Univerzitet u Kragujevcu Fakultet za hotelijerstvo I turizam Vrnjaka Banja

Seminarski rad iz predmeta Menadment u turizmu TURIZAM KAO GLOBALNI FENOMEN

Mentor: Doc.dr Sneana Milievi MSc Milena Podovac

Studenti: Anelija Bzeni 36/2012 Nikola Radovanovi 17/2012

Vrnjaka Banja,2013.godina

SADRAJ UVOD ....................................................................................................................................................... 1 1.Osnovne karakteristike razvoja turizma ................................................................................................. 2 1.1.Opte napomene .............................................................................................................................. 2 1.2.Razvojni put turizma ....................................................................................................................... 2 1.3.Aspekti izuavanja turizma ............................................................................................................. 3 2.Definisanje turizma ................................................................................................................................ 3 2.1.Definisanje turizma I faktori okruenja .......................................................................................... 3 2.2.Turistike potrebe ........................................................................................................................... 4 2.3.Turistiki motivi.............................................................................................................................. 4 2.3.Pojavni oblici i vrste turizma .......................................................................................................... 4 3.Koncept razvoja turizma ........................................................................................................................ 5 3.1.Strategija razvoja turizma ............................................................................................................... 5 3.2.Koncept razvoja turizma Srbije....................................................................................................... 6 4.Savremene tendencije u razvoju meunarodnog turizma ...................................................................... 6 4.1.Obim I dinamika meunarodnog turizma ....................................................................................... 7 4.2.Uticaj krize na turistiku industriju ................................................................................................. 8 4.3.Oekivani trendovi u razvoju turizma ............................................................................................. 8 4.4.anse Republike Srbije u odnosu na svetska kretanja .................................................................... 9 ZAKLJUAK ......................................................................................................................................... 10 LITERATURA........................................................................................................................................ 11 POPIS SLIKA I GRAFIKONA .............................................................................................................. 12

UVOD Predmet ovog seminarskog rada jeste turizam, tj.njegov razvoj kao globalni fenomen. Turizam je danas jedna od najprofitabilnijih i najveih industrija u svetu. Predvia se da e svetska i drutvena klima uprkos nesigurnim prilikama u pojedinim delovima sveta i globalnoj ekonomskoj krizi, rezultirati porastom turizma u sledeih dvadeset godina. Takoe, predvia se da e turizam postati najvea privredna grana i najvaniji izvozni sektor u svetu. Turistika industrija je jedna od najveih industrija sveta koja stvara ekonomsku korist mnogim zemljama irom sveta ili daje podsticaj ekonomskom rastu. Ovaj rad se sastoji iz nekoliko delova, svi povezani u jednu celinu, u turizam. Pri poetku upoznajemo se sa turizmom uopteno, njegovim nastankom, razvojem kroz vekove. Saznaemo kakva je turistika industrija bila u dalekoj prolosti, kako se menjala kroz vekove, da bi stigla do jedne od najveih industrija sveta. U najranijem razvoju samo su privilegovane klase putovale, dok sada najbrojniji putnici su upravo oni sa srednjim ili, pak niim profitim. Upoznajemo se potom, sa razliitim definicijama turizma, koje iako su mnogobrojne, imaju isti smisao. Kroz razliite aspekte turizma, jasnije razumemo definisanje turizma. Potom su tu razni oblici turizma, potrebe za putovanjem, motivi za putovanjem i faktori koji su svi zajedno doprineli da turizam postane fenomen dananjice. Turizam ne bi mogao da se razvija da nema aktivnosti koje su usmerene radi ostvarivanje eljenih ciljeva, tj.strategija i politika za njihovo ostvarivanje. I na kraju rada, susreemo se sa razvojemmeunarodnog turizma, njegove promene tokom godina. Poseenost destinacija, destinacije sa najveim prihodom od turizma i kao najvee iznenaenje, destinacija koja je od 2012.godine na prvom mestu kao najvei potroa u turistikoj industriji. Poto, je turizam stalno u razvoju, konstantno podlean promenama i napretku, narednih godina deavae se raznolike promene na turistikom tritu. Prilikom izrade ovog seminarskog rada, korieni su razliiti izvori, razliita literatura, pojedini primeri sa sajta Svetske turistike organizacije. Na kraju seminarskog rada izveden je zakljuak, koji je proizaao iz celokupnog rada.

