Andrea Basfild

IVOT MEU SENKAMA

Mojoj mami, tati i sestri



PRVI DEO
1.

Zovem se Favad i majka mi je rekla da sam roen pod senkom talibana.
Nije nita vie rekla, a ja sam zamiljao kako ona pravi korak iz sunevog sjaja u
tamu; kako se skupila u oku da zatiti stomak koji me je skrivao dok je ovek sa
tapom stajao da me batinama izbaci na svet.
A onda sam odrastao i shvatio da nisam jedini koji je roen pod ovom senkom.
Tu je bio moj roak Dahid, na primer, kao i devojka Damila - svi smo zajedno
obraivali strance na Kokojoj ulici - a tu je bio i moj najbolji prijatelj, Spandi. Jo
pre nego to sam upoznao Spandija lice su mu izjele peane muice, od ega je
itavih godinu dana vukao ranu koja mu je ostavila oiljak veliine pesnice na obrazu.
On pak nije mario za to, a nismo ni mi, i dok smo mi, ostali, bili u koli, on je
prodavao spand debelim Zapadnjacima, zbog ega smo ga, iako mu je ime bilo
Abdulah, zvali Spandi.
Da, svi smo mi bili roeni u vreme talibana, ali sam majku uo da pria o njima
samo kao o ljudima koji prave senke, tako da pretpostavljam da bi, da je ikada nauila
da pie, moda postala pesnikinja. Umesto toga, a takva je bila Alahova volja, prala
je podove bogatih za aku ava koje je krila u odei i uvala tokom noi. Svuda su
lopovi, itala je, ljutitim apatom koji joj je spajao vrhove obrva.
I, naravno, bila je u pravu. Ja sam bio jedan od njih.
U to vreme niko od nas nije o tome razmiljao kao o krai. Kako je to Dahid
objasnio, jer je znao dosta o tome: To je moralna raspodela bogatstva.
Deljenje novca, dodala je Damila. Mi nemamo nita, oni imaju sve, ali su
suvie pohlepni da bi pomogli siromanim ljudima poput nas, kako je to napisano u
svetom Kuranu, tako da moramo da im pomognemo da budu dobri. Na neki nain, oni
nam plaaju za nau pomo. Samo to ne znaju da to rade.
Naravno, nisu svi stranci plaali za nau pomo zatvorenih oiju. Neki od njih
zapravo su nam davali novac - ponekad voljno, ponekad iz stida, ponekad da bi nas
naterali da odemo, to uistinu ne uspeva, jer jednu grupu ubrzo zamenjuje druga kada
dolari etaju ulicom. Ali bilo je zabavno. Roeni pod senkom ili ne, ja, Dahid,
Damila i Spandi provodili smo dane na suncu, raspodeljujui bogatstvo onih koji su
dolazili da nam pomognu.
To se zove obnova, obavestio nas je Dahid jednog dana dok smo sedeli na
ploniku i ekali na vozilo s pogonom na sva etiri da ga zaskoimo. Stranci su ovde,
jer su bombardovali nau zemlju da bi ubili talibane i sada moraju ponovo da je
izgrade. Svetska skuptina je izdala nalog.
Ali zato su hteli da ubiju talibane?
Jer su bili prijatelji sa Arapima, a njihov kralj Osama bin Laden imao je kuu u
Kabulu, gde je napravio stotine dece sa svojih etrdeset ena. Amerika je mrzela Bin
Ladena i znali su da tako estoko jebe svoje ene da e jednog dana imati armiju od
nekoliko hiljada, moda miliona, tako da su podigli u vazduh zgradu u sopstvenoj
zemlji i optuili njega za to. A onda su doli u Avganistan da ubiju njega, njegove
ene, njegovu decu i sve njegove prijatelje. To se zove politika, Favade,
Dahid je verovatno bio najobrazovaniji deak koga sam znao. Uvek je itao
novine koje smo nalazili baene na ulici i bio je stariji od nas, iako niko nije znao
koliko stariji. Ne slavimo roendane u Avganistanu; samo pamtimo pobede i smrti.
Dahid je takoe bio najbolji lopov koga sam poznavao. Bilo je dana kada bi zbrisao
aka punih dolara to je uzeo iz depova stranaca koje smo mi, sitnija deca, jedili do
suza. Ali, ako sam roen pod senkom, Dahid je svakako roen pod punim pogledom
samog avola, jer je istina da je bio neverovatno ruan. Zubi su mu bili otrcane smee
mrlje i jedno oko mu je igralo po svome, kotrljalo se u duplji kao kliker u kutiji.
Takoe mu je jedna noga bila toliko obamrla da je silom morao da je tera da ide u
korak sa drugom.
On je prljavi mali lopov, govorila je moja majka. Ali je ona retko kada imala
koju lepu re za bilo koga iz sestrine porodice. Dri se podalje od njega... puni ti
glavu takvim glupostima.
Kako li je moja majka zamiljala da se drim podalje od Dahida verovatno niko
ne zna. Ali to je uobiajen problem sa odraslima: trae nemogue i onda vam
zagoraju ivot kada ne moete da ih posluate. injenica je da sam iveo pod istim
krovom s Dahidom, zajedno s debelom kravom koje je bila njegova majka, magarcem
koji mu je bio otac i jo dvoje njihove djece prljavih lica, Vahidom i Obejdulahom.
Sve deaci, govorio je moj tea ponosno. I svi runi, mrmljala je moja
majka u adar, namigujui mi, jer smo bili mi protiv njih i mada nismo imali nita,
barem su nam oi gledale u istom pravcu.
Zajedno, nas sedmoro delili smo etiri male sobe i rupu u dvoritu. Nije lako,
stoga, drati se podalje od roaka Dahida kako je to moja majka traila. To je bilo
nareenje koje bi i predsedniku Karzaju bilo teko da ispuni. Meutim, moja majka
nikada nije marila za objanjenja, tako da mi nikada nije bila neko ko bi rekao taka.
Vrlo retko bi podigla oi sa ivenja da kae neto o kui koju smo nekada imali u
Pagmanu. Roen sam tamo, ali smo pobegli pre nego to su slike uspele da mi se
ukorene u glavi. Tako sam nalazio seanja kroz majine rei, gledao kako joj se oi
ire ponosom dok opisuje oslikane sobe oiviene debelim jastucima najtamnije crvene
boje; zavese su prekrivale staklene prozire; kuhinja je bila tako ista da si mogao da
jede sa poda, a bata je bila puna utih rua.
Nismo bili bogati kao oni u Vazir Akbar Kanu, Fevade, ali smo bili sreni,
govorila bi mi. Naravno, to je bilo mnogo pre nego to su talibani doli. A vidi nas
sada! Ne posjedujemo ak ni drvo na kojem bi mogli da se obesimo.
Nisam bio strunjak, ali je bilo prilino jasno da je moja majka bila u depresiji.
Nikada nije govorila o porodici koju je izgubila, samo o zgradi u kojoj smo se
nekada krili - i to ne ba uspeno, kako se ispostavilo. Meutim, ponekad bih je nou
uo kako apue ime moje sestre. Tada bi pruila ruke ka meni i privukla me blie
sebi. I tako sam znao da me voli.
Tom prilikom, dok smo leali skoro kao jedno bie na jastucima na kojima smo
sedeli tokom dana, ja sam goreo od elje da priam. Oseao sam kako mi se rei
gomilaju u glavi, ekaju da se kao bujica preliju preko usana. Hteo sam sve da znam;
o ocu, o brai, o Mini. Izgarao sam od elje da saznam sve o njima, da oive kroz rei
moje majke. Ali bi ona samo proaputala ime moje sestre i ja sam kao kukavica utao,
jer sam se bojao da u, ukoliko progovorim, prekinuti aroliju i ona e se okrenuti od
mene.
Kad bi svanulo, majka nije vie bila pored mene, ve je bila budna i navlaila je
burku. Dok bi izlazila iz kue otro bi mi izreala niz naredbi koje su uvijek poinjale
sa idi u kolu i zavravale sa dri se podalje od Dahida.
U sutini su to bili nalozi koje sam pokuavao da izvrim iz potovanja prema
majci - u Avganistanu majke vrede vie od sveg zlata koje se krije u podrumu
predsednikove palate - ali nije bilo lako. Premda sam znao da me nee tui ako je ne
posluam, za razliku od Dahidovog oca koji je izgleda smatrao da mu je Bog dao
pravo da me udari po licu svakog dana kada se sunce rodi, imala je taj pogled u
oima, gledala me je netremice potiteno, a pretpostavljam da je postojao od dana
kada sam se iunjao od senke.
Ja sam samo deak, ali sam shvatao da nam je ivot teak. Naravno, meni je
oduvek bio isti, nisam znao za drugo. Ali moja majka, sa seanjima na tamnocrvene
jastuke i ute rue, bila je zarobljena prolou o kojoj sam malo znao. Provodio sam
veinu dana izvan njenog zatvora, gledajui unutra. Tako je bilo od kada se seam, a
opet volim da mislim da je nekada bila srena; da se smejala s mojim ocem pored
bistrih voda jezera Kage, da joj se zelene oi - koje sam nasledio - smeju s ljubavlju,
da joj se male ake, nene i iste, igraju rubom zlatnog vela.
Majka mi je nekada bila vrlo lepa - to mi je tetka rekla u iznenadnom naletu
prie. Ali, onda je senka pala, i mada to nikada nije rekla, pretpostavljam da je mene
krivila za to. Ja sam je podseao na prolost koju je odvukla u pakao bez cvea, to je
bila kua njene sestre. Na osnovu onog to sam mogao da primetim, majka je svoju
sestru mrzela vie nego talibane.
Ona je samo ljubomorna!, vrisnula je jednom prilikom, dovoljno glasno da je
moja tetka uje u susednoj sobi. Oduvek je bila ljubomorna na to kakva sam, na
injenicu da sam se udala za obrazovanog ovjeka, na na nekada srean ivot... i
odavno sam prestala da se izvinjavam zbog toga. Ako ju je Alah blagoslovio licem
raspukle lubenice i odgovarajuim telom, to nije moja krivica!
One se ene, roene su takve, rekao mi je Dahid jednog popodneva kada smo
ponovo pobegli od vriske i uvreda koje su letele po kui, da krademo od stranaca u
centru grada. Nikada nisu srenije nego kada se svaaju. Kad bude stariji, bolje e
shvatiti. ene su komplikovane, to mi otac kae.
I moda je Dahid bio u pravu. Ali rasprava koja se upravo desila vie se ticala
novca, nego toga to su ene. Tetka je traila da plaamo kiriju, ali mi smo jedva
mogli da skrpimo za odeu koju nosimo i hranu u stomaku. Ono nekoliko ava to je
majka zaraivala istei kue zajedno s dolarima koje bih pokupio na ulici bili su sve
to smo imali.
Ako bi dao majci koji dolar vie, moda ona ne bi bila tako ljuta na majku,
predloio sam, to je oigledno bilo pogrean predlog, jer me je Dahid snano udario
po glavi.
Vidi, ti malo kopile, moja majka je tvojoj majci dala krov nad glavom kada
niste imali kuda da odete. Doli ste u na dom prosei kao ciganska ubrad, naterali
nas da vam ustupimo sobu i stavimo hranu u vae jebene dokone stomake. ta misli
kako smo se oseali? Da nismo dobri muslimani, tvoja majka bi ti podvodila dupe
svakom jebenom homiu koji proe. Zapravo, hoe da pomogne? Idi prodaj
sopstveno dupe! Lep deko kao ti trebalo bi da skupi dovoljno ava da ene budu
srene.
Stvarno?, huknuo sam nazad. A moda e platiti isto toliko novca da dre
magaree dupe od tvog lica podalje od sebe!
I onda sam potrao, ostavljajui roaka da za mnom uzvikuje kletve o kamilama i
kurevima, dok je vukao mrtvu nogu u besu iza sebe.

Tog dana beao sam od Dahida sve dok nisam pomislio da e mi noge otkazati.
Kad sam stigao u Sinema park, jedva sam mogao da diem, i shvatio sam da plaem -
zbog majke i roaka. Bio sam okrutan. Znao sam to. Shvatao sam zato uva novac,
zato ga zakopava ispod zida kada je mislio da niko ne gleda. Hteo je enu. Jednog
dana u se oeniti najlepom enom u Avganistanu, uvek se hvalio. Samo ekaj.
Videe. I zbog toga mu je bio potreban novac, jer s licem koje ima morae da se
pojavi s vrakim mirazom da bi mogao da ostvari taj san. Nije ak mogao ni da rauna
na snagu linosti da ubedi neku enu da mu se privoli. Imao je najpoganija usta koja
sam ikada uo, ak gora od Nacionalne policije koja je rovarila po okretnicama
grada, lajui psovke i traei mito, ak i od obogaljenih prosjaka. Zapravo, jedino je
kola mogla da spase Dahida, i tu je pokazao neverovatan dar. Bacio se na uenje
kako to samo moe deak bez prijatelja. Ali onda su ga muenje i batine koje je trpeo
svakoga dana konano oterali i postao je mnogo tvri.
Moja zemlja moe da bude opako mesto za ivot ako si siromaan, ali je jo gore
ako si siromaan i ruan. I sada je Dahid bio kamen; kamen koji zna da nikada nee
nai enu koja e se dobrovoljno udati za njega, ve neku iji bi otac mogao da
pristane za odgovarajui cenu.
Hajde, Favade, idemo u Kokoju ulicu.
Kroza suze sam ugledao Damilu kako stoji preda mnom, sunce joj je stvaralo
aneosku svetlost oko tela. Bila je siuna, kao i ja. I bila je lepa.
Damila me je uhvatila za ruku i ja sam se podigao sa zemlje da bih stao pored
nje, briui lice rukavima da bih ga osuio.
Dahid, rekao sam, kao da objanjavam.
Klimnula je glavom. Nije mnogo priala, ali pretpostavljao sam da e poeti
kako bude odrastala, ako je Dahid bio u pravu o tome kakve su ene.
Damila mi je bila glavni suparnik u Kokojoj ulici. Ona je praznila depove
stranaca koji su se topili po pogledom njenih krupnih smeih oiju, dok sam ja praznio
depove strankinja koje bi se zaljubile u moje krupne zelene oi. Bili smo dobar tim
ije je deparenje prilino zavisilo od toga ko je prolazio, tako da ako bismo radili
istog dana, delili bismo novac.
Petkom je pak bilo najbolje. To je praznik, nema kole, niko ne radi, a stranci su
dolazili, izlazili iz svojih lend kruzerada proeljaju turistiki deo Kabula u potrazi za
suvenirima ratom rastrzanog Avganistana: kutije za nakit napravljene od lapis
lazulija; srebro uvezeno iz Pakistana; puke i noevi koji navodno datiraju iz anglo-
avganistanskih ratova; pakule; patui; ebad, ilimi, runi radovi za zidove, marame
svetlih boja i plave burke. Naravno, ako biste hodali dvadeset minuta due u kovitlacu
renog bazara Kabula, nali biste sve ove proizvode upola cene, ali su se stranci ili
suvie plaili, ili su bili suvie lenji za taj put - isuvie bogati da ih je briga za koji
dolar vie kojim bi se veina naih porodica prehranjivala nedelju dana. Ipak, kako je
to Dahid primetio, njihova lenjost bila je dobra za posao, a Kokoja ulica bila je
njihova Meka.
Zajedno s humanitarnim radnicima, povremeno bismo videli vojnike belih lica
nagnute nad tezgama u prodavnicama koje prodaju srebro kako gledaju prstenje i
narukvice za supruge koje su ostavili u svojoj zemlji. Uglavnom su to bili visoki
mukarci s velikim pukama, metalnim jaknama i lemovima u obliku kugle
privezanim uz glavu. Dolazili su u grupama od po etiri ili pet i jedan bi uvek drao
strau na ulici dok su ostali obavljali kupovinu, pazei da ne naiu bombai
samoubice. Amerika dobra!, vikali bismo - to je bio trik koji nam je uvek donosio
koji dolar. S novcem u rukama potom bismo odlazili dalje niz ulicu, za svaki sluaj
ako stvarno ima bombaa samoubica u blizini.
Veina ostalih stranaca pak je bila manje zainteresovana za Ameriku, tako da
bismo koristili razliite taktike da doemo do njihovih dolara, pratili bismo ih dok su
pleli svoj put od jedne prodavnice do druge, uzvikujui sve od engleskog ega smo
mogli da se setimo. Halo, gospodine Halo, gospojice! Kako ste! Ja sam va
telohranitelj! Ne, doite ovamo, ja vam nai dobru cenu. I uzeli bismo ih za ruku i
odvukli do prodavnice gde smo mogli da zaradimo koji av od procenta. Veina nas je
bila na platnom spisku etiri ili vie vlasnika prodavnica, ali samo ako dovodimo
muterije. Zato, ako stranci nisu hteli da se povinuju naem miljenju, pratili bismo ih
po prodavnicama, cokui i vrtei glavama pravei se da smo zabrinuti, ali pazei da
nas ne vide vlasnici. Ne, gospoja, on je lopov, vrlo loa cena. Doite, ja vam
pokazati dobru cenu. Potom bismo ih vodili do prodavnica koje su nas plaale, rekli
vlasniku cenu koju je ponudio jedan od konkurenata da bi poeli da se cenkaju od
nie, ali jo uvek isplative cene.
U meuvremenu, dok su stranci raspravljali oko nekoliko dolara vie ili manje,
starice koje su takoe radile na ulici, ali nisu znale engleski, sjurile bi se, obigravale
su oko ulaza u prodavnice da posegnu prljavim rukama, grabei laktove i jecajui u
burke. Sve su dolazile iz iste porodice, ali to stranci nisu znali. Kako bi ena za enom
krenula da plae molei za novac za svoju bolesnu bebu na samrti, to bi obino bio
trenutak kada je sve to bilo previe za zapadnjake i oni bi se popeli nazad u svoja
kola, trudei se da nas ne gledaju u oi dok ih vozai brzo odvoze dalje od naeg
siromatva i nazad u njihove povlaene ivote.
Meutim, dok bi lend kruzeri kripali odlazei iz Kokoje ulice i u zakreni
saobraaj ar-i Nava, Spandi bi se pojavio i poeo da lupka crnim prstima po
prozorima drei limenu kutiju s travama koja se puila oporo, a koju zovemo
spand, a iji je miris tako neverovatno gadan da se govorilo da moe da odagna zle
duhove. Nesumnjivo, ovo je bio najgori od svih naih poslova, jer vam dim ulazi u
kosu i oi i grudi i na kraju izgledate kao smrt. Ali zaradi se prilino novca, jer ak i
ako turisti nisu sujeverni, teko je zanemariti deaka kraj prozora kola ije je lice sa
oiljcima boje pepela.
Kada je bio dobar dan u Kokojoj ulici, nismo morali da icamo. Strankinje bi
nam rado predale svoje torbe dok se bore s maramama na glavi na koje tek treba da se
naviknu, a ja bi im nosio kupljeno sve dok ne kau da je dosta za taj dan, zaraujui
nekad pet dolara za svoj trud. Damila bi se smekala slatko i dobila isto toliko, ne
nosei nita.
A kako se ti zove? pitale bi ene polako. Lepa bela lica s nasmejanim
crvenim usnama.
Favad, odgovarao bih.
Engleski ti je vrlo dobar. Ide li u kolu?
Da. kola. Svaki dan. Puno mi se svia.
I to je bilo tano, svi smo mi ili u kolu - ak i devojice ako bi ih oevi pustili
- ali su dani bili kratki, a odmori dugi, trajali su mesecima tokom kojih nismo ili zimi
i leti, onda kada bi postalo suvie hladno ili suvie toplo da bi se uilo. Meutim,
engleski koji smo nauili dolazio je samo sa ulice. Bilo je lako pohvatati pokoju re, a
strancima je bilo drago da nas ue.
ak i ako je Dahid bio u pravu i ako su zaista doli da bombarduju nau zemlju i
ponovo je izgrade, stranci su mi se prilino sviali, s njihovim oznojenim belim
licima i debelim depovima - to je bilo dobro, jer kada sam se tog dana vratio do
kue moje tetke, reeno mi je da u ivjeti s njih troje.
2.

Nije nam bilo potrebno puno da se iselimo iz tetkine kue, poto smo posedovali
samo jedno ebe, neto odee i primerak Kurana. Poneli bismo vie, ali izgleda da je
tetka mislila da ono malo erpi i tiganja koje smo skupili tokom godina sada pripada
njoj.
Sreom, majka mi nije bila raspoloena za svau tog dana i samo je pljunula
sestri kraj nogu pre nego to je spustila burku i izvukla me kroz vrata.
Zbogom, Dahide!, doviknuo sam iza sebe.
Zbogom, Favad jan!
Pogledao sam nazad, iznenaenim srdanim jan koje je dodao mom imenu, i
ba na vreme da vidim roaka kako brie neto sa zdravog oka.
Ne zaboravi nas, ti magarea pizdo!
Bio je to brz dodatak koji mu je doneo podjednako brz udarac po uvu debelom
majinom pesnicom.
Bila su nam potrebna puna dva sata hoda od Kair Kana na rubu grada do Vazir
Akbar Kana, mesta gde nam je novi dom, a za to vreme uspeo sam da izvuem iz
majke da emo iveti s dve ene i jednim mukarcem. Rekla je da zna ime samo jedne
od ena, one koja nas je pozvala: zvala se Dordi. Izgleda da je moja majka prala
Dordinu odeu nedeljama. Nisam mogao da poverujem da to nije ranije pomenula.
Ali zato si joj prala odeu?, pitao sam.
Zbog novca, ta misli?
Zato ne pere sama svoju odeu?
Stranci ne znaju kako. Potrebne su im maine da operu odeu.
Kakve maine?
Maine za pranje vea.
Ovo mi je zvualo neverovatno, ali moja majka ne bi lagala. Dobro, nije puno
priala, ali kada jeste, to je uvek bila istina. Takoe sam znao da su stranci nevernici,
tako da sam pretpostavljao da osim to e ii u pakao, nisu bili blagosloveni ni
uobiajenim vetinama datim obinim Avganistancima poput nas.
Da li ije?
Ne.
Ume li da kuva?
Ima li mua?
Ne.
Nisam iznenaen.
Majka se nasmejala i povukla me u zagrljaj dok smo hodali. Pogledao sam u nju,
ali nisam mogao da joj vidim lice od cela burke, tako da sam joj jae stegao ruku, dok
su mi ui gorele, jer sam uspeo da je nasmejem.
Ovo se brzo pretvaralo u najbolji dan u mom ivotu.
Iako nisam imao nikakvih stvarnih seanja na to kako je bilo pre ivota u kui
moje tetke, znao sam da je majka bila oajna nakon to smo se preselili iz Pagmana.
Zakljuani u jednoj sobi s tankim ilimom koji nije nudio udobnost spram hladnih
grebena betonskog zida, iveli smo, jeli i spavali kao zatvorenici koje podnose pod
krovom tetkine kue. Klozet je takoe bio stalno muenje za moju majku, umrljan,
kako to ve biva od promaenih ciljeva etvorice deaka koji ne mare i mukarca ija
je beika bila slaba kao u jarca; i bolesti su nas spopadale, od malarije tokom leta do
gripa zimi, kao i zbog glista i bacila koji su stalno iveli u naim stomacima. A opet,
morali smo da delujemo zahvalni, jer nas je tetka primila one noi kada smo izgubili
sve.
Svake godine ljudi oko nas su umirali od bolesti, bombardovanja, zaboravljenih
mina, ujeda velikih i malih ivotinja, ak i od gladi. ak i ako si imao hrane, to nije
bila nikakva garancija da e preiveti dan. Majka nam je kuvala obroke na starom
gorioniku na gas koji je stajao u uglu sobe pretei da eksplodira i otkine nam glave sa
vrata. To se desilo supruzi Hadi Mohamada tri vrata dalje. Kuvala je leblebije u
kuhinji kada je gorionik eksplodirao u plamenu loptu. Poleteo je sa poda poput rakete
i otkinuo joj glavu glatko. Bile su im potrebne nedelje da oiste krv i ostatke mozga sa
aavog zgarita kuhinje. ak i danas, useci od leblebija koje su poletele poput metka
vide se na zidovima kue i Hadi Mohamad ne jede vie nita osim salate, voa i
naana. Sve, zapravo, to nije moralo da se kuva. Neka je hvala Alahu pak, jer je
blagosloven drugom enom - a ona je bila mlaa od prve.
Dakle, kako si je upoznala?
Koga?
Strankinju, Dordi?
Nala sam je.
Kako to misli, nala si je? Kako si je nala?
Oh, Favade! Toliko pitanja! Kucala sam na vrata traei posao i ona mi ga je
dala. Potom mi je dala jo vie posla i onda nas pozvala pozvala da doemo. U
redu?
U redu.
Dok smo hodali ulicama, izbegavajui izmet pasa i rupe na putu, a poto je majka
sada odbijala da mi prui bilo kakvo obavetenje o tome kako smo se domogli ove
iznenadne slobode, pokuavao sam da zamislim tajanstvenu Dordi koju je moja
majka nala. Zamiljao sam enu duge zlatne kose i oputenog osmeha kako stoji pod
drvetom u Vazir Akbar Kanu, deluje izgubljeno ruku punih prljave odee koju nije
imala pojma kako da opere. U glavi je izgledala kao ona ena iz Titanika. U
stvarnosti, izgledala je pre kao neko iz Avganistana nego ja.
Skrenuli smo levo, pre Masud krunog toka, i preli tri ulice u cik-cak, oiviene
betonskim preprekama to tite velike kue koje izviruju iznad visokih zidova s
namotajima bodljikave ice postavljenim na njima. Ljudi s pukama u rukama stajali
su na strai na svakih deset koraka i gledali su nas lenjom sumnjiavou dok smo ili
dalje u stambeni deo bogatih. Na kraju smo stali ispred jedne velike zelene metalne
kapije. Jo jedan straar u svetloplavoj koulji i crnim pantalonama izaao je iz
drvene bele barake postavljene u blizini i pozdravio moju majku. Potom je otvorio
vrata sa strane i doviknuo unutra. Kada smo uli unutra, u susret nam je krenula ena
tamne i duge kose kao u moje majke. Nosila je belu koulju preko plavih farmerki i
izgledala vrlo lepo.
Selam alejkum, Marija!, pevuila je ena, vrsto obuhvatajui ruku moje majke
uz te rei.
Valejkum selam, odgovorila je moja majka.
Kako si? Kako tvoje zdravlje? Jesi li dobro? Kako ste putovali? Bez
problema?
Dok je moja majka avrljala svoje odgovore, zurio sam u enu za koju sam
pretpostavljao da je Dordi, iznenaen to je ujem kako govori jedan od naih
jezika i izenaen to je vidim ne samo obuenu kao mukarac ve i visine poput
mukarca.
A ovo mora da je lepi sin Favad. Kako si, Favade? Dobrodoao u svoj novi
dom.
Pruio sam ruku i ona ju je stegla. Iako sam pokuao da odgovorim, usta su mi
bila nekoliko koraka iza misli i nisam mogao da naem rei da joj odgovorim.
Ha! Malo je sidljiv, ini mi se. Molim vas, uite, oboje.
Majka je ula jo malo u dvorite, gde se osetila slobodnom da podigne burku sa
lica. Prva pomisao bila mi je da deluje uplaeno, to me nije ba umirilo. Ali onda
sam shvatio da, kao ni ja, nije znala ta da kae. utke smo pratili Dordi do male
zgrade smetene iza i sa desne strane kapije.
Ovo e biti tvoj dom, Favade. Nadam se da e biti srean ovde.
Dordi je pokazala na zgradu, mahnuvi nam da poemo za njom unutra. I jesmo.
Unutra su bile dve sobe odvojene malim, istim klozetom i delom za tuiranje.
Kada je otvorila vrata prve sobe, ugledao sam dva kreveta s ebadima. Jo uvek su
bili u plastici i izgleda da su bili novi. U drugoj sobi bila su tri duga jastuka, mali sto,
ventilator i televizor - pravi pravcati samsung televizor! I izgledalo je da ak i radi!
itavog ivota sanjao sam o tome da posedujem TV. Osetio sam kako mi suze zabijaju
otre igle iza oiju na sam pogled u njega.
Hodi, rekla je Dordi sa osmehom, ostavi stvari ovde i ja u ti pokazati ega
sve ima.
Prvi dan u novoj kui bio je izmaglica opaaja, mirisa i zvukova. Tu je bio na
dom i vea zgrada u kojoj su Dordi i njeni prijatelji iveli gore. Bila je tu kuhinja
veliine dvorita gde je majci reeno da e raditi najvei deo posla, kao i dnevna
soba s jo jednim televizorom (mnogo veim od naeg), muziki sistem i sto za bilijar.
Iza kue je bio ogroman travnjak, oivien grmovima rua. Kada sam ih video kako se
epure svojim lepim bojama na suncu, srce mi je skoilo pri pomisli na majku koja e
ponovo biti okruena takvom lepotom.
A onda sam ugledao oveka kako stoji usred ove lepote golih grudi kao u Pira
Ludaka koji se igrao s psima u ar-i Nav parku i poeo sam ozbiljno da se brinem za
reputaciju moje majke. Ovaj ovek je drao dug tap u ruci, bocu piva u drugoj, i
cigaretu meu zubima. tapom je udarao belu lopticu u au koja je leala na tlu, i
izgleda da mu nije ba dobro ilo.
Zdravo, ja sam Dejms, doviknuo je, poto je pogledao u nas ba dok smo
zurili u njega.
Priao je da prui ruku mojoj majci, koja je, s pravom, mahnula, ali je nije
prihvatila. Dordi je rekla neto otrim tonom na jeziku koji sam prepoznao kao
engleski i on se nasmejao blago pre nego to je podigao koulju koja je leala u blizini
na naslovu plastine stolice.
Ovo je Dejms, objasnila je Dordi. On je novinar, tako da mu, molim vas,
oprostite na ponaanju.
Poto se obukao, Dejms se vratio do nas i rekao neto to nisam ba razumeo
pre nego to je pruio desnu ruku da mi zamrsi kosu. Vrteo sam glavom, gurajui ga od
sebe i pogledao ga tako da mu stavim do znanja da ovakva vrsta panje nije poeljna,
ali je onda skupio ruku u pesnicu, udario me blago po bradi i poeo da se smeje.
Dordi je ponovo rekla neto i Dejms je podigao ruke pravei se da se predaje pre
nego to je stavio desnu ruku na srce i nasmejao mi se. Bio je to iskren osmeh od
kojeg je imao rupe u obliku meseca oko usana, i ja sam ga prihvatio i uzvratio mu.
Tada sam znao da mi se svia ovaj ovek, Dejms. Bio je visok i mrav i imao je
tamnu bradu. Lako bi mogao da proe kao Avganistanac ako bi mogao da dri odeu
na sebi. uo sam kapiju iza nas kako se otvara i jedna ena je uetala u dvorite.
Izgledala je ljutito i malo zbunjeno, ali kada je Dordi progovorila, nasmejala
se i mahnula.
Na posljednji sustanar, objasnila je Dordi. Ovo je Mej, ona je inenjer.
Mej nas je pozdravila rukovanjem. Bila je niska, plave kose koja joj je beala iz
zelene marame. Imala je pegice na licu i takoe nije liila na enu iz Titanika. ovek
po imenu Dejms pruio joj je pivo i delovala je sreno zbog toga. I mada sam se
trudio da ne gledam, mogao sam da vidim da ispod plave koulje ima najvee grudi
koje sam ikada video. Pitao sam se da li ih je Dejms video.
Svi smo prilino prijateljski nastrojeni ovde i vrlo oputeni, tako da vas molim
da smatrate ovo mesto svojim domom dokle god vam je potrebno, rekla je Dordi.
Majka joj se potom zahvalila i povela me nazad do naih soba - dalje od stranaca
koji su nas pozvali u svoj dom i dalje od pogleda na grudi Mej.
Ali tokom sledeih nekoliko dana, dok je moja majka prala i kuvala i u sutini
radila sve to stranci nisu bili u stanju da urade, ja sam paljivo posmatrao nae nove
gazde. Iako mi je bilo drago to sam ovde, morao sam da zatitim majku, a da bih to
uradio, morao sam da znam s kim i ime imam tano posla. Najvie sam se brinuo
zbog golog novinara.
Sreom, raspored mesta mi je pruao priliku da pratim sve uglavnom
neprimeen. Prolaz iza kue mi je omoguavao da gledam batu neprimeen; veliki
prozori su mi pruali sjajan pogled na ono to se zbiva dole kada je bio mrak napolju i
svetla bila upaljena; a visoki zidovi i balkoni davali su mi mogunost da osmotrim
poneto od onog gore. Povremeno bi me majka ulovila kako pijuniram strance i
zavrtela glavom, ali iako su joj oi delovale zbunjene, inile su se potpuno bezbrine.
Takoe je poela vie da se smeje - posebno kada bi jedan od straara, ir Ahmed,
dolazio iz svoje barake da napuni ajnik.
Zapisao sam sebi u glavi da istraim ir Ahmeda im zavrim sa strancima.
Poto sam imao toliko pijuniranja da obavim, prvih nekoliko nedelja od kada
smo se preselili u Vazir Akbar Kan nisam iao u Kokoju ulicu, uprkos skoro
nepodnoljivoj potrebi da kaem Dahidu za na televizor i da napunim Damili glavu
opaanjima i zvukovima ovog novog doma. Umesto toga vraao bih se iz kole, seo na
dovratak kuhinje, avrljao s majkom dok je obavljala svoj posao i ekao na Dordi,
Dejmsa i Mej da se vrate otud kud su otili.
Kako to da Dordi zna na dari jezik?, pitao sam majku dok je gulila krompir
za veeru.
Od svojih prijatelja, pretpostavljam.
Ona ima prijatelje Avganistance?
Izgleda. Daj mi taj tiganj, hoe li, Favade?
Dohvatio sam metalnu posudu, izbacio mrtvu muvu iz nje i dodao je.
I, jesi li vidjela te prijatelje?, pitao sam vraajui se na stepenik kuhinje.
Jednom, da.
Ko su oni?
Avganistanci.
Znam to!
Majka se nasmejala bacajui oguljene krompire u tiganj. Oni su Patuni, rekla
je konano. Iz Dalalabada.
Oh, dakle ima ukusa.
Da. Majka se nasmejala pre nego to je dodala malo tajanstveno. Donekle.
Kako to misli, donekle?
Oni nisu... kako bih to rekla? Nisu ona vrsta prijatelja koje bih odabrala za
tebe.
Zato ne?
Zato to si ti moja deak i ja te volim. Dakle, to je dovoljno, Favade. Idi i
zavri domai.
Otputen, i ponovo lebdei zbog zagonetki moje majke, otiao sam nazad u sobu
da vebam tablice mnoenja koje smo radili u koli tog dana. Pretpostavio sam da e
mi na isti nain na koji u jednog dana saznati o senci talibana, i u nekom kasnijem
ivotnom dobu postati jasniji razlog zbog kojeg Dordi ima donekle prijatelje.
Meutim, bilo mi je drago to su Patuni, kao ja. Da su Hazare, do sada bi joj odsekli
dojke.

Poto smo imali tekuu vodu u kui, nisam vie morao da odlazim do najblie
esme i borim se s drugom decom i prljavim psima za kofu pune tenosti koja je
trajala pet minuta i zbog koje sam lomio kimu. Svake veeri nakon to bih zavrio
domai, jedini pravi posao koji sam imao bio je da otrim do pekare ake pune ava i
pokupim pet sveih, jo vruih, dugih hlebova.
Osim toga, ivot mi se obino svodio na ekanje na strance.
Dordi bi obino prva stigla kui, i vrlo esto bi mi dozvolila da sedim u bati s
njom dok pije kafu. Iako je moja majka uvek bila pozvana, retko kada je dolazila da
nam se pridrui. Brzo se sprijateljila sa enom preko puta ulice koja je odravala kuu
za suprugu jednog od ljudi iz Ministarstva unutranjih poslova. Zvala se Homeira i
bila je prilino debela, tako da sam pretpostavljao da je dobro plaaju. Bio sam
srean to je majka nala prijateljicu, tako da nisam bio ljubomoran kada je vei deo
vremena provodila u razgovoru s njom u naoj sobi ili u kui u kojoj je Homeira
radila.
Zapravo, bio sam vie nego srean, bio sam zapanjen. Kao da se neki skriveni
klju okrenuo u glavi moje majke putajui reku rei koja je bila zakljuana tu
godinama. Jo vie, meutim, zapanjila me je majina volja da me pusti da ostanem
sam u kui i sedim sa zapadnjacima dokle god im ne dosadim. Moda je mislila da
e to biti dobro za moj engleski, iako je Dejms retko kada bio tu, Mej kao da je uvek
plakala, a Dordi i ja smo obino priali na dariju.
Iz tih malih razgovora saznao sam da je Dordi dola iz Engleske, zemlje u kojoj
je London. Bila je u Avganistanu godinama i dola je da ivi s Dejmsom i Mej pre
dve godine, jer su postali prijatelji i Dejmsu je bio potreban novac od kirije. Radila
je za jednu NVO i timarila koze da zaradi za ivot, a poto je poznavala zemlju i puno
putovala, stekla je gomilu prijatelja Avganistanaca. Samim tim u jo na mnogo naina
razlikovala se od veine stranaca koje sam sreo i mislim da sam se zaljubio u nju
istog trena. Bila je nena i zabavna i inilo se da joj se svia da bude sa mnom. Bila
je takoe i vrlo lepa, guste, skoro crne kose i tamnih oiju. Nadao sam se da u je
jednog dana oeniti - kada prestane da pui i preobrati se u jednu jedinu pravu veru,
naravno.
Inenjerka, Mej, obino bi stizala druga kui i imala je obiaj da nestane u svojoj
sobi im bi se brzo pozdravila. Dordi mi je rekla da je dola iz Amerike po ugovoru
s jednim od ministarstava i da je malo nesrena trenutno. Nije dalje objanjavala i
ja nisam vie pitao. Sviala mi se tajnovitost koju je to davalo suzama Mej.
Kao po pravilu, Dejms je uvek poslednji stizao kui i najmanje dvaput nedeljno
bi se vratio vrlo kasno, sav razdragan i pevuei sam sa sobom. to sam ga vie
upoznavao, to sam vie bio ubeen da je bio u srodstvu sa Pirom Ludakom.
Vrlo naporno radi, objasnila je Dordi, i uglavnom sa damama.
Dordi se nasmejala ovome i pitao sam se kako li tim enama muevi doputaju
da rade tako kasno sa ovekom koji je slobodno pokazivao svoje bradavice svetu kao
da su ratne medalje.
Kakav posao radi s njima?, pitao sam, zbog ega se Dordi jo glasnije
nasmejala. Bio je to dobar, jak zvuk, kao grmljavina usred ljeta.
Favade, rekla je naposletku, najbolje bi bilo da to pita majku.
I time je stavljena taka na sto.
I poto je to uvek tako sa odraslima - iskljue te ba kada stvari postanu
zanimljive - nisam imao izbora nego da nastavim sa svojim istragama - istragama koje
bi moja majka nazvala njukanje.
Uz mnogo pokuaja i promaaja, otkrio sam da je najbolje da svoje nove
prijatelje posmatram nou, kada su svetla upaljena, a napolju tama i svi misle da
spavam. Sreom, majka mi je bila od velike pomoi u nonoj pijunai, jer je
odabrala da spava u sobi gde je stajao televizor, to je znailo da sada imam spavau
sobu za sebe po prvi put, to mi je davalo potpunu slobodu da istraujem okolinu i
njene udne stanovnike nevernike.
Povremeno, oko sat vremena poto bih ugasio svetlo, majka bi otvorila vrata
moje sobe, to me je prvi put iznenadilo, jer samo to nisam krenuo. Ali to je bilo
jedno od onih prijatnih iznenaenja od kojih vam se zagolicaju prsti na nogama i srce
kao da vam krvari iznutra, jer me je, molei da spavam, neno poljubila u obraz pre
nego to se vratila u svoju sobu, zadovoljna to sam bezbedno uukan u svoje snove.
Naravno, to nisam bio. Zahvaljujui ovom prvom slatkom iznenaenju, brzo sam
nauio da treba da saekam dobrih sat vremena po majinoj poseti pre nego to
navuem cipele i prepustim se svojim avanturama.
unjajui se du zidova i uei po bunovima, sluao sam magine, misteriozne
razgovore koji su prtali u smeh dok su Dordi, Dejms i Mej priali s prijateljima
belih lica oko stola u bati. Naravno, jedva sam mogao da razumem i jednu prokletu
re od onoga to su govorili, ali to je samo znailo da sada imam kod koji treba da
deifrujem.
Stvarno, oseao sam se kao da sam izvuen iz plamenova pakla i smeten u raj.
Tih prvih nekoliko nedelja ja nisam bio samo Favad iz Pagmana, ja sam bio Favad,
tajni agent. U to vreme Kabul je bio prepun pijuna - britanskih, pakistanskih,
italijanskih, ruskih, indijskih i amerikih, ljudi krupnih poput dinova koji su putali
duge brade pokuavajui da izgledaju kao Avganistanci. Moj zadatak koji mi je zadao
predsednik bio je jednostavan: da otkrijem ko u ovoj kui radi kao pijun, kao i
identitet njihovih gospodara.
Dok sam se unjao i puzao kroz teku vrelinu tih letnjih noi Kabula, obmotavao
sam slojeve sanjarija i herojskih pria oko svojih avantura i smiljao puteve bekstva i
kovao komplikovane planove da izbegnem otkrivanje, da bih briljivo skupljene
podatke mogao da predam drugovima u Palati. iveo sam u svetu maglovite budue
slave, zamiljao sebe kao nacionalnog heroja zahvaljujui dobrom trudu koji sam
uloio iako sam samo deak.
Bio je tako mlad!, govorili bi ljudi dok sluaju priu o mom uspehu.
Da, ali bio je pravi Avganistanac, rekao bi im predsednik Karzaj, sa irokim
osmehom, jer je on ovek koji me je naimenovao.
Tako hrabar! Tako neustraiv!, divili bi mi se. Mora da je imao muda velika
kao u Ahmeda-ah Masuda.
Vea!, ispravio bi ih predsednik. Deko je bio patun!
Da bih ispunio svoju misiju, paljivo sam beleio sva kretanja stranaca u crvenu
svesku koju mi je Dordi dala da vebam pisanje. Poto Dejms jedva da je ikada
bio tu, a Dordi bila suvie lepa da bi radila za neprijatelja, odluio sam da se
usredsredim na Mej.
Kada bi majka otila na spavanje, iskrao bih se iz sobe i uspuzao uza zid
tajnog prolaza. Odatle sam mogao da vidim vrata koja su vodila do Mejine spavae
sobe na kojima je bio okaen dug vuneni kaput. Na drugom zidu bila je drvena tabla s
kolekcijom fotografija koje je zakaila po njoj. Pretpostavaljo sam da su to slike
porodice, jer je izgledalo da su ljudi ulovljeni u razliitim pozama, svi niski i uti, ali
u mojoj mati oni su bili deo mree uasa koju podravaju svinje iz Pakistana. Tajna
sluba zemlje, ISI, znala je da avganistanska vlada nikada ne bi posumnjala da
zapadnjaka ena iz Amerike sprovodi njihove zle planove u delo. Na taj nain bili su
lukavi kao sam avo. Ali nisu bili dovoljno pametni za Favada - tihog zatitnika
Avganistana.
Naalost, Mej je prolazila kroz neku vrstu traume. Vei deo vremena samo je
nestajala u svojoj sobi. A ukoliko nije bila u sobi, vikala bi u mobilni. A, ako ne vie
u mobilni, bila bi dole i prebirala po hrani koju joj je moja majka pripremala itav
dan, ili jo gore, plakala bi. Iako nikada nije dobro videti enu kako plae, njeno lice
izgledalo je pre ljutito nego tuno i mene je to zbunjivalo. Iskreno reeno, mislio sam
da je Mej malo skrenula i krajem druge nedelje odluio sam da prestanem da
istraujem njene pijunske aktivnosti za Pakistance i posvetim vreme tome da ulovim
pogled na njene grudi.
No, postojao je jedan mali problem u vezi sa ovim novim zadatkom. Sa zida sam
mogao da vidim samo treinu Mejine spavae sobe, a to nije bila treina u kojoj se
svlaila. Poto sam razmislio o ovoj situaciji dok sam ekao da se ugasi svetlo u
majinoj sobi, shvatio sam da mi je jedina mogunost da skoim sa zida na njen
balkon. To je znailo da moram da savladam procep oko metar irine i ne mislim o
padu dole.
Nakon dve nedelje tajnih operacija otkrio sam da je zujanje agregata koji je
davao svetlo kui svake druge noi, kada je gradska struja ila na odmor, lako
skrivalo buku koju sam pravio dok sam se motao unaokolo, tako da sam se bez straha
da u prepasti Mej, ak i da padnem i ubijem se, popeo uza zid naspram ivice njenog
balkona i usredsredio se na ogradu ispred sebe. Dvanaest ipki popreko. Samo moram
da skoim i dohvatim jednu od njih.
Duboko sam udahnuo pet puta, sklopio oi, poslao molitvu Alahu i odgurnuo
stopala od zida svom snagom koju sam imao u nogama. Odjednom, kao da nisam jo
odluio da skoim, osetio sam kako glavom udaram o ogradu i nekim udom ruke su
mi se stegle oko ipke.
Zaprepaen i jo u neverici da sam tu, dao sam sebi tren da udahnem tiinu u
srce koje je lupalo. Samo mali trzaj i moi u da prebacim noge na ivicu, izvuem se
na balkon i tajne Mejine, balkonu sline figure bie moje. Uspeu da joj vidim grudi,
a moda i vie. Ako ba budem imao sree, moi u ak da vidim njenu...
A-hem.
Evo ga opet.
Polako, nadajui se uprkos svemu da mi se samo priinjava, pogledao sam dole,
malo udesno i ugledao Dejmsa kako stoji tamo, vrti glavom i preti mi prstom.
Pogledao sam nazad u jako svetlo koje je dolazilo iz Mejine spavae sobe, a onda
ponovo u Dejmsa. Nije nikuda otiao, to bi bilo ljubazno s njegove strane.
Oigledno je ekao da ja uinim neto.
Selam alejkum. Nasmeio sam se smeteno.
Pustio sam ipke i pao kraj njegovih nogu, sklupao sam se u vrsto klupe pri
padu da bih ublaio udarac koji e uslediti. Nakon tiine koja je trajala svega nekoliko
sekundi, ali kao da je trajala barem polovinu mog kratkog ivota, uo sam jo jedno
kaljanje. Pogledao sam gore i video Dejmsa kako se smeje. Oi su mu sijale poput
stakla i malo se ljuljao. Potom je klimuo glavom u pravcu bate i mahnuo mi da ga
pratim.
Nisam se urio da krenem, ali sam zakljuio da je bolje da dobijem batine to je
mogue dalje od ulaza u kuu - i to dalje od bilo kakvog izgleda da majka vidi moju
sramotu i kasnije doda svoj nain muenja. I tako, drei glavu kao mukarac, pratio
sam Dejmsa do plastinih stolica koje su poput duhova stajale u tmini dvorita.
Bez rei me je pozvao da sednem pored njega. Potom je gurnuo ruku sa strane,
izvadio bocu piva iz kartonske kutije, smakao zatvara o ivicu stola i dao mi je.
Ovo je oigledno bio trik, ali sam je ipak uzeo.
Potom je posegnuo za jo jednom bocom, otvorio je na isti nain, udario o onu
koju sam drao u ruci i promrmljao neto to nisam razumeo. Dah mu je mirisao na
stari sir.
Paljivo sam ga posmatrao, ne usuujui se da se pokrenem, ali je prislonio ruku
uz usne i pokazao mi da bi trebalo da pijem. Stoga i jesam.
Pivo je najpre imalo odvratan okus, penuavo i gorko kao pokvarena pepsi, ali je
ovo oigledno bila moja kazna i bilo je bolje nego da dobijem batine tapom, tako da
sam uzeo jo jedan gutljaj, a onda jo jedan, i jo jedan, i jo jedan.
Oas posla mi je glava otupela: toplina, drugaija od vruine, prola mi je kroz
telo, ila mi je venama i zavrila u obrazima, od ega su mi oi postale posute
zvezdama. Kao da je sve oko mene bilo prigueno nevidljivim ebetom i Dejms je
govorio jezikom koji nisam razumeo. Kako sam nastavljao da pijem, poeo sam da
priam. Nisam mogao drugaije, rei su mi iskakale iz usta kao da se trkaju nizbrdo,
kotrljaju se i kotrljaju jedna za drugom. Ni on ni ja nismo znali ta priamo, toliko je
jo uvek bilo jasno, ali izgleda da nije ni bilo bitno. Bilo je kao da vodimo najbolji
mogui razgovor u mom ivotu. injenica je da me je Dejms izgleda stvarno
razumeo.
Do kraja druge boce ispriao sam mu za Dahida i Damilu i mog najboljeg
prijatelja Spandija. Otkrio sam mu tajne naih dnevnica; naih putovanja po gradu dok
se drimo za zadnji deo kamiona; kako smo jednom prilikom nali Pira Ludaka kako
spava u parku i stavili mu vlano blato u pantalone da bi pomislio da se usrao.
Kako je no odmicala i ivice sveta se gubile u izmaglici, priznao sam mu da
pijuniram Mej. Kada je uo njeno ime, Dejms je mahao rukama ispred grudi,
napravio cigaretom i pivom velike krugove i krenuo da se smeje. I ja sam se smejao,
iako nisam bio siguran zbog ega, i uskoro je Dejms skakao sa svog sedita, udarao
me po leima, lupao svojom bocom o moju i trljao mi kosu, to mi izgleda vie nije
smetalo.
Ali onda, brzo kao to je poelo, tako je i prestalo.
Poput ulinog psa uhvaenog u farove, Dejms se okrenuo i sledio, ruke
podignute iznad glave, jo uvek drei pivo u njoj. Sve oko nas kao da se stialo, ak i
vazduh koji smo udisali, i ja sam gledao opinjen kako mu pepeo sa vrha cigarete
lebdi nad zemljom i tamnu figuru koja se pojavljuje u daljini pred njim. Liila je
nekako na Dordi.
Zurila je u nas i nije izgledala sreno.
Imala je na sebi samo dugu crnu majicu kratkih rukava, noge su joj bile gole, a
tamna kosa razbaruena oko glave poput kovitlaca ljutih zmija. Izgledala je vie
magino nego obino, besno i zapanjujue. Mislio sam da e mi se srce slomiti pri
njenoj tamnoj, besnoj lepoti. Moda je to bio ok zbog njenog dolaska, ne znam, ili
zbog pogleda na njene gole noge, ili zbog jakog gruvanja u mojim grudima ili
iznenadne teine hiljadu kamila koje su krenule da mi vuku glavu, ali ba u tom
trenutku nagnuo sam se napred u stolici i ispovraao se na cipele.
3.

