1. POJAM I DEFINICIJA KOMUNIKACIJE ovek ima sposobnost i potrebu da komunicira.

On se od prirode i ivotinja izdvojio pomou dva procesa: - rada - komunikacije. Tokom vremena su se menjali oblici komunikacije u drutvenom ivotu. Potrebe plemenske zajednice zadovoljavalo je spontano, neverbalno i veralno komuniciranje. savremenom drutvu dominira masovno komuniciranje. !aziv poti"e od novolatinske re"i comunicare to znaci razmenjivati, susretati se, pri"estiti se. #omuniciranje je proces koji se odvija u vremenu i prostoru. #omuniciranje se moe predstaviti kao niz komunikacioni$ "inova izmedju subjekata komuniciranja u odredjenoj komunikacionoj situaciji. %ubjekti koji u"estvuju u procesu komunikacije su: &. odailjalac komunikator ' odabira simbole i alje in(ormaciju ). primalac ili r cipij nt ' tuma"i i prima simbole *roj subjekata u procesu komunikacije moe biti najmanje jedan +molitva, pisanje, miljenje,, a moe i$ imati beskona"no pri tom se nji$ov broj poveava uz pomo masovni$ medija. -e(: Proces komuniciranja je proces razmene in(ormacije koji se do.adja izmedju u"esnika ili subjekata od koji$ je barem jedan obdaren sveu. /aze kroz koje se komunikacioni "in ostvaruje odredjeni su sledeim momentima: &.izbor in(ormacija iz okruenja ).enkodiranje poruka 0.interakcijske transmisije poruke 1.prijem poruke Recepcija podrazumeva: a,"ulnu percepciju poruke b, njeno dekodiranje c,trenutno ili vremenski odloeno rea.ovanje na in(ormacije ovek je animal simbolicum ' ivotinja koja pravi i razume simbole. Postoje prirodni i veta"ki znaci. Prirodne znake razumeju i ivotinje, a veta"ke je stvorio "ovek. -e(: Znak je "ulno dostupna jedinica koja ukazuje na postojanje neko. predmeta, pojave, ivo. bia ili stanja. 2n(ormacije se prave od znakova i simbola Osnovna komunikaciona ema poruka #3------------------------45 p. in(ormacija Poruke se stalno razmenjuju i in(ormacija dobija iz.led spirale. Pravila koja se uspostave izmedju znaka i predmeta koji on ozna"ava nazivaju se semanti"ka pravila i ne mo.u se menjati. !ajvea .rupa veta"ki$ simbola je jezik. 6ezik je sistem .lasova iste vrste koji (unkcionie po odredjenim pravilima. Optiji pojam od jezika je kodni sistem. -e(.: #O- je drutvena konvencija +do.ovor, kojim se odredjuje skup znakova iste vrste, kao i na"ini dozvoljene i nedozvoljene upotrebe. #odovi su promenljivi: - 75TO - tajni jezik - prekinuta su postojea semanti"ka pravila i uvedena su nova - %89!: - ar.on #omunikacija kao razmena poruka medju ljudima podrazumeva dvosmerni tok. %vako ko u"estvuje u komunikaciji ima mo.unost da odailje ili razmenjuje svoje poruke. 7ko dvosmernost nije obezbedjena radi se o jednosmernim procesima in(ormisanja, obavetavanja itd.

&

ovek je jedina vrsta ivi$ bia koja poseduje svest ili emocije. Prenosei dru.om svoje du$ovne vrednosti, za"etnik razmene o"ekuje na nji$ reakciju, od.ovor, komentar. koliko se to do.odilo, do.odila se komunikacija. To moe biti odma$ivanje rukom ili opirno obrazloen od.ovor. #omunikacija moe biti: - saznajna - reli.iozna - umetni"ka Poriv za sticanjem, razmenom ili uveanjem iskustava ili znanja jedan je od najvaniji$ pokreta"a za stupanje u komunikaciju. !. "#$%E KOMUNIKACIJA Prema razli"itim kriterijumima upotrebljavaju se razli"ite vrste komunikacije: Pr&o: 7ko se za kriterijum uzmu odlike subjekata u komuniciranju koji stvaraju, razmenjuju i upotrebljavaju in(ormacije +br. "esnika u procesu komunik., postoje: &. INTRAPERSONALNO KOMUNICIRANJE ;onos-unutar jedne persone, monolo. Predstavlja proces miljenja koji te"e u naoj .lavi i naj"ee ima oblik rasprave. Oblici intrapersonalno. komuniciranja su: - vodjenje dnevnika - molitva - snimanje svoji$ misli, stavova na dikta(onu - zapis na papiru 2. INTERPERSONALNO KOMUNICIRANJE -va ili vie subjekta. #od interpersonalne komunikacije prostor je relativno mali dok moemo da "ujemo, osetimo ono. ko .ovori. To je neposredna komunukacija. Posredna komunikacija se odvija putem tele(ona, kompjutera. 3.GRUPNO KOMUNICIRANJE <avisi od veli"ine .rupe. ;oe da bude posredno i neposredno. Posredno je korienje mikro(ona na sastancima. 4.MASOVNO KOMUNICIRANJE vek je posredno. Dru'o( Prema vrsti "ula: &.vizuelno komuniciranje ).auditivno komuniciranje 0.de.ustativno komuniciranje 1.taktilno komuniciranje =.ol(aktorno komuniciranje >.audio-vizuelno komuniciranje +kombinovanjem dva "ula, %r ) ( Postoje lin.visti"ki i nelin.visti"ki simbolski sistemi, pa prema tome postiji: .!er"a#no $omuniciran%e - usmeno - pismeno 2.ne!er"a#no $omuniciran%e - .ovor tela +mimika, .est, pokret, * t&rto( Prema tome da li poruku treba da sazna svako ili o.rani"en broj ljudi razlikujemo:

&.javno komuniciranje ).tajno komuniciranje +kada se isklju"e dru.i, P to( Prema tome kako je dolo do interakcije &.planirano ).slu"ajno 0.uvebano komuniciranje + ,to( Prema tome "emu slui: &.saznajna komunikacija ).umetni"ka komunikacija 0.reli.iozna komuniakcija $ dmo( &.neposredna komunikacija ). posredna komunikacija +kada se komunikacioni proces odvija uz pomo neko. od masovni$ medija, NEPOSRE&NA KOMUNIKACIJA Prilikom neposredne komunikacije komunikator se oslanja isklju"ivo na sopstvene sposobnosti i vetine kao izraajna sredstva i sam oblikuje i prenosi poruku +in(ormaciju,. 2zmedju komunikatora i recipienta nema nikakvo. veta"ko. prenosioca in(ormacija. Ovakva vrsta komunikacije naziva se i interpersonalna komunikacija. -a bi se in(ormacija prenela kroz veliki prostor neposrednom komunikacijom, treba da obavetava o nekom izuzetnom, neo"ekivanom, vanom, zastraujuem ili neobi"nom do.adjaju. ovakvom slu"aju moe doi do kvarenja izvorne in(ormacije-.lasine. POSRE&NA KOMUNIKACIJA posrednoj komunikaciji izmedju komunikatora i recipijenta pojavljuje se novi "inilac-te$ni"ko sredstvo kojim se poja"ava odailjanje in(ormacije. Poruke i dalje stvara komunikator, ali one stiu mno.o dalje ne.o to bi on sam mo.ao da i$ prenese. 2n(ormacija koja se prenosi uz pomo posrednika posle akta prijema moe da se sa"uva za naknadnu upotrebu. To naro"ito vai za one utisnute u materijalu, koje se mo.u koristiti vie puta. !ovi "inilac u posrednoj komunikaciji konstituisan da prenese ljudsku in(ormaciju naziva se medioe? ili sekundarno te$ni"ko komuniciranje. 5astojanje od komunikatora do primaoca poruke moe biti vee ili manje to zavisi od provodljivosti medija. Posredni na"in prenoenja in(ormacija otuda dobija naziv masovno komuniciranje, a sredstva koja se upotrebljavaju u posrednom na"inu prenoenja in(ormacija o.romnom brzinom primaoca mediji masovno. komuniciranja ili mas mediji. 7ko se posrednik koristi za razmenu in(ormacija izmedju dve osobe onda to nije mas medij. Takva sredstva kao to su tele(on, tele.ram, pismo.. jesu mediji, ali ne masovni. !ajvanija prednost je to uz pomo medija in(ormacija moe da savlada o.roman prostor i postoji velika si.urnost da nee doi do kvarenja in(ormacija. 2n(ormacija u suprotnom smeru ide sporadi"no, nemasovno i okolinim putem, kao to su pisma redakciji, uklju"ivanje u pro.ram, podaci o "itanosti. ;asovni komunikator oblikuje in(ormacije tako da budu razumljive i pri$vatljive mnotvu ljudi koji se razlikuju po polu, obrazovanju, uzrastu, interesovanjima itd. Peda.oka komunikacija u koli je: saznajna, .rupna, javna, neposredna, verbalna, planska. -. P#I#ODA. "#$%E I FUNKCIJE /NAKO"A. DENO%A%I"NO I KONO%A%I"NO /NA*ENJE 2n(ormacija se pravi od simbola +znakova, koji stoje iza pojma o predmetu. /NAK je "ulima dostupna jedinica koja ukazuje na postojanje neko. predmeta, ivo. bia, pojave ili stanja.

<naci se nalaze svuda oko nas u "itavom okruenju. !eki od nji$ nastaju sa prirodnim promenama i upuuju na nji$. To su prirodni znaci. !ji$ mo.u da uo"e i prime "ovek i sva iva bia. -ru.a"iji znaci nastaju namerno izazvanim delovanjem sila na prirodu. @eta"ke znake proizvodi samo "ovek i upotrebljava i$ on i nje.ove ivotinje, tj. maine. Tu spadaju i lo.i"ki znaci, matemati"ki znaci, znaci raspoznavanja itd. Poto se znaci primaju kao "ulima dostupne jedinice, oni se mo.u podeliti na: - auditivne - vizuelne - taktilne - ol(aktorne - dostupne "ulu ukusa #od neposredne interpersonalne komunikacije subjekti komunikacije mo.u otkrivati znake svojim "ulima. posrednoj, tj. masovnoj komunikaciji upotrebljavaju se auditivni i vizuelni znaci ili nji$ova istovremena kombinacija. lo.a znaka je samo da ukae na postojanje neko. predmeta, bia, stanja, pojave. <bo. to.a se znak moe odvojiti od svo. izvora koji se naziva ozna"eno. <nak postoji i kada ozna"eno nije neposredno prisutno. <nak se kree bez obzira da li isto "ini i nje.ov izvor +ozna"eno,. #ada primi i protuma"i znak, "ovek je u stanju da stvori mentalnu sliku predmeta, bia, pojave. Takodje, on moe i da aktivira sopstveno iskustvo o svojstvima ozna"eno.. %loenost i lepotu ljudske komunikacije omo.uava "injenica da postoje i znaci za neto to stvarno ne postoji. #ao potvrda ove tvrdnje mo.u se navesti znaci kojima se ozna"avaju mitska nestvarna bia -9!OT7T2@!O 2 #O!OT7T2@!O <!79!69-dao primer D notati&no 0nac nj ' opisuje neto to je zajedni"ko svim ivim biima Konotati&no 0na1 nj ' opisuje neto to je karakteristika pojedinca -enotativno zna"enje je samo osnovno zna"enje znaka. Ono otkriva iskonsku vezu izmedju znaka i ozna"eno. koja se ne menja. 6edan znak u tom slu"aju uvek denotira +ukazuje, samo na jedan predmet, bie, pojavu. 7li kada, npr., na ulici sretnemo osobu obu"enu u potpuno crnu odeu, to je znak koji konotira mno.o vie ne.o to je bukvalno +crnina-duboka alost,. ;asovni mediji, koji upotrebljavaju vie vrsta znakova moraju da vode ra"una o mo.unostima nji$ovo. denotativno. i konotativno. zna"enja. #ada se radi o in(ormacijama koje su namenjene praksi i koje moraju biti veoma precizne vri se paljiv izbor znakova da bi se spre"io nastanak vika zna"enja. Time se predupredjuje mo.unost nesporazuma iste in(ormacije. #ada se radi o komentarima i proizvodima masovne kulture i mediji upotrebljavaju simbole koji nose konotativno zna"enje, ali u tom jeziku nisu doputene sve dvosmislenosti kao u neposrednoj komunikaciji ljudi. 2. "E#3A4NO KOMUNICI#ANJE %vi znakovnii +simbolski, kodni sistemi kojima se "ovek slui u ispoljavanju in(ormacija kao mentalno. sadraja u poruku dele se u dve .rupe: &.lin.visti"ke ).nelin.visti"ke #orienjem lin.visti"ki$ sistema - jezik je podlo.a za obavljanje verbalno. komuniciranja. 6ezik je predominantan, simboli"ki sistem u komuniciranju koji se moe tretirati kao skup svi$ ivi$ jezika na planeti, ali i kao konkretan, pojedina"an jezik koji koristi odredjena komunikaciona zajednica. Procena ivi$ jezika u svetu mno.o zavisi od to.a .de je podvu"ena linija razlike izmedju jezika dijalekata su varijacije jezika kojim .ovore odredjena pod.rupa vee drutvene zajednice na svom .eo.ra(skom podru"ju. #rajem AA veka u svetu je bilo oko =BBB ivi$ jezika. !ji$ov broj je u prolosti bio vei. 8in.visti tvrde da e do kraja AA2 veka nestati CBD ivi$ jezika. Pored podele jazika na izumrle i ive, klasi(ikacije po broju .ovornika i .eo.ra(skom prostoru, lin.visti dele jezike koristei ) .lavna kriterijuma: &.tipoloki )..enetski

&. T2PO8OE#2 kriterijum zasniva se na sli"nostima i razlikama po jezi"koj strukturi, npr. mandarinski i en.leski jezik pripadaju istom tipu jer imaju isti osnovni redosled re"i u re"enici +subjekat-.la.ol-objekat, ). :9!9T%#7 klasi(ikacija deli jezike na osnovu nji$ovo. zajedni"ko. korena i istorijsko. razvoja: .rupa jezika koja poti"e od zajedni"ko. pretka oblikuje jezi"ku (amiliju. !pr. romanski jezici (ormiraju (amiliju jer svi poti"u od latinsko. jezika. Postoji &F (amilija. 9vropi svi jezici poripadaju dvema (amilijama: indoevropskoj i uralskoj. :O@O5 se najlake u"i od svi$ simbola i najdue pamti i zbo. to.a je usmeno komuniciranje najekonomi"nije. Poreklo usmeno. jezika je i danas predmet teorijski$ rasprava. !e zna se kada je "ovek pro.ovorio. Postoji mnotvo $ipoteza o tome kako je "ovek pro.ovorio: - oponaanjem zvukova iz prirode - ritmi"ko proizvodei zvukove u zajedni"kom radu - pre .ovora je pevao -a bi se jezik savladao potrebno je pored leksike poznavati i pravilno povezivanje re"i ' .ramatiku. 8in.vista omski je napravio jednu vrstu u"enja koja se zove 'ran()ormaciono*+enera'i!na +rama'i$a. On kae da "ovek za .ovor ima dve predispozicije: &. 6ezi"ku kompetenciju ' nasledje ' ako se rodi zdrava ljudska jedinka, ona je kompetentna da pro.ovori. ). 6ezi"ka per(ormativnost ' sredina u kojoj se jezik upotrebljava, ali svako .ovori na sopstven na"in. po"etku se deca u"e pojmovima i nji$ovim nazivima, ali "im po"ne da se (ormira re"enica, deca prave svoje kombinacije, onako kako su oni usvojili odredjena jezi"ka pravila. To je jezi"ka per(ormacija. Eto je manji uzrast, vea je imitacija. #ada po"ne (ormiranje re"enice to je per(ormacija-stvaralatvo. omski misli da je kompetencija nasledna predispozicija za .ovor i postoji u .enima, ali da li e se razviti zavisi od okruenja. /erdinand de %osir je ukazao da se jezik moe posmatrati sa dva aspekta: &. 6ezik kao kodni sistem koji postoji pre nas, sa nama i posle nas. On to naziva 87!: ). P75O8 je jezik praksi. im neko zausti neto da kae on je iz lan.-a preao u parol. %peci(i"ni verbalni simboli"ki sistemi nastali od postojei$ usmeni$ jezika su P2-G2! i #59O8%#2. nutar ivi$ jezika mo.u da nastanu speci(i"ni podkodovi %89!:, G75:O! i 75:O. P2-G2!- je $ibridni jezik nastao u interakciji etni"ki$ .rupa koji imaju razli"ite maternje jezike. !pr. en.leskokineski pidin u kineskim kvartovima u .radovima %7--a. 7ko Pidin vremenom postane maternji jezik neke zajednice naziva se kreolskim jezikom nutar ivi$ jezika nastaju speci(i"ni podslojevi: spen., ar.on i ar.o. %P9!:: predstavlja varijaciju unutar isto. jezika. !astaju uvodjenjem posebno. koda kojim se manjaju semanti"kim pojavama upotrebe odredjeni$ re"i ili (raza. !pr. jedinica-kec, dro.a-trava, (iks. Od ar.ona ili ar.oa razlikuje se po irini primene jer je re" koja pripada slen.u razumljiva irokom kru.u korisnika i postaje deo svakodnevne komunikacije. G75:O! 2 75:O predstavljaju varijaciju .ovorno. jezika unutar odredjeni$ drutveni$ .rupa i samo su delimi"no ili vrlo malo razumljivi za ljude izvan nji$. @arijacije jezika koje se koriste unutar specijalizovani$ .rupa-u medicini, pravu, bankarstvu, nauci, te$nolo.iji, obrazovanju, vojsci, sportovima-pripadaju ar.onu, dok je ar.o atrova"ki jezik-naziv za varijacije koje nastaju u drutvenim .rupama koje tee skrivanju odnosno jezi"koj izolaciji +lopovi, prosjaci, zatvorenici.., / !#H269 69<2#7 z pomo jezika u mo.unosti smo da prenosimo razli"ite vrste in(ormacija. Prema 5omanu 6akobu postoji > (unkcija jezika: &.ekspresivna +obavetajna, (unkcija ' sa stanovita emitera ).konativna (unkcija ' sa stanovita recipijenta +neto to mu je naloeno, 0.poetska (unkcija ' upotreba jezika je okrenuta kvalitetu i lepoti oblikovanja poruke +poezija i umetni"ka komunikacija, 1.reprezentativna (unkcija ' jezik zamenjuje sve ostalo +predmete, pojave.., =.(ati"ka (unkcija ' pri"amo samo da se ne bismo razili >.metajezi"ka (unkcija ' .ovor o samom jeziku