1.Osnovne karakteristike razvoja turizma 1.1.Opte napomene Turizam kao drutvena i ekonomska pojava, nalazi se u procesu neprestanih i snanih promena. Posle II svetskog rata, prvenstveno pod uticajem ivotnog standarda i poveanja slobodnog vremena, turizam je prerastao u masovnu pojavu, uzimajui u obzir ostvareni turistiki promet i obim aktivnosti u turistikim destinacijama. U poslednjih est decenija turizam dobija masovni Grafik broj 1 uee regiona u svetskom turizmu karakter, bilo da su u pitanju meunarodna ili domaa 2012.godine turistika kretanja. Direktan, indirektan I indukovan udeo turizma u svetskom Uee regiona u svetskom turizmu 2012 bruto drutvenom proizvodu u 2012.godini iznosio je 9% Bliski istok I Afrika 5% tj. 6,6 triliona USD. Iste godine, turizam je direktno generisao 101 milion radnih mesta(otprilike 6 puta vie od Amerika 16% automobilske, 5 puta vie od hemijske I 3 puta vie od rudarske industrije). Prema podacima Svetske turistike Azija I Pacifik 23% organizacije svako 11.radno mesto ide na turizam. Evropa 51% Broj meunarodnih turista pokazuje rast sa 25,3 miliona 1950.godine na neverovatnih 1.035 miliona u 0% 50% 100% 2012.godini. Ukupna turistika potronja u 2012.godini iznosi 740 milijardi evra. Izvor:www.unwto.org Evropa je najrazvijeniji turistiki region u svetu sa 51%(priblino 535 miliona posetilaca), zatim na drugom mestu slede Azija I Pacifik sa 23%(233 miliona posetilaca), potom Amerika sa 16%(162 miliona posetilaca) I na kraju Bliski Istok I Afrika sa po 5% (tj.52 miliona posetilaca). Najznaajnije turistike zemlje u svetu su: Francuska, panija, SAD, Kin i Italija, koje zajedno obuhvataju 33% ukupnog svetskog turistikog prometa. Najznaajnije pojedinane receptivne zemlje u Evropi su: Francuska, panija, Italija, Austrija i Nemaka, koje zajedno obuhvataju oko 60% ukupnog turistikog prometa Evrope. Najposeenija svetska destinacija godinama je Francuska, dok je destinacija sa najveim prihodom od turizma SAD. Najvei potroa u turizmu od 2012.godine je Kina, dok je na drugom mestu dugogodinji lider Nemaka. 1.2.Razvojni put turizma Razvitak turizma, po miljenju mnogih autora, moe se prema subjektu turizma podeliti na dve epohe, I to na: 1. Epoha turizma privilegovanih klasa- najveu masu turista ine oni koji su prisvajali rezultate tueg rada,tj.rada ogromne mase stanovnitva I na toj osnovi obezbeivali slobodno vreme I slobodna novana sredstva, i 2. Epoha savremenog turizma- najveu masu turista ine oni koji sopstvenim radom stvaraju slobodno vreme I slobodna novana sredstva za turistika putovanja. S obzirom na to da je naziv za pojave koje podrazumevamo pod turizmom poeo da se upotrebljava tek sredinom XIX veka, sve pojave sa dananjeg stanovitva moemo nazivati turistikim, istorijski posmatrano, autori S.Markovi I Z.Markovi podelili su u tri osnovne etape, I to: Prvo, razdoblje putovanja radi rekreacije, u kojima su subjekti iskljuivo privilegovane klase, ali se ta putovanja u svoje vreme nisu nazivala turistikim. To razdoblje see duboko u prolost I traje do polovine 19.veka; 2

