Postanak I gradja zemlje Autori hipoteza o postanku zemlje su Emanuel Kant I Pjer Simon Laplas.

Litosfera je zemljina kora koja predstavlja spoljasnju, stenovitu geosferu. Gornji sloj SIAL zona ili sial sloj, 15-20 km, 27kN/m3. Donji sloj SIMA zona ili bazaltni sloj 25-50, 8-10, 30kN/m3. Donja granica litosfere se naziva Moho zona po yu naucniku. Gradjevinski zahvati, gradjevinski materijali kao I inzenjerskogeoloski procesi I pojave koji bitno uticu na stabilnost gradjenje objekata vezani su za litosferu. Ravnotezno stanje izmedju pojedinih delova litosfere naziva se izostazija I objasnjava se hipotezama o sastavu sial zone: Ejri- blokovi su iste zapreminske mase, razlicite velicine, razlicito zagnjureni u sima zonu. Oni sa vecom zapr tez vise su uronjeni Prat-blokovi razlicite gustine I velicine, donji deo svih blokova na istom nivou, veci blokovi su izgradjeni od laksih stena. Hajskaven-blokovi razlicitih velicina I gustina razlicito uronjeni u sima zonu Do kretanja ploca litosfere( pojedinih blokova siala)dolazi uslednarusavanja izostazije, kosmockih pojava, kao I procesa koji se odvijaju ispod litosfere. Strukturu zemljine kore sacinjavaju sedam osnovnih ploca: severno I juznoamericka, evroazijska, africka, indoaustralijska, tihookeanska I antarticka. Osnovu za izdvajanje ovih ploca je raspored epicentara zemljotresa. Sedam osnovnih ploca zemljine kore zahvataju kontinente I delove okeana.

GEOLOSKA HRONOLOGIJA ZEMLJE Stratigrafska hronologija se koristi za relativno odredjivanje starosti zemljine kore I ona je najstarija metoda. Osnovni princip joj je da su nizi slojevi stariji od visih. Korisna je za manje oblasti, a mane su joj pri uporedjivanju stena koje su daleko. Paleontoloska metoda uz pomoc fosila. Apsolutna starost stena u zemljinoj kori odredjuje se radimetrijskom

metodom. Koeficijent raspadanja urana iznosi 7. 5 milijardi godina. (7.5 x 109) Skala geoloskog vremena: prekambrijska(gnajs, mikasist, mermer, granit, sedimenti), paleozojska(mikasist, filit, pescar, konglomerat), mezozojska(pescar, konglomerat, laporac, gipsit, so) I kenozojska(sljunak, pesak, glina, lapor, les) era. Prekambrijska- zajednicki naziv za arhajsku, algonkijsku I ritejsku eru.

TEKTONSKI POKRETI ZEMLJINE KORE Bore I nabori: Slojevi sedimentnih stena se pri dejstvom skoro vertikalnih stena lome I pomeraju I tako nastaju rasedi. Oni mogu zahvatiti sve vrste stena bez obzira na njihov sastav, poreklo, strukturu I geolosku starost. Osnovni elementi na osnovu kojih se odredjuje polozaj sloja u prostoru su: azimut pravca pruzanja, azimut pravca pada I padni ugao sloja. Azimut pravca pruzanja sloja je ma koja horizontalna linija povucena po njegovoj povrsini slojevitosti. Azimut pravca pada nagnutog sloja je upravan na azimut pravca pruzanja datog sloja(pravac po kojem bi se slivala voda prosuta po nagnutom sloju. Ugao pada je ugao izmedju horizontalne ravni I povrsine slojevitosti. Nabori se mogu formirati samo u sedimentnim stenama. Elementi bora su:izdignuti deo antiklinala(u jezgru antiklinale se nalaze najstariji slojevi) I udubljeni deo sinklinala(u jezgru sinklinale se nalaze najmladji slojevi). Najvisa tacka antiklinale je teme ili greben, a najniza sinklinale je dno. Bocni delovi su krila, a sredisnji deo jezgra. Aksijalna povrs je zamisljena povrs koja prolazi kroz teme atiklinale ili dno sinklinale. Linija po kojo se pruza antiklinala(sinklinala) se naziva osa antiklinale( osa sinklinale). Vrste aksijalnih povrsi:normalne, kose, polegle, zagnjurene I prevrnute.