Dan nakon to sam prekrio cipele bljuvotinom verovatno je bio najgori dan u
mom ivotu. Dobro, ne najgori. Ali bio je prilino prokleto lo.
Grlo me je bolelo, sve suvo i naduto; stomak me je muio, kao da je prazan i
truo; koa mi je bila vlana i hladna; u glavi mi je bilo milion radnika u eliani koji
su lupali ekiima; a majka mi je nala posao pre podneva, ak iako je bio petak i
niko nije radio - jo jedan primer zagonetne magije koju majke izvode kada im oi
gore od besa. Od sada, po dva sata nakon kole, morau da izigravam slugu Piru
Hederiju, vlasniku prodavnice starom kao kraljeva grobnica iji je vid nestao iza
mlenobelih zavesa.
Bio sam vie nego kivan.
Ako ne moe da se ponaa, morae da zarauje, izjavila je moja majka kao
injenicu. I od sada e se kloniti Dejmsa. Da li me uje?
Zastenjao sam. Ovo je bilo ba kao s Dahidom, sve iz poetka.
Kako to da izvedem?, jadikovao sam.
Ne zanima me kako e to da uradi, samo uradi!
Majka mi je bila nemogua. Zapravo, bila je gora od svih ratnih voa koji
pokuavaju da vode ovu zemlju, a to je bilo prilino nemogue do krajnosti. Bogu
hvala, onda, to joj je Dordi samo rekla da sam pio pivo. Da je znala da sam
pokuao da ukradem pogled na Mejine grudi pre nego to sam pao na tlo i udario po
boci, siguran sam da bi me otpremila u medresu, istog trena.
Pijenje alkohola protivno je islamu, podsetila me je. Sada e morati da
plati za svoje grehe u vatrama pakla. Verovatno nema ni deset godina, Favade.
Ovom brzinom e goreti veno sa svim nevernicima strancima!
Nisam znao da je to pivo!, viknuo sam da se opravdam.
Eto! To je jo deset godina u paklu zbog lai, a jo pet zato to vie na majku.
Uutala bih sada da sam na tvom mestu.
Ali...
Ali! Ali! Nema vie ali! Bei mi sa oiju pre nego te se ne predomislim i ne
prebijem te!
Vrteo sam glavom. Izgleda da je Dahid bio u pravu. Jednostavno se nije moglo
razlono razgovarati sa enom, pogotovo ako je ta ena tvoja majka.
Okrenuo sam se iz kuhinje i vukao se ka bati da pobegnem od besa za koji nisam
smatrao da ga ba zasluujem. Naposletku, bio sam deak. ta je s Dejmsom? On me
je naterao da poinim greh i bio je mukarac. Hoe li njega naterati da radi za
Hederija Slepog za aku ava koje sam isto tako mogao da naem u slivnicima Kokoje
ulice? Nije bio te sree. A ovo je bio novi demokratski Avganistan!
Dalji dokaz ove velike nepravde pojavio se im sam skrenuo za ugao da
potraim spas u bati i video Dejmsa, mog velikog unititelja, kako sedi pogrbljen
nad laptopom s tamnim naoarama. elo mu je izgledalo kao da nad njim lebdi velika
teina, pravei duboke linije u koi ispod.
Sjajno, promrmljao sam i krenuo nazad ka svojoj sobi.
Poraen, uvukao sam se u krevet da prespavam bolest koja mi je gamizala po
koi kao vai po telu.

Prodavnica Pira Hederija bila je na uglu Ulice 15, naspram krunog toka i blizu
britanske ambasade. Bilo je to neuredno mesto, s konzervama koje padaju sa polica,
kutijama visokog poreanim po zidu, prokletim krpama, pekirima i drugim stvarima
za pranje, i gajbicama voa koje je videlo i bolje dane, ali se izgleda i dalje
prodavalo. Prvog radnog dana rekao mi je da sam unajmljen, jer je otpustio usrano
kopile od neaka koji mu je stavljao kutije i stolice na put da bi ga video kako pada.
Izgleda da je bio i lopov uz to.
Nemoj nita da pokuava, sinko, upozorio me je. Moda vie nemam oi, ali
i dalje vidim.
Pokazao je vornovatom rukom ka vratima gde je pas veliine omanjeg magarca
drao strau, a gledao me je kao da sam mu veera za taj dan.
Kako se zove?, pitao sam paljivo motrei na zver koja je pretila da me
pojede. Bio je star i ruan kao i njegov gospodar, sa sivim patrljcima kao uima, to
je pokazivalo da se nekada borio.
Ko to?
Pas.
Pas.
Da, pas.
Pas. Zove se Pas.
Oh.
Uprkos izgledu i oiglednom nedostatku mate, ubrzo sam otkrio da je Pir Hederi
bio zapravo vrlo smean. I na osnovu onoga to sam mogao da primetim, nije mu
uopte bila potrebna pomo. Ako bi neki ovek uao i traio penu za brijanje, krenuo
bi sa stolice ispred tezge s cigaretama, odvukao se do ugla skroz desno, posegao do
druge police dole i vratio se s pravom kutijom. Ako bi deca, probisveti, ula i
pokuala da maznu neku robu, Pas bi im se ispreio na putu, reao i kezio zube, dok
mu je pljuvaka visila iz eljusti kao slinavi konci i nakostreene dlake, sve dok se
nesueni lopovi ne upiaju od straha i ne krenu da plau za majkama. Pir bi im onda
naplatio pedeset ava ako ele bezbedno da izau.
Ne, stvarno mu nisam bio potreban. Stekao sam utisak da je Pir bio usamljeni
starac koji je traio nekog s kim bi mogao da razgovara. I tako, prve nedelje uglavnom
sam mu sipao aj i sedeo na kutijama pepsija i jeo suve leblebije dok je on lunjao
kroz svoje misli i seanja na rat. Njegove prie su mi rasplamsale matu.
Izgubili smo puno dobrih ljudi tog dana, rekao je jednog popodneva poto je
ispriao jo jednu priu o svom vremenu s mudahedinima. Klimnuo sam glavom
mudro, a onda zamumlao poto sam se setio da ustvari ne moe da me vidi. Bilo ih je
ezdesetorica tog dana, sve Patuni, svi posveeni stvari slobode i bili su naoruani
do zuba kalanjikovima i raketnim bacaima. Upravo su hrabro napali rusku bazu
usred bela dana severno od Kunara. Stotine neprijateljskih vojnika umrlo je u
napadu, priao je Pir, uhvaeni nespremni istom smelou naeg iznenadnog
napada i obeznanjeni od ivota provedenog s votkom. Takoe smo ih bombardovali
granatama iz bacaa i zidom metaka koje su ispalili ljudi koji nemaju ta da izgube, a
mogu sve da dobiju. Bila je to uvena pobeda mudahedina, ispriao mi je, trijumf
koji je opevan u pesmama i o kojem se pevalo oko logorske vatre godinama nakon
toga. I isto tako brzo kao to su se pojavili, podiui se ni od kuda da stvore pakao
Rusima, ponovo su nestali, poput duhova koji se vraaju u zemlju.
Ali oni nisu odustajali od napada.
Kada su pobedonosni mudahedini prelazili planine Nuristana, marirajui
prema skrovitim ratnim logorima iskopanim u stenju, progutala ih je meava koja im
je kidala odeu i sekla kou. U urliku vetra nisu mogli da uju elise helikoptera koji
im je brisao iznad glava i bacio sjajno plamtee svetlo po stazi. Dok su trali da spasu
goli ivot, ruske vazduhoplovne snage su ih pratile u korak, dalje i dalje u no, sve
dok ih nisu saterale u klanac gde ih je u zasedi ekalo petsto ruskih vojnika.
Mudahedini nisu imali nikakvih izgleda, ali su se nekako probili iz doline, rairili se
i ratrkali u okrilju ume koja nije olistala, bacali se u ledene planinske reke i
zakopavali u sneg dubok nekoliko metara.
Da, izgubili smo puno dobrih ljudi tog dana, uzdahnuo je Pir. Takoe smo
izgubili i vei deo prstiju na nogama...
Pogledao sam u Pirova ispucala stopala. Svih deset prstiju virilo je iz konih
kaieva, sa sve debelim utim noktima.
Dakle, jeste li tako oslepeli? Borei se u dihadu?
Boe sauvaj, ne, gunao je. Izgubio sam vid na dan svoje enidbe. Ugledao
sam svoju enu po prvi put i bila je toliko runa da su mi se oi zatvorile i odbile da
ponovo progledaju.

Pir me je obino putao oko 17:30. Ako bih dobro uklopio vreme, bio bih na
glavnoj ulici ba kada su Dordi vozili kui i ulovio bih vonju s njom nazad do
kue. Kao i veina stranaca, imala je svog vozaa, Masuda, to je po mom miljenju
bilo prilino dobro, s obzirom na to da je samo eljala koze da bi zaradila za ivot.
To nisu samo bilo kakve stare koze, rekla mi je Dordi jednog dana kada sam
se smejao tome to je najbogatiji obanin koji uva koze u celom Avganistanu. To su
kamirske koze.
Pa ta? Koza je koza, roena da bude pojedena ili da je vuku po polju buzkai!
ta je tako posebno u vezi s nekom glupavom kamirskom kozom?
Vuna, duice. Vrlo je skupa. ene na zapadu e praktino prodati duu za
demper ili al napravljen od kamira. I sreom po tvoju zemlju, Avganistan je
kolevka jednog od najfinijih kamira na svetu.
Zato, onda, nisu svi obani kozama bogati?
Dakle, veina vlasnika koza ne shvata vrednost onoga to imaju, putaju da
kamir otpadne ili ga sastriu sa ostatkom vune i bacaju. Vidi, to je mekani sloj ispod
grubog runa - dobar je i mora da se ielja i odvoji. U sirovom, neopranom stanju
moe se prodati za dvadeset dolara po kilogramu.
Ho, to nije loe.
Nije loe, ali nije ni tako dobro.
Ne?
Ne. Jo ne. Dordi se nasmejala i podigla obrve kao da se upravo sprema da
mi kae neku veliku tajnu. ak i da seljaci znaju za ovu posebnu vunu, oni e je samo
skupiti. Potom se prenosi u Iran, Belgiju ili Kinu, gde se mea s vunom slabijeg
kvaliteta i ponekad se ponovo uvozi, to je isto ludilo. Vidi, ako bismo mogli da
postavimo kapacitete da obrauju vunu u Avganistanu i uinimo je najboljom
moguom, onda bi vai obani to uvaju koze stvarno postali vrlo bogati ljudi.
Dakle, u poreenju sa onim to su sada, u svakom sluaju. Time bi se takoe stvorilo
vie radnih mesta i posao razvio u pravu industriju. I zato sam ja ovde u tvojoj zemlji,
da svima pomognem da upravo to urade.
Dordi se naslonila u sedite u kolima i izgledala je vrlo zadovoljna sobom.
Lino, to se tajni tie, mislio sam da je ovo najgora od svih. Meutim, prilino
mi se dopala pomisao da ona poduava sirote obane s kozama kako da postanu
bogati. Veina ljudi dolazila je u Avganistan samo da bi oni postali bogati ili jo
bogatiji.
Hoe li me povesti jednog dana?, pitao sam. Da vidim te koze?
Da, naravno da hou, samo ako ti se majka sloi.
Mislim da e mi dopustiti, rekao sam. Osim ako ne pozove Dejmsa, onda e
ii malo tee.
Dordi se nasmejala. Da, mislim da si u pravu s tim u vezi. On joj nije ba
najomiljenija osoba trenutno, zar ne?
Ne, nije, pomislio sam. Daleko od toga.
Od one veeri, majka je prestala da pria sa Dejmsom. Ponekad nije mogla da
natera sebe ni da ga pogleda, to je bilo pomalo neprijatno, jer je poeo da joj donosi
cvee svakoga dana kao neku vrstu ponude za mir. Na nesreu po Dejmsa, ovaj mali
napor takoe ga je bacio u nevolju sa ir Ahmedom. Bio sam siguran da bi uvar, da
ga ne plaaju 300 dolara meseno, svakako ubio Dejmsa.
Mislim da se ir Ahmed zaljubio u moju majku u nekom trenutku kada ga ja
nisam gledao, ili moda dok sam gledao u nekog drugog. Pretpostavljam da je to bilo
zbog toga to je uvek bila vrlo lepa i bilo mi ga je pomalo ao - dokle god nije
pokuavao da je dodirne. to se moje majke tie, smejala se njegovim alama,
spremala mu aj i pripremala obroke, ali izgleda da joj je vie prijalo drutvo
Homeire preko puta. Tako je to ostavilo ir Ahmeda samog da se brine za svoje srce
puno nade - i da opako gleda u Dejmsa kada bi doao kui s jo jednim neeljenim
buketom cvea.
Zapravo, jedina osoba kojoj je bilo dozvoljeno i koja je izgleda htela da
razgovara sa Dejmsom tih dana bila je Mej, koja je prestala da plae i poela da se
opija. Nisam znao ta je gore. Kako god, lice joj je i dalje bilo crveno i naduto.
ta se desilo Mej?, pitao sam Dordi jednog dana u kolima.
Kako to misli?
Sada se uvek smeje.
Dakle, to je bolje nego da plae, zar ne?
Ne znam. A nisam siguran ni da Dejms zna.
Dordi se osmehnula i pogledala me. Da, izgleda da provodi vie vremena s
njim ovih dana.
Hoe da mu bude devojka, rekao sam znaajno, na ta je Dordi samo
zavrtela glavom i krenula da se smeje grohotom.
Ne mislim da je to u pitanju, Favade. Ona je... kako se to zove na dariju? Ona je
ena koja vie voli druge ene nego to voli mukarce.
Srce mi je preskoilo na tren od ove poslednje zaprepaujue informacije i
osetio sam lepljivo peckanje znoja kako mi izbija sa ela i obraza.
Kako to misli voli?, proaputao sam, pitajui za Mej, ali razmiljajui o majci
i njenim brojnim posetama preko puta ulice.
Kao to muevi vole ene... na taj nain voli, objasnila mi je Dordi
namignuvi, oigledno pogreno protumaivi moju brigu kao iznenaenje.
Klimnuo sam glavom, kao da mi nije bitno i da bih pokazao da sam svetski
ovek, ali su mi njene rei bubnjale po mozgu kao smrtna presuda. Kao to muevi
vole ene... kao to muevi vole ene... Bilo je nestvarno. Prosto da ne poveruje. To
nije znailo samo priu. To je znailo ljubiti se i sve.
Kako sam polako upijao ove rei i zamiljao itav uas moje budunosti kako mi
se odmotava pred oima, shvatio sam da moram da preduzmem temeljne mere i to
brzo.
Moram da nateram majku da se uda za ir Ahmeda.

Malo si mlad da bi traio enu, zar ne?
Pir Hederi je okrenuo bele oi ka meni. Sedeli smo jedan pored drugog, ispred
radnje, uivajui u toplom povetarcu koji je dunuo kraj leta u naa lica.
Nije za mene, ispravio sam ga, malo zgaen pri pomisli.
Za koga onda?
Samo za nekog - mukarca.
Nakon oka zbog otkria da bi moja majka mogla biti ena koja voli druge ene,
pokuavao sam sve ega sam mogao da se setim da bih je naterao da se zaljubi u ir
Ahmeda, ali kao da je sve bilo uzaludno.
Prvo to sam uradio jeste da ubedim Dejmsa, tokom onih retkih trenutaka kada
bi nas majka ostavila same u kui, da svoje cvee poda uvaru da bi ovaj mogao da ga
preda mojoj majci. Oba mukarca su najpre oklevala, jer im se nije dopadala pomisao
da daju i primaju cvee jedan od drugog, ali kada sam objasnio, koristei meavinu
znakova rukama i delova engleskog, da bi mojoj majci bilo prijatnije da poklone od
stranca prima preko Avganistanca, obojica su se sloila da pokuaju. I mada je majka
sada primala cvee, odlagala ga u stare tegle za kafu i stavljala na prozore, nije
delovalo da se ita pomerila ka tome da prihvati drutvo ir Ahmeda izvan kratkih
razgovora tokom predaje ajnika i tanjira.
Sledea taktika bila mi je da uinim da ir deluje zanimljivo. Oh taj ir! On je
smean ovek!, nasmejao bih se, padao i vrteo glavom razdragan jo jednom
izmiljenom priom ili alom koju ovaj nikada nije ispriao, u nadi da u pobuditi
radoznalost svoje majke. Pazi, sluaj sada ovo!, viknuo sam jedne veeri prilazei
da sednem pored nje dok je prala jednu od Dordinih belih koulja u koritu sa
sapunjavom vodom. Jednog dana, ludak je zaspao pored puta. Na sebi je imao glanc
nove izme. Jedan ovek mu je priao i odluio da ukrade izme ludaku koji je hrkao.
Paljivo, lopov ih je skinuo i ludaku stavio na stopala svoj par starih cipela. Nedugo
potom, naila su jedna kola putem i stala ispred ludaka. Voza ga je probudio i rekao
mu: Pomeri stopala sa puta da bih mogao da proem. Ludak je onda pogledao u
stopala i rekao, Brate proi. Ova stopala nisu moja! Udario sam se po butinama,
zabacio glavu unazad od smeha i ekao da mi se majka prikljui. Ali nije. Samo me je
pogledala i pitala: Jesi li ponovo pio pivo?, pre nego se ponovo posvetila
Dordinim vlanim sapunjavim stvarima.
Poto od ale nije bilo vajde, polako sam poeo da slaem mozaik ir
Ahmedovog ivota, iz kratkih razgovora koje smo vodili kada sam odlazio i vraao se
iz kole.
Nekada je imao enu, rekao sam majci poto sam skupio sve podatke i sastavio
ih u neto to bi ga moglo prikazati u drugaijem svetlu od toga da je samo ovek koji
stoji pored vrata.
Ko to?
ir Ahmed.
Majka je spustila no koji je koristila da isee masno meso jedne od
avganistanskih ovaca velike zadnjice.
I?, pitala je. ta se desilo s njom?
To je tuna pria majko. Vrlo tuna pria.
Vratila se sirovom mesu i nastavila da secka.
Dobro, pourio sam, brinui se da sam je prebrzo izgubio za ovu priu, ali
jeste tuna.
Pogledao sam je strogo da je podsetim da dobra muslimanka treba da ima vie
saoseanja.
ir mi je ispriao da se vrlo mlad oenio jo mlaom devojkom iz svog sela i
da ju je mnogo, mnogo voleo. Svakog dana joj je donosio cvee, zastao sam da
pogledam majku dok sam naglaavao re cvee, ali nije ni trepnula. I tako, on joj
je donosio cvee svakog dana i pevao joj je svake noi dok im je ona pripremala
veeru. Nisu imali puno, jer je ir imao samo skroman posao i uio da zavodi spise u
kancelarijama Ministarstva poljoprivrede. Bio je obrazovan, zna. Umeo je da ita i
pie; tako je dobio posao u ministarstvu, gde mora da zna da se snae s brojkama.
Kako god, ir i ena su planirali da imaju veliku porodicu. Hteli su najmanje
petoricu sinova i isto toliko kerki, ali kada je roeno prvo dete - bio je deak - ostao
je zaglavljen u irovoj eni. Dva dana su ene iz sela pokuavale da izvuku bebu iz
stomaka i kua im se napunila njenom krvlju i svim irovim suzama. Tokom ta dva
dana ni trenutka nije ostavljao enu samu, ostao je da je dri za ruku i stavlja joj
hladne, vlane obloge na elo. A onda, konano, u ranim satima treeg dana ene su
izvukle bebu iz stomaka irove ene. Deki je ve bio mrtav, a kada su ga starice
izvukle, taj mali mrtvi deak uzeo je poslednji majin dah sa sobom.
Kada sam zavrio sa priom, majka je zastala da skloni pramenove kose sa lica
nadlanicom ruke u kojoj je jo uvek drala no.
Svi mi imamo svoje muke, rekla je tiho. Ovo je, naposletku, Avganistan.
Kada se vratila mesu, mozak mi je konano ulovio usta i osetio sam se loe.
Odjednom sam shvatio da sam je podsetio na sve ono to se svojski trudila da
zaboravi. Ovo je bila glupa greka i utnuo sam samog sebe dok sam se vraao u
svoju sobu. Opravdano. Meutim, nakon moje prie, koja je bila vie ili manje
istinita, majka se malo ljubaznije smeila ir Ahmedu kad god bi ga videla, to je bilo
divno, ali teko da je to bio napredak kojem sam se nadao. A i nastavila je da provodi
previe vremena sa enom koja je radila preko puta ulice.
Odluio sam da potraim savet.
Novac, izjavio je Pir Hederi dok je istio zube iskidanim krajevima granice.
To je jedina stvar koju ene ele ili razumeju. Novac, i moda zlato. Izgleda da i to
vole.
Razmiljao sam o ovoj ideji neko vreme, ali nisam mogao da zamislim da ir
Ahmed ima ni jedno ni drugo. Bio je suvie mrav. U Avganistanu, to je neko
bogatiji, to mu je stomak vei.
Onda je na teti, gunao je Pir, mazei Psa po glavi. Pas je lupao tekim repom
o pod, a onda ustao i priao mi i zario njuku u ruke. Poto sam proveo nekoliko
nedelja radei u prodavnici, a da nisam pokuao da mu potkradem ili obogaljim
gospodara, Pas i ja smo poeli lepo da se slaemo.
U tom trenutku ispred nas je stao Dordin dip. Poela je da svraa po povratku
sa posla da vidi hou li da me preveze do kue i mada je to bila sitnica, glava mi je
bila puna od ponosa. Dordi je otvorila vrata, ali nije izala.
Selam alejkum, Pir Hederi. Kako ste? Jeste li dobro? Kako Vae zdravlje? Sve
je u redu? Jeste li dobro?
Dok je Pir odgovarao da je dobro, da je zaista dobro, da mu je zdravlje odlino,
da je sve u redu, ja sam pokupio knjige za kolu, pomazio Psa za do vienja i uskoio
u kola.
Ne zaboravi, Favade!, doviknuo je Pir za mnom. Novac i zlato! Novac i
zlato! Poeo je da se cereka kako ti stari ljudi ine, a onda ustao i krenuo nazad u
prodavnicu, a Pas se gegao za njim.
O emu je re?, pitala me je Dordi dok sam se smetao kraj nje.
Oh, nita, lagao sam. Lud je. to jeste bilo tano.
Shvatam. Dakle, kako je bilo u koli danas?
Prilino dobro. Uitelj je pao mrtav zbog infarkta.
ali se?
Ne, stvarno, istina je. Jednog trenutka stajao je ispred nas ispisujui slogove
pata na tabli koju su nam Amerikanci poklonili, sledeeg je bio na zemlji, potpuno
mrtav.
To je strano, Favade. Jesi li dobro? Dordi me je uhvatila za ruku.
Da. Bilo je prilino zanimljivo, zapravo. Uitelj je udario glavom o sto kada je
pao i krv se izlila iz posekotine pored uva. Napravila je malu sliku na podu. Liila je
na mapu Avganistana. Zar ne misli da je to zanimljivo? Jesi li ikada videla ita
slino tome?
Dordi je vrtela glavom. Kosa joj je bila pokrivena tamnosmeim alom koji je
odgovarao boji njenih oiju i pomislio sam da je lepa nego ikad. Tada sam shvatio
da ako se mislim da se ikad oenim njome, moram da budem uistinu vrlo, vrlo bogat,
verovatno najbogatiji ovek Avganistana.
Zato ene toliko vole novac?, pitao sam, okreui glavu da pogledam kroz
prozor da bih sakrio crvenilo koje sam osetio da mi se razliva povrh obraza.
Ko ti je rekao da vole?, pitala me je.
Pir Hederi. Rekao je da ene vole samo novac i zlato.
Oh, to je ono o emu je vikao. Nasmejala se. ini mi se da uprkos godinama,
Pir ima jo puno toga da naui o enama.
Stvarno?, skoro sam molio, poto mi se ponovo vratila nada u ir Ahmedovu
do tada na propast osuenu romansu s mojom majkom.
Da, stvarno. Iako je novac koristan, ima puno bitnijih stvari u ivotu, kojima
treba teiti, kao to su da ovek bude zdrav ili da nae istinsku ljubav.
Hoe da kae da bi mogla da voli nekog ko je siromaan?
Naravno da bih mogla. Nasmjela se bacajui opuak cigarete kroz prozor.
ta, ak i obanina s kozama?
Dakle, moda ne ba obanina s kozama, priznala je. Umeju da smrde
pomalo. Kao i koze. Ali stvarno, novac nije toliko vaan. Moda neke ene privlai
novac, zlato i mo, ali veini su dobar karakter i linost - i prijatan miris - mnogo
bitnije osobine koje treba da ima mukarac koga izaberu za mua. Zato pita?
Oh, nije bitno, ponovo sam lagao. Samo sam razmiljao da bi jednog dana
mogla...
Dok su mi se misli uobliavale da izgovore rei koje sam toliko dugo krio u srcu,
Dordi je zazvonio telefon.
Izvini, Favad jan, rekla je kada me je prekinula da bi mogla da se javi.
U redu je, ponovo sam slagao.
Halo?
uo sam muki glas s druge strane. Jo gore, uo sam da koristi rije jan.
Halide!, uzviknula je Dordi, a lice joj je zasjalo na nain koji nikada ranije
nisam video. Gde si? Molim? Ne, skoro sam stigla kui. Zapravo, ba skreemo u
ulicu. Hej! Vidim te!
Kada je Masud stao, Dordi je pokupila telefon i praktino iskoila iz kola pre
nego to su tokovi prestali da se okreu. Nagnuo sam se napred u seditu da vidim
kome to tri u susret.
Ispred kue mogao sam da vidim tri velika lend kruzera okruena s petnaest ili
vie naoruanih straara. Dvojica su stajala na suprotnoj strani ulice okrenuti ka kui,
vie ih je stajalo ispred i iza vozila, a ostali su bili okupljeni oko visokog oveka
obuenog u neboplavi alvar-kamiz. Imao je sivi prsluk u skladu s bojom pakula.
Pomislio sam da se ili spremaju da ga uhapse ili da on sam samcat kree u ratni
pohod.
Dok mu je Dordi prilazila, brzo i lako poput make, lice mu se izvilo u veliki,
prijateljski osmeh. Uzeo ju je za ruku i prekrio ih obema rukama pre nego to ju je
poveo u kuu. Nau kuu.
Brzo sam zgrabio knjige i promrmljao do vienja Masudu, jer sam bio uznemiren
zbog toga to sam mogao da propustim neto, a bio sam pometen jer se Dordi nije ni
osvrnula da pogleda da li je pratim. Kada je ugledala onog oveka, sasvim je
zaboravila na mene. Odjednom sam se osetio malim i detinjastim. ak ni armija
straara oko kue nije obraala panju na mene dok sam prolazio pored njih, priali su
meu sobom i palili cigarete poto im sada nije bilo efa. Bilo je kao da sam toliko
mali da i ne postojim. Bio sam niko i nita, siuno niko za koga nikog nije bilo briga i
koje niko nije video, to je sjajno ako si pijun, ali ja nisam bio pijun, ne stvarno. Ja
sam samo bio deak zaljubljen u enu koja se zvala Dordi.
Uao sam u dvorite i video da je onaj ovek i dalje dri za ruku. Osetio sam
kako mi se bodei zabadaju u srce i bes uvlai u stomak. On kao da se izvinjavao zbog
neega.
Mora vie da brine o meni, uo sam Dordi kako mu govori.
Hou. Obeavam. Samo mi oprosti, odgovorio je.
Glas mu je bio dubok i tih i odgovarao je licu koje je bilo snano i uokvireno
gustom tamnom kosom, podiano bradom i jakim obrvama. Izgledao je kao
avganistanska filmska zvezda, i mrzeo sam ga zbog toga.
Kada sam zalupio kapiju za sobom, prekinuo sam njihov zagrljaj. Dordi je
pruila svoju sada slobodnu ruku da me predstavi. ovek se zvao Hadi Halid-kan i
shvatio sam po njenom ponaanju i uprkos njenim reima, da je bila zaljubljena u
oveka koji je bio ne samo bogat ve i dovoljno moan da ima gomilu neprijatelja,
sudei po broju telohranitelja koji su se sjatili oko nae kue.
4.

Jesen je moje omiljeno doba u Kabulu. Nakon vreline leta, vazduh je oputen,
dozvoljava hladnom vetru da putuje kroz grad, nosei sobom miris drva koja gore i
evapa koji se dime. No rano stie, guta dan koji jedva da je i poeo, a milion
gorionika i usamljene sijalice sjaje iz kockastih prodavnica koje vijugaju kroz grad
inei da ljati kao velika svadbena povorka.
Znam da veina ljudi misli da je prolee sezona novih poetaka, kada ene
izgone zimsku prljavtinu iz kue, kada biljke izlaze iz skrovita i ivotinje raaju
mlade, ali za mene je jesen doba koje apue nova obeanja.
Kako je dolazila u sveto doba Ramazana, kada odrasli stupaju blie Alahu kroz
post i molitvu, jesen je bilo doba kada su talibani konano odustali od zauzimanja
Avganistana. Jedne novembarske noi samo su pobegli iz glavnog grada u
kamionetima i ukradenim kolima kada su vojnici Svete alijanse protutnjali sa Somali
ravni da osvoje Kabul bez borbe. Na ulazu u grad gde se brdo sputa u blagoj padini,
gledao sam sa Spandijeve kue kako se hiljade ljudi obuenih u uniforme i alvar-
kamiz okupljaju u grupe, oslanjajui se lenjo o tenkove i dipove koji su ih doveli tu, s
pukama nehajno prebaenim preko ramena. Liilo je pre na veliki piknik nego na rat
kada su metani poeli da izlaze iz kua da ponude to to imaju od hrane i vode novim
osvajaim Avganistana.
Dok smo Spandi, ja i Dahid sedeli gledajui kroz prozor - na pet minuta etnje
od mesta gde su vojnici jeli, puili i smejali se - svi smo priznali kako smo uveliko
razoarani to nije bilo borbi. Nedeljama su talibani pljuvali uvrede i pretnje preko
radija, kleli se da e se boriti sa Severnom alijansom i njihovim nevernicima do
poslednjeg oveka. Ali kada je doao trenutak da se suprotstave, talibani su zbrisali
kao uplaeni psi, ostavljajui samo Arape i Pakistance da izvedu njihove samobilake
ideje o ratu.
Trebalo bi da siemo i poelimo im dobrodolicu, predloio je Dahid dok
smo gledali roj figura koje su se ocrtavale u farovima njihovih vozila.
Dobra zamisao, rekao sam. Hajdemo.
Ne tako brzo, gospodo, naredio je Spandi, lica malo blee sive boje nego u
toku dana. Ne moete znati prave namere oveka za svega jednu no.
Pogledao sam u Spandija na nain blizak divljenju. Ovo je bila najmudrija stvar
koju sam ikad uo od bilo koga.
Smeei se stidljivo, dodao je: Otac mi je to rekao.
Tvoj otac bi trebalo da radi za Ministarstvo genija.
Nasmejao sam se, jer je Spandijev otac bio sto posto u pravu.
Majka mi je rekla da kada su talibani prvobitno domarirali sa juga da osvoje
Kabul, doekali su ih kao spasioce. Glavni grad ostao je u ruevinama poto su Rusi
otili, jer su pobedonosni mudahedini krenuli da se bore jedni protiv drugih poput
pasa oko komada mesa - a Kabul je bio taj komad mesa. U meteu i konfuziji
graanskog rata, zloina je bilo svuda; prodavnice su morale da plaaju posebne
takse, ljudima su oduzimani domovi, ljudi su ubijani, a njihove kerke silovane. Ali
kada su doli talibani, sve je to prestalo. Uveden je red i ljudi su im bili zahvalni.
Meutim, kao to ree Spandijev otac, ne moe znati prave namere oveka za samo
jednu no, i tokom godina talibani su pokazali svoje pravo lice. Nisu dali enama da
rade, nisu putali devojice u kole, krstarili su ulicama i prebijali ljude tapovima,
mukarce s kratkim bradama bacali su u zatvor, zabranili su putanje zmajeva i
muziku, sekli su ruke, drobili su ljude pod zidovima i streljali ih na fudbalskom
stadionu. Oslobodili su Avganistan od rata, ali su nam zabravili ljude u religiju koju
vie nismo prepoznavali. I tek su ih topli vetrovi jeseni konano oduvali.
Talibani su bili kopilad, to je tano, izjavio je Pir Hederi dok sam sortirao
gajbice s voem i plesnjivim povrem da bi video ta mogu spasiti za ujutro. I tupavi
kao kravlja balega. Veinom su to bili mali ljudi iz malih sela koji nikada nisu uli da
itaju i piu. Do avola, ak su im i voe bile nepismene.
Umete li vi da itate i piete? pitao sam dok sam grebanjem skidao bu sa
jednog krompira i stavljao ga u kutiju za prodaju.
Ne, Favade, ja sam slep.
Oh, da, izvinite zbog toga.
Krivi suprugu.
Pa, kako su uspeli da vladaju Avganistanom, pitao sam, ako su bili tako
glupi?
Koristili su strah, promrmljao je Pir dok je kopao suvu prainu iz nosa. Tvoja
majka je bila u pravu: kada su stigli, svi su ih vie ili manje voleli. Ratne voe
bombardovale su zemlju u pakao, a radili su samo da bi napunili svoje depove i ljudi
su bili uplaeni i dozlogrdilo im je vie da se boje. Odjednom se pojavila ova grupa
boraca iz Kandahara koji su obeavali red, propovedali islam i veali silovatelje
dece. Ko im ne bi poeleo dobrodolicu?
Poeleo dobrodolicu kome?, pitao je Spandi, koji se pojavio iz mraka, a
konzerva mu je visila, ne dimei se, sa struka farmerki.
Talibanima, odgovorio sam.
Oh, toj kopiladi.
Pir je poeo da se cereka. Tano tako, sinko. Doi, skini teinu s nogu.
Spandi je privukao gajbicu i utnuo cipele sa stopala. Poeo je redovno da me
poseuje u prodavnici nakon to me je naao kako bacam smee u jarak na kraju ulice
pre nedelju dana. Iao je do Starog Makrojana u to vreme, u jedan od razruenih
stanova u koji su se on i otac uselili nakon pada talibana. U zlatnim danima blokovi
Starog Makrojana bili su ponos grada, ali sada su bili nita drugo do prebivalita
siromanih, nova rupa za izgubljene u Kabulu u koju mogu da upadnu. Ali bili su blii
gradu od Kair Kana, tako da su lake mogli nai posao.
Dakle, gde sam stao?, pitao je Pir arolijom izvlaei konzervu pepsija koju je
dao Spandiju.
Ljudi su poeleli dobrodolicu talibanima, jer su ubijali silovatelje dece i
priali o islamu, podsetio sam ga.
Oh, da, islam, uzdahnuo je, klimajui glavom zamiljeno. Naravno, bilo je to
iskljuivo tumaenje erijatskog zakona koji su oni propovedali, i to je vratilo javna
pogubljenja i ibanje. Takoe su zabranili zmajeve, kao i televiziju i muziku. Vie nisi
smeo ni da tape na sportskim utakmicama - mada ionako nisam nikada bio u stanju
da vidim ko pobeuje. U jednom trenutku ak su zabranili proslavu Nove godine.
Zapravo, jedino smo smeli da proetamo i da omiriemo cvee. Prokleti
homoseksualci. Ali stvarno je enama bilo gore nego ikome.
Znam, prekinuo ga je Spandi. Moj otac je znao enu kojoj je verska policija
odsekla sve prste samo zato to je namazala nokte.
Vidi, viknuo je Pir. Upravo su bili takvi!
Ali zato su to uradili?, pitao sam ne mogavi da shvatim zato bi neko
odsekao prste neijoj majci samo zato to su bili obojeni.
Rekli su da je to bilo radi zatite enske asti. Zapravo su to uradili zato to su
bili okorela kopilad. ta misli zato je svako ko je bio neto pokuao da pobegne u
Pakistan?
I Pakistanci su svi redom kopilad, promrmljao je Spandi.
Ponovo si u pravu, sinko, sloio se Pir. Ali barem su nudili ljudima neki
standard ivljenja. Uprkos obeanjima, ovo mesto otilo je do avola pod talibanima.
Jedva da je bilo dovoljno hrane, minimalno iste vode i jo manje posla. Vlada je bila
klanica i itava prokleta mainerija poela je da se melje dok nije stala. A onda, ta
se desilo? Kada su cene otile nebu pod oblake i uslovi postali tako jadni da vie
nismo mogli da vidimo sunce, ili ga osetimo u mom sluaju, talibanski ministar
planiranja, ovek po imenu Karidin Muhamed, rekao je svetu da nam nije potrebna
meunarodna pomo, jer mi muslimani verujemo da e Svevinji Bog nahraniti sve
na ovaj ili onaj nain. Sranje! Bog je imao dovoljno posla samim tim to je
pokuavao da nas odri u ivotu.
Bog, Avganistan i talibani su bile suvie komplikovane teme kada se spoje, i
teko ih je bilo razumeti, pogotovo kada si samo deak, jer se u sutini svodi na ovo:
dobar musliman nikad ne bi trebalo da sumnja u puteve Svevinjeg. Dobar musliman
veruje da e se Bog postarati, bez obzira na sve, a ak i da se ne postara, dobar
musliman veruje da su glad, smrt, borbe i bolest koje mu dolaze na vrata svi deo
Boje zamisli. I s obzirom na tu spoznaju, talibanski ministar planiranja mora da je
bio u pravu i njegov reim mora da je takoe bio deo Boje zamisli za Avganistan. I to
je prilino vrst argument kada zauzima jednu zemlju.
Taliban u sutini znai verski uenik, tako da mora da je lako bilo ubediti
obine muslimane koji ive na selu, koji nisu umeli da itaju i piu, da su naredbe koje
su izdavali dolazile pravo sa stranica Kurana. Ako u Svetom Kuranu stoji da
devojice ne bi trebalo da idu u kolu, ko je seljak pa da sumnja u Re boju?
Naravno, moja majka je rekla da u Kuranu nigde ne pie nita slino, mada nisam
siguran kako ona to zna poto je i sama bila nepismena, ali ona izgleda prilino
sigurna u to. Meutim, kada taliban kae oveku koji nema nikakvo obrazovanje da je
tako napisano, kako onda taj moe da spori znanje i uenje i samim tim samog Boga?
Mora da ga prihvati. I zato je obrazovanje najbolje oruje koje Avganistanci imaju
protiv talibana ili bilo koje druge uasne sile koja izabere da se smesti u Avganistanu.
Barem je to ono to mi je Ismeraj rekao.
Ismeraj je bio najnovija osoba u mom ivotu i on je bio ujak Hadi Halid-kana.
Kada ume da ita i pie i otkriva injenice za sebe, mnogo je lake videti
boju istinu, objasnio je dok se naslanjao na ebe koje je bilo poloeno na travi u
bati, uvlaei dobro iz avganistanske cigare koju je obmotao rukama. Obrazovanje
je klju uspene budunosti Avganistana, Favade, zato to se bori s neznanjem i
netrpeljivou i donosi blagoslov mogunosti. Kada ovek poseduje znanje, on ima
mo - mo da donosi odluke na dokazima; mo da usvoji istinu umesto lai; i mo da
oblikuje sopstvenu sudbinu u skladu s bojom voljom. On je jai od neukih ljudi koji
ne mogu nita osim da slepo prihvate pretpostavljeno uenje drugog. A kada govorimo
o slepima... Ismeraj je zastao da bi izbacio veliki kolut dima iz usta. Savetovao bih
tvom prijatelju Pir Hederiju da bude malo paljiviji kada ubudue govori o
talibanima. Svako moe da obrije bradu i zameni turban, ali to ne znai da se
promenio. Poto je ponovo uvukao dim iz cigare, dodao je tajnovito: Mi nismo
sami.
Klimnuo sam glavom polako, sputajui rei da mi se oblikuju u glavi da bi ih
zapamtio. U redu, rei u Pir Hederiju, obeao sam, jer sam se ugledao na Ismeraja
i verovao sam u ono to je govorio. On je takoe puio drogu, i mada mi se majka
bunila, po mom miljenju to ga je inilo smenim i zanimljivim.
Ismeraj i Hadi Halid-kan esto su zajedno dolazili u posetu kui, jer je, izgleda
Dordi bila u prijateljskim odnosima s celom porodicom. Rekla mi je da zna njegovu
brau i roake i ak i njegovu decu, tako da sam shvatio da nije ni udo to nikada
nije nala vremena da naui da pere svoju odeu. Bila je suvie zauzeta skupljanjem
Avganistanaca.
Od dana kada je Hadi Halid-kan uao u moj svet, sa svojom armijom
telohranitelja i zagrljajima obema rukama, moj odnos s Dordi bio je, u najboljem
sluaju, utiv. Priali bismo povremeno, ali sam se radije drao po strani, a Dordi
nije navaljivala. Udaljavali smo se, i mada sam ja bio kriv za to, nisam mogao
drugaije. Oseao sam se izdanim. Oseao sam se kao da me je izneverila. Da me je
zavela i izneverila.
Mislim da je Dordi shvatila da sam uznemiren, jer kada bi dola da me pokupi
kod Pir Hederija, ja bih smislio neki izgovor ili bih joj rekao da sam u poslu, umesto
da prihvatim prevoz do kue - i vie joj nisam doputao da me dri za ruku. Nisam
dete!, viknuo sam na nju poslednji put kada je krenula da me uhvati za ruku i znam da
sam je povredio, jer mi je rekla vrlo tiho: Favade, nikada, ali ba nikada se prema
tebi nisam odnosila kao prema detetu.
Rekla si mojoj mami da sam pio pivo!, podsetio sam je otro.
Dobro, samo jedanput, sloila se, a onda otila, ostavljajui me da se durim i
uasavam, jer stvarno nije bila njena greka i sva krivica u potpunosti je bila u mojoj
glavi.
Ona je dobra ena, zna, prekorio me je Ismeraj dok smo sedeli u bati
provodei jo jedan sat zajedno kada je Hadi Halid-Kan uveo Dordi unutra da radi
ko zna ta s njom.
Nisam rekao da nije, brecnuo sam se.
Ne, priznao je, ali tvoja dela govore u tvoje ime i to nije lep nain ophoenja
prema nekome ko je gost u naoj zemlji i vie od toga, prijatelj.
I naravno da je bio u pravu. Bio sam ljubomoran, a da nisam imao prava da
budem ljubomoran. Trebalo bi da budem zadovoljan to vidim Dordi srenu. Ali
bilo je teko i nervirao me je osmeh koji joj je igrao na licu sada. Mrzeo sam
injenicu to je ispijala kafu s Hadi Halid-kanom kasno popodne, a nekada je to bilo
sa mnom, i bio sam lud od besa to je barem dvaput nedeljno izbivala iz kue i znao
sam da je s njim.
Doi e tvoje vreme, dete, rekao je Ismeraj, ali to nee biti s Dordi.
I shvatio sam da je pogledao duboko u moje srce i da je znao sve.