Drugo, razdoblje u kojem su I dalje preovlaujui subjekti turizma pripadnici privilegovanih drutvenih slojeva, ali je broj turista znatno vei nego ranije, a njihova putovanja radi rekreacije nose naziv turistika; to razdoblje poinje simboliki s prvom organizovanom turistikom akcijom I traje do Prvog svetskog rata. ovek koji se smatra preteom savremene organizacije turistikih putovanja jeste Thomas Cook, prvi ovek koji je poeo da koristi eleznicu za prevoz turista I osniva prve turistike agencije Cook and son 1841.godine; Tree, razdoblje savremenog turizma, u kojem glavninu turista ine radni ljudi I to je razdoblje dobilo svoje poetne karakteristine sadraje I oblike posle Prvog svetskog rata, a posle Drugog svetskog rata preraslo u masovnu pojavu najirih razmera. 1.3.Aspekti izuavanja turizma Predmet izuavanja turizma obuhvata sve njegove funkcije u savremenom drutvu. Jedna grupa tih funkcija ima drutveni, a druga ekonomski karakter. Ako se turizam izuava sa drutvenog aspekta, u prvom redu se ima u vidu njegov uticaj na odravanje psihofizike kondicije i zdravlja stanovnitva, na poveanje kulturnog nivoa stanovnitva, odravanje kulturnog i istorijskog naslea odreenih zemalja i podruja i bolje razumevanje meu ljudima iz razliitih zemalja i krajeva. U vezi sa ovim poslednjim posebno treba istai znaaj turizma kao faktora mira. U domenu drutvenih aspekata izuavanja turizma, potrebno je istai i njegov politiki aspekt sa stanovita prestia odreene zemlje u svetu i slino. Isto tako je vano izuavanje turizma i sa njegovog ekonomskog aspekta. U stvari, turizam uslovljava razvoj niza privrednih i neprivrednih delatnosti koje uestvuju u zadovoljenju potreba turista. S druge strane, turizam direktno i indirektno utie na sve privredne delatnosti i privredu zemlje u celini. Ovde se posebno misli na uticaj koji turizam vri na razvoj oblasti materijalne proizvodnje, bri razvoj nerazvijenih podruja, platni bilans zemlje, zaposlenost stanovnitva, kao i na njegov multiplikovani efekat na privredu u celini. Moe se zakljuiti da izuavanje i definisanje turizma pretpostavlja kompleksno razmatranje njegovog ireg drutvenog i ekonomskog aspekta. 2.Definisanje turizma 2.1.Definisanje turizma I faktori okruenja Turizam se prema optem shvatanju definie kao sloena drutvena pojava. Preciznija odreenja turizma istiu njegovu prostornu, drutvenu I ekonomsku dimenziju. U literature postoje razliiti pristupi definisanja turizma, a neki od njih su: Meunarodno udruenje naunih turistikih eksperata (AIEST): turizam je skup odnosa i pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalite i ako sa takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost; Turizam ne predstavlja posebnu privrednu delatnost, ve se sastoji od veeg broja privrednih i neprivrednih delatnosti, koje sve zajedno uestvuju u podmirenju potreba domaih i stranih turista. Definicija WTO (1991) ukupne aktivnosti ljudi, koje su usmerene na putovanja i boravak u krajevima koji nisu njihova glavna ili stalna boravita, ve putuju zbog odmora, posla ili drugog razloga. Turizam se kao I svaki drutveni pojam moe preciznije definisati prema njegovim pojedinanim, posebnim I optim aspektima. Pojedinani aspekt pojma turizma polazi od oveka putnika, koji se dok putuje i boravi van svog mesta prebivalita, naziva turista. Posebni aspekt pojma turizma se definie na osnovu nekog posebnog specifinog oblika, izdvojenog prema nekom kriterijumu (npr. domai, strani, banjski, nautiki turizam, itd). 3

