoljno teksta iz originalne
poruke tako da osoba razume o emu ste pisali. Nemojte slati itavu
prepisku.
Ukljuite potpis na kraju svake e-poruke. Potpis obino podrazu-
meva vae ime, adresu e-pote i moda druge znaajne informacije.
Trudite se da potpis bude krai od etiri reda.
Piite to krae e-poruke i pokuajte da koristite kratke pasuse.
Obino je korisno staviti prazan red izmeu pasusa.
Koristite znakove da biste naglasili rei; to moe biti *od velike*
pomoi.
Koristite znakove za podvlaenje da biste podvlaili, kao to je ovde
primer _Romeu i Juliji_.
Koristite ikonice za emocije i akronime da biste dodali emocije
vaim porukama e-pote.
Postoji li neto drugo to mogu da radim sa e-potom?
Pored toga to e-potu moete slati pojedincima ili manjoj grupi, takoe je
moete koristiti da biste se dodali na diskusionu listu. Diskusiona lista je
grupa ljudi koja komunicira putem elektroske pote. Svi oni imaju zajed-
niki interesovanje. Moete slati e-potu na glavnu adresu grupe i zatim e
server pote automatski poslati kopiju svima koji su deo grupe.
Elektronska pota olakava diskusiju o zajednikim interesovanjima. Na pri-
mer, ako grupa uenika pohaa letnju kolu, organizacija koja sponzorie
program moe da oformi listu za sve uesnike. Svaki od uenika bi se pri-
javio (subscribe) na listu. Zatim, mogu da alju poruke jedni drugima.
Kada poaljete jednu poruku na glavnu listu, kopija te poruke e otii svim
uenicima koji su se pretplatili.
Postoji na hiljade lista na internetu, koje pokrivaju razliite teme. Postoji
tako mnogo lista, da ak postoji lista nad listama. Kada jednom pronaete
listu za koju ste zainteresovani, poslaete poruku u kojoj ete zatraiti da
se prijavite. U zavisnosti od liste, obino ete dobiti poruku e-pote nazad,
u kojoj e pisati da ste ili deo grupe ili da e neko odobriti pristup i dodati
vas na listi prijavljenih. Svaka lista ima svoj skup pravila. Proitajte ta pravila
i pratite ih.
Drugiinternet
155
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ta ako ne elim da ekam na e-potu?
Iako je e-pota bra od obine pote, niko vam ne garantuje da ete odmah
dobiti odgovor od nekoga kada mu poaljete e-poruku. Da biste komunici-
rali na mrei u realnom vremenu, moete koristiti alatku za slanje instant
poruka. Realno vreme znai da dok piete poruku u programu za slanje
poruka, drugi mogu to da vide skoro trenutno.
Postoji mnogo razliitih naina za askanje na mrei. Jedan od najpopular-
nijih metoda za askanje je korienjem instant poruke (IM).
upozoRenje
Vie ete proitati o bezbednosti tokom korienja programa za slanje instant poruka
i askanju na mrei u poglavlju 4. Nikad nemojte davati bilo kakve stvarne line
informacije ili adresu nekome koga ste upoznali na mrei.
ta je slanje instant poruka?
Instant poruka je poruka koju ste napisali u prozoru posebne softverske
aplikacije. Osoba sa kojom askate, koja takoe koristi isti softver, trenutno
prima poruku. Da bi slanje instant poruka funkcionisalo, oboje morate (ili
svi ukoliko askate sa vie osoba) da budete povezani na internet i morate
koristiti isti softver. Takoe moete askati (chat) sa vie od jedne osobe
odjednom u sobi za askanje (chat room) koristei neki softverski program
za slanje instant poruka. U sobama za askanje, vi moete da napiete vau
poruku i nju e trenutno videti svi koji su u sobi za askanje. Moete pristu-
piti javnim sobama za askanje u kojima se obino govori o nekoj posebnoj
temi koja vaz zanima, ili moete kreirati svoju sobu za askanje u kojoj se
moete upoznati sa novim prijateljima i askati sa njima.
Postoji nekoliko popularnim IM aplikacija, kao to je Microsoftov MSN
Messenger.
Slika 3-5 prikazuje tipini prozor za slanje instant poruka.
VebA nA Asu
Dovrite vebu na asu i kreirajte, poaljite, primite Instant poruku koristei MSN
Messenger.
156
Poglavlje3
Slika 3-5 Microsoft Messenger Prozor programa za slanje poruka
Kako aljem i primam instant poruke?
Da biste koristili program za slanje poruka, prvo morate da se registrujete
pri usluzi za slanje poruka, da dobijete korisniko ime i lozinku, zatim da
preuzmete softver na va raunar. Softver za sve glavne IM programe vam
omoguava da kreirate listu drugara sa kojima uobiajeno komunicirate.
Na ovaj nain moete videti kad je neka osoba na mrei, da li su aktivne
ili nisu pri raunaru (away) i moete trenutno sa njima da kontaktirate.
Drugiinternet
157
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Moete podesiti va IM softver tako da samo ljudi na vaoj listi mogu videti
kada ste na mrei. Moete izabrati da askate sa jednom osobom ili moete
ii na posebne virtualne sobe i askati sa nekoliko ljudi u isto vreme. Dok
postoje javne sobe za askanje, u kojima moete da se pridruite ljudima
razgovarajui o omiljenom hobiju, filmu ili novoj pesmi, takoe moete
da otvorite svoju privatnu sobu za askanje i da pozovete samo ljude koje
elite da ukljuite.
Kada ste jednom kreirali va nalog, izaberite ime osobe sa kojom elite da kon-
taktirate, zatim upiite poruku na prozoru softvera na vaem raunaru. Istog tre-
nutka, osoba sa tim korisnikim imenom prima poruku i moe vam odgovoriti.
Kada ste udaljeni od raunara, moete ostaviti poruku koja e drugima dati do
znanja da ste u poslu i da trenutno niste dostupni. Mogu izabrati da vam ostave
poruku koja e vas ekati kad se vratite, dok god ste povezani na internet.
Da li mogu da igram igre na mrei?
Ve smo videli u Poglavlju 2 da postoje brojne igre koje moete igrati kori-
stei va pregleda. Meutim, internet ima mnoge druge mogunosti za
igranje igara na mrei.
Krajem 2002. godine Microsoft je predstavio Xbox Live, konzolu za igre
koja povezuje igrae putem interneta. Na slici 3-6 prikazan je Xbox Live.
Slika 3-6 Xbox Live
158
Poglavlje3
Sa ovom novom tehnologijom, ne treba vam internet pregleda, ak ni
raunar da biste igrali igre na internetu. Kupite Xbox Live Communicator
koji e vam omoguiti da igrate igre sa vie igraa (poznato kao igranje sa
vie igraa) i moete deliti sadraj na vrstom disku, menjati i preuzimati
igre sa drugim igraima.
Otkako je Microsoft predstavio Live verziju 2002. godine, druge kompa-
nije, kao to su Sony i Nintendo objavili su na tritu nove igre. Jedna od
prednosti konzola za igranje sa vie igraa kao to je Xbox jeste prilagod-
ljivost igrama. Likovi se razvijaju u zavisnosti od toga kako ih kontroliete.
Moete pauzirati, vratiti se nazad i snimiti igre. Takoe postoje slualice
koje moete koristiti da biste igri dodali zvuk.
Jedna od najveih prednosti korienja konzole za igranje igara sa drugima
na mrei je to to ne morate da ekate da se raunar pokrene, da pronaete
lokaciju na mrei koja nudi igre ili da delite raunar sa drugim resursima.
Konzola za igranje igara ima dugme za pokretanje koje vam daje trenutni
pristup vaim igrama. Jednostavno ukljuite sistem u stuju, poveete se sa
internetom, ukljuite ga i ponete da igrate igre.
Ako nemate Xbox konzolu, moete da konfiguriete vae raunare da biste
igrali igre na mrei. Imaete priliku da poveete raunare i igrate interak-
tivne igre na mrei u Poglavlju 6.
Kako delim datoteke na internetu?
upozoRenje
Mnogi uenici su imali problema sa preuzimanjem muzikih datoteka i potom
deljenjem te muzike sa drugima na internetu putem sistema za deljenje datoteka.
To NIJE legalno. Niste imuni od kanjavanja zato to to radite u koli ili samo delite
datoteke sa vaim drugovima. irom zemlje, vlada goni roditelje i uenike kao i kole
i druge organizacije zbog nelegalnog distribuiranja muzikih datoteka korienjem
softvera za njihovo deljene.
Pre nekoliko godina pojavio se novi trend na internetu. Kao to ste nauili
u Poglavlju 3, najei format za digitalne muzike zapise je MP3. Kako
su te datoteke sve popularnije, nekoliko kompanija je pronalo nain da
postavi aplikacije koje su poznate kao softver za deljenje datoteka. To omo-
guava ljudima da sauvaju digitalne muzike datoteke na svoje raunare i
da ih dele sa drugima na internetu. Deljenje datoteka direktno sa drugima
se zove peer-to-peer deljenje datoteka (peer-to-peer file sharing).
Dok su se prvobitno koristilo za muzike datoteke, deljenje datoteka se
Drugiinternet
159
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
danas proirilo i ukljuuje sve tipove datoteka, kao to su unakrsna tabela
(spreadsheet), dokumenti za obradu teksta, ak i filmovi.
ta je deljenje datoteka i kao funkcionie?
Deljenje datoteka je upravo to: deljenje datoteka sa drugim korisnicima
putem interneta. Da biste koristili deljenje datoteka, treba da imate apli-
kaciju za deljenje datoteka na vaem raunaru. Kada je taj softver jednom
instaliran na vaem raunaru, on povezuje va raunar sa glavnim serve-
rom. Server ne uva datoteke. Te datoteke su sauvane na hiljadama drugih
raunara na internetu. Server sadri listu istih raunara na mrei i indeks
svih datoteka na tim drugim raunarima.
Va raunar, putem softvera za deljenje datoteka, kontaktira sa jednim od
drugih sistema koji uvaju datoteke kojima elite da pristupite. Softver alje
vaem raunaru adresu, vau identifikaciju sa softvera za deljenje datoteka,
i zahteva informacije koje elite. Taj drugi raunar potom alje informacije
putem interneta direktno na va raunar. Tako da vam peer-to-peer sistem
za deljenje datoteka omoguava da se poveete sa drugima na internetu i
da delite datoteke.
Da li je deljenje datoteka legalno?
Samo zato to je neto dostupno na internetu, ne znai da je legalno. Treba
da budete oprezni sa deljenjem datoteka; dobro je da znate ta moete, a
ta ne moete da delite.
Deljenje datoteka samo po sebi nije nelegalno; meutim, mnogi naini
korienja deljenja datoteka su nelegalni. Deljenje datoteka nije legalno
ako kopirate ili preuzmete autorski zatieni materijal, kao to je muzika,
i uinite ga dostupnim drugima na internetu. Deljenje datoteka je korisno
ako ga koristite da biste distribuirali i delili datoteke koje su vae.
Neki ljudi imaju potekoa da shvate zato je nelegalno deliti muzike
datoteke na mrei. Zamislite da ste veoma naporno radili na istraivakom
radu. Potroili ste sate vremena uei, a mogli ste da budete sa svojim pri-
jateljima. Nakon to ste predali svoj istraivaki rad i dobili ocenu za njega,
nastavnik ga je stavio u biblioteku kao primer dobrog rada. Sledee godine,
uenik ode u biblioteku da bi pogledao uzorak rada. Kopira va rad i preda
ga nastavniku. Uz to, poalje kopiju svom prijatelju u drugoj koli u istom
gradu i drugom prijatelju u drugoj zemlji. To je kraa vae imovine na isti
nain kao to je deljenje muzikih datoteka kraa umetnikovog vlasnitva.
160
Poglavlje3
ta ste nauili o drugom internetu
U ovoj lekciji ste nauili ta je to elektronska pota i razliitim nainima
za slanje i primanje e-poruka. Takoe ste bacilli pogled na slanje instant
poruka koje vam omoguava da trenutno komunicirate sa nekim na mre-
im, dok god imate isti softver za slanje instant poruka. Istraili ste naine
za uestvovanje u igrama sa vie igraa korienjem interneta i na kraju,
istraili ste koncept deljenja datoteka i zato je deljenje nekih datoteka
nelegalno.
ta je sledee?
Istraili ste mnoge naine za uivanje i iskoriavaje stvari koje su dostupne
na internetu, ali sada treba da postanete svesni nekih od opasnosti ove
ogromne mree. U sledeem poglavlju ete nauiti koji su naini da zati-
tite sebe dok ste na mrei.
askanje
Diskusiona lista
Elektronska pota (E-pota)
Instant poruka (IM)
Igranje sa vie igraa
Etika na mrei (Netiquette)
Peer-to-Peer deljenje datoteka
Realno vreme
Obina pota (Snail Mail)
Pretplata
40,000_ E-mail lists via Topica: http://lists.topica.com
SOFWeb (E-mail): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm
SOFWeb (Netiquette): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/netiquet.
htm
Drugiinternet
161
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
How Instant Messaging Works: http://computer.howstuffworks.com/
instant-messaging.htm
Pregledajte dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sle-
dea pitanja:
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se neto prodaje na ovoj lokaciji? Ako
se prodaje, ta je to?
c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se na ovoj lokaciji neto prodaje, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
d. Ko objavljuje sadraj na lokaciji? Da li to utie na informacije koje
dobijate sa te lokacije? Objasnite
e. Od nekoliko vrsta internet funkcija koje ste istraili, kao to su elek-
tronska pota i slanje instant poruka, za koju mislite da ete je kori-
stiti najee? Zato? Objasnite kako ete koristiti te funkcije.
f. Da li ste sa ove lokacije doli do neke druge lokacije? Ako jeste, nave-
dite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste
doli sa poetne.
g. Kakvo je vae opte miljenje o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o razlozima zato je elektronska pota tako vana u da-
nanjem poslovnom svetu. Moete li zamisliti na koje se sve naine
moe koristiti elektronska pota?
2. Navedite tri stvari koje treba da imate na umu dok piete e-potu.
Zato su one vane?
3. Navedite razlike izmeu slanja e-poruke i instant poruke. Navedite
primere kada je bolje koristiti svaku od njih.
4. Autor ste vie kratkih pria i elite da one budu dostupne drugim
162
Poglavlje3
uenicima irom sveta, da li biste mogli taj materijal da stavite u si-
stem deljena datoteka kako biste ga podelili sa drugima ili da li biste
naruili zakon o autorskim pravima?
5. Kupili ste CD vaeg omiljenog benda i zatim ste otili na mreu i pre-
uzeli sadraj istog CD-a na vaem raunaru da li je deljenje datote-
ka tada zabranjeno zato to ste kupili CD? Objasnite.
Drugiinternet
163
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ta ste jo nauili o internetu
U ovoj lekciji ste stekli znanje o elektronskoj poti i razliitim nainima
slanja i primanja e-pote. Takoe, bacili ste pogled na slanje instant poruka
koje vam omoguava da komunicirate sa nekim u realnom vremenu na
mrei, dok god imate instaliran isti IM softver. Istraili ste naine za ue-
stvovanje u igrama sa vie igraa koristei internet i konano, istraili ste
koncept deljenja datoteka i zato je deljenje nekih datoteka nelegalno.
Pregledajte sledee termine :
askanje (Chat)
Diskusiona lista
Elektronska pota (E-pota)
Instant poruke (IM)
164
Poglavlje3
Igranje sa vie igraa
Etika na mrei (Netiquette)
Peer-to-Peer deljenje datoteka
Realno vreme
Potansko pismo (Snail Mail)
Pretplata
Drugiinternet
165
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
40,000_ E-mail lists via Topica:
http://lists.topica.com
SOFWeb (E-mail):
http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm
Net Lingo:
http://www.netlingo.com/smiley.cfm
SOFWeb (Netiquette):
http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/netiquet.htm
TeamXbox:
http://www.teamxbox.com
Online Gaming Network:
http://www.ogaming.com
Multiplayer Online Games Directory:
http://mpogd.com
AOL Instant Message:
http://www.aim.com
Microsoft Messenger:
http://messenger.msn.com
Yahoo! Messenger:
http://messenger.yahoo.com
How Instant Messaging Works:
http://computer.howstuffworks.com/instant-messaging.htm
Pregledajte dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sle-
dea pitanja:
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
166
Poglavlje3
Web
lokacija 1
Web
lokacija 1
se na ovoj lokaciji prodaje neto, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Ko objavljuje sadraj na lokaciji? Da li to utie na informacije koje
dobijate sa te lokacije? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Drugiinternet
167
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
e. Od nekoliko vrsta internet funkcija koje ste istraili, kao to su elek-
tronska pota i slanje instant poruka, koju mislite da ete koristiti naj-
ee? Zato? Objasnite kako ete koristiti te funkcije.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Da li ste sa ove lokacije doli do neke druge lokacije? Ako jeste, na-
vedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje
ste doli sa poetne.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
g. Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
168
Poglavlje3
1. Razgovarajte o razlozima zato je elektronska pota tako vana u da-
nanjem poslovnom svetu. Moete li zamisliti na koje se sve naine
moe koristiti elektronska pota?
2. Navedite tri stvari koje treba da imate na umu dok piete e-potu.
Zato su one vane?
3. Navedite razlike izmeu slanja e-poruke i instant poruke. Navedite
primere kada je bolje koristiti svaku od njih.
4. Autor ste vie kratkih pria i elite da one budu dostupne drugim
uenicima irom sveta da li biste mogli taj materijal da stavite u si-
stem deljenih datoteka kako biste ga podelili sa drugima ili da li biste
naruili zakon o autorskim pravima?
Drugiinternet
169
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
5. Kupili ste CD vaeg omiljenog benda i zatim ste otili na mreu i pre-
uzeli sadraj istog CD-a na vaem raunaru da li je deljenje datote-
ka tada zabranjeno zato to ste kupili CD? Objasnite.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Poglavlje
4
171
Vaa zatita na mrei
U prethodnom poglavlju ste nauili koje sve divne stvari moete da pro-
naete na internetu. To je fenomenalan izvor. Meutim, treba da budete
svesni nekih potencijalnih opasnosti i da istraite naine kako da da se
obezbedite dok uivate u darovima koji se nalaze na internetu.
Ceo svet koristi internet. Postoji rizik da neko moe da upadne u va
sistem. Jedan od najuobiajenijih problema koji prosean korisnik rau-
nara ima je upad u raunar i njegovo korienje za lansiranje sledeih
napada. Ti raunarski kriminalci esto koriste neiji raunar da bi zatitili
svoj identitet i da bi onemoguili vlasti da ih uhapse.
Takoe, postoje druge vrste pretnji, kao to su kompanije koje prate ta
radite na internetu i oni koji koriste internet za maltretiranje korisnika.
Iako nema garancije da neete imati problema sa bezbednou, postoje
mnoge stvar koje moete da uradite da biste se zatitili dok koristite
internet. U ovom poglavlju istraiete neke od tih metoda.
U ovom poglavlju, odgovoriete na sledea pitanja:
Ko eli da pristupi mom raunaru?
Ko me posmatra?
Kako da se branim od takvih osoba?
Kako ljudi mogu da dou do informacija na mom
raunaru i zato ele da dou do njih?
Kako da sauvam svoje informacije bezbednim?
Ko bi eleo da me povredi i kako bi me pronaao?
Kako da ostanem bezbedan na mrei?
172
Poglavlje4
Kako da se zatitim od onih koji pokuavaju
da napadnu moj raunar?
Postoje razliiti tipovi pretnji sa interneta po vas i va raunar Dok neki
pokuavaju samo da prate vae navike, postoje drugi koji zapravo pokua-
vaju da napadnu va raunar.
Ko eli da me napadne?
Postoje razliiti tipovi ljudi koji mogu da napadnu va raunar spolja, poku-
avajui da uu u va sistem. Neke od najveih pretnji spolja su hakeri,
virusi i neeljena pota.
Hakeri
Haker je prvobitno u slengu znailo raunarski entuzijasta. Meutim, ovaj
termin je s vremenom dobio negativnu konotaciju. Haker sada znai neko
ko ima neautorizovan pristup vaem raunaru u svrhu krae ili unitavanja
podataka. Veina hakera voli da ih zovu crackers.
Hakeri imaju mnoge razliite naine za ometanje vaeg sistema ili krau
informacija. Neki od nauobiajenijih metoda i naina koji mogu da na-
kode vaem sistemu su:
belekA:
Da biste preneli informacije putem interneta, one moraju biti razbijene u neto to se
zove paket. Ti mali delovi informacija putuju mreom i potom se ponovo sastavljaju
na drugom kraju tako da oni imaju smisla. Paketi se ponovo sastavljaju na pravom
mestu; oni sadre infomracije u zaglavlju koje pomau pri identifikaciji.
Program Trojanski konj: to su mali programi koje ljudi mogu da
preuzmu na svoj sisteme mislei da su korisne datoteke, ali zapravo
obezbeuju put hakerima da pristupe i unite vae podatke ili da
pokrenu neke od druge programe.
Napad Uskraivanje usluga (Denial of service attacks): je
kreiran da onemogui Web lokaciju ili mreu normalno da funk-
cionie. Haker kreira program koji neprekidno zahteva nasumine
informacije sa lokacije ili mree. Ovo stvara toliki saobraaj da kori-
snici ne mogu da otvore lokaciju.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Vaazatitanamrei
173
DNS prevara (DNS spoofing): Hakeri menjaju DNS broj tako
da ako upiete adresu www.microsoft.com kao URL koji elite da
posetite, biete usmereni na alternativnu lokaciju. Ponekad alter-
nativna lokacija sadri negativne informacije o vlasniku Web loka-
cije.
Program za reavanje problema u mrei (Packet sniffers):
program koji prati informacije na mrei. Iako se ovaj program moe
koristiti u legitimne svrhe tokom upravljanja mreom, njih hakeri
takoe mogu koristiti da bi prikupili informacije o saobraaju
mree.
Hakerska tehnika (Social engineering): je termin koji koriste
hakeri da bi opisali igru prevare koja je kreirana da bi se prikupile
informacije od korisnika koji ih u normalnim okolnostima ne bi
dao nepoznatim osobama. Na internetu, prevara esto podrazu-
meva kreiranje lane lokacije ili slanja lane e-adrese tako da ljudi
misle da daju informacije stvarnoj kompaniji.
upozoRenje
Nikad nemojte davati line informacije ili brojeve kreditnih kartica nekome ko alje
e-potu I pita vas za takve informacije. Banci koja vam je izdala kreditnu karticu nije
potrebno da ponovo unosite broj kartice.
Brisanje Web stranice (Web page defacement): hakeri upadaju
i menjaju stranice tako da kada neko pristupi poetnoj stranici Web
lokacije ili nekoj drugoj stranici, pojavljuje se netana informacija.
Tokom prolih nekoliko godina, CIA, The Republican National
Committee i The New York Times su imali izmenjene Web lokacije
na svojim lokacijama.
Virusi i crvi
Postoje softverske aplikacije koje se kreu internetom do razliitih rau-
nara i mree, koje mogu uzrokovati oteenja na vaim sistemima. Postoji
nekoliko vrsta aplikacija koje se obino zovu virusi i crvi. Kada se jednom
pokrene inicijalna softverska aplikacija koju je neko kreirao, virus ili crv
locira ranjive raunare i inficira ih.
Haker kreira virus da bi demonstrirao svoju mo nad sistemom, ali i naj-
benigniji virusi mogu da izazovu haos koji moe da prouzrokuje milione
dolara tete. Na primer, virus Melissa, prvi virus koji se nalazio u prilogu
174
Poglavlje4
e-poruke, izazavo je vie od 80 miliona dolara tete od njegovog prvog
izdanja 1991. godine.
Vie infoRmAcijA o ViRusimA:
Da biste dobili vie informacija o virusima i crvima i kako da ih izbegnete, posetite
ove Web lokacije:
http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/1963371.stm
http://news.zdnet.co.uk/hardware/
emergingtech/0,39020357,2078770,00.htm
http://software.silicon.com/security/0,39024655,11032292,00.htm
Danas, postoje na hiljade virusa koji se pojavljuju svake godine. Godine
1990. postojalo je izmeu 200 i 500 virusa; do 2000. godine taj broj je dosti-
gao 50.000.
Postoje brojne vrste virusa i crva:
Virusi na raunarima su nazvani po biolokim virusima zato to su
u poetku veoma mali, kopiraju sami sebe i ne mogu da postoje
bez domaina. Raunarski virusi se mogu nai na raunarskim siste-
mima kod korisnika koji nisu sumnjivi. Ponekad virusi mogu ostati
skriveni dok neto ne pokrene program koji postaje aktivan. To
moe biti datum, sekvenca dogaaja ili otvaranje drugog programa,
i virusi tada obino uine neku tetu na raunaru koji je domain.
Crv je slian virusu koji sam sebe kopira u vie kopija, ali mu ne
treba domain da bi zarazio raunar. Crvi se esto prenose putem
elektronske pote. Iako prvobitna namena crva nije bila da napravi
tetu, dananji crvi uzrokuju obziljna zaguenja mree i mogu da
unite datoteke. Zapravo, najrazorniji crv svih vremena, poznat
pod imenom ILOVEYOU, izazvao je 87 milijardi dolara tete.
Neeljena e-pota
Vie infoRmAcijA o neeljenoj poti:
http://spam.abuse.net/overview
http://www.spambrigade.com
http://www.mailsmg.com/SPAM_how.htm
Vaazatitanamrei
175
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Neeljena e-pota je neeljena pota elektronskog sveta i veoma ju je jeftino
poslati milionima ljudi irom sveta. Dok hakeri sede i upadaju u sisteme da
bi vam poslali neeljenu potu, vi dobijate neeljene poruke koje upadaju
u vae sisteme za e-poruke i oduzimaju vam vreme i prostor. Iako su kor-
poracije svesne pretnji od virusa i crva i troe milione dolara svake godine
na antivirusni softver, neeljena e-pota ostaje jedan od najveih problema
korporacija. Takoe moe biti smetnja nekim ak malim kunim mreama
i individualnim korisnicima e-pote. Iako postoje naini da se smanji rizik
od infekcije virusama, postoje naini da se koliina neeljene pote koju
dobijate smanji.
Neeljenu e-potu dobijate iz vie razloga. Najei razlog je prijavljivanje
na nju, ak i onda kad nisu svesni da to rade. Neki od naina da vaa e-
adresa zavri u rukama ljudi koji alju ovakvu potu su:
Automatsko korienje softvrerskih alatki koje se zovu Webcrawlers,
ili spiders, koje se kreu Webom proveravajui adrese e-pote i
koje se potom uvaju i koriste da generiu neeljenu e-potu.
Prijavljivanje na stranicu za posetioce i unoenje vae adrese.
Prijavljivanje za besplatne stvari, kao to su nagrade ili ak vesti.
Odgovaranje na postojeu neeljenu potu, koja potvruje vau
adresu e-pote.
Objavljivanje vaeg imena i e-adrese na utim stranicama na
mrei.
Uestovovanje u diskusionim grupama.
Registrovanje vaeg naziva domena i ukljuivanje vaih linih infor-
macija.
belekA
Postoji nekoliko dobrih programa koji su kreirani da blokiraju adware i spyware
programe. Neki od njih su:
Spybot Search & Destroy: http://www.safer-networking.org
Lavasoft Ad-aware: http://lavasoft.element5.com/default.shtml.en
MicroSmarts Spyware BeGone!: http://www.freespywarescan.org
Spyware Doctor 2.0: http://www.pctools.com
NoAdware: http://www.noadware.net
Spyware Eliminator: http://www.aluriasoftware.com
Spyware C.O.P: http://www.spyware-cop.com
Read more at OptOut: http://grc.com/optout.htm
176
Poglavlje4
Dovravanje profila na mrei.
Uestovanje u sobama za askanje.
Ko me posmatra?
Pored ljudi i softvera koji pokuavaju da upadnu u va sistem i tako dobiju
pristup, postoje drugi tipovi softvera koji su kreirani za praenje. Ovaj sof-
tver, poznat pod nazivom reklamna softverska aplikacija (adware) ili sof-
tver za neautorizovano praenje korisnika (spyware), ukljuuje takve stvari