Uprkos bolu koji je prekrivao moju unutranjost kao gadna modrica koja polako
prelazi u utu nijansu, bilo je teko ne voleti Hadi Halid-kana.
On je armer, priznala je moja majka kada smo razgovarali o Dordinom
prijateljstvu. Mogao bi da nagovori ptice da siu s drveta, taj ovek.
ir Ahmed razgovara s psima na ulici, uzvratio sam.
Nije to ba ista stvar, odgovorila je.
Na ta misli, onda?
Shvatie ve, Favade, jer ako se ne varam, ima isti dar - mada trenutno
izgleda da si samo u stanju da nagovori stranje noge magarca. Ali, doi e, sine.
Doi e.
I majka se vratila svojim poslovima, ostavljajui me da razmiljam o svom
buduem daru, kao i sadanjoj, do sada nepoznatoj sposobnosti da osakatim magarce.
Meutim, umenost Hadi Halid-kana s reima nije bilo to to je polako otopilo
moj bes, iako je tako krupan ovek bio smean i udno nean takvim svojim
ophoenjem. Ne, oseanja su poela da jenjavaju u petak kada je Spandi svratio na
ruak. Bila je to Dordina ideja da ga pozove i pretpostavio sam da je to bilo
iskljuivo zbog mene.
Svi mi - ja, majka, Dordi, Dejms, Mej, Ismeraj, Spandi i Hadi Halid-kan -
pili smo zeleni aj napolju u bati. Iako nas je hladan vetar tipao za prste, uivali
smo u poslednjim danima jeseni, pre nego to se obrui jo jedna zima i zatvori nas u
kue. Sedeli smo na tamnocrvenom ebetu, prekrtenih nogu, obrazujui nepravilan
krug dok su odrasli ispaljivali vesele prie u vazduh. Dordi i Hadi Halid-kan su
bili prevodioci, to ih je izdvojilo kao drugaije od nas, nekako reitije i uenije, i
spajalo ih je u par. Niko to izgleda nije dovodio u pitanje osim mene, tako da sam
pokuao da sakrijem ljutnju kad god bi Dordi spustila ruku na koleno Hadi Halid-
kana ili mu neno pomilovala rame kad bi ustala da nam dopuni olje.
Jer nije samo Dordi promenila raspoloenje od kada se pojavio Hadi Halid-
kan; kao da su svi bili drugaiji u prisustvu ovog elegantnog oveka koji se oblaio
kao kralj i mirisao na skupe parfeme. Njegove posete odvlaile su nas sve od naih
razliitih ivota, ujedinjujui nas u zajednikim alama i srenim trenucima poput
porodice. Nije to bilo svakog dana, naravno, ali kada je Hadi Halid-kan bio u
Kabulu, svi u kui okupljali su se barem jednom nedeljno, dvaput ako je bilo razloga,
kao to je Spandijev dolazak na ruak.
Tog popodneva, nakon velikog izbora ovijih evapa, piletine u kariju, kabuli
pilava i toplih naan hlebova - to se sve pojavilo s Hadi Halid-kanom i Ismerajem -
utonuli smo u vee, pijuckajui iz olja koje su se puile od zelenog aja koji je moja
majka spremila. Iako je sedela malo iza nas, na jednoj od plastinih stolica, bila je
deo grupe kao i bilo ko od nas na ebetu, sluala je i smejala se priama koje su letele
od jednog do drugog.
Dejms, koji je delio jastuk s Mej, i avganistansku cigaru sa Ismerajem, starao se
za najvei deo razgovora, poto se nedavno vratio iz Bamijana. Rekao je da je video
ogromne rupe u kojima su nekada stajala dva dinovska kipa Bude i ispriao nam da
neke meunarodne kompanije trae nain da ponovo uhvate hiljade godina istorije
koju su razneli talibani.
Izmeu ostalog, priali su o predstavi s laserima, obavestio nas je, ideja je da
ponovo stvore Bude u 3D prikazu tamo gde su nekada stajali. Prilino lepa ideja, ali
im je potreban prokleto veliki agregat. Nasmejao se.
Mislim da je to besmisleno bacanje novca, dobacila je Mej, mrtei vrh nosa.
Ljudi jedva mogu da se prehrane, a opet hoe da potroe milione na raskoan
svetlosni spektakl.
Ali ako taj raskoni svetlosni spektakl dovue turiste, time bi se razvili
poslovi koji bi donosili novac i samim tim ljudi bi mogli da se prehrane, raspravljao
se Dejms, koji je uvek video dobro u svemu, ak i Mej.
Turizam!, odgovorila je. Mislim da Avganistan jo nije spreman za to.
Zapravo, zar ministra turizma nisu ubili hodoasnici na putu za Had?
To je bilo pre nekoliko godina, podsetila je Dordi.
A misli da je situacija ita bolja sada? Mej skoro da je vikala. Talibani su
se vratili, jug je otiao do avola, korupcija je visoka kao i uvek i uticaj vlade jedva
da se protee izvan Kabula.
Talibani su se vratili?, pitao sam Dordi, pomalo uplaen ovim delom novosti
koje sam jasno razumeo.
Sedeo sam pored nje i ona mi je neno dodirnula ruku. Po prvi put u dugo
vremena nisam uzmakao.
Ne stvarno, Favade, uveravala me je. Ali jesu, bore se s vladom i
meunarodnim trupama u nekim oblastima. To nije nita zbog ega bi se trebalo
brinuti.
Ali zato su se vratili?
Dordi je pogledala u Hadi Halid-kana, koji je nagnuo ka meni.
Nikada nisu stvarno otili, rekao je. Neki od njih kriju se u planinama na
granici s Pakistanom, drugi su se jednostavno sakrili u sopstvenim gradovima i
selima.
Ne brini previe zbog talibana, ubacio se Ismeraj. Oni nisu glavna briga
trenutno. Glavni problem Avganistana jeste meanje spolja. Ljudi igraju igre u naoj
zemlji i time je sve tee razlikovati prijatelja od neprijatelja ovih dana.
Kakve vrste igara?, pitao sam. Ko ih igra?
Dordi je ponovo prostrelila Hadi Halid-kana pogledom za koji se oigledno
nadala da ga neu primetiti, a on je sklopio ruke.
Dosta, sada, naredio je tiho glasom promuklim od dugogodinjeg puenja.
Ovo su pitanja za politiare, ne za potene, obine ljude poput nas.
Ismeraj se nasmejao. Istina, Hadi-sahibe. to me podseti na jedan vic:
Dordi, ti prevedi naim stranim gostima. Hadi moda ne bi da ismejava svoje
prijatelje.
Da li politiari imaju prijatelje? pitala je i oni meu nama koji su govorili dari
nasmejali su se.
Pun bus politiara iao je niz ulicu, poeo je Ismeraj. Odjednom je bus
skrenuo sa puta i udario u drvo blizu nekog sela. Seljanin koji je obraivao zemlju u
blizini priao je autobusu. Kada je ugledao politiare i olupinu busa, zgrabio je lopatu
i zakopao sve politiare. Nekoliko dana kasnije, tuda je prolazio policijski inspektor i
ugledao autobus koji je udario u drvo. Policajac je pitao seljaka koji je obraivao
zemlju kako i kada se nesrea dogodila. Ovaj je odgovorio da se nesrea desila
nekoliko dana ranije. Policajac ga je potom pitao za identitet putnika i seljak je
odgovorio da su svi putnici bili politiari i da ih je sve zakopao. Policajac je pitao
da li su neki od njih preiveli udes. Seljak se nasmejao i odgovorio: Moda. Neki su
mi rekli da su ivi, ali obojica znamo da politiari mnogo lau.
Svi smo tapali ovoj ali, ali se Spandi najdue i najglasnije smejao. On se
praktino presavio i pitao sam se da li je to zbog toga to sedi sasvim blizu
Ismerajeve upaljene cigare. Dok je moj prijatelj pokuavao da obuzda telo, suze su mu
prtale iz oiju. Obrisao ih je nadlanicom, ali mu je to ostavilo crne mrlje po licu.
Odjednom, Hadi Halid-kan je zastao da ga pogleda, mraan i ozbiljan.
Ti prodaje spand, pretpostavljam?, pitao je ravnim tonom.
Da, Hai, prodajem, odgovorio je Spandi dok su mu se ramena oputala od
napada koji ga je upravo proao.
To je teak posao, deae, priznao je Ismeraj, uvlaei ponovo dim iz svoje
cigare slatkog mirisa pre nego to ju je dodao Hadi Halid-kanu, koji je je uzeo i
klimnuo glavom.
Potom se ovaj krupni ovek nagnuo ka svom ujaku i proaputao mu neto u uvo.
Ismeraj se nasmejao, ustao i otiao iz bate kroz kapiju bez ijedne rei. Niko nije
pitao kuda ide, jer u Avganistanu ne pita. U drutvu mukaraca, od deaka se samo
oekuje da sedi, gleda i ui. Postoje mnoga pravila u naoj zemlji, ali pravilo da ne
postavlja pitanja naui se prilino brzo.
Oko pola sata kasnije, nakon to su nam Dejms, pa ak i Mej ispriali viceve -
neki teko da su mi bili smeni, jer nisu pominjali ludake ili magarce - Ismeraj se
vratio s dugim nizom kartica. Bile su spojene plastinim omotom i reklamama
kompanija poput Roan, AVCC i Ariba. Hadi Halid-kan je predao ovaj niz i malu
torbu Spandiju. Unutra je bilo na desetine kartica koje su ljudi kupovali da bi zvali sa
mobilnih telefona. Svaka je imala poseban broji koji si morao da izgrebe sa pozadine
i potom ukuca u telefon. Ovo je bio odlian posao u Avganistanu, jer ak i ako nema
ta da obue, zasigurno e imati telefon.
Ovo je za tebe, rekao je Hadi Halid-kan mom prijatelju. Od sada, ti prodaje
ove kartice i od svake kartice koju proda, zadrava jedan dolar. Ostatak pripada
meni. Vai?
Spandi je pogledao kartice koje su leale u torbi pored njega, irom otvorenih i
zapanjenih crvenih oiju i klimnuo glavom.
Hvala Vam, rekao je tiho.
Zadovoljstvo mi je, sine, odgovorio je Hadi Halid-kan, a Dordi mu je neno
stavila ruku na koleno i osmehnula se. Zapravo, svi smo se smeili i u tom jednom
inu video sam neto od oveka u koga se zaljubila, jer dati Spandiju sredstva kojima
e zaraivati umesto svojom konzervom verovatno je bio najvei in dobrote koji sam
ikada video, ali nikada nisam razmiljao o tome. Da jesam, moda sam mogao da
ubedim Dordi da nae Spandiju drugi posao, neto podalje od otrovnog dima koji
mu je zatvarao plua i pekao oi. Ali Hadi Halid-kan je bio taj koji je progledao
kroz crnilo i video deaka. Dao mu je drugu ansu i ja sam se postideo samog sebe to
sam zanemario ono to je bilo tako oigledno. Uprkos tome, osetio sam i malo ponosa
to sam ba ja upoznao Spandija s njegovim novim efom.
I tada sam osetio kako bes polako nestaje iz mene.

Malo posle osam, kada su svi odrasli otili svojim putem - Dejms i Mej u jedan
od mnogobrojnih barova Kabula, majka u sobu da gleda novu epizodu napete indijske
sapunice na Tolo TV, a Dordi do kue sa Hadi Halid-kana i Ismerajem - Spandi i
ja smo otili do ubrita sa kojeg su zapahnjivali gadni mirisi i bolest preko krunog
toka Masud. Bez rei gledao sam kako otkainje konzervu sa pojasa na pantalonama,
gleda je poslednji put, a onda je baca najdalje to je mogao u hrpu, koliko su to
njegove tanune ruke mogle. Stajali smo jedan pored drugog i pratili pogledom
konzervu kako odskae od vrha neke stare za benzin, pre nego to je nestala u gustoj
masi trule hrane i ubreta.
Pogledao sam u Spandija i video kako mu se usne miu bez zvuka. Odjednom,
okrenuo se ka meni i pitao: Ti zna ko je deko tvoje devojke, zar ne?
Ona mi nije devojka. Nasmejao sam se gurajui ga jako u stomak, poto je
arolija ceremonije sada prekinuta.
Kako god ti kae, rekao je gurajui me nazad. Deko tvoje prijateljice,
onda?
Ako misli na Hadi Halid-kana, onda da, znam ko je on.
Ko?, izazivao me je.
On je poslovni ovek iz Dalalabada. Uvozi dizel i topljeni maslac iz Pakistana
i delove za Tojotina vozila iz Japana.
Naravno da to radi. Spandi se nasmejao udarajui me po leima. Za ime
boga, Favade! On je Hadi-kan! Onaj Hadi-kan - bi talibana, sin jednog od
najpoznatijih mudahedina Avganistana, a sada jedan od najveih trgovaca drogom u
zemlji. On je Hadi-kan, Favade! Prepoznao sam ga im sam ga ugledao. I on pije aj
u tvojoj kui i spava s tvojom devojkom!
5.

Avganistan je poznat po dvema stvarima: borbama i uzgoju maka. I uprkos
najveim naporima meunarodne zajednice da zaustavi obe, ini se da smo bolji nego
ikada u oba ova zanimanja.
Nakon to su talibani pobegli 2001, vazduh je bio pun prie o demokratiji i u
roku od nekoliko godina svi su imali pravo da glasaju; enama je dozvoljeno da uu u
skuptinu; zakoni su pisani da se zatite nevini; devojice su ponovo mogle u kolu; i
sve nepravde koje su negdanje voe poinile, naizgled su ispravljene. Ali usred sveg
tog uzbuenja, svi kao da su zaboravili da Avganistan ve ima niz propisa, pravosudni
sistem koji postoji ve hiljadama godina unazad i koji je bio podjednako deo naih
ivota kao i Hinduku planine, i mada su se uopteno sloili da je demokratija dobra
stvar, ostala je injenica da ako ovek poini ubistvo, onda e ga to i snai. Neke
krvne osvete trajale su generacijama u Avganistanu, a neke porodice poinile su toliko
ubistava da vie niko nije znao ko je poeo.
I mada je vlada naredila svima da predaju oruje radi dobrobiti zemlje, nikome
kao da se nije urilo da to uradi, jer se prilike ovde vrlo brzo menjaju. Stoga, veliki
ljudi na severu i zapadu jo uvek se bore za teritoriju i mo, komandiri armija na
istoku nastavljaju da pucaju na Pakistance koji se uunjaju na nae tlo nepozvani;
talibani se bore na jugu protiv Avganistanaca i stranaca; a na ulicama odrasli tuku
deake, deaci tuku manje deake i svako tue magarce i pse.
U meuvremenu usevi opijuma nastavljaju da rastu i rastu i rastu. U novinama
pie da je ove godine postignuta rekordna etva, ime je Avganistan postao najvei
proizvoa opijuma na svetu. Moja majka kae da svi treba da se trudimo da budemo
najbolji u neemu, ali ne verujem da ima ovo na umu kada to kae. Mislim da govori o
matematici i verskim naukama.
Ne znam puno, ali znam da je borba loa, jer ljudi umiru, gube delove tela i ene
plau: i znam da je loe, jer Zapad kae da jeste i stoga to kae i predsednik Karzaj.
Zato ne mislim da sam detinjast ili sebian kada kaem da Hadi Halid-kan, ili Hadi-
kan, kako sam saznao, verovatno nije pravi ovek za Engleskinju u Kabulu koja elja
koze da bi zaradila za ivot, poto ima prolost, kao on to je ima, koju ine nasilje i
novac od opijuma u depu.
Mada nemam pojma kako da ubedim Dordi u to. Kako je to majka jednom
rekla, a Pir Hederi otkrio na svoju tetu, ljubav je slepa.

Zar Hadi-kan ne dolazi iz Sinvara, ne Dalalabada?, pitao sam Dordi dok je
pila kafu na stepenicama kue. Sada je bilo hladno i bila je umotana u nenosivi patu,
oprotajni poklon od ljubavnika pre nego to je otiao na istok.
Da, dolazi, priznala je. Ali ima kuu u Dalalabadu i uglavnom najvei deo
vremena provodi tamo. Zato pita?
Oh, nita, promrmljao sam, dok sam obmotavao ruke oko sebe i smetao se
pored nje.
Evo, doi ispod ovoga. Dordi se pomakla blie, stavljajui mi patu oko lea
i preko ramena. Bio je topao od njenog tela i mirisao je na njen parfem. Bolje?
Da, hvala. Hladno je, zar ne?
Da, jeste, sloila se, a ja sam se ugrizao za donju usnu, nesiguran odakle da
ponem, a jo manje siguran hoe li Dordi sklopiti patu kad ponem da priam.
ta je bilo?, pitala je konano kada smo tako sedeli u tiini skoro itav minut.
Izgleda ozbiljno.
Je li? Dakle, moda i izgledam, priznao sam. Samo je re o tome, dakle, uo
sam da ima puno useva maka u Sinvaru.
Trenutno ih nema; zima je. Nasmejala se.
Znam to, priznao sam, srean to sam konano pokrenuo ovu temu. Ali obino
ih ima. Sinvar je poznat po maku.
Da, pretpostavljam da jeste, sloila se. A hoe da kae ta?
Nita. Slegnuo sam ramenima. Samo sam mislio da to pomenem.
Zato? Zato to misli da je Halid umean u trgovinu opijumom?
Okrenula je glavu da me pogleda. Na moje ogromno olakanje nije izgledala
ljuta, ali sam i dalje smatrao da je najbolje da se ogluim na ovo pitanje.
Vidi, nastavila je. Znam da ljudi misle da je Halid umean u posao s drogom,
jer je bogat ovek, ali nije - nije umean u posao s drogom, to jest: naravno da je
bogat. Halid mrzi da je bogat. Halid mrzi drogu. Kae da hvata ljude u zamku
siromatva, da kalja ugled zemlje i da se njome plaa buna koja preti da ponovo
opustoi Avganistan. Mrzi je, Favade, u potpunosti je mrzi.
Ali kako moe biti sigurna da govori istinu?, pitao sam.
Dordi je dohvatila paklicu cigareta kraj nogu, izvuka jednu i zapalila je.
Dakle, postoji niz razloga, objasnila je izbacujui tanki mlaz dima kroz usne.
Znam da je pokrenuo nekoliko poduhvata na istoku da bi pomogao
poljoprivrednicima da nau posao izvan polja maka, tako to im je dao sadnice
vonjaka i maslina i seme za penicu i mirisno cvee. Ali uglavnom znam da govori
istinu zato to mu verujem.
Skrenula je pogled, srknula kafu i jako povukla dim. Pogledao sam u stopala i
posmatrao uglom oka kako provlai bledu ruku kroz kosu, sklanjajui je sa lica.
Naspram skoro crne kose i sivog patua, koa joj je izgledala bela kao led, a tamni
kolutovi visili su joj ispod oiju.
Jesi li umorna?, pitao sam je.
Malo, da, odgovorila je, a usne su joj se razvukle u blagi osmeh.
Klimnuo sam glavom. I ja sam, rekao sam, to nije bilo tano, ali nisam hteo da
se osea usamljenom. Hadi-kana nije bilo nedelju dana, nestao je iz naih ivota
iznenadno kao to je u njih i uao, a pretpostavljao sam da joj nedostaje.
Znam Halida tri godine, izjavila je, skoro kao da mi ita misli. Znala bih da
me lae.
Nisam rekao da lae.
Ne. Dakle, ne ba tim reima, zato, hvala ti.
Pomerio sam stopala i pustio mekani patu preko njih.
Ali... kako moe stvarno da bude sigurna da ne lae?
Kako?, pitala je, sleui ramenima na nain vrlo slian Avganistancima, to ju
je skoro ini jednom od nas. Zato to jesam.
Tokom nekoliko sekundi utanja pojavila joj se bora izmeu obrva kao da o
neemu duboko razmilja, a onda je dodala: To je kao kada ti mukarac ili ena kau
da te vole. Kako moe biti siguran da ne izgovaraju te rei samo tako i da nisu
iskreni? Dakle, pogleda ih u oi. Mislim, stvarno pogleda, dobro pogleda, i
osetie u srcu da li ti govore istinu. Ja volim Halida. Ne bi me lagao. Dodue -
smeak koji je ispustila zvuao je prazno, kao zvuk pokuaja - on moda nije najbolji
deko na svetu - nestane kako mu dune i ponekad me ne zove nedeljama i ma koliko se
trudila da ga naem, ne mogu - ali uprkos tome i dalje znam da me voli, i na isti nain
kao to to znam, znam da nije umean u poslove s makom. Eto, da li te je ovo
umirilo?
Ne, ba, pomislio sam, ali sam ipak klimnuo glavom. A u sebi sam osetio da me
srce boli. Ve nekoliko dana nisam je uo da aska sva uzbuena. Izgledala je
umorno, sjaj u oima se ugasio, i pretpostavljao sam da je Hadi-kan ponovo nestao
shodno neemu zvanom kako mu dune, a da se nije potrudio da se javi.
Ovo verovatno nije bio pravi trenutak da je pitam da li je otiao zbog poslova s
drogom.

Moda je Dordi bila u pravu da Hadi-kan ne vercuje drogu iz zemlje, ali je
ona isto tako bila zaljubljena ena i nisi se mogao osloniti na njen zdrav razum.
Ljubav nas ini budalama, uzdahnuo je ir Ahmed jednom prilikom dok je gledao
moju majku kako hita preko ulice u posetu Homeiri. Poto je ljubav slepa, pitao sam
se zato se iko mui da troi toliko energije u potrazi za njom. Meutim, trenutno su mi
bile potrebne injenice, ne poezija.
Prva pomisao bila mi je da pozovem Dejmsa; poto je novinar, sugurno zna ko
ta radi u zemlji, ali moj engleski, koji je postao prilino dobar, nije jo bio dovoljno
dobar da se bavi ovom temom, a njegov dari jedva da je otiao dalje od selam
alejkum. Nisam bio siguran da mogu da razgovaram sa Mej, jer se nismo ba
sprijateljili i stekao sam utisak da osim to ne voli mukarce, ne voli naroito ni
deake - moda zato to emo, ako je Alahu po volji, jednog dana odrasti i postati
mukarci. A Pir Hederi, iako slep, moda nije toliko mudar koliko bi to slep ovek
trebalo da bude. Pretpostavljao sam da je bojio svoje prie da bi nadoknadio tamu u
kojoj ivi.
Odluio sam da razgovaram sa Spandijem. Naposletku, on je taj koji je prvi
pomenuo da je Hadi-kan gospodar droge i mora da je odnekud to saznao. Zato, po
prvi put za etiri meseca, napustio sam Vazir Akbar Kan i preao grad da se vratim u
Kokoju ulicu.

Ima neeg stvarno divnog u vezi sa Kokojom ulicom, ali nisam siguran ta je to.
Nikada nisam uspeo da to tano odredim. Moda su to buka i zbrka mesta koji mi
udahnjuju ivot - vesela nadvikivanja vlasnika prodavnica koji se bore za panju
nadjaavajui nervozno trubljenje vozaa; masa ljudi koja zakri ulicu zajedno s
kolima i teretnim kolicima; iznenadni izlivi besa poto vozila ne mare za jednosmerne
ulice; agor dece koja saleu turiste; miris evapa koji navire iz Sinema parka - ili
jednostavno velika, velianstvena zbrka svega toga koja mali deo Kabula ini ivim
poput krupne zverke koja se vrpolji.
Ako je skuptina mozak glavnog grada - Bog nam bio u pomoi - onda je Kokoja
ulica njegovo srce.
Meutim, ima neto to je bolje od Kokoje ulice, a to je Kokoja ulica pred
Boi, vreme kada stranci slave roendan njihovog poslanika Isusa. Tri nedelje neto
skoro sveto nadvija se nad ovo mesto. Novac lake prelazi iz ruke u ruku; prosjaci
dobijaju svoj deo zguvanih ava pre nego to i stignu da pomenu svoju bolesnu bebu
na samrti; prodavnice sjaje jarko u ranoj tmini; torbe s kupljenim stvarima vise na
rukama ljudi koji razmiljaju o svojim porodicama; izlivi besa se brzo smire srenim
osmehom; a smeh skakue o plonike i dovratke dok se roj ljudi krije od iznenadnih
snenih oluja ili pokuava da utre put preko dubokih brazdi smea sa obe strane ulice.
To je Kokoja ulica kada je najboanstvenija i bilo je dobro vratiti se ovde. Kao da
sam se vratio kui.
Favade!
Damila mi je pritrala i zgrabila u vrst zagrljaj zbog kojeg bi je za koju godinu
bacili u zatvor za neposlune devojke. Lice joj je bilo crveno od ujeda zime, a oi su
joj sjale.
Gde si bio? Nedostajao si nam!
I vi ste meni nedostajali, viknuo sam da nadjaam buku koja je ispunjavala
vazduh, galamu koju su stvarali dovikivanje, trubljenje i agregati koji su reali.
I to je bilo tano, nedostajala mi je. Dobro, misli su mi zaokupljene dogaajima
iz novog ivota i neoekivanim problemima koji su doli s njim, ali pravi
Avganistanac nikada ne zaboravlja svoju prolost. Zbog toga smo i tako dobri kao
zlopamtila.
Imam toliko toga da ti priam, Damila!
Znam poneto od toga. Osmehnula se. Spandi nas je obavetavao. Izgleda da
sada radi za jednog slepog oveka, zato si nas napustio!
Nisam vas napustio, bunio sam se. Samo sam imao posla!
Znam, Favade, opusti se, samo se alim. Srena sam zbog tebe, stvarno jesam.
Uzela me je za ruku i provukla kroz noge odraslih, kao zasvoenom ulazu koji je
vodio u malo dvorite s prodavnicama gde smo se okupljali da razmenjujemo prie,
informacije i ostatke hrane.
Favade, ti prljavo malo kopile!
Kako smo se sagli da uemo u niu, Dahid je ustao iz unja i priao da me
zagrli.
Imam televizor!, rekao sam mu.
Odjebi, ti laove!
Ne, stvarno! I u kui mi je devojka s grudima velikim kao kupola povrh
Abdurahmanove damije!
Nema anse!, zavritao je, udarajui se u elo. Nema pravde na ovom svetu.
Evo me, potpuno opremljenog da damama pruim provod, a Alah u svojoj mudrosti
dovodi najbolje dojke u gradu jebenom pederu kao to si ti!
Utinuo me je za ruku, ali to je bilo iz ale. Malo smo se rvali, zbog ega smo
upali u izloene marame koje su bojile zidove oko nas i zaradili ne tako aljive
amarine prodavca.
Bilo je sjajno vratiti se, osetiti zabavu i silu ulice. Nisam shvatao koliko mi je
sve ovo nedostajalo i svi u tome - ak i Dahid.
Kako smo se pomerili dublje u dvorite, podalje od prodavca marama, da
sednemo na prljave stepenice koje vode u zatvorenu prodavnicu drangulija, Dahid mi
je rekao da mu majka deluje utueno sada poto smo otili od nje i nije vie imala s
kim da se svaa. Takoe mi je otkrio da uskoro odlazi iz Kokoje ulice: otac se
pozvao na uslugu koju mu je neko dugovao i nali su mu posao u optinskim
kancelarijama, jer ume da ita i pie. Obuie ga za neto korisno, rekli su - poto
savlada umee kuvanja aja.
To je dobar posao, izjavio je sedei uspravnije nego to pamtim. To je dobra
prilika za mene.
Znam, rekao sam mu, iskreno zadovoljan. estitam, Dahide. Stvarno to
mislim.
Da, klimnuo sam glavom, da, hvala. I ponovo me utinuo za ruku.
Naalost, Damili nije ilo tako dobro od kada sam otiao. Primetio sam staru
modricu pod levim okom i rekla mi je da ju je jedna od prosjakinja udarila laktom u
lice kada su se kao i obino gurali da se domognu novanika stranaca.
Stvari se menjaju ovde, rekla je. Sada je to kao mafija. Mora da bude deo
njihove porodice ili si gotov. Ovde sam danas samo zato to je vreme Boia i ima
dovoljno za sve - i zato su Dahid i Spandi ovde.
Paljivo sam je pogledao i sada sam po prvi put video da joj je boja radosti
nestala iz obraza, kao da je odjednom postala starija i umornija. Odluio sam da pitam
Pir Hederija da joj nae posao u prodavnici.
Dakle, gde je Spandi?, pitao sam.
Na drugom kraju ulice prodaje kartice, otkrila je Damila. Sada izgleda
mnogo bolje od kada mu je tvoj prijatelj Hadi-kan uzeo konzervu.
Da, jebe me, Favade, pridruio se Dahid. Hadi-kan. Sada igra s velikim
momcima.
Zna ga?, pitao sam.
Da... dakle, ne, ne lino, ali uo sam o njemu. On je pravi avganistanski heroj!
Nije trgovac drogom, znai?
Dahid je slegnuo ramenima. Pokai mi bogatog oveka u Avganistanu koji nije
umean u poslove s drogom. To ga ne ini loim ovekom, zar ne? To prestanite da
uzgajate mak sranje problem je Zapada, ne na. Sve su to njihovi ljudi koji pricaju tu
stvar u sebe i zakae sidu jedni od drugih. Mi samo pokuavamo da preivimo.

Dakle, kako zna da se Hadi-kan bavi drogom?, pitao sam Spandija dok smo
se vraali kui iz Kokoje ulice.
To je samo neto to sam uo.
Spandi je prebrojavao dolare u hodu, odvajao je svoj novac za od onog za
Hadi- kana i stavljao novanice u odvojene depove. Jeste, izgledao je bolje, istije
i mlae. Da mu samo lice nije bilo nagrieno boleu peanih muva sada bi se ak
moglo rei i da je lep.
Otac mi ima neke veze na istoku, neke vozae kamiona koji dovoze dizel preko
granice. Oni provode prilino vremena u Dalalabadu i uo sam da pominju Hadi-
kana nekoliko puta.
I oni kau da je trgovac drogom?
Tako kau, ali to su samo glasine. Nikada nije uhapen ili bilo ta.
A ta ti misli?
Ja?, slegnuo je ramenima. Mislim da je teko uhapsiti oveka koji se borio za
svoju zemlju - i izgubio porodicu u toj borbi.
Kako to misli?
Moj otac kae da je Hadi-kan bio oenjen pravom lepoticom, ali je ISI ubila
nju i njihovu najstariju kerku, upucali su ih obe dok su leale u krevetu i spavale.
Ne! Ujed krivice protresao mi je telo dok sam zamiljao Hadi-kana kako se
naginje nad onim to je ostalo od njegove supruge i kerke, dok ga tama u smrt gue
suzama. Zato su to uradili?
Borio se protiv talibana, Favade. To mu je verovatno bilo upozorenje, ali ako
im je to bila namera, gadno su se zajebali, jer se nakon toga borio kao lud. Otac kae
da su neki njegovi pohodi iz Peavara u Avganistan otili u legendu, jer su bili uveliko
samoubilaki, ali pretpostavljam da Hadi-kana nije bilo briga da li e umreti nakon
onoga to se desilo. Mislim da mu nije bilo stalo ni do ega.
Oprostio sam se sa Spandijem na uglu ulice ispred britanske ambasade u Vaziru i
skoknuo do prodavnice Pir Hederija da ga zamolim da nae neki posao za Damilu.
Rekao mi je da e razmisliti, uprkos tome to su sve ene, bez obzira na to koliko
mlade, prokletstvo za svakgog Avganistanca zdrave pameti i zahvalio mu na tome to
e razmisliti, ali sam znao da e joj pomoi, jer bi inae samo rekao ne.
Dok sam iao kui, pored velikih kua nevladinih radnika, ministara i poslovnih
ljudi i smehom ispunjenih libanskih i indijskih restorana, razmiljao sam o Damili i
koliko e se obradovati kada joj kaem za posao kod Pir Hederija. A kako sam se
pribliavao kui, razmiljao sam o tome koliko mora da je Hadi-kan bio potpuno
uniten kada se vratio kui i zatekao porodicu koja je zanavek zaspala, a tela im bila
mokra od krvi.
Njegov bol mi je bio stvaran. Skoro da sam mogao da ga osetim.
Zapanjujue je to to kada stranci poseuju ovu zemlju, ne mogu da ne drobe o
njenoj lepoti koja oduzima dah i o tome kako su ljudi plemeniti i hrabri, ali ovo je
stvarnost Avganistana: bol i smrt. Nema nikog meu nama koga ovo svoje na ovaj ili
onaj nain nisu dotakli. Od Rusa, preko mudahedina do talibana, rat nam je ukrao
oeve i brau; ostaci rata nastavljaju da nam uzimaju decu; a kao posledica rata -
ostali smo siromani poput prosjaka. Tako stranci mogu da nastave da priaju svoju
priu o divnim pejzaima i tradicionalnoj dobroti, jer bismo svi mi to za tili as
zamenili za samo trenutak mira. Ve je krajnje vreme da tuga koja se ukorenila u
naem tlu, pokupi stvari i ode da zlostavlja nekog drugog.
Kada sam stigao kui, sva su svetla bila upaljena i mogao sam da vidim Dejmsa
i Mej kroz prozor kako nametaju obojene papire na zidove. Jak miris alkohola
dopirao je iz kuhinja, a kada sam uao da ispitam ta se deava, zatekao sam majku
kako mea veliku posudu s pomorandama i travama koje plivaju u toploj crvenoj
tenosti. Sa radija je brujala ljubavna pesma na hindiju i ona je plesala dok je radila.
Da li je to alkohol?, pitao sam odseno, ime sam prepao majku koja je stala
kao ukopana.
Zabranjeno je samo piti ga, Favade, ne i meati ga.
Poela je da se smeje i pitao sam se da li je to posledica isparenja, ba kao to
je i Spandija obeznanio miris Ismerajeve cigare.
Favade, moj ovee! Dejms je uskakutao u kuhinju. Kosa mu je svetlucala.
Doi, pomozi!, naredio je.
Krenuo sam za njim u veliku dnevnu sobu, koja je sada bila zatrpana dronjcima
papira koji su visili sa zidova i tavanice. Malo plastino drvo stavljeno je u oak i
svee su prekrivale svaki deo slobodnog prostora na daskama prozora, stolovima i
kredencima. Mej je sada sedela na podu pored bukarije u kojoj su gorela drva, grejala
se dok je lepila papir. Nasmejala se kada sam uao, to je potvrdelo ono to sam ve
znao: svi su poludeli.
Gde je Dordi? pitao sam Dejmsa pre nego to je uspeo da me uplete.
Pokazao je gore i spustio uglove usana, pravei se kao da je tuan. Klimnuo sam
glavom i izaao iz sobe. Morao sam da joj pokaem da sam sada na njenoj strani. I
Hadi-kana.
Iako nikada ranije nisam bio na spratu kue - dakle, ne iznutra - popeo sam se uza
stepenice i otiao pravo do njenih vrata, jer sam se dobro snalazio i u prvih nekoliko
nedelja napravio sam plan kue u svesci koju mi je dala. Pokucao sam tiho i saekao.
Ko je?, uzviknula je iza zatvorenih vrata.
Favad!, uzvratio sam istim tonom.
Mogao sam da ujem kako u sobi otvara i zatvara neke fioke. A onda, nekoliko
sekundi kasnije, vrata su se otvorila i Dordi je stajala tu; izgledala je kao da se tek
probudila. Kosa joj je bila sva razbaruena, nije bila naminkana i obukla je demper
naopako.
Favade, rekla je bezvoljno, iznenaena to me vidi.
Izvini to te uznemiravam, Dordi.
Slegnula je ramenima i otvorila irom vrata da bih mogao da uem. Kada je to
uradila, ugledao sam veliku fotografiju Hadi-kana na stolu kraj kreveta. Odmahnuo
sam glavom da joj kaem da neu ui. Paljivo, uhvatio sam je za ruku, koja je visila
kao mrtva sa strane, i rekao joj: Ne brini, Dordi. Pozvae te.
A onda sam se okrenuo i siao niza stepenice da pomognem Dejmsu sa
ukraavanjem.
6.

Roendan poslanika Muhameda (mir s njim) zove se Mavlid al-Nabi i slavimo
ga dvanaestog dana lunarnog meseca Rabi al-Avala, iako ga iiti slave pet dana
kasnije. Tog dana kuva se pirina i skupljaju mleko i puter. Potom idemo u posetu
komijama da bismo podelili to to imamo, ak i sa onima koje ne volimo. Ako
uspemo da naemo nekoga ko je siromaniji od nas, onda s njim delimo hranu. Tokom
popodneva, mukarci i stariji deaci idu u damiju da klanjaju, dok sva kola ostaju
parkirana, a televizori i radio-prijemnici se gase. Poto je ovo i dan kada je Poslanik
umro, niti se smejemo, niti plaemo, jer smo sreni to je doao i tuni to je otiao.
Stoga dan uglavnom provodimo samo u seanju na njega.
Ono to, meutim, ne radimo, od trenutka kada ustanemo sve do trenutka kada
padnemo u krevet - ili, u Dejmsovom sluaju, na stepenice - jeste da ne pijemo
alkohol. A nakon to sam prvi put prisustvovao proslavi Isusovog roenja, shvatio
sam zato je svima potrebno dva dana da se oporave.
Isus, ili kako ga mi zovemo, Isa - jedan je od najznaajnijih poslanika, ali on nije
Sin boji, kako to stranci veruju, on je jedan od Njegovih glasnika. Iako je tano da je
Isa izveo mnoga uda uz Boje doputenje, kao to je uzdizanje iz mrtvih, stvaranje
ptice iz gline i to to je govorio jo kao beba, on nije umro na krstu. On je umesto toga
uznesen Bogu da bi se jednog dana mogao vratiti na zemlju da se bori protiv zla.
Kao musliman potujem Isusa stranaca i svia mi se injenica da slave njegov
roendan, ak iako su pobrkali injenice. Meutim, bilo je teko poverovati da na
takav bitan dan u njihovom kalendaru nisam nijednom uo svoje prijatelje da pominju
Isusovo ime. Dejms je uzviknuo Hriste kada se okliznuo na stepenicama, ali ne
mislim da se to ba moe raunati u seanje.
U deset ujutro na dan zvani Boi, Dordi je dola i kucala na naa vrata i bila
uporna da se majka i ja udaljimo od televizora i doemo u dnevnu dobu u njen deo
kue. Obukla je zelenu pidamu od raznobojnih krpica, koja mi je delovala prikladnije
od veine njene odee, a kosu je povukla u grubi rep. Obrazi su joj bili rumeni.
Srean Boi!, pozdravila nas je glasno na engleskom, grlei mene i majku
prisno.
Srean Boi!, uzviknuo sam dok se majka stidljivo kikotala i posegla za
adrom da pokrije putenu crnu kosu da bismo mogli da krenemo pokorno za njom u
kuu.
Kada smo uli polako na vrata prve sobe, do nas je doprla buka sa sterea i
zatekli smo Dejmsa i Mej kako sede na podu blizu bukare, okrueni poluotvorenim
poklonima. Mahnuli su nam da se sednemo s njima. Dejms je imao prljave farmerke i
jarkocrveni demper, a Mej je bila umotana u ebe. Ispred njih su bile kutije soka od
pomorande i boca ampanjca - pie za slavlje za koje mi je Dejms rekao da je stiglo
iz Francuske. Dordi je napunila dve usle ae sa sokom za majku i mene i pomeala
svoj penuavom tenou iz boce ampanjca.
Srean Boi!, rekao je Dejms osmehnuvi se i podigao au. Svi su uradili
isto, tako da smo ih majka i ja pratili, gledajue se sa smekom dok smo to radili.
Oh, to je predivno, ciknula je Mej usred nae smetenosti, podiui teku
ogrlicu napravljenu od dombastih komada tamnocrvenog kamena.
Pomislio sam da ti se slae uz boju oiju, naalio se Dejms, zbog ega je Mej
skoila i zgrabila ga u klin. Kako ga je oborila na pod, sluajno je pokazala butinu
nabrkane bele koe i brzo sam skrenuo pogled. Skoro da mi je laknulo to joj nikad
nisam video grudi. Koa moe biti zastraujua stvar na pogrenom telu.
A ovo je za tebe, Marija.
Dordi joj je dala paketi umotan u Sada-i Azadi novine. Dok je majka
raspakivala paleti, polako i paljivo kao da je sam papir vredan mesene plate (a
znao sam da nije, jer su ga svake sve nedelje delili besplatno meunarodni vojnici),
pojavio se najlepi mogui zlatni al, protkan uvojcima srebrnih niti.
Hvala vam, rekla je stidljivo na engleskom. Skinula je svoj iznoeni adar i
stavila bletavilo boja preko kose. Pomislio sam da izgleda zadivljujue, kao svaka
slika koju sam zamiljao u glavi o danima kada je moj otac bio tu da joj hvali lepotu i
pomogne joj da hoda stazom ivota. Ponekad je lako zaboraviti lepotu majke kada ste
okrueni egzotinim bojama i mirisima stranih ena, ali ostaje injenica da je ona
neverovatno lepa, zagasite boje koe, s tamnozelenim oima i kosom u koju se moe
umotati. U neko drugo vreme i na drugom mestu mogla je biti uvena glumica ili
pevaica.
A ovo je za tebe, Favade...
Dordi je ustala, uzela me za ruku i odvela u kuhinju. Dok smo izlazili iz sobe,
ostali su poli za nama, ukljuujui i moju majku. U stomaku me trecnula munina
poto sam odjednom bio u sreditu panje.
Stajao sam kraj vrata, pustila mi je ruku i dala mi glavom znak da uem unutra.
Kada sam proao pored nje, shvatio sam da gledam pravo u bledu, oerupanu trticu
ogromnog pileta, koja zuri pravo u mene s radne povrine. Okrenuo sam se da
zbunjeno izrazim zahvalnost, mislei da je mrtva ptica moda neka poast koja se
prima na dan roenja poslanika Isusa, ali onda sam ugledao neto drugo, neto to
sjaji ka meni obeanjem slobode, stoji blizu kredenca i naslonjeno je o zid. Bio je to
bicikl, glanc novi bicikl.
Nisam mogao da poverujem svojim oima, i mada je deo mene hteo da otri,
dodirne ga i potera u dvorite i krene na njemu da ga pokae svojim prijateljima,
nisam se usuivao da pomislim da bi ovo mogao biti poklon za mene. Bilo je suvie
lepo da bi bilo istinito. Ali kada sam se okrenuo da pogledam u Dordi, klimnula je
glavom s takvim osmehom od uva do uva da sam znao da je moj.
Imao sam svoj bicikl!
Srean Boi!, uzviknuo je Dejms iza Dordi i podigao au ka usnama.
Da, sream Boi, Favade, ponovila je Dordi, a kraj nje sam mogao da
vidim majku sa suzama radosnicama u oima.
Potpuno osveen, priao sam svom biciklu; oi su mi igrale od samog pogleda
na njega. Bio je neverovatan; bio je fantastian; bio je svetlucav kao nov novcijat
novac, crven kao krv - i kada sam bolje pogledao, imao je pet brzina.
Hvala ti, Dordi, promucao sam. Hvala ti. Hvala ti mnogo, mnogo, mnogo.
Drago mi je Favade. To je poklon od svih nas - ak i od Mej, dodala je
namignuvi.
Daj da ga onda opipamo. Pir Hederi se pomerio sa svog mesta da pree
rukama preko upravljaa, uz pevuenje, gugutanje i klimanje glavom u znak
odobravanja dok je to radio. To je fina sprava, Favade, estitam.
Hvala, odgovorio sam, pomerajui bicikl podalje od Psa poto je poeo da
njuka oko tokova i namestio se da proslavi njegov dolazak tako to e ga popiati.
Dakle, razmiljao sam...
Paljivo, mome, rekao je hrapavo. Razmiljanje je jedna od najopasnijih
razbibriga koju ovek moe imati u Avganistanu!
Da, da. Sluajte. Razmiljao sam da sada, poto ima bicikl, moemo da
pokrenemo neku uslugu kao to je dostava. Znate, uzimamo narudbine i tako to, a
onda ja mogu da odnesem hranu ili ta ve muterijama na kuu.
Usluga dostave, eh? Pir je slegnuo ramenima motajui ovu misao po glavi i
oblizujui mogunosti ovog predloga du suvih usana. Sa svim ovim strancima ovde,
to bi moglo i da uspe, zna.
Naravno, dodao sam, malo tie, to e znaiti da moda neu biti toliko u
prodavnici i... dakle, da e vam moda biti potrebna...
Mala dodatna pomo?, zavrio je Pir za mene. U vidu male curice koju
sluajno zna?
Kao to sam Vam rekao, Damila ume da ita i pie i ako ljudi ponu da zovu,
ona moe primati porudbine za Vas. Takoe moe da kuva aj i poisti malo i...
Dobro, rekao je Pir zaustavljajui me kratko mahnuvi rukom, moe da doe.
Sjajno!
Pod jednim uslovom: dae mi krug na tom biciklu.
Ali Vi ste slepi!, pobunio sam se.
Dobro! Nasmejao se. Neu videti kakva mi se opasnost sprema!
Pola sata sam morao da se borim s pogledom na Pir Hederija koji je svakog asa
mogao da mi uniti novi bicikl dok se drmusao uz ulicu i niz ulicu uz podrku deaka
iz kraja, istaa cipela, i oveka iz menjanice preko puta ulice, a sve to vreme pratilo
ga je tapanje i bodrenje male gomile i zbunjeno, uzbueno lajanje Psa. Tek kada ga je
zaustavila jedna ba gadna rupa na putu, odustao je; smejao se kao ludak i brisao znoj
i pesak sa ela.
Pokuao sam da se smejem sa ostalima, ali, iskreno reeno, bio sam besan.
Podigao sam bicikl sa puta i pregledao ga da vidim ima li oteenja. Na okviru
je bila mala ogrebotina koja me je ljutila, ali pretpostavio sam da je to mala cena koju
treba platiti da bi Damila prestala da dobija batine od Cigana. A kada sam dvadeset
minuta kasnije otiao u Kokoju ulicu, osmeh koji joj se pojavio na licu kada sam joj
rekao novosti vredeo je desetine ogrebotina.
ali se sa mnom!, vritala je kada sam joj sav vaan saoptio da sam joj
naao posao u prodavnici Pir Hederija.
Ne, istina je. Novac nije neki, ne kao bogatstva ovde, ali e barem u Vaziru da
se skloni od Cigana.
Ti si moj heroj, Favade!
Damila je stegla ruke oko mene i poljubila me u obraz, to mi se uinilo malo
pogrenim, ali ne tako loim. Kada to kaem, znao sam da u u nekom trenutku u
budunosti morati da razjasnim da se sada nismo verili ili ita slino.
Mora da bude obazriv sa devojicama.