Opti aspekt pojma turizma podrazumeva shvatanje turizma kao globalnog fenomena, ije su dimenzije danas takvih razmera da daju bitno obeleje savremenim svetskim tokovima. Na turistiku industriju utie nekoliko faktora, kao to su politiki, ekonomski, sociokulturni I tehnoloki. 2.2.Turistike potrebe Maslow je formulisao pet ljudskih potreba: 1. Fizioloke potrebe ljudi 2. Potrebe za sigurnou I bezbednou 3. Potrebe za pripadnou I ljubavlju 4. Potrebe za potovanjem/samopotovanjem I 5. Potrebe za samodokazivanjem Svaka od ovih ljudskih potreba moe nai svoj smisao u objanjenju turistikih potreba, jer se turistike potrebe javljaju kao nadogradnja osnovnim potrebama. 2.3.Turistiki motivi Glavni turistiki motiv predstavlja odmor i rekreacija izvan uobiajene sredine i elja za novim doivljajima. Meu najee spominjane motive moemo ubrojiti zdravlje, kulturu, sport, zabavu i ekoloke motive. Kako homo turisticus ima raznovrsne, brojne i uvek nove potrebe, tako se i motivi i oekivanja neprestano menjaju. 2.3.Pojavni oblici i vrste turizma Pojavni oblici turizma su brojni i stalno se menjaju. Razliite klasifikacije uglavnom nastaju prema interesima i ciljevima istraivanja. Najee se koriste kriteriji grupisanja prema nainu dolaska, motivima putovanja, kupovnoj snazi ili nekim drugim karakteristikama turista. Sloenije tipologije turizma izvode se prema ciljevima putovanja. Prema karakteristikama destinacije i motivima putovanja mogu se identifikovati est kategorija turizma: 1. Etniki turizam se odnosi na putovanja iji je cilj posmatranje kulturnog izraavanja i naina ivota egzotinih naroda. Tipine aktivnosti ovakvog oblika turizma su posete kue domorodaca, uestvovanje u plesovima i ceremonijama, i mogunost uestvovanja u religioznim ritualima. 2. Kulturni turizam se odnosi na putovanja iji je cilj doivljavanje i uestvovanje u nainima ivota koji polako nestaju iz seanja ljudi. Tipine aktivnosti obuhvataju probanje hrane u gostionicama, maskenbale, folklorne priredbe, predstavljanje umetnosti i zanata. 3. Istorijski turizam muzejsko katedralska putovanja koja naglaavaju slavnu prolost, na primer, Rima, Egipta, Grke i dr. Obilasci spomenika, katedrala i crkvi, zvune i svetlosne predstave koje oivljavaju vane dogaaje su tipine aktivnosti. 4. Ekoloki turizam je slian etnikom turizmu, ali je naglasak na prirodnim i ekolokim atrakcijama. Putovanje ima za cilj povratak prirodi i potovanje veze izmeu ljudi i zemlje. Tipine aktivnosti su fotografisanje, peaenje, kampovanje i sl. 5. Rekreativni turizam se fokusira na uestvovanje u sportskim aktivnostima, zatim obuhvata lekovite banje, sunanje i drutvene kontakte u oputenom okruenju. 6. Poslovni turizam, koji karakteriu konvencije, sastanci i seminari, je jo jedan vaan oblik putovanja. Poslovna putovanja se esto kombinuju sa drugim oblicima turizma.