Vrste bora(nabora) po polozaju aksijalnih povrsi prema vertikalnoj ravni su: normalne(retko se srecu u prirodi), izoklilne(u venacnim planinama) I lepezaste(prosirena temena). Bore priblizno pravilnog oblika: DOME( antiklinale priblizno kupastog oblika) I BASENI( sinklinale priblizno kruznog oblika). Sekundarni nabori su sitni nabori u zoni krila antiklinala(sinklinala). Antiklinorijum je vise manjih antiklinala I sinklinala uklopljenih u jednu krupnu antiklinalnu formu. Kraljusti su navucene I istovremeno polegle bore. Rasedi: Elementi raseda su: rasedna povrs, rasedna ogledala, rasedna zona, krila raseda(podinsko I povlatno), skok raseda, hod raseda. Vrste raseda: normalni( kada se povlatni blok krece na nize po rasednoj povrsini), reversni( povl. blok se kretao na vise), horizontalni( pomeranje krila se vrsi u horiz. pravcu). U odnosu na povrsine slojevitosti ili ose nabora rasedi mogu biti: poduzni, poprecni I dijagonalni. Vrste slozenih raseda su: paralelni, esalonirani, prstenasti, radijalni I stepenasti, horstovi I rovovi.

OSNOVE HIDROGEOLOGIJE Podzemne vode su sve vode koje se nalaze ispod zemljine povrsine u raznovrsnim supljinama stenskih masa koje su tu dospele uglavnom prirodnim putevima I pojavama. Opsti hidrolski ciklus je opste kretanje voda kroz razne sredine. Podzemne vode nastaju: pronicanjem povrsinskih voda, kondenzovanjem vodene pare, zatrpavanjem povrsinskih vodenih masa I oslobadjanjem hemijski vezanih voda. Poroznost je zapremina supljina u jedinici zapremine stene. Fizicka svojstva pora: oblik: koncentrisan u prostoru(loptast), planarno razvucen(nepravilnih pukotina) , linearno izduzen(nepravilno cevast) I potpuno nepravilan.

Krupnoca: superkapilarne(nema kapilarnosti >0.25 mm) , kapilarne(javlja se fenomen kapilarnosti precnik ako su pukotine im je 0.250.0001 mm) I subkapilarne(kapilarno upijena voda ostaje fizicki vezana). Kretanje podzemne vode pod dejstvom sile gravitacije moguce je samo u subkapilarnim porama. Mineralni sastav zidova pora uslovljava mogucnost razvoja hemijske korozuje I mehanicke erozije. Struktura poroznosti stenskih masa moze biti pukotinska (koeficijent pukotinske poroznosti se definise odnosom zapremine pukotina prema zapremini stenske mase u jedinici zapremine), medjuzrnska(gline, peskovi, sljunkovi, drobina), sundjerasta(bigar I bazaltne lave), I kavernoznost(sprudni krecnjaci). Najzastupljenije su medjuzrnska I pukotinska. Efektivna poroznost (vodocednost) je kolicina vode koja se moze slobodno ocediti iz vodom zasicene stene pod dejstvom gravitacije. Jedinica je koeficijent vodocednosti =Vv/Vs (Vv-zapremina vode koja se procedi iz tstenske mase pod dejstvom grav, Vs- zapremina suvog dela stene). Vodopropustljivost je mogucnost prolaza podzemne vode kroz pore stene. Jedinica je koeficijent vodopropustljivosti k: - znatno vodopropustljive (sljunak, pesak, ispucale cvrste stene) >1x10-3 - malo vodopropustljive (prasinasti peskovi, prasine I malo ispucale stene) 1x10-3 1x10-6 - prakticno vodopropustljive (gline I kontinualne stene) < 1x10-6 Podzemne vode mogu biti: slobodne (krecu se pod dejstvom gravitacije kroz stenske mase) I vezane (vezane su za povrsine cestica gline elektromagnatnim silama) I poseban vid su kapilarne vode (vezane kapilarnim silama za zidove kapilarnih pora). Podzemne vode su obicno prozracne, bezbojne I ne mirisu. Ukus im zavisi od vrste rastvorenih minerala I gasova. Fizicka svostva podz. voda: temperatura (vode sa povisenom temperaturom- oko 293 K su termalne vode) hemijska aktivnost (neutralni rastvor koji nije ni kiseo ni sladak sadrzi