S Damilom na seditu bicikla jurio sam prema Starom Makrojanu da pokupim
Spandija. Dordi mi je rekla da dovedem prijatelje kui na ruak za Boi i hteo sam
da stignem pre nego to se stranci previe napiju. Kada sam otiao, zavravali su
drugu bocu ampanjca, a jo jedna ekala ih je u friideru.
Nakon petnaest minuta snanog obrtanja pedala, kroz ar-i Nav, preko krunog
toka Dalalabad, preko mosta koji je prelazio nad blatnjavom rekom Kabula i milion
puta za dlaku smrti ispod tokova utih taksija tojota korole, probili smo se u neravne
staze koje su odvajale desetak blokova ofucanih stanova. Vazduh je bio ispunjen
galamom, a sa veine drvea koje je jo stajalo poto je preivelo jo jednu zimu, a
da nije zavrilo kao ogrev, visila je gomila starih konopaca privezanih za balkone; na
njima su se suili: mokra ebad, alvar-kamiz, majice kratkih rukava i veselih boja i
haljine koje su se ukrutile na hladnoi.
Kada smo stali ispred Bloka 4, nali smo Spandija zbijenog u dovratku, izgleda
da je upravo ugovarao neki posao s deakom neto mlaim od njega. Kada nas je
ugledao, potapao je deaka po ramenu i doao da nas pozdravi stidljivim sleganjem
ramena.
On radi za mene, objasnio je trzajui glavom u pravcu deaka. Dao sam mu
punu aku kartica za telefon i on moe da zadri pedeset centi od svake koju proda.
Ooh, vidi ti velikog poslovnog oveka!, nasmejala se Damila.
Mora da pone od neeg. Spandi se smeio. Za svaku karticu koju proda
dobijem pola dolara, a ostatak ide Hadi-kanu. To znai da ne samo da zaraujem od
kartica koje prodajem ve i od onih koje ak i ne prodajem. A uz to i vie ode.
Iskreno, ne biste poverovali; ove se stvari prodaju kao vru bolani. Prole nedelje
sam zaradio pedeset dolara.
Kako zna da deak nee pobei s tim karticama i zadrati novac za sebe?,
pitao sam, oaran, ali uvek sumnjiav - ba kao to bi bio svaki Avganistanac koji
ispravno misli.
On je sin moje tetke, objasnio je Spandi. A osim toga, rekao sam mu da e mu
Hadi-kan otkinuti glavu ako nas prevari.

Kad smo stigli do kue - Damila i ja kotrljajui se do kapije na naem konju od
elika, dok je Spandi trao pored nas, to je bio prilian podvig s obzirom na to
koliko je spanda udahnuo tokom ivota - shvatio sam da imamo posetioce. To nije bila
neka vrsta otkrovenja ili slino; tri blindirana lend kruzera i opor koji su zakrili
ulicu to su odali.
utnuli smo cipele sa nogu, uli na ulazna vrata i s nelagodom zakljuili da ne
samo da nam je kua sada bila u neredu, ve i da je veina stanara bila van sebe;
Dejms, Ismeraj i Hadi-kan su se izgubili u dimu haia, uzvikivali su ale o
Kandaharima i magarcima nadjaavajui buku stereo-ureaja iz kojeg su dreale neke
pesme koje sam uo tog jutra; a Mej i Dordi su bile u kuhinji, pijane, kikotale su se
nekontrolisano dok je moja majka sekla dinovsko pile, sa izrazom sve vee
ojaenosti. Do pre nekoliko sati ptica je bila sirovo pare belog oerupanog mesa, a
sada je bila ugljenisana sa spoljne strane i ruiasta iznutra. Po enama ovo nije bio
dobar znak.
Verovatno joj treba jo sat vremena, predloila je Mej.
Ne treba joj jo sat vremena, ve prokleta sahrana!, odgovorila je Dordi.
Okrenula je glavu ka nama i poelela Spandiju i Damili dobrodolicu i srean
Boi.
Favade, tako mi je ao, dodala je obraajui mi se. Stvarno sam htela tvojoj
majci da dam slobodan dan, ali oigledno je da mi kuvanje ne ide od ruke.
Majka se nasmejala - dobrim, estitim, dubokim smehom koji nikada ranije
nisam uo. Prilino sam sigurna da Hadi-kan nije zainteresovan za tvoje kulinarske
vetine, izjavila je.
Majko!, uzviknuo sam, prestravljen onim to je oigledno nagovetavala, i to
pred mojim prijateljima. Da nisam znao da nije tako, pomislio bih da je pijana.
Mada niko vie osim mene nije bio zabrinut. Svi su se smejali njenoj ali, ak i
Mej, iji je dari mogao da proe i iji se smisao za alu oigledno popravio s
porastom broja praznih boci ampanjca i konzervi piva koje su zatrpale kuu.
Oh, dakle, uzviknula je Dordi, zabadajui veliki no u grudi ptice od dve
tone. Nita se ne moe uiniti. Halide! Morae da ode do Avganistanske peene
piletine!

* * *

Nekoliko dana pre Boia izgledala je jadno - bleda i nesrena i stalno vezana za
mobilni telefon koji nije zvonio. Sada joj je koa sijala, oi su joj bile radosne i
osmeh koji je bio skoro tupav nije joj se skidao sa lica.
itavog popodneva i do duboko u no, Hadi-kan je bio ee prilepljen uz nju
nego to nije, alio se i iskazivao naklonost, i mada sam se radovao njegovom
povratku zajedno sa ostalima, zapanjio sam se kad sam video kako je samo nekoliko
minuta dovoljno da nadoknadi nedelje nezainteresovanosti. inilo se kao prilino
dobra pogodba ako ste mukarac u takvoj vezi. Ipak, reeno mi je da je ljubav takva,
svepratajua. I inilo mi se da to mora da je tano. Samo je trebalo da pogledate na
voljeni Avganistan, zemlju koja nam nije donela nita osim smrti i nesree, a, opet,
plaemo za njenon lepotom i pevamo pesme o njenoj surovosti kao zaljubljeni
tinejderi. Sve joj opratamo i pretpostavljam da je za Dordi Hadi-kan bio njen
Avganistan.
Naravno, ljubav nije bolest od koje pate samo ene; jedan pogled na ir Ahmeda
to e vam pokazati. Pozvan je u kuu zajedno sa drugim uvarem, Abdulom, da pojede
i popije neto dok ljudi Hadi-kana pretvaraju nau kuu u zamak. Poto sam sedeo
dijagonalno od majke, mogao sam da vidim da mu je bilo teko da obuzda oi da mu
ne lutaju u njenom pravcu. to se moje majke tie, ona je bila hladno uzdrana, jedva
da je primeivala njegovo prisustvo u sobi osim pri prvom pozdravu. A ipak, primetio
sam da je sedela malo uspravnijeg dranja nego obino i da je prestala da se smeje sa
ostalim enama. A kada su Ismeraj i Hadi-kan poeli da recituju poeziju, obrazi su
joj se malo zarumeneli.
Poezija i naa ljubav prema njoj je jedna od najluih stvari u vezi sa
Avganistanom. Ljudi e pucati jedan drugom u glavu bez razmiljanja, porodice e
udati kerke za kofu peska, i svako e srati po leu svog neprijatelja ako mu se samo
prui ikakva prilika; ali kada uje dobro napisan stih, Avganistanac e postati slab
poput ene. Kada se pesma zavri, vrte glavama i sede i dalje jo barem pet minuta,
zure nekud u daljinu, pravo u pod, kao da vide sopstveno srce rasporeno reima, kako
donosi svoj stid i bol u svet.
Jedan od najpoznatijih patunskih pesnika bio je Rahman Baba, inae poznat kao
Slavuj Avganistana. Poznat je i potovan kao nijedan Avganistanac, i mada je umro
pre vie od trista godina, ljudi uvaju seanje na njega i odravaju sveanosti u
njegovu ast, a svaka kola ima barem jednu njegovu pesmu okaenu na zidu. Po
legendi, on je zapisivao svoje pesme u blatu reke Bara, zbog ega mora da su ga ljudi
jo vie voleli, jer je bio siromaan kao i mi.
Ali razlog zbog kojeg mislim da Avganistanci toliko vole poeziju jeste to to im
doputa da veruju u ljubav i njenu mo da promeni sve - ba kao to je preobratila
suze Dordi u osmehe i krv ir Ahmeda u vodu.
Ne tako davno, u koli sam dobio zadatak da nauim jednu pesmu. Ja i Spandi
smo malo razgovarali o tome, ali iako smo razmatrali svaki stav ne bismo li nali
razlog da volimo poeziju koliko i ljudi koje znamo, zakljuili smo da su to gluposti
koje piu pederi. Mrzeli smo pedere. Takoe smo mrzeli poeziju, pogotovo poeziju
koju piu homii.
Ismeraj i Hadi-kan pak, koji su izgleda znali uasno puno poezije homia za
opake momke, praktino su naterali ene da se onesveste nad njihovim reima kada su
zauzeli centralno mesto na naoj proslavi Boia - a samo je moja majka govorila
pato meu njima. Ali to je arolija naeg jezika: moe recitovati pesmu o majoj
guzici koja truli i zvuae kao da tee sam med.
Naravno, stranci su bili i pijani, to je verovatno bilo od pomoi, a oseali su i
vrelinu skoranjih darova fortune nakon to su olizali prste od masnoe APP peene
piletine kako bi primili poklone Hadi-kana koje im je doneo. Dejmsu je dao bocu
viskija koju je novinar od tada drao u naruju; Mej je sada izala iz ebeta i bila je
obuena u tamnoplavu barunastu kui haljinu; a Dordi je otkrivala sjaj zlata oko
vrata i presten u obliku cveta na prstu. Zaudo, budui da ovo nije bila ba naa
proslava, Hadi-kan nije zaboravio ni muslimane u kui. Velikoduno je mojoj majci
poklonio fini crveni tepih za njenu sobu; ir Ahmedu i Abdulu je dao nove izme, a
Damili, Spandiju i meni dao je koverte s novcem, to je bilo koliko strano, toliko i
uzbudljivo, jer dok su svi odrasli budalasto gledali jedni druge, ove koverte su nam
plamtele u depovima i jedino o emu smo mogli da razmiljamo bilo je da
pobegnemo i vidimo koliko nam je dao.
Na kraju, proslava se zavrila u gunguli rasutih odraslih kada je sat otkucao
deset: Mej je otrala uza stepenice da se ispovraa u kupatilu; Dejms je pao i zaspao
na stepenicama; a Dordi, Spandi i Damila nestali su na vratima zajedno sa
Ismerajem i Hadi-kanom. Dok je moja majka pospremala, i prekrila ebetom
Dejmsa koji je glasno hrkao, ja sam se iskrao u dvorite da pogledam jo jednom
svoj bicikl i prebrojim dolare. Hadi-kan je stavio 100 dolara u kovertu u
novanicama od po 10 dolara - vie novca nego to Nacionalna policija zaradi za
mesec dana! I mada sam otiao u krevet, a da nita bolje nisam razumeo odnos
stranaca prema Isusu, zasigurno sam se nadao da e biti ovde kada mu ponovo bude
roendan.
Dok sam leao u sobi, osvrnuo sam se na ovaj dan sa svim njegovim bojama i
iznenaenjima - dan kada su bogati sedeli sa siromanim, nevernici s vernicima,
stranci sa Avganistancima, mukarci sa enama, a deca sa odraslima. Ovako je
savren svet mogao da bude da ljudi stalno ne gue jedni druge pravilima i zakonima i
strahom. Zar smo stvarno toliko razliiti u odnosu jedni na druge? Ako date deaku
bicikl, on e biti srean bez obzira da li je musliman, hrianin ili jevrejin. A ako
volite nekog iskreno, nije bitno da li je Avganistanac ili Britanac.
Ali, ivot nije jednostavan, i ba kao to se iznenada moe pojaviti srea da vam
ulepa dan, tuga je obino samo treptaj oka dalje. Dan nakon Boia moja majka je
otila da poseti sestru, a moja tetka joj je ovu ljubaznost uzvratila tako to je pokuala
da je ubije.
7.

Bila je gusta tama dok sam leao u krevetu kada sam uo jak, tup udarac koji je
dopirao iz kupatila nae kue. Napregao sam ui, u pokuaju da razluim otkud dolazi,
ali nita se vie nije ulo. A opet, mora da sam osetio da neto nije u redu, jer sam
izbacio noge iz toplote ebeta, navukao plastine papue i izaao iz sobe.
Dok sam stajao ispred vrata kupatila jasno sam mogao da ujem zvuk
povraanja, divljeg i zastraujueg, praenim stranim stenjanjem kroza suze.
Majko?, pokucao sam tiho. Majko? Ja sam, Favad.
uo sam kako pokuava da ustane, ali je zacvilela od napora i ponovo skliznula
dole, ponovo uz tup udar.
Majko, molim te!
Pritisnuo sam kvaku. Vrata su se otvorila taman koliko da je vidim na podu, kako
lei preko rupe naeg klozeta, drei se za stomak. Haljina joj je bila vidno uprljana i
smrad bljuvotine i dijareje udario me je poput malja.
Ne, Favade!
Glas joj je bio promukao i izmenjen, i ja sam brzo zatvorio vrata na ovaj uasni
zvuk, razapet izmeu potrebe da je spasem i elje sina da zatiti majku od sramote.
Idem po pomo!, uzviknuo sam i otrao do glavne kue po Dordi.
Bez kucanja utrao sam u njenu sobu i poeo da vuem ebad koja su je skrivala.
Molim te, Dordi, molim te, preklinjao sam, moja majka je u pitanju!
Ustani!
Rei su mi izletele iz usta uz vrisak i Dordi je sela uspravno, brzo bacajui
prekrivae sa sebe. U dva koraka stigla je do vrata spavae sobe i navukla dugu kunu
haljinu koja je tamo visila.
ta je bilo? ta je tvojoj majci?, pitala me je dok me vukla za ruku i kroz vrata.
Ne znam, ali je vrlo bolesna. Oh, Dordi, mislim da umire!
Poeo sam da plaem. Nisam hteo, ali je ovo bilo previe, jednostavno, prokleto
previe. To to sam je video kako lei na podu, njeno lepo lice koje je prebledelo,
odeu na njoj crnu i prljavu. Nisam mogao da izgubim majku na ovaj nain, ne i nju.
Suvie sam je voleo. Ona je bila sve to mi je ostalo na svetu.
Mej! Dordi je vikala dok smo trali niza stepenice. Mej, potrebna si nam!
I Mej i Dejms su iskoili iz svojih soba, izgledali su umorno i zabrinuto. Dejms
je drao dugi komad drveta.
Marija je u pitanju, bolesna je, objasnila je Dordi.
Sranje. U redu, evo me, odgovorila je Mej.
I ja, samo da bacim neku odeu na sebe, dodao je Dejms.
Ne! Ne moe da vidi Mariju u ovom stanju, zalajala je Dordi naglo se
okrenuvi ka njemu. Obuci se i pobrini za Favada.
Hou da poem s tobom, pobunio sam se, ali je Dordi ve bila na dnu
stepenica i krenula napolje.
Brzo sam potrao za njom i stigao ba na vreme da je vidim kako gura vrata
naeg kupatila. Zastala je na tren, posmatrajui svijenu gomilu koja je predstavljala
telo moje majke.
Oh, Boe, Marija...
Dordi, molim te, molila je majka i pokuala je da se podigne sa poda pre
nego to je pala nazad ponovo, poraena. Molim te, deak, nemoj pustiti mog deaka
da me vidi ovakvu.
Majka je plakala, dok joj je telo, koje je izgledalo siuno kao u lutke u
polusvetlu svitanja, drhtalo od greva i jecaja. Pruio sam ruke ka njoj.
Molim te, majko, prestani...
Dordi me je pomerila od vrata i neno gurnula u ruke Dejmsu, koji je sada ve
izaao iz glavne kue. Mej je bila s njim i nosila je malu crnu torbu sa sobom.
Mama e ti biti dobro, Favade, rekla je na engleskom. Srediemo ovo, ne
brini.
Mej me je poljubila u obraz i otila da se pridrui Dordi, koja je ve pokidala
komad tkanine s kraja svoje duge spavaice i natapala je hladnom vodom iz
umivaonika da bi mojoj majci obrisala znoj sa ela.
Naredna dva sata, Dordi i Mej su trale iz nae kue u njihovu i leile mi
majku na svoj nain, da bi spreili da sklizne u smrt. Uzele su joj odeu, stavile u
metalnu kantu u dvoritu naredile Dejmsu da je spali. Onda su ga poslale po boce
mineralne vode nakon to su dokrajile sopstvene zalihe. Mej ih je koristila u kuhinji,
meala je istu vodu sa eerom i solju, pravei litre i litre slane, eerne tenosti,
sve za moju majku, da popije.
Tvojoj mami je potrebno puno tenosti da bi nadoknadila svu tenost koju je
izgubila, objasnila je Mej punei jo jednu au.
ta joj je?, pitao sam meajui i sam ovaj napitak poto mi je Mej pokazala
kako - pola kaike soli i etiri kaike eera na svaku au.
Nisam sigurna, Favade, ali mislim da moda ima koleru. Videla sam to jednom
ranije u Badakanu, a simptomi tvoje mame su slini.
ta je kol... kol...
Kolera, ponovila je.
ta je kolera?, pokuao sam ponovo, pri emu mi se nije dopalo kako grubo
zvui ova re u mojim ustima.
To je bolest koju prouzrokuju bakterije - klice, objasnila je Mej. Ako sam u
pravu, majka e ti biti dobro, Favade, ali moramo da joj nadoknadimo izgubljenu
tenost i odvedemo je u bolnicu to je pre mogue. Dordi je pozvala Masuda i on je
na putu ovamo.
Nee umreti, zar ne?
Ne, Favade. Nagnula se da mi rukama obuhvati lice. Tvoja majka nee
umreti, obeavam ti to, ali je ona vrlo, vrlo bolesna i morae sada da bude jedan
veoma jak mali deak. Vai?
Vai.

* * *

Ima milion i jedna stvar u ovoj zemlji koja te moe ubiti - ljudi i oruje samo su
vrh veoma velikog brega - a jedna od tih stvari je kolera.
Poto su poloili moju majku na zadnje sedite Masudovih kola i odvezli je u
nemaku bolnicu u zapadnom delu grada s Dordi i Mej, Dejms je pokuao da mi
skrene misli sa briga na jedini nain na koji je znao - punei mi glavu znanjem o toj
bolesti. Otvorio je laptop, ulogovao se na neto zvano Wikipedija i ukucao re
kolera. Pojavila se cela strana rei s plavim slovima i Dejms ih je polako
iitavao.
Osnovna dijagnoza jeste da je kolera strana. Kleo sam majinu nesreu, molei
Alaha da baci milion boljki na moju tetku koja je zasigurno ta koja je zarazila moju
majku, poto je sama prljava kao poljski klozet. Znao sam da se ne vole, ali ubiti je
hranom bilo je neoprostivo.
U Wikipediji je pisalo da je kolera sasvim uobiajena u zemljama kao to je
Avganistan, a simptomi su obuhvatali uasne greve u stomaku i miiima, povraanje
i groznicu. U jednoj fazi, itao je Dejms, prevodei rei na jezik koji razumem,
vodeni izmet bolesnika postaje skoro bistar s belim mrljama, nalik pirinu. Ako je
bolesniku sasvim loe, koa moe da mu postane plavocrna, oi upadnu, a usne mu
takoe poplave.
Priseao sam se majinog lica. Izgubilo je svoju nenosmeu boju, ali nije
poplavelo, to mi je davalo neku nadu. Nisam pak bio u mogunosti da pregledam njen
izmet.
Uopteno, nastavio je Dejms, da biste spasli nekog, morate ga naterati da
pije onoliko vode koliko izgubi.
To je objasnilo zato je Mej davala mojoj majci dovoljno tenosti da udavi
kamilu. Dok sam sluao Dejmsa kako mi ita sa ekrana kompjutera, javilo mi se
novosteeno potovanje prema ovoj eni plave kose to mrzi mukarce. Mej je u
sutini spasla ivot mojoj majci. Sada sam njen dunik.
8.

Dakle, ti si lezbijka, je li?
Kako sam to izgovorio, Mej se zagrcnula kafom, udahnula je dok je itala i
izbacila mlenosmeu tenost kroz nos ubrzo nakon toga.
Pogled joj nije bio mio.
Isuse, nisi ba stidljiv u obraanju, je li?
Iskaljala je ovo pitanje, a onda obrisala nos rukavom tunike. Obrazi su joj se
zarumeneli. Pogledao sam je bledo.
Hou da kaem, ne boji se da kae ta ti je na umu, objasnila je, poto je kroz
sitne suze koje su joj punile oi videla da sam zbunjen.
Slegnuo sam ramenima. Ako ne pitam, kako u saznati?, pitao sam.
Da, huknula je Mej, ima smisla.
Pokupila je papire koje je itala za stolom kraj prozora, a onda ih paljivo
sloila na gomilu pre nego to se pomerila na stolici da bi mi posvetila punu panju.
Sedeo sam na podu i pokuavao da smestim rei nove nacionalne himne u glavi -
jedan od onih zadataka koje su nam dali u koli pre nego to se zatvorila preko zime.
Poto je bila duga kao Kuran, ovo nije bio lak zadatak.
Da odgovorim na tvoje pitanje, da, ja sam lezbijka, priznala je Mej.
Rei je izgovorila s briljivim razmakom i gledala me je oprezno. Klimnuo sam
glavom, zamiljeno i zagledao se u svesku ispred sebe.
Zato?, pitao sam nekoliko minuta kasnije.
Mej je vrtela glavom i treptala. Ne znam zato, jednostavno jesam. To nije neto
to odlui, jednostavno jesi ili nisi. I jo kao vrlo mlada znala sam da jesam.
Ali, kako e nai mua ako voli samo ene?
Favade, nikada neu nai mua.
Ne izgleda toliko loe.
Izvini, ta ree?
Mej je izgledala zapanjeno, a ja sam osetio slian ubod iznenaenja to se toliko
zaprepastila, jer sam video da je pogledala u ogledalo u kojem se Dejms uvek
ogledao, onom koje je visilo u hodniku i u kome vam je lice uvek izgledalo due nego
to jeste, tako da mora da je znala.
Mislim, nisi tako lepa kao Dordi, objasnio sam. Ali nisu ni svi mukarci
lepi kao Hadi-kan.
Ovde nije re o mom izgledu, Favade. Tema, sutina, dodala je brzo poto sam
sam se oigledno borio s novom rei, jeste u tome to ja ne elim da naem mua.
A kako e onda da ima decu ako se ne uda?
Ne mora da ima mua da bi imala decu, izjavila je vrtei glavom.
Mej, odgovorio sam neno, sada i sam vrtei glavom, mislim da si vrlo
pametna i da zna puno stvari, na primer kao to si znala kako da spase ivot mojoj
majci, ali stvarno, ovo je jedna od najglupljih stvari ko je sam ikada uo da ti, ili bilo
ko drugi, kae.
Mej se nasmejala. To joj je udahnulo traak lepote koji je obino nedostajao
njenom licu.
Prilike su dosta drugaije u naoj kulturi, mladiu. U Americi moe da usvoji
dete - uzme neeljene bebe i dovede ih u svoj dom gde ih moe voleti i odgajati.
Kao to vidi, nije toliko neophodno imati mua.
Ali svaka ena hoe da se uda, bunio sam se.
Stvarno? zastala je da obrie prosutu kafu sa stola pre nego to je polako
priznala. Dakle, moda si u pravu. Zapravo, Favade, odau ti malu tajnu: nadala sam
se da u se udati u toku ove godine, ali naalost nije uspelo.
Stvarno?
Da, stvarno. Mej se nagnula preko stola i od toga su joj se grudi rasplinile po
uglananoj povrini kao nagnjeeni jastuci. Izgledale su mekane i divno. Moda se
sea da sam, kada si stigao ovde, bila malo nesrena. Dakle, to je bilo zbog toga to
mi je ena koju sam volela rekla da ne eli da se uda za mene. Nala je nekog drugog u
Americi, izgleda. Nekog mukarca, kako se ispostavilo.
ao mi je...
U redu je, rekla je.
Ne, mislim, ao mi je, ne shvatam. Kae da si htela da se uda za enu. Kako je
to uopte mogue?
Oh, odgovorila je sa smehom, zapravo je mogue. U nekim mestima u
Americi mukarci mogu da stupe u brak sa mukarcem, a ene sa enom. Ustala je da
odnese svoju olju u kuhinju i usput mi u ali gurnula glavu, u prolazu. To je jedna od
divnih stvari u vezi sa demokratijom, dodala je kroz smeh. A onda je izala iz sobe,
ostavljajui me bez teksta.
Oduvek sam znao da je Zapad pun ludih ideja, kao to to naunici veruju da svi
potiemo od majmuna, ali ovo je bilo potpuno neverovatno. Odluio sam da im
zavrim s nacionalnom himnom, napiem pismo predsedniku Karzaju kako bih ga
upozorio. Postoji neto to se zove previe demokratije i trebalo bi mu ukazati na tu
injenicu.

U nemakoj bolnici doktori u belim mantilima potvrdili su Mejine sumnje da
moja majka ima koleru. Takoe su tvrdili da e biti dobro. Zbog posebne vode koju je
pila nije pala u ok, to je, kako su mi rekli, najvea opasnost kojoj je bila izloena.
Meutim, doktori su zahtevali da ostane da prenoi u bolnici da bi se oporavila od
uasa kroz koji je prola.
Tokom tih groznih dvadeset i etiri sata takoe smo se dogovorili da kada izae,
majka ode s Homeirom kod njene porodice na nedelju dana u Kala-i Fatulah.
Homeirin poslodavac, preko puta nas, takoe je bio ljubazan, pa joj je dao nedelju
dana slobodno da bi se brinula o mojoj majci - mada je Dejms rekao da to nema
nikakve veze s ljubaznou, ve da ne eli da zakai boletine od sirotinje.
Moj dom je svega deset minuta vonje odavde, tako da moe da doe u posetu
bilo kada, rekla mi je Homeira kada je dola da uzme neto od majine odee. Moja
deca bi volela da te upoznaju.
Vai, sloio sam se, mada nisam bio raspoloen da stiem nove prijatelje i
mislio sam da mi je bolje da ostanem s prijateljima koje ve imam.
Dordi je rekla da je majka bila protiv toga da me ostavi ovde - sve do trenutka
kad je zaspala, iscrpljena. Meutim, i Dordi i Mej rekle su da e se brinuti o meni i
obeale su joj da ne samo garantuju da u se prati, moliti i raditi kolske zadatke, ve
i da e drati Dejmsa na oku i isterati ga iz kue ako je potrebno.
Bilo mi je malo ao Dejmsa, koji je izgledao iskreno povreen to niko nije
smatrao da je u stanju da se brine o jednom deaku. Da nije pristao na takav nadzor,
sigurno bi me otpremili u kuu moje tetke - gde bi, siguran sam, pokuala da ubije i
mene.
I tako tog popodneva, nakon to je majka ostala u bolnici i Mej se posvetila
svojoj boljci, moj krevet je privremeno premeten u Dejmsovu sobu i postavljen pod
pravim uglom uz njegov.
Najpre, soba mu je bila u potpunom neredu, ispunjena gomilama novina,
prljavom odeom i knjigama koje su zauzimale svaki kutak. Na zidu je visila tabla
slina onoj u Mejinoj sobi, sada iznad mog kreveta, ali za razliku od Mejine, ovde
nisu bile prikaene fotografije lanova njegove porodice, ve samo odseci papira na
kojima su uglavnom bili brojevi telefona. U tablu je takoe bio zaboden jedan veliki
no. Video sam da ga Dejms koristi da oisti prljavtinu ispod noktiju.
Dok su Dordi i Dejms pokuavali da mi uglave krevet u ugao njegove sobe, ja
sam se trudio da pomognem tako to sam Dejmsov krevet gurao blie drugom zidu.
Dok sam to radio, iz zguvane posteljine izleteo je neki asopis, pao na pod i otvorio
se po sredini. Na slikama je bila plavokosa ena s penom od sapunice koja joj je
pokrivala gole grudi.
Dordi i Dejms su pogledali u asopis kao da je neko upravo bacio granatu u
sobu. Najmanje tri sekunde su stajali zapanjeni u tiini, najpre gledajui u golu enu, a
onda jedno u drugo, a onda u mene, a onda ponovo u asopis. Sagnuo sam se da ga
pokupim, ali to kao da je osvestilo oboje i kada je Dordi viknula Ne! Dejms se
brzo sjurio, pretekao me i zgrabio lelujave stranice koje je strpao za kai pantalona,
ispod dempera.
Istraivanje, Favade, istraivanje, objasnio je.
Za sav onaj posao koji radi s damama?, pitao sam priseajui se ta mi je
Dordi rekla i sada su mi kockice odjednom legle na mesto.
Veinu popodneva, poto bi Dordi zavrila s poslom i Pir Hederi sa mnom,
odvozili smo se do Homeirine kue da provedemo sat ili vie s mojom majkom. Prva
poseta za mene bila je udna i bio sam stidljiv, ali mi je laknulo to je vidim ivu;
zato sam zaplakao kada je pruila ruke da me zagrli i zato to mi je majka, suze su mi
se utopile s njenim.
Iako je izgledala bolje nego kada sam je posljednji put video, i mnogo istije,
lice joj je i dalje bilo bledo i izgledala je krhko u poreenju sa svojom drugaricom,
koja je bila debela kao Ibrar, pekar iz Ulice cvea. Meutim, uprkos prirodnoj
podozrivosti koju sam imao prema debelim ljudima, to je, pretpostavljam, bila
posledica toga to smo dugo iveli s tetkom, Homeira mi se dopadala. Bila je krupna i
smena i lako se smejala, na nain na koji to veina ljudi radi kada im je stomak pun.
Takoe sam bio opinjen njenim rukama, koje su, izgleda, utamniile veliki broj
prstenova - poput breuljaka mesa koji dre pod opsadom doline zlata na prstima.
Nije bilo anse da skine prstenje, tako da sam pretpostavljao da e ostati tu sve dok ne
umre, ili joj neko ne odsee prste - moda talibani, ako se vrate.
I Homeirin mu je bio prilino oaravajui u svojoj debljini. Ako bih kiljio,
sklapajui oi napola kao da gledam u sunce, jasno sam mogao da vidim oblik
njegovog uskog lica kako se bori da izae iz nabora. To je bilo kao da gleda oveka
kako se davi u koi.
Nije bilo udo to su Homeira i njen mu napravili estoro bucmaste dece -
kolekciju stomaia koji se gegaju po kui na demekastim nogama. Bila su to
prijateljski nastrojena deca koja su lako delila svoje igrake i bila mi je ogromna
uteha da vidim majku okruenu ovako velikom porodicom, u kui koja vrvi od ivota i
puna je veselih razgovora. Takoe mi je laknulo zbog saznanja da nije u opasnosti od
izgladnjivanja. Ono to me je pak iznenadilo jeste otkrie da Dordi i ja nismo bili
jedini koji su joj doli u posetu. Dva puta za pet dana ulovio sam ir Ahmeda kako
izlazi iz kue; stidljivo mi je mahnuo kada smo proli jedan pored drugog na ulici.
Pretpostavio sam da emo uskoro morati da razgovaramo, kao mukarac s
mukarcem.
Ali, iako sam bio srean to se jednom za promenu neko brine o mojoj majci,
stvarno mi je bilo teko bez nje. Nisam nita rekao, jer mi je Mej rekla da budem jak,
tako da nakon prvih suza to sam je video ivu, nisam vie plakao. No, istina je da mi
je majka i da mi je nedostajala toliko da me je iznutra kljucao bol. Za sve ove godine
nikada se nisam odvajao od majke. Kada sam iao na spavanje nou, stavljao sam
njen adar i miris na jastuk, molei se Alahu da joj nedostajem koliko i ona meni i da
nee odluiti da ostane sa Homeirinom srenom debelom porodicom.
Dok sam se ja borio da se naviknem na novu samou, osetio sam isto oseanje
kod Dordi. Dan posle Boia Hadi-kan je otiao za Dubai. Rekao joj je da treba da
zavri neki posao i obeao da e je pozvati. Kao i obino, Dordi je provela
naredne dane bez njega, drei mobilni i ekajui da on odri obeanje.
Stoga, poto Bog uvek nae naina, mi smo se sada drali jedno drugog u
veerima nove zime, spojeni zajedno, jer smo bili jedno te isto.
I nismo samo Dordi i ja bili ti kojima nedostaje prisustvo majke i Hadi-kana;
Dejms i Mej su se svojski trudili da to prebrode. Naa porodica, koju su inili oni
bez majke i mua, i u dva sluaja, oni bez ene, skoro svake noi imala je za veeru
neto zvano rezanci - tanke niti testenine koje su dolazile iz pakovanja i bile zainjene
pranjavom vodom. Bilo je prihvatljivo u poetku, ali nakon etiri veeri znao sam da
ovo nije ono to nai nastavnici zovu dobro izbalansirana ishrana.
Bilo je to blagosloveno olakanje kada me je Dordi obavestila da emo imati
urku radi proslave Nove godine u naoj kui - one stranaca, ne moje. Kao to se
moglo oekivati na mestu na kojem je nedavno za dlaku izbegnuta smrt, kada smo seli
na duge jastuke u dnevnoj sobi da razgovaramo o proslavi, svi su se sloili da bi to
trebalo da bude tiho slavlje. Kada smo razmotrili monosti, bilo je skoro kao da
imamo neku malu Suru, vee staraca - bez svih onih brada, naravno. Zbog toga sam se
osetio nemogue odraslim. Dordi je objasnila da bi radije neto mirno i tiho, jer se
nije oseala spremnom za veliku urku; Mej je otkrila da ionako mrzi pola jebene
bande koja je ostala ovde tokom praznika; a Dejms se sloio s planom samo zato to
su ga ene nadglasale - i, mislim, zato to je hteo da dokae da ume da bude
odgovorna odrasla osoba. Da, ba tako, promrmljao je. Moramo da razmiljamo o
deaku. Poto niko nije bio raspoloen za veliku urku, dogovorili smo se da svako
ko misli da bi se dosaivao pozove po jednog gosta, a hranu emo poruiti iz
libanskog restorana dole niz ulicu.
Te veeri uoi Nove godine stavili smo veliku tablu na sto za bilijar i ukrasili je
sveama. Mej i Dordi su takoe iznele est stolica, koje su donele iz kancelarija
tojotinim kamionetom koji je Masu pozajmio od brata.
Kada je Dordi upalila osam svea na naem novom stolu i Dejms smeao
iniju sa alkoholnim piem koju je nazvao pun, stigao je i prvi gost. Zvao se Filip i
bio je Mejin prijatelj. Mrav kao olovka s upercima od brade koji nisu bili spojeni i
koji su pretili da mu prekriju otro lice. Bio je obuen u avganistanski alvar-kamiz i
imao je pakul. Kada je uao u kuu, Dejms je zakolutao oima.
U Avganistanu je svega dva meseca i Francuz je, proaputao mi je dok se
kikotao zbog prekratkih pantalona ovog oveka i loe smotanog eira.
Filip se nije obazirao na ovaj komentar, kao ni na Dejmsa, i priao je da se
rukuje sa mnom.
Selam alejkum. Kako ste? Koje je ime koje imate?, obratio mi se na dariju.
Govorim engleski, rekao sam mu, na engleskom.
Dejms se glasno nasmejao, iako se nisam alio. Pokuao sam da budem od
pomoi, jer je ovek bio gost u naoj kui. To je moj deko!, vikao je, a onda me je
zgrabio u klin kad je Mej odvela svog prijatelja u sobu, bljujui rei deca iza sebe.
Oko dvadeset minuta kasnije pojavio nam se sledei gost, Dejmsov prijatelj
koji je - to nikog nije udilo - bila ena. Za razliku od Francuza koji nije nita doneo
za urku, ona je donela bocu vina i kutiju okoladnih kolaia koje je dala Dordi.
Zvala se Rejel i dolazila je iz zemlje po imenu Irska. Moda je bila lepa, ali je to
bilo teko proceniti, jer je iz nekog razloga sakrila svoje lice pod maskom minke od
koje bi se postidela i avganistanska mlada.
Izgleda, ehm, neverovatno, rekao joj je Dejms kada ju je pozdravio, ljubei
je u obraz, od ega mu je brada ostala sjajna.
Stvarno?, pitala je. Imala sam grozne trenutke pre nego to sam izala.
Nestalo je struje, a agregat je ostao bez goriva. Morala sam da koristim svee! Moe
li da zamisli?
Da, priznala je Mej koja je izala iz kuhinje da Filipu dopuni ve praznu au
puna.
Rejel se nasmejala, ali je zvuala uplaeno. Znate, samo sam htela da se
nekako potrudim - da izgledam malo sveano i tako to?
Dakle, izgleda boanstveno, uveravao ju je Dejms.
Izgleda kao Zigi prokleta Zvezdana praina, promrmljala je Mej tiho.
Ko je Zigi?, pitao sam Dordi apatom.
, rekla je dodajui mi sok od pomorande. Mej je samo zlobna.
Za Novu godinu stranaca proglaen sam Dordinim poasnim gostom, mada,
poto sam i ja iveo u kui, ona je isto tako mogla da bude moj gost. Kako je no
odmicala, postalo je sve oiglednije da smo se jedino nas dvoje izgleda stvarno
slagali sa svima.
Sve je poelo prilino dobro zahvaljujui hrani iz Libanske taverne koja je bila
odlina. U roku od sat vremen sredili smo sve fatue, tabule, osam malih peciva s
krompirom i spanaem, pladanj patetica s mesom koje su stigle s jogurtom, meze od
humusa, dvanaest pileih ranjia i jagnjeih evapa, kao i mali breg od pufnastih
belih pita hlepia. Do kraja balade bio sam spreman da prsnem. Zamiljao sam da
verovatno ovako Homeirina porodica jede svako vee.
Filip i Rejel, meutim, nisu pojeli ni upola toliko kao mi koji smo iveli u kui,
mada verovatno nisu iveli na vodnjikavoj testenini vei deo nedelje. Francuz se
izvinjavao zbog slabog apetita, govorio je da mu je stomak uznemiren. Nisam mu
verovao. Nijednom nije otrao do toaleta tokom obeda, tako da sam zakljuio da je to
zbog toga to su mu usta bila suvie zaokupljena svim tim alkoholom koji su mu moji
prijatelji nudili, kao i injenice da nije zautao ni na tren.
I Rejel je provela veliki deo veeri probirui hranu, ali sam osetio da je to zato
to je nervozna poto se stalno igrala kosom. Takoe sam primetio da bi joj se oi
rairile kao tacne svaki put kad bi pogledala u Dejmsa. Dopala mi se zbog toga, i
stvarno sam se nadao da se i ona Dejmsu dopada. minka joj je izgledala mnogo
bolje pri svetlosti svea u sobi nego na jarkoj svetlosti u kuhinji, dobijenoj iz
agregata, a glas joj je bio mek kao letnja kia kada je govorila, to nije bilo esto, jer
nas je Francuz prilino drao taocima priom o samom sebi.
Dok je Filip priao i priao, primetio sam da se Dejms sve vie nervira. Lako
je bilo videti da se ljuti, jer se stalno hvatao za potiljak kao da mora da trljanjem
izbaci neki bol, a pepeo sa cigarete stresao bi otrim, brzim lupkanjem kaiprsta.
Mislim, jednostavno je nemogue da se ovde ita uradi brzo, rekao je Filip.
Ovi su ljudi tako lenji.
Kao Favad, hoe rei?, pitao ga je Dejms, zabacujui glavu i podiui levu
obrvu, zbog ega je izgledao iznenaeno, ali i pomalo opasno.
Dakle, ne, on je oigledno samo deak.
Oh. Onda njegova majka, ena koja radi za nas esnaest sati dnevno? Ili moda
straar koji nam uva ivote za mesenu platu koja ne bi bila dovoljna ni za ik odeu
koju nosi?
Sada je dosta, Dejmse, upozorila ga je Mej tiho.
Dejms je primio naredbu ljutitim pogledom, a onda se ogluio o nju.
Ili moda misli na pekare koji rade od jutra do sutra u prokletoj vrelini
njihovih pekara, ili na deake koji glancaju cipele i stoje na naem oku svakog dana
u nadi da e zaraditi nekoliko ava, ili zavarivae s koom u oiljcima i sprenim
oima ili...
Dosta je, rekoh! Mej je udarila po stolu pesnicom od ega smo svi skoili, pre
svega Rejel.
Dakle, rekao je Dejms, podiui glas i ruke u znak predaje, kada Filip ovde
provede vie od osam nedjelja moda e onda biti u mogunosti da govori o
nedostacima druge nacije.
Svi smo sedeli u neprijatnoj tiini nakon toga, ak i ja, zato to iako je Dejms
branio Avganistance poput mene, bio je grub prema gostu, a u naoj kulturi to je
podjednako loe kao nazvati neiju majku kurvom, ili jo gore, iskoristiti je kao takvu.
Ovde sam zapravo deset nedelja, rekao je Filip naposletku.
Kada smo ga svi pogledali, nesigurni da li se ali ili ne, Dordi je poela da se
smeje, a onda smo se polako i mi ostali prikljuili, ak i Dejms, koji je klimao
glavom i podigao au da se kucne s Francuzom.
Poto sam zavrili sa obrokom, i nakon to je Filip uveliko popio alkohola
koliko je teak, sve estoro otili smo od stola da se smestimo na duge jastuke u
drugoj polovini sobe. Dejms je poneo sa sobom dve boce crnog vina i seo je blizu
Rejel, koja je izgledala zadovoljna time poput deaka koji je upravo dobio bicikl za
Boi. Dordi i Mej su se smestile pored mene, jedna s leve, druga s desne strane,
poput telohranitelja. Dordi je jednostavno bila Dordi, ali Mej, mislim da me je
sada gledala drugaijim oima. Pitao sam se da li bi pokuala da me usvoji da mi
majka nije preivela.
Narednih pola sata Filip je nastavio da nas gnjavi priama o sebi, ali Dejmsu to
izgleda nije vie smetalo. Povremeno bi klimnuo glavom i naslonio se na jastuke,
skljokavi se blie uz Rejel. Pomislio sam da izgledaju lepo zajedno.
Kada je Filip poeo novu priu o vremenu koje je proveo u mestu po imenu
Sudan, Rejel je ugrabila priliku da pobegne. Ustala je, izvinila se to prekida i pitala
kako da stigne do toaleta. Kad je otila, Filip je nastavio da pria o neemu zvanom
solarna energija. Stvarno nisam imao pojma o emu to brblja, a nije me zanimalo ni da
saznam ta je. Poto ga vie niko nije prekidao, pretpostavljao sam da i oni misle isto.
Poto se Rejel nije vratila iz kupatila itavih deset minuta, Dordi je takoe
ugrabila priliku da zbrie od Filipa i krene da je trai - a to je otprilike i trenutak kada
se urka uveliko zavrila.
Rejel odlazi, rekla je Dordi tiho, poto je provukla glavu kroz vrata
nekoliko sekundi kasnije. Dejms je ustao i mi smo krenula za njim.
U jarkom svetlu hodnika zatekli smo Rejel kako oblai kaput. Masa minke koja
joj je skrivala lice bila je oprana, od ega joj je koa bila ruiasta. Izgledala je kao
da je plakala. Pogledao sam u Dordi, nisam bio siguran ta se zbiva, a ona je
pokazala na svetlo i ogledalo i napravila zapanjen izraz lica. Setio sam se da se
Rejel spremala u tami i shvatio da je prvi put valjano videla svoje naminkano lice
tek sada, kada je otila u toalet. Bilo mi je ba ao nje. Nije izgledala tako loe pri
svetlosti svea.
Navlaila je rukavice, brzo se zahvalila Dordi i Mej na pozivu na urku,
pravila se da mora da ide, jer se ne osea dobro.
Rejel, ostani jo malo, bie ti bolje za koji tren, pokuao je Dejms, ali dok je
govorio jedva da ga je pogledala, oi su joj brzo letele ka vratima, kao da nije mogla
dovoljno brzo da zbrie.
Ne, stvarno, moram da idem, bila je uporna, a kada joj se pogled najzad sreo s
njegovim, obrazi su joj od roze preli u crvenu boju i suze su krenula da joj magle oi.
Dordi ju je zagrlila, a pre nego to ju je Dejms ispratio do kapije i Mej je
zagrlila. Kada je krenula nazad u dnevnu sobu, mogao sam po izrazu lica da vidim da
se stidela zbog ala koje je ranije te veeri pravila.
Kada je Rejel otila iz kue i uskoila na prednje sedite kola koja su je ekala,
nikom vie kao da nije bilo do slavlja, ve samo do pia. Kada je udom doneta jo
jedna boca vina iz kuhinje, to je, izgleda, bio znak za mene da odem na spavanje.
Dordi me je uzela za ruku, povela uza stepenice i u Dejmsovu sobu.
Dakle, ovo je bila mala propast, zar ne?, rekla je poto je prila da sedne na
moj krevet.
Hrana je bila dobra, izjavio sam u elji da spasem neto od veeri ne bi li se
ona oseala bolje.
Da, hrana je bila dobra, u pravu si. Kao i uvek.
Nagnula se napred i poljubila me u obraz pre nego to je proaputala: Srena
Nova godina, Favade. Nadam se da e ti se sve elje ostvariti ove godine. A onda je
ustala i ugasila svetlo.
Kada je zatvorila vrata za sobom, brzo sam se pomolio svom Bogu, molei ga da
pomogne da se i Dordi ostvare njeni snovi.