3.Koncept razvoja turizma Koncept razvoja turizma,predstavlja odreeni razvojni okvir unutar koga se odigrava proces razvoja turizma I unutar koga je mogue postavljati strateke I operativne razvojne ciljeve, odnosno razvijati strategiju I politiku za njihovo ostvarivanje. Koncept razvoja turizma determiniu prvenstveno:1 Drutveni odnosi I ciljevi koji se tim odnosima ostvaruju; Nivo privrednog razvoja; Specifinost delovanja I razvoja trita kao alokativnoh mehanizma; Meunarodno okruenje I globalni razvojni trendovi. Koncept razvoja nije plan ili norma koji ostvaruju nosioci razvoja, ve splet ciljeva I konkretnih uslova to svojimparametrima determiniu razvojno okruenje I tako odreuju smer I obim akcija koje preuzimaju nosioci razvoja. Konceptom su utvreni parametri koji determiniu delovanje ili ponaanje svih aktera u razvojnom procesu. Strategija razvoja je metod ili postupak kojim se realizuje koncept razvoja turizma. Konceptom se na osnovu analize uslova u okruenju deginiu razvojni dometi I ciljevi, prema kojima e se traiti strategijska reenja, tj.nain na koji se razvojem turizma mogu dostii osnovni ciljevi drutvenog razvoja. Strategijski ciljevi razvoja turizma mogu se grupisati na sledei nacin:2 ekonomski ciljevi, sociokulturni ciljevi, ciljevi vezani za za prirodne I drutvene resurse, trini ciljevi, ciljevi vezani za razvoj ljudsk ih resursa I vladini ciljevi. 3.1.Strategija razvoja turizma Strategijom se nazivaju program I nastojanja vlada I razliitih organizacija da se: a) prilagode, pa I anticipiraju mogue pretnje I brojni uticaji iz okruenja I b) da se adekvatno odgovori na sagledane anse iz okruenja. Strategija turistikog razvoja je program ili skup povezanih akcija koje su usmerene ka prilagoavanju turistikog sistema uslovima u okruenju I kriterijuma efikasnog korienja razvojnih resursa, sa ciljem da razvoj turizma doprinese ostvarivanju nacionalnih razvojnih ciljeva. Postupak izrade strategija razvoja turizma ima nekoliko faza: I faza pre nego li se pristupi definisanju strategije potrebno je poznavati konceptualni okvir privrednog razvoja,a posebno turizma. II faza Na osnovu saznanja o ponaanju razvojnih aktera I definisanog polaznog stanja izvodi se analiza uticaja reenja za proces razvoja. III faza Projekat strategije sastoji se od niza ciljeva koji se realno mogu ostvariti kao I puteva I instrumenata koji vode ka optimalnom ostvarenju cilja. IV faza Strategija je uvek orijentisana na promenu. Kod planiranja razvoja turizma veliki znaaj ima uvaavanje zahteva vezanih za samo okruenje. Zato se koriste mnogobrojne prostorne strategije kao to su: 1. Strategija disperzija turistikih aktivnosti koja podstie njihovo irenje kako bi se izbegli pritisci na samo jednu taku. Primer za ovo su seoska podruja. 2. Strategija koncetracije turistikih aktivnosti koja favorizuje smetaj svih aktivnosti na tano odreene lokalitete I to u okruenju koje ima visok prag izdrljivosti. 3. Strategija rastereenja turistikih aktivnosti gde se tezi smanjenju pritiska na osetljiva podruja,podsticanjem razvoja u delovima regije ili preusmeravanjem turistikih tokova.

1 2

Duli,A.,(2001) Upravljanje razvojem turizma, Mate, Zagreb, str.238. Mill, R.C., Morrison, A.,(1992) The Tourism System, sec.ed. Prentice Hall International, New Yersey, str.314-316.