kao to su kolaii, nadgledanje, roditeljsku kontrolu i softver za blokiranje
i imaju razliite funkcije. Ove aplikacije mogu da prate vae navike kreta-
nja na internetu, da poalju podatke nekome bez vae dozvole, promene
poetnu stranicu na vaem pregledau tako da se kada pokrenete va pre-
gleda uita druga stranica, a mogu ak i da menjaju vae sistemske dato-
teke.
Adware i Spyware programi
Reklamna softverska aplikacija (Adware) je softver koji prikazuje rekla-
mne banere na vaem ekranu dok je drugi program aktivan. Softver uspo-
rava va raunar.
Softver za neautorizovano praenje korisnika (Spyware) je softver
koji bez vae dozvole alje informacije nekom drugom, o tome ta radite na
mrei. Ovo se obino radi u reklamne svrhe i takoe moe da uspori va
sistem i prouzroukuje njegov pad.
Pored sakupljanja informacija sa vaeg raunara bez vae dozvole, pro-
gram spyware prenosi kd koji prati vae aktivnosti dok krstarite Webom,
instalira se sam na va raunar i ak moe da promeni datoteke na vaem
sistemu.
Kolaii
Kolaii nisu obavezno loi i mogu va ivot na mrei znatno da olakaju.
Meutim, treba da znate kako funkcioniu i ta mogu da urade. Kolai je
mala tekstualna datoteka koja sadri podatke. To nije program niti virus i
ne moe se koristiti za irenje virusa. Na slici 4-1 prikazan je primer kola-
ia.
Vaazatitanamrei
177
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 4-1 Primer kolaia
Kolaii uvaju brojne informacije. Ako na primer kreirate korisniki defini-
sanu poentu stranicu na My MSN lokaciji, sledei put kada se prijavite na
va raunar stranica e prikazati vae postavke. To je zato to su korisniko
ime i lozinka informacije sauvane u kolaiu. Ako ostvarite kupovinu
na internetu, moete sauvati korpu za oping koristei kolai. Kolaie
moe da proita samo lokacija koja ih je kreirala, tako da ako odete na
lokaciju Amazon.com i kreirate listu elja, Barnes i Noble ne mogu da pri-
stupe Amazon.com kolaiu da bi videli ta se nalazi na vaoj listi elja kod
drugih knjiara.
pRiVAtnost i VA iVot
Koliko ljudi znaju o vaem ivotu? Proverite ove lokacije:
http://www.pcmag.com/article2/0%2C4149%2C482383%2C00.asp
http://www.privacyrights.org/netprivacy.htm
http://computer.howstuffworks.com/carnivore1.htm
178
Poglavlje4
Alatke za posmatranje (snooping tools)
Postoje brojni razlozi zato neko eli da koristi snooping tools, to je
uobiajeni naziv za alatke za posmatranje, da bi istraili e-poruke koje
aljete i primate zajedno sa Web lokacijama koje poseujete. FBI i korpo-
racije najee koriste ove alatke kako bi ispitali svoje zaposlene ili kole
koje prate lokacije koje uenici poseuju.
FBI koristi sistem DCS 1000, poznatiji pod imenom Carnivore. Carnivore
je isto to i oprema za prislukivanje. Putem Carnivorea, FBI moe da pre-
gleda e-potu osobe i da prati poseenost Web lokacija.
Drugo popularno korienje alatki za posmatranje koriste korporacije koje
prate svoje zaposlene i kole koje prate svoje studente. Postoji nekoliko
razliitih metoda praenja Web lokacija koje uenici i zaposleni poseuju.
Softver za praenje kreira datoteku evidencije (log file) koja zapisuje pose-
ene Web lokacije koje je posetio zaposleni ili uenik. Sofisticiraniji softver
se zove Program za otkrivanje lozinki (keystroke loggers) i on zapisuje
svako napisano slovo ili karakter na raunaru i te informacije vraa onome
ko ih prati.
Roditeljska kontrola i programi za blokiranje softvera
upozoRenje:
Novi virusi i druge metode napada na raunarske sisteme pojavljuju se skoro
svakodnevno. Proverite lokaciju na mrei vaeg antivirusnog softvera, kao to je
http://www.mcafee.com za najnovije ispravke.
Uz to, na internetu se esto pojavljuju upozorenja o novim opasnostima i novim
virusima. Dok su mnoga od tih upozorenja legitimna, mnogo vie njih nije. Da biste
proverili ispravnost potencijalne opasnosti od virusa, proverite Web lokaciju Hoax
Busters na adresi http://hoaxbusters.ciac.org.
Kao to smo ve rekli, na internetu ne postoje apslolutne garancije.
Meutim, postoje brojne alatke koje su kreirane da bi korisnicima oteale
da dou do svojih linih informacija. Neke od najpopularnijih kontrola
na internetu je roditeljska kontrola. Korporacije esto koriste te iste vrste
kontrola da bi spreile zaposlene da poseuju odreene lokacije. Sve javne
kole moraju da imaju instalirane programe koji su filtrirani. Dok u koli
krstarite Webom, moete se susresti sa programami za blokiranje softvera
ako pokuate da pogledate materijal koja sadri jednu od kljunih rei koja
moe biti oznaena kao potencijalno napadna ili nepodobna za publiku
koja nije punoletna.
Vaazatitanamrei
179
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Neke usluge na mrei, kao to je MSN, nude brojne naine za blokiranje
pristupa nepodobnim materijalima na internetu. Brojni nezavisni programi
na tritu danas omoguuju vaem raunaru blokiranje nekih programa.
Veina pregledaa ukljuuje neke kontrole koje spreavaju korisnike da
bez lozinke pregledaju odreene lokacije.
Svi softverski programi koje moete da kupite da biste blokirali odreene
lokacije funkcioniu na isti nain. Softver je instaliran na svakom od rau-
nara. Kada korisnik unese URL, softver ga proveri u bazi podataka nepri-
merenih lokacija. Ako pronae tu lokaciju, softver je blokira i korisnik nije
u mogunosti da je pogleda bez odgovarajue lozinke. Ako softver nije
pronaao URL u bazi podataka, on skenira lokaciju traei kljune rei.
Ukoliko pronae te rei, softver blokira lokaciju. Veina od tih softverskih
paketa meseno aurira bazu podataka kako bi bili u koraku sa sve veim
razvojem interneta.
Kako da takve ljude drim podalje od sebe?
Kao to ste ve videli, mnogi se trude da pristupe raunarima. Meutim,
postoje raznovrsne alatke koje su kreirane da bi oteale taj proces, i u
nekim sluajevima ga uine nemoguim. Najuobiajeniji nain da nekoga
drite podalje od svog sistema je korienje zatitnih zidova (firewalls),
antivirusnog softvera, softvera protiv neelje pote i korienje bezbednog
delovanja na internetu.
Zatitni zidovi (firewalls)
U realnom svetu, zatitni zid je napravljen da bi va posed drao bezbed-
nim. Ako opasna vatra pripreti vaem domu, zatitni zid vas uva od nje. U
raunarskoj mrei, zatitni zid je softver i/ili hardver koji se instalira da bi
zatitio vau mreu od prethodno izloene pretnje koja dolazi sa interneta.
Zatitni zidovi prate celokupan saobraaj na istoj mrei. Zatitni zid e
dozvoliti samo odreenim informacijama da prou kroz mreu. To zadr-
ava sve opasne kodove da sa interneta stignu do vaeg raunara. Zatitni
zid takoe skriva vau raunarsku mreu od interneta i tako onemoguava
sve vie napada. Slika 4-2 ilustruje koncept zatitnog zida na mrei.
Vie o zAtitnim ziDoVimA...
http://firewallguide.com
http://computer.howstuffworks.com/firewall.htm
http://www.dcs.shef.ac.uk/~stu/banking/firegraph.html
180
Poglavlje4
Slika 4-2 Zatitni zid
AntiViRusni softVeR:
Symantec Anti-Virus: http://www.symantic.com
McAfee VirusScan: http://us.mcafee.com
AVG Anti-Virus: http://www.grisoft.com
Korporativni zatitni zidovi kombinuju hardver i softver kako bi ponudili
ozbiljnu zatitu za korporativne mree. Kuni raunari sa brzim modemom
su esto ranjivi. Zbog toga su zatitni zidovi za line raunare popularniji
nego ikada. Tu se obino esto radi o kombinaciji hardvera i softvera koja
titi raunar od hakera.
Zahvaljujui Microsoftovom Windows XP Servisnom paketu 2, podrka za
operativni sistem nikad nije bila laka. Dva glavna poboljanja koja dolaze
od Windowsovog XP Servisnog paketa 2 su Windowsov Bezbednosni cen-
tar (Widnows Security Center) centralizovano mesto za korisnike gde se
podeavaju odreeni nivoi bezbednosti raunara i ugraeni Bloker iskau-
ih prozora (Pop-Ups Blocker) za Microsoft Internet Explorer.
Vaazatitanamrei
181
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Windowsov Bezbednosni centar se sastoji od tri karakteristike: Zatitnog
zida (Firewall), Automatskog auiranja (Automatic Updates) i Zatite od
virusa (Virus Protection). Windowsov Bezbednosni centar prati korisnike
raunare s vremena na vreme kao bi bio siguran da su korisnici svesni sta-
tusa svake od karakteristika kada je iskljuena ili nije aurirana. Da biste
pristupili Windowsovom Bezbednosnom centru, sa menija Start kliknite na
stavku Kontrolna tabla (Control Panel) i izaberite stavku Bezbednosni
centar (Security Center).
Slika 4-3 Windowsov bezbednosni centar (Windows Security Center)
182
Poglavlje4
Slika 4-4 Postavke Windowsovog zatitnog zida (Windows Firewall Setting)
Windowsov Zatitni zid (Windows Firewall) prati sve aplikacije ili izvore
koji bi mogli da naude raunaru korisnika. Sledea slika prikazuje na delu
Windowsov zatitni zid:
Vaazatitanamrei
183
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 4-5 Windowsov zatitni zid na delu
Windowsovo Automatsko auriranje (Windows Automatic
Updates)
Windowsovo Automatsko auriranje je jedan od mnogobrojnih naina
pomou kog Microsoft pokazuje da brine o bezbednosti i privatnosti svojih
korisnika. Microsoftovi inenjeri su vredno radili kako bi operativni sistem
Windows XP bio bezbedniji, bri i moniji, a ipak tako lak za korienje.
Zahvaljujui aplikaciji Windows Bezbednosni centar, preuzimanje i instali-
ranje ispravki je postalo mnogo lake. Korisnici samo treba da se uvere da
je program Windows Automatic Updates ukljuen (prema podrazumevanoj
vrednosti), i da promene vreme (ukoliko je potrebno) da bi proverili, preu-
zeli i instalirali automatske ispravke sa interneta. Jedna od stvari koje kori-
snici treba da znaju jeste da raunar mora biti ukljuen tokom planiranja
vremena za preuzimanje ispravki.
184
Poglavlje4
Figure 4-6 Windowsovo Auomatsko auriranje (Windows Automatic Updates)
Bloker iskauih prozora (Pop-Ups Blocker)
Mnoge nepoverljive Web lokacije proizvode iskaue prozore kada kori-
snici posete tu lokaciju. Neki iskaui prozori sadre marketinke materi-
jale, a drugi mogu da preuzmu i instaliraju spyware program bez korisni-
kovog znanja.
Windowsov XP Servisni paket 2 sadri program Bloker iskauih pro-
zora (Pop-Ups Blocker) kako bi poboljao bezbednost Internet Explorera.
Korisnik ima izbor da blokira sve iskaue prozore, da odblokira samo
poverljive iskaue prozore ili da ih ne blokira uopte.
Vaazatitanamrei
185
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Da bi korisnik pristupio Blokeru iskauih prozora, mora da ode do stavke
Alatke (Tools), zatim da izabere meni Bloker iskauih prozora. On ima
dva pod menija:
Ukljui (Turn on)/Iskljui (off Pop-Up Blocker)
Postavke Blokera iskauih prozora (Pop-Up Blocker Settings) (omogu-
eno je samo ako je Bloker ukljuen)
Slika 4-7 Bloker iskauih prozora (Pop-Ups Blocker)
Antivirusni softver
Jedna od najveih pretnji raunarskim sistemima su virusi. Postoji softver
koji moete kupiti, koji se zove antivirusni softver i instalira se na va
sistem i proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse. To podrazu-
meva datoteke i e-poruke koje primate na mrei, stavke koje preuzimate i
datoteke koje otvarate sa CD-ROM-ova i disketa.
softVeR pRotiV neeljene pote:
McAfee Spamkiller: http://us.mcafee.com
SpamAgent: http://anti-spam-software.com
Spam Inspector: http://www.antispam-software.net/products.htm
Veina prozivoaa antivirusnog softvera ima probne verzije koje moete
preuzeti i koristiti odreeno vreme i koje dobijate uz veinu novih rau-
nara.
Bez obzira na to koji softverski program izaberete, on treba da bude au-
riran. Mnogi proizvoai esto nude usluge, gde za odreenu naknadu za
svaku godinu moete dobiti regularne ispravke kako biste aurirali softver,
mnogi ak svakodnevno proveravaju da li ima novih ispravki.
186
Poglavlje4
Anti-spam software (softver protiv neeljene e-pote)
Softver protivi neeljene e-pote je kreiran da filtrira neeljenu potu.
Moete kreirati osnovni filtar u veini programa za e-potu. Na primer,
moete podesiti pravila koja odvajaju potu koja se odnosi na rei u zaglav-
ljima. Takoe moete kreirati pravilo koje e brisati e-poruke koje se odnose
na rei u zaglavlju, po primaocima ili kljunim reima u telu e-poruke.
sAVet:
Ako elite nekome da prosledite poruku, obino je najbolje da kopirate samo
prikladne ifnormacije i da ih kopirate na novu e-poruku. Na taj nain ete i ne znajui,
smanjiti mogunost slanja pretnje nekome drugom.
Takoe moete kupiti softver koji dodaje mogunosti vaoj aplikaciji za
e-potu. Moete nabaviti veliki broj softvera protiv neeljene pote, od sof-
tvera koji samo izoluje sumnjivu neeljenu potu, do softvera koji ograni-
ava sve adrese e-poruka koje se ne nalaze na dozvoljenoj listi adresa.
Naini koji vam mogu pomoi da izbegnete da se zarazite
virusom
Kao to smo ve naveli, nema 100% garancije da se nikad neete zaraziti
virusom na internetu, da nikada neete dobiti neeljenu potu ili da nikad
neete biti u riziku. Moete koristiti alatke koje su dostupne, ali pored toga
morate koristiti zdrav razum i praktikovati bezbedne navike na internetu.
Neki od naina koji vam mogu pomoi da izbegnete da se zarazite virusom
su:
Antivirusni softver treba da je uvek ukljuen i da je auran. Podesite
softver da automatski skenira va sistem u vreme kada manje kori-
stite raunar, kao to je subotom u pono.
Ne otvarajte priloge e-poruka ukoliko to nije neto to ste traili da
vam poalju.
Kupite softver samo od poverljivih izvora. Proverite kompanije pre
nego to od njih kupite i preuzmete softver.
Iskljuite opciju za pregled (Preview) u vaem softveru za e-potu.
Va operativni sistem treba da bude auran sa bezbednosnim zakr-
pama. Ako va sistem to ne radi automatski, posetite Web loka-
ciju Microsoftovo auriranje (Microsoft update) na adresi: http://
v4.windowsupdate.microsoft.com/en/default.asp
Vaazatitanamrei
187
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Kako da se zatitim od ljudi koji ele da
iskoriste moje informacije?
biRAnje zAtitnog ziDA zA kuni sistem
Treba da instalirate zatitni zid za svakoj mrei, ak i na kunoj. Iako ete informacije
o instalaciji dobiti u Poglavlju 6, moete proveriti dostupni softver na sledenim
lokacijama:
Symantec Firewall: http://www.symantec.com
McAfee Personal Firewall: http://us.mcafee.com
Kerio Personal Firewall: http://www.kerio.com
Pored toga to ljudi ele da provale u va raunar, postoje oni koji takoe
ele da dou do vaih linih informacija.
Kako neko dolazi do mojih informacija i zato mu one rebaju?
Postoje ljudi koji napadaju raunare da bi doli do vaih linih informa-
cija. U mnogim sluajevima, oni ciljaju baze podataka velikih korporacija
koje uvaju podatke kao to su brojevih linih karata, brojevi bankovnih
rauna, brojevi kreditnih kartica na datotekama svojih korisnika. Meutim,
nije udno to prevaranti ciljaju pojedince koji dele svoje informacije putem
interneta bez prave zatite.
Jedna od najpopularnijih korienja ukradenih informacija je kraa iden-
titeta (identity theft). Kraa identiteta se javlja kada neko koristi tuu
identifikaciju da bi se pretvarao da je ta osoba. Lopov koristi novi identitet
da bi otvorio raune za kreditne kartice da bi kupovao mobilne telefone,
automobile i u druge svrhe.
Prevara sa kreditnim karticama je najuobiajenija kraa identiteta. Iako
kraa na mrei nije rairena kao kraa poinjena korienjem stvari kao
to su nekoriene priznanice, internet je meta zbog svoje veliine i ano-
nimnosti.
Kako uvam svoje informacije na bezbednom mestu?
Iako postoje ljudi koji e eleti da zloupotrebljavaju internet, moete ga
koristiti uz nekoliko mera predostronosti.
188
Poglavlje4
Postoje bezbedni naini da se prenesu podaci, kao i neka pravila deljenja
vaih informacija.
Bezbedne lokacije i ifrovanje
Nikad ne biste trebali da aljete line informacije nepoznatima. To je naj-
bolji od svih naina da se zatitite. Malu decu bi trebalo uiti da na mrei
nikad ne daju svoja prava imena, adrese ili sline informacije.
Meutim, s vremenom e postati potrebno da delite informacije na mrei.
Ako ste sigurni u primaoca, na primer da biste kupili neto na mrei, da
biste popunili aplikaciju za srednju kolu ili formular za finasijsku pomo,
morate biti sigurni da su informacije bezbedne ako koristite bezbednu loka-
ciju koja ukljuuje tehnologiju ifrovanja (encryption). ifrovanje je pro-
ces iforvanja informacija koje aljete tako da samo osoba kojoj ih aljete ili
raunar mogu da proitaju tu informaciju.
Na slici 6-3 je prikazana bezbedna Web lokacija.
belekA:
ak i ako nemate kreditnu karticu ili raun u banci na svoje ime, dobro je imati naviku
da pratite ova ista pravila za prijavljivanje kada je re o deljenju poklona i besplatnih
stvari na mrei. Vi i dalje dajete line informacije i treba da budete svesni na koji sve
nain lokacija moe upotrebiti te informacije.
Vaazatitanamrei
189
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 6-3 Bezbedna Web lokacija
belekA:
Bezbedan nain je korienje jedne lozinke za sve zabavne Web lokacije, kao to
su igre, askanje i tako dalje, a neke druge lozinke za osetljive transakcije, kao to je
kupovina knjiga na Web lokaciji Amazon.com. Na taj nain postoji manja mogunost
da vae osetljive transakcije budu kompromitovane. Nikad nemojte koristiti podatke
kao to je datum vaeg roenja, broj telefona ili ime.
Obratite panju na ikonicu za zakljuavanje (Lock icon) koja se nalazi na
dnu, u desnom delu statusne trake i URL stranicu koja definie HTTPS.
Katanac oznaava da je lokacija ifrovana i da koristi kriptografske pro-
tokole ili SSL. SSL se nalazi u veini pregledaa i to je protokol, ili skup
pravila koja se koriste za prenos informacija na bezbedan nain. Kada pre-
nesete neto koristei HTTP protokol i unesete bezbednu stavku za loka-
ciju, HTTP e se promeniti u HTTPS.
Bezbednosna praksa za deljenje informacija na mrei
ak i kada radite sa bezbednim lokacijama, treba da imate nekoliko stvari
na umu kada delite informacije na mrei. U tekstu dole su navedeni neki
190
Poglavlje4
od naina na koje moete osigurati da vae line informacije ne padnu u
ruke pogrenim ljudima:
Nikad nemojte davati vie informacija nego to je potrebno.
Na bezbednim lokacijama ete esto morati da se prijavljujete sa
korisnikim imenom i lozinkom. Vaa lozinka ne bi trebalo da bude
neto oigledno; treba da ima najmanje osam karaktera i da bude
kombinacija slova i brojeva.
Koristite najnovije verzije vaih internet pregledaa. Najnoviji pre-
gledai su aurni sa novinama u ifrovanju i drugim bezbednosnim
problemima.
Proitajte Polisu o privatnosti Web lokacije. Ne elite da obezbedite
detaljne line informacije lokaciji koja e prodati te informacije listi
za slanje e-pote.
uvajte zapise svih vaih transakcija na internetu.
Ako ikad budete imali razloga da poverujete da je neko koristio vae infor-
macije na pogrean nain, odmah se obratite bankama koje su vam izdale
kreditne kartice i obavestite policiju.
Kako da se zatitim od ljudi koji ele da mi
naude?
nekoliko web lokAcijA zA tinejDeRe:
Yahooligans:
http://www.yahooligans.com
Disney: http://www.disney.com
Discovery Channel:
http://www.discovery.com
Sports Illustrated for Kids: http://www.sikids.com
Hyperville Kids:
http://www.hyperville.com/fun-kids.html
Iako je traumatino iskustvo kad vam neko ukrade identitet i napravi vam
ogromne dugove na vaim kreditnim karticama, mnogo gori scenario je
davanje linih informacija strancu koji moe da postane pretnja vaoj bez-
bednosti u stvarnom ivotu.
Vaazatitanamrei
191
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Ko bi eleo da mi naudi i kako da me pronae?
Postoje ljudi koji progone mlade i pokuavaju da ih namame na mrei.
Jednom kada vam postanu prijatelji na mrei jer razumevaju VA problem
i jedinstvene dileme koje imate kao tinejder, ohrabrivae vas da im date
line informacije da biste se nali na nekom mestu.
Moda je to neka neduna osoba koja eli da joj budete prijatelj, i moda
osoba u sobi za askanje zaista samo eli da se drui sa drugim petnae-
stogodinjakom i da slua muziku. Meutim, u mnogo vie sluajeva to je
samo maska i va drugar na mrei za askanje je zapravo opasna osoba.
Poto nikad ne moete biti sigurni, ne smete davati strancima na mrei line
informacije.
belekA:
Dobra praksa je da napravite korisniko ime za vae prijatelje i da
podesite svoj program za slanje poruka tako da samo ljudi sa vae liste
mogu da vas vide i da vam alju poruke. Vi i vai prijatelji ak moete
da otvorite privatne sobe za askanje, ali niko drugi nee moi da ue u
njih.
Sobe za askanje i slanje instant poruka su popularni naini za te ljude
da bi lake doli do mladih. Moete da posluate priu iz stvarnog ivota
mlade ene koja je bila prijatelj sa jednom osobom u sobi za askanje na
mrei i ta joj se desilo ako posetite stranicu: http://www.netsmartz.org i
ako kliknete na vezu Amys Choice.
Kako da ostanem bezbedan?
Iako postoje osobe koje internet koriste u takve nedoline svrhe, ne treba
da se plaite da odete na mreu. Pomou nekoliko jednostavnih smernica
moete biti sigurni da e vae iskustvo na mrei biti pozitivno. Moete da
pratite ove smernice da biste se uverili da niko ko eli da vas povredi ne
moe da pristupi vaim linim informacijama:
Uvek se obratite roditeljima, staratelju ili nastavniku za pomo kada
je internet u pitanju.
Nikad nemojte davati line informacije u sobi za askanje ili usluzi
za slanje instant poruka.
Nikad nemojte pristati da se vidite sa nekim koga ste upoznali na
mrei.
192
Poglavlje4
Nikad nemojte slati vae fotografije nekome na mrei.
Nikad nemojte davati informacije kao to su vae puno ime, adresa,
kola, va raspored ili porodine informacije nekome koga ne
poznajete.
ta ste nauili o vaoj zatiti na mrei
U ovoj lekciji ste istraili naine da se zatitite dok ste na mrei. Istraili
ste tri osnovne pretnje: one koje pokuavaju da napadnu va raunar, one
koje pokuavaju da dou do vaih informacija i one koje pokuavaju da vas
lino povrede. Nauili ste kako da koristite kombinaciju softvera, hardvera i
nekih osnovih voica da biste imali bezbedno iskustvo na mrei.
ta je sledee?
U sledeem poglavlju poeete sa planiranjem koje je neophodno da biste
kreirali svoju mreu.
Reklamna softverska aplikacija
(Adware)
Softver za zatitu od neeljene
pote
Softver za zatitu od virusa
Kolai
Cracker (haker)
Napad Uskraivanje usluga (Denial
of service attack)
DNS prevara (DNS Spoofing)
Ekstraktori e-pote
ifrovanje
Zatitni zid
Haker
Kraa identiteta
Program za otkrivanje lozinki
(Keystroke loggers)
Program za reavanje problema u
mreama (Packet sniffers)
Kriptografski protokoli (Secure
Sockets Layer (SSL))
Alatke za pijuniranje
Hakerske tehnike (Social
Engineering)
Neeljena pota
Program za pretraivanje interneta
(Spider)
Softver za neautorizovano prae-
nje korisnika (Spyware)
Programi na bazi trojanaca
Virus
Webcrawler
Hakerski napad na Web stranicu
(Web page defacement)
Crv
Vaazatitanamrei
193
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Istraite dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sle-
dea pitanja:
daje, ta je to? Ako se na ovoj lokaciji prodaje neto, da li postoje in-
c. Ko objavljuje sadaj na lokaciji? Napiite neto o organizaciji ili kom-
paniji ija je lokacija. Da li mislite da je ovo bezbedna lokacija? Zato
jeste ili zato nije?
d. Da li ste sa ove lokacije posetili drugu lokaciju? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste doli sa
ove?
e. Da li ste pronali informacije koje su vam bile od koristi na ovoj lo-
kaciji o bezbednosti na internetu? Objasnite.
f. ta vi mislite o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o nekim uobiajenim opasnostima kojima je izloen va
raunar od spoljnih uticaja na mrei.
2. Koji su najvei rizici po vas na mrei?
3. Koji su razlozi zato bi neko eleo da doe do vaih linih informaci-
ja na mrei?
4. Na osnovu svih mera predostronosti o kojima ste itali u ovom po-
glavlju, sastavite spisak osnovnih pravila za bezbedno korienje in-
terneta.
konja i neeljene pote.
194
Poglavlje4
ta ste nauili o svojoj zatiti na mrei
U ovoj lekciji ste istraili kako da se zatite na mrei. Istraili ste tri osnovna
napada: pokuaj napada na va raunar, pokuaj dolaska do vaih infor-
macija i pokuaj da se naudi vama lino. Nauili ste kako da koristite kom-
binaciju softvera, hardvera i nekih osnovnih pravila da biste bili bezbedni
na mrei.
Reklamna softverska aplikacija (Adware)
Softver za zatitu od neeljene pote
Softver za zatitu od virusa
Kolai
Cracker (haker)
Vaazatitanamrei
195
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Napad Uskraivanje usluga (Denial of service attack)
DNS prevara (DNS Spoofing)
Ekstraktori e-pote
ifrovanje
Zatitni zid
Haker
Kraa identiteta
196
Poglavlje4
Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers)
Program za reavanje problema u mreama (Packet sniffers)
Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL))
Alatke za pijuniranje
Hakerske tehnike (Social Engineering)
Neeljena pota
Program za pretraivanje Interneta (Spider)
Vaazatitanamrei
197
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Softver za neautorizovano praenje korisnika (Spyware)
Programi na bazi trojanaca
Virus
Webcrawler
Hakerski napad na Web stranicu (Web page defacement)
Crv
198
Poglavlje4
NetSmartz:
http://www.netsmartz.org
Stay Safe Online:
http://www.staysafeonline.com/play.htm
CyberPatrol:
http://www.cyberpatrol.com
Safe Teens:
http://www.safeteens.com
Safe Kids:
http://www.safekids.com
Istraite dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sle-
dea pitanja:
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
daje, ta je to? Ako se na ovoj lokaciji prodaje neto, da li postoje in-
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
c. Ko objavljuje sadraj na lokaciji? Napiite neto o organizaciji ili kom-
paniji ija je lokacija. Da li smatrate da je ovo bezbedna lokacija?
Zato jeste ili zato nije?
Vaazatitanamrei
199
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Da li ste sa ove lokacije posetili drugu lokaciju? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste doli sa
ove?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste na ovoj lokaciji pronali informacije koje su vam bile od ko-
risti o bezbednosti na internetu? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
200
Poglavlje4
Web
lokacija1
Web
lokacija 2
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