U glavi mi je, iza oiju, bila oluja boja; gadne zasekline kidale su nebo koje
sam tu video, svetlei oblaci crne i crvene, koji su se borili za prostor u ogromnim,
pohlepnim vrtlozima. Oseao sam bes sveta kako se obmotava oko vetra i otrao u
grm da se sakrijem, ali sam se borio da stignem na vreme i no ga je otrgla pre
nego to sam stigao tamo, tako da sam otrao sa brda, spoticao sam se kroz dugu
travu kao da sam izgubio stopala, kotrljao se kroz vlati koje su postale crne u tmini.
Znao sam da moram da pobegnem, ali su mi se ruke uplele i nisam mogao da ih
oslobodim, sve dok se nije pojavila svetlost da me odnese u dolinu.
Visoko na nebu video sam orlove kako krue nada mnom, kidisali su u
parovima na smeu stvar koja je leala na tlu. Ustao sam i video da ima Rejeline
rukavice.
Polako sam priao toj smeoj stvari, a kako sam se pribliavao, shvatio sam da
je to neto mrtvo. Prvo sam pomislio da je to ovca, ali kako sam prilazio blie,
shvatio sam da je suvie veliko, a sada je tu bila i Dordi - klecala je blizu i drala
je eagiju za koze koju je nosila sa sobom. Milovala je kosu mrtve stvari i smeila
se, te sam se i ja nasmeio.
Hoe li da pomogne?, pitala je.
Hou. Osmehnuo sam se.
Ali kada sam se nagnuo blie da poeljam tu mrtvu stvar, ugledao sam dugu
crnu kosu kako joj pokriva lea i osetio strah.
Nastavi, ohrabrivala me je Dordi, tako da sam se nagnuo napred i
razdvojio kosu. Prekrivala je lice ene, a to je bilo lice moje majke. Bacio sam
eagiju na pod i ustuknuo.
Ne ostavljaj me, sine, uzviknula je.
Puzala je ka meni na rukama i kolenima. Prstima je posegla za mnom, ali su
ovi bili truli i crni i roj muva je visio nad njima, hranile su se njenom boleu.
Skoila je za mnom i ja sam vrisnuo.

Bila je mrkla tmina u sobi i mogao sam da ujem Dejmsa kako hre u tami pored
mene. Svetla su bila ugaena i agregat je bio iskljuen.
Bila mi je potrebna voda, ali sam se suvie plaio da izaem iz kreveta. Majino
lice mi je jo bilo jako urezano u seanje i bilo je tako hladno da sam mogao da vidim
svoj dah. Oi su mi bile lepljive od sna i grlo mi se steglo kao da telo pokuava da me
zadavi.
Bila mi je potrebna voda.
Dejms? Glas mi je bio slabaan, kao da dolazi sa nekog drugog mesta.
Dejms?
Kada mi nije odgovorio, zgrabio sam no koji je bio zaboden u tablu pored mene
na zidu i skliznuo ispod ebeta. Obuo sam plastine papue i krenuo do vrata.
Ispred sobe je sve bilo prekriveno tminom, stvarajui nejasne crne oblike koji su
znali da se bojim. Opipavao sam stopalom, naao stepenice i krenuo polako ka
kuhinji; sada mi je pomagala slabana svetlost koja se probijala kroz crnilo, a dolazila
je od svea koje su jo gorele u dnevnoj sobi. Siuni plamenovi pretvarali su vazduh
u crvenilo tamo gde se svetlost probijala sa oboda vrata. Bila je to treperava svetlost
koja plee i pulsira uz zvuk glasova koji su dolazili s druge strane. I dok sam napola
sluao, srce mi se ubrzalo, jer sam znao da je to pogreno.
Gledao sam kako mi se ruke pruaju i otvaraju vrata.
Ne, ti prokleti idiote! Rekla sam ti, ne!
Borila se i on je bio povrh nje, drao ju je prikovanu, ruke su mu bile suvie
jake, telo suvie teko. Mrvilo ju je.
Hajde, prestani da se zajebava, zna da to eli.
Glas je bio priguen, teak, ali sam ga uo, kao to sam ga uo ranije, i video
sam kako joj gura ruke u jastuke dok su plamenovi igrali oko njih, bojei ih oboje u
narandasto; on se borio da je savlada, tela povrh njenog, svetlost mu je lizala stopala
i otkrivala uasno crnilo oiju i belinu njenih kada su se oboje okrenuli da me
pogledaju.
Oko mene vazduh se pretvarao u vritanje. Zvualo je kao pakao u mojim uima
kako su se probijali kroz mrnju i strah, gorei poput vatre u mojoj krvi. A onda mi je
bes izleteo sa usana uz riku mnotva zveri i zato to nisam mogao da dozvolim da se to
ponovo desi, ne jo jednom, ne ovog puta, potrao sam napred i podigao ruku - osetio
sam kako se no zabada u mekou kada sam se snano bacio na njega.
Vrisci su i dalje dolazili, kidali mi glavu.
Mlatio sam po vazduhu oko sebe, pokuavao da se oslobodim buke i straha, ali
sada je tu bilo vie vritanja i razlikovali su se od mog, i video sam plamenove kako
se smeju i oblik hiljadu uasa, kako me okruuju i onda je bila nada mnom i naterala je
vatru da ode, uhvatila me je rukama, obavila me svojim mirisom.
U meteu mog uma prepoznao sam Dordi i istopio se uza nju kada mi je
prislonila glavu uz telo i pustio sam je da mi udahne ljubav. Priala mi je da ne
brinem i osetio sam toplinu njenih ruku kako mi prelazi po kosi, i to je prijalo, ali
negde u daljini oko nas uo sam mukarca kako vie.
Ubo me je u dupe! Mali seronja me je ubo u jebeno dupe!
Naglasak je bio francuski.
9.

Ne mislim da sam neto poseban. Nisam zapanjujue lep, ali nisam ni ruan kao
Dahid. Nisam najpametniji u razredu, ali nisam ni glup kao magare. Nisam najbri
trka; ne govorim najbolje ale; nisam najbolji borac; i mada znam da sam video
stvari koje moda deak mojih godina nije trebalo da vidi, ak ni to me ne ini neto
posebnim.
Moj otac je ubijem, braa su mi mrtva, a sestra mi je nestala. Ali u Avganistanu
to je jedno veliko pa ta. Spandiju je majka umrla dok mu je raala sestru, koja je
umrla zajedno s njom, a od druge godine Spandi nikada vie nije osetio majinu
toplinu, niti utehu njene ljubavi. Nema ak ni fotografiju da je se sea, samo sliku u
glavi koja bledi sa svakom godinom kako raste.
Damili su oba roditelja iva, ali im je droga unitila kuu. U nekom trenutku u
polosti je njen otac otiao da radi s makom i pao je pod njegove ini kada je lizao
smolu sa prstiju tokom etve. Sada je gladan za drogom, danju i nou, dok ostatak
porodice ostaje samo gladan. I mada izbiva iz kue po nekoliko dana zaredom, uvek
se naposletku vrati traei novac; a kada ne moe da nae novac, pesnicama udara
enu po glavi, kao i Damilu i njene dve starije sestre.
A u meuvremenu su sirotita Kabula popunjena decom iji su roditelji nestali ili
su ubijeni.
Tako niko od nas nije poseban. Mi samo nosimo razliite verzije jedne prie.
Meutim, kada sam se probudio tog jutra posle noi koja me je progonila,
otvorio sam oi i ugledao Dordi i Mej kako dele krevet pored mene, dok je Dejms
bio umotan u ebe i hrkao na podu pored mene, i konano sam osetio da sam na neki
nain poseban.
Onda mi je stvarno bilo ao kada sam nekoliko sekundi kasnije dodirnuo madrac
pod sobom i shvatio da sam se upikio u krevet.
10.

Dalalabad je glavni grad provincije Nangarar na istoku Avganistana i vie
godina nego to se iko sea bogatai Kabula odlazili su u ovaj grad da pobegnu od
uasne muke zimske hladnoe.
Dordi i ja, meutim, samo smo doli da pobegnemo.
Poto je bolest moju majku jo uvek drala u Homeirinom domu i zbog mog
nedavnog napada na Filipa, zakljueno je da mi je potreban odmor.
Samo se pravio da se bori s Mej, objasnila mi je Dordi dok smo se probijali
ka Sedam sestara, planinama iji su vrhovi bili prekriveni snegom; one su nas vodile
iz glavnog grada u tople doline na istoku. Nije stvarno hteo da je povredi.
Jesi li sigurna u to?
Da, Favade, jesam.
Iako su mi slike u glavi priale drugaiju priu, sve je bilo tako mutno u njoj da
vie ni u ta nisam bio siguran, a ako Dordi kae da je tako, pretpostavljam da mora
da je tako.
ao mi je, promrmljao sam. Nisam shvatio.
Nema potrebe da se izvinjava, nastavila je, mrsei mi kosu. Kako si mogao
da zna? Filip je popio previe, a i Mej je. Ali, veruj mi, oni su stvarno dobri
prijatelji i nikada ne bi povrijedili jedno drugo. A moda treba kriviti Mej i Dejmsa i
mene za sve to se desilo, a ne tebe. Trebalo je da budemo paljiviji s tobom, Favade,
poto ti majka nije tu. Tako da je i nama ao. Nismo razmiljali.
Dordi me je privila uza se, oseale su se pomalo kosti, i drala me je tako
dokle god je to putovanje doputalo. Ostalo vreme leteli smo po zadnjem seditu kola
kao dve pele u tegli kada se gradski put raspao i pretvorio u kamenje.
Putovanje od Kabula do Dalalabada bilo je prilino zanimljivo i da mi misli
nisu bile zaokupljene nevoljama od prethodne noi, i da mi glava nije stalno udarala o
prozor kako nas je put bacao ovamo i onamo, verovatno bih izuzetno uivao u njemu,
jer nas je vodio kroz slike mnotva slikara i jo vie pria. etiri sata putovali smo
izvan dinovskih planina koje su uvale reku Kabul; pored komandnog mesta gde je
ratni voa Zardad drao vojnika vezanog lancima kao psa i hrani ga testisima svojih
neprijatelja; preko malog mosta gde su etiri strana novinara ubijena 2001; dole u
Surobi i pored njegovog svetlucavog jezera; du nenih krivina koje grle blistava
zelena polja, prestizali smo kuije i kamile i tamne oblake debeloguzih ovaca; du
reke prema ribljim restoranima Durunte; i kroz tunel koji su Rusi napravili, a koji je
iao ivicom brane i vodio nas u Dalalabad.
Ovo je bilo moje prvo pravo putovanje izvan Kabula - poto odmori nisu
uobiajeni meu ljudima koji jedva mogu da se prehrane - i predeli koji su se stalno
menjali bili su samim tim jo udesniji. injenica je, bilo mi je iskreno ao i duboko
sam se stideo onoga to sam uradio Filipu, i znao sam da e mu se sada pogled na
avganistansko gostoprimstvo drastino promeniti poto ga je jedan od nas ubo u dupe.
To je bilo neoprostivo, stvarno.
Mej mi je sledeeg dana rekla da je Filip otiao do hirurga u italijansku bolnicu
za hitne sluajeve u ar-i Avu, gde su mu zaili nekoliko avova na rani. Takoe su
morali da mu daju neto zvano tetanus pric.
S druge strane, Dejms je proveo vei dana smejui se.

Kada smo stigli u Dalalabad, bilo je kasno popodne i odvezli smo se pravo u
srce grada koje je, za razliku od zimskog sivila Kabula, jo uvek sijalo uto u
pranjavoj sunevoj svetlosti. Bilo je vie magaraca i taljiga koji su zakrili ulice
nego u glavnom gradu i mesto je bilo prepuno siunih tak-takova, eza u
pakistanskom stilu obojenih u plavo i ukraenih izrazito ivopisnim slikama cvea i
enskim oima.
Trubili smo i probijali se kroz saobraaj i naposletku skliznuli u sporednu ulicu,
izlomljena staza vodila nas je do ulaznih vrata desetak kua s visokim zidovima. Na
pola puta stali smo kraj palate Hadi-kana, velikog belog zdanja smetenog u zelenilo
bate koje je lako moglo da bude dom kralja Mohameda Zahir-aha da je jo imao
novca.
Kad je lend kruzer uao na prilaz, zatekli smo Ismeraja koji nas je ve ekao na
stepenicama kue. Razgovarao je mobilnim telefonom koji je sklopio kada smo mi
iskoili iz kola i nakon to nas je pozdravio toplim rukovanjem i velikim osmehom,
poveo nas je unutra.
Prizor koji mi je ispunio oi skoro da me je zaslepeo. Kroz dvoja velika vrata od
drveta, ispred kojih je bila gomila sandala, pojavila se ogromna sala sa osam belih
konih sofa koje su bile okrenute jedna ka drugoj u redovima od po etiri. Dordi je
sela na jednu i izula izme. Ja sam svoje cipele skinuo kraj vrata, to je bilo ispravno,
ali su se njene izme teko skidale. Na kraju hodnika uzdizalo se ogromno stepenite
koje se razdvajalo u dva pravca da bi se ponovo spojilo na gornjem spratu. Gore, iza
ograde od drvenih balkona, mogao sam da vidim niz vrata koja vode u sobe. Siuan
ovek, ne vei od deteta, zgrabio je nae torbe i nestao gore. Dole, s leve strane
hodnika, bio je izdigut pod koji je sjajio zlatnim tepihom i dugim, lapis-plavim
jastucima. Na njima su se odmarala etvorica smeih mukaraca u smeim pakulima i
smeim patuima. Gledali su televizor irokog ekrana i izgledalo je da su ovde kao
svoj na svome.
Kada smo uli u kuu i krenuli ka delu s televizorom, svi mukarci su ustali i
pruili ruke Dordi u znak dobrodolice. Oigledno ih je znala i inilo se da su
sreni to je vide, blago je grdei to dugo nije dolazila. Potom su joj mahnuli da
sedne, nudei joj mesto poasnog gosta na jastuku koji je najdalje od vrata. Pratio sam
je do kraja prostorije i seo blizu nje, ali ne suvie blizu, jer nisam beba i hteo sam da
ovi ljudi to vide. Kada su stigli zeleni aj i stakleni posluavnici sa zelenim suvim
groem, pistaima, bademima i slatkiima umotanim u papirie, Ismeraj je doao da
sedne s nama. Ostali gosti smestili su se blie televizoru iako je bio iskljuen zvuk.
Podalje od nae kue i zatite njenih zidova, Ismeraj se ophodio drugaije sa
Dordi, mnogo zvaninije. Znao sam da je to uveliko zbog toga to su i drugi
mukarci bili u prostoriji. Uprkos svim godinama tokom kojih su Dordi i Ismeraj
bili prijatelji, oni su bili prijatelji u Avganistanu i stoga su morali da potuju
odreena pravila, koja su se uglavnom ticala toga da ne bude suvie prisan sa enom,
bila ona strankinja ili ne. injenica je da nije ostavljalo dobar utisak ako se smeje i
ali sa enama, to se inilo slabou. Verovatno je bilo samo korak dalje od
nalaenja zadovoljstava u kovitlacu zveckanja narukvica avganistanskih deaka
plesaa.
Mada nisam bio posebno iznenaen ponaanjem Ismeraja - ipak je bio Patun -
bio sam malo iznenaen kada sam video promenu u Dordi. Bila je grozna kada je
zadirkivala Ismeraja kada nam je doao u kuu, ali sada je bila tiha i puna potovanja,
a nije razgovarala s ostalim mukarcima, osim ako bi pogledali preko da je pozovu da
se prikljui njihovom razgovoru, to zapravo nisu uinili.
U naoj kulturi, eni je obino dozvoljeno da sedi samo s mukarcima s kojima je
u srodstvu. Dordino prisustvo trpeli su samo zato to je bila strankinja. Da nije
dolazila iz Engleske, sakrili bi je u zadnji deo kue sa ostalim enama.
Hadi-kan je u Sinvaru, rekao nam je Ismeraj. Signal ne radi dobro u
planinama, izvinio se Dordi stidljivim osmehom i pogledao u njen nemi mobilni.
Dordi je slegnula ramenima kao da je nije briga, i skoro da sam joj poverovao.
Samo sam zahvalna to ste nas pozvali, odgovorila je, pogotovo s obzirom na
javljanje u zadnji as.
Kako je govorila, shvatio sam iznenada da mora da je zvala Ismeraja tog jutra
kada ja nisam sluao i zbog tog saznanja obrazi su krenuli da mi gore od dodatnog
stida, jer sada svi mora da znaju ta sam uradio, ak i moji prijatelji koji su pola sveta
dalje u Dalalabadu.
Kada nam je posluena veera i Ismeraj se naalio da bi ispomo u kui trebalo
da dri noeve podalje od deaka, nisam se nasmejao.

* * *

Dakle, da li eli da pria o tome?
Dordi je zastala da zapali cigaretu poto me je po peti put pobedila u
krambulu, igri na drvenoj dasci koja je dola iz Indije, gde se dva igraa bore prstima,
brzo ubacujui svetlo obojene kolutove u etiri otvora u uglovima. Bila je nemogue
dobra u tome za devojku.
Ne znam, odgovorio sam iskreno, poto sam osetio da Dordi trai
objanjenje za moje ponaanje. Moda.
Ponekad pomae kad razgovara o problemima, posebno onim tekim, bila je
blago uporna, igrajui se pri tome kutijom ibica na kojoj je s prednje strane bio
prikazan prolaz Kajber. To je jedan od naina da iz glave protera zle duhove.
Pretpostavljam, rekao sam, mada sam bio siguran da su avoli koji tu ive
suvie jaki za magiju razgovora. Dobro. Pokuau.

Davno pre nego to sam roen majka je bila udata za mog oca i oni su napravili
Bilala. On je bio moj najstariji brat. Tri godine kasnije, kada su se Rusi spakovali da
krenu na svoj dugi put kui, kotrljajui se iz Avganistana tenkovima koje su dovukli sa
sobom, moji roditelji su proslavili Minin dolazak u porodicu. Na pato jeziku njeno
ime znai ljubav. Nekoliko godina kasnije stigao je Jozef, moj drugi brat, a onda,
naposletku, poto su svi oni zauzeli najvei deo prostora u kui, roen sam ja.
To je bila moja porodica, potpuna i srena kao nikada ranije i nikada vie.
A onda, jedan po jedan, kao kada lie pada sa drvea, poeli su da umiru.
Prvi je otiao Jozef, koji je prestao da jede dan nakon to ga je ujeo pas. Bio sam
beba, tako da smo ga izgubili pre nego to sam uspeo da ga zapamtim, ali mi je majka
rekla da pomalo liim na njega i da ga je Alah uzeo jer mu je bilo potrebno vie sunca
u raju.
Godinu dana nakon to je Jozef umro, moj otac nas je napustio. Bio je uitelj, ali
je ostavio svoje udbenike i uzeo puku i s grupom mukaraca iz naeg sela otiao je
da se bori uz vojnike Severne alijanse. Majka kae da mu se srce razbesnelo dok je
gledao kako talibani menjaju nae obiaje, i zato to je bio astan i hrabar ovek,
smatrao je svojom dunou da ih zaustavi, poto je bio to to jeste, sin Avganistana.
Naalost po mog oca, ispostavilo se da mu vie odgovara da predaje nego da se bori i
poginuo je u borbama blizu Mazar-i Sarifa na severu zemlje.
Tako je moja majka ostala udovica; udovica s bebom i dvoje male dece. U
suzama se drala naeg doma, jer je u njemu jo bio miris oca i smeh duha mog brata,
mada su joj svi govorili da bi joj bilo bolje da ode i ivi sa sestrom.
Naravno, poto je ovo Avganistan, stvari su krenule od loeg ka jo gorem.
Neko vreme po oevoj smrti, a u vreme kada je moja glava poela da uva slike
iz ivota, talibani su doli u Pagman. Sada vie nisam bio beba - hodao sam i priao -
i osetio sam strah u majinom glasu kada me je jedne veeri prodrmala da me probudi
i uzme u ruke i odnese iz kreveta u ugao kuhinje, gde su me ekali sestra i brat. Sada
se toga jasno seam; mogao sam da vidim po odei kako mi majka drhti, a napolju sam
uo zvuk tekih kamiona kako ispunjavaju ulicu bukom motora.
ta je bilo?, pitao sam.
Molim te, Favade, molim te, uti, preklinjala me je. Plakala je, a napolju su
povici i vriska progutali tiinu noi kada je svetlo koje je dolo kroz na prozor
krenulo da gori bojom plamenova.
Kako smo se krili u oku, zvuk panike i bola bivao je sve blii, uporno nam se
prikradao, vrebao da nas nae. Sve to vreme majka je aputala Alahu neujno, brzo i
tiho dok se ljuljala na nogama drei vrsto sve troje dece. Otri dah prekinuo joj je
molitvu kada su se ulazna vrata uz prasak otvorila i grubi uzvici mukaraca koje nismo
poznavali nagrnuli su da nam pune kuu.
To nije bila velika kua i nije bilo potrebno puno vremena da nas otkriju - pet
crnih senki koje su skoile na nau gomilu da bi ruku moje sestre oteli od majke i
povicima nam sasuli mrnju u lice. Kada je majka skoila na noge, jedan od talibana
bacio ju je na pod i utnuo je u glavu da bi je zadrao na mestu. Moj brat Bilal, koji je
imao srce lava, odmah je skoio sa poda, krenuo da udara oveka po leima i utira
nogama. Drugi mukarac je onda zgrabio mog brata kao da je igraka. Nabio mu je
pesnicu u lice i bacio ga preko kuhinje, a glava mu se odbila o ugao kredenca.
Kada mi je brat skliznuo na pod, bez svesti i nemoan da nam pomogne, majka je
zavritala u izmu talibana i gurnula je svom snagom da dohvati svoje najstarije dete.
Kada se bacila na Bilala, ovek koji ju je povredio, ponovo je krenuo na nju i
povukao je na pod. Ali ovog puta nije izma bila na njoj, ve njegovo telo. Video sam
kako mu ruke kidaju njenu odeu, dok je odnekud iza nas miris paljevine poeo da
nam puni nozdrve.
Tri, Favade, tri!
Mukarac je udario majku u lice, ali kako je to uradio, druga senka utrala je u
nau sobu. Crne oi prvo su mene ugledale i gledao me je tren za koji mi se inilo da
traje veno. Sada, kada se toga setim, mislim da sam video tugu ispisanu tamo.
Sklonio je pogled, sa mene, okrenuo se ka oveku povrh moje majke i povukao ga sa
nje, viui neto ljutito i otresito.
Tri, Favade!
Zato to sam bio uplaen i nisam znao ta da radim, i zato to mi je brat zaspao, i
zato to je jedan od mukaraca drao moju sestru za ruku i zato to mi je majka to
rekla, potrao sam. Trao sam najbre to sam mogao do zadnjeg dela kue i naao
mesto u grmlju blizu naeg doma.
unuo sam nisko u bodlje i gledao kako ceo svet zahvata vatra. Dok su kue
komija bljuvale plamenove, izbezumljeno vritanje koje mi je punilo ui polako se
pretvaralo u lelek i kuknjavu kako su ljudi obueni u crno kidali nae ivote, tukli
stare ljude tapovima i otimali im mlade iz ruku. U svetlosti plamena te noi gledao
sam te ljude kako odvlae moju prestraenu sestru u crni kamion zajedno s dvadeset
drugih devojica i odvoze ih iz sela.
Kada je zvuk motora poeo da nestaje u daljini i vazduh zamro oko nas
ostavljajui samo zvuk vatre i suza, ugledao sam majku kako izlazi iz kue nosei
brata preko ramena. Lice joj je bilo bledo, a krv joj je curila iz posekotine pred usana.
Favade?, vikala je. Favade?
Ustao sam i ugledala me je. Video sam sjaj olakanja kako joj je zablistao u
oima pre nego to je pala na koljena i otvorila usta da ispusti vrisak od kojeg bi se
samom avolu sledila krv u ilama.

Kako nam je kua sada bila razvaljena ugljenisana ljutura, a komijske
podjednako razruene, majka, Bilal i ja hodali smo od nae kue u Pagmanu do kue
moje tetke. Ne seam se nieg sa tog putovanja, tako da pretpostavljam da sam
prespavao vei deo. Takoe ne mogu da se setim nikakvog razgovora kada smo stigli
kod tetke, ali jasno mogu da vidim pogled u majinim oima. Bio je to pogled smrti i
praznina koja je pratila taj pogled ogledala se u Bilalovim oima.
Jedino to sam zasigurno znao jeste da su mi talibani povredili majku, da su mi
odveli sestru koja je imala svega jedanaest ili dvanaest godina, i da mi je brat sada
izgubljen u avganistanskoj opsednutosti osvetom.
Nakon to se probudio iz sna, Bilala su doekali majino izudarano lice i
praznina u porodici koju je popunjavala naa sestra. Ogromne suze besa krenule su da
mu liju iz oiju, prosipale su se po praini koja je nekada bila naa bata. Poto je
Bilal postao glava porodice nakon to nam je otac ubijen, muile su ga misli da je
mogao da uradi vie da nas zatiti. Ali bio je samo deak - deak protiv armije avola
s crnim turbanima. Nije mogao da uini nita vie od onoga to jeste za bilo koga od
nas.
Uprkos tome, sledeih nekoliko nedelja Bilal se prekrio utanjem, jedva da je
bio u stanju da govori od stida i srama, sve dok jednog dana njegovo mesto nije
jednostavno ostalo prazno. Moj jedini ivi brat napustio je tetkinu kuu da bi se
pridruio Severnoj alijansi.
Imao je etrnaest godina u to vreme, doba kada bi trebalo da se priblii Bogu, jer
je bio dovoljno star da se moli u damiji i posti sa odraslima u vreme Ramazana.
Umesto toga predao se ratu i osveti, i vie ga nikada nismo videli.
Kada su Amerikanci bombama oterali talibane iz naih ivota, pitao sam se hoe
li se Bilal vratiti, ali kada je Severna alijansa umarirala u Kabul, njega nije bilo.
Iako ni majka ni ja nismo ni rei rekli, oboje smo znali da je mrtav.
11.

Bila je no kada su me svetla probudila, ono doba noi kada si zaglavljen izmeu
jue i danas i sve je tako tiho i gluvo od sna da nema znaka da e jutro doi po tebe.
Bilo je to ono doba noi koje poziva na istezanje i osmeh.
I bilo je to ono doba noi koje je Hadi-kan odabrao da se vrati kui.
Poelo je sa zvukom metala po betonu kada su se kapije otvorile i tri lend
kruzera sa zatamnjenim staklima zagrmela na prolazu, a iz njih su izleteli uvari i
Hadi-kan sa prednjeg sedita. Kada su dvojica mukaraca sa pukama zatvorila
kapiju za njim, drugi ovek skoio je na njegovo mesto i kola okrenuta ka kui sada su
se okrenula u krug na travi da bi gledala u izlaz.
Dok sam gledao ovaj ples farova sa prozora, video sam Hadi-kana kako vodi
grupu mukaraca u kuu. Lice mu je izgledalo ljutito i pitao sam se da nije upravo
saznao da je Ismeraj dopustio Dordi i meni da doemo i ostanemo.
Na vrhovima prstiju primakao sam se vratima i odkrinuo ih, trepui na
iznenadnoj svetlosti koja je sijala sa donjeg sprata. Uzdiui iz prizemlja, do uiju mi
je doprlo mumlanje glasova, tihi muki glasovi za koje mi je bilo potrebno nekoliko
sekundi da ih dobro uhvatim. A onda, iznad svih, uo sam rei Hadi-kana kako
ispunjavaju vazduh kao grmljavina koja stie.
Otvorio sam vrata malo vie i naslonio se u pukotinu, to mi je omoguilo da
vidim ta se zbiva kroz drvene stubove balkona. Hadi-kan je stajao kraj vrata, s
petoricom ljudi u blizini koji su tiho razgovarali meusobno. Nisam prepoznao
nijednog od njih, ali su izgledali prilino bogati, obueni u presovane alvar-kamize s
velikim, tekim satovima na rukama.
Hadi-kan se obraao niskom oveku koji mi je odneo torbe uza stepenice kada
smo stigli. ovek je klimnuo glavom nagore, ka strani kue gde je Dordi spavala,
odmah du hodnika odavde gde bi ja trebalo da spavam, i Hadi-kan je pogledom
nakratko pratio ovekov pokret glave, zbog ega sam zadrao dah i uronio dublje u
tamu svoje sobe.
Ako nije znao da smo ovde pre nego to je stigao, sada svakako jeste.
Nekoliko sekundi kasnije, poto nije bilo nikakvog zvuka koraka da nas izbaci iz
kreveta, ponovo sam se pomakao malo napred.
Hadi-kan je sada sedeo na jednoj od sofa, s pakulom na kolenu i oljom zelenog
aja u ruci. Kada je posegao za ueerenim bademom koji je stavljen na sto ispred
njega, priao mu je ovek koji je drao mobilni. Hadi-kan ga je prislonio uz drvo, i
mada nikada nije vikao, glas mu je glasno odjekivao po sobi, zbog ega su ostali ljudi
prestali da razgovaraju i pogledali jedan drugog ispod pognutih glava i tekih obrva.
Ne zanima me kako e to uraditi, samo uradi, naredio je. Hou da izae do
jutra.
Sklopio je telefon i vratio ga oveku koji mu ga je dao. Pitao sam se da li je to
razlog to Hadi-kan nije zvao Dordi: izgubio je telefon i morao je da pozajmljuje
tui.

Ujutro sam otiao dole da zatraim doruak i video da u salonu nema onih
krupnih ljudi koji su ga ispunili prethodno vee, a da su troje niskih ljudi naoruanim
krpama za ienje i usisivaem uveliko radili. Deak, malo stariji od mene, igrao je
karambul sam sa sobom na platformi blizu televizora.
Selam, rekao sam, prilazei mu. Ja sam Favad.
Deak je podigao pogled sa table za igru.
Selam, odgovorio je. Ahmed.
A onda je nastavio da se igra i poto nisam imao ta drugo da radim, seo sam na
jedan od onih dugih jastuka i gledao ga. Bio je vrlo dobar, bez napora je pomerao
kolutove u rupe naspram sebe. Takoe je izgledao vrlo ist, ak nov. Ali iako mu je
koa imala izgled kao u bogatih - meku kremastosmeu boju - oi su mu imale pogled
starca.
Od dece, jedino smo nas dvojica bili u sobi, ali deaku po imenu Ahmed nije se
urilo da razgovara, tako da mi je bilo drago kada mi je stigao doruak, jer sam tako
imao barem ta da radim. Takoe sam bio mrtav gladan, to je bilo udno, jer obino
nisam neto pri apetitu. Jede kao ptica, primetila je moja majka jednom prilikom i
odmah sam se upitao kakav li je ukus crva. Nakon to sam zavrio s jajima i oljom
slatkog aja, Ahmed je gurnuo tablu karambula ka meni i trgnuo glavom nagore,
pozivajui me da igram. Dok sam se dovlaio do njega da prihvatim izazov, postavio
je komade na mesto i pustio me da prvi krenem.
Doao si sa Dordi, zar ne?, pitao je naposletku.
Da, priznao sam, gadno promaivi hrpu kolutova koje je trebalo da razbijem.
Deak je mahnuo kao da mu nije bitno i pustio me da ponovo pucam, to je, pomislio
sam, pokazivalo veoma lepo ponaanje.
Video sam te prole noi, rekao je dok sam paljivo nametao kolut da pucam,
kako pijunira mog oca.
Kolutovi su zaklepetali po tabli kada sam ih udario i Ahmed je dohvatio veliki
kolut da krene da ga baci.
Video sam te preko puta hodnika, nastavio je dok je nehajno hitnuo jedan plavi
komad u rupu desno. Moja spavaa soba je naspram one u koju si ti odseo.
A tvoj otac je?
Hadi Halid-kan. Ko drugi?
Podigao sam glavu, iznenaen. Iako sam znao da Hadi-kan ima djecu s
pokojnom suprugom, bio sam malo iznenaen to sam zatekao jedno od njih kako sedi
naspram mene, jer mi je Dordi rekla da su deca kod njegove sestre.
Mislio sam da ivi negde drugde, rekao sam.
ivim. Obino ivim kod tetke, ali buka je prava nona mora. Previe ena u
kui, to je problem. Evo, ti si na redu.
Uzeo sam kolut i uspeo da ubacim jedan beli u rupu.
Nije loe, rekao je Ahmed. Naravno, stvarno ti je potrebna veba.
Poeo sam tek jue da igram.
Da, i stvarno ti je potrebna veba.
Ahmed se nasmejao i kako je to uradio, video sam neto od Hadi-kanovih crta
na njegovom licu.
Tvoj otac je bio malo ljut prole noi, pomenuo sam, gledajui Ahmeda kako
revnosno razbija tablu ispred mene.
Ha! Bio je besan, to je tano.
Da li zbog nas?
Koga? Ahmed je podigao pogled sa table, iskreno zbunjen.
Mene i Dordi, objasnio sam. Je li ljut zato to smo se pojavili nepozvani?
Ne, naravno da nije. Ahmed je vreto glavom. Dordi je oduvek dobrodola
ovde. Ovo je njen dom, to moj otac kae.
Oh.
Ne, ako ba mora da zna, ljut je zbog nekih porodinih stvari, ali e se uskoro
reiti, jer se uvek ree.