10-7 grama vodonik joda u l ima oznaku pH=7 kiseli <7, bazicni >7) tvrdoca vode (meke imaju u sebi male kolicine rasvorenih soli kalcijuma I magnezijuma, a tvrde povecan) agresivnost (agresivne na beton su one koje imaju vise od 250 sulfatnih jona, 750 jona magnezijuma) Hidrogeoloski kolektori su bilo kakve stenske mase toliko grublje od susednih stena da podzemne vode kroz njih mogu mnogo lakse da prolaze ako je hidraulicki pritisak priblizno jednak u obema. Mogu biti sprovodnici (kroz njih vode samo proticu) ili rezervoari Hidrogeoloski izolatori su bilo kakve stenske mase toliko teze od susednih stena da mnogo teze propustaju vode ako je hidraulicki pritisak priblizno jednak u obema. Hidrogeoloski kolektori u odnosu na polozaj prema hidrogeoloskim izolatorima mogu biti: otvoreni, poluotvoreni I zatvoreni. Izdan je svaka znacajnija akumulaciaj slobodnih podzemnih voda bez obzira na poreklo tih voda I geoloske uslove u kojima se ona nalazi. Struktura izdani moze biti: razbijena( se formira u stenama pukotinske poroznosti) I zbijena( u stenama medjuzrnske poroznosti) Slozene izdani nastaju kombinacijom najmanje jedne zbijene I razbijene izdani. Za vodosnabdevanje se najvise koriste freatske izdani. Piezometarsi pritisak je vertikalna komponenta hidraulickog pritiska u arteskim izdanima. Piezometarski nivo je virtuelna povrsina do koje dopire arteski pritisak. Izvor je pojava isticanja podzamnih voda na povrsinu zemlje prirodnim putem I u vidu jasnog vodenog mlaza. Mehanizam izvora moze biti: - hidraulicki (uzrok izviranja je gravitacija ili arteski pritisak) - hidropneumatski (uzrok je dejstvo gasova akumuliranih u porama kolektora). U odnosu na vrstu izdani iz koje poticu, izvori mogu biti:

gravitacijski (silazni, voda tece niz kolektor) arteski (uzlazni, usled arteskog pritiska voda se krece navise)

Gravitacijski mogu biti: ocedni (nalaze se na najnizoj tacki izdani) prelivni (nalaze se iznad najnize tacke izdani)

Kod primarnih izvora voda izbija na povrsinu neposredno iz kolektora u kojem je formirana izdan, a iz sekundarnih ne izbija. Bocati su izvori iz kojih izbija pomesana izdanska I morska voda. Vrulje su izvori sa cistom izdanskom slatkom vodom na morskom dnu. Estavele su izvori koji izbijaju iz kanala po dnu karstih polja. Vrtas u Niksickom polju. Potajnice su izvori sa sifonskim kanalom spojeni sa kavernama ispunjenim izdanskom vodom. Uz neposredno korito Krepoljinske reke u Srbiji. Izdasnost izvora je kolicina vode koja istekne iz jednog izvora u jedinici vremena . Vrela su izvori sa velikom izdasnoscu(preko 100 lit/sec).