1. Razgovarajte o najeim opasnostima kojima je izloen va raunar
od spoljnih uticaja na mrei.
2. Koji su najvei rizici po vas na mrei?
Vaazatitanamrei
201
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
3. Koji su razlozi zato bi neko eleo da doe do vaih linih informaci-
ja na mrei?
4. Na osnovu svih mera predostronosti o kojima ste itali u ovom
poglavlju, sastavite spisak osnovnih pravila za bezbedno korienje
Interneta.
konja i neeljene pote.
Poglavlje
5
203
Planiranje mree
U prethodnim lekcijama ste uili o upotrebi najvee svetske raunar-
ske mree, interneta. Nauili ste osnovne principe mrea, istraili World
Wide Web, pogledali druge oblasti interneta i razmatrali kako da bolje
obezbedite mreu i raunare koji su povezani na internet i obezbedite
sebi najsigurnije mogue iskustvo na mrei. Skoro ste spremni da sve
objedinite i napravite svoju mreu. Poslednji korak koji morate da ui-
nite pre toga jeste preliminarno planiranje.
U ovom poglavlju istraiete razliite vrste mrea i poeti planiranje svih
potrebnih koraka za pravljenje sopstvene mree.
Da li moemo da delimo datoteke, tampae, ak i vezu
sa internetom, koristei mreu?
ta jo moemo da radimo preko mree?
Kakva mrea mi je potrebna?
Kakav hardver je neophodan za pravljenje mree?
Kakve stvari mogu da delim na mrei?
Kao to ste nauili tokom kursa, mree nude mnogo toga kako bi vam
pojednostavile ivot i omoguile vam kontakt sa ljudima irom sveta
bolje nego ikad pre. Popularna upotreba mrea ukljuuje:
upozoRenje:
Iako je programe mogue deliti preko mree, vano je da ih delite samo ako imate
potrebnu dozvolu. Na primer, ukoliko kupite program Microsoft Word, imate pravo
da koristite taj program samo na jednom raunaru. Ukoliko elite da ga delite sa
drugim korisnicima, morate da kupite licencu po mestu koja omoguava da
isti program koristi vie ljudi.
204
Poglavlje5
Deljenje datoteka
Deljenje opreme kao to su tampai, faks ureaji i skeneri
Veza sa internetom
Igranje igrica
Mree su kljune za deljenje informacija kao to su ulice kljune za tran-
sport. Sada kad razumete osnove, moete istraivati neke specifine funk-
cije mree. Prilikom stvaranja mree neophodno je da znate ta elite da
postignete.
Da li moemo da delimo datoteke?
Mreu moete koristiti za deljenje raznih datoteka sa ljudima. Moete deliti
dokumente koje ste vi napravili, zvune datoteke koje imate na vrstom
disku, slike koje napravite u programima za obradu grafike. Takoe moete
da delite neke programe, tako da moete da drite samo jedan primerak
softvera na serveru.
Pre nego to su postojale mree, ljudi su kopirali datoteke na diskete da bi
ih delili. Ovaj nain je poznat kao peaka mrea i esto se koristi za
deljenje datoteka. Meutim, prenoenje datoteka preko mree titi podatke,
uklanja rizik koji postoji prilikom kopiranja informacija na disk koji se lako
moe otetiti i smanjuje verovatnou unoenja virusa u sistem.
Ukoliko se poveete sa nekim na istoj mrei ili sa raunarom na drugoj
mrei, moete ak da delite datoteke prevlaenjem i otputanjem datoteka
iz jedne fascikle u drugu, kao da ih premetate na svom raunaru.
Da li moemo da delimo tampae?
Uz deljenje datoteka i programa na mrei, takoe moete da delite resurse
kao to su tampai i skeneri. Pre mrea, svaki raunar je morao da bude
povezan sa svojim tampaem. Sada moete da poveete tampa na mreu
i svi ostali raunari na mrei mogu da tampaju dokumente koristei taj
jedan tampa.
Moete deliti i druge resurse osim tampaa. esto se dele skener, dodatna
oprema, faks ureaj ili vrsti diskovi.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Planiranjemree
205
Da li moemo da delimo vezu sa internetom?
Uz popularnost i znaaj interneta, vano je da svi raunari na mrei imaju
pristup internetu. Ovo je mogue postii uspostavljanjem internet veze za
mreu, tako da svi raunari pristupaju internetu preko lokalne mree.
Postoje dva osnovna naina za povezivanje mree sa internetom: pomou
mrene skretnice ili pomou modema. Mrena skretnica je ureaj koji pove-
zuje mree i usmerava ili skree podatke sa raunara na mreu. Mrena
skretnica nudi mogunost veze izmeu mree i interneta. Na slici 5-1 je
prikazana mrena skretnica.
Slika 5-1 Mrena skretnica
Modem je ureaj koji povezuje raunar sa internetom preko telefonske
linije. Kada se koristi sa mreom, mrea se povezuje sa modemom, a zatim
modem poziva server preko dobavljaa internet usluga (Internet Service
Provider ISP) i uspostavlja vezu. ISP su obino nacionalne kompanije,
npr. MSN, AT&T i Earthlink, kao i hiljade lokalnih kompanija.
Pozivni modem, nekada jedini nain za povezivanje sa mreom, mnoge
korporacije danas smatraju zastarelim. Ovi modemi su spori i mnoge novije
tehnologije, kao to je streaming video, ne rade dobro preko modema. Na
slici 5-1 je prikazan interni modem.
206
Poglavlje5
Slika 5-2 Interni modem
pRAktinA VebA:
Sada uradite praktinu vebu: Prouavanje modema i mrenih skretnica.
Da li postoji jo neto to moe da se radi preko mree?
Mnoge stvari koje moete da radite na internetu moete da radite i preko
privatne mree. Na primer, moete da uspostavite e-potu izmeu umree-
nih raunara i da igrate igrice preko umreenih raunara. Mnogi fakulteti
nude pristup mrei iz studentskih domova. Moete da sedite u svojoj sobi i
da se poveete sa bibliotekom a da ne morate da idete na drugo mesto da
biste obavili svoje istraivanje. Kad ponete da radite, uvideete da mree
omoguavaju rad od kue ili dok ste na putu povezivanjem na mreu u
kancelariji. Mogunosti su zapravo ograniene jedino vaim resursima.
Za uspostavljanje funkcionalne mree neophodno je planiranje, zatim
poznavanje hardvera, softvera, kablova i jo mnogo toga. Do kraja ovog
poglavlja prouavaete proces uspostavljanja mree, a zatim ete je uspo-
staviti i ak povezati svoju mreu sa internetom.
Planiranjemree
207
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ta je potrebno za pravljenje mree?
Pre pravljenja mree morate napraviti plan. Mnogi strunjaci iz ove oblasti
veruju da je planiranje ubedljivo najvaniji deo procesa. ak i kod mree
za manju kancelariju ili kuu trebalo bi da posvetite dosta vremena planira-
nju. Treba da razmotrite razne faktore, kao to su veliina, brzina, lokacije i
troak. Treba da utvrdite raspored i da li e vam biti potreban server za kli-
jent/server sistem ili ete ravnopravno povezati raunare. U ovom odeljku
prouiete sva ta pitanja.
Prvo to morate da uradite prilikom planiranja mree jeste da utvrdite tano
kakva vam je mrea potrebna. Koliko raunara elite da poveete? Ukoliko
imate manje od deset raunara, da li moete da koristite mreu ravno-
pravnih korisnika ili vam je potreban server za uspostavljanje klijent/server
mree? Kako planirate da prenosite podatke preko resursa na mrei? Kakav
e biti raspored mree?
Arhitektura mree
Prilikom planiranja rasporeda mree, treba da razmotrite kako e se podaci
prenositi meu raunarima na mrei. Ovo je poznato kao arhitektura mree.
Arhitektura e u velikoj meri odrediti strukturu vae mree, to ete detalj-
nije videti u daljem tekstu.
Svaki tip arhitekture mree ima niz standarda ili protokola koji definiu
kako se podaci kreu u mrei. Moete se sresti sa etiri osnovne arhitekture
mree:
Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija arhitektura
mree.
Token-ring arhitektura: esta u veim organizacijama, sve bre
postaje zastareli tip arhitekture mree.
ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih arhitektura.
AppleTalk arhitektura: stvorena od kompanije Apple za kontrolu
podataka koji se prenose preko Apple raunara.
Danas je najpopularnija arhitektura Ethernet. Kako se ona najee koristi,
treba da se upoznate sa arhitekturom Ethernet i da shvatite neke osnovne
koncepte.
208
Poglavlje5
Postoji nekoliko razliitih vrsta arhitekture Ethernet i svaka moe da poalje
podatke preko mree razliitom brzinom. Najei Ethernet je 100BaseT,
poznat i kao Fast Ethernet. Takoe postoji Gigabit Ethernet, koji moe
da prenese podatke vie od deset puta bre od Fast Etherneta. Stariji stan-
dard, 10BaseT, i dalje se esto koristi kod mrea za manja preduzea i kod
kue. Ethernet mree su najjeftinija vrsta arhitekture mree.
Topologija mree
Jo jedna vana stavka za razmatranje jeste struktura mree koju elite da
uspostavite. Struktura, poznata i kao topologija mree, predstavlja ras-
pored mree i obino zavisi od arhitekture mree. To ukljuuje nain na
koji su raunari i resursi fiziki postavljeni, kao i nain na koji se prenose
podaci meu tim raunarima.
Postoje etiri glavna tipa strukture mree:
Topologija zvezde
Topologija magistrale
Topologija prstena
Hibridna topologija
nApomenA:
Da biste predstavili sebi kako izgleda zvezdasta mrea, zamislite toak sa voritem
u centru kao centralnim ureajem za povezivanje i linije koje polaze od centra, kao
raunari povezani sa centralnim ureajem.
Zvezdaste mree
Danas je najei tip strukture mree zvezdasta mrea. U topologiji zvezde
svaki raunar je povezan sa centralnom takom na mrei. Na slici 5-3 je
prikazana mrea sa topologijom zvezde.
Planiranjemree
209
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 5-3 Mrea sa topologijom zvezde
Svaki tip topologije ima neke prednosti i mane. Odlike zvezdaste mree:
Moete dodavati raunare na centralnu vezu bez gaenja cele
mree.
Svaki raunar i ureaj povezan je sa centralnim ureajem za pove-
zivanje.
Ukoliko se pojavi problem na jednom raunaru na mrei, ostali
raunari neometano nastavljaju da rade, samo ne mogu da pristupe
podacima na problematinom raunaru.
Raunari ne mogu biti na udaljenosti veoj od 100 metara od cen-
tralnog ureaja.
Svaki centralni ureaj za povezivanje moe da povee do 24 rau-
nara.
210
Poglavlje5
Zvezdaste mree su malo skuplje od drugih topologija poto se
svaki raunar mora povezati sa centralnim ureajem pa vam je
obino potrebno mnogo kablova za dobro funkcionisanje mree.
Magistralne mree
Magistralna mrea je mrea u kojoj su svi raunari povezani du jednog
kabla, poznatog kao kima. Magistralne mree se esto koriste u sistemima
kunih mrea ili drugih malih mrea u kojima su povezana samo dva ili tri
raunara. Na slici 5-4 je prikazana mrea sa topologijom magistrale .
Slika 5-4 Mree sa topologijom magistrale
Odlike magistralne mree:
Topologija mree koju je najjednostavnije i najjeftinije napraviti.
Jedan kabl povezuje sve raunare.
U datom trenutku samo jedan raunar moe da prenosi podatke.
Podaci putuju du kabla i primalac preuzima podatke sa kabla.
Planiranjemree
211
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Morate dodati terminator na svaki kraj magistralne mree. Kad
kabl doe do poslednjeg raunara, on se povee sa tim raunarem
i zatim se kabl prekida. Tako se spreava vraanje podataka kroz
mreu i meanje sa novim podacima koji su poslati.
Nema potrebe za centralnim ureajem za povezivanje.
Nije jednostavno dodati raunare na magistralnu mreu. Morate
prekinuti mrenu vezu da biste dodali raunar.
Ukoliko jedan raunar na mrei ima problema, taj kvar utie na sve
raunare na mrei.
Obino se koristi koaksijalni kabl.
Prstenaste mree
Prstenasta mrea se odlikuje jednim kablom kojim su povezani raunari
postavljeni ukrug. Prstenaste mree su danas manje popularne nego to su
bile nekada. Na slici 5-5 je prikazana mrea sa topologijom prstena.
Slika 5-5 Mrea sa topologijom prstena
nApomenA:
U poglavlju 6 nauiete vie o vrstama kablova.
212
Poglavlje5
Prstenaste mree, koje su ranije bile iroko rasprostranjene, danas su manje
popularne zbog nekih ogranienja takve topologije. Podaci se kreu samo u
jednom pravcu, pa kada poaljete podatke na odreeni raunar, oni moraju
prvo da prou kroz svaki raunar. Raunar proverava da li su podaci njemu
poslati. Ukoliko nisu, on ih alje dalje do sledeeg raunara, i tako redom.
Zbog toga je vreme prenosa nekad veoma sporo. Odlike topologije prste-
naste mree:
Raunari su postavljeni jedni blizu drugih.
Ne postoji centralni ureaj za povezivanje.
Ne postoji ni poetak ni kraj mree, ime se eliminie potreba za
terminatorima.
Reavanje problema je oteano.
Otkazivanje mree na bilo kom mestu utie na celu mreu.
Teko je dodati nove raunare na prstenastu mreu. Treba da dove-
dete kabl do raunara da biste ga povezali i niko nije povezan na
mreu dok se ne instalira i ne pokrene novi sistem.
Hibridne mree
Postoji mnogo varijacija ovih osnovnih topologija. Poto moete da kombi-
nujete razliite topologije na istoj mrei, pojavile su se hibridne mree koje
kombinuju barem dva razliita tipa topologija.
Na primer, moete da poveete nekoliko zvezdastih mrea koristei jedan
kabl. Tako se pravi magistralna mrea sa koje se grana nekoliko zvezdastih
mrea. Na slici 5-6 je prikazana tipina hibridna mrea.
Planiranjemree
213
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 5-6 Mrea sa hibridnom topologijom viestrukih puteva
nApomenA:
Pogledajte priloeni list Uporeivanje topologija za pregled razliitih topologija.
Odlike topologije viestrukih puteva ukljuuju:
Mree koje povezuju kancelarije na razliitim lokacijama su obino
hibridne. Kompanija moe da koristi zvezdastu mreu u kancelariji
u Sijetlu, a magistralnu mreu u kancelariji u Atlanti.
Moete povezati razliite tipove mrea preko modema. Na pri-
mer, ukoliko kod kue imate magistralnu mreu, moete se preko
modema povezati sa kolskom mreom koja koristi topologiju zve-
zde.
214
Poglavlje5
Podeavanje u hibridnim mreama je oteano poto konfiguracija
postaje komplikovanija kada pokuavate da uskladite rad razliitih
topologija.
Hibridne mree su po definiciji velike, to ih ini skupljim od malih,
lokalnih mrea.
Postoji nekoliko komunikacionih putanja, to pomae ako doe do
otkazivanja nekog od kablova.
ta jo treba razmotriti
Kad planirate mreu, treba da razmotrite i druge faktore pre nego to se
odluite za odreeni tip mree. Na primer, treba da uzmete u obzir:
Postojeu opremu; ukoliko vaa kua, kola ili kancelarija ve imaju
mreu i vi elite da je nadogradite, ili ukoliko su vam dostupni
odreeni raunari, treba da razmotrite ta moe da se uradi sa
vaom postojeom opremom.
Veliinu mree; ukoliko imate samo nekoliko raunara, mogue je
napraviti mreu ravnopravnih korisnika, ali kada povezujete vie od
deset raunara, morate da se usmerite na klijent/server mreu.
Koliinu podataka koje elite da delite; tip i koliina podataka koje
planirate da delite mogu da utiu na izbor tipa mree koji vam je
potreban. Ukoliko prenosite velike datoteke, kao to su muzike,
video ili grafike datoteke, potrebna vam je mrea koja omoguava
deljenje veih koliina podataka veom brzinom.
Fiziku lokaciju; vano je gde planirate da postavite raunare.
Ukoliko su raunari na razliitim spratovima u jednoj zgradi, treba
da odaberete najbolju konfiguraciju za raunare i najbolju topologiju
mree za taj prostor.
Koji mi je hardver potreban?
Kada prouite potrebe i odluite koji tip mree elite da instalirate, spre-
mni ste za odabir potrebnog hardvera. Hardver je fizika oprema koja ini
mreu, npr. raunari, monitori, tampai i ureaji za povezivanje.
Mreni serveri
Ukoliko ste odluili da koristite mreu ravnopravnih korisnika, nije vam
potreban server. Server je, meutim, neophodna komponenta klijent/server
Planiranjemree
215
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
mree. Server je moni raunar koji ispunjava specifinu ulogu na mrei.
Moete imate odreen server za uvanje datoteka, za uvanje Web stranica,
upravljanje e-potom i pravljenje rezervnih kopija datoteka. Na slici 5-7 je
prikazan tipian mreni server.
Slika 5-7 Mreni server
Prilikom izbora servera treba da razmotrite sledee:
Mogunost proirivanja; sposobnost za irenje kako se vae potrebe
budu menjale i irile.
Brzina; uinak servera je direktno vezan za koliinu memorije i
brzinu ipova, tj. centralnih procesora (CPU).
Memorija; serverima je potrebno vie memorije nego obinim rau-
narima. Moete dodavati memoriju kako vae potrebe budu rasle;
meutim, obino je dobro na poetku dodati koliko god je mogue
memorije u okviru budeta. to server ima vie memorije, bolje e
raditi.
216
Poglavlje5
Memorijski ureaji; veina servera koristi velike programe i upravlja
ogromnim koliinama podataka, tako da bi trebalo da obezbedite
dovoljno mesta za skladitenje.
Poloaj; mreni serveri su obino veoma velike maine i potrebno
ih je postaviti na mesto gde nije previe toplo, gde ne postoji velika
mogunost da doe do sluajnog oteenja i gde nije previe
vlano.
Memorijski ureaji
Velika mrea e obino imati server za datoteke za uvanje podataka. Na
serveru za datoteke je neophodno imati dovoljno velike i dovoljno pouz-
dane memorijske ureaje za bezbedno uvanje podataka.
Memorijski ureaji mogu biti:
vrsti diskovi; to su primarni memorijski ureaji koji se mogu nai
na serveru za datoteke i u veini drugih raunara
Disk jedinice s trakom
CD-ROM i DVD-ROM disk jedinice
Optike disk jedinice
Mrena memorija
pRAktinA VebA:
Popunite radni list sa specifikacijama servera.
biRAnje tAmpAA:
Prilikom biranja tampaa za mreu treba da razmotrite nekoliko stvari, kao to su
brzina tampaa, kvalitet tampe koji vam je potreban te koliko ete otprilike stranica
tampati meseno. Sve ove stavke mogu da vam poslue prilikom uporeivanja
tampaa kako biste napravili najbolji izbor za svoje potrebe.
Mreni tampai
Mree nude prednost deljenja tampaa. Umesto da nabavljate po jedan
tampa za svaki raunar, vie raunara moe da deli tampa. Tip tam-
paa na mrei zavisi od veliine mree. Za kuni sistem je verovatno dovo-
Planiranjemree
217
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ljan ink jet ili mali laserski tampa. Na veim mreama moe da postoji
vie laserskih tampaa i obino postoji server za tampanje. Server za
tampanje je raunar koji upravlja zadacima i uva sve zadatke za tampa-
nje koje svi raunari na mrei alju tampau. Server za tampanje prima
zadatke za tampanje, odreuje prioritete i zatim alje zadatak odgovaraju-
em tampau.
Mrene kartice (Network Interface Card NIC)
Mrena kartica (NIC) se instalira u svaki raunar i ona povezuje raunar sa
mrenim kablom. Mrena kartica, kao to je prikazano na slici 5-8, kontro-
lie podatke koji prolaze izmeu pojedinih raunara i mree.
Slika 5-8 Mrena kartica
Svaka mrena kartica im se proizvede dobija jedinstveni broj, poznat kao
adresa. Ta adresa se zatim koristi za prepoznavanje svakog raunara na
mrei.
Ureaji za povezivanje
Kada ste uili o topologijama mree, moda ste primetili da veina topolo-
gija koristi ureaje za povezivanje mree. To su razliiti tipovi opreme koja
meusobno povezuje raunare na mrei ili koja povezuje mreu sa drugim
mreama i drugom opremom. Postoji mnogo razliitih tipova ureaja za
povezivanje i svaki od njih ima razliitu namenu. Sledi opis nekoliko naje-
ih ureaja za povezivanje.
vorita
vorite je centralni ureaj za povezivanje na koji se prikljuuju svi kablovi
u mrei. Iako su se tradicionalno koristila samo u zvezdastim mreama,
vorita se danas koriste u veini konfiguracija mree. Na slici 5-9 je prika-
zano tipino vorite.
218
Poglavlje5
Slika 5-9 vorite
vorita primaju signale sa jedne lokacije i zatim ih alju dalje na putu kroz
ostatak mree.
vorite ima niz prikljuaka, poznatih kao portovi, u koje se prikljuuju
kablovi razliitih raunarskih ureaja. Svako vorite se moe povezati sa
razliitim brojem raunara, obino 4, 8, 16 ili 24. Ukoliko imate veliku mreu,
moete prikljuiti dodatna vorita kako biste proirili mreu. Povezivanje
vie vorita je poznato kao lanano povezivanje (daisy chaining).
Svi
Svi je veoma slian voritu. Dok vorite prima signal sa jednog raunara
a onda ga alje na mreu, svi dobija podatke sa mree i zatim alje podatke
na odreeno mesto na mrei. Svi se moe koristiti samo na Ethernet mre-
ama. Na slici 5-10 je prikazan tipian svi.
Slika 5-10 Svi
Planiranjemree
219
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Mrene skretnice
Mrene skretnice su ureaji za povezivanje koji primaju dolazne podatke,
otvaraju svaku informaciju, itaju adresu kako bi videli njeno odredite, a
zatim odreuju najbolji put kojim e ta informacija stii do eljenog mesta.
Na slici 5-11 je prikazana mrena skretnica.
Slika 5-11 Mrena skretnica
Mrena skretnica prouava mreu i moe da otkrije ako neki deo mree
radi sporije ili ako u nekoj oblasti postoji problem. Ukoliko mrena skret-
nica uoi problem, ona preusmerava podatke oko problema tako da stignu
to bre.
Mreni prolazi
Mreni prolaz je ureaj za povezivanje koji povezuje dve razliite vrste
mrea. Mreni prolaz prima podatke, prevodi ih tako da mrea primalac
moe da ih razume, a zatim prevod alje na odredite.
Mreni prolaz, koji je prikazan na slici 5-12, obino je hardver koji se pove-
zuje na mreu i prenosi podatke izmeu mrea. Meutim, to takoe moe
biti softver koji prevodi podatke poslate pomou razliitih protokola na
istoj mrei.
220
Poglavlje5
Slika 5-12 Mreni prolaz
pRAktinA VebA:
Uradite vebu Ureaji za povezivanje.
Modemi
Modemi omoguavaju raunarima na mrei da razmenjuju podatke. Modem
je zapravo skraenica od modulator-demodulator. Modemi koriste telefon-
ske linije za razmenu podataka. Oni prevode podatke iz digitalnog oblika
na jednom kraju mree u analogni oblik koji telefonska linija moe da
razume, a zatim ih vraaju u digitalni oblik za drugu mreu.
Na slici 5-13 je prikazana tipina konfiguracija mree sa razliitim hardver-
skim komponentama.
Slika 5-13 Konfiguracija mree
Planiranjemree
221
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Mreni operativni sistem (NOS) je softver koji kontrolie i organizuje sve
aktivnosti na mrei i upravlja njima. Tip softvera koji vam je potreban zavisi
od toga da li imate mreu ravnopravnih korisnika ili klijent/server mreu.
Operativni sistemi za mreu ravnopravnih korisnika
Mree ravnopravnih korisnika su male; one povezuju manje od deset rau-
nara. Svaki raunar uva svoje podatke i zatim ih deli sa drugim raunarima
na mrei. Iako je to mala mrea, i dalje mora da postoji softver koji orga-
nizuje mreu. Postoji nekoliko razliitih vrsta operativnih sistema za mree
ravnopravnih korisnika.
Windows 95/98/Me/XP
Microsoftov Windows je napravljen za korienje na jednom raunaru, ali
svaka verzija ima ugraenu mogunost za umreavanje ravnopravnih kori-
snika. Kada za pravljenje mrene veze koristite najnovije verzije sistema
Windows, Windows XP, postoji automatski proces koji e vas provesti kroz
stvaranje mree.
pRAktinA VebA:
Uradite vebu Planiranje mree.
Operativni sistemi za klijent/server mreu
Vee mree, sa vie od deset raunara i centralnim serverom, su klijent/
server mree. Operativni sistemi za te mree su moniji i sloeniji od ope-
rativnih sistema mrea ravnopravnih korisnika.
Klijent/server operativni sistemi kontroliu vie servera, resurse, bezbednost
i obavljaju administrativne funkcije kao to su korisnika imena i lozinke
za pristup mrei.
Windows Server 2003
Microsoftovi operativni sistemi za klijent/server mree, kao to su Windows
NT Server i Windows Server 2000, postoje ve godinama. Najnovija verzija,
Windows Server 2003, nudi kompletan niz alatki koje e vam pomoi u
upravljanju mreom. Softver ukljuuje ugraenu bezbednost, punu podrku
za deljenje datoteka i usluga, bezbednu vezu sa internetom i olakava
upravljanje bez obzira na to da li je vaa mrea velika ili mala.
222
Poglavlje5
ta ste nauili o planiranju mree
U ovoj lekciji ste zapoeli planiranje svoje mree. Pre nego to zaista pristu-
pite fizikom povezivanju, morate da znate ta elite da postignete, kakve
zadatke elite da mrea obavlja, a zatim da napravite plan kako treba da
izgleda struktura vae mree.
ta dalje?
U sledeem poglavlju objediniete sve to ste nauili i napraviete sop-
stvenu mreu. Povezaete raunare i zatim ete se preko mree povezati
sa internetom.
Termini koje treba da zapamtite
Obnovite sledee termine:
10BaseT
100BaseT
AppleTalk arhitektura
Arhitektura
ARCNet arhitektura
Magistralna mrea
Central Processing Unit (CPU)
Lanano povezivanje
Ethernet arhitektura
Fast Ethernet
Mreni prolaz
Gigabit Ethernet
Hardver
vorite
Mrea sa hibridnom topologijom
viestrukih puteva
Dobavlja internet usluga (Internet
Service Provider (ISP))
Modem
Mrena kartica (Network Interface
Card (NIC))
Operativni sistem mree (Network
Operating System (NOS))
Port
Server za tampanje
Prstenasta mrea
Mrena skretnica
Server
Peaka mrea
Zvezdasta mrea
Memorijski ureaj
Svi
Terminator
Token-ring arhitektura
Topologija
Planiranjemree
223
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Osnove umreavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html
HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubs-
and-switches.asp
Topologija: http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm
Wikipedia: Topologija mree: http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topo-
logy
Topologije mree: http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp
Pravljenje topologije mree: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/
NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm
Prouite dve od gore navedenih Web lokacija i odgovorite na sledea
pitanja za svaku lokaciju:
a. Koju Web lokaciju ste posetili?
b. Koji je to tip Web lokacije? Da li ele da prodaju neto? Ukoliko je
odgovor da, ta ele da prodaju?
c. ta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko prodaju ne-
to, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli koristiti?
d. Ko dri ovu lokaciju? Kratko opiite organizaciju ili kompaniju koja
je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouzdani?
Objasnite.
e. Da li ste nauili neto o umreavanju to bi vam pomoglo pri razma-
tranju razliitih tipova mrea i razloga za odabir jednog od tipova?
Objasnite.
f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je odgovor
da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj lokaciji.
g. Kakav je va ukupni utisak o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. ta sve moete da radite preko mree?
2. Objasnite razlike izmeu zvezdastih, prstenastih i magistralnih mrea
za malu kunu mreu. ta su prednosti, a ta mane svake od njih?
3. Opiite razlike i slinosti izmeu vorita, svia, mrene skretnice i
mrenog prolaza.
224
Poglavlje5
Poglavlje 5: Deljenje datoteka
i tampaa veba
Ovaj dokument sam preuzeo sa deljene fascikle na mrei.
Nakon to popunite informacije koje se nalaze dole, sauvajte ovaj
dokument pod sledeim nazivom
<vae ime> Sharing Files and Printers.doc.
1. Kako se zovete?