5. PI$ANO KOMUNICI#ANJE Pisani jezik nastao je najverovatnije pre = milenijuma kada je "ovek zapisao prve vizuelne znake. #odirani sistem odredjeno. broja vizuelni$ znakova predstavlja P2%;O. Pismo je za"eto na prelazu izmedju rodovske zajednice i robovlasni"ko. drutva, paralelno sa pojavom privatne svojine i iz.radnjom prvi$ stalni$ naselja u nameri da se obelei ono to je privatan posed koji ne pripada zajednici. P2#TO:57/%#O P2%;O sastavljeno je od vie ili manje stilizovani$ slika koje bi trebalo da doslovno denotiraju objekat na koji ukazuju. <amenjeno je ideo.ra(skim ili pomovnim pismom. #odirani ideo.rami koji .a "ine izraavaju vii stepen simbolizacije objekata. #orak dalje u razvoju pisma jesu 8O:O:57/%#2 %2%T9;2 pisanja. 8o.o.rami ozna"avaju re"i, tj. svaki znak predstavlja jednu re". /O!O:57/%#7 pisma najpre su se razvila kao simboli"ka ili slo.ovna. %a njima je otpo"eo proces (onetizacije pisma. 78/7*9T "ini kodirani sistem .ra(ema od koji$ svaka predstavlja vizuelnu zamenu za jednu (onemu. Prvi poznati al(abet je severnosemitski al(abet koji je evoluirao iz klinasto. pisma i $ijero.li(a. :r"ki al(abet predstavlja prvi potpuni al(abet u ljudskoj istoriji. Prvo slovensko (onetsko pismo modi(ikovali su sveti Iirilo i ;etodije u 2A veku +.la.oljica,. Iirilica, kao i latinica poti"u od .r"ko. al(abeta. ;odi(ikaciju savremene srpske irilice, prema na"elu jedan .lasjesno slovo, izvrio je @uk %te(anovi #aradi u %rpskom rje"niku &J&J. .odine. Prva velika biblioteka je bila u 7leksandriji. &1==-=> :utenber. je konstituisao tamparsku mainu. %a pisanim slovima je omo.ueno dalje nazavisno umnoavanje in(ormacija tampanjem. Od prese za cedjenje .vodja napravio je presu za tampanje. Prvo je tampana *iblija. vedena je cenzura. &=1>. je propisano: - indeks zabranjeni$ knji.a - indeks knji.a koje bi mo.le da idu u tampanje, ali da se pojedini delovi izbace #a0lik i0m dju u,m no' i pi,ano' komuniciranja( &. smeni jezik je u po.ledu percepcije nezaobilazno auditivan, a pisani vizuelan ).Pisani jezik za$teva neku vizuelnu te$niku, tj, medij +list, knji.u, i ne moe se realizovati mimo nji$ 0. smeni jezik je u komunikaciji preteno sin$ron +istovremeno se .ovori i slua, nasuprot pisanom koji je preteno asin$ron. 1. smeni jezik je spontaniji od pisano. =. smeno komuniciranje je .ramati"ki nekonvencionalniji od pisano. komuniciranja u kome su nezaobilazne .ramati"ke norme 6. O34ICI NE"E#3A4NE KOMUNIKACIJE !everbalna komunikacija spada u primarne te$nike komuniciranja, zna"i da je "ovek u stanju da samo svojim telom i nje.ovim kapacitetima stvori odredjenu seriju simbola +znakova,. !everbalni .estovi-znaci koji savreno izraavanu odredjeni stav i stanje du$a jer je jezik podsvesti. !everbalni .estovi su neka vrsta nemo. .ovora +.ovora tela, koji je takodje kodni sistem, ali univerzalniji jer se moe razumeti u razli"itim kulturama jer se jedan deo .ovora tela bazira na spontanim ljudskim radnjama kojima se iskazuju emocije +sme$, crvenilo, dr$tanje ruku, komunikaciju bez korienja usmeni$ ili pisani$ re"i kao nosioci znakova koriste se lice, telo, prostor u kome se interakcija ostvaruje. <a veinu ljudi neverbalni .ovor se svodi na mimiku i .estove. !everbalno komuniciranje se realizuje primenom dve vrste simboli"ki$ sistema: &. paralin.visti"ki$ ). ekstralin.visti"ki$ 0.

>

Para#in+!i('i,$i (im"o#i,$i (i('em "ine tzv. neverbalne lokalizacije koje nastaju zajedno sa verbalnim iskazom, kao to su: pauze u .ovoru, boja .lasa, brzina iz.ovaranja re"i, na.laavanje pojedini$ .lasova. Ova komponenta naziva se P5O<O-26O;. E$('ra#in+!i('i,$e (im"o#i,$e (i('eme "ine kinezi"ki i proksemi"ki simboli i tzv 69<2#9 <7;9!9. #inezi"ki simboli su zapravo .estovi i mimika koji nastaju pokretima odredjeni$ delova tela. 7meri"ki antropolo. 9dvard !ol otkrio je da proksemi"ki kod nastaje zbo. uspostavljanja razli"ite udaljenosti ljudi i interakcije zbo. vremena +kanjenje, ta"nost, "ekanje,, kao i statusno-protokolarnim rasporedjivanjem u prostoru. -rutveni prostor ' "ovek se osea da ima neku vrstu "aure u nekoliko koncentri"ni$ kru.ova: - do &= cm intimni prostor - od &= cm do JB cm li"ni prostor - od JBcm do &1Bcm prostor u kome treba komunicirati - &,1m javni prostor 9kstralin.visti"ki sistemi imaju potencijal da budu potpuni ili delimi"no supstitut verbalno. jezika pa se nazivaju jezi"ke zamene. jezi"ke zamene spadaju: - jezik znakova .luvonemi$ - pokreti koji se koriste u pantomimi i baletu kao i u umetni"kom komuniciranju Podela neverbalni$ simbola: &. -io#o.$i ne!er"a#ni (im"o#i poti"u iz pojedina"ne bioloke unikatnosti. 5e" je o boji koe, visini, starosti, polu. %vaka od ovi$ osobina konstituie iz.led komunikatora ). Te#e(ni ne!er"a#ni (im"o#i / .estovi ' nastaju istovremenim pokretima pojedini$ delova tela i celo. tela. ovu .rupu spadaju i (acijalni neverbalni simboli ' mimika. 0aci%a#ni ne!er"a#ni (im"o#i / mimi$a ' pruaju velike mo.unosti za neverbalno komuniciranje. %a lica se mo.u pro"itati radost, tu.a, sreca, bol, stra$, iznenadjenje, umor.. Oni izraavaju stanje. 0. 0i1io#o.$i ne!er"a#ni (im"o#i ' nastaju kao posledica (izioloki$ procesa u or.anizmu pod uticajem spoljanji$ podsticaja. To su suze, sme$, preznojavanje, boja lica.. 1. Re#acioni ne!er"a#ni (im"o#i ' osim proksemije "ine jo dve .rupe: enmuti kontakti +dodiri medju ljudima kao to su rukovanje, tapanje po ramenu, .rljenje, ljubljenje.., i darovi ' u slu"aju davanja poklona, npr. cvee primenjuje se od.ovarajui kod zasnovan na boji i veli"ini buketa. =. U$ra(ni i mo2ni ne!er"a#ni (im"o#i ' posledica su nastojanja "oveka da u o"ima dru.i$ stvori bolju predstavu o sebi. Onim to je izveo na svom telu ili obukao on emituje odredjenu poruku. >. Am"i%en'a#ni ne!er"a#ni (im"o#i ' re" je o prostorno odredjenim ambijentima u kojima "ovek stupa u interakciju sa dru.im ljudima: stanite, radno mesto, prevozno sredstvo.. Od masovni$ medija tampa je najmanje prijem"iva za neverbalne znake. 5adio je delimi"no otvoren. Televizija sasvim dobro prikazuje, a ponekad i preuveli"ava .ovor tela.

7. IN%E#PE#$ONA4NA KOMUNIKACIJA 2nterpersonalna komunikacija +lat. 2nter ' medju, persona ' osoba, lice, izraz je "ovekove osudjenosti na drutvenost, "injenice da je neizbeno upuen na dru.e ljude jer poseduje na.on za udruivanjem. Prema -juri Eunjiu prirodu "oveka koja i$ na.oni na interperonalnu komunikaciju odredjuju 0 pretpostavke: &. ONTOLO3KA ' !edovrenost "oveka kome je dru.i potreban da bi se ostvarila punoa sopstvene li"nosti ). GNOSEOLO3KA ' "ovekovo tra.anje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna 0. AKSIOLO3KA ' elja da se kroz raz.ovor stvori nova vrednost 8judi su prema ovom teoreti"aru, upueni jedni na dru.e da bi se samorealizovali kao svesna i drutvana bia. In'er4er(ona#no $omuniciran%e predstavlja verbalnu ili neverbalnu razmenu poruka izmedju dva ili vie pojedinaca neposredno ili posredstvnom medija, uz mo.unost recipro"ne izmenljivosti ulo.a poiljaoca i recipijenta. !ajvea vrednost za interpersonalnu komunikaciju je da subjekti mo.u simetri"no i neizmeni"no da menjaju ulo.e # i 5 i ravnopravnost medju njima. Komuni$acioni ,in u interpersonalnom komuniciranju zapo"inje posle podrazumevajue selekcije in(ormacija iz okruenja, enkodiranjem poruka verbalnim ili neverbalnim simbolima od strane pojedinca u ulozi poiljaoca.

!astavlja se saoptavanjem posredstvom odredjeno. medija ili neposredno. <avrava se dekodiranjem od strane pojedinca u ulozi recipijenta. #ada se izvri recepcija poruke primalac se preobraa u poiljaoca i isti proces novim komunikacionim "inom se kree u suprotnom smeru. 2z porodice kao najzna"ajnije primarne .rupe u kojoj se odvija interpersonalno komuniciranje mo.ue je uo"iti jo = tipova .rupisanja ljudi &. 4ri+o2ne +ru4e ' skup pojedinaca koji se medjusobno du.oro"no vezuju, ne zbo. postojanja pret$odno. inte.raciono. razlo.a ve zbo. zbliavanja koje moe da predje u naviku. ). $a'ar$'i,$e +ru4e ' nastaju radi savladavanja zajedni"ko. problema koji dovodi u vezu nekoliko pojedinaca. Pr. :rupa bivi$ zavisnika od alko$ola i posle zavreno. le"enja 0. +ru4e 1a i+ru ' su posle zasnivanja porodice najvee 1. +ru4e 1a o2#u,i!an%e ' se konstituiu u svim institucijalnim oblicima drutveno. o.anizma ljudi kao skupa pojedinaca povezani$ istim ili sli"nim kompetencijama +kole.ijum, preduzee ili strana"ko rukovodstvo, =. a$ci%($e +ru4e ' primer za nji$ je .rupa istraiva"a koji rade u okviru neko. du.oro"no. nau"no. projekta. !a interpersonalno komuniciranje, pored primarni$ .rupa deluju razli"iti oblici kolektivne svesti:obi"aji, moral, tradicija, reli.ija, politika, pravo, (ilozo(ija. !a interpersonalno komuniciranje uti"e i pripadnost ljudi sekundarnim .rupama +sloju, klasi, naciji, i razli"itim socijalnim kate.orijama +pol, starost, obrazovanje, tradicija,. interpersonalnom komuniciranju poruke se mo.u oblikovati !er"a#no +usmeno ili pismeno, i ne!er"a#no svim paralin.visti"kim i ekstralin.visti"kim simbolskim sistemima. 2nterpersonalno se moe komunicirati: pismom, tele.ramom, tele(onim, pejderom, kompjuterom. Postoji: &. S4on'ano 5(#u,a%no6 in'er4er(ona#no $omuniciran%e ' posledica ja "injenice da ljudi u odredjenim trenucima stvarnosti "ulno re.istruju, ali je re(leksivno ne preradjuju +%uzana 8an.er, %talno smo izloeni komunikacionim podsticajima sa strane, a nae "ulno i emotivno rea.ovanje na nji$ i ulazak u interakciju bez uklju"ivanja razuma, uvodi nas u spontano interpersonalno komuniciranje. ). U!e7"ano in'er4er(ona#no $omuniciran%e ' razmenjuju se poruke koje su rezultat procesa socijalizacije i u njemu nau"eno. modela ponaanja. One su navika zbo. du.otrajno. ponavljanja pa se upotrebljavaju bez mno.o razmiljanja o svrsi koja e se postii 0. P#anirana in'er4er(ona#na $omunia$aci%a ' u interakciju se ulazi sa pret$odno utvrdjenim ciljem, znajui s kim i u kom socijalnom kontekstu e se komunicirati. To je nastojanje komunikatora da deluje na "ula, oseanja i miljenje komunikaciono. partnera. P95% 7<267 ' !astojanje komunikatora da se u interpersonalnom komuniciranju deluje na stavove sa.ovornika u pravcu nji$ovo. potvrdjivanja, korekcije ili menjanja. Postoje dve .rupe individualni$ kompetencija kroz koje se artikulie komunikaciona kompetentnost pojedinca: ko.nitivni$ i interakcijski$. prvu .rupu spadaju: sposobnost empatije, razumevanje prirode uspostavljeno. ili odnosa koji se uspostavlja, poznavanje situacije. dru.u .rupu spada: uklju"enost u interakciju i upravljanje interakcijom. 2s$odi interpersonalno. komuniciranja mo.u biti razli"iti: &.zajedni"ko reenje +kompromis, konsenzus, neka vrsta sa.lasnosti, ).kon(likt +mo.u biti jako opasni i mo.u se zavriti tu"om, ubistvom.., 0.neka vrsta kompromisa +izbe.avanje neke teme, 2nterpersonalno komuniciranje je najpotpunije u dijalo.u. -ijalo. je mo.u samo izmedju ljudi dobre volje.

8. #UMO#NA KOMUNIKACIJA 5umorna komunikacije se nalazi izmedju interpersonalno. na jednoj strani i komuniciranja u veim drutvenim .rupama 2 masovno. komunicaranja na dru.oj strani. Ovaj oblik komunikacije dobio je naziv prema en.leskoj re"i rumor ' .lasina. <a prenoenje poruka koje zovemo tra" ili .lasina koristi se interpersonalni me$anizam. :lasina ide od u$a do u$a i taj me$anizam joj obezbedjuje da niko ne moe da je zaustavi. <bo. takvo. me$anizma prenosa poruka koji se obavlja u socijalnom prostoru, pa svaki pokuaj da se intervenie protiv irenja .lasina povla"i za sobom rizik da se u"ini teka povreda ljudki$ prava koja obu$vata izmedju ostalo. i slobodu udruivanja i pravo na neuznemiravanje u privatnom ivotu.

%li"nost sa masovnom komunikacijom je u tome to se iri u razli"itim pravcima, moe da za$vati veliki deo drutva i da e(ekat bude kao da je vest putena preko masovni$ medija. :lasine dospevaju do o.romno. broja recipijenata a za to nije potrebno or.aniz. !ovac, medije, posebno obrazovane komunikatore to je u masovnoj komunikaciji neizbeno. ;anja brzina prenosa je jo jedna razlika izmedju rumorne i masovne komunikacije. !apomena o starosti vai samo u normalnim okolnostima socijalno. ivota. #ada su u pitanju vanredne okolnosti i rumorno komuniciranje se (antasti"no ubrzava jer se ustezanje u izboru komunikaciono. partnera .ubi. Ono je tad u stanju da dosti.ne i presti.ne brzinu prenosa poruka kanalima masovne komunikacije. :lasine su neproverene vesti. #ao i sve dru.e in(ormacije mo.u da budu ta"ne ili neta"ne. Tek is$odi socijalni$ zbivanja presudjuju koja je od ovi$ in(ormacija ispravna. !edostaje joj poznavanje komunikatora od koje. je in(ormacija potekla. !au"nim utvrdjivanjem utvrdjeno je da se pojavom .lasine prevazilaze dva e.zistencijalna nedostatka: &. ko.nitivna praznina ). emocionalna praznina. &. 7ko nema dovoljno in(ormacija o nekom vanom pitanju nastupa praznina u ko.nitivnoj sveri. #ada nasluujemo da se neto do.adja, a ne postoji dru.i na"in da se sazna, nastupa irenje .lasina radi popunjavanja praznine. ). #od ljudi se stvori stra$, neizvesnost od neke situacije, a ne postoje in(ormacije da se nee do.oditi, ire se .lasine 5azlika izmedju rumorne komunikacije i mas. medija: &.5umorna komunikacije je interpersonalna ).#od rumorne komunikacije nedostaje poznavanje komunikatora 0.;anja brzina prenosa je kod rumorne komunikacije 1.:lasine dospevaju do o.romno. broja recipijenata a za to nije potrebno or.aniz.: novac, medije, posebno obrazovane komunikatore to je u masovnoj komunikaciji neizbeno Uzroci pojavljivanja glasina - :lasine mo.u da se jave kao povratna pojava kada se deavaju dramati"na zbivanja na koja ljudi ne mo.u direktno da uti"u - #ada se javi ko.nitivna praznina - .lasinama poruka moe da se kvari. Tri vrste mo.ui$ kvarenja su: &. Ni!e#iran%e8 pojedinac moe da prosledi samo onaj deo poruke koji od.ovara nje.ovom psi$o-soc. Predispozicijom, a ljudi tokom prenoenja .lasine zaboravljaju neke "injenice. ). Poru$a 9imer'ro)ira 52rama'i1u%e (e68 nepostojea zbivanja, izmiljeni aspekti, uti"e na stvaranje panike 0. &i('or1i%a8 potpuno kvarenje aspekata do.adjaja i to svesno. Pojedinac, zatien neznanjem, dodaje svoje elje, stra$ove, mrnju.