3.2.Koncept razvoja turizma Srbije Koncept razvoja turizma u Srbiji determinisan je nacionalnim ciljevima I uslovima, meunarodnim okruenjem I osnovnim zakonitostima razvoja turizma. Karakteristike koncepta razvoja turizma u Srbiji se mogu predstaviti na sledei nain: Na strani tranje niska kupovna mo,masovnost tranje I sl. Na strani ponude dominantna dravno-vlasnika struktura u hotelskom sektoru,nefleksibilnost preduzea u turizmu itd. Kvalitet turistike ponude u Srbiji je nezadovoljavajui zbog asortimana turistike ponude koji ne odgovara tranji I neusklaenog odnosa cena I vrednosti turistikih proizvoda I usluga. U izradi strategije razvoja turizma Srbije naglaena su sledea polazista: Srbija je na istorijskoj prekretnici , jer prolazi zavrne tranzicione reforme. Dogaaju se fundamentalne promene u turizmu u kojem Srbija eli da uzme svoj deo. Srbija danas ima samo komparativne prednosti, a ne i konkurentske prednosti u turizmu, a nije ni strateki pozicionirana na svetskom turistikom tritu. Srbija mora bitno podii atraktivnost svojih turistikih proizvoda.

4.Savremene tendencije u razvoju meunarodnog turizma Turizam i hotelijerstvo su najvee i najbre delatnosti u svetu. Znaajan rast meunarodnog turizma moe biti objanjen na vie naina i u ovom delu naglasak e biti stavljen na sledee faktore i procese koji za poetak ilustruju razloge znaajne uloge turizma, kako na nacionalnom tako i na globalnom planu: Turizam je slobodna aktivnost Turizam belei znaajan ekonomski rast na globalnom planu sa visokom stopom rasta u mnogim zemljama Mnoge drave vide u turizmu mogunost za rast zaposlenosti, koja moe uticati na razvoj i modernizaciju ekonomije, sa fokusom na oblasti usluga Turizam sve vie postaje sastavni deo kvaliteta ivota, jer nudi mogunosti za odvajanje ljudi od kompleksnog i stresnog svakodnevnog ivota i rada Turizam je postao osnovna rasta razvijenih zapadnih zemalja Meunarodna putovanja u razvijenim zemljama su postala dostupnija svim slojevima ljudi Turizam i putovanja poinju da se shvataju kao manji rashod u budetu domainstva sa rapidnim rastom kreditne potronje u razvijenim zemljama Tehnologija kao to je Internet prua mogunost elektronske rezervacije putovanja Navedeni razlozi govore o tome zato turizam ima znaajnu ulogu u ivotima ljudi, ali on takoe postaje i moan proces koji utie na sve globalne tokove. Meunarodna i domaa putovanja predstavljaju karakteristiku budueg modernog ivotnog stila koji karakterie potroako drutvo. Na poveanje broja meunarodnih putovanja posebno utiu sledei faktori: Otvaranje granica; Poveanje raspoloivog dohotka i prihoda; Jeftiniji i ekskluzivniji letovi; Poveanje broja ljudi koji imaju vie slobodnog vremena i novca; Poveanje broja ljudi koji ele da putuju.

4.1.Obim I dinamika meunarodnog turizma Meunarodni turizam predstavlja znaajno podruje ukupnog privrednog razvoja I bitan faktor u svetskoj ekonomskoj razmeri. Dinamika razvoja meunarodnog turizma u svetu bila je povoljna jo od 1950.godine kada su meunarodna putovanja postal pristupana irim masama ljudi. Svetska turistika organizacija(WTO) definisala je 8 kljunih faktora koji treba da se ispune za ulazak nove destinacije na svetsko turistiko trite, a to su: 1. Politika elja I podrka razvoju turizma; 2. Institucionalni I pravni okvir; 3. Investicije; 4. Razvoj svih vrsta transporta; 5. Integracije; 6. Promocija I komercijalizacija; 7. Kvalitet; 8. Javno I privatno partnerstvo. Broj meunarodnih turista pokazuje rast sa 25,3 miliona 1950.godine na 1.035 miliona 2012.godine.
Slika broj 1 Broj meunarodnih turista od 1995.do 2012.godine