VEZANE I NEVEZANE STENE Glavne karakteristike cvrsto vezanih neispucalih stena je da su nestisljive, otporne na raskvasavanje I vodonepropusne su, imaju veliku cvrstocu na pritisak. Kod poluvezanih stena veza izmedju mineralnih cestica se ostvaruje preko vezane vode. Kod nevezanih stena se mineralna zrna dodiruju jedno sa drugim.

OSNOVNA SVOJSTVA STENSKIH MASA Xomogenost je svojstvo nekog tela da je u svim svojim tackama sagradjeno na isti nacin I u svim svojim tackama pokazuje ista svojstva. Izotropnost je svojstvo tela da u svim pravcima ima iste karakteristike. Suprotno je:

Anizotropiju stenskih masa izaziva njihova ispucalost, slojevitost, skriljavost, lucenje I cepljivost. Kontinualnost je svostvo tela da u njemu nema mehanickih prekida- pukotina. Sistemi pukotina u stenskoj masi je cine diskontinualnom. Prema poreklu pukotine su: raspadanja, lucenja, talozenja I tektonske pukotine. Sa kinematskog aspekta (polozaj u odnosu napravac dejstva napona) pukotine su: kompresije, zatezanja I smicanja. Parametri pukotina koji uticu na stabilnost: orijentacija u prostoru

duzina (prostiranje pukotina utice na smanjenje otpornosti I smicanje, a povecava deformabilnost I vodopropustljivost stena) gustina- ucestalost pukotina koja definise stepen ispucalosti stenskih masa( koeficijent ispucalosti) izrazava se odnosom broja pukotina na duzini merne osnove zev je rastojanje otvor izmedju susednih zidova pukotine

stepen izdeljenosti stenske mase je broj medjusobnih susreta pukotina Familija pukotina je vise pojedinacnih pukotina koje su nastale u istom genetskom procesu I skoro da su paralelne, a sistem pukotina su jedna ili vise familija koje se seku koeficijent ostecenosti stenske mase se definise odnosom brzina rasprostiranja elasticnih primarnih (L-talasa) talasa kroz stensku masu I monolit. koeficijent pukotinske poroznosti je odnos zapremine pukotina prema zapremini stenske mase u jedinici zapremine. Najcesce se upotrebljava pri projektovanju I izvodjenju injekcionih radova. Deformabilnost je svojstvo stenskih masa da se pri dejstvu napona deformisu, tj da menjaju prvobitni oblik I zapreminu. Ako se vrate u prvobitni oblik onda su plasticne, a ako ne elasticne. E modul elasticnosti u najveca vrednost pri kojem su izazvane deformacije u ukupna deformacija stenske mase

e odgovarajuca povratna deformacija k koef koji zavisi od oblika I velicine opterecene povrsine I stenske mase Poissonov broj m=/p Poissonov koef =1/m poduzna deformacija u pravcu delovanja sile poprecna def Kod poluvezanih sedimenata deformabilna svojstva definisu se njihovom stisljivoscu. Elektroprovdljivost je sposobnost stenskih masa da provode struju ili pruzaju otpor proticanju I svrstavaju se u poluprovodnike. Specifican el. Otpor se za stene krece 104 - 108 Pri izrazitom povecanje temperature specificni otpor se smanjuje, a pri smrzavanju povecava. Prirodna vlaznost je kolicina vode koja se nalazi u porama stena u prirodnom stanju. Sa povecanjem vlaznosti kvalitet sedimenta se pogorsava. Lepljivost je svojstvo stenskih masa da se lepe za razlite materijale(alate kojima se kopa) I najizrazenije je kod poluvezanih sedimenata. Ovo svojstvo sluzi za procenu prohodnosti vozila na raskvasenim terenima. Tiksotropnost je mogucnost prelaska u kasasto stanje pri dinamickim dejstvima, a zatim po prestanku tg dejstva se vraca u prvobitno stanje. Tonjenje je svojstvo lesa koje prouzrokuje smanjenje njegove zapremine usled raskvasavanja. Razorivost eksplozivom: vrlo otporne prema miniranju sveze magmatske stene(dijabaz, bazalt, gabro, diorit, dacit, andezit, porfirit), klasticne stene( kvarcni pescari I konglomerati) I cvrste metamorfne( gnajs, amfibolit, kvarcit) umereno otporne krecnjaci, mermer, dolomit, serpentinit, skriljci, breca, pescar sa karbonatnim vezivom slaba otpornost porozni krecnjaci, bigar, meki skriljci (glinoviti, talkovi, hloritski)