Tri sata nakon to sam zavrio sa dorukom i oko dva sata nakon to je Ahmed
ponovo nestao u kui punoj ena u jednom od oevih lend kruzera, Dordi se pojavila
dole sa izgledom osobe kojoj je dozlogrdilo. Hajde, Favade, vreme je da vidimo
jednog oveka u vezi s nekim kozama, rekla je i zgrabili smo izme, uskoili u druga
Hadi-kanova kola i zagrmeli iz Dalalabada.
Bio je to divan dan s kristalnoplavim nebom koje nije imalo ni traga one praine
i izmaglice izduvnih gasova kao nad Kabulom, a sa kasete se ula neka indijska
ljubavna pesma. Pored mene i Dordi, tu su bili voza i uvar s pukom koju je
smestio meu noge na prednjem seditu. Nije bio na, tako da sam pretpostavljao da
je Hadi-kanov ovek.
Odvezli smo se iz grada prema Pakistanu, gde smo proli pored velikog portreta
muenika Hadi Abdul Kadira, nekadanjeg potpredsednika koji je ubijen osam
meseci nakon to su talibani pobegli. Dalalabad je bio njegov dom i pomislio sam da
ljudi mora da su ga stvarno voleli kada su mu ovde stavili sliku.
Peli smo se od grada, vozili se navie, kroz blatnjava sela i do velikog smeeg
ravnog terena pre nego to smo ponovo uronili u zelenilo, proli pored drvoreda
maslina, i u tunel od ogromnog drvea koje kao da se naginjalo nad putem u tenji da
zagrli prijatelje s druge strane. Kada smo stigli u drugo selo, skrenuli smo desno s
glavnog puta, kroz mali bazar i na grubu stazu koja nas je vodila do Sinvara. Tamo
emo nai tog oveka s kozama, izgleda.
Kako smo se vozili dublje u provinciji, proli smo pored mnotva starih polja
maka. Nedavno sam video fotografije ovih polja u jednom od kabulskih novina koje
mi je Pir Hederi davao da mu itam. Mak je sijao jarko i lepo sa stranica i seam se
da sam tada pomislio da ako su tako ukusni kao to izgledaju, nije ni udo to su ljudi
postajali zavisnici.
Kada smo proli pored starca s magarcem natovarenim granjem, Dordi je
spustila prozor i nakon to se pozdravila i pitala kako mu je porodica, pitala ga je gde
bi mogla da nae oveka po imenu Baba Gul Rahman. Starac je podigao ruke i
objasnio da moemo da ga naemo u kolibi iza sledee poljane u podnoju brda. Ako
jo uvek ima kolibu, gunao je. Dordi se zahvalila, pogledala me i slegnula
ramenima, a onda smo krenuli prema brdu iza sledee poljane da vidimo da li Baba
Gul jo uvek ima svoju kolibu.
Kada smo stigli u podnoje brda, laknulo nam je kada smo videli da tamo jo
stoji koliba Baba Gula, ali za nevolju, Baba Gul nije bio u njoj. Jedno od dece za koje
smo pretpostavili da je njegovo otralo je do sledeeg sela da ga potrai.
Sedeli smo u travi i gledali stado koza kako jede i igra se, a vreme smo prekratili
tako to smo pili aj koji nam je donela devojica otprilike mojih godina ili malo
starija. Bila je to najstarija kerka Baba Gula, objasnila je Dordi, koja ju je
upoznala ranije. Zvala se Mulala i imala je najlepe oi koje sam ikada video.
Kako vam ide?, pitala je Dordi kada je izala da sedne s nama. Koze vam
dobro izgledaju.
Da, koze su dobro, odgovorila je, grubo mlatei kosu sa lica i mrtei se.
Neto nije u redu, Mulala?
Devojica je slegnula ramenima. Ovo je Avganistan, hanuma Dordi. Ponekad,
ivot nije tako jednostavan. Ti to zna bolje od nas.
Dordi je klimnula glavom, ali video sam da su joj pitanja i dalje u oima.
Poto nisam znao ta da kaem, utao sam.
Moj otac se ponovo karta, objasnila je devojica konano dok smo sedeli tako
utke. A kada on izgubi, mi plaamo zbog toga. Mora da je to Alahova kazna zbog
greha koji ini. Mislim, samo pogledaj gde sada ivimo. Devojica je mahnula
rukom ka kolibi, koja je zapravo pre bila ator, klimav kuerak od drveta prekriven
plastinom zastirkom na kojoj su bili inicijali neeg po imenu UNICEF.
Dok je ona govorila, prila joj je majka. Bila je to siuna ena s licem koje je
moglo biti isklesano iz planina iza nas. Prisno se pozdravila s Dordi, ali se nije
zadravala. Poto je klimnula glavom kerki, obe su otile da sakupe koze, ali kada se
okrenula, ulovio sam joj izraz lica, a to je bio izraz dubokog stida. Shvatio sam onda
da su joj ponienja koja je celog ivota trpela od ruku svog mua urezala te gadne crte
u kou. A kada je devojica doslovno strancima priala o porodinom gubitku asti,
nije bilo potrebe da se pretvara da je drugaije.
Ponekad, kada ne poseduje ama ba nita, jedina stvar koje se moe drati jeste
ponos. Ali ak i obine rei to ti mogu oduzeti ako ne pazi.
Da li se Hadi-kan obradovao to te vidi, pitao sam Dordi kada smo
nastavili da ekamo Baba Gula da stigne.
Bio je umoran, ali da, mislim da jeste, odgovorila je, igrajui se iskrzanim
krajevima farmerki dok smo sedeli na travi.
Misli da jeste?
Da.
Ne zna?
Dakle... Dordi je duboko udahnula i onda ponovo izbacila vazduh. Ne, ne
znam stvarno.
Vrteo sam glavom u neverici. to se tie ponovnih susreta ljubavnika, ovo nije
ba zvualo kao susret Lejle i Mednuna.
Priu o njima ispriala mi je Damila jednog dana u Kokojoj ulici poto joj je
majka ispriala jedne veeri ne bi li ublaila bol od oevih pesnica. Po legendi, Lejla
je bila prelepa devojka roena u bogatoj porodici. Naravno, kada je odrasla,
porodica je htela da je uda za bogatog oveka, ali umesto toga ona se zaljubila u
Mednuna, jednog vrlo siromanog mladia. Kada su svi saznali za to, nastao je pakao
i Lejli i Mednunu su zabranili da se ikada vie vide. Lejlini roditelji su je onda
naterali da se uda za silno bogatog oveka i on ju je odveo iz tog kraja. Ali, iako je
imala divan dom, ljubav prema Mednunu ostala je jaka, i jednog dana, Lejla se ubila.
Kada je Mednun uo za Lejlinu smrt, poludeo je od alosti i na kraju je umro na
njenom grobu.
Ni u jednom delu te prie nisam uo da je Mednun bio malo umoran i da je
moda, a moda i nije bio srean to vidi Lejlu.
Da li je tebi bilo drago to ga vidi, onda?, pitao sam.
Favade, meni je uvek drago da vidim Halida, ali ivot je komplikovan, zna.
Ne, zapravo ne znam. Ja sam samo deak. Imam jo puno toga da uim.
Dordi se osmehnula.
Izvini, Favade, ponekad zaboravim koliko ti je godina, jer si tako divno
odrastao! Ali, u pravu si, postoje nedae u ivotu koje su ti jo uvek nepoznate. I zato,
da, bilo mi je drago to ga vidim, naravno da jeste, ali onda smo se malo svaali i
rekli smo puno tekih rei i to me uopte ne ini srenom.
Zbog ega ste se svaali?
Ne znam stvarno... uobiajeno. Nikada se nismo ovako svaali, ne onda kada
smo se tek upoznali. Tih dana je sve izgledalo sasvim divno. Ali stvari se menjaju, zar
ne?
Da, mislim da se menjaju, odgovorio sam. A onda, pognuvi glavu da je
pogledam krajikom oka, pitao sam je: Da li bi htela da razgovara o tome? Mislim,
razgovor ponekad pomae. Tera zle duhove iz glave.
Dakle, tako mi i treba, zar ne, nasmejala se, prepoznajui sopstvene rei od
prethodnog dana. Dobro. Pokuau.
Kada sam tek upoznala Hadi Halid-kana, radila sam na prvim izborima koji su
odrani u vaoj zemlji. Bilo je to uzbudljivo vreme, trenutak stvarne nade i
mogunosti, i usred svih tih ludih oekivanja stigao je najlepi mukarac kog su moje
oi ikada videle. Sve do tog trenutka nikada nisam verovala u ljubav na prvi pogled, a
to nije neto to se moe lako objasniti, ali to je stanje uma i srca od kojeg ti telo oivi
i ini vrednim da se budi svakog jutra.
I tako, mi smo bili tu, ja i grupa ljudi iz raznih zemalja i tim Avganistanaca koji
su stigli u Sinvar da pripreme izbore. Tih dana govorilo se da je Sinvar prilino
opasno mesto, prepuno talibana koji se skrivaju i krvoednih bandita, tako da je Halid
ponudio naoj grupi mesto gde da odsednemo, kao i svoju zatitu.
Poto sam stigla iz Londona, sve je bilo neverovatno uzbudljivo - kod nas nema
ljudi s kalanjikovima koji nas tamo voze unaokolo. I vaa zemlja bila mi je
zapanjujua od samog poetka: neverovatni pejzai; divan poziv na molitvu koji mi je
ulazio u san u pet ujutro; ljudi koje smo upoznavali, a koji su iveli tako tekim,
slomljenim ivotom, a opet su zadrali najdivniji mogui duh. Zna, jednog dana sam
otila do izbeglikog kampa da govorim o predstojeim izborima i ljudi koje sam
tamo zatekla bili su tako uasno siromani da su uvali izmet ivotinja da bi ga
koristili kao ogrev za zimu, a opet kada smo se pojavili odmah su nam ponudili aj i
ono malo hleba to su imali, zato to smo bili gosti. To me je stvarno postidelo i
poela sam da oseam neto stvarno posebno prema ovoj zemlji.
Naravno, nisu svi Avganistanci koje sam upoznala bili siromani, a ak je i tada
Halid bio bogat ovek. Ali nije me novac privukao k njemu, bez obzira ta tvoj
prijatelj Pir Hederi misli; bio je to njegov stav, topli humor i nenost. Bio je stvarno
ljubazan, Favade, i tih dana nauio me je toliko toga o ovoj zemlji i vaem nainu
ivota, a da nisam to ni shvatila. Nikada ranije nisam upoznala oveka kao to je on, a
sada kada se osvrnem na to, mislim da sam se skoro istog trena zaljubila u njega.
Iako smo moje kolege i ja odseli u njegovoj kui, koja nije bila tako velika kao
ova u Dalalabadu, jedva da smo ga viali tokom dana, jer smo svi bili zauzeti svojim
poslom, a on je vreme provodio u razgovorima sa stareinama, politiarima i ljudima
iz vojske. Meutim, ponekad kada bismo se vratili njegovoj kui, sedeo bi u bati u
krugu ljudi s turbanima i u bogatim odorama, a dok smo prolazili pored njih da odemo
u nae sobe, pogledala bih ka njemu i pogledi bi nam se sreli i videla bih kako mu
smeak titra na usnama.
Kada bi sunce zalo i gosti se vratili kuama, Halid bi doao do nas da sedi i
razgovara s nama neko vreme, zbijajui ale s mukarcima i armirajui dame, i
mislim da smo se svi zaljubili u njega - ak i momci! Ali, iako je soba bila puna ljudi,
imala sam oseaj kao da smo sami. Naravno, tada nisam znala da li je stvarno
zainteresovan za mene, to je bio samo oseaj koji sam imala. Ali to se mene tie,
provodila sam te dane oajniki elei da se vratim njegovom drutvu, a veina noi
njegovo lice bi mi se smeilo u snu.
A onda, jednog dana, dok sam bila u poseti selu nekih trideset kilometara od
njegovog doma, konvoj kola je zastao i Hadi-kan je izaao obasjan suncem. Svi
seljani s kojima smo razgovarali odmah su otrali da ga pozdrave, ophodili su se
prema njemu kao prema kralju i poveli ga do doma stareine na slatki aj. Drala sam
pristojno odstojanje, ali dok je prolazio pored mene, zastao je da se rukuje i rekao
apatom: Vidi na ta me tera samo da bih te makar video? Skoro da sam se
onesvestila od topline ovih rei, Favade, i tada sam znala da meu nama ima neeg i
da to nije samo u mojoj glavi.
Tog dana, nakon to se nalio ajem, Halid se svima zahvalio dok je njegov
voza davao novac ljudima, a onda mi je ponudio prevoz kui svojim kolima. Seam
se da sam pogledala u svog vozaa, poto nisam bila sigurna da li je to stvarno
doputeno, jer nismo zavrili ni pola posla u tom selu, ali onda mu se Halid obratio.
Tada nisam znala pato, niti ak dari. Voza je samo slegnuo ramenima i klimnuo
glavom, tako da sam otila s Halidom. Odmah je uskoio na prednje sedite da bi
mogao da vozi i vrata mi je otvorio uvar, da sednem pozadi. A onda, kada smo izali
iz sela, primetila sam da je Halid namestio retrovizor da bi mogao da me vidi. Svaki
put kada bih smogla hrabrosti da se sretnem s njegovim pogledom, oi su mu bile tako
tamne i prodorne da sam oseala kao da mi koa gori. Htela sam da taj put traje
zauvek. Ali, naravno, to nije bilo mogue.
Kako god, kada smo se vratili kui, laknulo mi je kada sam videla da mi kolege
jo nisu stigle. Halid i ja smo iskoristili priliku da popijemo aj u bati - oigledno
nismo mogli da sedimo sami u kui, tako da smo seli napolju, gde su svi mogli da nas
vide. Ipak, uvari su se drali na odstojanju i mi smo prvi put mogli da razgovaramo
sami, a da nam se ostali ne prikljue.
Dok smo sedeli tako i grickali kolae, Halid mi je otkrio poneto o svom ivotu:
o tome kako se borio protiv Rusa zajedno sa ocem im je dovoljno stasao za to; kako
mu se porodica preselila u Pakistan u besu i neverici kada se sloboda pretvorila u
graanski rat; o tome kako se vratio da se bori protiv talibana kada su ovi preuzeli
vlast; i o tome kako su ga zarobili kada je pokuao da se iskrade nazad u Pakistan
jedne noi. Zna, Favade, proveo je est meseci u talibanskom zatvoru u Kandaharu,
gde su ga skoro svakog dana bievali elektrinim kablovima po tabanima. ak i sada
pati zbog tih batina. Noge mu se zgre u bolu tako jakom da jedva moe da hoda.
Halid je naposletku uspeo da pobegne zahvaljujui straaru koji se saalio i
izdanom podmiivanju i utekao je u Iran s jo jednim ovekom koji je izgubio ivot
kada im je vozilo naletelo na poljsku minu. Zaudo, Halid je proao samo sa
posekotinama i modricama. Posle toga otiao je u Uzbekistan i sastao se s jednim od
vodeih lanova Severne alijanse. Pristao je da poe u rat i doprinese koliko moe
zahvaljujui svojim poznanstvima u Pakistanu. Naalost, to je verovatno razlog zbog
ega su mu ubili enu i kerku.
Poto su one umrle, Halid je rekao da je skoro obamro od alosti, ali imao je
jo jednu kerku i sina o kojima je trebalo da razmilja. Vidi, Halid je svoju enu
puno voleo. Bili su u srodstvu, jer su rasli zajedno kao deca i odrasli su smatrali da je
to ljubavni par kojem se moe dozvoliti brak - neto to je prilino retko u
Avganistanu. A tu je bila i njegova kerka, njegovo prvo dete. Halid je bio tako
ponosan na nju, jer je bila tako pametna devojica.
Dakle, kao to moe da zamisli, nakon to su ubijene, Halid je poludeo od
besa i uunjao se nazad u Avganistan da se kao vojnik bori do smrti ako treba. Kada
su talibani konano pobegli i nestali u planinama Tora Bore, on ih je pratio ak i
tamo.
Ali tada je rat zavren, a kada se trag talibana i Al-Kaide ohladio, vratio se
kui, zemlji koju voli, zadovoljan to je odao poast seanju na svoju suprugu i
kerku.
Dok je govorio, Favade, bila sam opinjena. Halid je uinio toliko toga u ivotu
u odnosu na mene; video je toliko stvari koje obino stiu samo sa stranica romana u
mojoj zemlji. Mislila sam da je neverovatno hrabar i astan, a kada se taj ovek
otvorio preda mnom, pripovedajui mi svoju priu koja me zadivila, odjednom je,
iznebuha, rekao da me voli.
Najpre sam mu se nasmejala, to ba nije bila reakcija koju je oekivao, i rekla
sam mu da to nije mogue; da se znamo svega pet minuta i da je to suvie malo
vremena da bi iko stvarno mogao da se zaljubi. Ali odgovorio mi je: Ne alim se,
Dordi. Znam svoje srce, a moje srce mi kae da te volim. I tada sam shvatila da
elim da provedem ostatak ivota s tim ovekom.
Posle tog razgovora bilo mi je skoro nepodnoljivo da budem u njegovom
drutvu s toliko ljudi koji nas posmatraju, a da nismo u mogunosti da uradimo bilo
ta osim da se dodirujemo pogledima. Ali kako su nedelje prolazile, kao da su svi
primetili i dali su nam prostora da provodimo sve vie vremena sami, sve dok nisam
bila sigurna da njegove rei nisu bile samo prazna pria i da dolaze iz srca.
Bilo je to arobno vreme, ispunjeno razgovorima do kasno u no usred zujanja
gasnih lampi ili dok smo sedeli pod zvezdama na ravnom krovu. Sve je bilo tako
divno: sjaj zvezda, ogromni mesec koji je visio na nebu; i, naravno, Halid. Vidi li
koliko je zvezda blizu Mesecu?, pitao me je jedne veeri. Dakle, ti si kao ta zvezda,
a ja sam kao taj Mesec, ali uskoro e ta zvezda krenuti da se odvaja od Meseca i
polako e nestati u tami i postati izgubljena za Mesec.
Oboje smo sedeli utke na tepihu koji je bio postavljen na pod krova zbog nas i
neno me je uhvatio za ruku - ohrabren sada, jer je samo deak za aj ostao sa nama,
da nam dopunjava olje kad zatreba, a deaku je novac bio isuvie potreban da bi
ikome ita rekao.
Bio je to vrlo dirljiv trenutak, ali i vrlo tuan, jer smo oboje znali da je pria o
zvezdi i Mesecu istinita. Morala sam da krenem uskoro, jer mi se posao bliio kraju. I
mada smo se trudili da ovekoveimo trenutak koji nam je ostao da provedemo
zajedno, oseali smo kao da nam dani klize poput peska kroz prste.
Na kraju, i zato to svet nastavlja da se okree i zato to ne moe nita da
uini da ga sprei, doao je i taj dan kad sam morala da se vratim u Kabul, a onda u
London. Halid je krenuo s nama i uspeli smo da ukrademo jo koji dan zajedno u
glavnom gradu pre nego to sam otila. ak smo jedne veeri otili u tvoj kraj.
im sam ugledala Pagman, kada smo se vozili pored starog terena za golf i
preko mosta, bila sam oarana njegovom lepotom. Kao da sam bila negde na
Mediteranu, jednom toplom kraju u koji ljudi iz moje zemlje odlaze na odmor. I u
Pagmanu, dok smo sedeli na kamenom zidu ispred jezera, Halid me je pogledao i
proaputao mi da me voli svim srcem. Po prvi put sam mu rekla da i ja volim njega,
ali onda su mu se oi rastuile i, dok me je gledao prodorno, rekao je: Hvala ti na
tome, ali znam da te volim vie. Ti si moj svet, Dordi. To je divno rekao, jer
pretpostavljam da je to sve to iko eli u ivotu - da nae nekog ko misli da si itav
njegov svet.
A onda, kako smo nastavili da priamo, rekao je da e moda biti trenutaka
kada mi se nee javljati i da ne bi trebalo da osetim glad za drugim mukarcima kada
se to desi. Nasmejala sam se, jer sam pomislila da je rekao osetim bes za drugim
mukarcima, ali kako sam se smejala, pogledao me i rekao: Ozbiljan sam, Dordi.
Sada si moja ena. Ako me ostavi ubiu te. I naravno, ponovo sam se nasmejala, ali
iako se smeio, nisam bila sigurna da li mu se i oi smee. Zapravo, i dalje nisam
sigurna da li se alio, ak ni danas.
Kako god, poto sam se vratila u London, ivot mi je bio prilino prazan. Niko
ne pria o mesecu i zvezdama u mojoj zemlji i sve je izgledalo tako dosadno i obino
u poreenju sa Avganistanom. Mislim da sam postala malo opsednuta njime i poela
da ispunjavam vreme svime to ima veze sa Avganistanom: gledala sam svaki
dokumentarac o vaoj zemlji; itala sve knjige; pomagala u lokalnom gradskom centru
za one koji trae azil; ak sam nauila i dari. Izabrala sam dari, jer je mnogo laki od
pato jezika, a osim toga, Patuni su tako pametni da znaju oba jezika. Ali, ja sam
ekala, zna, ekala i ubijala vreme sve dok nisam nala drugi posao koji e me vratiti
Halidu i ovoj zemlji u koju sam se tako brzo zaljubila.
Iako je to bilo skoro kao muenje tih nekoliko prvih meseci tamo, Halid me je
zvao otprilike dvaput nedeljno, priao bi satima ponekad, a mi smo kao kroz alu
razgovarali o budunosti i kako eli da ima najmanje petoro dece sa mnom i kako
emo provoditi dane pijui sok od nara pod suncem Sinvara.
Nema potrebe rei da posle est meseci nisam vie mogla da podnesem da
budemo razdvojeni i vratila sam se u Avganistan samo na odmor. Dve nedelje
boravila sam u Halidovoj kui u Sinvaru i u njegovoj novoj kui u Dalalabadu.
Provodili smo dane putovajui zajedno, poseivali stare prijatelje i sticali nove.
Upoznala sam njegovu porodicu, a on mi je pokazao koje je sve poduhvate preuzeo.
Hodali smo kroz ogromna polja sa siunim sadnicama do lanaka koje e jednog
dana postati vonjaci, masline i grmovi parfemskih biljaka. Sve je bilo kao to sam
ostavila i vie do toga, i osetila sam jo veu elju da mu se vratim zauvek.
Kada sam se vratila kui, prijavljivala sam se na svaki posao u Avganistanu, a
Halid je nastavio redovno da me zove, aputao je o svojoj ljubavi preko satelitskih
telefonskih linija. Ali onda, kako su se meseci razvukli, poeo je da zove ree, najpre
jednom nedeljno, a onda jednom meseno; do trenutka kada sam dobila ponudu za
posao i spakovala kofere za Avganistan, prolo je tri meseca kako nisam razgovarala
s njim. Bila sam besna na njega, ali nisam mogla da dozvolim sebi da verujem da mi
je sve to mi je rekao bila la, tako da sam sprovela ono to sam naumila i vratila se u
zemlju, a da mu to nisam ni rekla.
Prvih mesec dana ivela sam u Kabulu kao pod oblakom i plakala da ne
poveruje, pitala sam se ta sam to uradila i mislila da je sve bila velika greka. A
onda, jednog dana oglasilo se zvono na vratima kue u kojoj sam odsela. Bio je to
Ismeraj. Prvi put sam ga upoznala u Sinvaru i videla sam ga ponovo kada sam bila na
odmoru. Uprkos tome, bila sam prilino iznenaena, iako presrena to ga vidim.
Rekao je da ga je Halid poslao da me nae poto me je jedan od njihovih prijatelja
video na ulici jednog dana dok sam ekala kola. Kabul je veliki grad, rekao mi je
Ismeraj, ali ako hoemo, moemo da te naemo.
Meutim, iako je Ismeraj uspeo da me nae, Halid i dalje nije zvao. Dve
nedelje kasnije pozvana sam u Dalalabad i odveli su me u njegovu veliku kuu poput
bezobrazne kolarice.
Kada sam stigla, dvorana je bila puna gostiju, tako da smo razgovarali ljubazno
i paljivo, ali kada su se mukarci umorili od radoznalosti i otili kuama, Halid se
okrenuo da me pogleda im su se vrata zatvorila i oi su mu zasjale od besa. Dola si
u moju zemlju i nisi mi ak ni rekla?, vikao je. Znam da si ljuta zato to te nisam
zvao, i znam da je to to sam uradio neprihvatljivo, ali ono to si ti uradila jo je
manje prihvatljivo za mene! Da sam ja doao u tvoju zemlju, prvo to bih uradio, bilo
bi da ti doem na vrata.
Bio je u pravu, naravno, i postidela sam se. Pokuala sam da uzvratim, ali Halid
je bio toliko obuzet uvredom koju sam mu nanela i oseanjem poruge da nije hteo da
popusti.
Sreom, sledeeg jutra ljutnja je malo popustila, a dan kasnije jo se vie
smirio, sve dok se nismo ponovo smejali, alili i priali o naoj ljubavi kao nekada.
Uprkos tome, oseala sam da se promenio na nain koji jo nisam shvatila; nije bio
onakav kakav je bio ranije, ali sam odbacila to oseanje i pustila da ljubav prema
njemu raste sve dok to nije postalo jedino to je dralo niti mog ivota.
Ali, moda je trebalo da posluam taj glas u glavi pre nego ljubav u srcu, jer
skoro tri godine kasnije on i dalje ne zove onoliko esto koliko bih ja to elela, koliko
mi je potrebno da ga ujem, i bez obzira koliko puta mi kae da mu je ao i koliko puta
obea da e se potruditi, dve nedelje kasnije uini isto. I zato nisam sigurna da li je
bio srean kad me je video sino, jer sam mu rekla da ako nastavi da se tako ponaa
prema meni, odgurnue me od sebe zauvek. Ostaviu ga.
Volim Halida, i kada sam s njim i gledam u njegove oi, znam da i on mene
voli, ali ponekad ljubav deluje tako daleko i skoro je nemogue oslanjati se samo na
nju.
Zapalila je cigaretu i zurila preko u koze koje su punile stomake suvom travom.
Zato se jednostavno ne venate?, pitao sam, ramiljajui da bi to moda bilo
idealno reenje za sve, jer bi Hadi-kan morao da dolazi kui barem jednom nedeljno,
kada je vee dama, etvrtkom - pre dana odmora u petak, kada se mukarci vraaju
sa terena da bi proveli vreme sa porodicom.
Okrenula se ka meni, oi su joj bile crvene od suza.
Ja sam neverni kafir, Favade. Halid je musliman. Kako je to uopte mogue u
dananjem Avganistanu?
12.

Poput prolenih kia koje dou da speru sivilo zime, kada se isplakala, svet oko
nas je postao lepi.
Baba Gul, koji je bio mrav kao prut i inilo se da se puno smeje za oveka koji
je grabio brzo ka paklu, naposletku je stigao pre zalaska sunca i pre nego to se uvar
zaduen za nae ivote uzvrpoljio da to pre krene za Dalalabad. Nestali su u kolibi
koja e moda, a moda i nee pripadati Baba Gulu kada mu Dordi ponovo doe u
posetu, pokazala mu je papire koje moda ume da proita, ili moda ne ume, a moja
drugarica razgovarala je s njim o kozama dok sam ja ostatak dana proveo u poljima s
Mulalom. Devojica je sada izgledala mnogo srenija poto joj se otac vratio, a da na
kartama nije izgubio vie nita od onog to su posedovali.
Dok smo jurili koze po polju, uskoro je postalo jasno da Mulala nije bila kao
ostale devojice koje sam znao - mada ih nisam znao puno. Bila je otra na pogledu i
tvrda na reima, i, to je bilo zapanjujue za devojicu, vrlo je brzo trala, to je
dobro imati kao dar u Avganistanu. Dok je jurila kroz polja s crvenom maramom koja
joj se vijorila oko vrata, pomislio sam da izgleda kao vatromet.
Stvarno sam se nadao da u ponovo videti Mulalu kada Dordi opet doe da
razgovara s njenim ocem im zima ode od nas. Ne znam zato, ali odluio sam pod tim
brdom dok smo se kotrljali po travi i ona mi pomogla da oistim kozji izmet sa
kolena, da joj ne pominjem Damili.
Izgleda da ste se ti i Mulala lepo zabavljali, primetila je Dordi kada smo se
vratili u kola.
Video sam joj iskru u oima i znao sam da pokuava da me zadirkuje.
Da, priznao sam. Ona je zapravo vrlo zabavna - za devojicu.
Oooh, pevuila je Dordi, ti je volede. Hoe da je ljubi, da je dri i
oeni.
Dordi, rekao sam vrtei glavom, ponekad si vrlo nezrela za enu koja ima
godina koliko i moja majka.
Kada smo se vratili u veliku kuu, Hadi-kan je izgleda takoe bio bolje
raspoloen nego to sam oekivao, poto je Dordi priala da su prethodne veeri
razmenili otre rei, i nakon to smo se izuli, proveli smo vee punei stomake
hranom tako lepom da je mogla da doe sa slike. Bila je to obilna gozba iseckane
zelene i crvene salate, inija s kremastim belim jogurtom, prenom piletinom sa
slojem narandatih zaina, pirina i mesa, tamnozelenog spanaa i toplog naan hleba
sa itavom pepsi i tanjirima s visoko naslaganim bananama, crvenim jabukama i
ruiastim semenjem nara.
Posle obroka, poto smo ponovo bili u stanju da sedimo uspravno od toliko
hrane, na smenu smo igrali karabbul. Dordi je bila ist pobednik poto je Hadi-kan
promaio nekoliko lakih pogodaka, jer je bila gost i nije hteo da joj prui jo jednu
ansu da se ali. Potom smo se izleavali na jastucima umotani u mekanu ebad da
gledamo neku komediju na Tolo TV-u i pili smo toliko zelenog aja da mi se stomak
zaokruglio kao lopta.
Ali, iako sam se zajedno sa ostalima smejao alama na televiziji, ispod ebeta s
crvenim arama i jarkoutim cvetovima, srce mi se lomilo, jer svaki put kad bi mi
Dordine rei prole kroz glavu, osetio bih kako mi klize niz grlo da me kidaju
iznutra kao da sam jeo slomljeno staklo za veeru.
Bilo je dovoljno loe poto je pila alkohol i puila kao vojnik Nacionalne
armije, i to je dola u moju zemlju u potrazi za mesecom koji dane provodi krijui se
na suncu, ali mi nikada nije palo na pamet da ona nema Boga. Uvek sam mislio da je
sledbenik poslanika Isusa. Ali nemati nita, ba nita - ne verovati ni u ta - dakle to je
bila najgora mogua stvar koju mi je mogla rei.
Dordi je bila moj prijatelj i voleo sam je vie nego ikog ikada, ali ii e u
pakao zauvek, to je bilo sigurno. A u paklu jedan jedini dan je kao milion godina.
Majka mi je jednom opisala mesto uasne tuge i kajanja, gde su plamenovi raspirivani
hiljadama godina sve dok ne ponu da gore crveno. Posle toga, pakao je potpirivan
jo hiljadu godina, sve dok nije postao potpuno crn. Kako su mi se Dordine rei
vraale u um, nisam mogao da odagnam prizor kako njeno lepo lice vriti u bolu, kako
joj vatra lie kou, a usta su joj puna plodova trnovitog drveta koje e joj u stomaku
kljuati kao ulje, stvarajui nezamislivu muku i patnju.
Tano je da emo skoro svi provesti barem neko vreme u paklu, osim ako nismo
najbolji meu svim mulama, jer ima mnogo pravila u islamu, a nisu sva laka za
potovanje. Ali, Alah je milosrdan, tako da uprkos tome to e ak i Ismeraj ii u
pakao zato to pui, Baba Gul zbog kockanja, a ja zato to sam pio i krao, a Hadi-
kan zato to se zaljubio u enu koja nije njegova supruga, kao i zbog toga to
verovatno poseduje carstvo droge, svi emo mi naposletku izai i nai put do raja,
zato to smo muslimani. Ali Dordi nije imala anse. Nije imala Boga i zato nikog ko
je voljan ili u stanju da je spasi. A nije mogla ak ni da se popne do svetlosti, jer ako
baci kamen u pakao, potrebno mu je sedamdeset godina da udari u dno. Pakao je tako
velik da se nikada nee ispuniti grenicima sveta i niko ne moe pobei iz njega. Jo
gore od toga, Dordi e morati da pati sama, jer e je na kraju svi prijatelji ostaviti.
ak e i ratni voa Zardad i njegov ovek-pas koji jede testise stii do raja na kraju.
A kada zna sve ovo, kao ja, teko je pogledati u oi osobu koju voli i ne videti
njenu smrt kako ti uzvraa pogled.
Molim se za tebe, proaputao sam Dordi sledeeg jutra, za dorukom nakon
noi provedene u uasnim brigama.
Podigla je pogled sa omleta i osmehnula se: To je lepo, Favade, hvala ti.
Vrteo sam glavom. Ona to uopte nije shvatila.
Za dorukom nam se tog jutra pridruio i Hadi-kan koji je siao iz spavae sobe
kao da je upravo siao sa filmskog platna. Lice mu je bilo oputeno i lepo, i svetlosivi
alvar-kamiz bio je prekriven tamnosivim demperom, koji je izgledao mekan kao
oblaci.
Paljivo sam ga posmatrao, traei znakove dodatnih otrih rei tokom noi, ali
ako se brinuo da e izgubiti Dordi, izgledao je kao da to dobro podnosi - mada sam
primetio da je zadirkuje vie nego obino, kao i da joj se ulaguje komplimentima od
kojih su joj se obrazi zarumeneli i da dri pogled na njoj due nego to je to ba
dozvoljeno u naem drutvu.
Dok sam ih posmatrao, molio sam se u sebi da Hadi-kan pokua da promeni
svoje ponaanje, kao to je to uvek obeavao, jer sam bio siguran da ako bi se stvarno
potrudio, i ako moe da armira ptice na drveu, kako je to moja majka rekla, onda e
lako uiniti da Dordi primi islam k srcu. Samo je trebalo da je dovoljno voli - i
zove je telefonom ee.

Posle doruka, dve olje aja i etiri cigarete, Hadi-kan je nestao iz kue u
oblaku praine koji su njegova tri lend kruzera ostavila za sobom, a Dordi se vratila
gore da se istuira, tako da sam ostatak jutra proveo u bati sa Ahmedom, koji je
stigao malo pre nego to mu je otac otiao. Zajedno smo zadirkivali ptice za borbu
koje su bile u drvenim kavezima po obodu travnjaka dok nas je Ismeraj gledao,
puei.
Svrbelo me je da razgovaram s Ahmedom o Dordi i njegovom ocu, ali nisam
mogao. Iako smo svi znali ta njih dvoje rade, to nikada ne moe biti predmet
razgovora, jer bi to bilo kao da to prihvatamo, to nismo stvarno mogli, jer smo se svi
trudili da budemo dobri muslimani i, tavie, pretvarali smo se da su nai prijatelji
takoe bili dobri muslimani. A nisam mogao da priam o tome da je Dordi potpuni
nevernik, jer je to bilo suvie sramotno za nju i morao sam makar da pokuam da je
zatitim od loih misli koje bi svako zasigurno imao o njoj da su znali itavu groznu
istinu. Tako smo u sutini razgovarali o svim stvorenjima koje smo spalili koristei
mo sunca i slomljenog stakla.
Dok mi je Ahmed priao o tome kako je video korpiju koja se sama ubila - neko
ju je stavio na metalni tanjir postavljen povrh vatre i, poto je shvatila da nema anse
da pobegne, okrenula je rep i ubola se, ubrizgavi otrov za telo - neka kola su
zatrubila ispred visokih kapija, koje su ubrzo otvorene da propuste na prilaz crni lend
kruzer sa orlom nacrtanim na zadnjem staklu.
Ah, vratio mi se stric, rekao je Ahmed kao da objanjava i ustao.
Kada su se otvorila vrata, ovek mnogo nii od Hadi-kana izaao je sa prednjeg
sedita i krenuo ka Ismeraju, koji mu je bio najblii. Uzeo ga je za ruku, iroko se
osmehnuvi, i otkrio tamnu rupu tamo gde mu je nekad bio jedan od donjih zuba.
Dobro doao nazad, Hadi Davide, pozdravio ga je Ismeraj.
Hvala ti. Da li mi je brat tu? Lice mu je bilo tek obrijano i tanko u obrazima,
kao da je uvlaio vazduh.
Ne, izaao je, rekao mu je Ismeraj, da se pobrine za neki posao.
Shvatam.
Oi Hadi Davida koje su bile upale kao i obrazi pomerile su se ka stepenicama
ispred kue gde je boravila Dordi, nasmejana. Uzvratio joj je osmeh, ali zato to
sam stajao blizu njega kada se okrenuo, uo sam ga jasno kada je promrmljao
Ismeraju: Vidim da mi je brat i dalje zaokupljen svojom kurvom, dakle. Ismeraj je
brzo pogledao ka meni, lice mu se namrtilo, ali nije rekao ni rei, tako da sam ljut
krenuo napred.
Ahmed me je uhvatio za ruku pre nego to sam stigao da napravim korak. Pusti,
proaputao je kada je Hadi David krenuo prema kui, gde je Dordi pruila ruke da
mu poeli dobrodolicu. A i ja sam. Ali uo sam ljubazan smeh iz njihovog pravca
kada su se dodirnuli, i bio sam jo gnevniji, jer Dordi ne bi ni razgovarala s
Davidom da je znala ta on stvarno misli o njoj.
Izvini zbog ovoga, rekao mi je Ahmed putajui mi ruku. Nije znao da si
Dordin prijatelj. Verovatno je pomislio da si moj prijatelj.
Teko da je, zar ne?, pitao sam.
Ne, priznao je. To to je rekao nije prihvatljivo, ali ta da radim. On mi je
stric.
A da li pria o Dordi tako pred Hadi-kanom?
Ne, naravno da ne, odgovorio je Ahmed, zaprepaen. Ne bi se usudio.

* * *

Svi smo se okupili da sedimo u toplini kue, jer je hladni vetar Kabula, kao da je
pratio dolazak Hadi-kanovog brata, sada brisao preko Dalalabada i prekrio nam
kosti neprijatnim oseajem. Dok su odrasli razgovarali u izdignutoj sobi, Ahmed i ja
gledali smo sa strane s jedne od belih sofa. Bio sam srean da saznam da Ahmed
izgleda nije ba preterano voleo strica.
Zbog njega mi je otac bio loe raspoloen, objasnio je. Policija ga je drala
vei deo jueranjeg dana.
Zato? ta je uradio?
Ko zna? Ali ta god da je uinio, uo sam da je mog oca kotalo puno novca da
ga izvue.
Klimnuo sam glavom kad sam uo tu vest i osetio toplinu novog prijateljstva
kako mi struji kroz krv zbog toga. Bilo je neobino uti nekog da o svojoj rodbini
govori na takav nain potpunom neznancu i pretpostavio sam da Ahmed mora da
stvarno mrzi svog strica - to je bilo dobro, jer sam ga i ja mrzeo.
Po pravilu, moj stric bi trebalo da bude glava porodice, nastavio je Ahmed.
On je stariji, zna. Ali nije se borio protiv Rusa, ni talibana i bio je godinama u
pakistanskom zatvoru, zato to je ubio nekog oveka. Dovukao je mnogo nevolja na
vrata nae porodice, tako da kada mi je deda umro, moj otac je zauzeo njegovo mesto.
Hadi Davidu je to mrsko, moe mu to videti na licu, ali nita ne moe da uradi, jer
moj otac ima podrku porodice i potovanje zajednice, i on je taj, a ne Hadi David
koji porodicu dri na okupu i pomae siromanima. Jedino to Hadi David radi jeste
da troi novac koji mu moj otac daje.
Dok su odrasli sedeli i askali, ljudi s velikom stomacima koji su kao lopte
izvirivali pod odeom ulazili su i izlazili iz kue da potapu Hadi Davida po leima
i smeju se zajedno u tihim okovima prostorije; ali iako je amor lakog askanja
punio prostoriju, lebdeo je oseaj iekivanja. A kada su metalne kapije zakripale
napolju i lend kruzeri zagrmeli na prilaz da bi poeli svoj ples po travi, shvatio sam
ta se dogaa. Hadi-kan.
Kada je uleteo u kuu, sve je zastalo, kao da je sama prostorija zadrala dah.
Gledao sam kako mu brat ustaje. Iz osmeha mu je odmah nestalo lenjosti, a oi su mu
nervozno letele dok je gledao Hadi-kana kako se pozdravlja s gostima koji su stigli u
kuu da razgovaraju s Hadi Davidom. Poto se pozdravio s Dordi zvaninim
rukovanjem zbog broja mukaraca u prostoriji, Hadi-kan se okrenuo bratu i klimnuo
glavom u pravcu prostorije preko puta hodnika. Hadi David je pognuo oi u znak
potovanja i pustio brata da ga izdvoji od grupe. Svi smo gledali kako se vrata
zatvaraju iza njih.
Po izrazu lica Hadi-kana, brat mu nee vie zbijati ale ove noi.
13.

Dan po dolasku Hadi-kanovog brata, Dordi i ja smo otili za Kabul, gde je
sneg stigao u ogromnim pahuljama. Na ulicama je bilo vie ljudi s lopatama nego onih
s pukama, poto su svi proveli dan istei ravne krovove ne bi li predupredili da se
ovi srue. Uvek mi je bilo zapanjujue kako to da neto tako lagano to ti golica nos
dok pada moe postati neto tako teko da moe ceo svet da ti obrui na glavu. Ali
voleo sam zimu, naroito sada kada sam imao arape zahvaljujui plati koju je majka
zaraivala u kui kod Dordi, i zato to je sve izgledalo tako drugaije od onog kako
je izgledalo kada sam odlazio, sve je bilo belo i isto i novo. Kao da je prolo milion
godina od kada je kolera udarila moju majku u stomak i primorala je da se preseli u
Homeirinu kuu.
A kada sam uao na vrata naeg doma, mogao sam da presvisnem od sree kada
sam ugledao majku kako mi tri u susret da me zagrli i ugui u svojoj ogromnoj
ljubavi.
Rekla sam tvojoj majci da u te odvesti u Dalalabad na kratak odmor,
objasnila mi je Dordi dok smo se probijali kroz planine u Kabul. Verovatno ne
mora da zna sve pojedinosti zbog ega smo ili...
Da, ba tako, sloio sam se.
Ali kada me je majka zagrlila i kada sam osetio srce kako joj kuca uz moje i kada
me je pitala ta sam radio, potpuno sam se zaboravio.
Otili smo u Dalalabad zato to mi je bio potreban odmor poto sam ubo
jednog Francuza u dupe, rekao sam joj.
Video sam izraz zaprepaenja na majinom licu i brzo sam krenuo da je
umirujem.
Oh, u redu je, ne brini. Mislio sam da napada Mej, ali Dordi kae da su oni
stvarno dobri prijatelji i da je to bilo zato to je on bio ba, ba pijan, pa se borio
povrh nje i mada su mu bili potrebni avovi, nije zvao policiju.
Iza sebe sam zauo stenjanje pa sam se okrenuo i ugledao Dejmsa kako se savija
i rukama hvata za glavu.
Poto sam se izlanuo, majka, Dordi, Dejms i Mej su svi nestali u glavnoj kui
da bi odrali ono to je Dejms kasnije nazvao mirovni skup. I tako, poto nisam
imao ta drugo da radim, otiao sam do Pir Hederija. Naao sam ga kako sedi pored
tezge s cigarama pored bukarije s Damilom koja se privila uz toplo krzno Psa. Drala
je mobilni u ruci.
Ah, dobro je, vratio si se!, uzviknuo je Pir dok sam pokuavao da ga
pozdravim branei se od Psa da me njuka na onom mestu mukosti.
ta misli?, dodao je grabei dugo pare papira sa tezge i odmotavajui ga.
To je natpis za izlog. Dao sam da ga naprave u ar-i Navu da bih privukao strance.
Kada je Pir Hederi odmotao plastificirani papir, pojavila su se velika plava
slova na engleskom. Pisalo je: Besplatna dostava prehrambenih namirnica. Zovite
0793 267 82224. Takoe prodajemo kak.
ta je kak?, pitao sam.
Slatkii, keks, zna. Dolazi Kurban-bajram. Mislim da bi to bio dobar trenutak
za prodaju.
Oh, mislio si na kolae.
Keks, kak, kakva je razlika?
Nikakva, pretpostavljam.
Dobro. Evo, pomozi mi da ovo zalepim na prozor.
Uprkos naem natpisu da nudimo besplatnu dostavu i kak narodu, na novi
poslovni plan imao je prilino lo poetak. Damila i ja smo proveli vei deo dana
gledajui u mobilni, koji je tvrdoglavo odbijao da zvoni.
Sada sam stvarno poeo da shvatam zato se Dordi toliko ljutila.
Potrebna nam je reklama, izjavio je Pir Hederi kada smo zatvorili ranije, jer je
sneg zarobio ak i nae redovne muterije u kue i ponestalo nam je drva za bukariju.
Izgleda da se pretvorio u pravog poslovnog oveka sada kada je imao telefon u
prodavnici.
Reklama? Kao na televiziji?, pitao sam uzbuen zbog pomisli da e doi ljudi
sa televizije da nas snime.
Ne na televiziji. ta ti misli ko sam? Predsednik Hamid Karzaj? Nisam ja
napravljen od novca, zna.
Onda, kako?
Ne brini, imam ideju, rekao je namignuvi, to je izgledalo prilino jezivo s
njegovim mlenim oima.
Sledeeg dana saznao sam koja je to Pir Hederijeva sjajna zamisao kada mi je
preko ramena stavio dve drvene table spojene icom. S prednje strane pisalo je,
bojom, Besplatna dostava i na broj telefona, a na leima Prodajemo kak.
Ti se to ali sa mnom?, pitao sam.
Vidi li da se smejem?, odgovorio je pre nego to me je doslovno izgurao
napolje da se etam ledenim ulicama Vazir Akbar Kana.
Dok sam gacao kroz sneg morao sam da prihvatim da je ovo verovatno najvee
ponienje koje sam doiveo u ivotu. Obrazi su mi goreli jae nego kada je Dahid
rekao Damili da sam se upikio u pantalone poto smo se takmiili u tome ko e
popiti vie vode, a da ne ide u klozet. Na svakih deset koraka koje bih napravio izaao
bi neki uvar iz svoje kolibe da zbija alu na raun mog novog kostima i pita da li bi
moga da me unajmi kao tablu, a celo ovo sramotno iskustvo nimalo nije popravio
Dejms, koji je odnekud proao pored mene na putu ka kui i krenuo da se smeje tako
jako da se skoro upikio u pantalone.
Dakle, barem nee prekriti nijedan propis Nadletva za standarde
reklamiranja, doviknuo je kada sam nastavio dalje.
Nisam imao pojma o emu govori. Da, da, odgovorio sam i krenuo u
suprotnom pravcu prema delu Vazira gde su se ulicama vukli jedino oni Zapadnjaci
to su traili kineske kurve.
Sreom, sledeeg dana neoekivano sam osloboen svoje nove dunosti poto se
Pir Hederi pojavio gunajui da je imao vraju no.
Prola je pono, a mobitel nije prestajao da zvoni, uzdisao je. Svaki put kada
bih se javio, s druge strane bio je neki prokleti stranac koji je traio kak. Na kraju
sam ga ugasio.
Mislim da znam zato, poeo sam dok sam prilazio da sednem pored Damile
blizu vatre. Dejms mi je prole noi rekao da kada proita naglas to to pie na
tabli, onda zvui kao engleska re kak.
A ta to znai?, pitao je briui nos prljavom maramicom.
To znai da prodajemo it, odgovorio sam.
14.

Sedamdeset dana po zavretku Ramazana, nekoliko nedelja nakon Nove godine
stranaca i dan po povratku hodoaniska sa hadiluka, Avganistanci su slavili Kurban-
bajram, bojei puteve u kolima ukraenim svetlucavim koljkicama i cveem. Ovo je
jedan od naih najomiljenijih praznika koji se s radou slavi u seanje na volju
Ibrahima da rtvuje svog sina za Alaha. Tri dana naa zemlja suza i rata postaje
poprite zabave, lepote i punih stomaka, gde se svi oblae u najbolju odeu i oni koji
to mogu sebi da priute kolju svoje najbolje ovce, krave ili koze kao simbol
Ibrahimove rtve. Kao to je napisano u Kuranu, veliki deo mesa daje se
siromanima, a ostatak se slui na porodinom ruku na koji se pozivaju prijatelji i
drugi roaci.
I mada je Kurban-bajram oduvek divan praznik, ove godine bio je lepi nego
ikada od kada se seam, zato to je u nae ivote doneo gomilu iznenaenja koja su
uinila da proslava protekne bre nego obino.
Najpre, Dordi je najavila da je prestala da pui.
Odluka za Novu godinu, objasnila je.
Malo je kasno, zar ne?, primetio je Dejms.
Morala sam da se naviknem na tu pomisao, uzvratila je otro, udarajui ga po
glavi praznom olovkom s kojom se sada zanimala danima drei je u ustima.
Ja lino nisam mario da li je njena odluka malo okasnila ili ne. Smatrao sam
da je to znak od Boga da su moje molitve usliene i da se Dordi konano kree u
pravom smeru i podalje od plamenova pakla koji su ekali da je proderu.
Sledee iznenaenje bila je debeloguza ovca koja se iznenada pojavila u naem
dvoritu, zajedno s lokalnim kasapinom koji je trebalo da izvri halal in klanja. Kada
smo se svi skupili da gledamo kako priziva Boga i ree grkljan ivotinji, Mej je
okrenula lea potoku krvi koja je brzo obojila sneg u crveno.
Isuse, ovo je dovoljno da postane vegetarijanac, promrmljala je.
Mislio sam da ste vi lezbejke i inae vegetarijanci, naalio se Dejms, ime je
zaradio udarac u cevanicu.
Izgleda da na Zapadu, ako ti neto smeta, ti jednostavno udari onog ko ti je
najblii.
Sledee lepo iznenaenje za mene bilo je to to je Hadi-kan pozvao Dordi na
mobilni, zbog ega je otrala gore u svoju sobu. Izala je pola sata kasnije sa onim
glupavim osmehom na licu koji kao da je imala posebno za te prilike.
Potom je dola Rejel u kuu lepog i osveenog izgleda i izazvala slian glupavi
osmeh Dejmsu na lice.
Tog popodneva pojavio se i Masud, i nas dvojica otili smo da odnesemo
komade svee iseenog mesa do kue Damile i Spandija, ije su mi porodice ispunile
ruke zaeerenim bademima i u papir umotanim slatkiima koje je trebalo da ponesem
strancima.
Jedno od najveih iznenaenja stiglo je drugog dana Kurban-bajrama, kada je
moja tetka dola u nau kuu s muem, roakom Dahidom i njihovih dvoje mlae
dece koja su se vukla za njima. Iako se oekuje da muslimani iskoriste ovaj praznik da
posete rodbinu, nisam bio siguran da se to odnosilo na roake koje ste nedavno
pokuali da ubijete. I tako, prirodno, bio sam zapanjen kada se iznebuha pojavila
porodica moje majke, mada to nije bilo nita u poreenju sa zaprepatenjem to
ponovo vidim tetku, jer je izgledala kao da joj je neko zabo iglu u kou, ispustio sav
vazduh i ostavio je kao smeuranu kopiju nekadanjeg lika.
Kada je ugledala tetku, majka je poela da plae i odmah je uzela za ruke, to je
sada bilo mnogo lake poto je bila upola sitnija nego ranije. A onda je i moja tetka
poela da plae, to je pokrenulo i Mej i Dordi. Sve etiri posegnule su da izvade
maramice skrivene u rukavima dempera i kaputa, dok su mukarci, ukljuujui
Dejmsa, malo kaljali i stajali tako sa izrazom kao da im je neprijatno.
Zakljuio sam da je i moju tetku oborila kolera - a po tome kako je izgledala, ini
se da je prola mnogo gore od moje majke.
Na drugi nain, opet, to to je dobila koleru verovatno je bilo najbolje to je
moglo da joj se desi, jer ne samo to joj je bolest isisala salo iz tela ve joj je izvukla
i gadost iz uma. Rei koje su joj ranije izlazile iz usta da njima mui moju majku
nestale su. Sada je bila ne samo sitnija ve i tia nego ranije. Dok je sedela u sobi
moje majke drei je neno za ruku, bilo mi je malo ao to sam joj poeleo smrt.
Jebo te, bilo je grozno, objasnio je Dahid. Sranja svuda. Da nisam video
svojim oima, ne bih poverovao. Ko bi pomislio da neko moe da napravi toliko
sranja.
Dakle, barem je preivela, odgovorio sam, pokuavajui da iz misli izbriem
sliku tetke kako sere pola svoje teine u kui koju smo svi nekada delili. To je
prilino gadna bolest koju treba preboleti.
Istina, odgovorio je Dahid. Dvojica naih komija su umrli, zapravo, dva
starija oveka, Hadi Raid i Hadi Habib.
Stvarno teta, rekao sam, razmiljajui o ovoj dvojici koji su uspeli da preive
rusku okupaciju, graanski rat i godine pod talibanima, samo da bi umrli u sopstvenim
govnima.
Ponekad, ak i tokom Kurban-bajrama, teko je razumeti kakvu nam je sudbinu
Bog namenio.

Kada su svetlosti naeg slavlja poele da blede i mi krenuli da se spremamo za
uobiajen ivot, stiglo je poslednje i najbolje iznenaenje od svih.
Dordi me je uzela za ruku, povela uza stepenice do svoje sobe, stavila prst na
usne da ne bih govorio. Oigledno smo bili na nekoj vrsti tajne misije, to je bilo
samo po sebi nekako uzbudljivo. Smestili smo se na pod i ona je dohvatila mali radio-
prijemnik s rukom na namotavanje. Kada je krenuo da zuji, stavila ga je na pod
ispred nas.
Meki, utiani glas oveka koji je govorio na dariju dopro nam je do uiju; on je
ukljuivao u program Avganistance koji su se javljali i ponavljao telefonske brojeve.
Pozivi su svi bili kratki i ponekad je bilo teko uti ih zbog loe veze, ali im je svima
neto bilo zajedniko: bezimeni glasovi raspitivali su se za izgubljene lanove
porodice i prijatelje s kojima su hteli da stupe u vezu.
Sve je to bilo prilino tuno i dok sam sedeo tamo pitao sam se zato je Dordi
htela da sluam takav jad na kraju ovako divnog Kurban-bajrama. A onda je ovek
uveo novu gomilu poziva i uo sam glas svoje prijateljice kako mi igra u uima.
Poruka je bila jednostavna: Ako iko zna gde se nalazi Mina iz Pagmana, kerka
Marijina i sestra Favadova, molim vas, javite mi. Tvoja porodica je dobro, srena je i
volela bi da te ponovo vidi.
15.

Dogovorili smo se da ni Dordi ni ja ne kaemo mojoj majci za ovaj radio-
program, jer nismo hteli da joj podgrejavamo nade. Kao to je Dordi rekla, izgledi
da naemo moju sestru manji su nego da naemo potenog oveka u vladi; ali sada se
barem ukazao siuan otvor svetlosti u naim ivotima i sijao je dva puta nedeljno na
Radiju slobodna Evropa u programu U potrazi za izgubljenima.
U meuvremenu, dok sam potajno ekao na Minin povratak, svet je polako puzao
kroz zimu, primoravajui nas da boravimo unutra i ostavljajui nam crvene noseve.
Poput leta, zima donosi veliku radost kada doe, ali onda - moda zbog toga to je
previe slavimo na poetku - traje i traje i traje, ostaje due nego to je dobrodola,
sve dok ne ponete da provodite svaki tren u molitvi da prestane.
Ledena hladnoa pak izgleda da je bila dobra za posao Pir Hederija. Sada smo
primali po pet poziva dnevno iz kua koje su htele da im se dostave namirnice. Ono za
ta nije bila tako dobra bili su moji prsti na nogama. Poto sam do kostiju bio
natopljen u snegu i ponovo se zagrejao kraj bukarije u prodavnici, kada sam se jedne
noi vratio kui, video sam da su mi prsti otekli i poplaveli. Setio sam se prie Pir
Hederija s ukletim mudahedinima u planinama i zaspao plaui, zabrinut da u se
probuditi i nai deset istrulelih rupa tamo gde su mi bili prsti na nogama. Majka je
poludela kada je sledeeg jutra videla u kakvom su mi stanju prsti i odmah
odmarirala do Pir Hederija da ga upozori da e baciti tutu i tma kletvi na njega ako
ne pone kako valja da brine o meni. Sledeeg dana Pir Hederi me je poslao odnesem
porueno s dve plastine kese vezane oko nogu. Nemoj rei majci, rekao je i dao mi
tanglu okolade da plati moje utanje.
Dugo sivilo zime poelo je da se uvlai i u nae ivote u kui. Posle
obeavajueg poetka, telefonski pozivi Hadi-kana polako su prestali sa dolaskom
sunca i Dordi se sve vie ljutila, gubila bi strpljenje svakih pet minuta dok se borila
s cigaretama i utanjem Hadi-kana. Dejms nije ba pomogao u ovoj situaciji, jer je i
dalje puio kao bukarija, ali jedne veeri izaao je iz kue s ruksakom prebaenim
preko ramena i objasnio je to time to je stvarno dobar prijatelj s Dordi, te je
odluio da provede nekoliko noi kod Rejel u Kala-i Fatuli, to je po mom miljenju
bilo lepo s njegove strane. Meutim, nisam bio toliko glup kao to je to on oigledno
mislio. Pretpostavio sam da je pravi razlog zbog kojeg je otiao to to je Rejel ve
bila njegova djevojka.
Nekoliko dana poto se iselio, Dejms je napustio Kabul - da juri sunce i
bombae u Kandaharu nekoliko nedelja, kako je rekao. Ponekad je bilo lako
zaboraviti da Dejms zapravo zarauje za ivot. Zapravo, mislim da je i on to esto
zaboravljao, sve dok novine ne bi pozvale da ga podsete.
Tokom meseca februara, Mej je takoe provela vie nego nekoliko veeri izvan
kue, ak iako nije puila. Kasnije sam saznao da je to zato to je bila u poseti Filipu.
Kada sam to saznao, pitao sam se da li se Francuz kloni nae kue jer me se boji ili
zato to se plai da se sretne licem u lice s mojom majkom.
Tako smo ostali samo majka i ja da se brinemo o Dordinom tugovanju.
Hadi-kan se verovatno zaglavio negde u planinama, rekao sam Dordi jedne
veeri poto smo majka i ja jeli s njom u velikoj kui da se ne bi oseala usamljenom.
Dordi se samo osmehnula, ali sam ulovio pogled koji je razmenila s majkom i
nije se uklapao u to.
Kada se Dejms konano vratio kui, nije ba uspeo nikom da popravi
raspoloenje, jer nam je napunio glave priama o raketnim napadima i borbama na
jugu.
Pobuna poinje da dobija na zamahu, rekao je Dordi dok je pravila sebi
sendvi u kuhinji, a ja, iako nisam znao ta znai zamah, nisam mislio da ovo zvui
dobro. Uzgred, Dordi, ko jednom kua, pati doveka, dodao je, to ponovo nisam
razumeo.
Oh odjebi Dejmse, brecnula se, to sam savreno dobro razumeo.
Dve nedelje poto se Dejms vratio da nam ispria za nevolje koje je video,
masivna bomba raznela je petoro ljudi i povredila trideset i dvoje u gradu Kandaharu,
Pir Hederi je na osnovu toga zakljuio da zemlja ponovo ide do avola.
Ali zato talibani bombarduju Avganistance?, pitao sam dok sam itao naglas
lanak iz Kabul tajmsa.
Zato to su svi oni prokleti Pakistanci, odgovorio je Pir Hederi, to sam znao
da nije istina, zato to ih, pre svega, predvodi Mula Omar, i mada je imao samo jedno
oko, i dalje je bio Avganistanac.
Nisu svi oni iz Pakistana, ispravio sam ga.
Dobro, moda nisu, prihvatio je uz gunanje, ali kopilad od bombaa
samoubica jesu. Avganistanci nee sebe razneti. To nije nain na koji mi to radimo
ovde. To je neto to je dovedeno spolja. U moje vreme borili smo se zato to smo
hteli da vidimo pobedu, ne da gledamo kako nam noge lete pored prokletih uiju.