2. Koji je danas datum?

Planiranjemree
225
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Poglavlje 5: Specifikacije servera
P
r
i
s
t
u
p
a
a
n

s
e
r
v
e
r
O
s
n
o
v
n
i

s
e
r
v
e
r
S
e
r
v
e
r

s
r
e
d
n
j
e
g

k
v
a
l
i
t
e
t
a
S
o
f
i
s
t
i
c
i
r
a
n
i

S
e
r
v
e
r
R
e
z
i
m
e
S
j
a
j
a
n

p
r
i
s
t
u
p
a
a
n

s
e
r
v
e
r

z
a

k
a
n
c
e
l
a
r
i
j
e

k
o
d

k
u
e

i

m
a
l
a

p
r
e
d
u
z
e
a
.

O
d
l
i
a
n

z
a

d
e
l
j
e
n
j
e

d
a
t
o
t
e
k
a

i

t
a
m
p
a
a

i

n
a
j
b
o
l
j
a

z
a
m
e
n
a

z
a

p
e
e
r
-
t
o
-
p
e
e
r

m
r
e
e
.

K
o
r
i
s
t
a
n

z
a

m
a
l
a

i

s
r
e
d
n
j
e

v
e
l
i
k
a

p
r
e
d
u
z
e
a
.

P
o
d
r
a
v
a

p
r
o
c
e
s
e

k
a
o

t
o

s
u

d
e
l
j
e
n
j
e

d
a
t
o
t
e
k
a

i

t
a
m
p
a
a
,

i
n
t
e
r
n
e
t
,

e
-
p
o
t
a

i

u
d
a
l
j
e
n
e

k
a
n
c
e
l
a
r
i
j
e
.

O
d
l
i
a
n

z
a

v
e
a

p
r
e
d
u
z
e
a
.

K
o
r
i
s
t
i
t
e

g
a

z
a

d
e
l
j
e
n
j
e

d
a
t
o
t
e
k
a

i

t
a
m
p
a
a
,

a
p
l
i
k
a
c
i
j
e

n
a

i
n
t
e
r
n
e
t
u
,

s
j
a
j
n
a

z
a
t
i
t
a

p
o
d
a
t
a
k
a

z
a

o
s
e
t
l
j
i
v
e

i

k
r
i
t
i
n
e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e
.

I
d
e
a
l
a
n

z
a

s
o
f
i
s
t
i
c
i
r
a
n
a

p
r
e
d
u
z
e
a

i

v
e
l
i
k
e

k
o
r
p
o
r
a
c
i
j
e
.

K
o
r
i
s
t
a
n

z
a

e
-
p
o
t
u

i

s
l
a
n
j
e

p
o
r
u
k
a

u

o
k
v
i
r
u

k
o
r
p
o
r
a
c
i
j
e
,

t
r
g
o
v
i
n
u

n
a

m
r
e
i
,

s
r
e
d
n
j
e

v
e
l
i
k
u

b
a
z
u

p
o
d
a
t
a
k
a
.

D
i
z
a
j
n
S
a
m
o

k
u
t
e
S
a
m
o

k
u
t
e
K
u
t
e

i
l
i

z
a

o
r
m
a
n
K
u
t
e

i
l
i

z
a

o
r
m
a
n
P
r
o
c
e
s
o
r
I
n
t
e
l

P
e
n
t
i
u
m

4

p
r
o
c
e
s
o
r

n
a

2
.
4

G
H
z

i
l
i

3
.
4

G
H
z
I
n
t
e
l

P
e
n
t
i
u
m

4

p
r
o
c
e
s
o
r

-

3
.
4

G
H
z
2

I
n
t
e
l

X
e
o
n

p
r
o
c
e
s
o
r
a

o
d

2
.
4

G
H
Z

d
o

3
.
4

G
H
z
D
o

4

I
n
t
e
l

X
e
o
n

p
r
o
c
e
s
o
r
a
,

o
d

2
.
0

G
H
z

d
o

3
.
0

G
H
z
.
K
e

m
e
m
o
r
i
j
a
5
1
2

K
B
D
o

1

M
B
5
1
2

K
B
5
1
2
K

d
o

4

M
B
B
u
s
8
0
0

M
H
z
8
0
0

M
H
z
4
0
0

M
H
z
4
0
0

M
H
z
M
e
m
o
r
i
j
a
D
o

4

G
B

D
D
R

m
e
m
o
r
i
j
e
D
o

4

G
B

S
D
R
A
M

m
e
m
o
r
i
j
e
D
o

2
4

G
B

S
D
R
A
M

m
e
m
o
r
i
j
e
D
o

3
2

G
B

S
C
R
A
M

m
e
m
o
r
i
j
e
P
r
o
s
t
o
r

z
a

p
r
o
i
r
e
n
j
e

m
e
m
o
r
i
j
e
3

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
5

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
7

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
1
1

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
K
u
t
a

z
a

v
r
s
t
e

d
i
s
k
o
v
e
2

-

1
,

2

-

5
.
2
5

k
u
t
a
4

-

1

k
u
t
a
8

-

1

k
u
t
a
8

-

1

k
u
t
a
v
r
s
t
i

d
i
s
k
o
v
i
4
0
G
B
,

8
0
G
B
,

1
2
0

G
B
1
8
G
B
,

3
6
G
B
,

7
3
G
B
,

i
l
i

1
4
6
G
B

S
C
S
I

d
i
s
k

j
e
d
i
n
i
c
e
3
6
G
B
,

7
3

B
,

i
l
i

1
4
6

G
B

S
C
S
I
3
6
G
B
,

7
3
G
B
,
i
l
i

1
4
6

G
B

S
C
S
I
M
r
e
n
a

i
n
t
e
r
f
e
j
s

k
a
r
t
i
c
a
G
i
g
a
b
i
t

N
I
C
G
i
g
a
b
i
t

N
I
C
G
i
g
a
b
i
t

E
t
h
e
r
n
e
t
G
i
g
a
b
i
t

E
t
h
e
r
n
e
t
C
e
n
a
4
9
9

U
S
D
1
,
7
6
5

U
S
D
6
,
6
0
3

U
S
D
8
,
7
9
3

U
S
D
226
Poglavlje5
Odgovorite na sledea pitanja koristei gore pomenute
specifikacije:
1. Malo osiguravajue drutvo sa dvoje zaposlenih agenata i admini-
stratorom je stalno koristilo peer-to-peer mreu. Kancelarija se iri i
treba da doda bazu podataka svih klijenata koje agencija usluuje.
Vreme je da se nadogradi mrea i doda server tako da svi mogu da
pristupe podacima. Koji server biste preporuili i zato?

2. Vea lekarska ordinacija nadograuje softver i imae automatiozo-
van sistem za kartone pacijenata. Sve e biti na raunaru. Lekari
rade na 5 razliitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Treba da pristupe kartonima pacijenata iz
svake od ordinacija. Treba da budu u mogunosti da brzo pristupe
podacima i morae da pristupaju datotekama putem interneta.
Trebaju im vane informacije o pacijentima koje imaju kako bi mogli
da ih preuzmu i pogledaju i moraju biti u mogunosti da se oslone
na njih. eleli bi da cena servera bude manja od 10,000 dolara. Koji
server biste im preporuili i zato?

Planiranjemree
227
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
3. Poslovnice velike korporacije prodaju svoje proizvode na mrei i alju
potanske porudbine irom sveta. Treba da dodaju jo jedan server
zbog porasta obima posla ove godine. Na tom serveru bi se uvali
podaci Web lokacije ove kompanije. Kompanija inae zarauje mili-
one dolara godinje i poto je 75% njenog poslovanja sada na mrei,
troenje novca na server za potrebe Web lokacije nije problem. Od
etiri servera koji su ovde predstavljeni, koji bi bio najbolji izbor za
ovu komapiju i zato?

228
Poglavlje5
Poglavlje 5: Planiranje i kreiranje mree
Izaberite jedan od tri scenarija koja su dole navedena. Koristei Kontrolnu
tabelu za planiranje mree, popunite odeljak Dizajn SAMO za jedan scena-
rio, kao to vam je to va nastavnik objasnio.
Scenario 1:
Malo osiguravajue drutvo sa dva agenta i administratorom nadograuje
mreu sa peer-to-peer mree na malu klijentsku/serversku mreu. Proetajte
po kancelariji, proverite postavku i instalaciju postojeih raunara, utvrdite
koju ete opremu moi da koristite i ta e vam biti potrebno da kupite i/ili
nadogradite, a zatim dizajnirate novi sistem.
Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograuje softver i imae automatizovan sistem
za kartone pacijenata. Sve e biti na raunaru. Iako lekari rade na pet razli-
itih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Amerikim Dravama,
izabrani ste ba vi da postavite mreu za jednu lokaciju. Ordinacija ima
oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi; ve poseduje
raunare u kancelarijama, i po jedan raunar u lekarskim ordinacijama. Sve
osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake ordinacije i treba da
budu u mogunosti da pristupaju datotekama putem interneta sa bilo kog
raunara. ta biste preporuili? Skicirajte kancelariju i utvrdite kako moete
koristiti postojeu opremu i ta ete morati da kupite.
Scenario 3:
Komija vas je zamolio da mu pomognete. etvorolana porodica eli da
umrei svoje raunare. Nadaju se da e se kupovina svesti samo na ureaje
za povezivanje i kablove i da e moi da iskoriste postojee raunare koje
imaju. Oba roditelja imaju raunar, kao i oba tinejdera. Majka je grafiki
dizajner. U budunosti e esto raditi od kue i trebae joj pristup inter-
netu da bi datoteke putem interneta slala svom preduzeu. Re je o velikim
datotekama i trebae joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih alje. Slua
muziku na mrei, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku
potu. Otac je profesor na fakultetu i esto radi na svom raunaru. Potreban
mu je pristup internetu, treba da je u mogunosti da alje i prima e-potu,
mora da ima dovoljno prostora za uvanje datoteka svojih aka, i on zaista
uiva u putanju muzike i gledanju video-zapisa na mrei. Oba tinejdera
imaju svoju sobu i raunare. Potreban im je pristup internetu, obojica esto
Planiranjemree
229
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
rade istraivake zadatke, koriste program za slanje instant poruka, e-potu
i igraju se na mrei interaktivnih igara. Posetite njihov dom, napravite plan
kue i projektujte mreu koja e najvie odgovarati njihovim potrebama.
230
Poglavlje5
Kontrolna tabela za planiranje mree
Koraci
Dizajn
q
Nacrtajte dijagram vae mree. Oznaite sobe, kancelarije, spratove i
pokaite gde elite da postavite svaki od raunara, tampa, skener ili
neki drugi ureaj.
q
Koju mrenu topologiju ete koristiti?
Hardver
q
Navedite neophodan hardver za svaki raunar na crteu koji ste
nacrtali ili na zasebnom papiru koji se odnosi na crte. Obuhvatite
memoriju, procesor, modeme, mrene adaptere, eksternu traku za
rezervno kopiranje ili druge stavke.
q
Koji mreni adapteri e vam trebati za mreu: Ehternet, telefonski
modem, beini internet ili neto drugo?
q
Koji hardver vam je potreban za mreu? Obuhvatite modeme, mrene
adaptere, habove i kablove.
q
Koji metod ete koristiti za pristup internetu? Da li e jedan raunar
biti raunar koji e sluiti za deljenje veze sa internetom.
Softver
q
Koji mreni operativni sistem vam je potreban?
q
Da li vam treba/imate antivirusni program i softver za neeljenu potu?
q
Kako ete rukovati e-potom?
q
Koju vrstu zatitnog zida ete imati?
Medij za prenos podataka
q
Koju vrstu kablova ete koristiti ili da li ete koristiti beini internet?
q
Navedite koliko vam treba kablova i ica.
Internet
q
Koju vrstu internet veze ete koristiti?
q
Kog ISP-a ete angaovati?
q
Da li vam treba softver za internet ili ISP-a?
Instalacija mree
q
Kupite hardver i softver.
q
Instalirajte mrene adaptere, modeme, mrena vorita (hub), ureaje
za povezivanje i ostale ureaje.
Planiranjemree
231
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Koraci
Instalacija mree
q
Instalirajte kablove da biste fiziki povezali raunare. Poveite kablove
sa mrenim voritima, telefonskim pirkljucima, raunarima i drugim
ureajima.
q
Ukljuite u struju sve raunare, tampae i ostale ureaje.
q
Uverite se da raunari koje ete koristiti da biste ih povezali sa
internetom imaju aktivnu internet vezu. Moete pokrenuti arobnjaka
za nove veze da biste podesili vezu sa internetom.
q
Pokrenite Windows XP Network Setup Wizard na svom raunaru.
232
Poglavlje5
Poglavlje 5: Poreenje mrenih topologija
T
o
p
o
l
o
g
i
j
a
P
r
e
n
o
s

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
I
n
s
t
a
l
a
c
i
j
a
P
r
o
i
r
e
n
j
e
m
r
e
e
R
e
a
v
a
n
j
e

p
r
o
b
l
e
m
a
C
e
n
a
K
o
r
i
e
n
j
e

k
a
b
l
o
v
a
Z
v
e
z
d
a
s
t
a

(
S
t
a
r

B
u
s
)
S
v
a
k
i

r
a
u
n
a
r

j
e

p
o
v
e
z
a
n

n
a

u
r
e
a
j

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.
S
v
e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

p
r
o
l
a
z
e

k
r
o
z

c
e
n
t
r
a
l
n
u

m
r
e
n
u

v
e
z
u
.

S
v
i

r
a
u
n
a
r
i

m
o
r
a
j
u

b
i
t
i

b
l
i
z
u

c
e
n
t
r
a
l
n
o
g

u
r
e
a
j
a
.

D
u
i
n
a

k
a
b
l
a

m
o
e

b
i
t
i

n
a
j
v
i
e

d
o

1
0
0

m
e
t
a
r
a
.

M
o
e

d
a

s
e

i
n
s
t
a
l
i
r
a

d
o

2
4

r
a
u
n
a
r
a

p
o

m
r
e
i
.

D
o
d
a
e
t
e

n
o
v
i

r
a
u
n
a
r

t
a
k
o

t
o

e
t
e

n
o
v
i

k
a
b
l

i
z

r
a
u
n
a
r
a

u
k
l
j
u
i
t
i

u

u
r
e
a
j

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.
K
a
d
a

j
e
d
a
n

r
a
u
n
a
r

n
e

r
a
d
i
,

o
s
t
a
l
i

d
e
o

m
r
e
e

f
u
n
k
c
i
o
n
i
e
.

A
k
o

u
r
e
a
j

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e

n
e

r
a
d
i
,

n
e

r
a
d
i

n
i

m
r
e
a
.

N
a
j
s
k
u
p
l
j
a

o
d

j
e
d
n
o
s
t
a
v
n
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a
,

z
a
h
t
e
v
a

s
k
u
p
e

u
r
e
a
j
e

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.

O
b
i
n
o

j
e

j
e
f
t
i
n
i
j
a

o
d

h
i
b
r
i
d
n
e

m
r
e
e
.
K
o
r
i
s
t
i

k
a
b
l

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m
.

Z
a
h
t
e
v
a

v
e
l
i
k
e

k
o
l
i
i
n
e

k
a
b
l
a
.

N
e

v
i
e

o
d

1
0
0

m
e
t
a
r
a

o
d

r
a
u
n
a
r
a

d
o

u
r
e
a
j
a

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.

B
u
s
J
e
d
a
n

k
a
b
l

p
o
v
e
z
u
j
e

s
v
e

r
a
u
n
a
r
e
.
J
e
d
a
n

p
o

j
e
d
a
n

r
a
u
n
a
r

a
l
j
e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e
.

I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

s
e

k
r
e
u

k
r
o
z

k
a
b
l

i

r
a
u
n
a
r

p
r
i
s
t
u
p
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
m
a

v
a
n

k
a
b
l
a
.

K
a
b
l

i
d
e

o
d

j
e
d
n
o
g

r
a
u
n
a
r
a

d
o

d
r
u
g
o
g

i

t
a
k
o

s
v
e

d
o

p
o
s
l
e
d
n
j
e
g
.

T
e
r
m
i
n
a
t
o
r

j
e

s
m
e
t
e
n

n
a

k
r
a
j
u

m
r
e
e
.

D
a

b
i
s
t
e

d
o
d
a
l
i

r
a
u
n
a
r
,

m
o
r
a
t
e

i
s
k
l
j
u
i
t
i

m
r
e
u

i

u
k
l
o
n
i
t
i

k
a
b
l

i
z

p
o
s
t
o
j
e
i
h

r
a
u
n
a
r
a
.

A
k
o

n
e

r
a
d
i

j
e
d
a
n

r
a
u
n
a
r
,

n
e

r
a
d
i

i
t
a
v
a

m
r
e
a
.

J
e
f
t
i
n
i
j
a

m
r
e
a

p
o
t
o

o
b
i
n
o

k
o
r
i
s
t
i

j
e
d
a
n

n
e
p
r
e
k
i
d
n
i

b
a
k
a
r
n
i

k
a
b
l
.