vrlo mala otpornost gline, laporci, glinci

Drobljivost je otpor koji stena pruza usitnjavanju pod dejstvom ucestalog dinamickog naprezanja. Na otpornost prema drobljenju uticu mineralni sastav, nacin I vrsta vezivanja min zrna, njihova velicina I sklop stene. Najvecu otpornost prema drobljenju imaju dijabaz, bazalt, roznac, amfibol, kvarcit.

INZENJERSKA GEODINAMIKA Prema zoni u kojoj nastaju I deluju svi geoloski I inzenjersko geoloski procesi se dele: egzogeni (spoljasnji) izazvani su dejstvom spoljasnjih cinilaca

Endogeni nastaju dejstvom unutrasnjih cinilaca tektonskih pokreta, zemljotresa I geotremalih pojava. Ovi procesi se ne mogu regulisati inzenjerskim zahvatima. Egzogeni se dele na: raspadanje, denudacija, erozija, abrazija, zamocvarenje i zablacivanje, mehanicka sufozuja, hemijska sufozija (karstifikacija), klizenje, tecenje, osipanje, odronjavanje, puzenje I likvifikacija. Endogeni se dele na: seizmicki procesi, tektonski pokreti zemljine kore I geotermalni procesi. Pri raspadanje stenskih masa se vrse bitne promene u odnosu na njihovo prvobitno stanje I zona koja je njima zahvacena naziva se kora raspadanja. Podzona monolita obuhvata neraspadnute stenske mase. Podzona blokova stenska masa je izdeljena na blokove razlicitih oblika I velicina. Podzona drobine sacuvani su samo mali komadi osnovne stenske mase, a prostor izmedju njih je ispunjen glinom. Glineno-koloidna zona izgradjuje povrsinske delove terena I njene fizicko mehanicke osobine su nepovoljnije nego u drugim. Denudacija je proces u kome dolazi do spiranja zemlje, tj. ogolicavanja terena. Na razvoj denudacije znatno uticu klimatski uslovi.

Denudacija nepovoljno utice na uslove izgradnje objekta, a efikasno se sprecava formiranjem vegetacije na ogolicenom terenu. Erozija je geoloski proces pri kojem se vrsi intenzivno, najcesce linijsko odnosenje raspadnutih delova stenske mase. Erozija padina: vododerine su manji erozioni zlebovi ne dublji od 2m, a duzina 10100m jaruge usecanje dublje od 2m