To je kombinacija vie inilaca - puno malih delia koji se sklope odjednom,
objasnio je Dejms dok smo ili kui jednog dana nakon to je svratio do prodavnice
da kupi cigarete za sebe i pakovanje keksa, tviks okoladicu i malo srena kravica
sira za Dordi. Najpre, koalicija - zapadnjake trupe - nikada nije dokrajila ni
talibane, ni Al-Kaidu 2001, ime im je dala ansu da nestanu na neko vreme i
pregrupiu se - ponovo se sastave. A onda, obnova koja je obeana tekla je suvie
sporo da bi imala uticaja - da bi bila vidljiva - pogotovo na mestima gde je opasnije,
kao to su to jug i istok. A onda, tu je rastua odbojnost - bes - prema vladi. Patuni
misle da ima previe lanova Severne alijanse na vodeim poslovima, Severna
alijansa smatra da su skrajnuti - da im je oduzeta mo - iako sami sebi odaju priznanje
- tapu sebe po leima - to su dobili rat. A tu je i problem korupcije, novac
najglasnije govori u vladinim ministarstvima, kancelarijama i na ulicama sa svim tim
policajcima koji uzimaju baki. Kada sve to uzme u obzir, ljudi moraju - nema spora
- da se razbesne. A onda stignu i novi talibani i borbe kreu ispoetka i ljudi poinju
da sumnjaju - da se pitaju - kuda ode sva bezbednost i ona obeanja i to ide tako dok
se skoro sve ne pokvari - i bude spremno - ponovo za rat.
To ne zvui dobro, priznao sam.
Ne, ne zvui ba, zar ne?
Dejms je bacio cigaretu u aleju koja se otapala, sa otpacima i smeem koje je
oiviavalo put do nae kue.
Zato predsednik Karzaj ne sredi i zaustavi svu tu korupciju, a onda e ljudi biti
zadovoljni njime?
Pretpostavljam da to nije tako lako, Favade. On ima toliko monih ljudi ovde i u
inostranstvu koje mora da uini srenim, a treba mu podrka svih njih ukoliko hoe da
vaoj zemlji ponovo uspostavi mir.
Zato onda armija i zapadni vojnici samo ne odu i srede talibane kako valja?
Dakle, ni to nije tako lako. Oni se i dalje prokleto kriju!
Uz te rei Dejms se sagnuo, uhvatio me za noge i podigao ka nebu na svojim
ramenima, ulovivi me na prepad i skoro me je ispustio niz lea kada se ponovo
uspravio.
Hajde, Favade! Moda bi trebalo da odemo na jug i krenemo u dihad protiv
loih momaka!
Da!, nasmejao sam se. Hajdemo da utnemo Mulu Osmara u dupe!
Zato ga umesto toga ne ubode? To je tvoj nain delovanja, zar ne?
Iako nisam ba shvatio ove rei, razumeo sam znaenje i nasmejao se glasno, jer,
eto, da jednom moj napad na Filipa deluje smeno. A onda smo zajedno galopirali
prema kui, ba kao avganistanski ratnici iz prolosti moje zemlje, osim to sam bio
na ramenima jednog Engleza umesto da pokuam da ga ubijem.
Dok smo trali ka kapiji, ir Ahmed nas je ugledao kako nailazimo i pozdravio
nas je dok je irom otvarao metalna vrata sa strane, dok smo mi jurili unutra. Dejms
se zaustavio uz topot i puenje usana i uz njitanje.
Dejmse?
Dordin glas odzvanjao je iza vrata.
Dejmse?
Boe, ba je nestrpljiva da dobije svoj keks, zar ne?, nasmejao se. Stiem,
draga!
Ali pre nego to je stigao do vrata, ona su se otvorila pred nama i Dordi je
pala pred nas, drei se za stomak. Na suknji i rukama bila joj je krv.
Dejmse?, zajecala je, pruajui mu ruke.
Oh, Isuse, draga. Isuse. Ne.



DRUGI DEO
16.

Kada je Dordi izgubila bebu, bilo je to kao da je malo neeg umrlo u svakom
od nas, ak i u onima meu nama koji nisu znali da beba uopte dolazi.
Ali, zato to je Alah milostiv, ak i prema nevernicima kao to je Dordi, uzeo
joj je bebu i dao joj dr. Hjuga umesto nje.
Naravno, Dordi je bilo potrebno puno vremena da vidi dobrog doktora, jer su
joj oi bile zamagljene suzama i loim snovima nedeljama nakon to ju je beba
ostavila. Bila je kao duh koji ivi u naoj kui, beli prostor tuge koji je pojeo svu
sreu iz naih ivota - i neko vreme bio sam ubeen da e nas i ona napustiti.
Kada je Dejms vratio Dordi iz bolnice, otpratio ju je do kreveta i okupio nas
dole u dnevnoj sobi, da nam kae da je imala neto to se zove pobaaj. Dejms je
objasnio da e iako je sve bilo u redu s njenim telom i da je pobaaj sasvim uobiajen
za ene ije su bebe tako siune u stomaku, Dordin um biti slomljen neko vreme i
da e joj biti potrebna sva naa pomo da ga pobolja.
I tako smo se narednih nekoliko nedelja svi trudili da joj u tome pomognemo.
Dejms se dogovorio s Dordinim efom u kompaniji za eljanje koza da joj
dozvoli da ostane kod kue, a da bude plaena za to kao da radi. Mej je zaboravila na
Francuza i ostajala je pored prijateljice uvee, itala joj je i pokuavala da je obue.
Tokom dana moja majka je preuzela na sebe zadatak da sedi pored njenog kreveta dok
je Mej odlazila da se bavi inenjerstvom. Provodila je najvei deo vremena samo
milujui Dordi po kosi i molei je da jede. Ali Dordi su usta bila suvie puna
alosti da bi napravila mesta za hranu i bila je to svakodnevna borba naterati je da
pojede makar malo sira srene kravice, a nekada je volela srenu kravicu.
U meuvremenu - izmeu kole koja je ponovo poela i rada u porodici Pir
Hederija - stajao sam na vratima ili sedeo na podu njene spavae sobe i gledao enu
koja je mojoj majci i meni dala novi ivot, kako postaje sve mravija i mravija sve
dok joj se bledo lice nije usukalo i noge joj postale tapii ispod odee.
Naposletku, kada se inilo da bi i povetarac mogao da je prepolovi, Dejms je u
nau kuu doveo dr. Hjuga, koji mu je izgleda bio prijatelj i za koga je rekao da bi
mogao da pomogne, iako sam ja sumnjao. Visok i pomalo i sam mrav, tamne kratke
kose, ali nekako neuredne i oiju plavih kao nebo, Hjugo je stigao obuen u farmerke i
veliki mantil koji ak nije bio ni beo. Gledao sam reklame za zdravstveno na
televiziji, znao sam kako bi lekari trebali da izgledaju. Hjugo nije bio ni blizu tome.
Meutim, Dejms i Mej su izgledali mnogo sreniji kada je doktor malo kasnije
siao niza stepenice i rekao da je dao Dordi neto to e joj pomoi da jede, ali
ta sam ja znao? Bio sam samo dete.
Samo joj je potrebno vremena, rekla je moja majka dok smo sedeli u kuhinji i
spremali pileu supu za Dordi. Vrlo je tuna, a tuga ne nestaje preko noi. Dordi
je puno volela svoju bebu, jer joj je davala nadu i sada joj je potrebno vremena da se
navikne da joj je beba otila i da joj je moda i nada otila s njom.
Kako to misli, nada?, pitao sam paljivo sipajui kutlaom vrelu supu u
iniju.
Majka je uzdahnula, uzela mi je kaiku iz ruke i kleknula da bi mi lice obuhvatila
dlanovima.
Pretpostavljam da se Dordi nadala da e beba znaiti da e i otac biti zauvek
u njenom ivotu, Favade. To je ona vrsta nade koja se ugnezdi u srce ene koja je jako
zaljubljena. Molim se da kada bude stariji, ako ikada vidi tu nadu u oima ene koja
ti je bliska, da e se starati najbolje to ume o tome, jer je ta nada najdragoceniji i
najvei dar koji Bog moe dati oveku. To znai da si iskreno voljen, sine.

* * *

Iako smo svi znali ko je otac njenog deteta, nikada o tome nismo razgovarali u
kui. Kao da je beba bila napravljena arolijom i da ju je Bog uzeo, zato to je to bilo
pogreno. Bilo je pravila koja je trebalo slediti i, mada se to ne deava esto u
Avganistanu, ako prekri ta pravila, mora biti kanjen.
A Dordi je bila kanjena: izgubila je bebu, izgubila je nadu i izgubila je apetit.
Bio sam ubeen da emo uskoro izgubiti i nju - naa kazna zato to smo uvali tajnu
Dordi i Hadi-kana.
ta ti je? Pir Hederi je prestao da tovari plastine kese na tezgu da bi se skoro
potpuno okrenuo prema meni. Govori manje od nemutog ovih dana.
Nije nita, odgovorio sam. Samo mi se ne pria, to je sve.
Moda sam slep, Favade, ali nisam glup, uzvratio je. A onda, dok se kretao ka
vratima da mi doda kese spremljenih namirnica, tutnuo mi je stotinu ava u dep kaputa.
Razvedri se, mome. Evo ti dodatak za sve te isporuke.
Divno, naalio sam se. itava dva dolara. Idem odmah da se penzioniem,
onda.
Ti nezahvalni magare!
Pir je poao u ali da me udari po ramenu, ali kako sam krenuo biciklom, udario
me je po glavi - opasnost ovakvog posla, pretpostavljam, kada radi za slepog
oveka.
Prolo je puno vremena od kada sam zbijao ale, i mada mi je prijalo da pustim
duh jedne u mozak, ubrzo je usledilo i oseanje krivice. Pitao sam se kako mogu da
budem tako lo prijatelj Dordi kada sam u svakom trenutku mogao da doem kui i
naem je ispruenu na krevetu, hladnu i mrtvu.
Uprkos svim njenim manirima, Dordi nije bila Avganistanac poput mene i
majke i stoga nije ni bila jaka kao mi. Samo ova jedna smrt bebe koja nije ak ni
imala imena mogla joj je doi glave. A nisam mogao da govorim o svojim strahovima
ikome van nae kue, jer bi to bilo pogreno na toliko naina. Dordi nije bila udata,
a trebalo je da rodi. ene su nekada kamenovane za takvo ponaanje u mojoj zemlji, a
u nekim delovima jo uvek ih kamenuju do smrti. I ne bi je samo Hadi David zvao
kurvom zato to ne vodi rauna o svom telu i upranjava seks s mukarcem pre braka.
Tako nisam mogao da objasnim svoje neraspoloenje, a nisam mogao ni da ga
sakrijem. Po prvi put u ivotu poeleo sam nekako da sam devojica, jer su devojice
tako spretne u skrivanju stvari i poto nikada ne govore jasno i glasno, teko da ikada
zna ta misle.
Dakle, drago mi je to si se tako lepo proveo, prasnula je Damila jednog dana
poto sam joj sluajno ispriao kako sam jurio koze Baba Gula s Mulalom. Uprkos
njenim reima, nije uopte izgledala kao da joj je drago. Shvatio sam da neto nije u
redu kada jedva da je progovorila sa mnom ostatak dana. Kada bih joj postavio neko
pitanje, samo bi rekla: Zato ne ode i pita Mulalu?
Moja majka je bila isto takva. Iako sam oseao da ir Ahmed poinje da joj se
svia, jer je sada itao knjige o kompjuterima i iao na posebna predavanja popodne.
Kad god bih je pitao u vezi s tim, odgovorila bi: Ja samo elim tvoju sreu, Favade,
za ta sam znao da nije ba tano, jer je poela da stavlja minku na oi i da vodi vie
rauna o tome ta oblai, a mene ba i nije bilo briga kako izgleda.
Zapravo, Dordi je bila jedina ena koju sam znao koja je izgleda govorila ta
misli. Naposletku, ispriala mi je sve o svojoj ljubavi prema Hadi-kanu, kao i da je
Mej lezbejka. Zato je pomisao da bi ona mogla jednostavno da uvene i nestane - bila
nepodnoljiva, pogotovo to time to je prestala da pui nije ba mogla da izbegne
pakao. Stoga, kada sam ostavio poslednju kesu kupljenih namirnica blizu neke kue
pored bolnice i video njega kako stoji tamo na ulici - jasno kao dan, smeje se s nekim
debelim ovekom i okruen je sa svim svojim uvarima - vrelo crvenilo mi je
zamutilo vid i odjednom sam siao sa bicikla i skoio na njega.
Ti kopile! Ti laljivo, jebeno kopile! Ubija je!
Pesnice su mi udarale u njegove grudi i osetio sam kako mu se telo steglo pri
udarcima, ali nije se pomerio, nijedan mii, tako da sam ga utirao i udarao jo jae
crpei celo svoje srce i svu svoju mrnju i putajui ih da prasnu povrh njega.
Ona umire, a ti se smeje!, vikao sam. Ubija je i nije te ak ni briga, ti runi
kurvojebaki kurcu kamile! Ubija je!
I odgurnuo sam se od njega i pobegao.
17.

Beao sam iz Vazir Akbar Kana, spoticao se kroz mete ljudi i kola, preko mosta
koji prekriva reku i u tminu Starog Makrojana. Nisam znao kuda beim sve dok nisam
stigao tamo, a to je bila Spandijeva kua.
Uradio si ta?
Tukao sam Hadi-kana, ponovio sam.
Spandi je sedeo na stepenicama svog bloka igrajui se mobilnim koji je nedavno
kupio. Svirao je bolivudsku ljubavnu pesmu kada je zvonio, imao kameru u sebi i bio
prilino zadivljujui, ali ga je spustio kada sam uleteo u njihov vidokrug borei se za
vazduh sa suzama koje su mi prekrile lice.
Tukao si Hadi-kana i jo uvek ima noge?
Tako izgleda...
Spandi je ispustio tihi zviduk kroz zube.
Ho to je ludo. Zato si to uradio?
Zato to je..., kada sam krenuo da objanjavam slika onog to sam upravo hteo
da kaem proletela mi je kroz glavu: Dordi na postelji, beba mrtva na njenoj suknji,
obeanja koja su leala slomljena svuda oko nje. Znao sam da ne mogu da je izdam,
ak ni Spandiju, koji je znao barem pola prie. Zato to se alio s nekim, rekao sam
konano, svestan koliko je glupo zvualo jo dok sam to izgovarao.
Sranje, odgovorio je moj prijatelj. Mora da je bila prokleto dobra ala.
Da jeste, priznao sam.
Naredna tri sata Spandi i ja smo proveli priajui o tome kako sam verovatno
mrtav ovek koji hoda i kako je moj napad na Spandijevog efa lo po njegov posao.
Obojica smo se sloili, tekog srca, da bi trebalo da potraim novo mesto za ivot, a
Spandi da nae drugi posao.
Ovde ima nekih praznih stanova u kojima bismo da te sakrijemo, a ja bih mogao
da ti donosim hranu jednom ili dvaput dnevno dok traim neto trajnije, predloio je
Spandi koji se zagrejao za tu ideju, posle prvobitnog oka i oaja pri pomisli da e
morati da nae novu konzervu s travama. Bie ti potreban i pitolj.
Ne znam kako da koristim pitolj rekao sam, uplaen, ali uzbuen pri pomisli
na to.
Koliko je to pa teko? Mi smo Avganistanci, verovatno je prirodnije od vonje
bicikla?
Moj bicikl!, uzviknuo sam odjednom se setivi da sam ga ostavio s tokovima
koje se okreu negde u Vaziru kada sam jurnuo u napad. Zaboravio sam ga kada sam
pobegao.
Prokleta teta, Spandi je saoseao sa mnom tapui me po ramenu. To je bio
fin bicikl.
Moda bi trebalo da se vratim i potraim ga.
Spandi je slegnuo ramenima. Bie ti potrebni tokovi, priznao je.
Takoe bi trebalo da se pozdravim s majkom, dodao sam, razmiljajui o njoj
po prvi put od kada sam udario Hadi-kana u javnosti i zamiljao njenu tugu kada je
poslednje od dece ostavi.
Hadi-kan moda motri na kuu, upozorio me je Spandi. Moda bi trebalo da
saeka da padne mrak... i nabavimo ti pitolj.
A koliko e to potrajati?
Ne znam, priznao je. Nikada ranije nisam pokuao da nabavim pitolj.
Ne, morau da rizikujem, odluio sam, ustajui, dok mi je lice majke sada bila
jedina slika u glavi.
Hoe da poem s tobom?, pitao me je, to je po meni bilo ljubazno s njegove
strane.
Ne, rekao sam mu poto sam kratko razmislio. Bre u se kretati sam.
Uostalom, Hadi-kan bi mogao i tebe da potrai, jer si mi prijatelj.
Sranje! Nisam ni pomislio na to. Spandi je ustao. Misli li da bi i ja trebalo
da se sakrijem?
Slegnuo sam ramenima. To bi moglo da doe u obzir.
Bio je mrak kada sam krenuo nazad u Vazir Akbar Kan. Sada sam bio sam,
hrabrost mi je nestala, tako da sam hodao kui potpuno izbezumljen od straha. Skoio
bih u senku svaki put kada bih ugledao neki lend kruzer, pomiljajui da bi neki mogao
da pripada Hadi-kanu i zamiljao kako staje kraj mene sa sputenim prozorima da bi
neko mogao da me upuca u glavu.
Kada sam zaao u oak u nau ulicu, strah koji me je svrbeo po povrini koe
dobio je ivot dina kada sam ugledao njegova tri lend kruzera parkirana ispred kue.
Odmah sam se okrenuo na peti da pobegnem iz zasede i sigurne smrti - pravo u noge
Ismeraju.
ek!, uzviknuo je, grabei me za ramena.
Skini se sa mene! Skini se sa mene!, vikao sam, borei se s krupnim rukama
koje su sada pokuavale da me dre.
Upomo! Hoe da me ubije!, vritao sam, i aka ljudi prestala je da radi to to
je radila da gleda kako Ismeraj izvrava svoj zloin.
Ne budi glup!, lajao mi je na uvo. Niko ne pokuava da te ubije!
Da , ne dok svi gledaju, nee! Upomo! Ubica!
Ismeraj me grubo prodrmao, zbog ega su mi oi bolno poskoile u glavi i time
me zaustavio u mestu.
Sluaj me! Sluaj me, sada!, naredio je. Brinuli smo se za tebe, Favade. Svi
smo se brinuli, a to znai i Hadi-kan. On me je poslao u prodavnicu Pir Hederija da
te naem.
Da, da me nae i ubije!, nastavio sam da viem, mada s manje snage nego
pre, poto su Ismerajeve rei poele da mi se motaju po mozgu traei mesto da se
ukotve.
Ne da te ubijem, ve da te dovedem kui. To je sve, Favade. Samo hoemo da
bude kod kue.
Prestao sam da se borim i pogledao sam ga pravo u oi. Nisu izgledale kao oi
ubice. Izgledale su kao oi oveka koji voli da pria viceve i pui hai.
Iskreno, sine. Niko se ne ljuti na tebe. Mi smo se zabrinuli, to je sve. Bio je to
ok za sve nas.
Ponovo sam ga pogledao, tragajui mu po licu za znacima da je u pitanju zamka.
Dobro, rekao sam konano, zakljuivi da verovatno govori istinu. Ipak, deak
nikada ne moe biti dovoljno paljiv, i kada me je uzeo za ruku, okrenuo sam se
ljudima koji su se jo motali oko nas i uzviknuo: Ako me sutra nema, on me je ubio!
Za ime boga, proitao je Ismeraj odvlaei me odatle.
A ja sam pustio da me odvue kui.
Dok smo prolazili pored uvara, od kojih nas je jedan pozdravio kad sam se
pribliio, i kroz kapiju kue, prva stvar koju sam ugledao bio je moj bicikl naslonjen o
zid. Mora da ga je Hadi-kan doneo sa sobom kada sam otrao iz Vazira.
Drugo to sam ugledao bilo je zabrinuto lice majke.
Ismeraj ju je pustio da me zagrli i proapue nekoliko rei koje su se stopile
zajedno samo da bi mi na pregrt naina rekle ne brini, sine. Onda ju je zamolio da
nam donese malo aja i odveo me u batu.
Nije bilo ni traga od Hadi-kana, ali poto mu je ujak bio tu, kao i armija uvara,
pretpostavljao sam da je gore s Dordi, nesumnjivo je ubacivao jo lanih obeanja u
njen ve skrhan um.
Poto me je pozvao da prvi sednem, Ismeraj se smestio na stolicu naspram mene
i zapalio jednu od svojih cigara. Lice mu je izgledalo tunije i starije nego to ga
pamtim, oi su mu postale polako upale od vremena i tekih bora.
On je voli, Favade.
Ismeraj me je pogledao dok je govorio, ali ja nita nisam rekao, jer mu nisam
verovao.
Znam da mi verovatno ne veruje sada, nastavio je, ali je istina. Znam Hadi-
kana skoro celog ivota. Igrali smo se zajedno kao deca, borili se kao mukarci i
obojica znamo i shvatamo ljubav.
Zato je onda nikada ne zove, Ismeraje?, mogao sam da ujem zvuk suza kako
mi se lome u glasu dok su mi se briga, kao i olakanje to nisam ubijen, borile u dnu
grla. Zato je ini toliko nesrenom da joj je beba umrla i da vie ne moe da jede?
Zato?
Ismeraj je uzdahnuo, isputajui dim izmeu usana, kada je majka stigla sa ajem.
Nakon to joj se zahvalio, saekao je da ode pre nego to je odgovorio. Zna nau
kulturu, sine. Ovo nije Zapad gde mukarci i ene ive svoje ivote kao jedna osoba.
Mi ivimo u drutvu mukaraca gde ene ekaju u kuama i brinu se za porodicu.
Mukarci nisu navikli da se pravdaju enama i svakako nisu navikli da im se javljaju.
I mada Hadi misli svojom glavom i zna nain ivota na Zapadu, on je i dalje
Avganistanac. Isuvie je star da bi sada promenio taj deo sebe, ak i da hoe, ak i
zbog ene kao to je Dordi. I mada je Dordi kao lan nae porodice i odlino
poznaje nae obiaje, ona je i dalje stranac i njeno srce i oekivanja ostaju iz njene
zemlje.
Ali, ona se toliko trudi..., rekao sam oseajui potrebu da je branim.
Znam da se trudi, sine. Svi mi shvatamo da se Dordi rtvuje za Hadija, i
potovanje koje ima prema njemu ini je osobom koja jeste i osobom koju volimo.
Ali, iako znamo da ostaje u kui vie od drugih stranaca i da se brine o sebi vie nego
druge zapadnjake ene koje piju i vesele se ovde kao da su u Evropi, ona je i dalje
itav svet udaljena od nas i uvek e biti. Svaki put kada Hadi provede no s Dordi,
svaki put kada ona doe u njegovu kuu, on rizikuje. On takoe ini uasan greh koji
mu teko pada u srcu danima nakon toga. injenica je da ljudi priaju, Favade, a kada
si ovek iji je poloaj u drutvu bitan kao njegov, pria je opasna. To nije neto to
se lako moe odbaciti. Mo je teka ravnotea bogatstva, asti i potovanja. Ako
izgubi jedan od ovih elemenata, rizikuje da izgubi sve.
Dakle, on se plai da e izgubiti svoju mo i novac, znai? To je ono to
govori. Toliko Hadi-kan voli Dordi?
Ne, to uopte nisam rekao, ispravio me, uzimajui aj i duvajui jako, to nije
ba dozvoljeno u islamu zbog klica. Hadi voli Dordi. Ali ta on stvarno moe da
joj prui? I ta ona moe da prui njemu? Ne, ono to je stvarno trebalo odavno da
urade jeste da odustanu jedno od drugog, ali bili su suvie uplaeni ili suvie
tvrdoglavi da se razdvoje i sada su oboje zarobljeni u svetu gde nemaju budunosti.
Ne mogu da idu napred i ne mogu da se vrate nazad, tako stoje mirno, drei se jedno
drugog, a nemaju kuda da odu.
Ali, zato nemaju budunosti ako se vole?
Kakvu to budunost misli da mogu stvarno da imaju ovde. Brak? Ovde u
Avganistanu? Ismeraj se nasmejao grubo i ponovo zapalio cigaru koja mu se ugasila
meu prstima.
Zato da ne?, pitao sam.
To je nemogue, zna to, Favade. Suvie se razlikuju i oboje su suvie jaki da bi
se promenili zbog onog drugog. Hadi je jednom opisao Dordi kao pticu, veselu,
divnu pticu ija pesma donosi osmeh na naa lica i i sreu srcu. Da li bi hteo da stavi
u kavez tu pticu unutar naih obiaja i tradicije? Moe li da zamisli, ak i da se
preobrati u islam, da bi Dordi mogla da ivi kao ena uglednog patunskog
mukarca, zakljuana iza zidova svog doma, bez mogunosti da izae, bez mogunosti
da vidi svoje drugove, bez mogunosti da radi? To bi je ubilo. Zna to.
Mogli bi da se presele..., izustio sam tiho, priznajui da je Ismeraj u pravu i da
ak i da se Dordi uda za Hadi-kana u Avganistanu, on bi verovatno morao da je
upuca u roku od nedelju dana zato to je osramotla porodicu.
Kuda da se presele?, pitao je. U Evropu?
Slegnuo sam ramenima i klimnuo glavom.
A moe li da zamisli Hadija da je u stanju da ivi takav ivot, daleko od
zemlje za koju se borio, zbog koje je izgubio porodicu i ije je tlo toliko deo njega
kao i sama koa i kosti? Ako bi otiao da ivi sa strankinjom, kako bi se ikada vratio i
dalje zadrao potovanje koje su on i porodica zavredili tokom svih ovih uasnih
godina? Morao bi da ivi u pravom izgnanstvu, a to bi ga unitilo.
injenica je, Favade, da su Hadi i Dordi dvoje ljudi koji su se zaljubili u
pogreno vreme i na pogrenom mestu. Pitanje koje sada moraju da postave sebi jeste:
ta dalje da radimo?
Kada je Ismeraj zapalio drugu cigaru, Hadi-kan se pojavio u bati. Smee lice
bilo mu je belo i suze su mu visile u uglu oka, ekale da ih pusti na slobodu. Krv mi se
sledila kada sam ga ugledao i pognuo sam glavu kada nam je priao da uzme cigaru iz
Ismerajeve ruke.
Nisam znao, uo sam ga kako apue Ismeraju koji je ustao iz stolice. Nikada
mi nije rekla, a sada ne mogu da doprem do nje.
Potrebno joj je vreme, odgovorio je Ismeraj, zbog ega sam podigao pogled,
priseajui se istih rei moje majke.
Ne, ispravio ga je Hadi-kan, grubog i bolnog glasa. Potreban joj je neko
bolji od mene... oboje to znamo. Ali kako mogu da dozvolim da se to desi? Ona je moj
ivot.
Kada se okrenuo, zastao je da me pogleda i tada su mu suze krenule, tiho su se
slivale iz njegovih tamnih smeih oiju poput dve male reke, ljubei mu rubove nosa
dok su hitale ka usnama.
18.

Kakva je to, za ime Alaha, buka?, pitao sam kad sam naao Dejmsa kako se
krije u dvoritu, poto sam se vratio iz jutarnje smene u koli. Popodnevni asovi bili
su za devojice.
To su, moj dragi Favade, Seks pistolsi, objasnio mi je, a pretpostavio sam da
je to naziv za buku koje ja vritala na engleskom iz Dordine sobe. Smatraje se
srenim, dodao je Dejms. Jutros je to bila Boni Tajler.
Boni, ko?
Duga kosa, velike naramenice, velika glavobolja...
Hej! Ja volim veliku Boni Tajler!
Dordi se pojavila na vratima. Imala je plave farmerke i usku majicu dugih
rukava i jela komad naana koji je, ako se nisam varao, bio beo od sira srena kravica.
Gospode, umirem od gladi, dodala je.
Dok je prolazila pored nas nosei kutiju u jednoj ruci i ruak u drugoj, primetio
sam da na prstima i vratu nema nakita koji joj je Hadi-kan kupio pre nekoliko meseci.
Takoe sam primetio paklicu cigareta koja joj je virila iz zadnjeg depa farmerki.
ta je u kutiji?, pitao je Dejms kada ju je stavila blizu kante za otpatke
napolju.
Stvari, odgovorila je. Proleno spremanje.
Kada je ponovo nestala u kui i buci, Dejms i ja smo pogledali i otrali bre-
bolje do kutije. Dejms je stigao prvi. Noge su mu bile dvostruko due od mojih, a
takoe me je i gurnuo na zemlju pre nego to smo krenuli.
Ahhh, rekao je kada je stigao do nje, otvarajui kutiju da bih i ja pogledao.
Ahhh, sloio sam se.
Unutra je bila gomila uredno sloenih koulja od najfinije svile, nekoliko boica
parfema, previe marama boje duge da bismo ih prebrojali i jedna kutija za nakit od
izrezbarene kosti.
Povrh svega bila je slika Hadi-kana.

Dok je Dordi poelela dobrodolicu proleu uklanjajui svoja seanja, majka
je pozdravila novo godinje doba tako to mi je obrijala glavu. To se deavalo svake
godine, ali to ovo iskustvo nije inilo nimalo lakim.
Mej se nasmejala kada me je videla. Ko te voli, duo?
Kodak, objasnio je Dejms, to zapravo nije nita objanjavalo.
To je zbog zdravlja, bio sam uporan, dodirujui glavu da bih trljanjem
odagnao ponienje koje su mi moji takozvani prijatelji dodavali.
Zbog vaaka, hoe da kae, ispravila je Mej.
ta god, rekao sam pokazujui W znak palevima i prstima kako me je
Dejms jednom nauio u kuhinji kada ga je Dordi zadirkivala zbog Rejel.
Mej se ponovo nasmejala.
Evo, rekla je dobacujui mi plavi mantil do jelenske koe, vidi da li moe da
nae topli dom ovome!
Divan je, odgovorio sam kada mi je pao na ruke, dok sam opipavao meu
prstima koliko je mekan i gledao utu aru izvezenu oko uglova. Zato ga ti nee?
Jo kako bih!, bila je uporna. Ali ga je Ismeraj doneo za Dordi, a ona ga
nee. Naalost, mislim da ne bi volela ni da ga ja nosim. ene umeju da budu
nepredvidljive kada se naljute, Favade.
Ti si ena, primetio sam.
Jedva, promrmljao je Dejms, koga je Mej udarila po uvu.
Zato ga Dordi nije onda jednostavno vratila?
Ismeraj nije hteo da ga uzme, objasnila je.
Ali kome da ga dam?
Bilo kome, samo da nije ovde, rekla je i vratila se u kuu ba kada su se vrata
otvorila iza nas i ir Ahmed promolio glavu.
Favade, proitao je maui mi da priem. Mislim da te neko trai.
Ko?
Doi i vidi sam. Mislim da je preruen.
Krenuo sam za irom napolje i on mi je pokazao na tamnu figuru preko puta
ulice, koja je stajala uz ulicu malo dalje od nas. Bio je to deak koji se davio u
prevelikom patuu, s tamnim naoarima i pretvarao se da ita Kabul tajms. Izgledao je
sumnjivo, kao pijun, i to ne ba dobar, jer ga je cela ulica gledala.
Kada su se novine spustile, prepoznao sam svog prijatelja.
Spandi!, uzviknuo sam, zbog ega je bacio novine i dohvatio patu da prekroke
lice i brzo se okrenuo prema zidu.
Otrao sam do njega, smejui se. Potpuno sam zaboravio da se jo krio.

Presvisnuo sam od nerviranja, uzdisao je Spandi dok smo ili prema ar-i
Navu zato to nismo imali ta drugo da radimo. Pre toga svratili smo do Pir Hederija,
ali Damila nije primila nikakve porudbine pre nego to je otila u kolu, tako da
nam je starac rekao da idemo i uivamo u suncu pre nego to vlada stavi porez i na
to.
Da, izvini zbog toga, rekao sam mu. To sam potpuno prevideo.
Iskreno, bio sam ubeen da si mrtav do sada, ali morao sam da proverim. Drago
mi je to si iv i sve to.
Hvala, rekao sam. Ti si dobar prijatelj, Spandi.
Najbolji koga e ikada imati.
Nasmejao se. I mada sam i ja poeo da se smejem i nazvao ga homiem, u sutini
sam znao da je u pravu.
Poto smo proli pored Ministarstva za pitanja ena, s namerom da ukrademo
pogled na ene u prolazu, jer je to nerviralo uvare, krenuli smo prema Cif burgeru da
uzmemo sendvi od prene govedine, paradajza i jaja od kojih vam usne postaju
klizave. Nakon zime celo telo nam je bilo suvo kao staro granje i masnoa je prijala,
poput leka.
Kada smo napunili stomake, otili smo do parka gde su se okupljali siromani i
gladni da bi podelili svoju nesreu i zaskoili svakog ko je dovoljno blesav da im se
pridrui. Tu, pored zida, naspram A-jedan supermarketa, nali smo Pira Ludaka, kako
kopa po trulim gomilama smea sa ostalim neeljenim psima grada. Nije imao cipele
na ispucalim crnim stopalima i divlja kovardava kosa mu se slepila, zbog ega je
izgledalo kao da nosi loe napravljen lem.
Buve, uzviknuo je kada je video da dolazimo. Buve se vraaju da ujedu psa!
Jedine buve su na tebi, nasmejao se Spandi.
Buve po meni, buve po tebi, sve buve zadovoljne to su buve, pevuio je
ludak, grubo se eui po glavi za to vreme. Zar nije tako, buvo maka?
Pretpostavljam, odgovorio sam, shvatajui da se meni obraa i zapitao kako je
mogue pasti toliko nisko da mora da provodi dan do glenjeva u govnima.
Niko zapravo nije znao istinu o Piru Ludaku. On je bio samo ludak koji je uspeo
da preivi sve to je Kabul bacio na njega. Ali pretpostvljao sam da mora da je gadna,
i rastuila me je pomisao da u nekom trenutku mora da je bio deak poput mene i da je
mogao svemu da se nada.
Evo, Pir, rekao sam kada sam mu priao i pruio mantil koji mi je Mej dala, a
koji je Ismeraj kao Dordi, mantil za kralja buva.
Pir mi ga je grubo zgrabio iz ruku i strpao pod miku, brzo otiao od nas, nazad
prema parku, kao da se plaio da u se predomisliti. Kada je stigao do zida, zabacio
je glavu da me pogleda na nain koji nisam razumeo. A onda je preskoio preko zida i
otrao cik-cak preko blatnjave trave.
Mantil za kralja buva!, vikao je. Svi pozdravite, kralja! Kralja buva!
Budala, dobacio je Spandi kada smo se okrenuli nazad ka Vazir Akbar Kanu.
Da, sloio sam se.
Ipak, to je bilo dobro delo koje si uradio, Favade.
Ne ba, rekao sam. To je samo bio mantil koji nee.
19.

Hajde, Favade!, rekao je Spandi trei ka meni dok sam se vozio na biciklu do
Pir Hederija da ponem da radim u popodnevnoj smeni. Kabul gori, a mi to
proputamo!
Kako to misli gori?, pitao sam dok sam koio da pogledam nebo traei dim i
plamenove ili neke druge znakove vatre.
Amerikanci su ubili gomilu ljudi i sada su svi krenuli da prave nered, objasnio
je kada je stigao do mene i navalio se na sedite bicikla. Na radiju javljaju da stotine
ljudi mariraju ulicama i pale sve to vide. Neko mi je ak rekao da su zapalili
kinesku etvrt u ar-i Navu.
Ne!
Da, stvarno!, bio je uporan, obraza crvenih od uzbuenja tamo gde su nekada
bili sivi.
Zato?
Zato da ne?, odgovorio je. To su neredi! Nema nikakvih pravila!
Dobro, hajdemo onda, pre nego to to propustimo!
Spandi je skoio na sedite bicikla, zgrabio me za lea jakne radi ravnotee i
jurnuli smo dalje u potrazi za neredima.
Dakle, verovatno mislite da je lako nai stotine izgrednika kako pale Kineze u
gradu, ali dok smo stigli do ar-i Nava, mesto je bilo pusto bez ikog ko je izgledao
iole ljutito. Samo su ugljenisani ostaci policijskih kontrolnih punktova, slomljeni
izlozi prodavnica i pokradena roba razbacana po ulici pokazivali da se tu desilo neto
ozbiljno. Meutim, poto smo pratili trag i pitali nekoliko deaka gde su svi to nestali,
konano smo nali malu grupu ljudi u Taimaniju kako viu Smrt Karzaju! i Smrt
Americi! Takoe su visoko iznad glava drali postere mrtvog voe Severne alijanse,
Ahmed-aha Masuda. Pretpostavili smo da je ovo najvie emu se moemo nadati, te
smo im se pridruili.
Kad smo upali u kolonu, nije vie ostalo puno ljudi i veina ih je izgledala kao
studenti, ali smo ipak odluili da pomognemo, viui Smrt Americi! zato to nam se
inilo da je to sve to treba da radi da bi se prikljuio neredu. ovek u crnom tik
ispred nas okrenuo se i osmehnuo nam se kada je uo glasove, to nas je ohrabrilo da
viemo jo glasnije. Smrt Americi! Smrt Americi!, vikali smo iz sveg glasa, dok
smo se smejali od uzbuenja zbog svega toga.
Kako smo marirali ulicama poput lude bande brae koja mrzi Ameriku, nekoliko
starijih deaka pokuali su da srue straarske kuice ispred zgrada sa stranim
natpisima na njima. I mada Spandi i ja nismo bili ni dovoljno jaki, ni dovoljno hrabri
da im pomognemo, mi smo nau slabost nadoknaivali bukom, razvukli smo lica u
maske mrnje ba kao to smo videli da to drugi rade.
Smrt Americi!
Da! Umri, Ameriko! Ti si ubre!, vikao je Spandi.
I smrdi na kupus!, vikao sam.
I psea govna!, dodao je Spandi.
I borite se kao devojice!
I jebete magarce cvrljivih dupeta!
I...
Osetio sam da me je neko povukao za vrat.
A ta ti to, jebo te, misli da radi?, buknuo je ljutiti glas u mom uvu.
Okrenuo sam se i ugledao Dejmsa iza sebe. Ponovo sam zaboravio da je
ponekad morao da radi da bi zaradio za ivot. Du puta iza nas bila je aka belih lica
sa olovkama, sveskama i kamerama.
Protestujemo zato to su Amerikanci ubili pet stotina Avganistanaca, vikao sam
da nadjaam ostale bundije iji su glasovi izgleda imali vie snage u prisustvu
novinara.
Nema pojma o emu pria, uzvratio je glasno Dejms, to je zapravo bilo
tano. Ovo nije igra, Favade. Vraaj se kui ili u te ja odvesti - i rei tvojoj majci
ta si tano radio.
Ali Dejmse...
Nemoj ti meni ali Dejmse, zapovedio je, to nije imalo nikakvog smisla,
mada je okonalo dalju raspravu.
Spandi i ja smo se sloili da smo uradili na deo da odamo poast seanju na
ubijene Avganistance, i mada bi bilo zabavno da ostanemo s bundijama, oni
verovatno nemaju kod kue majke i prijatelje koje e ih muiti tekim pogledima i
utanjem. A za svaki sluaj, ako nas Dejms oda, Spandi i ja smo odluili da se
razdvojimo na uglu moje ulice.
Tvoja majka ume da bude prilino nezgodna, rekao je Spandi.
Priaj mi o tome.
I polako sam otiao kui, strahujui od Dejmsovog povratka, premda je on bio
lan nae kue s kojim je najlake izai na kraj. Meutim, kada se naposletku pojavio,
oko dva sata kasnije, samo mi je dao glavom znak da mu se pridruim u bati.
Vidi, Favade, ono to si danas uradio bilo je prilino glupo, rekao mi je.
Ljudi su povreeni u tim neredima i mnogo porodica izgubilo je one koje vole. Bila
je to vrlo opasna situacija koja je lako mogla da se izmakne kontroli. Izvini to sam
vikao na tebe i sve to, ali sam se zabrinuo. Da si bio povreen, nikada to ne bih sebi
oprostio. Kako god, sada si na sigurnom i to je jedino bitno. A sada, sve je kako
valja?
Da, sve je kako valja, rekao sam mu, a srce mi je raslo od pomisli da mu je
toliko stalo. Sasvim sam dobro.
Kada je Dejms otiao unutra da napie svoju priu, pridruio sam se majci u
kuhinji. Sluala je izvetaj o nevoljama na radiju dok je pripremala gula od ovijeg
buta i argarepe. Dordi i Mej uopte nisu dole kui. Majka je rekla da su javile ir
Ahmedu, koji je sa Abdulom, drugim uvarom, branio nae kapije hrabrim priama
koje mu se nisu ogledale na licu, da im je nareeno da ostanu iza visokih zidova koji
okruuju njihove kancelarije sve dok svi ne budu sigurni da su se izgrednici umorili i
vratili kuama. Konano, u devet uvee, pojavile su se Dordi i Mej, izgledale su
ozbiljno, malo pijano, i priale o kraju.
Sledeeg dana, dok sam sedeo na gajbici s kartonima iranskog jogurta, saznao
sam ta se stvarno desilo dok sam itao Pir Hederiju izvetaj iz Kabul tajmsa. Izgleda
da je jedan ameriki vojni kamion izgubio kontrolu u Kair Kanu, gde smo svi nekada
iveli, zbog mehanikog kvara. Udario je u gomilu kola i ubio nekog. Izvetaj je
dalje navodio da su neki vojnici, ameriki ili avganistanski, poeli da pucaju kada su
ljudi dohvatili kamenje i krenuli da ih gaaju. Ubili su jo petoro ljudi. A onda, kada
su pobunjenici umrairali u grad, nastradalo je jo mnogo ljudi i zapaljene su
kancelarije koje su pripadale stranim agencijama za pomo i jedna javna kua. Nigde
nije bilo pomena o Kinezima. Novine su takoe navele da meu okupljenima nisu bili
samo protestanti ve i oportunisti i kriminalci koji su pokuavali da izazovu
nevolje. tavie, vlada je obeala da e ih uhapsiti - informacija zbog koje mi je srce
pojurilo nagore i zastalo u grlu kao da mu je pozlilo, jer je to znailo da sada Spandija
i mene trai policija.
Zbog nereda vlada je naredila svima da ostanu u kuama posle deset uvee. To
se zvalo policijski as, rekao je Dejms, i ovo je bilo prvi put za etiri godine da je
uveden u Kabulu. Lino, bilo mi je ba drago to nikome nije dozvoljeno da izlazi, to
je po meni moglo imati koristi ako policija doe da obavi raciju kod nas u potrazi za
mnom.
Jo uvek je prokleto napeto tamo napolju, rekao je Dejms Dordi jedne
veeri dok su sedeli na toplom nonom vazduhu i jeli leblebije i krompir koje je
majka spremila za sve nas. Skoro da moe da oseti kako mrnja raste, na obe
strane.
Proi e, rekla je Dordi, koja nije zvuala ba sasvim ubeena u svoje rei.
Hoe li?, pitao je Dejms. Avganistanci nisu ba poznati po toleranciji prema
okupatorima.
Mi nismo nikog okupirali! Dordi skoro da je vikala. Niko to ne misli.
Jo nismo, rekao je ozbiljno. Ali potrebno je svega nekoliko zajeba pa da se
to brzo promeni.
Nita nisam rekao, uglavnom zbog toga to nisam hteo da odrasli nastave
razgovor u kui, gde ne bih mogao da ujem da li e me Dejms izdati kod Dordi,
ali sam znao da je u pravu. U novinskim izvetajima tokom protekle dve nedelje itao
sam o borbama izmeu meunarodnih vojnika i talibana. Nedelju dana pre nego to je
ameriki kamion poinio ubistvo zbog mehanikog kvara, oko tridesetoro
Avganistanaca ubijeno je bombama baenim iz aviona, jedna porodica u Kunaru
stradala je na isti nain, a bombe pokraj puta i samoubilaki napadi prouzrokovali su
smrt i jad na sve strane.
Moda su Mej i Dordi bile u pravu kada su posle nereda rekle da je kraj.
Moda je ovo bio kraj.
20.