Izvor: John Kester.pdf

Destinacije koje su najvie poseene i destinacije sa najveim prihodom od turizma su:

Slika broj 2-Najvea poseenost I najvei prihod od turizma

Izvor: www.unwto.org

Zemlje koje najvie troe na turistika putovanja su:

Slika broj 3-Najvei potroai 2012.godine

Izvor: www.unwto.org

4.2.Uticaj krize na turistiku industriju Turizam je u svojoj prolosti pokazao da najbre izlazi iz krize, tj.najbre se oporavlja od krize od svih ostalih privrednih grana.
Slika broj 4-Uticaj kriza na turizam

Izvor: www.unwto.org

Iako je turizam tokom svetske ekonomske krize delio sudbinu ostalih privrednih delatnosti, uticaj krize na turizam ipak je bio vrlo kratak. Meunarodni turizam se znaajno oporavio od svetske ekonomske krize ve 2010. kada je broj turista povean za 6,5% u odnosu na 2009.godinu. 4.3.Oekivani trendovi u razvoju turizma Znaajno je istai da je intezitet rasta meunarodnog turizma bio bri kako od ukupnog razvoja svetske privrede, tako i od ukupnog obima razmene roba i usluga sa inostranstvom. Brojni su pozitivni efekti razvoja turizma na privrednom, politikom i ukupnom drutvenom planu. Kroz iz voz na osnovu turizma realizuju se finalni proizvodi i usluge brojnih delatnosti i ostvaruje pozitivan uticaj na platni bilans svake zemlje. Prodaja roba i usluga stranim turistima u jednoj zemlji je prilika za sve one privredne i neprivredne delatnosti koje obezbeuju asortiman turistike ponude u konkretnoj destinaciji. Osnovne karakteristike razvoja turizma su: porast broja turista, porast broja internacionalnih letova, porast turistike potronje, poveanje obima investicionih ulaganja, poveanje broja receptivnih zemalja, poveanje broja konkurenata, poveanje zahteva potroaa, trite upravljano tehnologijom i sl.

Oekivani trendovi u meunarodnom turizmu su sledei: 1. Do 2020.godine nastavak rasta meunarodnog turizma 3do 3,5% godinje; 2. Smanjenje uea Evrope i Amerike, kao tradicionalno najvanijih turistikih regiona, a oekuje se ekspanzija Istone Azije i Pacifika; 3. Najrazvijenije zemlje sveta e i dalje najvie troiti na putovanja; 4. Putovanja e biti sve brojnija ali kraa; 5. Najvee uee u meunarodnom turizmu i dalje su turisti sa srednjim i relativno niim prihodima; 6. I turisti sa visokim prihodima e imati znaajnu ulogu -individualna putovanja, udaljene destinacije, nautika, krstarenja kao i kvalitetni paket aranmani; 7. Vana uloga: uesnici politikih, naunih, kulturnih i drugih skupova; 8. Poveava se uee mladih i relativno starijih osoba; 9. Sve je vea sofisticiranost tranje-vea orjentacija na kulturne sadraje i vrednosti(turizam posebnih interesovanja)
Slika broj 5-Razvoj regiona I prognoza do 2020.godine

Izvor: www.unwto.org

Turista budunosti: Poslovni turista- poslovni putnik je zahtevan, iskusan i vremenski osetljiv, eli izuzetnu uslugu, ali je i voljan da plati vrhunsku cenu za dodatu vrednost. Autentuni turista-eli iveti lokalno, neupadljiv je i u drutvu vrlo etniki orijentisan(sigurnije se osea u prolosti nego u vetakom svetu Diznilenda). Kulturni turista-ima iroke poglede na svet i putuje svetom da upozna razliite kulture, odnosno da

pojaa svoj liberalni stav prema ivotu. Doivljajni turista-njegova elja za samoaktuelizacijom postaje traganje za irim znaenjem i oseajem vrednosti, usled ega eli da upranjava svoj hobi ili profesionalnu aktivnost na odmoru.