J
e
d
a
n

n
e
p
r
e
k
i
d
n
i

k
a
b
l

p
o
v
e
z
u
j
e

s
v
e

u
r
e
a
j
e
.

T
e
r
m
i
n
a
t
o
r

j
e

n
e
o
p
h
o
d
a
n

n
a

k
r
a
j
u

s
v
a
k
o
g

k
a
b
l
a
.

K
o
r
i
s
t
i

k
o
a
k
s
i
j
a
l
n
e

i

k
a
b
l
o
v
e

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m
.
Planiranjemree
233
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
P
r
s
t
e
n
a
s
t
a

(
R
i
n
g
)
J
e
d
a
n

k
a
b
l

k
o
j
i

j
e

k
o
n
f
i
g
u
r
i
s
a
n

u

p
r
s
t
e
n
.
I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

s
e

k
r
e
u

u

j
e
d
n
o
m

p
r
a
v
c
u

u
k
r
u
g

d
o
k

n
e

s
t
i
g
n
u

d
o

p
r
a
v
o
g

r
a
u
n
a
r
a
.

R
a
u
n
a
r
i

s
u

s
m
e
t
e
n
i

b
l
i
z
u

j
e
d
a
n

d
o

d
r
u
g
o
g
a
.

I
n
s
t
a
l
a
c
i
j
a

j
e

j
e
d
n
o
s
t
a
v
n
a
.

N
e
m
a

k
o
n
e
k
t
o
r
a
.

K
r
u
g

n
e
m
a

p
o
e
t
a
k

n
i
t
i

k
r
a
j
.

M
o
r
a
t
e

p
r
e
s
e
i

k
a
b
l

k
o
j
i

j
e

p
o
v
e
z
i
v
a
o

p
o
s
t
o
j
e
e

r
a
u
n
a
r
e

d
a

b
i
s
t
e

d
o
d
a
l
i

n
o
v

r
a
u
n
a
r
,

t
a
k
o

d
a

m
r
e
a

n
e
e

f
u
n
k
c
i
o
n
i
s
a
t
i

d
o
k

s
e

n
o
v
i

r
a
u
n
a
r

n
e

p
o
v
e
e
.
A
k
o

p
o
s
t
o
j
i

o
t
e
e
n
j
e

n
a

k
a
b
l
u

i
l
i

g
r
e
k
a

u

m
r
e
i
,

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a

n
a
s
t
a
v
l
j
a

d
a

s
e

p
r
e
n
o
s
i

n
a

o
s
t
a
t
a
k

k
r
u
g
a

d
o
k

n
e

s
t
i
g
n
e

d
o

t
a
k
e

p
r
e
k
i
d
a
.

O
v
o

o
l
a
k
a
v
a

o
t
k
r
i
v
a
n
j
e

i

r
e
a
v
a
n
j
e

p
r
o
b
l
e
m
a
.

J
e
d
n
a

o
d

n
a
j
s
k
u
p
l
j
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a

z
b
o
g

v
i
s
o
k
e

c
e
n
e

k
a
b
l
a
.

Z
a
h
t
e
v
a

v
i
e

k
a
b
l
a

n
e
k
o

o
s
t
a
l
e

t
o
p
o
l
o
g
i
j
e
.

K
o
r
i
s
t
i

k
a
b
l

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m
.
H
i
b
r
i
d
n
a

(
H
y
b
r
i
d

M
e
s
h
)
K
o
m
b
i
n
a
c
i
j
a

d
v
e

i
l
i

v
i
e

r
a
z
l
i
i
t
i
h

s
t
r
u
k
t
u
r
a
.
e
s
t
o

k
o
r
i
e
n
a

v
r
s
t
a

z
a

v
e
l
i
k
e

r
a
z
d
a
l
j
i
n
e
.

I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

s
e

m
o
g
u

p
r
e
n
e
t
i

n
a

v
i
e

r
a
z
l
i
i
t
i
h

n
a
i
n
a
,

u

z
a
v
i
s
n
o
s
t
i

o
d

d
r
u
g
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a
.

e
s
t
o

s
e

p
r
a
v
i

k
a
d
a

s
e

p
r
o
i
r
u
j
e

p
o
s
t
o
j
e
a

m
r
e
a
.

M
o
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

r
a
z
l
i
i
t
e

v
r
s
t
e

u
r
e
a
j
a

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.

U
r
e
a
j
i

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e

o
m
o
g
u
a
v
a
j
u

k
o
m
b
i
n
o
v
a
n
j
e

r
a
z
l
i
i
t
i
h

m
r
e
a

i

r
a
z
l
i
i
t
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a

v
e
o
m
a

l
a
k
o
.

O
t
k
r
i
v
a
n
j
e

i

r
e
a
v
a
n
j
e

p
r
o
b
l
e
m
a

j
e

n
a
j
t
e
e

k
o
d

o
k
v
a
k
v
e

t
o
p
o
l
o
g
i
j
e

z
b
o
g

r
a
z
l
i
i
t
i
h

v
r
s
t
a

t
e
h
n
o
l
o
g
i
j
a

k
o
j
e

s
e

k
o
r
i
s
t
e
.

S
k
u
p
a
,

v
e
l
i
k
a

i

o
b
i
n
o

k
o
m
p
i
k
o
v
a
n
a
.

V
r
s
t
a

k
a
b
l
o
v
a

z
a
v
i
s
i

o
d

v
r
s
t
e

m
r
e
a
.

M
o
e

s
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

k
a
b
l

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m

i

k
o
a
k
s
i
j
a
l
n
i

k
a
b
l
.

T
a
k
o
e
,

m
o
g
u

s
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

i

o
p
t
i
k
i

k
a
b
l
o
v
i

n
a

v
e
i
m

r
a
z
d
a
l
j
i
n
a
m
a
.