9. POJAM I DEFINICIJA MA$O"NO: KOMUNICI#ANJA ;asovno komuniciranje po"inje da se razvija od sredine A@ veka za$valjujui epo$alnom izumu 6o$ana :utenber.a-tampanoj presi sa pomi"nim slovima. ;edjutim, ovaj oblik komunikacije se proirio sredinom A2A veka pojavom tampe kao prvo. medija masovno. komuniciranja. ;asovno komuniciranje tampom brzo se irilo za$valjujui nizu te$ni"ko-te$noloki$ otkria u okviru industrijske revolucije, koja je omo.uila velike tirae +parne rotacije, linotit,, apstraktnost sadraja +(oto.ra(ija, i brzinu posredovanja do.adjajima +tele.ra(, tele(on, eleznica,. sledila je pojava (ilma krajem A2A veka, radija i televizije u treoj deceniji AA veka. Ma(o!no $omuniciran%e %e 4roce( ma(o!ne 2i('ri"uci%e (im"o#i,$i9 (a2r7a%a u !r#o $ra'$om !remenu: na o+romnom 4ro('oru u1 4omo; 4o(re2ni$a 5ma(o!ni9 me2i%a6 i 'o 2o neo+rani,eno+ "ro%a reci4i%ena'a. ;asovna komunikacija je uvek &.or.anizovana ' spontanost se .ubi ).institucionalizovana ' postoje or.anizovane .rupe pro(esionalni$ komunikatora koji su zavisni od institucionalizovano. komunikaciono. centra i imaju potvrdu da se time bave ;asovno komuniciranje se od interpersonalno. razlikuje u sledeem: &.!ije licem u lice ' izmadju komunikatora i recipijenta postoji medij masovno. komuniciranja

).prevas$odno je jednosmeran proces 0.recipijent nije mala primarna .rupa, ve masovna publika #arakter publike izvire iz: &.prostorne disciplinarnosti ).vremenske rasprtenosti 0.broj"ane neutvrdjenosti 1.depersonalizovanosti =.anonimnosti >.neor.anizovanosti F.socijalne $etero.enosti 2zu"avanje publike se vri da bi mediji ispunili nji$ove za$teve. #omunikator mora da se slui empatijama i da zadovolji to to neki ljudi od nje.a o"ekuju. ;asovna publika je odvojena od komunikatora kako prostorno, (izi"ki tako i vremenski. ;asovni mediji mo.u da se podele u dve vrste: &.distributivni mediji +lanac kopija m. proizvoda ' knji.e, novine, (ilm, stripovi, ).di(uzni mediji +radio, televizija, &. #od distributivni$ medija ' (it bek je tira. Ta povratna in(ormacija je dosta e.zaktna. Ovi distributivni mediji izloeni su kontroli. 7ko unapred nema cenzure moe da se izvede represivno ili naknadno spre"avanje distribucije knji.e, (ilma. ). kod di(uzni$ medija povratna in(ormacija se dobija istraivanjem. 596T2!: ' koliko ljudi .leda tv E95 ' od broja ljudi koji .leda tv koliko od nji$ .leda odredjeni kanal P2P8;9T75 ' moe da se prika"i na tv ili tele(on i tako se proverava .ledanost -enis ;ek #lajn je sve teorije o masovnom komuniciranju razvrstao u 1 najuticajnija modela: &. !ajstariji i jo uvek veoma uticajan je T57!%;2%2O!2 ;O-98 masovno. komuniciranja. transmisionom modelu primarni zna"aj imaju stvaraoci poruka koje se distribuiraju medijima masovno. komuniciranja i koje treba da posti.nu eljene e(ekte. Poiljalac je usmeren na trans(er zna"enja, a primalac na ko.nitivno procesuiranje primljeni$ poruka. #omunikator ima veu mo. Primaoci ulaze u interakciju sa izabranim masovnim komunikatorom jer veruju da ba on poseduje podatke ili znanja koji su im potrebni. @esli i ;eklin uo"avaju tri vrste ulo.a u ovakvom obliku komunikacione prakse: a, a2!o$a'($e u#o+e - koje i.raju K"uvari kapijaL, izvan i unutar komunikacioni$ centara-preduzea +politi"ar, vlasnici i upravlja"i, b, u#o+e $ana#a - koje i.raju pro(esionalci, bez mo.unosti da otvaraju i zatvaraju KkapijuL +novinari, reporteri, saradnici, snimatelji, c, u#o+e u (i('emu 4ona.an%a - pripadnici masovne publike. %elekciju in(ormacija iz stvarnosti vre subjekti masovno. komuniciranja u advokatskim ulo.ama, a pripadnicima masovne publike i$ prosledjuju pro(esionalni komunikatori svakom komunikacionom centru postoje ljudi zadueni za selekcionisanje poruke koje e biti prosledjene publici. %elekciju sadraja vri reporter koji prati do.adjaj, zatim urednik rublike, pa sektora, i na kraju od.ovorni urednik, a vrlo "esto i akvokati izvan komunikacioni$ centara. ). 52T 78!2 282 9#%P59%2@!2 ;O-98 #omunikator je usmeren na per(ormans koji putem znakova i simbola iskazuje svoje ko.nitivne, ali i emocionalne sadraje svesti. Primalac konzumira i deli iskustvo poiljaoca, a time sudeluje u odredjenom ritualu, i.ri, stvaranju kulturno. dobra. ritualnom modelu masovno komuniciranje nije usmereno samo prema irenju poruka prostoru, ne.o i prema nji$ovom "uvanju u vremenu. 0. ;O-98 57%PO-989 P *82H2T9T7

&B

Primarni motiv masovno. komuniciranja je orijentacija emitera za pridobijanjem javne panje kao dokaza sopstveni$ aktivnosti. Publicitet moe biti primarni i sekundarni. Primarni 4u"#ici'e' - zaokuplja javnu panju bez volje i pristanka subjekta ili objekta koji e .a dobiti. !astaje lo.ikom stvarno. zna"aja li"nosti, do.adjaja ili pojave Se$un2arni 4u"#ici'e' - ustanove, .rupe ili pojedinac upliu se u odredjivanju trenutka i povoda za uplitanje i pridobijanje javne panje kako bi ostvarili sopstvene planove. 1. 59H9PH26%#2 ;O-98 ' orijentacija poiljaoca je ka poeljnom enkodiranju Orijentacija primaoca je ka razli"itom dekodiranju zna"enja. <a zna"enje poruke nije vano kako je nastala i koji su motivi nastanka, ve koje zna"enje primalac izvla"i iz nje. 1;. U4O:A KOMUNIKA%O#A U MA$O"NOJ KOMUNIKACIJI Proces masovne komunikacije zapo"inje komunikator ko.a "ine .rupe pojedinaca, institucija, mree proizvodja"a poruka. lo.a komunikatora nije uvek bila ista kroz istoriju. !akada je .lavni problem bio kako doi do pravi$ in(ormacija ali se situacija promenila. !ova ulo.a masovno. komuniciranja je napraviti selekciju i provere in(ormacija od veliko. broja koji pristiu. ;asovni komunikator mora tako da dizajnira svoju poruku da o.roman broj pojedinaca obrati panju na nju, razume njeno zna"enje i (ormira svoj odziv. Tako komunikator u masovnoj komunikaciji podrazumeva "itavu industriju u kojoj su istovremeno an.aovani pisci, ispravlja"i, montaeri, reditelji, ton-majstori, snimatelji, reporteri, (otoreporteri itd. !a planu (ilmske industrije komunikator ima sli"ne (unkcije, s tom razlikom to je nje.ova struktura manje sloena s obzirom na "injenicu da su bioskopi zapravo pasivni nastupi (ilmske produkcije, manje ili vie lokalno. koraka. Etampani mediji za komunikatore imaju timove istraiva"a, reportera, pisaca, urednika itd. *udui da su komunikacioni centri uvek ne"ije vlasnitvo distribucija poruka posredstvom mas. ;edija uvek je kontrolisana, a masovno komuniciranje je nuno javno komuniciranje. nutar masovne publike mo.u se apstra$ovati pripadnici publike odredjeni$ mas. ;edija u najoptijem smislu: &.itala"ka publika ' "itaoci tampe ).radijski auditorijum ' sluaoci radija 0.(ilmska i televizijska publika 2zmenljivost komunikacioni$ ulo.a i recipro"nost u razmeni poruka u principu ne postoji. %to.a je masovna komunikacija prevas$odno jednosmeran proces zbo. "e.a pojedini teoreti"ari dovode u pitanje termin masovne komunikacije. -anas mediji se sve vie trude da postanu otvoreni za miljenje svoji$ korisnika. ;asovna komunikacija ne omo.uava neposrednu povratnu vezu, ona je mo.ua samo u pismima "italaca, .ladalaca i u anketnim istraivanjima. procesu mas. komunikacije zna"enje poruke proizvodi interakcija sadraja i koda. #od je sistem simbola koji nosi podatke o (ormi pisane iil iz.ovorene re"i, (oto.ra(ije, muzike ili (ilma. 11. U4O:A #E:U4A%O#A U MA$O"NOJ KOMUNIKACIJI ;ediji masovno. komuniciranja kompenzuju stvarnost. #ada bi mediji prikazivali sve verno niko i$ ne bi .ledao. <ato kod medija uvek postoje odredjene de(ormacije. !pr. selu se poplavi &B kuca od &BB. ;ediji prikazuju samo ti$ &B i .ledaoci stvaraju sliku da je celo selo poplavljeno. <ato postoje retulatori. Re+u#a'ori me2i%a (u or+ani1o!ane +ru4e #%u2i $o%e )un$cioni.u !an me2i%($i9 %e2inica u $o%ima (e $reira%u 4oru$e. Ovaj element procesa mas. komunikacije odnosi se na kontrolu obima, vrste, smera protoka poruke. Henzura postoji samo u vidu zakona o cenzuri i sprovode je politi"ki ljudi, a ne urednici ' oni samo selektuju. veini zemalja sveta postoji = osnovni$ kate.orija re.ulatora procesa mas. komunikacije: 1. "lada. politi1k partij . crk&a.. 2. I0<or poruk i nj n protok ' zavisi od odabira publike kome je poruka namenjena 3. Pla) na r klama ' je svojevrstan re.ulator sadraja poruke "injenicom da mediji moraju da emituju plaene poruke 4. Pro= ,ionali0am ' predstavlja okolnost da ako se poruke kreiraju u medijima koji "ine sistem or.anizacije, to zna"i raspodelu posla.

&&

5. Kori,nik >potroa1? ' postoje re.ulator procesa mas. medija +komunikacije, "inom selekcije, potranje, kontrolom trita, ostvarivanjem prava u domenu komunikacije. 6. Odailjalac

1!. U4O:A PU34IKE U MA$O"NOM KOMUNICI#ANJU Publika dobrovoljno pristaje na uklju"ivanje u masovno komuniciranje. lo.a publike je odlu"ujua jer je ona dobrovoljno pristala da .leda, "ita, slua odredjeni medij masovno. komuniciranja. -estinacija "itavo. procesa mas. komunikacije je publika. Ona se opredeljuje za medijske produkte svesnim izborom ili navikom. #arakteristika mas-publike je da je ona relativno anonimni komunikatori ne poznaju publiku kojoj se obraaju, ali su svesni njeni$ opti$ karakteristika. #omunikacija podrazumeva uticaje publike na sadraje medija to uti"e na kultivisanje ukusa itd. *itna je povratna komunikacija publike.

1-. U$4O"I K#I%I*KE PO%#O+NJE P#OI/"ODA MA$O"NO: KOMUNICI#ANJA #riti"ki potroa" je onaj koji kriti"ki razmilja o pro.ramima koje .leda, tj. on bira koje e pro.rame .ledati, a koje ne. kupan rad medija masovno. komuniciranja uti"e na (ormiranje kulturno. koda, nastanak drutvene klime i odredjuje senzibilitet zajednice. prostoru mas-kulture, stvaraoci po pravilu nisu njeni potroa"i, namenjuju je o.romnom auditorijumu. -a bi pro.ram bio kvalitetan treba da se uloi dosta novca. ;ediji mas-komunikacije upotrebljavaju se prevas$odno u sledee svr$e: 1. " ,ti i in=ormacij ' vest je ona in(ormacija kojoj je pojedinac voljan da posveti panju, vreme ili novac kako bi je pro"itao, video ili "uo. @est bi trebalo da je izvetaj o do.adjaju, lien predrasuda, objektivan, verodostajan. #riterijumi za selekciju vesti su: aktuelnost, zna"aj, zanimljivost, vanost ljudi, do.adjaja koji "ine vst, detalji do.adjaja kao i (aktori koji pobudjuju ljudsku panju: neizvesnost, i"ekivanje.. Vest mora biti kratka jasna jednostavna re!inica. "id je prvi pasus u tekstu koji uvek mora da od.ovori na sledea pitanja: ko, ta, kad, .de, kako !. Anali0a i int rpr tacija ' staviti "injenicu u odredjenu perspektivu, odrediti raz. zna"enja ar.umentovati, izraziti stav stru"njaka, obezbediti (orum za izraavanje razli"iti$ stavova povodom iste in(ormacije. ;as mediji imaju obavezu da ponude kriti"ku analizu kako bi se mas kultura i sve uz nju unapredjivala. -. O<ra0o&anj i ,ocijali0acija ' masovni mediji neposredno uti"u u procesu socijalizacije, (ormalnom i ne(ormalnom obrazovanju 9/9#T2 ;7%-#O; !2#7H269 mo.u se razvrstati u tri osnovne kate.orije: &. Ko+nici%a i $om4re9enci%a 5azumevanje poruke moe biti ometeno predrasudama, ubedjenjima. Pa ko.nizacija i kompre$encija uti"u direktno na emocionalne reakcije publike. ). S'a!o!i i !re2no(ni (i('emi ;ediji lake (ormiraju nove ne.o to manjaju uspostavljenje dru.i$ stavova o pojednicu. 0. I1mene u 4ono.an%u #ontrola slobodno. vremena, (ormiranje mas-ukusa, ponaanje unutar porodice, politi"ko opredeljenje.

12. $4O3ODNO "#EME I MA$O"NI MEDIJI

&)

<bo. zadovoljavanja potrebe publike za zabavom masovni mediji su postali porobljiva"i njeno. slobodno. vremena. %lobodno vreme je onaj deo vremena kada se ne radi i ne ispunjavaju drutvene dunosti i ulo.e. ;o.ue .a je upotrebiti za samorealizaciju i du$ovno uzdizanje, ali veina ljudi svoje slobodno vreme iskoristi uz neki od mas-medija. pauzi izmedju (izi"ko. i intelektualno. rada ljudi ele da se opuste.

15. MA$O"NI MEDIJI I UKU$ PU34IKE Postoji 0 nivoa ukusa m. publike: &.visok ).prose"an 0.nizak Obzirom na to da masovna publika sadraje koji pruaju masovni mediji prati u slobodno vreme, ti sadraji se prila.odjavaju prose"nim, a "esto i najniim ukusima. 2z u.la stabilnosti drutva najbolji su oni sadraji koji izazivaju panju najire publike +ti .radjani se javljaju kao bira"i i kao potroa"i,. %adraji provociraju potroa"e da kupuju odredjenu robu. U$u( 4re2('a!#%a ni!o !re2no('i ne,e+a: $o%i mora 2a "u2e ar+umen'o!an. 16. UME%NO$% I KU4%U#A I MA$O"NI MEDIJI ;asovno drutvo je nastalo kroz proces urbanizacije, modernizacije i industralizacije, ali i razvoj najpre tampani$, a zatim i elektronski$ medija masovno. komuniciranja. ;asovne kulture ne bi bilo bez masovni$ medija, pre sve.a elektronski$, koji su doiveli buran razvoj tokom AA veka jer se pojam masovne kulture odnosi na pojave savremeno. prenoenja identi"ni$ i anolo.ni$ sadraja koji teku iz malobrojni$ izvora ka velikim masama primalaca, kao i (orme zabavne i zabavlja"ke delatnosti velike mase ljudi. !ajvaniji atribut masovne kulture je o4.'o(', to zna"i da njeni$ uticaja nije potedjen niko ko je izloen delovanju madija masovno. komuniciranja. ;asovna kultura nastaje i razvija se po klasi"nom modelu industrijske proizvodnje, pa ima na.laen robni karakter. <ato ona kontinuirano deluje na masovnu publiku iz dana u dan to opet podrazumeva da je poput bilo ko. proizvoda za iroku potronju-neori.inalno, stereotipno i standardizovano. prvim decenijama razvoja televizije veina masovni$ medija tj. sadraja na tv imala je nacionalni kulturni identitet i malo su bili prisutni sadraji inostrano. porekla. ;edjutim, masovna kultura doivljava svoju revitalizaciju. #roz stvaranje univerzalni$ kulturni$ obrazaca svim oblastima drutveno. ivota. Eirom planete .ledaju se isti (ilmovi, slua ista muzika, kupuju isti proizvodi. ;asovnu kulturu je mo.ue odrediti sa poredjenjem sa elitnom i narodnom kulturom. - #litna kultura nastaje kao svestno projektovani sistem du$ovne vrednosti koje su imanentne drutvenim elitama u odredjenom socijalno-istorijskom kontekstu. <a razliku od narodne kulture, elitna opstaje i u uslovima masovno. drutva, jer drutvene elite kontroliu mas. medije, obezbedjuju izvestan stepen njene ekskluzivnosti plasiranjem odredjeni$ kulturni$ vrednosti koje nisu namenjene najiroj potronji. - $arodna kultura % .lavni atribut narodne kulture jesu posebnost i samorodnost, nasuprot ekskluzivnosti elitne kulture. %amorodnost se izraava kroz nastajanje kulturni$ vrednosti unutar svakodnevno. socijalno. ivota odredjeno. enti??? 5e" je o usmenoj knjievnosti, pesmama i muzici, naivnom slikarstvu i vajarstvu, na"inu odevanja, i.rama. ;asovna kultura dobija .lobalni karakter jer mediji mas. komuniciranja stiu i do najudaljeniji$ krajeva sveta.