erozione plavine nastaju akumulacijom erodovanog materijala na blaze zaravnjenim ili nagnutim delovima terena Stene koje se najlakse razaraju procesom erozije padina su prasinaste I peskovite gline, a narocito les I pesak. Bujicni tokovi se obrazuju pri vrlo intenzivnih erozija za vreme I posle velikih pljuskova. Recna (fluvijalna) erozija nastaje usecanjem korita koje vrse povrsinski vodeni tokovi. Faktori koji uticu na intenzitet recne erozije su energija vodenog toka, osobina stena kroz koje prolazi tok, nagib terena. Akumulacijom recnih nanosa nastaju geoloski oblici aluvioni I aluvijalne terase. Erozione terase reka formira usecanjem u osnovne stenske mase. Akumulacione terase izgradjene se u aluvijalnom materijalu I tipicne za doline ravnicarskih reka. Zamocvarenje je akumulacija stajacih voda u reljefnim depresijama. Zablacivanje je proces formiranja blata (biljni ostaci, mulj, gline, pesak) Mehanicka sufozija je iznosenje sitnih cestica iz nekoherentnih, prasinastih I glinovitih sedimenata pod dejstvom filtracionog toka. Uslovi potrebni za nastanak meh sufozije su hidraulicki pritisak filtracionog toka, odredjeni granulometrijski sastav I ispunjen hidraulicki uslov. Unutrasnja sufozija kretanje cestica se vrsi nanize od terena Spoljasnja sufozija kretanje cestica je navise ka povrsini terena

Kontaktna sufozija se javlja na granici sedimenata sa razlicitim filtracionim svjstvima, moze se cak javiti I u znatnim dubinama. Za saniranje pojava izazvanih meh. Sufozijom najcesce se primenjuju injektiranje silikonom I izrada dijafragmi. Hemijska sufozija (karstna erozija) je proces kojim povrsinske I podzemne vode vrse rastvaranje I razlaganje lako rastvorljivih stenskih masa (krecnjaci, dolomiti, kreda, gips, kalijeve I natrijeve soli). Ona koja se javlja pod dejstvom povrsinskih voda naziva se povrsinski(otvoreni karst), a ona pod dejstvom podzemnih dubinski(podzemni karst). Povrsinski karst: skrape najsitniji oblici reljefa, nastaju na ogoljenim terenima izgradjenim od karbonatnih masa. Taj teren naziva se skrapar I naprohodan je. Vrtace udubljenja cija je sirina 2-3 puta veca nego dubina, sirina I do 100m, nepravilnog oblika, priblizno elipsoidne ili kupaste, ako su rasporedjene u pravilne nizove ili je broj povecan na malom prostoruboginjavi krast. U onima kojima je dno napravljeno od vodonepropusnih sedimenata se obrazuju stalna ili privremena jezera. Uvale nastaju spajanjem vise vrtaca duzina do 2km, dno je neravno I pokriveno slojem crvenice. Karstna polja nastaju spajanjem uvala, ili tektonskim pokretima, do 50km, dna su pokrivena crvenicom, fluvijalnim I deluvijalnim sedimantima. Po obodu izvori I vrela, pri dnu estavele, ponori I jame. Dubinski karst: Karstni kanali- kaverne su izduzene supljine nastale prosirivanjem pukotina I naprslina tokom karstne erozije. Unutrasnjost: suplja, ispunjena crvenicom, vodom I glinom. Imaju bitnu ulogu za formiranje izdani, kretanje, eksploataciju I odbranu od podzemnih voda. Jame su otvoreni karstni kan. Velikog poprecnog preseka I skoro vertikalne orijentacije Ponori su otvoreni karst. kan. I pukotine u koje stalno ili povremeno ponire voda. Pecine su prosireni karst. kan. skoro horizontalni.