234
Poglavlje5
ta smo nauili
U ovoj lekciji ste poeli da radite na planiranju svoje sopstvene mree. Pre
nego to zapravo ponete fiziki da postavljate mreu, morate da znate koje
su vae potrebe koje elite da postignete, koje zadatke elite da obavlja
mrea i da zatim razvijete plan kako elite da organizujete svoju mreu.
Pregledajte sledee termine tako to ete ponuditi tane definicije iz poglav-
lja ili putem Web lokacije www.webopedia.com :
10BaseT
100BaseT
AppleTalk arhitektura
Arhitektura
ARCNet arhitektura
Planiranjemree
235
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Bus mrea
Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit (CPU))
Zrakasto povezivanje (Daisy chaining)
Eternet arhitektura
Brzi eternet
Mreni prolaz (Gateway)
Gigabitni eternet
236
Poglavlje5
Hardver
Mreno vorite (Hub)
Hibridna mrea (Hybrid mesh network)
Dobavlja internet usluga (Internet Service Provider(ISP))
Modem
Mrena kartica (Network Interface Card (NIC))
Mreni operativni sistem (Network Operating System (NOS))
Planiranjemree
237
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Port
Server tampanja (Print Server)
Prstenasta mrea (Ring Network)
Mrena skretnica (Router)
Server
atro mrea (Sneaker net)
Zvezdasta mrea (Star bus network)
238
Poglavlje5
Ureaj za skladitenje
Svi (Svitch)
Terminator
Token-ring arhitektura
Topologija
Planiranjemree
239
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Kreiranje Windows 2000 Roadmap za razvoj: http://www.microsoft.com/
windows2000/techinfo/reskit/dpg/Chapt-2.DOC
Dizajn mrea: Korak po korak vodi: http://searchnetworking.techtarget.
com/originalContent/0,289142,sid7_gci803164,00.html
Osnove umreavanja:
http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html
Ultimativni vodi za umreavanje: http://networking.ittoolbox.com/browse.
asp?c=NetworkingPeerPublishing&r=http%3A%2F%2Fwww%2Ehardwarece
ntral%2Ecom%2Fhardwarecentral%2Ftutorials%2F158%2F1%2F
pitanja:
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
se na ovoj lokaciji neto prodaje, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
240
Poglavlje5
Web
lokaija 1
Web
lokacija 2
d. Ko objavljuje sadraj na lokaciji? Objasnite neto o organizaciji ili
kompaniji ija je lokacija. Da li su informacije na toj lokaciji pouzda-
ne? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste nauili neto o umreavanju to bi vam pomoglo kada se
govori o razliitim vrstama mrea i zato vam vie odgovaraju neke
vrste mrea od drugih? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Da li ste sa ove lokacije doli do drugih lokacija? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste doli
preko poetne lokacije.
Planiranjemree
241
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
242
Poglavlje5
1. ta sve moete da uradite na mrei?
2. Razgovarajte o razlikama izmeu Star Bus, krune i bus mree. Koje
su prednosti a koje mane svake od njih?
3. Opiite razlike i slinosti izmeu mrenog vorita, svia, mrene
skretnice i mrenog prolaza.
Poglavlje
6
243
Pravljenje mree
U prethodnoj lekciji ste planirali svoju mreu. Razmotrili ste kako ete
koristiti mreu, fiziku strukturu mree, topologiju i veliinu mree. Sada
ste spremni da objedinite to znanje i da napravite sopstvenu mreu.
Da li mogu da napravim mreu bez ica?
Kako da instaliram softver?
Kako da odaberem dobavljaa internet usluga?
Koji tip veze sa internetom imam?
ta jo treba da znam da bih se umreio?
Kako izgleda budunost umreavanja?
Kako da sve to poveem?
Sada kada zavrite poetno planiranje, kada znate koju vrstu mree
elite, kakvu topologiju i arhitekturu, skoro da ste spremni da sve pove-
ete. Najpre treba da instalirate kabl koji slui za povezivanje raunara, a
zatim ete instalirati hardver, dodati softver i napokon ete biti spremni
da testirate sistem.
Prvo to treba da uradite kada zaponete fiziko uspostavljanje mree
jeste instaliranje kablova. Morate da izaberete odgovarajuu vrstu kabla i
da nauite osnove pravilnog instaliranja kablova, poznatih kao prenosni
mediji.
244
Poglavlje6
Biranje kabla
Postoji mnogo naina za prenos podataka i pravilan izbor najee zavisi
od vrste mree koju ste odluili da instalirate. Najpopularniji i najstariji pre-
nosni medij jeste kabl, ali danas postoje beini naini za prenos podataka
preko mree. Ukoliko ste se odluili za kablovski sistem, prvo morate da
odaberete kabl.
Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl je nekada bio industrijski standard, a i dalje se sree na
starijim mreama. esto nazivan i samo koaks, ovaj kabl je slian onom
koji kablovska kompanija koristi za dovoenje kablovske televizije u va
dom. U centru se nalazi puna bakrena ica okruena izolacionim slojem
plastike. Preko svega toga se nalazi zatitna metalna mrea ili folija, a sve
zajedno je obavijeno zatitnim slojem. Na slici 6-1 je prikazan deo koaksi-
jalnog kabla.
Slika 6-1 Koaksijalni kabl
Koaksijalni kablovi nisu skupi, ali je se sa njima teko radi. Takoe su
mnogo sporiji od novijih vrsta kablova i najee se koriste u kunim mre-
ama kada postoji malo raunara i kada su razdaljine male. Da biste pove-
nApomenA
Iako izgledaju slino, kablove za kablovsku televiziju ne moete koristiti na
raunarskoj mrei.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Pravljenjemree
245
zali vie koaksijalnih kablova i da biste kabl povezali sa mrenom karti-
com, morate koristiti ureaj koji se zove BNC konektor (British Naval
Connector BNC). Na slici 6-2 je prikazan BNC ureaj.
Slika 6-2 BNC ureaj
Kabl sa upredenim paricama
Kabl sa upredenim paricama je bakrena ica koja nastaje uvrtanjem i meu-
sobnim obavijanjem jednog ili vie parova ica. Na slici 6-3 je prikazan kabl
sa upredenim paricama.
Slika 6-3 Kabl sa upredenim paricama
246
Poglavlje6
Kabl sa upredenim paricama se povezuje sa raunarima i drugim ureajima
pomou RJ-45 prikljuka, koji je prikazan na slici 6-4. Ovaj prikljuak lii na
one koji se nalaze na krajevima telefonskih kablova, samo je neznatno vei.
Slika 6-4 RJ-45 prikljuak
Ovi kablovi se prave u nekoliko kategorija i svaka je napravljena da prenosi
podatke razliitom brzinom. Kada kupujete ove kablove, oni esto nee biti
navedeni kao kablovi sa upredenim paricama, ve kao CAT 5 kablovi, koji
su najpopularnija kategorija. Dole navedena tabela prikazuje pet glavnih
kategorija kablova sa upredenim paricama.
Kategorija Karakteristike
CAT 1 Pravljen za prenos glasa kratkog dometa, nije za podatke.
CAT 2 Pravljen za prenos podataka brzinom do 4 Mb/s; danas se
retko koristi.
CAT 3 Pravljen za prenos podataka brzinom do 10 Mb/s; esto se
koristio poetkom devedesetih.
CAT 4 Pravljen za prenos podataka brzinom do 16 Mb/s; koristi se
u IBM token-ring mreama.
CAT 5 Pravljen za prenos podataka brzinom od 100 i vie Mb/s;
ova kategorija se najee koristi.
Pravljenjemree
247
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Postoje dva tipa kablova sa upredenim paricama:
Kabl sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted Pair
UTP) je najjeftiniji kabl od svih koji se danas koriste. UTP kabl je
napravljen od jednog ili vie parova bakrenih ica, tako to je svaki
par zavijen. UTP kabl se obino sastoji od najvie etiri para uvije-
nih kablova koji su obeleeni razliitim bojama. Jedina mana UTP
kabla je to to nije pogodan za velike razdaljine. to je kabl dui,
signal je slabiji. Obino moete da bez problema prenosite podatke
nekoliko desetina metara, ali ete nakon toga imati potekoa.
Kabl sa oklopljenim paricama (Shielded twisted pair STP)
slian je neoklopljenom kablu, sa nekoliko parova uvijenih ica
obeleenih razliitim bojama, ali on ima i zatitni metalni sloj ili
foliju ispod plastine obloge. Zatitni sloj titi ice od smetnji i
pomae u zatiti podataka. Iako su STP kablovi skuplji od UTP
kablova, ovo je i dalje povoljna kablovska opcija.
Optiki kabl
Optiki kabl se razlikuje od drugih mrenih kablova po tome to prenosi
vibriranje svetlosti, a ne elektrine impulse. Ovaj skupi i brzi kabl je popu-
laran za backbone segmente mrea koji treba da na velikoj daljini poveu
vie drava ili zemalja. Poto se umesto elektrinih impulsa koristi sve-
tlost, mogunosti breg prenosa su vee nego kod ostalih tipova kablova.
Optiki kabl moe da prenosi podatke brzinom do 10 Gb/s. Na slici 6-5 je
prikazan deo optikog kabla.
Slika 6-5 Optiki kabl
248
Poglavlje6
Optiki kabl se sastoji od jednog ili vie staklenih ili plastinih vlakana
koja prenose svetlost. Jedan kabl moe da se sastoji od vie vlakana, ime
se omoguava da vie mrea prenosi podatke kroz isti kabl. Svako vla-
kno je obavijeno zatitnom oblogom, a zatim slojem plastike koji se zove
bafer. Spolja se nalazi omot od vre plastike. Optiki kablovi su najskuplji
kablovi.
pRAktinA VebA
Uradite praktinu vebu sa kablovima.
Instaliranje kabla
Nakon to ste izabrali odgovarajui tip kabla kojim elite da poveete rau-
nare, spremni ste za poetak instaliranja poznatog kao razvoenje kablova.
Ukoliko kablove postavljate trajno u neku zgradu, oni se obino razvode
iza zidova i u plafonu ili podu. Korisnici mogu da pristupe kablovima kroz
utinice na zidu, slino kao to prikljuujete telefon ili kablovsku televi-
ziju.
Ukoliko instalirate nove kablove u zgradu, treba da razmotrite koje je naj-
bolje mesto za razvoenje ica. Mnogi elektrini ureaji u kancelariji, kao
to su fluorescentna svetla, klima-ureaji i fotokopir aparati mogu da iza-
zovu smetnje u kablovima. Treba da postavite ice to dalje od svih ovih
ureaja i drugih izvora struje.
Najbolji nain za postavljanje kablova je kroz kanalice. Kanalice su uplje
cevice koje se koriste za zatitu kablova. Ukoliko zgrada ima ugraene
provodnike, moete sprovesti kablove kroz njih da ih ne biste povlaili
preko poda, preko zidova i da biste ih drali dalje od ureaja koji mogu da
izazovu smetnje.
Prostor koji se koristi za distribuciju vazduha u sistemima za ventilaciju
u zgradama se zove plenum. Ukoliko standardni raunarski kabl izgori u
poaru, plastina obloga oslobaa otrovne gasove koji ne bi trebalo da
dospeju u sistem za ventilaciju. Ukoliko kabl sprovodite kroz plenum,
morate da koristite posebni plenum kabl koji ne oslobaa gasove u sluaju
poara.
Ukoliko nemate provodnike, prostora u zidovima ili plafonima, ice moete
sprovesti i na staromodan nain, postavljanjem kablova ispod stola du
poda. Ukoliko se odluite za ovaj nain, vodite rauna da postavite ice
tako da nisu blizu stopala ljudi kako ne bi dolo do sluajnih nezgoda, i
uvek povezujte grupe ica zajedno.
Pravljenjemree
249
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Da li mogu da napravim mreu bez ica?
Danas mnoge mree koriste beine tehnologije za povezivanje ureaja na
mreu. Beina mrea eliminie potrebu za kablovima koji povezuju svaki
ureaj na mreu, to vam daje slobodu da se udaljite od mree, a da i dalje
imate pristup tim resursima dok god se nalazite u dometu odailjaa.
Veina beinih mrea se oslanja na radio-signale za prenos podataka ure-
ajima. Svaki beini ureaj ima neku vrstu radio-prijemnika i odailjaa
koji omoguavaju razmenu podataka unutar mree.
Vie infoRmAcijA o beinim sistemimA:
Linksys: http://www.linksys.com
Proxim: http://www.proxim.com
3com: http://www.3com.com
Korienje beinih sistema
Beine ureaje moete koristiti na razne naine, a beina tehnologija se
danas moe nai u brojnim ureajima. Videete da ljudi koriste beinu
tehnologiju na prenosnim raunarima, PDA ureajima, mobilnim telefo-
nima, dvosmernim pejderima, ak i u automobilima. Na slici 6-6 je prika-
zano nekoliko danas popularnih ureaja iz kategorije beine opreme.
Ovi ureaji vam omoguavaju pristup mreama, ak i internetu, da biste
slali i primali elektronsku potu, za instant razmenu poruka, pregledanje
Weba, deljenje multimedijalnih datoteka, npr. muzike, deljenje datoteka
kao to su dokumenti i baze podataka, ak i pronalaenje mapa koje su
vam potrebne dok vozite.
Kad instalirate kablove ili kad odluite da koristite bar neke od kompone-
nata beine mree, spremni ste za instaliranje hardvera.
Potrebno je da uporedite karakteristike raunara koje elite da koristite.
Ukoliko instalirate mree ravnopravnih korisnika, moda ete jednostavno
moi da poveete opremu koju imate. Ukoliko planirate da instalirate kli-
jent/server mreu, mogue je da ete morati da kupite server.
250
Poglavlje6
Slika 6-6 Beina oprema
Moete da pogledate specifikacije hardvera kako biste bili sigurni da on
nudi sve karakteristike koje su vam potrebne, npr. mrene kartice, dovoljno
veliki vrsti disk, dovoljno brz procesor i druge karakteristike koje elite.
pRAktinA VebA:
Uradite hardverski deo vebe pravljenja mree.
Kada nabavite hardver, morate voditi rauna gde postavljate raunare.
Ukoliko instalirate mreu u koli ili kancelariji, morate voditi rauna da
oprema bude bezbedna. Bez obzira na to da li se radi o kui ili kancelarij-
skom okruenju, morate paziti da se raunar ne pregreje ili da se ne postavi
na mesto gde bi mogao da se ovlai. Svaki klijentski raunar ili svaki rau-
nar na mrei ravnopravnih korisnika mora da ima instaliranu mrenu kar-
ticu pre nego to poveete kablove, ureaje za povezivanje i raunare. Kad
postavite hardver, spremni ste za poetak podeavanja softvera.
Pravljenjemree
251
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Kako da podesim softver da bih konfigurisao mreu?
Prvi korak u povezivanju hardvera preko mree je instaliranje mrenog
operativnog sistema. U mnogim sistemima, operativni sistem za mreu se
ve nalazi na raunaru kad ga kupite. ak i ako ste dobili sistem sa instali-
ranim softverom, verovatno ete morati neto da podesite. Za mreu ravno-
pravnih korisnika koja koristi Microsoftov Windows XP moraete da pokre-
nete arobnjak za povezivanje mree i da pratite uputstva. U klijent/server
sistemu morate da imate serverski softver na serveru i odgovarajui klijent-
ski softver na svakom klijentskom raunaru. U mreama ravnopravnih kori-
snika svaki raunar mora da ima instaliran softver operativnog sistema.
Instaliranje operativnog sistema za mreu
Pre nego to instalirate softver, treba da izdvojite nekoliko sati kada nikome
nee biti potreban raunar da biste bili sigurni da e se instaliranje uspeno
obaviti. Pre instaliranja softvera proverite da li su svi kablovi prikljueni,
da li su svi ureaji za povezivanje i resursi ukljueni i da li sve funkcionie.
Tokom procesa moe se desiti da e softveru biti potreban pristup razlii-
tim komponentama.
Nakon to instalirate operativni sistem, bie potrebno da prebacite podatke
sa raznih servera kako bi on bio dostupan svima. Takoe treba da proverite
bezbednosne postavke i dodelite lozinke da biste zatitili sistem.
Konfigurisanje raunara
Nakon to instalirate operativni sistem i podesite lozinke i korisnike kojima
elite da dozvolite pristup mrei, spremni ste za konfigurisanje svakog
raunara pojedinano. Treba da se postarate da su svakom raunaru dostu-
pne odgovarajue datoteke, da postoji pristup potrebnim resursima i da
ste omoguili deljenje svih datoteka, fascikli ili disk jedinica koje elite da
uinite dostupnim ostalim korisnicima.
Da li moemo da poveemo mreu sa
internetom?
Jedna od prednosti umreavanja raunara, pored mogunosti deljenja
resursa na istoj mrei, jeste deljenje internet veze. internet nudi neograni-
en pristup informacijama i omoguava brojne vidove komunikacije. Kada
pokrenete mreu, moete da uspostavite vezu sa internetom.
252
Poglavlje6
Kako da izaberem dobavljaa internet usluga?
Pre nego to se zaista poveete sa internetom, prvo morate da izaberete
dobavljaa internet usluga (Internet Service Provider ISP). ISP je kompa-
nija koja naplauje nadoknadu za pruanje usluge izlaza na internet. Danas
postoje hiljade ISP kompanija. Prilikom odreivanja najboljeg dobavljaa za
vae potrebe, treba da imate u vidu nekoliko stvari:
Usluge: ISP nudi pristup internetu na najosnovnijem nivou. Ostale
usluge se obino dodatno naplauju i mogu da ukljuuju pravljenje
Web lokacije, hostovanje Web lokacije, instant razmenu poruka,
naloge za e-potu i tehniku podrku.
Vie o DobAVljAimA inteRnet uslugA:
Pogledajte odeljak o dobavljaima internet usluga u poglavlju 5 za vie informacija.
pRAktinA VebA:
Ispunite deo o Pronalaenju ISP-a u radnom listu vebe pravljenja mree.
Veliina: veliina ISP kompanije ponekad odreuje nivo kvaliteta
usluge, tako da ta dva faktora obino idu zajedno. Veliki dobavlja
esto nudi privatne, brze veze za velike kompanije, dok manje
kompanije mogu da ponude samo osnovne, a samim tim i sporije
veze.
Ugovori: postoji mnogo dobavljaa koji zahtevaju potpisivanje jed-
nogodinjeg ugovora da bi vam pruili usluge. Drugi nude popu-
ste i besplatno prvo povezivanje ukoliko potpiete ugovor. Vodite
rauna da dobijete sve informacije napismeno i saznajte ta moete
da uradite ukoliko dobavlja ne prui zadovoljavajui nivo usluge.
Podrka i oprema: raspitajte se o opremi koju dobavlja koristi za
direktno povezivanje na internet. Morate biti sigurni da dobavlja
ima dovoljno osoblja za podrku i da postoji neko ko je dostupan
24 asa dnevno ukoliko naiete na neki problem.
Saznajte da li dobavlja daje potreban hardver ili vi sami morate da
kupite poseban hardver za internet vezu. Na primer, moda e vam
biti potrebna mrena skretnica, poseban tip modema ili specifini
zatitni zid za usluge odreene ISP kompanije.
Pravljenjemree
253
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Kakav tip internet veze mi je potreban?
Postoji vie naina za povezivanje sa internetom. Moete da uspostavite
takozvanu pozivnu vezu, kod koje modem koristi standardnu telefonsku
liniju za pozivanje ISP-a i povezivanje na internet. To je najsporiji metod i
obino nije efikasan u poslovnom svetu.
Takoe moete da uspostavite brzu internet vezu koja omoguava bri
pristup internetu. Postoji nekoliko razliitih tipova brze veze. Svaki se razli-
kuje po koliini podataka koju moe da prenese u datom trenutku, to je
poznato kao propusni opseg. to je propusni opseg vei, veza je skuplja.
etiri glavna tipa brzih internet veza su:
Integrated Services Digital Network (ISDN) prenosi podatke
brzinom od 128 Kb/s, ili malo bre od dvostruke brzine pozivnog
56k modema.
Digitalna pretplatnika linija (Digital Subscriber Line DSL)
koristi postojee telefonske linije za povezivanje sa internetom, ali
brzinom od 1 do 9 Mb/s, tj. od 20 do 100 puta bre od obinog
pozivnog modema. Uz veliku brzinu, DSL nudi stalnu vezu tako da
uvek imate pristup internetu i ne morate da ekate zvuni telefon-
ski signal, a moete istovremeno i da koristite telefon i modem.
T1 veza se obino koristi samo u kompanijama i ona je esto nain
na koji se mnoge manje ISP kompanije povezuju sa internetom. T1
veza prenosi podatke brzinom od 1,544 Mb/s, tj. oko 20 puta bre
od veze pomou pozivnog modema.
nApomenA:
Mrena skretnica koja se koristi za uspostavljanje brze veze izmeu mree i interneta
esto se naziva DSL modem ili kablovski modem. Uprkos tome to se esto nailazi na
ovaj naziv, ona nije modem jer ne prebacuje signale iz digitalnog u analogni oblik kao
standardni modem. DSL ili kablovski modem koristi samo digitalne signale.
T3 veza koristi optiki kabl za prenos podataka brzinom do 44,73
Mb/s. T3 veza, koju obino koriste velike ISP kompanije za povezi-
vanje sa internetom, nudi brzine vie od 800 puta vee od obinog
pozivnog modema.
254
Poglavlje6
Kakav mi je tip hardvera potreban za povezivanje sa
internetom?
U zavisnosti od tipa veze koju ste izabrali, bie vam potreban dodatni har-
dver pored standardnog mrenog hardvera i ureaja za povezivanje. Za
pozivne veze bie vam potreban modem. Modemi mogu biti eksterni, ali
najee svaki raunar ve ima interni modem. Za druge tipove veze bie
vam potrebna mrena skretnica. Kada koristite mrenu skretnicu za internet
vezu, postoji jedna mrena skretnica kod vas i jedna kod ISP kompanije.
Te dve skretnice su povezane posebnom linijom. To je oprema koju ete
koristiti ukoliko imate DSL ili kablovsku internet vezu.
U zavisnosti od konfiguracije, moda e vam biti potrebni serveri za Web i
e-potu te zatitni zidovi. Oni obino nisu deo malih mrea, a zatitni zidovi
se uspostavljaju pomou softvera.
Kakav mi je tip softvera potreban za povezivanje sa
internetom?
Deljenje inteRnet Veze:
Za vie informacija o deljenju veze sa internetom na kunoj mrei posetite Home PC
Network na http://www.homepcnetwork.com i izaberite opciju Share Internet
access on My Home Network sa padajueg menija How Do I.
Obino vam nije potrebno mnogo softvera za internet vezu. Veina har-
dvera ima ugraen softver koji omoguava povezivanje. Meutim, moda
e vam u nekim sluajevima ipak biti potreban softver za uspostavljanje
internet veze. Na primer, ukoliko hostujete server za Web, potrebno je da
instalirate softver za Web server. Moete odluiti da instalirate softver za
antivirusnu zatitu kako biste zatitili mreu. Mnoge ISP kompanije takoe
nude svoj softver koji obino sadri i prilagoenu verziju nekog od popu-
larnih pregledaa.
ta sve treba da znam da bih se povezao na internet?
tA je ip ADResA?
Potraite vie informacija na http://www.howstuffworks.com/question549.
html.
Pravljenjemree
255
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Kao to ste nauili ranije tokom ovog kursa, protokol je pravilo ili uputstvo
koje obezbeuje tanu komunikaciju. I umreeni raunari i ISP moraju da se
meusobno razumeju da biste koristili internet. Svaki raunar koji se pove-
zuje na internet koristi TCP/IP Protocol Suite za prenos podataka. TCP/IP,
to je skraenica za Transmission Control Protocol/Internet Protocol, omo-
guava slanje i primanje podataka preko interneta. Za pravilan rad TCP/IP
protokola treba da znate neke osnovne podatke. Te podatke obino dobi-
jate od ISP kompanije, a zatim vi sami podeavate mreu.
IP adrese
Svakom raunaru koji se povezuje na internet dodeljuje se jedinstvena IP
adresa. IP adrese su nizovi od po etiri broja, odvojeni takama. Na primer,
tipina IP adresa bi mogla da izgleda ovako:
207.46.245.214
pRAktinA VebA:
Uradite vebu podeavanja TCP/IP protokola.
IP adrese dodeljuje organizacija poznata pod nazivom Internet Network
Information Center (InterNIC). Oni kontroliu IP adrese tako da svaka
sadri jedinstvene brojeve. Moete ili da podesite svaki raunar posebno
pa da svaki raunar na mrei ima svoju IP adresu ili va dobavlja moe da
dodeljuje IP adrese razliitim raunarima na mrei svaki put kada se rau-
nar povee na internet.
IP adrese koje se dodeljuju svaki put kada se raunar povee na mreu
poznate su kao dinamike IP adrese. Ovakva dodeljena adresa vai ono-
liko dugo koliko ste na internetu i koliko odgovara veini korisnika koji
imaju kune mree.
IP adresa koja je fiksna i koja se trajno dodeljuje poznata je kao statika
IP adresa. Ukoliko planirate da hostujete Web lokacije ili nudite pristup
hardverskim ureajima preko interneta, morate imati statiku IP adresu
koju vam dodeljuje dobavlja. Dobijanje statike IP adrese je obino znatno
skuplje.
256
Poglavlje6
Serveri za imenovanje domena
infoRmAcije o kunim mReAmA:
Za kompletne informacije o uspostavljanju kune mree, pogledajte tekst How
Home Networking Works na lokaciji: http://www.howstuffworks.com/home-
network.htm.
Serveri za imenovanje domena (Domain Name Servers DNS) su
serveri koji prebacuju svaku IP adresu u ime domena. Na primer, DNS pre-
bacuje IP adresu 207.46.245.214 u microsoft.com. Najee ete se povezi-
vati sa dobavljaem, a DNS e se nalaziti na lokaciji ISP kompanije, umesto
da imate DNS server kao deo vae mree.
Povezivanje kune mree sa internetom
Kada povezujete kunu mreu sa internetom, treba uzeti u obzir nekoliko
stvari. Obino ete uspostaviti kunu mrenu tako da raunari na mrei
dele internet vezu. To se najee radi na dva naina.
Moete imati jedan raunar koji je povezan na internet. Ostali raunari
e pristupati internetu preko tog raunara. Osim toga, ukoliko imate brzu
vezu, moete koristiti mrenu skretnicu sa vie portova koja e deliti inter-
net veze.
Ureaj koji hostuje vezu, bez obzira na to da li je u pitanju jedan od rau-
nara ili mrena skretnica (DSL/kablovski modem), ponekad se naziva
mreni prolaz.
Treba da proverite kod svog dobavljaa da li imate dozvolu da vie kori-
snika koristi jedan nalog. Neki dobavljai trae da platite odvojenu pret-
platu za svakog korisnika koji e pristupati internetu. Meutim, dobavljai
sve ee omoguavaju porodicama da pristupaju internetu preko jednog
naloga i ak pruaju mogunost nekoliko naloga za e-potu tako da svaki
lan porodice moe da ima svoju e-adresu.
pRAktinA VebA:
Uradite praktinu vebu za pokretanje Windowsovog XP arobnjaka za umreavanje.
Pravljenjemree
257
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ta ste nauili o pravljenju mree
U ovoj lekciji ste napravili mreu. Od biranja i instaliranja kablova i har-
dvera do instaliranja softvera i konfigurisanja sistema, prouili ste neop-
hodne korake za uspostavljanje i pokretanje mree. Takoe ste se upoznali
sa osnovama uspostavljanja kune mree.
ta dalje?
Budunost umreavanja je kao prazan list. Teko je ak i predvideti ta e
se desiti za petnaest godina. Pre samo petnaest godina, World Wide Web
nije postojao. Nije se znalo za pregledae. Nije bilo prenosnih raunara,
PDA ureaja. Pa ta je onda sledee? Kakva je budunost umreavanja?
Moete li uopte da zamislite budunost?
Svetske mree e najverovatnije uglavnom biti beine. Raunari e se nala-
ziti u svakom delu sveta i kontrolisae veinu funkcija u vaem domu ili
na poslu. Svi raunari u vaim televizorima, satovima, svetlima, ureajima,
klima-ureajima, bezbednosnim sistemima, ak i u vaim automobilima,
bie umreeni.
Sledei korak svetskog umreavanja ogranien je samo vaom matovitou.
Termini koje treba da zapamtite
Obnovite sledee termine:
Propusni opseg
BNC konektor
Koaksijalni kabl
Kanalice
Digitalna pretplatnika linija (DSL)
Server za imenovanje domena
(Domain Name Server (DNS))
Dinamina IP adresa
Optiki kabl
Mreni prolaz
Integrated Services Digital Network
(ISDN)
Dobavlja internet usluga (Internet
Service Provider (ISP))
IP adresa
Plenum
Kabl sa oklopljenim upredenim
paricama (Shielded Twisted Pair
(STP)
Statina IP adresa
T1 veza
T3 veza
TCP/IP protokoli
Transmission Control Protocol/
Internet protokol (TCP/IP)
Prenosni medij
Kabl sa upredenim paricama
Kabl sa neoklopljenim upredenim
paricama (Unshielded Twisted
Pair (UTP))
258
Poglavlje6
Kako da uspostavite kunu mreu: http://www.pcworld.com/howto/
article/0,aid,102461,00.asp
Kako da uspostavite malu mreu pomou sistema Windows XP Home
Edition: http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936
Kako funkcionie kuna mrea: http://www.howstuffworks.com/home-
network.htm
Pomo za kune mree: http://www.homenethelp.com/home-network.
asp
1. Prouite dve od gore navedenih Web lokacija i odgovorite na slede-
a pitanja:
a. Koju Web lokaciju ste posetili?
b. Koji je to tip Web lokacije? Da li ele da prodaju neto? Ukoliko je
odgovor da, ta ele da prodaju?
c. ta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko neto
prodaju, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli biti
korisni?
d. Ko dri ovu lokaciju? Kratko opiite organizaciju ili kompaniju
koja je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouz-
dani? Objasnite.
e. Da li su vam na ovoj lokaciji ponueni saveti koji su vam bili kori-
sni prilikom uspostavljanja male ili kune mree? Objasnite.
f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je od-
govor da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj
lokaciji.
g. Kakav je va ukupni utisak o ovoj lokaciji?
2. Od analiziranih lokacija, koja je nudila najvie podataka? Zato misli-
te da je tako?
Pravljenjemree
259
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Pitanja za pregled
1. Koja je razlika izmeu koaksijalnog kabla, kabla sa upredenim pari-
cama i optikog kabla?
2. ta je pet kljunih stvari koje treba da saznate kad traite dobavljaa
internet usluga?
3. Koji sve tipovi internet veza postoje i koja je internet veza najprakti-
nija za kunu mreu u kojoj e korisnik, sa ogranienim budetom,
redovno otpremati i preuzimati velike datoteke?
4. Opiite razlike izmeu statike i dinamike IP adrese.
260
Poglavlje6
Poglavlje 6: Planiranje mree: hardver,
softver i medij za prenos podataka
Koristei scenario(je) koji ste izabrali u poglavlju 5 i Kontrolnu tabelu za
planiranje mree, popunite SAMO odeljke Hardver, Softver i Medij za
prenos podataka.
Scenario 1:
mreu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mreu. Moraete posto-
jei hardver da iskoristite koliko god moete da biste smanjili trokove.
Preduzee koristi internet kako bi umreilo pojedinane raunare.
Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograuje svoj softver i imae automatizo-
van proces sa kartonima svojih pacijenata. Sve e biti na raunaru. Iako
lekari rade na pet razliitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, izabrani ste ba vi da postavite mreu za jednu loka-
ciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30
ljudi; ve postoje raunari u kancelarijama i po jedan raunar u lekar-
skim ordinacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz
svake od ordinacija i treba da budu u mogunosti da pristupaju datotekama
putem interneta sa bilo kog raunara. ta biste preporuili?
Scenario 3:
dizajner. U budunosti e esto raditi od kue i trebae joj pristup inter-
netu da bi slala datoteke svom preduzeu. Re je o velikim datotekama i
trebae joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih alje. Slua muziku na
mrei, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku potu. Otac
je profesor na fakultetu i esto radi na svom raunaru. Potreban mu je pri-
stup internetu, treba da je u mogunosti da alje i prima e-potu, mora da
ima dovoljno prostora za uvanje datoteka svojih aka, i on zaista uiva
u putanju muzike i gledanju video-zapisa na mrei. Oba tinejdera imaju
svoju sobu i raunare. Potreban im je pristup internetu, obojica esto rade
istraivake zadatke, koriste program za slanje instant poruka i e-potu, i
igraju se na mrei interaktivnih igara.
Pravljenjemree
261
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite
tabelu da biste utvrdili potrebe za hardverom:
Mesto za raunar Vrsta mrenog
adaptera
Vrsta modema Ostali povezani
hardver
2. Da bismo vam pomogli da izaberete pravi hardver za vas, popunite
sledeu tabelu:
Neophodan hardver Koliko? Komentar
Laboratorijska
veba
1
263
Implementacija
Peer-to-peer mree
Ovo je korak po korak veba koja vodi uenike kroz implementaciju
peer-to-peer mree koja nema vezu sa internetom.
TRAJANJE
VEBE
1,5 h
U ovoj laboratioriji, vi ete:
Odrediti neophodan hardver i softver da biste imple-
mentirali peer-to-peer mreu.
Implementirati peer-to-peer mreu.
Testirati peer-to-peer mreu.
Cilj
Ova priruna veba za obuku vodi uenike kroz sve neophodne korake
prilikom kreiranja peer-to-peer mree korienjem fizike star bus topo-
logije. Ova veba e na delu testirati njihovu mogunost da implemen-
tiraju i testiraju peer-to-peer mreu. Uenici e postupno pratiti imple-
mentaciju mree. Na kraju ove vebe uenici e testirati mreu tako to
e kreirati direktorijum deljene datoteke i delie datoteke izmeu radnih
stanica.
264
Veba1
Slika 1.1 Peer-to-Peer mrea
Stavke potrebne za vebu
Podelite uenike u grupe u zavisnosti od dostupnosti hardvera.
Broj uenika u grupi e zavisiti od dostupnosti hardvera.
Hardver i softver:
Radna stanica po ueniku ili grupi uenika sa mrenom interfejs
karticom (NIC).
Dodelite svakoj radnoj stanici jedinstveno ime.
Instalirano Microsoft XP Professional Edition izdanje ili Microsoft
XP Home Edition izdanje na svakoj od radnih stanica.
Jedno mreno vorite (hub) po radnoj grupi.
Cat5 kablovi sa RJ-45 konektorima za svaki raunar.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
ImplementacijaPeer-to-oeernree
265
Postupna implementacija
Sve grupa uenika treba da urade sledee zadatke.
1. Fiziki poveite sve raunare povezivanjem mrenih kartica radnih
stanica (NIC kartica) tako to ete radnu grupu pridruiti mrenoj
skretnici (hub) radne grupe koristei Cat5 kabl sa RJ-45 konektorima.
2. Pokrenite radne stanice koje e biti pridruene pojedinanim radnim
grupama.
Da biste zapoeli sa kreiranjem radne grupe peer-to-peer mree,
pokrenite arobnjak Network Setup Wizard, nainite sledee korake
na jednom od raunara svih mrea:
3. Kliknite na dugme Start, a zatim kliknite na dugme Control Panel.
4. Kliknite na stavku Network and Internet Connections, a zatim u
desnom oknu dijaloga, kliknite na stavku Setup or change your
home or small office network.
5. U dijalogu Welcome to the Network Wizard, kliknite na dugme
Next.
Slika 1.2
266
Veba1
6. Na sledeoj stranici proitajte zahteve i kada se uverite da su svi za-
dovoljeni, kliknite na dugme Next.
Slika 1.3