4.4.anse Republike Srbije u odnosu na svetska kretanja Kao potencijalno nova turistika zemlja koja tek trai svoje mesto na turistikom tritu, a uvaavajui, pri tome, globalne trendove i procese na tritu, Srbija ima dobre mogunosti da iskoristi svoju sadanju "low profile" poziciju i to iz nekoliko razloga: Srbija moe da se ui iz dobrih i loih iskustava drugih, Srbija moe da kreira turistike proizvode isvoju poziciju na tritu u skladu s savremenim trendovima. S obzirom na nasleenu infrastrukturu I organizaciju u turizmu, Srbija moe da dejstvuje brzo. Srbija ima kritinu masu znanja i internog kapaciteta za brzi ulazak u meunarodnu turistiku utakmicu.

ZAKLJUAK Turizam kao globalni fenomen je obimna I sloena tema I zato je treba posebno I paljivo izuavati. injenica je da turizam ide uzlaznom putanjom I da predstavlja izvanrednu, ogromnu mogunost I izazov. Turizam I njegov napredak predstavlja veliki uspeh naeg doba, mona privredna grana, a negde I osnovna. Naa zemlja je daleko od te, osnovne potrebe, jer iako je bogata prirodnim, kulturnim I drutvenim aktivnostima, nedovoljno je iskoriena. Meutim, u svetu je drugaija situacija, svaka 11 osoba je direktno ili indirektno zaposlena u tu rizmu, I na taj nain predstavlja nevidljivi priliv novca I razvoja svoje zemlje. Turizam je kulturna I socijalna misija I vrlo bitan faktor u nacionalnoj privredi. Razvojem turizma, razvijaju se I druge delatnosti poput saobraaja, nekretnina I sl. Poveanje ivotnog standarda, slobodnog vremena I elja za putovanjem, omoguava nam da putujemo I upoznajemo se sa drugim narodima. Uivanje u upoznavanju drugih ljudi, kultura I tradicija, nekada je, kao to smo videli u radu, bila privilegija samo malog broja ljudi, dok je danas realnost mnogih ljudi. Turizam je vrlo znaajna industrija u privredi I kao takva direktno ili indirektno utie na razvoj odreene zemlje. Upravo zbog toga je vano izuavati turizam, pratiti njegove promene, oblike I faktore koji ga ine. Iako je vrlo opirna tema, u ovom radu je dat kratak osvrt na turizam kao globalni fenomen I sve aktivnosti I akcije koje ga ine globalnim fenomenom.

10

LITERATURA 1. Radosavljevi, G., (2009), Menadment u turizmu, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu 2. Unkovic, S., (2005) Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu 3. Ministarstvo trgovine, turizma I usluga(2005) Strategija turizma Republike Srbije, Prvi fazni izvetaj, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu 4. http://www.unwto.org/en/publications/unwto-tourism-highlights-2013-edition preuzeto 27.11.2013. 5. http://www.untwo.org/annual_report_2012 preuzeto 27.11.2013. 6. John.Kester.pdf

11

POPIS SLIKA I GRAFIKONA Grafikon broj 1. Uee regiona u svetskom turizmu 2012., strana broj 2. Izvor: www.unwto.org Slika broj 1. Broj meunarodnih turista od 1995.do 2012.godine, strana broj 7. Izvor: John Kester.pdf Slika broj 2. Destinacije koje su najposeenije I sa najveim prihodom od turizma, strana broj 7. Izvor: www.unwto.org Slika broj 3. Destinacija sa najveom potronjom, strana broj 8. Izvor: www.unwto.org Slika broj 4. Uticaj kriza na turizam, strana broj 8. Izvor: www.unwto.org Slika broj 5. Razvoj regiona I prognoza do 2020.godine, strana broj 9. Izvor: www.unwto.org

12

13