17. PEDA:O+KA KOMUNIKACIJA

&0

Ekola kao institucija je podvr.nuta normama svo. drutva i naseljena biima koja komuniciraju. Ona je zaduena da uspostavi planirane Ljezi"ke i.reM izmedju nastavnika i u"enika, jer je podvr.nuta instrumentalnom principu. Ekola odredjuje .ranice jezi"ki$ i.ara u svom prostoru posredstvom nastavni$ planova i pro.rama. !astavnik je privile.ovan komunikator, a poloaj u"enika je u.lavnom da bude primalac poruka, pa su oni podredjena strana. tim .ranicama planski se izvodi posebna vrsta komunikacije. Peda.oka komunikacija se izvodi u koli i ona je planirana, javna, verbalna, .rupna, neposredna i saznajna. Peda.oka komunikacija je predmet eksplicitno. u.ovora izmedju i.ra"a koji diktiraju kolske vlasti. Primena pravila viestruko je kontrolisana. !edozvoljene poteze nastavnika zabranjuju kolske vlasti i roditelji. !edozvoljene poteze u"enika brane nastavnici i roditelji. #omunikacioni "inovi u peda.okom komuniciranju su ozbiljni potezi u jezi"koj i.ri koji donose na.rade ili kazne. Ekola ima obavezu da podu"ava, da ubedi u"enike da usvoje drutvene vrednosti i norme, oblikuje li"nost u"enika. Ovi is$odi koje kola treba da ostvari se poklapaju sa tri vrste poteza u jezi"kim i.rama: &. D notati&ni i,ka0i ' u kojima se tvrdi da je neto ta"no ili po.reno pa se znanje s$vata kao koli"ina zapameni$, ta"ni$ in(ormacija ). P r=ormati&ni i,ka0i ' ovakve iskaze moe da daje samo komunikator koji je opte pri$vaen kao osoba sa autoritetom. 2nstitucija kole daje takav autoritet nastavniku. <bo. to.a peda.oka komunikacija uspostavlja nerecipro"an odnos izmedju subjekata i ponovo je daleko od i.re 0. Pr ,kripti&ni i,ka0i - ' njima se komuniciraju zapovesti, preporuke ili molbe. !ji$ov poiljalac je u poziciji ono.a koji neto trai ili zapoveda. 5etke su mo.unosti u kojima u"enici neto trae ili preporu"uju, a nikada ne smeju zapovedati. peda.okoj komunikaciji uspostavlja se tj. treba da se uspostavi ravnotea izmedju nastavnika i u"enika. O4.'e $ara$'eri('i$e 4e2a+o.$e $omuni$aci%e (u8 &. uobi"ajena je komunikacija eN catedra ). po na"inu zapo"injanja to je planiranja komunikacija sa ciljem da se neto nau"i 0. subjekti komunikacije su: nastavnik +komunikator, i u"enici +recipijenti,. 1. publika je relativno trajna, izmenljivo. je broja, personalno odredjena =. komunikator ima istaknutiju ulo.u od recipijenata, ali recipijent uti"e na sadraj i tok komunikacije. >. kao vrsta .rupno. komuniciranja, trans(ormie se u interpersonalno komuniciranje bez recipro"ne zamene ulo.a. F. subjekti su nej"ee suo"eni licem u lice, a na raspolo.anju im je spektar verbalni$ i neverbalni$ simbola J. odvija se u odredjenom prostoru i od.ovarajuem vremenu @reme je da se menja karakter komuniakcije izmedju u"enika i nastavnika jer dete )&. veka ima dve moderne karakteristike: &. uvebanu komunikaciju sa komunikatorom jer koristi medije ). dananji utean komunikator je samo onaj koji je neautoritativan i u simetri"nom odnosu sa primaocem poruke. #arakter i.re se mora promeniti jer se promenio i subjekat +primalac, odnosno u"enik.

18. MA$O"NI MEDIJI I O3#A/O"ANJE ;asovna komuniakcija pored in(ormisanja i zabave obavlja i (unkciju obrazovanja i samoobrazovanja publike. Ta (unkcija moe da se ostvari indirektno i planski, .de se direktno deluje na odredjene recepcijske kru.ove. Tei deo posla je da se izoluju nenamerni, neplanirani obraz. uticaji sredstva masovne komunikacije. Oni se deavaju svakodnevno. !ji$ ne mere ni istraiva"ke ustanove +osnovne pri masovnim medijima,, ni vlasti, ni sami korisnici. Pa se zato ovaj deo obrazovne ulo.e masovni$ medija ozna"ava kao uz.redni. Opte uverenje stru"njaka je da korienjem masovni$ medija velike populacije ljudi se neprekidno samoobrazuje. &. Sa1na%na $omuni$aci%a ' posredovna medijima odvija se slobodno i lako. ;esto i vreme bira primalac. 2n(ormacije su privla"ne i iskazane jasnim simbolima. One su o"i.ledne. ). Ve#i,ina o"ra1o!no+ u,in$a ' zavisi od predznanja koje poseduje primalac in(ormacija. Eto je vei obrazovni nivo publike mo.ue je o"ekivati vei obrazovni e(ekat mas-medija. ;edjutim, kao to se lako u"e, ove poruke se lako i zaboravljaju jer ne postoje nikakve (orme provere znanja. 0. O"ra1o!an%e u .irem (mi(#u ' zna"i i vaspitanje to zna"i da se posredstvom masovni$ medija moe sticati vrednosni sistem pojedinaca 1. E$(4er'ni !i2 o"ra1o!ne )un$ci%e ' masovni$ medija drutvo kontrolie. Obrazovni e(ekti se planiraju i proveravaju. To su pro.rami namenjeni manjoj ciljanoj .rupi. ;edije iz pro.rama ne mo.u da isklju"e ni ostale

&1

.rupacije primalaca, ali pro.ramska tema, vreme emitovanja prila.odjene su za laki prijem in(ormacija ciljanoj .rupi. =. E$(4er'ni me2i%i ' mas.komunikacije koriste se za tzv. obrazovanje na daljinu u onim zemljama u kojim socijalni .eo.ra(ski i ekonomski e(ekti ne dozvoljavaju or.anizaciju klasi"ni$ kola. -rutvo je podravalo i (inansiralo planiranu obrazovnu (unkciju medija u: a, (ormiranju porodice b, $umanizaciji odnosa medju polovima c, irenju ekoloke svesti >. Kn%i+e i nau,no*('ru,ni ,a(o4i(i ' imaju edukativnu (unkciju na prvom mestu to se ne sme zaboraviti. -rutvene (unkcije medija i komuniciranja su (unkcije in(ormisanja, obrazovanja i zabave masovne publike.

19. MA$O"NI MEDIJI U P#OPA:ANDNIM KAMPANJAMA I ODNO$IMA $A JA"NO+@U Paralelno sa razvojem mas. medija razvijali su se razli"iti vidovi manipulacije. 5e" je o speci(i"noj aktivnosti odredjeni$ drutveni$ subjekata kojim se u veoj ili manljoj meri, direktno ili indirektno, masovno distribuiranim porukama, na.ovara"ki uti"e na stavove .radjana. -ezin(ormacija, reklama i propa.anda su najneposredniji vidovi ispoljavanja manipulacija. -9<2!/O5;7H267 je naj.rublji oblik manipulacije i svodi se na obi"nu la. Te lai je svestan emiter, ali ne i primalac. Pod dezin(ormacijom se podrazumeva delovanje koje treba da navede odredjeno. primaoca koji treba da bude svesno zavaran to je povoljno za poiljaoca koji tu in(ormaciju predstavlja kao pouzdanu i proverenu. 59#87;7 2 P5OP7:7!-7 ' vrsta poruke koje se distribuiraju u masovnom komuniciranju, ali i skup aktivnosti "iji je krajnji cilj kupovina odredjeno. proizvoda +ili od.ovaraju delovanje u javnom ivotu,. 5eklami se pridaje ekonomsko zna"enje, a propa.andi politi"ko. Propa.anda je u A@ veku ozna"avala odredjene aktivnosti sa reli.iozno-personalnim ciljevima. !astala je &>)). .odine u verskom sukobu katoli"ke vere. Papa :r.ur &=. Pojam je re(ormisan tokom revolucije u /rancuskoj kao Kor.anizovano irenje neko. miljenja ili politi"ke doktrineL. Propa.andne poruke se od reklame razlikuju sloenou strukture. 2 reklama i propa.anda imaju dve (unkcije: in(ormativnu i persuazivnu, ali za razliku od reklame u kojoj su in(ormativno jez.ro poruke i vrednosti apel u njoj uo"ljivo razdvojeni. propa.andi persuazivni deo doslovan, a struktura poruke komplesan sloj in(ormacija. Propa.anda moe biti: politi"ka, ekonomska, kulturna, sportska. Propa.andnu kampanju bitno odredjuju subjekti kampanje. sadraju kampanje mo.u biti predstavljene li"nosti, proizvodi, ideje, ustanove, na"in realizacije kampanje i sam objekat kampanje odredjene ciljane .rupe u drutvu. !ajvanije (aze propa.andne kampanje su &. utvrdjivanje ciljeva ). istraivanje trita masovne publike 0. izbor medija masovno. komuniciranja 1. kreiranje propa.andni$ poruka =. analiza rezultata kampanje 5azlikujemo sledee kampanje: &. a.resivne i puzajue kampanje ). jednokratne i kontinuirane 0. kratkoro"ne i permanentne kammpanje 1. trenutne Propa.andne kampanje uti"u na stavove i socijalno ponaanje .radjana.

!;. +%AMPANI MEDIJI A KNJI:A

&=

Prva posredna te$nolo.ija je tampana te$nolo.ija. Obu$vata: knji.e, karikature, stripove, letke, plakate, novine, ma.azine. %vi oni imaju identi"nu medijsku strukturu koja se sastoji od: &. pisma ). materijala kojim se tampa 0. materijala na kojem se tampa 1. uredjaja kojim se tampa %a pojavom prvo. uredjaja za tampanje sredinom A@ veka :utenber.ove tamparske prese sa pokretnim slovima, zaokruene su sve te$nike i stvorena je mo.unost za razvoj tampe kao najstarije. medija masovne komunikacije. Etampani mediji spadaju u distributivne medije, i da bi se masovno dostavile moraju da se raznese. #nji.a je prvi tampani medij u istoriji ljudsko. drutva. !astaje povezivanjem i ukori"avanjem odredjeno. broja listova papira odredjeni$ dimenzija, u.lavnom standardizovano. (ormata. Etampa se u odredjenom tirau i u neo.rani"enom broju izdanja. 5elativno je vremenski trajna i prenosiva u prostoru, pa zbo. to.a poseduje sadraje za neo.rani"en broj recipijenata. Prema sadraju knji.e moemo podeliti na: &. reli.iozne ). umetni"ke 0. (ilozo(ske 1. nau"ne =. kolske >. te$ni"ke F. publicisti"ke J. knji.e za decu Etampanoj knjizi pret$odila je ruska pisana knji.a manu($ri4' +prete"e ukori"ene drvene plo"ice premazane voskom i per.amentom,. Pre :utenber.ovo. otkria knji.e su bile prava retkost, pisane su i prepisivane za drutvenu elitu i svetenstva. Prva tampana knji.a je *2*8267 +&1=)-&1==, A@2 veku knji.a postaje sve prisutnija u drutvenom ivotu. !ovo ubrzanje razvoja knji.e i ostali$ tampani$ medija doprinela je industrijska revolucija +bolja proizvodnja papira, tamparski$ presa, razvoj saobraaja i potanske slube, Poslednja (aza razvoja knji.e kao medija masovne komunikacije, za"eta krajem AA veka jeste O2P95 #!62:7. To je elektonska knji.a koja je zadrala samo pismo od tampani$ medija. P Protestantizam je omasovio knji.u stvorei povoljne drutveno-politi"ke okolnosti za razvoj tampano. medija.

!1. NO"INE I *A$OPI$I !ovine su najrasprostranjeniji i najdominantniji tampani medij komuniciranja. Ovaj pojam objedinjuje sve dnevne i periodi"ne tampane novine. Periodi"nist novina i promenljivost sadraja u njima dve su najzna"ajnije osobenosti koje novine "ine dru.a"ijim tampanim medijem masovno. komuniciranja od knji.a, plakata i letka. Prve novine pojavile su se po"etkom A@22 veka. *ile su mali$ dimenzija i "esto imale samo jedan list i nisu imale naslove ni o.lase. A@222, A2A i AA veku razvijaju se kao vano sredstvo in(ormisanja. Podsticaj razvoju novina dali su mno.i pronalasci medju kojima je i (oto.ra(ija koja je novinama uvela vizuelno-ikoni"ku dokumentovanost. po"etku je bio problem mali broj in(ormacija, dok je danas broj in(ormacija koji se nudi o.roman i samo >,F D ide u tampu. Prema dinamici nji$ovo. tampanja i izlaenja novine se dele na: - dnevne - periodi"ne - &ne!ne novine se tampaju svakodnevno ili =,> dana u sedmici i mo.u biti jutarnje i ve"ernje. 6utarnje novine su bile namenjene bo.atim slojevima drutva "iji su pripadnici mo.li da "itaju ne urei na posao. @e"ernje novnine su se prodavale siromanim "itaocima koji su tek posle naporno. dana u ve"ernjim "asovima mo.li da "itaju novine.

&>

- Perio2i,ne novine mo.u da budu sedmi"ne, petnaestodnevne, tromese"ne, a retko polu.odinje i .odinje. obi"ajeni nazivi za periodi"ne novine su ma.azin i "asopisi. zavisnosti od sadraja koji se plasiraju u novinama postoje: - in)orma'i!no*4o#i'i,$e * re!i%a#ne / $o%e (u namen%ene 1a!a!no% )un$ci%i * (4eci%a#i1o!ane no!ine !aj"ee su in(ormativno-politi"ke, dnevne novine, a revijalne i specijalizovane periodi"ne novine +specijalizovane imaju edukativnu (unkciju, !ovine se mo.u podeliti i na osnovu publike kojoj su namenjene i to na: &. Mu#'inaciona#ne / koje se tampaju na jednom jeziku za vie razli"iti$ nacija isto. jezi"ko. podru"ja ili na vie jezika za vie nacija ). Naciona#ne no!ine / tampaju se na jednom jeziku za pripadnike jedno. naroda 0. Lo$a#ne no!ine / nastaju da bi zadovoljile in(ormativne, rekreativne i obrazovne potrebe ljudi na manjoj teritoriji 57<82#9 2<;9-6 !O@2!7 2 7%OP2%7 1. Po ,poljanjim karakt ri,tikama - novine na naslovnoj strani isti"u najinteresantnije sadraje kako bi zainteresovali publikuQ ma.acin za naslovnu stranu obi"no ima lepu (oto.ra(iju u koluru. - ;a.azini su manje. (ormata od novina - #olor ' u ma.azinima ima kolora, a novine .a du.o nisu imale - #valitet $artije ide u prilo. ma.azinu - Tirai ma.azina manji od tiraa novina, jer su skuplji $utin,k >,adrBajn ra0lik ?( novinama ima vie vesti +ko, ta, .de, kad, kako,, a ma.azini ispituju da li zna o nekoj in(. %tavovi, razli"iti komentari - 7r$iviranje-ma.azini se due "uvaju od novina !!. FO%O:#AFIJA I KA#IKA%U#A Pr t 1a =oto'ra=ij j D........ /oto.ra(ija je beleenje prostora u deliu vremena. Ona je vuzuelni medij. !a njoj se nalazi bo.atstvo opisa i detalja i to oni$ koji se ne mo.u preneti pisanom .ovornom komunikacijom. Prvu (oto.ra(iju snimio je !iki(or !ils &J)>. .odine. <a po"etak savremene (oto.ra(ije smatra se -on 2stman &JJ&. .odine. &C&). .odine u upotrebu je ula (otokamera i bila j eosnovno sredstvo za (otoreportere irom sveta. !akon nje se javila kamera malo. (ormata koja je izum !emca 9rnesta 8ajke. #amera malo. (ormata oslobodila je (oto.ra(a i omo.uila mu da ne bude mno.o upadljiv dok snima. #onstruisanjem osetljivi$ objekata omo.ueno je (oto.ra(isanje u raznim situacijama bez upotrebe veta"ko. svela. #olor (oto.ra(ija postala je mo.ua tek &C0=. .odine. Prvi list koji je po"eo sa redovnim objavljivanjem (oto.ra(ija bio je !jujork tribun &JCF. .odine. %ve vei interes za (oto.ra(iju naveo je izdava"ku kompaniju T76; 2!# da &C0>. .odine pokrenu (oto "asopis 876/. 8aj( je podravao slike "asopisa koji su u to vreme postojali u 9n.leskoj i !ema"koj. Posle 22 %vetsko. rata javlja se proces PO875O2- koji proizvodi sliku odma$. #752#7T 57 Pitanje je bilo da li karikatura in(ormie, obavetava ili.... &arikatura +termin poti"e od italijanske re"i <caricare=- pretvoriti, preterati, ozna"ava zaotreno poentirani prikaz drutveni$ ili politi"ki$ a ponekad i privatni$ ili opte ljudski$ tema u.lavnom sredstvima .ra(ike. #arikatura je nastala u baroku ali se za$valjujui te$nikama tampa razvila tek u &C. veku u opti oblik izraavanja koji je poznat i kao umetni"ki medijum. esto je karikaturi pridodato i tekstualno objanjenje, krai dijalo. ili se pak niz karikatura nie $ronoloki kako bi pripovedale neku pri"u ili tok do.aRaja.azvila tek u &kontekstualna veza sa nekim aktuelnim do.aRajem "ini modernu karikaturu onim to ona jeste. Osnovna pretpostavka za karikaturu je zbo. to.a uvek neka odreRena drutvena "injenica, koja namernim preterivanjem razotkriva u svojoj protivre"nosti ili se optuuje- upravo karikira, "esto u sprezi sa $umorno-du$ovitom, podsmevajuom potkom, ponekad meRutim i !.