7. U dijalogu Select a connection method kliknite na dugme Other a
zatim kliknite na dugme Next.
Slika 1.4
267
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
8. U dijalogu Other internet connection methods izaberite opciju
This computer belongs to a network that does not have an in-
ternet connection i zatim kliknite na dugme Next.
Slika 1.5
9. U polju za tekst pod nazivom Computer description, upiite re
Workstation.
10. U polju za tekst pod nazivom Computer name, upiite jedinstveno
ime (na primer: StudentA) koje je dodeljeno toj radnoj stanici i zatim
kliknite na dugme Next.
Napomena: Kada dodeljujete imena raunarima, uverite se da ste svakom
od raunara dali jedinstveno ime u okviru njegove radne grupe. Da biste
bili dosledni sa pravilima o dodeljivanju imena, dodelite jedinstvena imena
ostalim raunarima za svaki od raunara (na primer: StudentB, StudentC,
StudentD) i tako dalje.
268
Veba1
Slika 1.6
11. U dijalogu Name your network page promenite podrazumevano
ime radne grupe u MYNETWORK.
Slika 1.7
269
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
12. U dijalogu Ready to apply network settings pogledajte postavke i
zatim kliknite na dugme Next da biste zapoeli sa procesom kreira-
nja mrene veze.
Slika 1.8
13. U sledeem dijalogu kliknite na opciju Just finish the wizard i za-
tim kliknite na dugme Next.
Slika 1.9
270
Veba1
14. U dijalogu Completing the network setup wizard kliknite na du-
gme Finish.
15. Ako vaa radna stranica zahteva da ponovo pokrenete raunar, kli-
knite na dugme Yes.
16. Prijavite se na vau radnu stanicu.
17. Neka uenici pokrenu arobnjak New Network Wizard (koraci od
3 do 13) na ostalim raunarima u svakoj od mrea da bi ih pridruili
radnoj grupi Mynetwork.
Neka uenici kreiraju deljenu fasciklu na svakom od raunara da bi
testirali peer-to-peer mreu. Uradite sledee korake na svakom od
raunara. Ako ima vie od jednog uenika po raunaru, svako od
njih treba da uini dole navedene korake.
18. Kliknite na dugme Start, idite na stavku All Programs, kliknite na
stavku Accessories i zatim kliknite na stavku Windows Explorer.
19. U desnom oknu dijaloga, kliknite na stavku My Documents.
20. U otvorenom prozoru, kliknite na stavku File, zatim miem pokaite
na stavku New i zatim kliknite na stavku Folder.
21. Fascikli dajte svoje ime praeno reju fascikla (Na primer: Petrova
faskcikla) i kliknite na dugme Enter.
22. U prozoru My Documents, desnim tasterom mia kliknite na ikonu
Folder koju ste upravo kreirali i zatim kliknite na opciju Sharing
and Security.
23. U kartici Sharing, kliknite na opciju Share this folder i zatim kli-
knite na dugme OK.
24. Na desnoj strani otvorenog prozora, kliknite dva puta na ikonu
Folder koju ste upravo kreirali.
25. U otvorenom prozoru, kliknite na opciju File, pokaite na New i za-
tim kliknite na Text Document.
26. Upiite ime dokumenta (koristite ime da biste dodelili ime datoteci) i
kliknite na Enter.
27. Zastanite i saekajte dok svi uenici dovre kreiranje svojih tekstual-
nih datoteka u svojim deljenim fasciklama.
Da biste pristupili deljenim datotekama koje su kreirane u drugim
radnim stanicama od strane dugih uenika u mrei, uradite sledee:
271
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
28. Kliknite na dugme Start, pokaite na stavku All Programs, kli-
knite na stavku Accessories i zatim kliknite na stavku Windows
Explorer.
29. U levom oknu kliknite na stavku My Documents.
30. U levom oknu kliknite na stavku My Network Places, a zatim kli-
knite na stavku Entire Network.
31. U desnom oknu, kliknite dva puta na stavku Microsoft Windows
Network.
32. U desnom oknu, kliknite dva puta na radnu grupu Mynetwork.
Napomena: Treba da pogledate spisak radnih stanica koje se nalaze u
radnoj grupi Mynetwork.
33. U desnom oknu, dvaput kliknite na jednu od radnih stanica koja nije
vaa da biste pronali deljene datoteke koje su kreirali drugi uenici.
34. U desnom oknu, dvaput kliknite na jednu od deljenih fascikli da bi-
ste pristupili deljenim datotekama koje su kreirali drugi uenici.
35. U desnom oknu, dvaput kliknite na tekstualnu datoteku da biste je
otvorili. Imajte u vidu da pristupate fizikoj datoteci sa udaljenog me-
sta.
Laboratorijska
veba
2
273
Implementacija
klijent-server mree
Ovo je korak po korak veba koja vodi uenike kroz implementaciju i
konfiguraciju deljenja datoteka i tampanja na serverskom i klijentskom
raunaru.
TRAJANJE
VEBE
2 h
U ovoj laboratoriji vi ete:
Implementirati server za deljenje datoteka i tampa-
nja.
Konfigurisati serverski i klijentski raunar.
Testirati deljenje datoteka i tampanja u mrei.
Cilj
Ova priruna veba za obuku vodi uenike kroz sve neophodne korake
za kreiranje servera za datoteke i tampanje (File i Print servera). Uenici
e takoe konfigurisati klijentski raunar da bi mogli da koriste mreni
raunar i nauie kako da koriste server da bi sauvali datoteke i fasci-
kle. Uenici e pratiti korak po korak impementiranje instalacije i njeno
konfigurisanje. Na kraju ove vebe uenici e testirati kako su instali-
rali deljenje tampaa i datoteka izmeu radnih stanica i odtampae
probnu stranice sa svojih klijentskih raunara.
Da bi dovrili ovu vebu, svakoj grupi uenika bie potrebne sledee
komponente:
Podelite uenike u grupe; broj uenika u grupi e zavisiti od
dostupnosti hardvera.
Radna stanica sa mrenom interfejs karticom (NIC) po ueniku
ili grupi uenika.
274
Veba2
Jedan server sa mrenom interfejs karticom (NIC) po klasi ili grupi,
instalirajte Microsoft 2000 Server ili Microsoft 2003 Server koji je
podesio nastavnik.
Dodelite svakoj radnoj stanici jedinstveni naziv.
Microsoft XP Professional izdanje ili Microsoft XP Home izdanje
instalirano na svakoj od radnih stanica.
Jedno mreno vorite (hub) po radnoj grupi.
tampa koji je povezan i podeen u mrei.
Radna grupa u okviru koje su klijentski raunar (radna stanica) i
server njeni lanovi.
Cat5 kablovi sa RJ-45 konetorima za svaki raunar.
Korisniko ime i lozinka za server i Radnu stanicu koje je kreirao
nastavnik.
Naziv mrenog tampaa koji je instalirao nastavnik i upravljake
programe (drivers) za ovaj tampa ako ih Microsoft nema u spisku
dostupnih upravljakih programa.
Uradite sledee korake u svakoj grupi uenika. Sledea veba prikazuje
Windows 2000 Server i Windows XP okruenje. Windows 2003 Server
okruenje moe biti razliito, ali sadri opte stavke koje su prikazane u
daljem tekstu.
Kreirajte Server datoteka (File Server) (Windows 2000 Server)
1. Instalirajte server koji e biti domain uslugama deljenja datoteka i
servera.
2. Instalirajte radnu stanicu koja e koristiti deljene datoteke i tampa.
Uverite se da su i server i radna stanica povezani sa mrenim vori-
tem (hub) i da su oba raunara povezana.
3. Da biste zapoeli instaliranje usluga datoteka i servera (File and Print
service), poveite se sa serverom i prijavite se sa odgovarajuim kori-
skikim imenom i lozinkom koje vam je obezbedio nastavnik.
4. Kliknite na dugme Start, zatim kliknite na stavku Programs, kli-
knikte na ikonu Administrative Tools a zatim kliknite na stavku
Configure Your Server. Na ekranu e se pojaviti meni pod nazi-
vom Windows 2000 Configure Your Server. Na levom delu meni-
ja primetiete da postoje izbori za razliite vrste dostupnih servera za
instalaciju.
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Implemnetiranjeklijent-servermree
275
5. Kliknite na stavku File Server koja se nalazi na levoj stani menija. To
e promeniti meni sa detaljima koji se nalaze na desnoj srtrani menija
podeavanja File Servera.
6. Na stranici File Server, kliknite na stavku Start the Shared Folder
wizard. Pojavie se novi prozor.
7. U prozoru Create Shared Folder kliknite na dugme Browse.
8. U okviru Browse For Folder, proirite stavku C: directory, kliknite
na ikonu New Folder i zatim promenite naziv fascike u Deljena
(bez navodnika). Kliknite na dugme OK.
276
Veba2
9. U prozoru Create Shared Folder, popunite ostale unose sledeim
tekstom:
Share Name: Shared
Shared Description: Network shared folder
Kliknite na dugme Next.
10. U sledeem prozoru moi ete da podesite vae deljene dozvole.
Kliknite na podrazumevani izbor i kliknite na dugme Finish.
11. Create Shared Folder iskaui prozor e vas pitati da li biste eleli
da kreirate drugu deljenu fasciklu. Kliknite na dugme No.
12. Sada ste kreirali deljenu mrenu fasciklu. Ovu fasciklu moete videti
tako to ete dvaput kliknuti na stavku My Computer i zatim dva-
put kliknuti na jedinicu C:. Na jedinici C:, fascikla koju ste upravo
kreirali bi trebalo da bude predstavljena zajedno sa ikonom fascikle
ispod koje se nalazi ruka . Ova ikona oznaava da je datoteka
deljena.
277
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
13. Zatvorite prozor Local Disk (C:). Ostavite prozor Windows 2000
Configure Your Server otvoren.
Kreirajte, uredite ili preuzmite deljeni dokument.
14. Prijavite se na Windows XP radnu stanicu sa odgovarajuim korisni-
kim imenom i lozinkom.
15. Kliknite na dugme Start a zatim kliknite na stavku Run. Upiite sle-
dei tekst na liniji za pokretanje: \\servername\ gde je servername
dodeljeno ime servera koje je kreirano za deljenje datoteka. Tekst
\\FILEPRINT je ovde korien kao primer. Kliknite na dugme OK.
16. Ta radnja e otvoriti novi prozor u kome e se prikazati sve deljene
fascikle i datoteke koje se nalaze na serveru.
278
Veba2
Obratite panju na to da se fascikla koju ste kreirali nalazi u okviru ovog
prozora.
17. Kliknute dvaput na fasciklu pod nazivom Shared da biste videli
njen sadraj. Ova fascikla moe ili ne mora da ima bilo kakav sadraj
i moda se trenutno ne koristi. Sada moete da uvate ili pristupate
bilo kojim datotekama i/ili fasciklama u okviru ove fascikle.
18. Zatvorite sve otvorene prozore, ali nemojte da se odjavljujete.
Kreirajte Server za tampanje (Print server):
1. Izaberite Windows 2000 Configure Your Server prozor. Sada
kliknite na opciju Print Server u levoj koloni. To e prikazati Print
Server opcije u desnom oknu sa vie informacija.
2. Kliknite na arobnjak Start the Add Printer. Pojavie se prozor Add
Printer Wizard. Kliknite na dugme Next.
3. U prozoru Local or Network Printer izaberite opciju Network
Printer i kliknite na dugme Next.
279
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
4. Sada e se pojaviti prozor Locate Your Printer, prihvatite podrazu-
mevanu opciju i zatim kliknite na dugme Next.
5. U prozoru Browse For Printer, kliknite dvaput na ime vae radne
grupe da biste pronali dostupne tampae u vaoj mrei. Kliknite
dvaput na ime tampaa koje je obezbedio nastavnik na poetku
vebe i izaberite ime tampaa. U ovom primeru, naziv servera je
COLOR310 a naziv tampaa je Print. Kliknite na dugme Next.
280
Veba2
6. Na ovom mestu e vas arobnjak pitati da izaberete odgovarajui
upravljaki program tampaa. Izaberite odgovarajueg proizvoaa
i tampa koji se nalazi u vaoj mrei. Ako tampa nije na spisku
a vi imate upravljaki program na disku, kliknite na dugme Have
Disk i izaberite odgovarajuu lokaciju na disku i fasciklu u kojoj
se nalaze upravljaki programi.
7. Kliknite na dugme OK da biste instalirali upravljake programe.
8. Pojavie se prozor Default Printer, prihvatite ga kao podrazumeva-
ni i zatim kliknite na dugme Next.
9. Pojavie se prozor Completing the Add Printer Wizard.
Pregledajte navedene postavke i kliknite na dugme Finish.
281
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
10. Vratite se na prozor Windows 2000 Configure Your Server i iza-
berite opciju Manage printers u meniju Print Server.
11. Pojavie se prozor pod nazivom Printers. tampa bi sada trebalo
da se pojavi u desnom oknu prozora sa vie informacija.
282
Veba2
12. Kliknite desnim tasterom mia na stavku Print i izaberite karticu
Sharing.
13. Pojavie se prozor sa svojstvima tampaa na kartici Sharing.
Izaberite opciju Shared as: i u polju za tekst upiite ime za deljeni
tampa. U ovom primeru je korien naziv COLOR310. Kliknite na
dugme OK.
283
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
14. tampa je sad deljen na serveru. Zatvorite sve preostale prozore i
odjavite se sa servera.
Instaliranje deljenog mrenog tampaa
15. Prijavite se na Windows XP radnu stanicu sa odgovarajuim imenom
i lozinkom za prijavljivanje koje vam je obezbedio va nastavnik.
16. Kliknite na dugme Start i zatim kliknite na ikonu Printers and
Faxes.
284
Veba2
17. Kliknite na stavku Add Printer u levom delu ekrana da biste po-
krenuli arobnjak Add Printer. Kliknite na dugme Next u prozoru
Welcome to the Add Printer Wizard.
18. U dijalogu Local or Network Printer, izaberite opciju A network
printer, or a printer attached to another computer. Kliknite na
dugme Next.
19. U okviru stavke Specify a Printer, kliknite na Browse for a printer
(ako ve nije izabrana). Kliknite na dugme Next.
20. Pojavie se prozor Browse for Printer. Ovaj prozor e vam omo-
guiti da pretraite sve tampae koji su trenutno deljeni. Kliknite
dvaput na server sa tanim nazivom servera (u ovom primeru
FILEPRINT), a zatim kliknite na naziv tampaa (u ovom primeru
COLOR310). Kliknite na dugme Next.
285
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
21. Pojavie se iskaui prozor Connect to Printer. Pregledajte poruku
i zatim kliknite na dugme Yes.
22. Pojavie se prozor pod nazivom Completing the Add Printer
Wizard, pregledajte vae postavke tampaa i kliknite na dugme
Finish da biste dovrili instalaciju.
23. tampa koji ste dodali sada e se pojaviti u vaem prozoru
Printers and Faxes i sada je spreman za korienje.
286
Veba2
tampanje probne stranice
24. Da biste odtampali probnu stranicu, kliknite desnim tasterom mia
na tampa i izaberite stavku Properties. Ovaj prozor moe izgle-
dati drugaije u zavisnosti od upravljakog programa tampaa koji je
instaliran. Izaberite karticu General (ako ve nije prikazana) i zatim
kliknite na dugme Print Test Page.
25. Ako tampa dobro tampa, kliknite na dugme OK, ako ne, kliknite
na dugme Troubleshoot da biste utvrdili gde je nastao problem.
Laboratorijska
veba
3
287
Dizajn mrenog dijagrama
Ovo je korak po korak veba koja proverava koliko uenici razumeju
dizajniranje jednostavnog mrenog dijagrama.
TRAJANJE
VEBE
1 h
Odrediti odgovarajui hardver i dizajnirati jednosta-
van mreni dijagram koji nema vezu sa internetom
Odrediti odgovarajui hardver i dizajnirati jednosta-
van mreni dijagram koji ima vezu sa internetom
Cilj
U ovoj prirunoj mrei treba da se kreira jednostavna mrea tako to
e se izabrati odgovarajua oprema sa datog spiska. Oni koji dobiju
ovu vebu proverie svoje znanje pri dizajniranju jednostavne mree.
Uenici e izabrati neophodne hardverske komponente da bi dizajni-
rali dva mrena dijagrama, gde jedan ima vezu sa internetom, a drugi
nema.
Ovu vebu bi trebalo da prati grupni razgovor o dizajnu mrea i o sli-
nostima i razlikama izmeu ova dva scenarija.
288
Veba3
Da bi se ovaj zadatak ispunio, svaki uenik e koristiti neke od sledeih
mrenih komponenata u svakoj vebi:
Slika 1. Mrene komponente
Mrene komponente su: Server, File Server, Print Server, Radna stanica A,
Radna stanica B, Radna stanica C, Web Server, Prenosivi raunar sa bei-
nom NIC karticom, Tablet PC sa beinim ureajem za uspostavljanje veze,
PDA ureaj sa beinim ureajem za uspostavljanje veze, Beina pristu-
pna taka, tampa, Zatitni zid, Internet, Mrena skretnica (Router), Svi,
Modem, Mreno vorite (Hub)
Olovka
Reza za olovke
Papir
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Dizajnmrenogdijagrama
289
Veba A: Dizajniranje mrenog dijagrama
koji nema vezu sa internetom
Sa gore navedenim spiskom hardvera, uenici e izabrati prave mrene
komponente i crtati mreni dijagram koji ne zahteva povezanost sa interne-
tom. Molimo da nacrtate i obeleite ureaje. Povezanost jednog ureaja sa
drugim se moe nacrtati tako to e se nacrtati linija izmeu ureaja.
U okviru ove mree tri korisnika bi trebalo da mogu da izvre zadatke i da
naiu na sledee uslove:
1. Korisnici su u mogunosti da uvaju i preuzimaju datoteke na jed-
nom mestu.
2. Korisnici su u mogunosti da tampaju datoteke u mrei.
3. Nema beinih ureaja u mrei.
4. Nijedan ureaj nije povezan sa internetom.
Molimo da nacrtate va crte mrenog dijagrama. Oznaite svaku od kom-
ponenata na osnovu komponenti koje su navedene na slici 1.
290
Veba3
Veba A: Mreni dijagram bez veze sa
internetom
291
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Veba B: Dizajniranje mrenog dijagrama
koji je povezan sa internetom
U okviru gore datog spiska hardvera, uenici e izabrati prave mrene
komponente i nacrtati mreni dijagram koji zahteva povezanost sa interne-
tom. Molimo da nacrtate i oznaite ureaje. Povezanost jednog ureaja sa
drugim se moe nacrtati tako to e se nacrtati linija izmeu ureaja.
U okviru ove mree tri korisnika bi trebalo da mogu da izvre zadatke i da
naiu na sledee uslove:
1. Korisnici su u mogunosti da uvaju i preuzimaju datoteke na jed-
nom mestu.
2. Korisnici su u mogunosti da tampaju datoteke u mrei sa bilo koje
radne stanice i servera u okviru mree.
3. Mrea treba da bude bezbedna.
4. Mrea e imati umreene klijentske raunare kao i nekoliko bezinih
klijentskih raunara.
5. Svaki ureaj bi trebalo da ima vezu sa internetom.
Molimo da nacrtate va crte mrenog dijagrama. Oznaite svaku od kom-
ponenata na osnovu komponenti koje su navedene na slici 1.
292
Veba3
Veba B: Mreni dijagram sa vezom sa
internetom
293
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Teme za diskusiju:
Koristite mreno vorite (hub) tamo gde se ne zahteva veza sa
internetom.
Mogunost da radna stanica radi kao file i print server
Mrene komponente sa slike: File Server , Print Server, tampa, Mreno
vorite (hub), Radna stanica A, Radna stanica B, Radna stanica C
294
Veba3
Teme za diskusiju:
Prednosti i mane primene zatitnog zida u okviru mree
Razlika izmeu korienja mrene skretnice i svia
Mogunost konstrukcije razliitih vrsta topologija mrea korie-
njem istih ureaja koji su navedeni u ovoj vebi
Mrene komponente sa slike:
File Server, Print Server, tampa, Internet, Modem, Zatitni zid, Mrena
skretnica (Router), Radna stanica A, Radna stanica B, Radna stanica C,
295
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Beina pristupna taka, Tablet PC sa beinim ureajem za uspostavljanje
veze, Prenosivi raunar sa beinom NIC karticom, PDA ureaj sa beinim
ureajem za uspostavljanje veze
296
Veba3
Poglavlje 6: Planiranje mree: ISP i veze
Koristei scenario koji ste izabrali u poglavlju 5 i koji ste koristili ranije
u tom poglavlju, zajedno sa Kontrolnom tabelom za mreno planiranje,
popunite SAMO odeljak pod nazivom Internet.
Scenario 1:
mreu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mreu. Moraete da
iskoristite postojei hardver koliko god moete da biste smanjili trokove.
Preduzee koristi internet kako bi umreilo pojedinane raunare.
Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograuje svoj softver i imae automatizovan
sistem kartona svojih pacijenata. Sve e biti na raunaru. Iako lekari rade
na pet razliitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, izabrani ste ba vi da postavite mreu za jednu lokaciju.
Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi;
ve postoje raunari u kancelarijama i po jedan raunar u lekarskim ordi-
nacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake od
ordinacija i treba da budu u mogunosti da pristupaju datotekama putem
interneta sa bilo kog raunara.
Scenario 3:
dizajner. U budunosti e esto raditi od kue i trebae joj pristup internetu
i imae potrebu da alje datoteke svom preduzeu putem interneta. Re je
o velikim datotekama i trebae joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih
alje. Slua muziku na mrei, koristi program za slanje instant poruka i elek-
tronsku potu. Otac je profesor na fakultetu i esto radi na svom raunaru.
Potreban mu je pristup internetu, treba da je u mogunosti da alje i prima
e-potu, mora da ima dovoljno prostora za uvanje datoteka svojih aka,
i on zaista uiva u putanju muzike i gledanju video-zapisa na mrei. Oba
tinejderaju ima svoju sobu i raunare. Potreban im je pristup internetu,
obojica esto rade istraivake zadatke, koriste program za slanje instant
poruka i e-potu, i igraju se na mrei interaktivnih igara.
1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite
tabelu dole da biste uporedili dobavljae internet usluga:
297
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Ime ISP-a i Web
lokacija
Dostupne
usluge
Hardverski
zahtevi
Ostalo: ugovor, usluga,
podrka
298
Veba3
Poglavlje 6: Primer instrukcija za ISP
instalaciju
Dobro doli na Usluge na mrei!
Usluge na mrei vam nude sledee sjajne karakteristike:
Neogranien pristup internetu preko DSL veze
Vie naloga e-pote
Prostor za Web hosting na naem serveru
Dinamiki dodeljene IP adrese
Besplatno telefonsko pozivanje, neogranienu 24 x 7 tehniku
podrku
Da biste instalirali svoju novu DSL uslugu, potrebne su vam dole navedene
informacije, internet pregleda, modem, adapter i kabl koji je ukljuen u
paket.
Da biste instalirali softver na svoj raunar, potrebne su vam dole navedene
informacije.
Instalacija modema:
ID korisnika: sallystudent@myisp.com
Lozinka: lOziNkA (kombinacija malih i velikih slova)
Vrsta IP adrese: Dinamika IP adresa
Instalacija e-pote:
Adresa e-pote: sallystudent@myisp.com
POP server e-pote: pop.myisp.com
SMTP server e-pote: mail.myisp.com
TCP/IP Instalacija:
IP Addresa: bie dinamiki dodeljena
Primarni DNS: 123.45.678.9
Sekundarni DNS: 123.45.678.0
Laboratorijska
veba
4
299
Instaliranje i podeavanje
mrene interfejs kartice
Ovo je korak po korak veba koja vodi uenike kroz instalaciju i pode-
avanje mrenog adaptera. Instalacija e biti testirana pridruivanjem
Radnoj grupi. Kada je NIC kartica jednom instalirana, bie konfiguri-
sana tako da moe da pristupi internetu.
TRAJANJE
VEBE
90 min
Utvrditi i podesiti mrenu interfejs karticu (poznatu
kao NIC kartica) koja je instalirana na klijentskoj
maini.
Podesiti klijentski raunar tako da moe da se spoji sa
Radnom grupom.
Konfigurisati pristup internetu putem dobavljaa
internet usluga.
Cilj
Ova priruna veba vodi uenike kroz neophodne korake za instalaciju
i podeavanje mrene interfejs kartice (NIC). Nakon ispravno instali-
rane NIC kartice, pridruiete raunar radnoj grupi pod nazivom Radna
grupa. Pogledajte sliku 4.1. Kada je NIC kartica jednom instalirana, ue-
nici e konfigurisati NIC karticu tako da dozovljava radnoj grupi pristup
internetu putem dobavljaa internet usluga (ISP).
300
Veba4
Slika 4.1
Na slici je prikazano pridruivanje sopstvene radne stanice u radnu grupu
ije su komponente: File Server, Print Server, tampa, radna stanica A,
radna stanica B, radna stanica C i mreno vorite (Hub)
Sstavke potrebne za vebu
Ova veba zahteva sledei hardver i podeavanja.
Raunar koji e biti File server i/ili Print Server (ovo moe biti
isti raunar).
Mreno vorite (Hub) za mreu, svi ili mrena skretnica
(Router) kao ureaj za povezivanje.
Mrena skretnica koja je veza izmeu raunara i dobavljaa
internet usluga.
Jednu ili dve radne stanice koje su povezane na mreu i koje su
ve pridruene Radnoj grupi.
Radnu stanicu sa jednim PCI mestom dostupnim za instalaciju NIC
kartice.
PCI mrena interfejs kartica (NIC).
Svaka radna stanica mora da ima dodeljen jedinstveni naziv raunara.
Microsoft XP Professional Edition izdanje ili Microsoft XP Home
Edition izdanje instalirano na svakoj radnoj stanici.
Instaliranjeipodeavanjemreneinterfejskartice
301
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Cat5 kabel sa RJ-45 konektorima za svaki raunar.
IP adresu, subnet mask, podrazumevani mreni prolaz, poeljne IP
adrese DNS servera i alternativnog DNS servera radi pristupa inter-
netu putem dobavljaa internet usluga ili mreni prolaz.
Sve radne stanice i serever koriste DHCP da bi izbegli problem IP
konflikta.
Nemagnetnu vrstu Philipsovog odvijaa (frafcigera).
Antistatika traka.
Kako da instalirate mrenu interfejs karticu (NIC)
Nalepite antistatiku traku koja e povezati va zglob i kuite raunara da
biste izbegli elektromagnetno pranjenje
Uverite se da je raunar iskljuen i da je strujni kabl iskljuen.
Otvorite kuite raunara. Pitajte nastavnika kako treba da se otvori kuite.
Pronaite prazne PCI slotove na matinoj ploi. PCI slotovi se lako identi-
fikuju po svojoj be ili beloj boji. Pogledajte sliku 4.2
Slika 4.2
302
Veba4
Na slici je prikazano ubacivanje PCI NIC kartice na odgovarajui
PCI slot na matinoj ploi.
Uklonite zavrtanj i metalni okvir za slotove na zadnjoj strani raunara.
Pogledajte sliku 4.3
Slika 4.3
Umetnite NIC karticu u dostupan PCI slot. Uverite se da je do kraja postav-
ljena u slot. Pogledajte sliku 4.4
Slika 4.4
303
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Privrstite karticu za kuite raunara sa zavrtnjem koji je bio uklonjen i
metalni okvir slota koji je bio uklonjen u prethodnom koraku. Pogledajte
sliku 4.5
Slika 4.5
Zamenite poklopac kuita raunara.
Kako da podesim novu instaliranu mrenu interfejs karticu
Ukljuite raunar i prijavite se na radnu stanicu sa odgovarajuim Korisnikim
imenom i lozinkom koju vam je obezbedio va nastavnik.
Windows XP upravljaki program podrava mnoge razliite vrste hardvera.
Ako Windows XP ima odgovaraju upravljaki program za instaliranu NIC
karticu, on e automatski instalirati upravljaki program. Nakon instalacije
upravljakog programa moda e se pojaviti prozor sa porukom.
Da biste proverili da je Windows XP uspeno instaliran i konfigurisan,
kliknite desnim tasterom mia na ikonu My Computer i izaberite stavku
Manage. Kliknite dvaput na stavku Device Manager i pronaite kompo-
nente za mrene adaptere. Proirite stavku Network adapters i instalirana
NIC kartica bi trebalo da se pojavi. Ako se instalirana NIC kartica ne pojav-
ljuje na listi, upravljaki program se mora instalirati runo. Nastavite do
304
Veba4
sledeeg koraka da biste instalirali NIC karticu runo, u suprotnom idite do
sledeeg odeljka. Pogledajte sliku 4.6
Slika 4.6
Kliknite na stavku Start, kliknite na stavku Control Panel, a zatim kliknite
na stavku Printer and Other Hardware.
U levom oknu prozora kliknite na stavku Add Hardware.
Pokrenue se arobnjak Add Hardware Wizard. Pratite uputstva i obez-
bedite datoteku upravljakog programa kada flopi jedinica ili CD jedinica
zatrai datoteku koja sadri ispravan upravljaki program. Nastavnik moe
obezbediti datoteku upravljakog programa za uenike ako nije dostupna
putem Windows XP Hardware Compatibility List (HCL) spiska upravljakih
programa ureaja.
Kako da radnu stanicu pridruite Radnoj grupi
Kliknite desnim tasterom mia na ikonu My Computer i zatim kliknite na
stavku Properties. Pojavie se dijalog pod nazivom System Properties.
Kliknite na karticu Computer Name. Kliknite na dugme Change da
biste zapoeli pridruvanje Radnoj grupi. Pogledajte sliku 4.7
305
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Slika 4.7
Pojavie se dijalog Computer Name Changes. Izaberite opciju Workgroup.
Po podrazumevanoj vrednosti Windows XP koristi radnu grupu pod nazi-
vom WORKGROUP. Svaka radna stanica mora da ima svoj jedinstveni
Computer name. Pogledajte sliku 4.8
Slika 4.8
306
Veba4
Kliknite na dugme OK da biste zatvorili prozor.
Kliknite na dugme OK da biste zapoeli proces pridruivanja Radnoj grupi.
Ako je proces pridruivanja bio uspean, pojavie se poruka Welcome
to the WORKGROUP. Kliknite na dugme OK da biste zatvorili prozor.
Pogledajte sliku 4.9.
Slika 4.9
Od vas e se zatraiti da ponovo pokrenete radnu stanicu da biste dovrili
proces. Kliknite na dugme Yes da biste ponovo pokrenuli sistem.
Kako da podesite NIC karticu da pristupi internetu
Prijavite se na radnu stanicu sa odgovarajuim korisnikim imenom i lozin-
kom koje je obezbedio va nastavnik.
Kliknite desnim tasterom mia na stavku My Network Places na vaoj
radnoj povrini i zatim kliknite na stavku Properties. Otvorie se prozor
pod nazivom Network Connections koji prikazuje LAN ili High-Speed
Internet veze koje imate. Pogledajte sliku 4.10 (Ova slika pokazuje dve
Local Area Connections veze, u vaem sluaju moe biti samo jedna.)
Slika 4.10
307
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
1. Kliknite desnim tasterom mia na ikonu Local Area Connection i
zatim kliknite na stavku Properties. Otvorie se prozor pod na-
zivom Local Area Connection Properties. Ispod naslova This
connection uses the following items: kliknite na stavku Internet
Protocol, a zatim kliknite na dugme Properties. Pogledajte sliku
4.11
Slika 4.11
2. Otovorie se prozor pod nazivom Internet Protocol (TCP/IP)
Properties. Primetiete da je u okvikru kartice General trenutno
izabrana stavka Obtain an IP address automatically. Kliknite na
stavku Use the following IP address. Sledea DNS adresa je takoe
izabrana. Pogledajte sliku 4.12.
308
Veba4
Slika 4.12
3. Unesite stavke za IP address, Subnet mask, Default Gateway,
Preferred DNS server i Alternate DNS server (ako je potrebno)
koje je obezbedio va nastavnik. Pogledajte sliku 4.13 samo kao pri-
mer.
Slika 4.13
309
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
4. Kliknite na dugme OK u okviru prozora Internet Protocol (TCP/
IP) Properties, a zatim kliknite na dugme Close u okviru prozora
Local Area Connection Properties.
5. Vaa lokalna veza je sad podeena kako bi mogla da razgovara sa
vaim dobavljaem internet usluga i da pristupi internetu. Zatvorite
sve postojee prozore.
Isprobajte svoju vezu sa internetom
6. Da biste isprobali vezu, otvorite program Internet Explorer. Upiite
adresu http://www.microsoft.com u liniji za adrese. Kliknite na
dugme Go ili Enter da biste pokrenuli Web stranicu. Ako vaa veza
radi normalno, pojavie se Web stranica koja je slina onoj sa slike
4.14.
Slika 4.14
310
Veba4
Pogljavlje 6: Pregled
ta ste nauili
U ovoj lekciji ste pravili mree. Od odabiranja do postavljanja kablova
i hardvera do instaliranja softvera i podeavanja sistema, istraili ste sve
stavke koje su neophodne da biste postavili i pokrenuli mreu. Takoe ste
se bavili osnovama postavljanja kune mree.
Preogledajte sledee termine tako to ete ponuditi tane definicije iz
poglavlja ili putem Web lokacije kao to je: www.webopedia.com :
Propusni opseg (Bandwidth)
British Naval Connector (BNC)
Koaksijalni kabl
Kablovska trasa (Conduit)
Digitalna pretplatnika linija (Digital Subscriber Line (DSL))
311
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
DNS server (Domain Name Server (DNS))
Dinamika IP adresa
Optiki kabl
Mreni prolaz (Gateway)
Integrated Services Digital Network (ISDN)
Dobavlja internet usluga (Internet Service Provider (ISP))
IP adresa
312
Veba4
Plenum kablovi
Zatieni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair (STP))
Statika IP adresa
T1 veza
T3 veza
TCP/IP paket protokola
Transmission Control Protocol/Internet protocol (TCP/IP)
313
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Medijum prenosa (Transmission media)
Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable)
Nezatien kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair (UTP))
314
Veba4
ta je IP adresa?
http://www.howstuffworks.com/question549.htm
Sve o IP Adresama:
http://www.networkcomputing.com/netdesign/ip101.html
Kako postaviti svoju kunu mreu:
http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp
Instalacija kune mree, I deo:
http://www.computorcompanion.com/LPMArticle.asp?ID=63
Kako instalirati malu mreu pomou Windows XP Home izdanja:
http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936
Kako funkcionie umreavanje kod kue:
http://www.howstuffworks.com/home-network.htm
Pomo za kune mree:
http://www.homenethelp.com/home-network.asp
Kako instalirati kunu mreu:
http://www.internet-connection-guide.com/computer/add-on/computer-
network.htm
pitanja:
a. Koje ste Web lokacije istraili?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Web
lokacja 1
315
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Web
lokacija 2
se neto prodaje na ovoj lokaciji, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Ko objavljuje sadraj na lokaciji? Objasnite neto o organizaciji ili
kompaniji ija je lokacija. Da li su informacije na toj lokaciji pouzda-
ne? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste na lokaciji pronali neki savet koji vam je bio od pomoi za
postavljanje malih ili kunih mrea? Objasnite.
Web
lokacija 1
316
Veba4
Web
lokacija 2
f. Da li ste sa ove lokacije doli do drugih lokacija? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste doli
preko poetne lokacije.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
h. Od lokacija koje ste analizirali, koja vam je ponudila najvie informa-
cija? ta mislite, zato je to tako?
Web
lokacija 1
317
D
e
o