Eolska erozija: zbog odsustva vegetacije vetar lakse odnosi raspadnute delove sten. masa. Deflacija je proces odnosenja mehanicki raspadnutih stena. Deflacioni baseni se stvaraju odnosenjem materijala u teren. Precnik pustinjskog peska 0.1-0.5mm. Pesak se nagomilava u dine, a ako su polumesecastog oblika to su baharane (transkapijska oblast). Hamade su sljunkovite I kamene pustinje sa kojih je odnet pesak. Tereni sa zivim peskom se u nasoj zemlji prostiru u Banatu kod Deliblata, od Raca do Golubca I od Kladova do Radujevca. Lednicka erozija je proces kretanja glecera pod pritiskom sneznika (firna) I prosirenje njegovog korita. Granica vecnog snega (granica firna) je linija iznad koje sneg ostaje uvek neotopljen. Cirk je depresija u kojoj se nagomilani sneg pretvara u led. Morenski materijal je odlomljeni deo stene koji lednik nosi sa sobom. Lednicke akumulacije se kod nas nalaze na Durmitoru, Sinjajevini, Pelisteru, Prokletijama, Sari Klizenje je kretanje otkinute mase po stabilnoj podlozi. Kliziste je deo terena zahvacen klizenjem. Elementi klizista su telo, povrs klizenja, nozica, ceoni oziljak, sekundarni oziljci, osovina, granica, duzina, debljina. Asekventna klizista nastaju unutar jednorodne neslojevite stenske mase. Konsekventna klizista nastaju u razlicitim stenskim masama a klizana povrs je formirana po granici dva susedna sloja. Insekventna klizista nastaju u raznorodnim slojevitim stenskim masama sa horiz pruzanjem ili sa padom suprotnim od nagiba padine. Prema razvoju procesa klizista se dele na: neaktina (smirene, fosilna) I aktivna. Prema vrsti stenskih masa u kojima su formirana klizista se dele na: u meh ostecenim cvrstim sten masama, u nevezanim I glinovitim sedimentima, u

mesovitim stenskim masama. Prema polozaju klizne povrsi na nozicna I podnozicna. Tecenje je kretanje znatno raskvasenih delova vezanih I nevezanih sedimenata u povrsinskoj zoni. Elementi tecista: telo, povrsina, podloga, nozica, talas. Prema vrsti sedim tecista: jednorodne I raznorodne gradje. Prema stanju konsistencije tela tecista: tecnog I plasticnog stanja. Tecenje se sprecava odvodjenjem povrsinski voda I procedjivanjem vode iz tela (drenazom). Osipanje je kotrljanje mehanicki izdeljenih komada cvrstih stena po strmim padinama. Sipari (osuline, plazine) su skupine skotrljanih komada koji se gomilju u podnozju. Sipari su karakteristicne pojave krecnjackih terena. Uzroci osipanja su insolacija, pritisci stvoreni pri smrzavanju I razaranje stena koje izazivaju pritisci korena biljaka. Sprecavanje nastanka osulina se vrsi izradom potpornih konstrukcija, preraspodelom stenskih masa I ublazavanjem nagiba. Odronjavanje je otkidanje I naglo padanje komada stena sa strmih prirodnih I vestackih odseka pod dejstvom gravitacije. Odroni se javljaju u cvrstim stenama, lesu, u cijem se telu nalaze komadi cvrstih stena. Sprecavanje odrona: automatska signalizacija, kavanje, pokrivanje celicnim mrezama. Puzenje (suvo tecenje) je vrlo sporo smicuce kretanje povrs delova stena u ocednim zonama kore raspadanja na blago nagnutim padinama. Saniranje puzista izradom potpornih zidova koji su fundirani u podlozi puzista. Likvifakcija je trenutan ili trajan gubitak cvrstoce sedimenata I njihov prelazak u gustu tecnost koja je podlozna znatnim deformacijama. Javlja se u vodom zasicenim, nekoherentnim sedimentima pod dejstvom dinam sila izazvanim najcesce zemljotresom.

Sprecavanje likvifakcije: promena polozaja nivoa podzemne vode, povecanje zbijenosti I injektiranje.