&F

ujedajui zlobno i sarkasti"no ali i sa stavom po.oRenosti i melan$oli"nosti. svakom slu"aju karikatura sadri osmiljen komentar teme koja se razmatra. %tvarno vreme procvata karikature bio je &C. vek. To je u.lavnom posledica liberalni$ politi"ki$ stremljenja i razvoja novinarstva.

!-. $%#IP Pojam stripa je u srpski jezik uveden doslovnim preuzimanjem en.leske re"i strip to zna"i pru.a jer ovaj tampani medij podrazumeva linearni niz kvadratia ili pravou.aonika sa ikoni"ko-verbalnim porukama. Prvi strip nije bio posebno tampani medij masovno. komuniciranja, ve samo jedan od ikoni"ko-verbalni$ sadraja posredovani$ novina. Prva strip pri"a tampana je &JC=. .odine u !jujorkom nedeljniku Sord-u. %trip se zvao KOo.anov prolazL. !akon to.a KGuti de"akL. #ao poseban tampani medij komuniciranja strip nastaje &C&&. .odine kada ;a. i -e( tampaju u svesci, ali kao dodatak novinama, a prva sveska tampana je nazavisno od novina i pojavljuje se &C)C. .odine u 1 boje i doivljava &0 izdanja. %trip-pri"a je u po"etku bila namenjena odraslim "itaocima novina, ali se sa razvojem stripa u svesci autori po"inju okretati mladjim .eneracijama i deci. %trip-pri"u uvek "ini odredjeni broj kvadrata ili pravou.aonika ' panela u kojima je ikoni"ki i verbalno data jedna sekvenca pri"e. %tandardni pristup podrazumeva ikoni"ku poruku, crte ili (oto.ra(iju i tzv. balone povrine u jednom panelu strelicom povezane sa likovima u kojima se nalazi verbalna poruka. stripu su prisutni svi planovi +detalj, krupni, srednji, total, ' onolika povrina koju optika kamere moe da prikae i rakursi poloaj kamere +normalni, .ornji, donji,. %tripovi su inspirisali pozorine predstave, balet, knji.e itd. 7nimirani crtani (ilm nastaje oivaljavanjem strip pri"a i nji$ovi$ junaka. Popularnost stripa je po"ela da opada sa pojavom video i.ara, jer su mno.i junaci stripa oivljeni u vizuelnom svetu.

!2. FI4M$KI JE/IK I FI4M$KI $PEK%AK4 /ilm je umetnost, ali i opti"ko-me$ani"ki proces. Prete"a (ilma j (oto.ra(ija. /oto.ra(ija je beleenje prizora u deliu vremena, a (ilm je beleenje niza prizora u nji$ovom vremenskom toku. /ilm kao medij masovne komunikacije postao je mo.u kada je krajem AA veka otkriven kinemato.ra( ' uredjaj koji je istovremeno bio i kamera i aparat za projekciju. Prvi zvu"ni (ilm K-ez peva"L +pevam?, prikazan je &C)F. .odine u !jujorku. !a osnovu sadraja (ilm se moe podeliti: &.dokumentarni (ilm ).(ilmski urnal +in(ormativni, 0.i.rani (ilm +per(ormativni, +komedija, drama, vestern, triler, istorijski, nau"no-(antasti"ni, akcioni, mjuzikl, 1.animirani kratki (ilm /28;%#2 %P9#T7#8 ' predstavlja razli"itim kreativnim postupcima i te$nikama, u toku snimanja i (ilmske montae, izvedenu ikoni"ko-auditivnu rekonstrukciju stvasnosti. -o.adjaj se interpretira u prostorno-vremenskoj ravni u kojoj .a je u realnom nivou nemo.ue sa.ledati. 9kspresivne mo.unosti (ilma de(inisane su kao speci(i"nim semioti"kim (oto.ramima? koji se naziva 69<2# /28;7. /oto.ram je osnovna jedinica pokreta, analo.na (onemi u usmenom .ovoru, a kadar u (ilmskom jeziku predstavlja ekvivalent re"i, scena-sinta.mi, a sekvenca-re"enica. 1. &'('R ' je ono to se vidi i "uje u nepredvidnom "inu snimanja, od uklju"ivanja do isklju"ivanja kamere. @ie kadrova o(ormljuje scenu, vie scena-sekvencu, a niz sekvenci kratkometrani i du.ometrani (ilm. #adar je odredjen prostorno +svim to se vidi u kadru, i vremenski +svim deavanjima u jedinici vremena u kadru,. prvom slu"aju re" je o okviru kadra, a u dru.om o vremenskom trajanju kadra, "iji zbir rezultira (ilmskim prostorom i (ilmskim vremenom.

&J

#adrovi mo.u biti: - stati"ni ili dimani"ni - kratki ili du. - subjektivni +vidjeni okom nekom od likova u (ilm, - objektivni +realisti"ki, - neutralni +vidjeni okom kamere, - autorski 2. daljenou kamere od objekta de(inie se )*"+,&* -"'$ koji moe biti: - detalj +oko na licu "oveka, - krupni plan +lice "oveka, - srednji plan +(i.ura "oveka, - ameriken +(i.ura "oveka, prese"ena ne.de oko kolena, sa deliem okolno. prostora, - total - veliki prostor sa ili bez (i.ure u njemu 3. Poloaj kamere u odnosu na objekat odredjuje U.'/ ,$*+'$0' - .ornji rakus ' pti"ja perspektiva - srednji +$orizontalni rakus, ' (rontalna perspektiva - donji rakus ' ablja perspektiva #amera moe biti nepokretna, a objekat pokretan i obrnuto. pokretu mo.u biti i kamera i objekat. Postoje dva osnovna kretanja kamere: panorama ili venk i vonja ili (ar. 9kspresivne mo.unosti (ilmsko. jezika "ine kretanje unutar kadra +normalno, brzo, usporena, i kompozicija kadra +normalna, vertikalna, dija.olna,. !aj"ee stilske (i.ure u (ilmskom jeziku su: - elipsa - (lebek - metonimija - Elipti1kom k,pr ,ijom izostavljaju se sadraji (ilma koje .ledalac tokom recepcije podrazumeva. #lasi"ni primer elipse je kada osoba u prvom kadru stavlja no.u na prvu stepenicu, a ve u narednom kadru je na vr$u stepenica. - Fl < k se postie interakcijom dva ili vie vremena u radnji (ilma: sadanje, prolo, budue. ;o.u biti: objektivni +sadanjost, prolost, i objektivni +sadanjost kao neko dr.vreme, - M tonimija ' postie se zamenom jedno. prizora dru.im koji je u lo.i"koj vezi sa pret$odnim, ali cilj je da se estetski izrazi na dru.i na"in. %ve stilske (i.ure postiu se sistemom kodiranja, ali i interpunkcijom (ilmsko. jezika otamnjenje ili zatamnjenje kadra, rezovi i pretapanje kadrova. /ilmski spektakl sutinski se razlikuje od tv spektakla. !5. NA*IN DE4O"ANJA FI4MA /ilm an.auje ceo "ulni aparat .ledaoca +u 6apanu su pokuali da an.auju i "ulo mirisa, putajui odredjene mirise tokom projekcije (ilma, Tokom .ledanja (ilma dolazi do deasimilacije li"nosti. :ledalac se oputa i dolazi do: &. i2en'i)i$aci%e: sa junakom ). 4ro%e$ci%e: .ledalac prenosi na (ilmsko. junaka svoje stra$ove, komplekse i o"ekuje od nje.a da i$ rei Posle od.ledano. (ilma u bioskopu dolazi do komunikacije tj. raz.ovora o (ilmu zato to se u bioskopu ne boravi samostalno ve sa nekim Katar0a-pro"ienje nakon .ledanja (ilma.

!6. $PECIFI*NO$% #ADIO I/#A/A 5adio je prvi elektronski medij masovne komunikacije. !astaje po"etkom AA veka.

&C

5adio kao medij u svojoj strukturi sadri veta"ka, te$ni"ka sredstva +uredjaje i prirodnu sredinu +vazdu$-vetar, posredstvom koji$ se transemituje auditivne poruke trans(ormisane u elektroma.netne talase. !je.ovu ra"lanjenu medijsku strukturu "ine: &. studio ). studijska te$nika 0. odailja"-predajniik 1. odailja"ka antena-predajni"ka antena =. prijemna antena koja prima elektroma.netne talase i pretara i$ u slabe struje visoke (rekvencije >. radio prijemnik 0.novembra &C)B. .odine u Pitsbur.u-prva radio stanica. Primat u masovnoj komunikaciji radio je o"uvao sve do kraja =B-i$ .odina do pojave televizije. 5adio iziskuje najmanje materijalni$ sredstava. <a emitovanje radio pro.rama potrebno je &B puta manje sredstava uloiti u te$ni"ko-te$noloku in(rastrukturu ne.o u pokretanje televizijsko. pro.rama. Prenos radija u odnosu na ostale medije masovno. komuniciranja jeste brzina u posredovanju do.adjaja ' direktna uklju"enja u pro.ram sa lica mesta. - Povratna in(ormacija se ostvaruje kontakt emisijama. - 5adio je isklju"ivo autiditni m dij. %truktura svako. radio pro.rama, kao zaokruene auditivne celine: zasniva se na .ovoru, muzici, zvu"nim e(ektima, tiini i ritmu. - :ovor u radio emisijama determinisan je osobenostima .lasa .ovornika, .ramati"kom strukturom. - strukturi svako. radio pro.rama najveim ili pretenim delom u"estvuje muzika. - <vu"ni e(ekti u radio pro.ramima podrazumevaju svaki auditivni neverbalni znak ili skup koji u$om mo.u da se percepiraju. - Tiina je apsolutna suprotnost zvuku, ona u radio pro.ramu ima uvek neko zna"enje bilo da je re" o .reci, namernoj pauzi ili delu zvu"no. e(ekta. - 5itam je rezultanta interakcijske zavisnosti svi$ nazna"eni$ elemenata, strukture radio pro.rama, .ovora, muzike, zvu"ni$ e(ekata i tiine. 5adio je prvenstveno distributivni, a tek potom in(ormativni ili edukativni medij. %ve radio emisije mo.u se podeliti u 1 .rupe: &. in(ormativne ). edukativne 0. zabavne 1. muzi"ke

!7. %E4E"I/IJKI $PEK%AK4 I $%"A#NO$% Televizija je audio-vizuelni medij koji je razvijen po"etkom AA veka. Prvi redovan televizijski pro.ram po"inje da se emituje &C0>. .odine +**H u 9n.leskoj,. Televizija je jedini mas-medij koji raspolae te$ni"ko-te$noloko determinisanom mo.unou da u svojoj punoi audio-vizuelno. simboli"ko. spektra u realnom vremenu posreduje milionima .ledalaca do.adjaje u toku. Ovaj masovni medij razvio se kao radiodi(uzna televizija zbo. kon(i.uracije terena i nemo.unosti da se audiovizuelni si.nal transmituje elektroma.netnim talasima, nastale su i prve kablovske televizije, pa zatim i satelitske. #rajem AA veka televizije je u te$ni"ko-te$nolokom smislu ula u svoju najnoviju di.italnu razvojnu (azu. Proizvode se tzv. telekompjuteri ili S9*T@ koji su istovremeno televizijski prijemnici i personalni ra"unari. Posredstvom televizije unutar televizijsko. spektakla, .ledalac postaje u"esnik direktno prenoeni$ do.adjaja iz stvarnosti preobraeni$ u televizijsku stvarnost. televizijskom emitovanju postoji mo.unost prenosa do.adjaja sa vie kamera. 5editelj .leda ta koja kamera snima i treba da odlu"i koja e se kamera uklju"iti u direktan prenos. T@ spektakl ima nekokoliko (unkcija: &.in(ormie nas-jer je direktan prenos ).emocionalno nas uklju"uje ' izborom neki$ detalja i simbola

)B

0.moe da evocira iz svesti neke uspomene 1.ima katarzi"ku mo-mo proirenja Prema tome, televizijski spektakl je autenti"na televizijska prezentacija odredjeno. do.adjaja u direktnom prenosu, nastala oblikovanjem poruke koja u svojoj strukturi sadri (akto.ra(ski predloak stvarnosti, ali i subjektivnu, razli"itim motivima motivisanu, rediteljsku +umetni"ki, interpretaciju zbivanja u toku koje se u realnom vremenu posreduje televizijom, tj. za posledice ima televizijsko udvajanje stvarnosti. Televizijski spektakl predstavlja najvaniji i nezaobilazni deo tv pro.rama. Tv kao mas-medij ne bi uopte mo.la da opstane bez spektakla kao sebi imanentne (orme za prezentaciju stvarnosti njenim direktnim prenoenjem. <bo. to.a televizijski spektakl moe da se odredi kao a4(o#u'na 'e#e!i1i%a. T@ pro.ram "ini: &.direktni prenos sa tv spektakla ).snimljene emisije 0.teletekst 1.(ilmovi -irektnim prenosom naj"ee se posreduju: &.vesti ).tok-ou emisije 0.razonodni i raznoliki javni do.adjaji i mani(estacije %nimljene emisije, u anrovskom smislu mo.u se .rupisati u: &.serijale ).serije 0.tv drame 1.tv (ilmove =.dokumentarne reportae >.muzi"ko video klipove F.propa.andne spotove Teletekst se pojavljuje u dva vida: na posebnim i televizijskim nalalima kroz kontinuirano emitovanje skupova verbalnim pisani$ poruka i kao titlovani tekst na dnu ili na vr$u ekrana. T@ serije: tematika im je uvek jasno odredjena, emituju se po utvrdjenom rasporedu +jednom nedeljno,. %erijal je televizijski anr, sa pri"om iz ivota koji se emituje svakodnevno i beskona"no traje, serijali predstavljaju klasi"an televizijski "in. *itan deo strukture televizijski$ pro.rama predstavljaju tzv televizijske i.re-kvizovi. Televizijska slika je mozaik veliko. broja sitni$ svetlei$ ta"kica. Eto je vie ta"kica na ekranu, slika je bolja. Televizija kao i radio moe da bude: - javni servis - komercijalni servis 5azlika je u tome ko i$ (inansira. 6avni servis (inansira drava. On ne bi trebalo da se bori za .ledanost ve da ponudi neke visokodrutvene obrazovne emisije. #omercijalne televizije su privatno osnovane i same sebe (inasiraju. !8 NA*IN DE4O"ANJA %E4E"I/IJE Televizija uti"e na individualni i socijalni ivot i na ponaanje ljudi. !e zaboravljajui ni u jednom trenutku (unkciju televizije i edukativnu (unkciju za ovaj medij. <bo. nje.ove superiornosti u masovnoj komunikaciji sa empirijski potvrdjenom si.urnou, moe se rei da je od trenutka zauzimanja centralno. mesta u privatnom ivotu ljudi postalo i ostalo predmet politi"ke ili komercijalne +zlo,upotrebe. !9. DI:I%A4NA $#ED$%"A /A KOMUNICI#ANJE

)&

-i.italni mediji na nov na"in kodiraju bo.ato nasledje jezika istraivanje medija koji im pret$ode. Od tampani$ preuzimaju i adaptiraju oblike literarno. i novinsko. istraivanja. %voje dokumentarne, i.rane i animirane video zapise pokazuju po (ormulama (ilma i televizije. -i.italni zvuk sadri sve elemente radio(onske produkcije. Tekst, .ra(ika, animacije, muzika, prezentacija, i.re ' oblikuju se tako da ne premae kapacitet neko. od uobi"ajeni$ nosa"a, odnosno tako da i$ je lako preuzeti sa interneta. -i.italni tekst izradjen je po svim pravilima .ra(i"ko. dizajna, ali tako da od.ovara prezentaciji na kompjuterskom ekranu. #oristi se u okvirima kompleksniji$ di.italni$ medija +Teb stranica, o(( line prezentacije i i.re, ali i samostalno u (ormi npr. elektronski$ knji.a. -i.italna slika koristi sve elemente jezika istraivanja klasi"ni$ vizuelni$ umetnosti. K5enderovanaL slika predstavlja naro"it oblik di.italno. trodimenzionalno. modelovanja objekta koji se smeta u di.italnom prostoru, a zatim belee kamerom iz lako izmenljivi$ planova i u.lova. -i.italna slika moe nastati na pret$odno na"injenom di.italnom, vizuelnom so(tveru. ovu svr$u se koriste mno.obrojni so(tverski alati koji omo.uavaju potpuno novu vizuelnu korekciju. -i.italno pokretna slika sposobna da kreira ubedljivi virtuelni svet, pa je osnova mno.i$ (ilmski$ i televizijski$ trikova i e(ekata. -i.italni zvuk ' obrada zvuka di.italnim alatima svakodnevno olakava tonsku montau u radio(onskoj i dru.oj medijskoj produkciji. -i.italni zvuk moe predstavljati kombinovanje i intervenciju na zvu"nim semplovima?, ali se moe kreirati od isklju"ivo kompjuterski$ sintetizovani$ zvi"ni$ oznaka. /O5;9 P59<9!T7H269 - O== lin multim dia +enciklopedija, katalo., su povezani sistemi tekstovni$, zvu"ni$, slikovni$ i vedeo materijala koji omo.uavaju e(ikasno kretanje kroz sadraj. - On lin multim dia ' internet predstavlja kompletno umreenu ivu .radju sa"injenu od nepobrojivo mno.o multimedijalni$ elemenata, od mnotva nje.ovi$ servisa. ;asovnom komuniciranju pripadaju samo Teb (orumi i neke vrste elektronske pote - Cord Dod D < se sastoji od niza (ajlova koji (ormiraju sajtove - Int rn t je najpre preteno plasirao tekstove, a kasnije se brzina pristupa podacima poveala, pa je uklju"io u svoj jezik izraavanja i razli"ite virtuelne sadraje - Int rakti&n i'r ' jezik izraavanja predstavlja kompleksni kod koji podrazumeva narativnu strukturu +zaplet, junaci, epizode, rasplet, mo.unost vie razli"iti$ zavretaka,, en.ine +o.rani"ena zadata pravila i.re,.