2
:

V
o
d
i

z
a

u
e
n
i
k
e
Web
lokacija 2
1. Kakva je razlika izmeu koaksijalnog, upredenog i optikog kabla?
2. Kojih 5 kljunih stvari treba da znate kada se opredeljujete za dobav-
ljaa internet usluga?
3. Koje sve vrste interent veza postoje i koja je najpraktinija za kune
mree u kojoj korisnik koji ima ogranien budet eli esto da otpre-
ma i preuzima velike datoteke?
4. Opiite razlike izmeu statike i dinamike IP adrese.
DEO 3
Testovi znanja
Testoviznanja
321
D
e
o

3
:

t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 1: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Neka definicija e se moda
koristiti vie puta, a neke se moda nee ni koristiti. Sreno!
_____1. Klijent
_____2. Elektronska pota
_____3. File Transfer Protocol
_____4. Mrena kartica
_____5. Internet
_____6. Mrea
_____7. Peer-to-Peer mrea
_____8. Protokol
_____9. Server
_____10. Web pregleda
a. Najpoznatija i najvea raunarska mrea na svetu koja povezuje mili-
one raunara u jednu veliku mreu mrea
b. Softverska aplikacija koja pronalazi i prikazuje Web stranice, ukljuu-
jui tekst, slike i druge miltimedijalne sadraje, kao to je muzika
c. Slanje poruka preko interneta
d. Raunar koji uva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim
e. Specifina pravila koja upravljaju premetanjem ili kopiranjem datote-
ka iz jednog raunara na drugi
f. Mrea u kojoj jedan raunar uva sve informacije i resurse i ini ih
dostupnim drugim raunarima na mrei.
g. Raunari u mrei koji se obraaju serveru da bi dobili informacije
h. Veza istih raunara
i. Grupe raunara koje se bave istim stvarima
j. Ureaj koji se nalazi u svakom raunaru i koji vam omoguava da
poveete raunar sa mreom.
322
Testoviznanja
k. Pravilo koje pomae raunarima da se meusobno sporazumevaju
l. Grupa raunara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele informa-
cije i opremu.
Testoviznanja
323
D
e
o

3
:

t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 2: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija e se moda
_____1. Naziv domena
_____2. Poetna stranica
_____3. Indeks program
_____4. Linearna Web lokacija
_____5. Javni domen
_____6. Program za pretraivanje
interneta (Spider)
_____7. Top-level domen
_____8. Uniform resource locator
_____9. Pretraivanje interneta
_____10. Web lokacija
a. Informacija koja je dostupna i moe besplatno da da se koristi
b. Automatizovan program koji pretrauje Internet locirajui Web loka-
cije i specifine Web stranice koje potom dodaje glavnom spisku
c. Sufiks u nazivu domena koji ukazuje na tip servera koji sadri Web
lokaciju, kao to je .com ili .edu
d. Glavna stranica na Web lokaciji
e. Pregledanje stranica na World Wide Webu
f. Grupisanje slinih informacija na Internetu koje se sastoje od pojedi-
nanih Web stranica
g. Program koji organizuje sve sauvane informacije jedne Web lokacije
da bi mogle da se pronau; indeks program je skriven od korisnika.
h. Naziv servera koji sadri sve informacije o Web lokaciji, kao to je
Microsoft.com
i. Mali program koji se otvara unutar pregledaa i pokree Java datote-
ke
324
Testoviznanja
j. Program koji se koristi da bi se pregledale Web stranice
k. Organizovana poput knjige u kojoj se kreete od prve ka drugoj stra-
nici i tako dalje.
l. Adresa Web lokacije na internetu, na primer: http://www.microsoft.
com
Testoviznanja
325
D
e
o

3
:

t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 3: Test
_____1. askanje
_____2. Diskusiona lista
_____3. Elektronska pota (E-
pota)
_____4. Instant poruka (IM)
_____5. Igranje sa vie igraa
_____6. Etika na mrei
_____7. Peer-to-Peer deljenje
datoteka
_____8. Realno vreme
_____9. Potansko pismo
_____10. Pretplata
a. Omoguava vam da putate video-zapise sa interneta bez obaveze da
ekate da va raunar preuzme ceo video-zapis
b. Igranje igara uivo na mrei sa vie igraa
c. Prijavljivanje ili dodavanje vae e-adrese diskusionoj listi da biste ue-
stvovali u diskusiji
d. Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pote, gde svi dele
ista interesovanja i istu e-adresu koja stie svima koji su na listi
e. Nema odstupanja u vremenu; kad jedna osoba prosledi informaciju
putem interneta, druga osoba je prima istovremeno kroz otvorenu
vezu izmeu te dve osobe
f. Uobiajeni argonski naziv za tradicionalno pismo koje se alje po-
tom
g. Softverska aplikacija koja ljudima omoguava da razmene poruke u
realnom vremenu putem interneta
h. Softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice, ukljuujui
tekst, slike i druge multimedijalne sadraje, kao to je muzika
i. Deljenje datoteka sa vaeg raunara sa drugima koji su na mrei
326
Testoviznanja
j. Skup pravila za kreiranje poruke e-pote
k. Poruka koja se alje putem interneta
l. Grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu putem interneta
Testoviznanja
327
D
e
o

3
:

t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 4: Test
_____ 1. Napad Uskraivanje
usluga (Denial of service attack)
_____ 2. Zatitni zid
_____ 3. Neeljena pota
_____ 4. ifrovanje
_____ 5. Softver za neautorizovano
praenje korisnika (Spyware)
_____ 6. Kolai
_____ 7. Alatka za pretragu Weba
_____ 8. Hakerske tehnike (Social
Engineering)
_____ 9. Virus
_____10. Kriptografski protokoli
(Secure Sockets Layer)
a. Kratka tekstualna datoteka koja sadri podatke o vaoj prethodnoj
b. Igra koja je kreirana da bi se dobile informacije od osobe koja ih u
normalnim uslovima ne bi dala nepoznatoj osobi.
c. Softver koji nekome vraa informacije bez vae dozvole o onome ta
radite dok ste na mrei.
d. Softver koji prikazuje reklame na vaem ekranu dok je drugi program
aktivan.
e. Program koji kreira haker koji neprekidno zahteva nasumine infor-
macije sa mree, stvarajui dovoljno saobraaja da zabrani pristup
lokaciji.
f. Neeljena pota u elektronskom svetu koja pokuava korisniku neto
da proda.
g. Slino virusu, on neprekidno kopira samog sebe, ali mu ne treba do-
main da bi zarazio raunar; esto se prenosi putem e-pote.
h. Proces ifrovanja informacija koje aljete da bi osoba ili raunar kome
je namenjena mogli da proitaju tu informaciju
i. Skup pravila ili protokola koji se koriste da bi se informacija bezbed-
no prenela.
328
Testoviznanja
j. Mali program koji kopira sam sebe i ometa raunar ili mreu.
k. Softver i/ili hardver koji je instaliran da bi zatitio vau mreu od mo-
guih napada.
l. Softverske alatke koje se kreu Webom traei adrese e-pote koje
uvaju i koriste prilikom slanja neeljene e-pote.
Testoviznanja
329
D
e
o

3
:

t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 5: Test
_____ 1. Mrena skretnica
(Router)

_____ 2. Mreni prolaz (Gateway)
_____ 3. Hardver
_____ 4. Modem
_____ 5. Arhitektura
_____ 6. Port
_____ 7. Centralna procesorska
jedinica (Central Processing Unit
(CPU))
_____ 8. Server
_____ 9. Bus mrea
_____10. Mreni operativni system
(Network Operating System)
a. Utinice na ureaju za uspostavljanje veze u koje prikljuujete kablo-
ve za raunarske ureaje.
b. ip koji kontrolie raunar.
c. Hardver koji je instaliran u raunaru koji povezuje raunar sa mre-
om.
d. Moan raunar koji izvrava specifinu funkciju na mrei.
e. Nain na koji se informacija alje izmeu raunara na mrei.
f. Ureaj koji povezuje raunar sa internetom putem telefonske linije.
g. Softver koji kontrolie, organizuje i upravlja svim aktivnostima na
mrei.
h. Ureaj za povezivanje koji povezuje dve razliite vrste mrea. Prima
informacije, prevodi ih i potom prevod alje na destinaciju.
i. Oprema koja povezuje mree i usmerava informacije ka raunarima
na mrei.
j. Svi raunari povezani du neprekidnog kabla, poznatog kao osnovni
kabl (backbone).
330
Testoviznanja
k. Centralni ureaj za povezivanje na koji su povezani svi kablovi u
mrei.
l. Fizika oprema koja ini vau mreu.
Testoviznanja
331
D
e
o

3
:

t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 6: Test
_____ 1. Propusni opseg
(Bandwidth)
_____ 2. Optiki kabl
_____ 3. Transmission Control
Protocol/Internet protokol
_____ 4. Koaksijalni kabl
_____ 5. Dobavlja internet
usluga
_____ 6. Plenum
_____ 7. Integrated Services
Digital
Network
_____ 8. Kablovska trasa
_____ 9. Mreni prolaz (Gateway)
_____10. Zatieni kabl sa
upredenom paricom (Shielded
Twisted Pair)
a. Najjeftiniji kabl koji se danas koristi; napravljen od jednog ili vie pa-
rova bakarnih ica bez bilo kakve zatite.
b. Prostor koji se koristi da bi se prenosio vazduh za ventilaciju u zgra-
dama: kabl za ovakve prostore mora biti odobren na plenumu.
c. Sadri vrstu bakarnu icu u sredini koja je obloena izolovanim slo-
jem plastike.
d. Ureaj koji je domain veze na internetu, bilo da je to jedan od rau-
nara ili mrena skretnica.
e. uplje cevi koje se koriste za zatitu kablova.
f. Jedan ili vie pari bakarnih ica koje sadre zatitni sloj od metala ili
folije ispod plastinog rukava koji titi od ometanja i koji uva po-
datke. Bakarna ica koja se kreira kada se jedan ili vie parova ica
umotaju jedna oko druge.
g. Kabl koji prenosi svetlosne pulseve, a ne elektrine. Najskuplji vid
montae kablova, ali moe da se isplati kada se rade duge trase.
h. Preduzee koje naplauje naknadu za pristup internetu.
332
Testoviznanja
i. Koliina informacija koje veza moe da prenese u bilo koje vreme.
j. Prenos informacija pri brzini od 128 Kb/s.
k. Omoguava vam slanje i primanje informacija putem interneta.
333
Reenja
Poglavlje 1
1. G
2. C
3. E
4. J
5. A
6. L
7. H
8. K
9. D
10. B
Poglavlje 2
1. H
2. D
3. G
4. K
5. A
6. B
7. C
8. L
9. E
10. F
Poglavlje 3
1. L
2. D
3. K
4. G
5. B
6. J
7. I
8. E
9. F
10. C
Poglavlje 4
1. E
2. K
3. F
4. H
5. C
6. A
7. L
8. B
9. J
10. I
Poglavlje 5
1. I
2. H
3. L
4. F
5. E
6. A
7. B
8. D
9. J
10. G
Poglavlje 6
1. J
2. H
3. L
4. C
5. I
6. B
7. K
8. E
9. D
10. F
335
Renik
atro mrea (Sneaker net): proces u kome se datoteke sa raunara
na raunar prenose preko disketa. Prenos informacija na prenosivim
medijima.
100BaseT: najea Ethernet arhitektura, poznata i kao Fast Ethernet.
10BaseT: starija Ethernet arhitektura, jo uvek prisutna u malim predu-
zeima i kunim mreama.
Alatke za pijuniranje: alatke za osmatranje koje se koriste da bi se
ispitala e-pota koja se alje i prima putem interneta.
AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu je razvio Apple za kontrolu
informacija koje se prenose izmeu Apple raunara.
ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrenih arhitektura.
Arhitektura: nain prenosa informacija izmeu raunara preko mree.
Baza podataka maine za pretraivanje: skup svih informacija kojima
moete da pristupate; baza podataka je skrivena od korisnika, ali nju
raunar pretrauje kada postavite zahtev za pretragu.
Bonton na mrei (Netiquette): skup pravila za kreiranje elektronskih
e-poruka.
Bot: takoe poznat pod imenom spider (program za pretraivanje inter-
neta). Pogledajte definiciju za Spider u tekstu dole.
BNC konektor (BNC - British Naval Connector): ureaj koji povezuje
koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrenom karticom.
Centralna procesorska jedinica (CPU -Central Processing Unit):
ip koji kontrolie va raunar.
Crv: slian virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mu ne treba
domain da bi inficirao raunar; esto se prenosi putem e-pote.
askanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu
putem interneta.
336
Renik
Digitalna pretplatnika linija (Digital Subscriber Line (DSL)): koristi
postojee telefonske linije za stalnu vezu sa internetom na velikim brzi-
nama od 1 do 9 Mb/s.
Dinamike IP adrese (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje
nekom raunaru svaki put kada se prijavi na mreu tokom trajanje sesije
na mrei.
Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pote,
gde svi dele ista interesovanja i istu e-adresu koja stie svima koji su na
listi.
Diskusione grupe: grupe ljudi koje se bave istim ili slinim stvarima.
DNS prevara (DNS spoofing): menjanje DNS broja kako bi URL vodio ka
drugoj Web lokaciji.
Dobavlja internet usluga (ISP - preduzee koje naplauje uslugu kori-
enja interneta.
DNS server (DNS - Domain Name Server): serveri koji konvertuju svaku
IP adresu u ime domena.
Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrena arhitektura
(podrazumeva zvezdastu, magistralnu, prstenastu i hibridnu topologiju).
Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet.
File Transfer Protocol (FTP): specifina pravila ili protokoli koji uprav-
ljaju premetanjem ili kopiranjem datoteka sa jednog raunara na drugi.
Gigabit Ethernet: novi i bri Ethernet koji informacije prenosi preko 10
puta bre od Fast Etherneta.
Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.
Haker: neko ko bespravno pristupa vaem raunaru da bi ukrao ili unitio
podatke.
Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je kreirana da bi se
dolo do informacija od osobe koja ih u normalnim uslovima ne bi dala
nepoznatoj osobi.
Hardver (Hardware): fizika oprema koja ini vau mreu.
Hibridna mrea (Hybrid mesh network): mree u kojima su kombino-
vana bar dva razliita tipa topologija.
Renik
337
Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omoguavaju da se kreete po
stranicama. Hiperteks je obino prikazan kao podvuena re, najee pla-
vom bojom.
Hypertext markup language (HTML): programski jezik koji se koristi da
bi se kreirale Web stranice.
Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se koriste da bi
se slale i primale informacije putem World Wide Weba.
Igranje sa vie igraa: igranje igara uivo na mrei sa vie igraa.
Indeks program: program koji organizuje sve sauvane informacije jedne
Web lokacije da bi mogle da se pronau; indeks program je skriven od
korisnika.
Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja omoguava ljudima raz-
menu poruka u realnom vremenu putem interneta.
Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija pri
brzini od 128 Kb/s.
Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici.
Internet: najpoznatija i najvea raunarska mrea na svetu koja povezuje
milione raunara u jednu veliku mreu svih mrea.
IP adresa: svakom raunaru koji pristupa internetu dodeljuje se broj koji se
sastoji od niza od etiri broja.
Java programski dodatak: mali program koji se otvrara unutar pregledaa
i koji izvrava Java datoteke.
Javni domen: informacije koje su dostupne besplatno za korienje.
Kablovska trasa (Conduits): uplje cevi koje se koriste da bi se zatitili
kablovi.
Klijent: raunari na mrei koji se obraaju serveru da bi dobili informa-
cije.
Klijent-server mrea: mrea u kojoj jedan raunar uva sve informacije i
resurse i ini ih dostupnim drugim raunarima na mrei.
Koaksijalni kabl (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard,
koaksijalni kabl slian je onome koji koriste kablovski distributeri. Sastoji
se od pune bakarne ice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko
toga se nalazi zatita u obliku metalne mreice ili folije i zatitni sloj koji
sve to pokriva.
Kolai: mala tekstualna datoteka koja sadri podatke o vaoj prethodnoj
338
Renik
Kraa identiteta: korienje tue identifikacije radi predstavljanja kao ta
osoba.
Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)): skup pravila ili
protokola koji se koriste da bi se bezbedno prenosile informacije.
Krstarenje internetom: pregledanje stranica na World Wide Webu.
Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj se kreete od
prve ka drugoj stranici i tako dalje.
Magistralna mrea (Bus network): svi raunari povezani du neprekid-
nog kabla, poznatog pod imenom backbone.
Maina za metapretraivanje (Meta search enginge): istrauje brojne
lokacije za pretraivanje i kombinuje rezultate za vas.
Maina za opte pretraivanje (General Purpose Search Engine):
maina za ire pretraivanje koja je idealna za uobiajeno pretraivanje.
Maina za pretraivanje: Web lokacije na kojima moete da pronaete
odreene informacije korienjem skupa kljunih rei.
Matina stranica: poetna stranica Web lokacije.
Medij za prenos podataka (Transmission media): drugo ime za kablove
ili beinu mreu koja se koristi za prenos podataka.
Modem: deo opreme koji povezuje raunar s internetom preko telefonske
linije.
Mrea: grupa raunara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele infor-
macije i opremu.
Mrena kartica (NIC - Network Interface Card): hardver koji se instalira
u raunar i povezuje ga s mreom.
Mrena skretnica (Router): deo opreme koji povezuje mree i usmerava
informacije na raunare u mrei.
Mreni operativni sistem (Network Operating System - NOS): softver
koji kontrolie i organizuje sve aktivnosti na mrei i upravlja njima.
Mreni prolaz (Gateway): ureaj koji povezuje dve razliite vrste mrea.
On prima informacije, prevodi ih i prevod alje na odredite.
Mreno vorite (Hub): centralni ureaj za povezivanje na koji se pove-
zuju svi kablovi mree.
Napad uskraivanje usluga (Denial of service attack): program koji
kreira haker a koji neprekidno trai nasumine informacije sa mree, krei-
rajui dovoljno saobraaja da zabrani pristup lokaciji.
Renik
339
Nasumina Web lokacija: izgleda kao da nije organizovana, to je ogro-
mna zbirka informacija koje su povezane kroz razliite hiperveze.
Naziv domena: naziv servera koji uva sve informacije sa Web lokacije
kao to je microsoft.com.
Nezatieni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair
(UTP)): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava; ini ga jedan ili vie
parova bakarnih ica bez ikakve zatite.
Neeljena pota: neeljena pota elektronskog sveta koja pokuava neto
da proda korisnicima.
Zatieni kabl sa upredenom paricom (STP - Shielded Twisted Pair):
jedan ili vie parova bakarnih ica sa zatitnom presvlakom od metala ili
folije ispod plastine kouljice, to predstavlja zatitu od smetnji i pomae
u zatiti podataka.
Optiki kabl (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne, a ne elek-
trine impulse. Najskuplji kablovi, ali pogodni za velika rastojanja.
Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa vaeg raunara sa
drugima koji su na mrei.
Peer-to-Peer mrea: veza istih raunara.
Piraterija: korienje neega to niste vi napravili i davanje do znanja dru-
gima da misle da ste to vi napravili.
Plenum kablovi: kablovi koji se vode kroz ventilaciju zgrade ije se kori-
enje specijalno odobrava pre svega zbog rizika od poara
Port: utinica na ureaju za povezivanje u koju se prikljuuju kablovi rau-
narskih ureaja.
Potansko pismo (Snail Mail): uobiajeni argonski naziv za tradicio-
nalnu potu koja se alje potom.
Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vae adrese e-pote diskusionoj listi
radi uestvovanja u diskusiji.
Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu sluajno da pre-
uzmu na svoj raunar, koji hakerima omoguuje pristup mrei.
Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers): softver koji belei
svaki otkucaj na raunaru i alje informaciju osobi koja ga prati.
Program za pretraivanje interneta (Spider): automatizovan program
koji se kree internetom locirajui Web lokacije i odreene Web stra-
nice i koji ih potom dodaje glavnom spisku. Takoe poznat kao Bot ili
Webcrawler.
340
Renik
Program za reavanja problema u mrei (Packet sniffers): program
koji prati informacije na mrei.
Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web lokaciji i promena
njenog izgleda.
Propusni opseg (Bandwidth): koliina informacija koju neka veza moe
preneti u jednom trenutku.
Protoni audio zapis (Audio streaming): audio datoteke koje se repro-
dujuku u programu putem pregledaa pre nego to se itava datoteka pre-
uzme i nastavlja da se alje na va raunar sve dok se audio datoteka
reprodukuje.
Protoni video-zapis (Video streaming): kada vi reprodukujete video-
zapise na internetu bez ekanja da se preuzme itav video-zapis na va
raunar.
Protokol: pravilo koje pomae raunarima da razumeju jedni druge.
Prstenasta mrea (Ring network): pojedinani kablovi vode od raunara
do raunara i tako prave prsten.
Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba poalje infor-
maciju putem interneta, druga osoba je istovremeno prima kroz otvorenu
vezu izmeu te dve osobe.
Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji prikazuje reklame
na vaem ekranu dok je drugi program pokrenut.
Server tampanja (Print server): raunar koji upravlja svim poslovima
tampanja poslatim na tampa sa svih raunara u mrei i uva te poslove.
Server: raunar koji uva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim
Softver za neautorizovano praenje korisnika (Spyware): Softver koji
alje nekome informacije nazad bez vae dozvole o onome ta radite dok
ste na mrei.
Softver za neeljenu potu: sofver koji filtrira neeljenu potu.
Softver za zatitu od virusa: softver koji je pokrenut na vaem sistemu i
koji proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse.
Stablo Web lokacije: organizovano kao porodino stablo sa razliitim
opcijama za pregledanje informacija na lokaciji.
Statika IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje
odreenom raunaru. Statika IP adresa je obavezna za Web hosting.
Renik
341
Svi (Switch): podsea na mreno vorite (hub), ali voriste prima infor-
macije sa mree i alje ih na specifino odredite na mrei.
ifrovanje: Proces ifrovanja informacija koje ste poslali da bi osoba ili
raunar kome je namenjena mogli da proitaju tu informaciju.
T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a esto i manji
dobavljai internet usluga, za povezivanje na internet brzinama od pri-
blino 1,544 Mb/s.
T3 veza (T3 connection): koristi optiki kabl za prenos informacija brzi-
nama veim od 44,73 Mb/s.
Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pra-
vila koji upravlja prenosom informacija preko interneta.
Terminator: ureaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u magistralnoj
mrei.
Token-ring arhitektura: architektura koja se esto moe pronai u veli-
kim organizacijama, ali je brzo postala zastarela mrena arhitektura.
Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje na tip servera
koji odrava Web lokaciju, kao to je.com ili .edu.
Topology (topologija): struktura mree ili nain kako je mrea postav-
ljena. Obino zavisi od arhitekture mree.
Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP): osigurava
vam slanje i primanje informacija putem interneta.
Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na World Wide
Webu, kao to je http://www.microsoft.com.
Upredeni kabl: bakarna ica koja pravi tako da se jedna ili vie ica obmota
jedna oko druge.
Ureaj za skladitenje (Storage device): ureaji na kojima se uvaju
datoteke kao to su vrsti diskovi, kompakt-diskovi, trake i optike disk
jedinice.
Usenet vesti: mrea raunara koja razmenjuje lanke o odreenim temama,
obezbeuje podrku proizvodima i esto odgovara na razliita pitanja.
Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa raunar ili mreu.
Web lokacija: grupisanje slinih informacija na World Wide Webu, sastoji
se od pojedinanih Web stranica.
Web pregleda: softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice,
ukljuujui tekst, slike i druge multimedijalne sadraje, kao to je muzika.
342
Renik
Web stranica: pojedinane stranice koje ine jednu Web lokaciju. Svaka
stranica sadri neke informacije.
Webcrawler: softverska alatka koja se kree kroz Web proveravajui koje
adrese e-pote moe da sauva i koristi za slanje neeljene e-pote.
World Wide Web (WWW): takoe poznat pod nazivom Web, ovo je
zbirka posebno kreiranih stranica na internetu koje se mogu videti u Web
pregledau.
Zatitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi zatitio vau mreu
od spoljnih napada.
Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje vie mrenih vo-
rita.
Zvezdasta mrea (Star bus network): najea mrena struktura; svaki
raunar povezuje se sa centralnom takom na mrei.
CET
9 788679 913050
16BN 97S~So~7991~305~0
CYAN MAGENTA YELLOW BLACK
CET
305
O
s
n
o
v
e

r
a
u
n
a
r
s
k
i
h

m
r
e
a
Obrazovni materijal o raunarskim mreama nastavnicima daje pripremljene
materijale za uenike kroz slikovito predstavljenu teoriju i mnotvo praktinih
vebi gradi se znanje uenika o raunarskim mreama, od osnova o korienju
elektronske pote i interneta do naprednih tema, kao to su planiranje i prav-
ljenje raunarske mree. Osim materijala za svoje uenike, nastavnici dobijaju i
sva pratea objanjenja i materijale u obliku vebi i testova koji im omoguavaju
da se pripreme za kvalitetnu nastavu. Ovo je obrazovni materijal koji je idealna
pomo nastavnicima za osmiljavanje i izvoenje asova informatike.
CET
Korice_Osnove racunarskih mreza.indd 1 20.7.2007 11:22:33

Osnove Racunarskih Mreza

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnove Racunarskih Mreza

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CET

prevoda, 2006. Microsoft Software d.o.o., Beograd

You might also like