SEIZMOLOGIJA Za gradjevinarstvo najveci znacaj ima inzenjerska seizmologija. Zemljotresi mogu biti izazvani prirodnim I vestackim putem. Zemljotresi koji nastaju prirodnim procesima: urvinski nastaju rusenjem svodova velikih prirodnih supljina u zemljinoj kori vulkanski izazva eksplozivno izbijanje lave iz vulkana

tektonski nataju usled tektonskih pokreta ploca zemljune kore, najsnazniji I najbrojniji Osnovni seizmicki(seizmometarski) podaci: epicentar je projekcija ognjista zemljotresa na povrs zemlje

hipocentar (ognjiste) je polazno mesto elasticnih seizmickih talasa koji se sire na sve strane kroz stene dubina epicentra je najkrace rastojanje izmedje ognjista I zemljine povrsi uzduzni, L-talasi, primarni poprecni, T-talasi, sekundarni

jacina zemljotresa je efekat ostecenja koji zemljtres izaziva na povrsini zemlje Razlike izmedju L I T-talasa su vece ako je epicentralno rastojanje od stanice vece Skale: Merkali-Kankani-Ziberg, skala akademije nauka rusije, japanska, kineska, rihterova U oblasti gradjevinarstva Medvedev-Sponhajer-Karnikova skala MSK 64 Zakonomernost opadanja intenziteta zemljotresa sa udaljenjem od epicentra prikazuje se izosteistama. Projektni zemljotres Z1 je onaj koji se moze dogoditi jedan put u 100 god, a

Z2 u 1000 Seizmicki rizik su ocekivane stete na konkretnim objektima pri odredjenom zemljotresu. Seizmicki hazard je potencijalna opasnost od pojave zemljotresa odredjenog intenziteta na povrsini terena. Seizmogrami su graficki prikazi Instrumentalnog registrovanja oscilacija tla pre, za vreme I posle zemljotresa. Inzenjerskogeoloska izucavanja terena zasnivaju se na principima postupnog, potpunog, ravnomernog I ekonomicnog istrazivanja. Vrsta I obim inzenjersko-geoloskih istrazivanja za neki objekat zavisi od slozenosti geoloske graadje I nivoa planiranja I projektovanja. Analizom snimaka dobijenih u razlicitim vremenskim intervalima mogu se dobiti I precizno odrediti podaci o dinamici pojedinih inzenjerskogeoloskih procesa: klizenja, nanosenja bujucnih materijala, erozije, abrazije Pri izvodjenju inzenjerskogeoloskih istrazivanja najcesce se primenjuju: daljinska detekcija je kompleks ispitivanja povrsine zemlje sa vecih ili manjih udaljenosti inzenjerskogeolosko regnosiciranje terena je prikupljanje osnovnih podataka nalicu mesta nephodnih za istrazivanja inzenjerskogeolosko kartiranje terena se snimaju direktno na terenu a onda unose na topografske podloge istrazne raskrivke vrsi serucnim alatom

istrazni zaseci se izvode na terenu pod nagibm, pravilnog geom oblika, prikazuju se vertikalnim inz. geol profilima istrazni rovovi (sondazne jame) zbog utvrdjivanja geol gadje terena, vadjenje uzoraka za lab ispitivanja istrazna okna (bunari) pri istrazivanju dubljih delova I nestabilnih terena, popr presek im je pravougaoni, kruzni, kvadratni istrazni potkopi

istrazna busenja dobijaju se manje puzdani podaci. Mane su manji popr pres, smanjenje ispitivanja na licu mesta, pogorsanje uslova vadjenja neporemecenih uzoraka za laboratoriju

Dopunjavaju se hidrogeoloskim istrazivanjima, laboratorijskim ispitivanjima, geofizickim ispitivanjima Osnovni podaci za hidrogeoloska istrazivanja su: hidrogeoloske funkcije stena u sklopu terena, granice izdanske I nadizdanske zone, osilacije nivoa izdani, nacin prehranjivanja I praznjenja izdani, pravci kretanja podzemnih voda, piezometarski nivo, agresivnost podzemnih voda na bton I gvozdje, karakteristike vodopropustljivosti na licu mesta Osnovne geofizicke metode koje se primenjuju pri inzenjerskogeoloskim istrazivanjima su geoelektricne, seizmicke, radioaktivne Metode geofizickih ispitivanja omogucavaju resavanje polozaja, svojstava I stanja pojedinih stena I konstr terena, tektonskih cinilaca