-;. KOMPJU%E#KA M#EEA I NJENE FUNKCIJE #ompjuterska mrea je novi i znatno dru.a"iji medij u odnosu na sve dotadanje posrednike u komunikaciji. Prvi kompjuter i prva kompjuterska mrea su nastali u vojne potrebe. &C1>. .odije je konstruisan i proizveden prvi kompjuter 9!27#. #ada je samo jedan kompjuter posrednik u komuniciranju nije re" o novom obliku komunikacije, ne.o o novom te$ni"ko-te$nolokom sredstvu koje se kao posrednik moe upotrebiti u klasi"nim oblicima komuniciranja intrapersonalnom ili interpersonalnom. #ao vreme nastanka prve kompjuterske mree moe se uzeti period od &C>F-&CF& .odine. Od najvee venosti za kona"no te$ni"ko-te$noloko kon(i.urisanje novo. medija bio je pronazak i primena THPU2P protokola. !aime da bi se ra"unari medjusobno povezivali nije dovoljno da se medju njima stvori samo (izi"ka veza, ve je neop$odno pro.ramski de(inisati skup pravila ili osnovu koja obavlja prenos in(ormacije unutar i posredstvom mree. Kompjut r,ka mr Ba "ini o.rani"eni i neo.rani"eni broj razli"iti$ (izi"ki$ kanala +kabl, radio talasi, medusobno povezani$ kompjutera "ija se te$ni"ko-pro.ramska kompatibilnost i sin$ronizovani rad obezbedjuje protokolima. Ovaj medij omo.uava sin$ronu ili asin$ronu razmenu vizuelno-auditivni$ i audio-vizuelni$ poruka kompjutera koji su u mrei i to: &.;o.unost korienja svi$ baza podataka koje se nalaze u memorijama kompjutera klju"eni$ u mreu. Po kriterijumu dostupnosti datoteke mo.u da se podela na: javne, komercijalne i zatvorene. ).-ru.i nivo komuniciranja posredstvom ra"unarske mree jeste elektronska pota +e-mail, putem koje korisnik moe da razmeni vizuelne, auditivne, audiovezuelne poruke komunikacionom partneru na bilo kojoj ta"ki na planeti 0.;rene kon(erencije +(orumi, ' or.anizuju se po odredjenim oblastima, problemima, pitanjima, interesovanjima.

))

zavisnosti od broja i karakteristika korisnika kompjuterske mree, unutar novo. medija mo.u se prepoznati: a, lokalne mree b, .lobalne mree c, .lobalni sistem ra"unarski$ mrea-internet a, lokalna mrea je sastavljena od utvrdjeno. broja kompjutera. ;oe da bude javna i interna. b, .lobalnu ra"unarsku mreu "ini neo.rani"eni broj medjusobno povezani$ pojedina"ni$ kompjutera i lokalni$ ra"unarski$ mrea. c, sve .lobalne i lokalne medjusobno povezane mree "ine internet %vi servisi na internetu dele se na: - osnovne - javne - komercijalne - servise za pretraivanje - si.urnosne servise Postoje mailin. liste preko koji$ se elektronska pota alje .rupi ljudi sli"ni$ interesovanja sa mo.unou razmene poruka unutar isto. korisni"ko. kru.a. %ervis u, r, n tDork n D, omo.uava da emitovanu poruku unutar odredjene diskusione .rupe i lanaca diskusije prime svi korisnici mree i ako ele odma$ ili kasnije od.ovore na nju. !ajkorieniji servis interneta je Torld Tide Teb. %utina ovo. servisa je mo.unost korienja neo.rani"eno. broja mreno povezani$ dokumenata. To je za sada jedini multimedijski servis koji korisniku nudi tekstove, zvuk, video zapise i audiovizuelne sadraje.

-1. "I#%UE4NO KOMUNICI#ANJE I "I#%UE4NE I:#E @irtuelno komuniciranje predstavlja potpuno novi oblik komunikacione prakse u odnosu na ve postojee i podrazumeva kompjutersku pismenost korisnika, odnosno u"enika +subjekta, virtuelno. komuniciranja. 2zraz Kvirtuelna stvarnostL predstavlja oksimoron i moe se prevesti kao snana i jaka prividnost, odnosno prividna stvarnost. 2majui u vidu razvoj medija zasnovani$ na in(ormati"koj te$nolo.iji, -enis ;ek #vejl iznosi tezu da e KinstitucijalneL razlike izmedju masovno. komuniciranja kao i privatno. i javno. komuniciranja nestati. *rodevijk i @an #am uo"avaju "etiri obrasca protoka in(ormacija: &. Alokucija +.ovor, ' predstavlja istovremeno prenoenje centralno konstituisane ponude in(ormacija nemenjene neposrednoj panji .rupe ili neo.rani"eno. mnotva recipijenata. 5e" je o jednosmernoj distribuciji in(ormacija sa relativno malom i zanemarljivom povratnom in(ormacijom. ). # 'i,tracija ' predstavlja dru.i mo.ui obrazac protoka in(ormacija koji se zasniva na skladitenju in(ormacija u jednom centru. Hentar ima neo.rani"enu kontrolu nad njima a delom su dostupne pojedina"nim korisnicima na osnovu posebno. za$teva. ovaj obrazac protoka in(ormacija spada: re.istrovanje tele(onski$ poziva, sadraja tele(onski$ raz.ovora, praenje medijski$ pre(erencija ljudi, tzv. piplmetima radi utvrdjivanja veli"ine masovne publike ili naplaivanja medijski$ uslu.a. 0. Kon,ultacija ' selektivno povla"enje in(ormacija centralne zali$e +biblioteke svi$ pojedina"ni$ tampani$ medija, banka podataka, komjuterski$ diskova i sl, od strane pojedinca 1. Kon& r0acija ' predstavlja individualnu razmenu in(ormacija u interpersonalnom komuniciranju ' elektronskom potom, "etovanjem ili razmenu poruka izmedju or.anizacija i institucija. *rodevijk i @an #am zapaaju da klasi"ni masovni mediji ne.uju prvenstveno alokuciju kao obrazac protoka in(ormacija, dok se u novom mediju teite pomera ka konsultaciji i konverzaciji. Posredstvom kompjuterske mree, moe da komunicira svako, bilo kad i bilo .de. %utina ovo. oblika komunikacije je u ukidanju razlike izmedju svi$ klasi"ni$ oblika komunikacione prakse, najpre interpersonalno. i masovno. komuniciranja. ;edij, u ovom slu"aju kompjuterska mrea, vie nije (aktor razdvajanja komunikacioni$ centara i mase recipijenata, ne.o ta"ka ravnotee neo.rani"eno. broja emitera ' recipijenata ili recipijenata ' emitera. !ovi oblik komuniciranja predstavlja razmenu poruka posredstvom kompjuterske mree izmedju dva, vie ili nao.rani"eno. broja ljudi sa me.unosu recipro"ne zamene ulo.a emitera i recipijenata u realnom vremenu ili

)0

asin$rono, "ime se ponitava veliki deo razlika izmedju klasi"ni$ oblika komunikacione prakse, prvenstveno interpersonalno. i masovno. komuniciranja.

-!. INDU$%#IJA /A3A"E I MA$O"NA KU4%U#A Osnovni mediji su ulo.u zabavlja"a o.romne publike najkasnije razvili. To je i razumljivo jer su dva najpo.odnija medija za taj posao radio i televizija bili poslednji u nizu te$ni"ki$ inovacija. ovekova potreba za raznim vrstama zabave kao du$ovne rekreacije je prirodna. !eki antropolozi smatraju da ta potreba proisti"e iz posebne vrste na.ona koji zovu 7:O!. ;asovnu medijsku zabavu podravaju i mediji i nji$ova publika. %a drutveno. stanovita, masovna zabava donosi odredjene koristi. Ona du$ovno relaksira ljude od koji$ se o"ekuje da ve naredno. dana budu raspoloene za izvravanje drutveni$ i poslovni$ ulo.a. z raz.aljujue zabavne poruke deava se i bekstvo od stvarnosti koja obi"no donosi bri.e, nezadovoljstva, traume. Ta"no je da se ovom putem ne moe reiti nijena stvarna tekoa. 7li za odravanje .rupni$ i drutveni$ veza povoljna je okolnost to se ljudi barem za tenutak rastereta napetosti i nervoze. %redstva masovni$ komunikacija takodje rado pri$vataju ulo.u zabavlja"a. 7ko je dobro ispune imaju nesumnjive dobiti. ;edijska zabava obi"no nema visoke umetni"ke domete i kriterijume. Ona se upravlja prema ukusu masovne publike, a nje.a zadovoljiti nije teak ni (inansijski ni stvarala"ki podu$vat. ovek svakako ima mno.o ire mo.unosti da se zabavi ne.o to je izla.anje dolovanju masovni$ medija. On moe pokuati da je sam or.anizuje, da neposredno u"estvuje ili da neposredno posmatra mnotvo zabavni$ aktivnosti. 7li tu je mo.unost da se or.anizuju direktni prenosi ili snimanja svi$ vrsta i.ara i takmi"enja- sve to publika voli i zbo. ovakvi$ ponuda publika redje ide u bioskop, pozorite. *a zbo. zadovoljenja potreba publike za zabavom, masovni mediji su postali opasni porobljiva"i njeno. slobodno. vremena. Podaci pokazuju da je veim stepenom razvijenosti masovni$ medija u nekom drutvu, vee i prose"no vreme izla.anja nji$ovim porukama. zemljama sa najveom ponudom, prosek izloenosti je preko 0 sata dnevno. 6edno vreme bili su zapaeni na.ovetaji zasienosti publike medijskom zabavom. 2 taman kada se mo.lo desiti da se slobodno vreme spasi od navale masovni$ medija sti.ao je novi udar: u nji$ovom carstvu su se pojavila nova sredstva sa novim ponudama ' satelitska televizija, kablovska televizija.. !eke televizije se opredeljuju samo za jednu vrstu sadraja +(ilm, sport, muziku, porno.ra(iju itd.,

--. EFEK%I MA$O"NIF MEDIJA A I/MENE U PONA+ANJU !ajvei deo ljudski$ reakcija +ponaanja, zavisi od stava. %tav kontrolie, menja ili spre"ava odredjeni na"in ponaanja. Postoje bazi"ni i privremeni stavovi. - -a1i,ni ('a!o!i usmeravaju reakcije na klju"ne vrednosti i do.adjaje u ivotu, a sti"u se u procesu socijalizacije. $ta& je psi$oloko stanje spremnosti na odredjenu vrstu akcije izazvanu spoljnim uticajima. - Pri!remeni ('a!o!i stimuliu reakcije na svakodnevne povode. *azi"ni stavovi se menjaju retko i sporo, a privremeni "esto i brzo. ;asovni mediji uti"u na ponaanje ljudi jedino ako uti"u na stvaranje ili promenu stavova. ;asovni mediji se ubrajaju u (aktore od koji$ zavisi ponaanje ljudi: oni doprinose oblikokovanju u saznajne komponente stava. ;entalna predstava "oveka o svetu koji .a okruuje, o (izi"koj i socijalnoj okolini. !ajveim delom je iz.radjena na porukama primljenim u masovnoj komunikaciji. %lika stvarnosti se obi"no pojednostavljuje. !a osnovu pojednostavljene slike sveta nastaju dve vrste pojednostavljeni$, ali veoma "vrsti$ stavova: &. %tereotip ). Predrasuda 1. $t r otip je stav u kome se po izboru nje.ovo. tvorca uzima u obzir samo manji broj bitni$ odluka neke pojave iz socijalno. i (izi"ko. okruenja. On pospeuje komunikaciju ako njeni u"esnici dele isti ili sli"an stereotip +npr. 9n.lezi su kruti i $ladni,. !. Pr dra,uda je "vrst, .otovo bazi"an stav, koji ima snanu emocionalnu komponentu. <bo. to.a je ponaanje pod dejstvom predrasuda jednosmerno i odlu"no. Predrasude se teko menjaju, jer spre"avaju dotok "injenica koje im ne idu u prilo..

)1

-u$ vremena, kultura i pripadanje odredjenoj .rupi suavaju slobodu ponaanja pojedinca. ;odeli ponaanja u"e se u procesu socijalizacije. ;asovni medji su postali vaan "inilac procesa socijalizacije i zbo. to.a vode ra"una da u svom radu prezentuju samo drutveno poeljne modele ponaanja. ;edjutim, svi ti uticaji ne mo.u da nateraju ljude na jednoobrazno ponaanje. #oliko e masovni mediji da uti"u na promene ponaanja zavisi od otpornossti ranije stvoreni$ stavova. ;ediji najlake menjaju stavove mladi$. -2. U%ICAJ MA$O"NIF MEDIJA NA $OCIJA4I/ACIJU I O3#A/O"ANJE :ranice i modeli Knormalno. ponaanjaL u"e se i usvajaju u procesu socijalizacije. :lavni akteri socijalizacije li"nosti su porodica, kola, crkva i primarne .rupe u koje se stupa +vrnjaci, kole.a,. 7li velika ekspanzija sredstava masovni$ komunikacija uplela je i nji$ u proces socijalizacije. %ocijalizacija savremeno. "oveka odvija se uz dejstvo i prisustvo masovni$ medija. #ontrolori masovni$ medija svesni su te "injenice. <ato se paljivo biraju i pro.ramiraju poruke medija uopte, a za mlade posebno. Obaveza ovi$ sredstava je da potuju javni moral. %vako drutvo odslikava svoj najlepi lik kroz masovne medije i o"ekuje da novi narataji kotiraju ve ustaljene modele ponaanja. Od masovni$ medija se trai da zadovolje potrebu publike za samoobrazovanjem. Ta (unkcija se moe posmetrati u dva nivoa. ;o.u se razlikovati: - uz.redna ili implicitna obrazovna (unkcija - planska ili eksplicitna obrazovna (unkcija %aznajna komunikacija posredovana medijima odvija se slobodno i lako. @reme i mesto bira primalac. 2n(ormacije su o"i.ledne posebno na televiziji. @eli"ina obrazovno. u"inka jedne iste poruke zavisi od predznanja kojim raspolae primalac in(ormacija. @aan stimulator u"enja iz medija jeste zainteresovanost primalaca in(ormacija. Ona je ovde za razliku od kole za.arantovana, zbo. slobode izbora izla.anju ili ne izla.anju di(uziji in(ormacija. 9ksplicitni vid obrazovne (unkcije masovni$ medija drutvo podupire i kontrolie. Obrazovni e(ekti u ovom vidu nji$ovo. rada se planiraju i proveravaju. Prosvetne vlasti su uklju"ene u or.anizovanje i sprovodjenje obrazovni$ pro.rama koji su sa"injeni po meri drutveni$ potreba. <a postizanje nemeravani$ e(ekata brinu obrazovne redakcije. 9ksplicitna obrazovna (unkcija prati i uzrast publike, od predkolsko. do visoko. obrazovanja. ;o.unost drutveno-korisne ulo.e prvo je otkrivena kod radija. %ada je televizija najvie u upotrebi diseminator predavanja i eksperimenata mno.obrojnim udaljenim i slabo opremljenim kolama. 2 razvijene i nerazvijene zemlje koriste masovne medije da planski iskorene ostatke nepismenosti i da izvedu masovnu edukaciju stanovnitva po mno.im pitanjima. -5 U%ICAJ MA$O"NIF MEDIJA NA DECU -eca sa"injavaju najmladju i vrlo osetljivu skupinu primalaca poruka masovne komunikacije. masovni$ medija na decu ne.o na odrasle su: - nepostojanje selektivni$ me$anizama - imitacija modela ponaanja - neiz.radjenost bazi"ni$ stavova - nepoznavanje svi$ kodova koje koriste mediji zroci vee. uticaja

Poruke masovne komunikacije namenjene deci imaju posebnu (ormu i sadrinu. One treba da i$ postupno uvedu u svet odrasli$. <ato se za oblikovanje poruka najvie koriste znaci sa denotativnim zna"enjem, jednostavan .ovor, likovni simboli, lutkarske predstave, crtani (ilm.. Osnovno pravilo za odredjivanje (orme i sadrine medijske poruke za decu jeste nji$ov razvojni nivo. Od rizika da prezentuju nepri$vatljive modele ponaanja masovni mediji se brane na dva na"ina: - unapred najavljuju sadraje nepo.odne za decu - emituju se kada taj uzrast nije u sastavu publike ;edjutim, pored svi$ or.anizovani$ mera drutava da spre"e potencijalno loe uticaje medija na decu, .lavni (ilter i preusmeriva" nji$ovo. dejstva ostaje na"in ivota deteta u porodici.

)=

-6. NA$I4JE U MA$O"NIM MEDIJIMA !asilje ozna"ava odredjenu primenu sile, odnosno surovo postupanje protiv volje i stava ono.a prema kome se ono primenjuje. Predstavlja oblik drutveno. ponaanja. Prikazivanjem nasilja u sadrajima masovno. komuniciranja kod publike izaziva navikavanje na ubistva, zlo"ine, ne$umana ponaanja. !asilje prerasta u predmet razonode i zabave bez ikakvi$ emotivni$ reakcija. ;erenja su pokazala da od -ru.o. svetsko. rata postoji ravnomerno opadanje koli"ine nasilja. <emlja sa najveim brojem scena nasilja u stranom pro.ramu koji se na televiziji prikazuje jeste !ema"ka +J,> scena nasilja na sat, to je 0 puta vie ne.o u *ritaniji. (ilmskom, video ili tv pro.ramu, scena silovanja ili mu"enja moe biti prikazana kao uasan "in ili kao sjajna zabava. javnim debatama o prikazivanju nasilja "esto se pominje da nam ti prizori Kotupljuju "ulaL. Tvrdi se da zbo. izla.anja nasilju u umetni"kim (ormama otvrdnemo na nasilje u stvarnosti. 2ma dokaza da sve vei broj ljudi po"inje da se plai razvija povien, a moda i neopravdan oseaj za opasnost koja vreba u spoljnem svetu. Pejn /end bavio se vezom izmedju .ledanja (ilmova i kriminala kod maloletnika. 2ako nije ustanovljena nikakva veza, ove studije nisu razbile opti stra$ da mediji kvare omladinu. 7li oponaanje .rubo. i buntovni"ko. ponaanja ;arlona *randa u (ilmu K-ivlji u srcuL smatralo se kao dovoljan dokaz kako sadraj masovni$ medija podsti"e publiku na prestupnitvo i nasilje. !eke studije ukazuju na to da se stepen a.resivno. ponaanja moe predvideti ako se zna koje su televizijske pro.rame .ledali kao deca. ;edjutim, ne treba izostaviti i sklonosti samo. deteta i sredinu u kojoj raste. -7. KI* I +UND U MA$O"NIM MEDIJIMA GHI VWXYZ[W ZX\]^_ [Z`W Z a_bcW-[Z` de]cfgWhYiW [j\]ekZiWYbZ_ XW\]b_ XW ZfgZbf[] [_Yg_eb] Z _\]gbZ`[] he]cbjfgZ [Wj Z jce]^]bZ\ bW`Zb lZhjgW m_cZ, W a_bc i] hZa] h]XWb XW YZg]eWg_e_ Z dZfWb_ e]` _jdag]. nZ` jfghWe_i] joej\bZ dejpZg bW gelZag_ Z XWgj \bjoZ dZfkZ, _\]gbZkZ Z iWhbZ eWcbZkZ \]qWi_ fgZY fhjo eWcW. nZ` i] bWi`]ar] g]lqW XW fgWsZYbjar_. #i" je pokuaj kopiranja elitne kulture. JKL MNOMPOQR STQOUQSV WQXV SM YZTVRV[\ ]M^\ 1. STQOUQS OKV_KWPVLOMNLQ,>?@. e][YW\W _ t\]eZkZ djXZhW bW [_djhZb_ ZbgZ\bjo bW[ZgW bW gWi bW`Zb agj f_o]eZa] cW f] _ fe]seb_ c_o\Wc XW \Wbl]g] _b]f] d_bj Z\] Z de]XZ\], [Wj Z Wce]fW hYWfbZ[W, agj f] bWhjcbj f\WgeW Zc]WYbZ\ dj[Yjbj\ XW heYj hWlb] YZ`bjfgZ ZYZ XW YZ`bjfgZ [ji] gj l]Y] cW djfgWb_. uf[eZhmZhWq] kZmW i] hZcmZhj _ gj\] cW bZ[j b] \jl] djfgWgZ heYj hWlbW YZ`bjfg fW\j bW jfbjh_ gjoW agj r] \_ Wce]fW sZgZ djf]sbj\ g]vbZ[j\ _gZfb_gW _ bW[Zg. !. STQOUQS W\[\^VUQ`K Q^Q OVaM[Q^VPVbV, >?@. [qZoW f] _de[jf gj\] agj i] q]bW jfbjhbW bW\i]bW YZg]eWebW, eWcZ djiW`WhWqW _gZf[W bWdWepZ\Za], W bWj`WeZ XW f_bk] f] [j\sZb_i_ fW eWcZj-geWbXZfgjej\ cW sZ f] bW dYWlZ bWdeWhZj _hjc XW _fd]aWb pY]eg. -. STQOUQS NQOKNLKcQ`K Q^Q QNLMPTK[KOM KNLKLNWM _MdQPeVPVbK SM[Mf\ PQgK X\^V ,>?@. sjkW XW YZ[]e i] Z hZX_]Ybj WgeW[gZhbW, ZYZ \_XZ`[W [_gZiW jsjoWr]bW sWY]eZbj\ [jiW ZoeW dj gW[g_ \_XZ[]. 2. STQOUQS MNTK_bMNLQ Q^Q [K_QMWTQLKLNLPV,STQOUQS WM[hMTV?@. cW bW^] djfY_o_, cW W_gj\WgZX_i] Z \]vWbZX_i] fghWeZ Z jcbjf] ojgjhj cj bZhjW _ [j\] sZ W_gj\WgZXWkZiW XbW`ZYW c_vjhb_ f\eg `jh][W. 5. STQOUQS WM[hMTV, >?@. cW bW^] djfY_o_, cW W_gj\WgZX_i] Z \]vWbZX_i] fghWeZ Z jcbjf] ojgjhj cj bZhjW _ [j\] sZ W_gj\WgZXWkZiW XbW`ZYW c_vjhb_ f\eg `jh][W. weZ ]\jkZjbWYbW Zf[_a]qW [Z`W: ABCDE@>F: GE>HIJHAF H BK@EL>F. +UND

)>

xWfgWj jc q]\W`[] eZi]`Z sc$und agj XbW`Z ^_se], jgdWc, geZk], deq], s]XheZi]cbj ci]Yj. nWcW fe]gb]\j g]e\Zb MB>N CHOP@EOB@E, \ZfYZ f] bW h]fg]eb-ej\Wb], m_sZr], [eZ\Zr], bjhj[j\djbjhWb] di]f\], sWbWYZXjhWb] bW_`b] g]jeZi] + _ b]c]mbji, e]hZiWYbji agW\dZ cW sZ f] Z b]_d_r]bj\ de_lZYj b][j XbWq] ZX dfZvjWbWYZX], Wfgejbj\Zi] Z fY. ,, y]db] ej\Wb] [jiZ f_ fW fhjiZv vZmWc_ fh]c]bZ bW fgj cj chi]fgj fgeWbZkW oci] f_ ZfgW[b_gZ bWihWlbZiZ cjoW^WiZ, geW` dWegZi] _ \WoWXZbZ\W Z `WfjdZfZ\W,... OMPQ KSQLVhQ, jc f]jf[Zv ]dZgWpW jfgWYW i] f[Yjbjfg cW f] bWhjc] djcWkZ j ojcZbW\W lZhjgW, cWg_\_ f\egZ, _Xej[_ f\egZ, Z cW f] jdZf_i] [jsbZ cjoW^Wi Q >PGERESJHAHI AECFAHIE TEAP L KFCPDEIE UBNVEC RP HD@EF: OB RP ICENH SHAFO ?@PLOEF, ZYZ f_ dW[ _ jsYZ[_ bWeZkWqW, g_lsWYZkW WFR, LH>P: K@EAP @HXB: FAYP VCPRB: KFZH A@HMOB: OPVP O@ESP: NE H[ @E>F DF>HM: ORP@EM B CHAENP . xjhZ ]dZgWpZ f] _oYWhbj\ jfYWqWi_ bW [qZl]hbjfg dW gW[j f] fgZvjhZ zeWb[W VWcZ`]hZrW \VFDFI SHOKB: IFR ?@PCP?H LE>XP] \VFDFI GF@F: GVFDFI VPCH NE>XP] \VFDFI LAPOP: >PKENEMZH K@ERB] ZXhZgjd]e] f] _ \VFDFI IERKF H OEOHYP IHCH GVFDFI OPOP: VB@EGP@H H FLOECH GVFDFI LAHRPOP IHCH.OMPQONWK L\dZV^QUK, ZfgZ`] f] _ dehj\ e]c_ fYZ[W [jsbjo ci]YjhWqW f\egZ bW jlWYjar]b], jbZ f_ gZ [jiZ hZa] b] \jo_ cW lZh], W cj[ jlWYjar]bZ _\Ze_ jc sjYW, dj[jibZkZ bWfgWhmWi_ cW lZh] _ qZvjhj\ fi]rWq_ OMPK OVTM_OK S`KN[K, {V_[jhj^]b [j\]ekZiWYbjar_ Z _jdag] _gZYZgWebjar_, a_bc eWXhZiW sjoWgfghj pje\Z Z fd]kZiWYZX_i] f]. |b f] deZYWoj^WhW _XeWfg_, djY_, fjkZiWYbji fge_[g_eZ, bZhj_ jseWXjhWqW, dejp]fZiZ, ][jbj\f[Z\ \jo_rbjfgZ\W q]ojhZv djgejaW`W. }_bc i] Zfgjhe]\]bj Z b][W hefgW c]g]ey]bgW XW ZfdZeWq] \jXoW Z fWhe]\]bW hWeZiWbgW F?HRBIE GE >E@FN. }_bc Z\W c_sj[] ][jbj\f[] _Xej[] Z jfbjh]. |b \jl] djfgjiWgZ i]cZbj W[j i] \Wg]eZiWYbj ZfdYWgZh. t cW sZ gj djfgWj Z jfgWj, b]jdvjcbj i] cW [ejX fYjl]bZ \]vWbZXW\ gelZagW Z \WbZd_YWkZi] fghjeZ [jc m_cZ APMOEXKP ?FO@PVP. wW[j f] [Z`-]oXZfg]bkZiW dj[WX_i] [Wj XWghje]bZ [e_o ZX [joW i] g]a[j ZXWrZ.{ nZ` b] fghWeWi_ bWZhb] c_aZk], h]r eWpZbZeWbZ dfZvjYjXZ [jiZ f_ cjsej _d_r]bZ _ dfZv_ Z djge]s] m_cZ. |b l]YZ cW f] cjdWcb], _YWo_i] f] Z djfgWi] b]ZXsi]lWb, [jeZfgZ Y]deaWhjfg, _\ZYb] sji], ]p][g] Z b] XWvgZi]hW c_vjhbZ bZgZ pZXZ`[Z bWdje. nZ` djfgjiZ XWgj agj djfgjiZ [Z`-`jhi][ [jiZ l_cZ Z hWdZ XW [Z`]\ Z fde]\Wb i] cW XW q]oW cjsej dYWgZ. djfgjiZ ija \bjaghj gjoW agj \jl]\j j[WeW[g]eZfWgZ [Wj [Z` Z a_bc, i]e jbZ bZf_ _f[j fd]kZiWYZXjhWbZ, h]r XWhZe_ _ f[jej fh] dje] bWaZv lZhjgW dj`]h jc jsYW`]qW, de][j djbWaWqW Z ojhjeW, cj fh]_[_dbjo bW`ZbW lZhm]qW,... nZ` f] hZa] b] fhjcZ fW\j bW [Z`]ef[_ di]f\_, bW fYZ[_, bW Wb^]Y`Zr] _ ZXYjo_, eW\jh] fW khi]gZrZ\W . wj i] _ bWa]\ he]\]b_ bWis]XWXY]bZiZ [Z`, i]e \bjoj i] jdWfbZiZ djYZgZ`[Z [Z`, [Z`Wef[Z ojhjeZ, peWX] [jiZ\W f] fghWeZ XW\Wom_i_, [Z`]ef[j djbWaWq] Z fY. ittp(jjDDD.0nanj .or'jiji19j99i&;9j99i&;918rjind k.itm

-8. E#O%IKA I PO#NO:#AFIJA U MA$O"NIM MEDIJIMA Porno.ra(ija predstavlja prikazivanje samo. seksualno. "ina na nje.ovom elementarnom nivou, dok je erotika izazivanje seksualno. na.ona ne direktnim prikazivanjem seksualno. "ina, ve odvajanjem od ljubavi na.ona koji ve postoji u "oveku. medijima masovno. komuniciranja su zastupljene i erotika i porno.ra(ija, s tim to se porno.ra(ski sadraji prikazuju u specijalizovanim "asopisima +pla~bo~, i (ilmovima +porno (ilm,, tv emisijama koje se emituju kada deca nisu u sastavu masovne publike. /oto.ra(ije u dnevnoj tampi su erotske.

Porno.ra(ija se javlja u raznim medijima - pisanom i "itanom tekstu, (oto.ra(ijama, skulpturama, crteima, pokretnim slikama +uklju"ujui i animacije, i zvukovima kao to su teko disanje i zvukovi koji podseaju na seks. Porno.ra(ski (ilmovi, kombinuju pokretne slike, izre"ene erotske tekstove iUili dru.e erotske zvuke, dok novine "esto kombinuju (oto.ra(ije i pisani tekst. 5omani i kratke pri"e daju pisani tekst, ponekad uz ilustracije. 2 ivi nastup +per(ormans, se takoRe moe nazvati porno.ra(skim.

-9. CEN/U#A I D#U+%"ENA OD:O"O#NO$%

)F

#ako su masovni mediji uvek ne"ije vlasnitvo nje.ova sloboda uokvirena je razli"itim +ekonomskim, politi"kim.., interesima vlasnika. Henzura se u svom klasi"nom obliku, kao zabrana, javila u &>. veku, kada je crkva izdala in2e^ #i"rorum 4ro$(i"i'orum ' indeks zabranjeni$ knji.a ' spisak knji.a koje su zabranjene za tampanje. %am termin cenzor javlja se mno.o ranije, jo u %taroj :r"koj. Henzori su se birali svake pete .odine iz redova konzula i nji$ov zadatak je bio procena imovine radi smanjenja ili poveanja poreza. Henzura obu$vata niz postupaka or.ana javne vlasti, naj"ee posebni$ dravni$ or.ana, ali takodje i oni$ institucija koje (akti"ki raspolau instrumentima dravne vlasti +crkva, politi"ke or.anizacije, moni pojedinci i .rupe, kojima se pret$odno i naknadno prinudno spre"ava javno iznoenje, kao i mo.unost recepcije odredjeni$ sadraja pojedina"ni$ ili .rupni$ miljenja. Ovakva klasi"na cenzura ispoljava se kroz dva svoja oblika: &. Preventivnu cenzuru ). %uspenzivnu cenzuru Obe su zasnovane na konceptu diskrecione moi. &. Pr & nti&na c n0ura podrazumeva obavezu svako. pojedinca, drutvene .rupe ili or.anizacije koja se bavi javnim in(ormisanjem da pre objavljavanja masovno medijski$ sadraja poruku mora dati nadlenom dravnom ili parodravnom or.anu i tek sa (ormalnim dobijanjem dozvole moe i$ u"initi javnim. ). $u,p n0i&na c n0ura svodi se na spre"avanje recepcije ve objavljeni$ poruka ' sadraja zaplenom, unitavanjem ili zatvaranjem masovni$ medija, kao i kanjavanjem pojedinaca ili .rupa koje su nji$ovo objavljivanje omo.uili i po pravilu prati i nadopunjuje preventivnu cenzuru. #lasi"na cenzura zakonom je predvidjena samo u izuzetnim situacijama, preventiva u ratnom ili stanju neposredne ratne opasnosti, a suspenzivna samo u najdrasti"nijim slu"ajevima u.roavanja ustavno. poretka i sloboda i pravo .radjana. Teorija o slobodi tampe u cilju saznavanja istine kao osnovne vrednosti u socijalnom ivotu ljudi, kroz su"eljavanje razli"iti$ miljenja u.radjena je u sve savremene politi"ke koncepte i teorije koje se bave problemima masovno. komuniciranja. O slobodi tampe u %rbiji pisao je %vetozar ;arkovi &JJ&. .odine i uticao je da se donese prvi liberalni zakon o tampi u %rbiji. -on #in smatra da pored vanredni$ ovlaenja u savremosti indirektna ' pri$vatljiva cenzura ostvaruje se kroz: naoruanu tajnost, la.anje, dravno o.laavanje i korporativizam. Pod naoruanom tajnou #in podrazumeva razli"ite aktivnosti klasi"ni$ dravni$ or.ana, policije i vojske, odnosno delovanje nji$ovi$ tajni$ slubi na masovno medijski kompleks i ljude u nj????. 9vropi dobijanje dozvole za emitovanje pro.rama poverena je vladi, ministarskom kabinetu. %ledei na"in da se deluje na masovno medijske sadraje jeste poreski sistem. %amocenzuru-autocenzuru vre sami novinari, urednici, reditelji. %amocenzura se s$vata kao dobrovoljno pri$vatanje o.rani"enja slobode izvetavanja i pri$vatanje na neslobodu. Oni proisti"u iz stra$a za svoj drutveni poloaj. %amocenzura nije izbor, ona je nametnuta. 2;. KONCEP% O3#A/O"ANJA /A MEDIJE !eop$odni preduslovi za realizaciju medijsko. obrazovanja su: &, :eneralno razumevanje potrebe i zna"aja medijsko. obrazovanja kao i razvoj visoka kvalitetni$ kurikuluma pro.rama i peda.oki$ principa i ideja ), %vest o tome da je doivljaj (ikcije podjednako zna"ajan kao pruanje in(ormacija i da je (ikcija u ideolokom smislu podjednako zna"ajna za (ormiranje po.leda na svet kao i svaka "injenica 0, #ultura i umetnost i njima pripadajue te$nolo.ije podjednako su zna"ajne kao i nauka. #oncepcija i osnove plana i pro.rama obrazovanja za medije proisti"u iz mesta i ulo.e medijske kulture kao inte.ralno. dela savremeno. opte. obrazovanja, kao i (unkcije masovni$ medija i masovni$ komunikacija u razvoju drutva. Pri utvrdjivanju oblasti znanja i razumevanja kao konstitutivni$ elemenata pro.rama obrazovanja za medije tenja je bila da se uspostavi ravnotea izmedju eti"ko. i komunikativno. uz uvaavanje socioloko. pristupa medijima. ;oralni pristup a(irmie kriti"ki odnos prema vrednostima.

)J

#omunikativni pristum medijima odnosi se na razumevanje audiovizuelni$ komunikacija i izraavanje kroz sredstva audiovizuelni$ medija. %ocioloki pristup se zasniva na potrebi osposobljavanja za korienje medija i za kriti"ku analizu medijski$ postupaka. Hiljevi obrazovanja za medije i masovne komunikacije sastavni su deo opteobrazovni$ ciljeva, a posebno sledei$: - podsticanje analiti"ko. i kriti"ko. miljenja, - (ormiranje estetski$ kriterijuma i razvoj kreativnosti, - (ormiranje kriterijuma za vrednovanje po.leda na svet Hilj obrazovanja za medije je identi(ikacija esencijalni$ ko.nitivni$ struktura u okviru koji$ u"enik samostalno uspostavlja obrasce ponaanja i odnos prema vrednostima. !a struktuiranje pro.rama obrazovanje za medije i masovne komunikacije neposredno uti"u ko.nitivni ciljevi, ciljevi koji se odnose na vetine i motivacioni ciljevi. Ko'niti&ni cilj &i su obezbedjivanje in(ormacija zasnovani$ na nau"nom izu"avanju masovni$ komunikacija, sticanje znanja o odnosima izmedju masovni$ komunikacija i objektivne stvarnosti. Cilj &i koji , odno, na ,ticanj & tina ' osposobljavanje za korienje medija radi usavravanja i bo.aenja strukture li"nosti, pravilna upotreba masovni$ komunikacija, selekcija proizvoda masovne kulture. Moti&acioni cilj &i ' razvijanje motivacije za korienje komunikacije kao speci(i"no. kvaliteta, odnosno nepri$vatanje .otovi$ materijala i sudova koji se prikazuju i su.eriu kao najpri$vatljiviji, stimulisanje demokratske komunikacije, obo.aivanje ar.umentovani$ stavova i miljenja, modi(ikovanje i izmena stavova na osnovu "injenica. 21. CI4JE"I I /ADACI O3#A/O"ANJA /A MEDIJE Hiljevi i zadaci obrazovanja za medije i masovne komuniakcije mo.u se (ormulisati kao: &. vodjenje u razumevanje i usvajanje masovni$ komunikacija kao sastavno. dela opte kulture savremeno. "oveka ). poznavanje in(ormativne, politi"ke, socijalne, kulturne, umetni"ke, obrazovne i zabavne (unkcije medija masovni$ komunikacija 0. %ticanje osnovni$ znanja o vrstama karakteristikama, ulo.ama i vrednostima medija masovne komunikacije, jezikom medija i strukturom medijske poruke 1. Osposobljavanje za selektivno i kriti"ko primanje, procenjivanje, razumevanje i usvajanje poruke medija masovne komunikacije. %istemski razvoj kriti"ki$ i kreativni$ sposobnosti kroz analizu i proizvodnju medijski$ poruka =. %ticanje znanja i sposobnosti za izbor medijski$ poruka, u zavisnosti od sopstveni$ potreba, analiziranje poruke medija, procenjivanje mesta masovni$ medija u drutvu i nji$ovu sociopoliti"ku zavisnost, smetanje poruka u sopstveni sistem vrednosti >. Osposobljavanje za korienje masovni$ medija, usavravanje i bo.aenje strukture li"nosti, posebno u (unkciji (ormiranja kriterijuma za procenu estetski$ aspekata masovni$ medija F. %ticanje elementarni$ znanja i umenja zna"ajni$ za rukovanje te$ni"kim sredstvima za proizvodnju, prenoenje, primanje i korienje medijski$ poruka.

2!. E4EMEN%I O3#A/O"ANJA /E MEDIJE U P#EDME%IMA O$NO"NE +KO4E 9lementi medijske kulture +(ilm, se u okviru redovne nastave prvi put pojavljuju u @222 razredu kao jedan od mno.i$ elemenata kulture usmeno. i pismeno. izraavanja. <a u"enike 222 i 2@ razreda predvidjen je i rad u (ilmskoj druini ili .rupi kao vid slobodne aktivnosti u"enika. <ajedni"ki pro.ram vspitno obrazovno. rada u osnovnoj koli J1. i J= obu$vato je sledee operativne zadatke i sadraje pro.rama za vie razrede osnovne kole: - @ razred ' upoznavanje osobenosti (ilmske i scenske umetnosti - @2 razred ' upoznavanje osnovni$ vrsta (ilmske i scenske umetnosti, (ilmska i scenska kultura

)C

- @22 razred ' usvajanje pojmova speci(i"ni$ za (ilmsku i scensku umetnost, (ilmska i scenska kultura - @222 razred ' didtematizovanje .radiva iz pro.ramsko-tematsko. podru"ja (ilmske i scenske umetnosti, (ilmska i scenska kultura dodatnom radu +& "as nedeljno, predvidjeno je u svakom razredu +2@-@222, i podru"je (ilmske i scenske umetnosti. $#P$KI JE/IK 2 razred - slobodan raz.ovor o aktuelnim zbivanjima - saoptavanje razli"iti$ vesti, posmatranja, opisivanja prirode, pri"anje pri"a, bajki - Prepri"avanje sadraja dija(ilmova - Televizijski$ emisija i pro"itani$ tekstova - prepri"avanje sadrine krai$ i laki$ tekstova iz bukvara, "itanke, lektire, de"je tampe, pozorini$ predstava, (ilmova, radio i tv emisija za decu, pri"anje prema nizu slika, uo"avanje i imenovanje izraziti$ obaleja predmeta, bo.aenje re"nika putem jezi"ki$ i.ara 22 razred rad na tekstu uo"avanje vaniji$ celina u tekstu uo"avanje $ronolo.ije do.adjaja zapaanje karakteristi"ni$ detalja u opisu ambijenta, lica i do.adjaja zauzimanje vlastiti$ stavova prema postupcima likova s$vatanje bitno. u tekstu uo"avanje (unkcije naslova i podnaslova u tekstu kao celini prepri"avanje sadrine krai$ tekstova

222 razred rad na tekstu ' zapaanje i obrazla.anje situacija i postupaka likova, uzroka, posledice, otkrivanja i tuma"enja namera, misli i s$vatanja pojedini$ knjievni$ likova i procenjivanje nji$ovi$ postupaka i ponaanja, uo"avanje poruka dela, saimanje teksta na nje.ovu sutinu, s$vatanje i usvajanje (unkcionalni$ pojmova +pisac, prepri"avanje sadrine tekstova, (ilmova ' uo"avanje razlike izmedju animirano. i i.rano. (ilmapozorina predstava, radio i tv emisija izvetavanje o sebi, kratka autobio.ra(ija bo.aenje re"nika 2@ razred rad na tekstu: uo"avanje i tuma"enje toka radnje, .lavni$ likova, osnovni$ poruka u knjievnom delu, tuma"enje izraza, re"i, dijalo.a kojima su prikazani postupci, dramati"ne situacije, nji$ovi uzroci, sukobi, reenja, posledice -odatni rad: raz.ovor o .ledanom (ilmu, pozorinoj predstavi, pro"itanom stripu 4IKO"NA KU4%U#A +vaspitni ciljevi za nastavne jedinice,: - vizuelno sporazumevanje - vizuelna meta(orika - objedinjavanje pokreta i.re i zvuka - razvijanje senzibiliteta za identi(ikaciju viz-estetski$ kodova - razvijanje osetljivosti za (oto.ra(iju kao sredstvo masovno. komuniciranja - razvoj mate i kreativnosti, stvarala"ko. miljenja - razvoj senzibileteta za estetske vrednosti u okviru vizuelne meta(orike - razvoj senzibiletata za lirsko-apstraktne simboli"ke znakove koje se mo.u koristiti kao i(re - razvoj senzibiliteta kao estetske poruke O<ra0o&ni cilj &i( - razvijanje sposobnosti za vizuelno kodiranje i vizuelno dekodiranje - osposobljavanje u"enika za kodiranje i dekodiranje vizuelni$ in(ormacija - razvoj znanja i (unk. /oto.ra(ije u savremenom svetu

0B

- sticanje novi$ znanja o viedisciplinarnim oblicima stvaranja - sticanje novi$ znanja o interdisciplinarnim stvarala"kim vrednostima - razvoj sposobnosti za improvizaciju i znanja u vezi sa multidisciplinarnim medijima - razvoj kriti"ko. miljenja i kreativno. samostalno. likovno. izraavanja u vezi sa vizuelnom meta(orikom - razvoj sposobnosti za korienje likovno-te$ni"ki$ sredstava za samostalno likovno izraavanje !ormativom nastavni$ sredstava za realizaciju ovakvi$ sadraja predvidjeno je ilustrovanje .radiva: - ilustracijama - reklamama za ra"unare - kompjuterskom .ra(ikom u boji - umetni"kim (oto.ra(ijama - video-kasetama - nastavnim (ilmovima - (ilmovima - video-slikama

2-. NA$%A"NI O34ICI U #EA4I/ACIJI P#O:#AMA O3#A/O"ANJA /A MEDIJE Od nastavni$ oblika, s obzirom na stepen u"enikove samostalnosti u sticanju znanja i razvijanju sposobnosti najprimenjeniji su: (rontalni, .rupni, tandemski, individualni. Frontalni o<lik rada A naro"ito dolazi do izraaja kod (ilmske i tv komunikacije. !astavnik kao tuma" (ilmske i tv slike moe da zameni ekran pred projedincem u masi. -eava se da pojedinom u"eniku neto promakne od vidjeno. ili od ono.a to je "uo ' u zajedni"koj raspravi to se moe uspeno nadomestiti. z kombinovanje izla.anja raz.ovora, rasprave i interpretacije kreativni nastavnik moe i (rontalnu nastavu u"initi veoma zanimljivom i iuspenom. :rupni o<lik rada ' se posebno preporu"uje u nastavi obrazovanja za medije i masovne komunikacije. !aj"ee se u manjim .rupama poseuje biskop ili se .rupno .leda tv pro.ram. .rupi se nakon .ledanja (ilma vodi raz.ovor pri "emu se pomo nastavnika sastoji samo u preporuci literature, a povodom tv pro.rama rasprava se moe voditi i u toku .ledanja. Ovaj oblik rada takodje je preporu"ljiv za raspravu o (ilmskim ili tv sadrajima koji su .ledani individualno ili u manjim .rupama u porodi"nom kru.u. %vaka .rupa dobija svoj zadatak u obliku pitanja na koja "lalnovi .rupe od.ovaraju na "asu u vidu izvetaja sa svojim .rupnim rasprava 2zbor .rupe ' u nekim slu"ajevima najuspenije su one .rupe za koje se deca sama opredeljuju, mada ponekad .rupe zasnovane na prijateljstvu vrlo "esto imaju neuspene rezultate jer deca teko pri$vataju ulo.e koje nisu uobi"ajene u dru.arskim odnosima %and m,ki o<lik rada ' je oblik kojim se posebno mo.u podstai oni u"eici koji su u (rontalnoj nastavi relativno pasivni, a u individualnom radu postiu minimalne rezultate, preputani isklju"ivo svojim intelektualnim sposobnostima i interesovanjima. %aradnja sa dru.om u klupi moe biti izuzetno podsticajna. Indi&idualni o<lik rada ' u ovom obliku rada nastavnik ima nezamenljivu ulo.u u vodjenju u"enika u proces samostalno. posmatranja i izu"avanja prezentivno. sadraja, (ormulisanju pitanja svakom pojedincu. ;o.ui su razli"iti oblici individualno. rada: &. "itanje u sebi kao priprema za raspravu, pismeni sastav, anketu, motiv za .ledanje (ilma ). Posmatranje (ilmske ili tv slike radi utvrdjivanja kompozicije kadra, karakteristika planova i rakursa. 0.Pisanje razli"iti$ tekstova o (ilmu ili nekom tv delu 1.crtanje =. smeno od.ovaranje na pojedina"na pismena pitanja 2ndividualni rad je naro"ito preporu"ljiv i obavlja se u vannastavnom vremenu, kod kue, .de u"enici pojedina"no .ledaju (ilmove na tv ili videu, razmiljaju, piu o njima, reavaju zadatke na nastavnom "asu. 22. ME%ODE #ADA U #EA4I/ACIJI P#O:#AMA O3#A/O"ANJA /A MEDIJE

0&

nastavi obrazovanja za medije i masovne komunikacije preporu"uju se sledee metode rada: metoda demonstracije, metoda usmeno. izla.anja, metoda raz.ovara, metoda "itanja, metoda pisanja, metoda crtanja, metoda ulo.e, metoda projekta, metoda laboratorijski$ i dru.i$ prakti"ni$ radova M toda d mon,tracij ' obu$vataju: - audiovizuelna pokazivanja +projekcije zvu"ni$ (ilmova i tv emisija, kompjuterski$ pro.rama,, - vizuelna pokazivanja +dija(ilmova, nemi$ (ilmova, (oto.ra(ija, crtea, slika, .ra(ova, stripova, predmetakamera, projektora, videouredjaja, traka, ekrana, tv,, knji.a i "asopisa, - auditivna pokazivanja +reprodukcije zvu"ni$ snimaka-sluanje umova, muzike i razli"iti$ zvu"ni$ e(ekata, snimljeno. na kaseto(onu, ma.neto(onskoj traci ili .ramo(onskoj plo"i, reprodukovano. preko radija,. Ova metoda se koristii u svim (azama nastavu ali i van nastavni$ "asova. Treba razlikovati aktivnost nastavnika i an.oavanje u"enika. "enikova aktivnost je recepcija ' "itanje, .ledanje, sluanje, koje u"enici treba aktivno da opaaju. M toda u,m no' i0la'anja ' Postoji vie vidova nastavnikovi. usmeno. izla.anja i to: pri"anje, opisivanje, objanjavanje i predavanje. Pojedini didakti"ari prednost daju u"enikovom usmenom izla.anju i trae da u"enik pripoveda, pri"a, prepri"ava, izvetava, opisuje, objanjava, interpretira, tuma"i i dokazuje. Prednost treba dati kraim usmenim izla.anjima ' male .ovorne vebe. M toda ra0'o&ora >dijaloka m toda? ' 5az.ovor je najpo.odniji na"in da se nakon .ledanja, "itanja ili sluanja odredjeni$ medijski$ sadraja, s$vati sutina in(ormacija poruke i sti"u nova saznanja. Primena ove metode pretpostavlja da u"eici ve raspolau izvesnim "ulnim iskustvima odnosno pret$odnim znanjima o umetni"kom delu, tv do.adjaju ili novinskoj in(ormaciji na koje se .radivo odnosi. 5azlikujemo nekoliko tipova raz.ovora: - kate$eti"ki +reproduktivini, ' obavlja se u obliku unapred (ormulisani$ pitanja i od.ovora odnosno putem nje.a se ponavljaju teorijska saznanja, de(inicije i objanjenja koja su "vrsto odredjena i o.rani"ena ' u"enik mora poznavati i pitanja i adekvatne od.ovore. - $euristi"ki +razvojni, ' nastavnik dobro smiljenim i jasno postavljenim pitanjima stimulie u"enike da samostalno sopstvenim miljenjem i rasudjivanjem dolaze do novi$ saznanja. 5e" je o razvojnim pitanjima na koja u"enici daju od.ovore na osnovu postojei$ znanja i iskustava to ima za posledicu razvijanja novi$ saznanja. - akademski +diskusija, ' raspravlja"ki dijalo. je naj"ei vid akademsko. raz.ovora. To je i najvii oblik nastavno. raz.ovara u kojem se suprotstavljaju miljenja i stavivi. !aj"ee se kod dijaloke rasprave postavlja problem, ispituju se mo.unosti i poutevi za nji$ovo reavanje i pronalazi zajedni"ko, na analizi i ar.umentima zasnovano reenje,. Ovaj vid raz.ovora se redje koristi u radu sa decom-u"enicima mladje. razreda jer ne raspolau dovoljnim obimom znanja i iskustva to je osnovna pretpostavka za diskusije M toda ulo' 'nastavnik je po pravilu reiser, a u"enici se uivljavaju u ulo.u kojom se predstavlja ili podrava odredjeno ponaanje ili situacija "enici sti"u znanja i.rajui ne"ije ulo.e u planiranoj i dobro or.anizovanoj i.ri koju po pravilu reira nastavnik ili neki dru.i u"enik u realizaciji pojedini$ delova pro.rama obrazovanja za medije. "enici se uivljavaju u ulo.e kojm se predstavlja ili podrava odredjeno ponaanje ili situacije. 2sti"e poseban zna"aj polemi"ko. raz.ovora i ukazuje na mo.u"nosti stvaranja polemi"ke situacije: u"enici spontano zameu polemiku nastavnik izaziva polemiku, vlastitom izazivanom tvrdnjom u"enici se uklju"uju u polemiku koja se vodi u dnevnoj tampi ovakvoj polemici nastavnik moe izabrati jednu od sledei$ ulo.a: - ravnopravni sudovnik - usmeriva" - prisutni posmatra" M toda 1itanja ' u"enici mo.u da "itaju (ilmske i televizijske scenarije, knjievna dela koja su posluila za snimanje (ilma, "lanske u "asopisima i dnevnoj tampi, prikaze, kritike, polemike o (ilmskim i tv delima, bio.ra(ije (ilmski$ umetnika i istaknuti$ novinara, komentatora na tv i radiju, rasprave, mono.ra(ije i studije iz podru"ja te$nike, teorije i istorije medija. Ovi se tekstovi mo.u "itati kod kue ili u koli u svojstvu pripreme za susret o medijskim sadrajima, mo.u da slue kao polazita za raspravu.

0)

M toda pi,anja ' tu spadaju razli"ite vrste sastavljanja +pripovedni, opisni, raspravlja"ki, objanjava"ki,, od.ovori na pitanja, prerade, dopune, saimanje tekstova itd. Ova metoda se primenjuje u (unkciji povezivanja elemenata obrazovanja za medije i masovne komunikacije sa nastavom knjievnosti, scenske umetnosti, jezika i izraavanja. M toda crtanja ' prilikom .ledanja (ilma deca u predkolskom vaspitanju i u mladjim razredima osnovne kole veoma rado svoj doivljaj predstavljaju crteom. M toda proj kta ' je po.odna za reavanje neko. sloeno. pitanja i predstavlja vid zajedni"ko. istraivanja problema od strane u"enika i nastavnika. /orme realizovanja umetni"ki$ projekata su: dokumentarna radio i tv reportaa, in(ormativni plakat, reklamni plakat M toda la<oratorij,kii i dru'ii prakti1nii rado&a ' aktivna o"i.lednost je sutinska karakteristika ove metode. <nanja ste"ena u procesu prakti"no. rada ma$om su trajnija od ostali$ znanja. Ova metoda se retko samostalno koristi, obi"no se kombinuje sa metodom usmeno. izla.anja, metodom raz.ovora i tekst metodom, metodom crtanja i pisanja.

00