Zna, Hadi-kan je stvarno lep, primetila je Damila onim razvuenim glasom
kojim je ponekad govorila da me iznervira, kao neto iz pripovetke.
Jeste, priznao sam.
Ako ti se dopada taj bogati tip kao kralj dobrog izgleda, sloio se Spandi.
Oh, da, dodao je Pir Hederi, on je srcolomac, jo kako.
Kako to uopte moete znati?
Ruke su mi poletele od iznenaenja zbog dara ovog starca da zna sve, ak iako
nita ne vidi.
Mogu to da nanjuim, smejao se Pir. Mirie kao ovek za kojim ene umiru...
i mukarci, kada smo ve kod toga.
Ugh, rekao sam.
Gadno, sloio se Spandi.
Ja bih se udala za njega, priznala je Damila.
Bi li, je li?
Spandi je skoio sa tezge i krenuo ka njoj.
Dakle, malo je star i sve to, ali ako me niko drugi ne bi pitao, pristala bih.
Ne brini, Damila, ne mislim da e ti manjkati ponude, rekao joj je Spandi dok
joj je pomagao da sie sa stolice na kojoj je stajala dok je brisala konzerve naslagane
na polici. Ti si zvezda koja sija na najtamnijem nebu, devojko. Mukarci e ti padati
pred noge za nekoliko godina.
Stvarno? Misli da e biti tako?
Znam da e biti tako.
Oh, evo idemo opet, gunao je Pir kada se Damila zakikotala i namestila
maramu da prekrije modricu koju joj je otac napravio na licu. Prestanite, oboje.
Neu vie nita od tih romantinih gluposti u prodavnici.
Mislim da e mi pozliti, rekao sam.
Ne budi tako detinjast!, nasmejala se Damila.
Ne, stvarno, mislim da e mi pozliti, bio sam uporan.
I jeste mi pozlilo, ba povrh repa Psa.

Celog dana bilo mi je vrue i znojio sam se i vrag mi je sedeo u glavi i udarao
po bubnjevima ve dva sata kada je Hadi-kan iznenada uao u Pirovu prodavnicu i
zatraio da kupi paklu cigareta. Svi smo odmah ostavili svoj posao - mada nismo
uopte neto puno ni radili - i pratili ga pogledom. Da nas je neko gledao, mora da bi
pomislio da uvamo prodavnicu od najbolje obuenog lopova u Kabulu koji krade po
radnjama.
Znao sam da lae, naravno - u vezi s cigaretama: imao je ljude koji su mu
donosili boksove iz Evrope. Nikada ga nisam video da pui ona kineska sranja kao
ostali ovde.
Dakle, je li sve u redu?, pitao je Hadi-kan dok smo ga gledali, a Pir se
praktino vrteo poput ene oko njega, pozvao ga na aj, nudio mu kolaie i ak mu
rekao nije to nita kada je ovaj pokuao da plati svoje seven stars cigarete, to je
bio prvi put da ujem da mu te rei prelaze preko ispucalih usana.
Klimnuo sam glavom umesto odgovora na njegovo pitanje, znajui da hoe vie,
ali sam odbijao da mu to dam.
Nema problema, pokuao je ponovo, kod kue?
Odmahnuo sam glavom.
Dobro. Da, to je vrlo dobro. Dakle, svi su dobro, onda?
Klimnuo sam glavom.
Dakle, nikog nisu zahvatili neredi?
Slegnuo sam ramenima i ponovo odmahnuo glavom.
A Dejms? Posao mu dobro ide? A Mej?
Ona je dobro!, izletelo mi je odjednom, poto mi je bilo neprijatno zbog cele
situacije koja se odvijala, a koju su moji prijatelji gledali i sluali s velikim
interesovanjem, zato to im jo nisam rekao da je Dordi izbrisala Hadi-kana iz
svog ivota. Video sam da su malo zbunjeni oko toga to se zbiva. Veliki ljudi ne
dolaze esto u male radnje bez ikakvog povoda.
Dobro, dobro, ponovio je Hadi-kan, izgledao je ogroman i izgubljen u
natrpanom prostoru Pirove prodavnice. Samo sam hteo da, dakle, zna...
Da, rekao sam, znam.
I Hadi-kan je klimnuo glavom i otiao, ostavljajui seven stars paklicu na tezgi.

Verovatno je samo neto pojeo. Doktor Hjugo me je pomilovao po glavi da
oseti vrelinu pre nego to mi je stavio dva prsta sa strane vrata da proveri sam Bog
zna ta. Puno vode i malo odmora, dodao je, naslonio se na nae jastuke i uzeo aj u
ruke.
Savio sam glavu u stranu i pogledao ga. uo sam ga samo dvaput kako izrie
dijagnozu, jednom sa Dordi i sada sa mnom, i inilo mi se da to se njega tie, sve
to je ikada ikome potrebno jeste da se malo odmori. Ba me je zanimalo da ujem ta
bi rekao kada bi nekome razneli nogu.
Da, verovatno si u pravu, sloila se Dordi. Prevrnuo sam oima.
emu taj pogled?
Koji pogled?, pitao sam i osetio kako mi obrazi postaju jo topliji, jer to nije
trebalo da vidi.
Taj pogled! Dordi je zakolutala oima.
Oh, taj pogled, priznao sam, ponovo kolutajui oima.
Da, taj pogled, ponovila je oponaajui me.
Nita.
Deaci!, nasmejala se, grlei me rukama koje su postale meke poto je
ponovo jela.
ene!, imitirao sam je.
Vas dvoje ste uvek ovakvi?, prekinuo nas je dr. Hjugo kada je zamoio jedan
od naih keksia u olju. Izlomio se pre nego to je dopro do usana i pao mu na
pantalone.
Fino, rekla je Dordi kolutajui oima.

* * *

Doktor Hjugo je u poslednje vreme ba esto svraao do nas, ak i tokom
policijskog asa, poto mu je vlada dala posebnu lozinku da ga ne bi upucali na
policijskim kontrolnim punktovima.
Jo nisam bio siguran koliko je dobar kao lekar, ali sam bio siguran da bio dobar
za Dordi ako bi mu dopustila. Bio je pomalo neuredan, to je sigurno, ali je imao
dobro srce. Rekao mi je da je nedavno plakao kada je morao da odsee ruku eni zato
to ju je mu ranio tokom svae. I mada Dordi i ja nismo priali o njemu,
pretpostavljam da joj se dr. Hjugo dopadao barem malo, jer se ponovo minkala. Nije
ga dodirivala, niti mu je milovala koleno ili razgovarala s njim oima kao to je to
radila s Hadi-kanom, ali se smeila kada je bio blizu i nestajala je kada je pozivao
telefonom, a zvao je esto u odnosu na ono na ta je navikla.
Ali, bilo je i drugih trenutaka, kada je Dordin telefon zvonio i ona bi ga samo
pustila da svira. Svi smo se pravili da to ne primeujemo, jer smo pretpostavljali da
to Hadi-kan pokuava da joj uje glas, a, uostalom, ona je imala pravo da odlui
hoe li to kriti ili ne. Meutim, da ga je stvarno prebolela, bio sam potpuno siguran da
bi mu to jednostavno rekla.
Mislim da dr. Hjugo hoe da mu Dordi bude devojka, rekao sam majci dok
smo gledali Tulsi, sapunicu koja je dolazila iz Indije. Tulsi je bila mlada nevesta koja
se udala za momka iz bogate porodice i svi kao da su najvei deo vremena provodili
pokuavajui da unite jedni druge ili plaui.
Mislim da si u pravu, odgovorila je kada se program zavrio u jo jednoj
bujici suza i tune muzike.
Ne znam, ali mislim da zasluuje da bude srena.
Kao Tulsi?
Da, kao Tulsi.
Ali Tulsi nikada nije srena.
To je samo televizija, Favade. Nije stvarno.
Znam to! Nisam glup!
Onda e se ne ponaaj tako.
Pogledao sam majku, koja je sada uzela da ije neto to je stavila ispod jednog
od dugih jastuka. Ponekad je bilo stvarno teko voditi normalan razgovor s njom, zato
to nije ba sluala. Pitao sam se da li to ima ikakve veze s tim to nije obrazovana.
Samo kaem da nisam siguran da Dordi moe da voli dr. Hjuga koliko je
volela Hadi-kana i ne znam hoe li ikada.
Zato to kae?
Oseaj...
Majka je podigla obrvu i pogledala me pravo u oi.
Dobro, dobro. Ulovio sam dr. Hjuga kako pokuava da je poljubi pre neko
vee, ali je sakrila usne od njega i zavrio je ljubei je u uvo.
Favade! Stvarno bih volela da prestane da pijunira ljude. To nije lepo.
Nisam pijunirao. Samo sam se sluajno zadesio tamo!
Naravno, to je bila la, zato to je teko sluajno biti negde kada je skoro pono i
trebalo bi da si u krevetu, ali moja majka je pustila da to proe.
Dakle, tek je poetak, odgovorila je. Dordi moda jo voli Hadi-kana, ali
se stvari menjaju - ljudi se menjaju. Samo im je potrebno malo vremena.
Vreme je sasvim dobra i fina stvar, rekao sam ustajui, jer mi je ve malo
dozlogrdila sva ta pria o odmaranju, i vremenu, i spavanju i svemu ostalom to ti
odrasli nude kada ne mogu da ti daju pravi odgovor. Problem je, majko, to Dordi
nema jo puno vremena i morae da pokupi nekog da je usrei uskoro, zato to nee
biti mlaa. A nee ni ti, kada smo ve kod toga.
Izvini, molim te? Moja majka je podigla pogled, iznenaena.
Samo kaem, to je sve.
Kae ta tano?
Vidi tamo je jedan mukarac ispred ovih kapija - pokazao sam prstom na
prozor da bude jasno na koje kapije tano mislim - i on ui o kompjuterima i
pokuava da se popravi i ne mislim da je to zato to eli da bude uvar koji najvie
zna u Vazir Akbar Kanu, zna?
Pazi sada, mladiu...
Ne! Ti pazi! Da li vi ljudi ikada zastanete da razmislite o meni? Da pomislite na
to kako se ja oseam? Da li se ikada pitate zato su mi oi ujutro uvek poluzatvorene?
To je zato to sam budan po celu no, jer razmiljam kako u da se staram o svim
prokletim enama u ovoj kui!
Nemoj da govori takvim jezikom sa mnom!
Jezik! Jezik! Koga briga? To su samo rei. Dela su bitnija od rei. Ako se ne
brinem za tebe i ko e te usreiti kada odrastem i oenim se, onda brinem za Dordi
ija je glava kod jednog oveka i ije srce ivi s drugim, a ako ne o Dordi, onda o
Mej, koja nema nikakvih izgleda da se uda za nekog osim ako se ne okane lezbiejstva.
Mislim! Da li iko od vas ima i najmanju predstavu o tome pod kakvim sam ja
stresom?
I onda sam izleteo iz sobe, ostavljajui majku da sedi sama, otvorenih usta,
odjednom bez teksta.
21.

Nakon mog ispada, Alah me je kaznio s noi svemonog jada koja je dovela
svako zlo ovog sveta u moj dom da mi se useli u stomak i uz prasak izleti iz dupeta.
Odmaraj se to je rekao dr Hjugo, a to je to se mene tie apsolutno, vie sto odsto,
dokazivalo da nema pojma ni o emu - pogotovo ne o sranju koje je teklo iz mene
svakih petnaest minuta kao da si otvorio slavinu.
Sreom moja majka jeste imala pojma. Poto se probudila od mog stenjanja i
prdea koji su odjekivali u klozetu po milioniti put te noi, dala mi je kaiku praha
nara koji sam progutao sa aom toplog mleka i vratila me u krevet i konano me
uspavala uz neni zvuk oevuenja.
Volim te, sine, bilo je poslednje ega se seam da je rekla.

Nemamo puno u Avganistanu - osim droge, oruja i sjajnih pejzaa - ali tokom
godina nauili smo kako da se snaemo bez svih tih lepih arenih pilula i sprava koje
zuje, a kojom se okruuju bolesnici na Zapadu.
Ako nam se vrti u glavi, uzimamo au soka od limuna s vodom i eerom. Ako
nas boli grlo, trpamo pesnicu u usta tri puta ujutro kako bismo otvorili kanale ka
stomaku. A ako nas snae srakavica, jedemo suenu koru nara. Nedavno sam
proitao u stripu koji je napravila jedna NVO da stavljanje pepela drveta povrh rane
moe zapravo pre da te ubije nego da te izlei, a znao sam da nakon to sam uzeo lek
koji mi je majka dala, neu prii klozetu najmanje tri dana. Ali, uglavnom deluje.
Kao sa ovisnicima o drogama i ludacima. Kada njihovim porodicama sve to
dozlogrdi, samo ih veu lancima uz sveti hram etrdeset dana da bi Bog mogao da rei
ovaj problem. I, dobro, nije sjajno za narkomane i ludake, jer dobijaju samo hleb da
jedu i piju zeleni aj vie od mesec dana i za to vreme deca bacaju kamenje na njih,
ali i to deluje. Ako ne uspe, onda umiru, a to mora da je Bog ve smislio za njih, inae
ne bi bili ludi ili ovisnici o drogama na prvom mestu, bili bi dobri u koli i postali
advokati ili neto drugo. Ili, u sluaju Pira Ludaka, odrasli bi i postali kralj buva.
Meutim, daleko najbolja stvar u vezi s tim to si bolestan jeste to ne mora u
kolu sledeeg dana. Nije da nisam voleo predavanja; bila su dovoljno laka i jo uvek
sam dobijao dobre ocene za rukopis. Ali ako bih morao da biram izmeu toplog
kreveta i drvene stolice koju delim s deakom iji pazuh mirie na pasulj, krevet bi
pobedio svaki put.
A da ulazna kapija nije stalno odzvanjala pri otvaranju i zatvaranju, to me je
teralo da se budim iz sna, siguran sam da bih spavao bez prestanka sve do polovine
sledee nedelje i propustio jo vie od kole. Ali nisam, zato to se ulazna kapija
stalno otvarala i zatvarala. I tako sam naposletku ustao samo da bih video ta se to kog
avola zbiva.
Izaao sam na sunce koje je bilo jarko da izludi i pokuavalo da mi probije oi
svojom svetlou, sledio sam agor razgovora odraslih. Trljao sam lice i eao meki
sloj kose koji mi je izrastao na glavi i odetao u dvorite. Tamo sam zatekao Dordi,
Dejmsa i Mej kako sede na ilimu od trave, postavljaju tanjire i hleb na plastinu
prostirku, spremajui se da ruaju. S njima su bili dr. Hjugo, Rejel i jedna ena koju
nikada ranije nisam video. Imala je kratku i tamnu kosu, a lice joj je izgledalo malo
maljavo.
Zar vi, ljudi, ne morate da idete na posao?, pitao sam.
Avganistan moe bez nas tokom jednog ranog ruka, odgovorila je Mej
mahnuvi mi da sednem pored nje.
Pretpostavljam da je tako. Osmehnuo sam se. Naroito kada je Dejms u
pitanju.
Bolje nam je, je li?, odgovorio je, smejui se sa ostalima.
Bilo je dobro ponovo biti okruen ovim ljudima belih lica koji su izgleda voleli
moje drutvo.
Kako si, malia?
Doktor Hjugo se nagnuo ka meni i tada sam primetio da ga je Dordi dodirnula
po kolenu, to je izgleda iznenadilo ne samo mene ve i doktora, sudei po tome to je
brzo okrenuo glavu da je pogleda.
Dobro, hvala Vam.
Favade, ovo je Deraldina, prekinula me je Mej, stavljajui Deraldini ruku na
koleno.
Zdravo, rekao sam.
Zdravo, odgovorila je Deraldina.
Pogledao sam u Dejmsa. Primetio sam da on dodiruje Rejel po kolenu.
Neto se, sasvim izvesno, zbiva.
Iza mene velika kapija se otvorila i ponovo zatvorila i ir Ahmed je uao, ba na
vreme da pomogne mami da odnese staklene tanjire s mantuom i salatom do nas.
Selam, pozdravio je sve.
Selam, svi su odgovorili i Dejms se primakao uz Rejel da bi napravio mesta
da nam se pridrui na ilimu.
Paljivo sam gledao majku kada je dola da nam se pridrui, lako se spustila da
sedne pored Dordi, prekrivena kolena bila su joj dovoljno daleko od irovih ruku
da ne bih morao da pravim scenu.
Da, neto se, sasvim izvesno, zbiva.

Prolee je, objasnio je Pir Hederi, takoe znano i kao sezona parenja.
Oh molim vas..., bunio sam se.
Samo ti kaem kako je, sine.
Pogledao sam u Pira malo uznemiren slikom koja mi se upravo pojavila u glavi,
a jo vie zbog narandastog sjaja njegove brade, koju tek to je obojio kanom. Zato
to mukarci sebi rade ostaje mi tajna, a trenutno sam imao dovoljno tajni koje su mi se
vrzmale po glavi i nije mi bila potrebna i ta njegova.
Poto se drutvo za ruak rasprilo i svi oslobodili jedno drugom isprepletene
noge i vratili se svom poslu, majka se sloila da bi mi prijalo malo sveeg vazduha,
tako da sam otiao do prodavnice da provedem vreme s Damilom pre nego to ode
popodne u kolu i da pitam starca o ponaanju odraslih. Shvatio sam da je to greka
im sam osetio da mi rei izleu iz usta.
Da, rekao je, zvui kao da odrasli postaju nestani.
Nestani?
Da. To je uticaj jo jednog velianstvenog prolea u Avganistanu: sunce je
sjajno, koa postaje topla i krv se zagreva nakon zime. A kada se krv zagreje, ona
pojuri pravo u srce, zbog ega svi kreu da prave proklete budale od sebe.
Zar se to ne zove ljubav?, pitala je Damila koja je pokuavala da oisti ono
to je ostalo od zuba Psa drvenom etkicom koju je Pir Hederi koristio za svoje.
Poludeo bi da je mogao da je vidi.
Neki to zovu ljubav, neki to zovu ludilo, maleni.
Ko zove ta ludilom?
Spandi je uao u prodavnicu maui nizom plastinih kartica. Odnedavno je
provodio puno vremena s nama, to je nateralo Pir Hederija da primeti da ovo mesto
vie lii na sirotite nego na poslovnu prostoriju.
Ljubav, odgovorio je starac. Ona stvar pesnika, tinejderski, indijskih plesaa
i preplaenih Zapadnjaka.
Zar nikada niste bili zaljubljeni?, pitala ga je Damila.
Nikada nisam imao vremena, odgovorio je. Bio sam suvie zauzet...
Borbom u dihadu!, zavrili smo svi s njim.
Tano je!, brecnuo se. Osim toga, teko je zaljubiti se kada su sve ene
pokrivene od glave do pete i na kraju zavri tako to oeni svoju roaku.

Uprkos njegovom ponaanju aknutog starca i uprkos injenici da je izabrao da
izgleda kao konzerva fante, uvek je bilo neeg pomalo istinitog u njegovim reima.
Uzmite, na primer, proli petak. Majka me je odvukla do kue njene sestre poto
sada opet priaju. Kada smo stigli tamo, bio sam iznenaen to sam otkrio da moja
tetka eka jo jednu bebu koja joj raste u stomaku. Poto se nije prolepala od kada je
rodila poslednju, pretpostavljam da tea mora da je osetio mo prolea kada je pravio
bebu.
To je suvie odvratno da bi se iskazalo reima, pljunuo je Dahid kada sam mu
estitao to e uskoro dobiti jo jednog brata. Ne elim ni da razmiljam o tome.
Nisam ga krivio. Stvarno mi ga je bio ao, jer je seks bio obino jedino o emu
je Dahid hteo da razmilja.
Mora da je grozno nikada ne spoznati ljubav, primetila je Damila dok smo je
Spandi i ja pratili u kolu.
Pretpostavljam, rekao sam.
Pretpostavljam, sloio se Spandi.
Ko? Ti i ja?
Ne, ti i ja?, nasmejala se. Svi mi.
Oh, ne znam, rekao sam.
Nadam se, priznao je Spandi i svi smo zautali, jer u srcu svakog od nas, to je
bilo sve to smo eleli, ako emo iskreno o tome.
Problem je to je u vezi s brakom, u Avganistanu sve stvar pogodbe. Tvoj otac
ili, u mom sluaju majka, dogovara priliku, ponekad ak i pre nego to se rodi, i ti to
jednostavno mora da uradi - obino je to s nekim lanom porodice, tako da nisam
bio siguran koga u oeniti, budui da su mi svi roaci mukog roda. Ali Spandi je
imao roake enskog roda tako da se moe desiti da e zavriti s nekom od njih, a
Damila, dakle, to je bila druga pria. Kako je odrastala, sve je vie rasla opasnost da
je otac proda nekome za drogu. Nisam hteo da previe razmiljam o tome, jer mi je
prijatelj i bila je dobra devojka, tako da sam se stvarno nadao da e moi da se uda iz
ljubavi. Znam da joj je to ispunjavalo snove nou i to ju je spreavalo da je tama
ivota u potpunosti prekrije.
Dobro, morau da vas volim i ostavim, rekao je Spandi namignuvi nam kada
smo skrenuli za oak kod krunog toka Masud. Odoh da se motam ovde neko vreme
i pokuam da prodam neto od kartica Amerikancima.
Dobro, rekla je Damila. Moda se vidimo posle kole?
Vie nego verovatno, odgovorio je.
Vidimo se kasnije.
Mahnuo sam i nastavio dalje sa Damilom, jer nisam imao ta da prodam i nita
drugo da radim.
Da moe da oeni nekoga, koga bi oenio?
Damila!, zastenjao sam. Nisam ti ja jedna od tvojih drugarica!
Hajde, mora da si razmiljao o tome, nastavila je svojim najboljim glasom
cmizdrave devojice.
Nema anse, suvie je odvratno!, lagao sam.
ak i dok sam govorio, kroz glavu su mi proletele slike Dordi, praene
Mulalom i onda Damilom, to je bilo zabrinjavajue.
Ja bih se udala za aruk-kana.
Glumca?
Da, glumca. On tako dobro izgleda. Gledala sam Aoka na televiziji sino. Bilo
je vrlo romantino! aruk-kan igra princa koji se zaljubljuje u prelepu princezu po
imenu Kaurvaki. Ali onda pomisli da je umrla i postaje opaki osvaja, jer mu je srce
umrlo s njom. Na kraju se eni drugom enom koja je ljupka, ali ne toliko ljupka ka
Kaurvaki.
Opaki osvaja? Da, kako da ne. Verovatno je gej.
Nije!, vrisnula je Damila.
On je glumac, zadirkivao sam je. On nije nita vie od dobro plaeni deak
plesa.
Da si povukao re!, ponovo je vrisnula. Da si povukao ili...
Ili e ta?
Kada me je Damila gurnula na kolica napunjena pomorandama, zauo se tako
glasan prasak, kakav nikada ranije nisam uo, a odjeknuo je u vazduhu oko nas, i
bacio nas oboje na tlo. Ispod ruku i kolena tlo je drhtalo od bola dok nam je bubnjalo
u uima od ovog oka i srca su nam pukla od poznatog straha.
Skoro istog trena, miris koe koja gori ispunio je vazduh, ak i kada je svet oko
nas stao. Pogledao sam iza, tamo ka krunom toku Masud, gde je izuvijanu masu lend
kruzera i tojote karole prodirao plamen; tamo gde smo do pre nekoliko sekundi; tamo
gde smo ostavili Spandija.
Spandi!
Oi su mi prele brzinom svetlosti preko usijanih crvenih plamenova koji su se
uzdizali ka nebu kao jezici gutera, pored crnih i krvavih lica ljudi koje nisam znao,
oko mase koe i kostiju pomeane na tlu, preko vojnika u oku i u stavu mirno, sve dok
ga nisam naao kako stoji daleko od mene, ali dovoljno blizu da ga dodirnem, jer su
mi se oi sada usmerile na njega, posezale za njim, vukle ga ka meni.
Stajao je blizu olupine korole. Mali deak uhvaen usred ogormne none more.
Oko njega vazduh je bio taman od dima i gledao sam komade metala i crno-crvene
delove tela kako lebde ka zemlji poput perja kada su nam se oi srele i ivoti nam
stali. Nije bilo zvuka koji bih uo, samo otkucaji naih dvaju srca spojenih oima.
Spandi je bio iv i osetio sam kako mi ljubav prema njemu juri venama, otkucava
svoju poruku unutar mene, od srca do uiju, teki otkucaji. On mi je bio brat, bio mi je
kao rod, i svom snagom i moi koju sam imao slao sam mu tu poruku u glavu dok sam
zurio u njega kada je krenula vriska.
Osetio sam Damilu pored sebe kako skau na noge, a usred buke od bombe i
smrti koju je posejala uo sam je kako mu apuu ime.
Spandi...
Zajedno smo otrali ka njemu - ba kada su meci krenuli da paraju vazduh. Nije
bilo vremena da se bojimo, jer nije bilo vremena da se razmilja - jer zapravo ta je
strah: najgore mogue misli koje postaju stvarnost unutar vae glave - tako da smo
nastavili da trimo, jedno pored drugog, svet je postao izmaglica dok smo prolazili
pored njega, terali smo sebe u pakao pred nama koji je pokuavao da nam proguta
prijatelja.
A onda u daljini, uo sam povike kako poinju, Avganistanci i stranci. Bio je to
grozan zvuk uplaenih, ljutih ljudi koji kroz riku bacaju svoju mrnju i strahu vazduh
dok ljudi bee od njih ili padaju na tlo, pogoeni nevidljivim mecima, a opet, trali
smo i sve vreme drao sam oi na Spandiju, molei se da ostane u ivotu, da ostane sa
mnom, da se ne boji, jer mi dolazimo po njega, i blizu da je skoro istina.
Ali onda su te oi, te oi koje sam znao skoro celog ivota, te oi koje su bile
deo mene koliko i njega, otrgnute kada mu se glava odjednom trgla unazad. Vidio sam
kako mu se na grudima otvorila rupa iz koje je lila krv po majici kada je pao na tlo
kao slomljena igraka.
,,Ne!, vrisnula je Damila jurei da ga spase dok su mi se noge usporile od bola
i uasa najdubljeg crnila. ,,Ne! Molim te, ne! On je samo deak!
22.

Nakon to ga je otac naao u bolnici, poveo ga je nazad u Kair Kanu, da spava
zauvek pored majke.
To je bilo dobro za njega, znao sam to, i bio sam srean zbog njega, jer mi je
govorio koliko mu nedostaje majka kada bi video mene s mojom.
Zato, da, bilo mi je drago to nee biti sam.
Stvarno jeste.
Ali onda, u drugom delu uma, nije mi bilo drago, jer mi je Spandi bio najbolji
prijatelj i sada ga vie nema i nekako, dok je on spavao, ja sam morao da nastavim sa
svojim ivotom, budan i sam.
Nisam mogao ni da zamislim kako je to mogue.
Od tog dana u naem ivotima ostae jedna praznina, praznina koja se dodaje
svim ostalim prazninama koje je ovaj svet probuio u naim utrobama, i to sam vie
razmiljao o tome, i to sam vie razmiljao o mestu gde bi moj prijatelj trebalo da
bude, ali nikada vie nee biti, to sam vie razmiljao, mogao sam da osetim kako mi
se telo uruava u sebe.
Izjedale su me praznine.
Hteo sam da budem jak - jak za njega i njegovog oca i za Damilu, koja je skoro
poludela od alosti - ali nisam mogao da smognem snage. Bilo je previe. Bilo je tako
pogreno. I jedva da sam mogao da diem kroz suze.
Spandi je otiao.
Jue je bio tu, priao je o ljubavi i mahao svojim karticama za sebe; sada ga nose
u damiju otac i jo trojica mukaraca.
Povrh svega toga, prokleto sunce je sijalo, smejalo se tu, gore na nebu, kada je
moglo da plae zajedno s nama.
Nije bilo pravedno. Ali nita nije bilo pravedno i nisam mogao da zamislim kako
e ikada vie moi da bude.
To je uinio bomba samoubica, to mi je Dejms rekao, jo jedan bomba
samoubica koji je svoju mrnju odneo u konvoj stranih i avganistanskih vojnika.
Po Dejmsu, eksplozija je zarobila jednog Amerikanca unutar njegovog
blindiranog lend kruzera i on je umro u vatri. Tako da je ubio sedam Avganistanca. A
onda su vojnici, poto su videli da su napadnuti, ubili jo vie nevinih ljudi u panici
da pobegnu.
Slika je vrlo konfuzna u vezi s tim ko je ta je uradio, objasnio je Dejms.
Ministarstvo unutranjih poslova i ISAF pokrenuli su istragu i u ovom trenutku
izgleda da jedino to znaju jeste da su neke trupe otvorile vatru mislei da je to
zaseda. Ko je prvi poeo da puca, ostaje nejasno, Avganistanci ili meunarodne
snage, niko ne zna.
Klimao sam glavom dok je govorio, zahvaljivao mu na informaciji, ali nije mi
stvarno bili bitno. Za mene su to bili samo detalji. Jedina stvar koja je bila jasna, to
se mene tie, jeste zgranutost koju sam video u Spandijevim oima kada ga je metak
pogodio u grudi. Sada lei u dvoritu nae stare damije i jedino to sam mogao da
uradim jeste da gledam obrise ljudi kroz suze i blede zavese koje su ga okruivale.
U molitvama koje su aptali, porodica je vrila Kusl-Maiet, prala njegovo
siuno tijelo kako bi bio ist da ue u raj. Njihove senke su ga omotavale neno u
beli pamuk kafana od glave do pete. Kada su zavrili, zavese su se razdvojile i izneli
su ga, lice i srce to je nekada bio bili su sakriveni od nas. Njegov otac koji kao da je
ostario za oko sto godina i koji je hodao kao stari bogalj, stavio je Spandija na nosila
na zemlji da bi mula mogao da izgovori Namaz-i Maiet nad njim, molitvu koja a ga
poslati na put u sledei ivot. Posle toga, podigli si Spandija visoko na ramena onih
koji su ga voleli i odneli do groblja.
Mnogo je ljudi dolo da se oprosti, a tuna gomila lica se razdvojila i potom
zatvorila iza Spandija i njegove porodice. Svi smo bili tu: ja, Damila, Dahid, moja
majka, ir Ahmed, Dordi , Mej, moja tetka, njena porodica, i Dejms, koji je vodio
Pir Hederija.
A ispred svih nas s mukarcima iz Spandijevog sela, hodali su Hadi-kan i
Ismeraj. Kako su uli za njegovu smrt, ne znam, ali loe vesti brzo putuju u
Avganistanu.
U damiji, pre nego to smo krenuli ka groblju s ritama od zastava palih
mudahedina i nizovima kamenitih breuljaka koji su skrivali mrtve, Hadi-kan i
Dordi su se prvi put videli od kada im je beba umrla. Video sam da su im se pogledi
sreli, ali nisu krenuli napred da se dodirnu rukama. Prostor meu njima pojaao je
moju tugu, jer sam video koliko im je oboma teko. Na tren mi je jedna misao prola
kroz glavu crvene boje i osetio sam potrebu da viknem na njih, da im zgrabim ruke i
na silu ih spojim, molei ih da zaborave sve to se desilo ranije, jer je danas ono to
je bitno i sutra bi moglo biti prekrasno da se ita popravi. Ali nisam. Nisam mogao.
Grlo mi je bilo puno suza i utrobu mi je grizla praznina. A iznad svih tih razloga
shvatio sad ma jednostavno ne mogu da se bavim time. Imali su dovoljno godina da se
brinu o sebi.
Kada smo stigli do groblja, ene i stranci stali su malo pozadi kada su se
mukarci poreali iza mule. Potom je sveti ovek pozvao Spandijevog oca napred i
zamolio ga da stavi svog sina u grob koji je ve iskopan za njega.
Srce skoro da mi je prepuklo dok sam gledao. Dok se Spandijev otac spoticao
napred poeo sam da shvatam po prvi put koliko je smrt teka - kao milion zidova koji
padaju povrh tebe. Iako je vie od polovine moje porodice otilo na isti nain, nikada
nije delovalo stvarno; vie je bilo kao neka emisija na televiziji koja je upravo
prestala da se prikazuje ili slika koja je izbledela. Ali ovo je bilo drugaije. Ovo je
bio kraj, uasan prestanak svega i jedva da sam to mogao da podnesem.
Dok su mu suze vlaile lice, Spandijev otac uzeo je u ruke beli smotuljak koji je
nekada bio moj prijatelj i neno ga poloio u zemlju, stavljajui ga na levu stranu u
malu rupu gde e leati zauvek. Kada ga je pustio, sagnuo se dole i ponovio mu u uvo
rei iz Kurana koje je mula izgovarao nad njima. A onda, pruio je ruku i uzeo ravno
kamenje koje je ekalo tu i stavio ga na Spandijevo telo, zatvarajui ga u njegov grob.
Mogao sam da vidim da mu je bila potrebna sva snaga koju ima da to uradi, jer svaki
put kada bi spustio kamen, ruka mu je visila nad sinovljevim telom, drhtei i morao je
da je natera dole.
Naposletku, ovek za koga mislim da je bio Spandijev stric, krenuo je napred i
pomogao mu da izae gore na svetlost, gde smo mi ostali stajali ekajui ga. ovek ga
je potom vrsto drao, prsti su mu pritisli rukave alvar-kamiza u pokuaju da ga dri
uspravno, jer su mu noge postale slabe od alosti. A onda, jedan po jedan, ljudi su
proli pored Spandijevog oca da bi prili grobu i stavili tri ili etiri lopate zemlje na
kamenje.
Kako je dugi niz ljudi koraao napred, treptaj plavog ulovio mi je oko i ja sam
okrenuo glavu da pogledam bolje. Zaprepastio sam se kada sam ugledao Pira Ludaka
kako zuri pravo u mene. Oi su mu bile pune suza, a kada su se srele s mojima, vid mi
se pomutio i lice mu je brzo izgubilo oblik.
Nikada mi je nije palo na pamet da bi jednom ludaku mogao da nedostaje jedan
deak i odjednom sam se postideo svega to smo mu uradili tokom ivota, jer je sada
bilo jasno da mu je srce bilo dobro kao i kod bilo kog oveka ovde.
Obrisao sam oi na vreme da vidim Pira kako je krenuo napred da uzme lopatu
od drugog oveka da bi mogao da stavi tri male kupe zemlje preko Spandija. Kako je
to uradio, ulovio sam zbunjenost na licu Hadi-kana kada se okrenuo da pogleda
Dordi. I njene oi su se zamaglile od iznenaenja pred ovekom ija su stopala bila
ispucana i crna, ija je kosa bila jedna prljava grudva, a ije je telo bilo prekriveno
predivnim plavim konim mantilom koji je oigledno napravljen za neku damu.
23.

Kad je Spandi umro, mislim da sam malo poludeo, jer je moj um odbijao da
miruje. ak i kada sam se svom snagom trudio da se koncentriem i sputam ga,
nastavio je da se kree. Jednog trena bio je tuniji od tunog, sledeeg je bio besan
kao bik kojeg je ubola pela, a sledeeg moje telo bilo je tako obamrlo da sam se
pitao da li je to nain na koji Bog ini da bol nestane, kao kada pacov vae prste
leproznog.
Oduvek su me uasavale prie koje mi je Dahid priao o lepri - o tome kako bi
nosevi leproznih nestali preko noi zbog svih ivotinja koje su se gostile njihovim
licima - ali sada to nije izgledalo tako loe, nestajati malo-pomalo u snu. Kada sam to
pomenuo Pir Hederiju dan poto sam sahranili Spandija, mogao sam da primetim da
nije shvatio.
Mislim da bi najbolje bilo da ostane kod kue nekoliko dana, bilo je sve to
je rekao.
Poto su suze Damilu takoe drale podalje od prodavnice, sloio sam se.
Zaudo, svi odrasli su smatrali da je bolje da me dre uposlenim, tako da su me
stalno gnjavili da uradim ovo i ono, sve dok naposletku, kada su izvukli igru po imenu
tvister i poeli da vezuju u vorove na podu, nisam bio primoran da im kaem: Ne.
Jednostavno ne. I otiao sam da bih imao malo mira.
Kada sam se vratio u svoju sobu, pokuao sam da pobegnem u knjigu koju mi je
ir Ahmed dao o slavnim ljudima kao to su bili Ajntajn, Najtingejl, Paster, Pikaso,
Tolstoj, Jovanka Orleanka, Sokrat i Kolumbo. Prema stranicama koje sam proitao,
svi su oni uradili prilino zapanjujue stvari u matematici i medicini, u borbama i na
putovanjima, i ak samo razmiljanjem. Naalost, knjiga je takoe objasnila da su svi
oni mrtvi, to mi nije pomoglo da ne razmiljam o Spandiju.
Bie potrebno vremena, eeru, objasnila mi je Mej kada sam je naao u
kuhinji.
Klimnuo sam glavom.
Vreme, Favade jeste sve ono to ti je potrebno, potvrdio je Dejms poto je
podigao pogled sa laptopa kada sam ga video u bati.
Ponovo sam klimnuo glavom.
Sve se ini bolje vremenom, sloila se Dordi poto je prola pored mene na
stepenicama kada je krenula na posao.
Koliko vremena?, pitao sam.
Oh, pretpostavljam da to zavisi od osobe, ali poto vidim da ti je Spandi bio
poseban prijatelj, verovatno e ti biti potrebno malo vie vremena.
Dakle, to je bilo jasno: samo mi je bilo potrebno vremena i verovatno e mi biti
potrebno malo vie.
Shvatio sam onda da je samo moja majka u potpunosti razumela ono to sam
preivljavao, jer nije rekla ama ba nita. Samo me je privukla u zagrljaj kada bi
doao da sedim u njenoj sobi i ostavljala me na miru ukoliko joj ne bih uao u sobu.

Tog popodneva kada smo sahranili Spandija, svi smo se vratili kui da popijemo
aj u bati, osim Dordi, koja je nestala kroz kapiju da bi sedela s Hadi-kanom u
njegovom lend kruzeru. Pojavio se malo posle nas i poslao je Abdula da je dovede
napolje.
Obino bih umirao od elje da saznam o emu to priaju, ali je moje zanimanje
nestalo i nisam bio siguran hou li biti u stanju da ga ponovo vratim. Zapravo, nisam
mogao da ne mislim da su uprkos svojoj visini, odrasli neverovatno glupi: ljudi diu u
vazduh druge ljude; vojnici pucaju u decu; mukarci odbacuju ene koje vole; ene
koje ih vole prave se da ih ne vole, a kada sam itao novine Pir Hederiju, svi o
kojima su priali kao da su bili mnogo zainteresovani za pravila i rasprave i
zauzimanje strana, nego za stvarni ivot.
Indijski glumac Salman-kan, koji nije ba tako poznat kao Damilin budui
suprug, aruk-kan, jednom je rekao u nekom asopisu koji sam naao baen blizu ar-
i Nav parka da bi ljudi trebalo da idu pravo i skrenu desno u ivotu. Razmiljao
sam o tome neko vreme, i zavrio tako to sam pomislio da je pogreio. Ali zato to je
Salman-kan bio slavan glumac, a ja samo deak koga su neki ljudi poznavali iz
Kokoje ulice, isprobao sam to. Iao sam pravo du ar-i Nav ulice, skrenuo desno u
sokak Tri. Nastavio sam pravo i ponovo skrenuo desno, i naao se u Kus-i Kusabu,
ulici kasapina. Iao sam pravo i skrenuo desno trei put i stigao u sokak Dva.
Konano, nakon to sam iao pravo i ponovo skrenuo desno, stigao sam u glavnu
ari Nav ulicu , ba tamo odakle sam krenuo. Tada sam znao da bez obzira ta
Salman-kan kae i bez obzira koliko je ena naterao da se zaljube u njega, ponekad u
ivotu jednostavno mora da skrene levo.
Treeg dana nakon to smo sahranili Spandija, Hadi-kan je doao do nae kue.
Meutim, ovog puta nije poslao Abdula po Dordi, ve po mene.
Pomislio sam da bismo mogli da odemo zajedno do Spandijeve kue, rekao je
dok je stajao na ulici, u pratnji jednog od uvara.
Dobro, rei u majci, odgovorio sam.

U Avganistanu, kada ljudi umru, postoji tano odreeno vreme za molitve. Prve
se izgovaraju na dan sahrane, naravno, a onda tri dana kasnije ponovo ih izgovaramo,
potom nakon nedelju dana, a zatim etrdeset dana nakon to je pokojnik otiao pod
zemlju i na kraju na godinjicu smrti. Ovo je bio prvi put da sam stvarno uestvovao u
opratanju od mrtvog i pitao sam se s koliko njih u se jo oprostiti pre nego to se i
moj ivot zavri.
Nisam se radovao povratku u Kair Kanu, ali na kraju mi je bilo drago, jer je bilo
skoro lepo. U kui svog brata, Spandijev otac je bio okruen ljudima koji su doli da
ponove rei Alahove i izgovore mu svoje rei pomoi i nade. Dok su mu punili kosti
svojom ljubavlju, kroz rukovanja i apate, video sam da je to mnogo znailo
Spandijevom ocu, koji je izgledao vii nego poslednji put kada sam ga video, ne tako
skoro sasvim uniten. A pomoglo je i meni, jer sam mogao da vidim da podalje od
politiara i njihovih rasprava, podalje od bombaa samoubica i njihovih ubistava i
podalje od vojnika i njihovih puaka, ljudi jesu dobri. Avganistanci su dobri. ak i
ako sam imao tekoa da zauzdam svoj um, znao sam da moram da pokuam i drim se
barem te istine.
U maloj dnevnoj sobi u kui Spandijevog strica, desetine ljudi koje nisam znao
izdvojili su vreme od svojih ivota i problema da bi se setili malog deaka koji je bio
moj najbolji prijatelj. Video sam im tugu u oima i video sam da je stvarna. uo sam
neno brujanje njihovih rei i uo da su istinite.
Uzeo sam ove slike i zvuke i uskladitio u glavi da bih se uvek seao da je u
Avganistanu i Avganistancima bilo vie od rata i ubijanja.

Kada sam bio otprilike tvojih godina jedan od mojih najboljih prijatelja je
umro.
Hadi-kan je puio i vozio. Pored njega je bio ovek s pukom koja je izgledala
uasavajue koliko i on. Ja sam sedeo pozadi i oseao sam se malim.
Podigao sam pogled na njegove rei i video da me gleda u retrovizoru. Oi su mu
bile tamne kao no i elo mu je bilo izlomljeno borama iznad tekih crnih obrva.
Izgledao je i zastraujue i ljubazno, to bi trebalo da je nemogue. Setio sam se prie
Dordi o vremenu kada je putovao da je vidi u jednom selu u Sinvaru pre toliko
godina.
Kako?, pitao sam. Kako je Va prijatelj umro?
Igrali smo se na reci u Surkrudu, selu odmah iznad Dalalabada, gde voda tee
crvena zbog planina. On je pao i udavio se.
Mora da je bila duboka reka.
Ne, nije zapravo. Mislim da je udario glavom u neko stenje kada se okliznuo,
jer kada sam shvatio da se ne ali i pokuao da ga izvuem, imao je duboku
posekotinu na glavi.
Mislili ste da se igra?
Da, bojim se da jesam. Hej! Majko krave!
Hadi-kan je odjednom naglo skrenuo da bi izbegao jednonogog vozaa bicikla
koji samo to nije zavrio ispred nas. Poto je zatrubio i namrtio se na bogalja, koji
e uskoro izgubiti i drugu nogu ako ne bude pazio, Hadi-kan me je pogledao
izvinjavajui se.
Izvini zbog ovoga, promrmljao je. Bolje nemoj rei Dordi da sam to
rekao.
ta ste to rekli?, pitao sam.
I ponovo me je pogledao u retrovizoru, smeei mi se oima.
Pa, kako ste se oseali kada Vam je prijatelj umro?, pitao sam.
Ne dobro.
Ni ja se ne oseam ba dobro, priznao sam.
Ne osea se dobro sada, odgovorio je slegnuvi ramenima, a moda nikada i
nee. Ja i dan-danas razmiljam o svom prijatelju.
Ho... to je puno vremena.
Da, sloio se Hadi-kan. Ponekad mislim da je mrtvima lako. Tei deo je
ostati u ivotu i jo vie od toga, hteti da ostane u ivotu.
Kada smo se vratili kui, Hadi-kan je posegnuo u prostor izmeu dva prednja
sedita lend kruzera gde je bila sakrivena mala fioka. Izvukao je knjigu i dao mi je.
Bila je prekrivena najmekom koom, kao koa bebe, a unutra je bilo oko stotinu
rukom pisanih pesama na pato jeziku. Kada sam prelistao stranice, video sam da su
svi stihovi bili o ljubavi, svi do jednog. Pogledao sam ga, nisam znao ta da kaem.
Nije za tebe. Nasmejao se, oigledno je shvatio brigu koja je poela da mi se
uvlai u glavu. To je za Dordi. Ali moda bi mogao da joj ita ove pesme
povremeno, jer je bila vrlo lenja i nije nauila pato.
Dobro, sloio sam se. Laknulo mi je. Jeste li ih Vi napisali?
Ja? Ponovo se nasmejao. Ne. Jedan ovek iz mog sela ih je napisao. On je
blagosloven darom. Ja sam samo blagosloven novcem kojim ga mogu naterati da
zapie svoje rei na papir.
Ali Dordi ne razume ni rei patoa, podsetio sam ga.
Ne, ne razume. Ali zna zvuk ljubavi i zna re za ljubav.
Mina. Ljubav. Moja sestra.
Takoe, dodao je, meajui mi se u misli, hoe li joj rei da sam spremio
kuu za nju, da je spremna za njen dolazak? Ismeraj e biti tamo.
A gde e te Vi biti?, pitao sam.
Ja u... joj dati vremena.
Kad sam se vratio kui nisam mogao da prenesem ovu poruku, zato to Dordi
nije bilo ni od korova. Jo je bilo rano i pretpostavio sam da je verovatno jo na
poslu, bira koze koje e eljati. Nije me udilo to to je Dejms pak bio kod kue.
Kada sam otiao da uzmem au vode, zaskoio me je.
Psst! Favade! Doi ovamo!
Uzdahnuo sam, teko i dramatino da bi shvatio svu snagu mog umora.
Neu da se igram nijedne od vaih glupih igara, rekao sam mu. A osim toga,
siguran sam da su protiv islama.
ta, za ime sveta, hoe da kae?, pitao me je. Izgledao je malo povreeno.
Tvister, dragi moj drukane, nije protiv islama. To je takmienje za koje su potrebne
vetina i gipkost - to je kao kada si dobar u kretanju - i velika hrabrost.
Pogledao sam ga i podigao obrve kao to je to Mej uinila kada je znala da pria
gluposti. U redu, u redu, priznao je, takoe ti dozvoljava da dodiruje dupeta
dama.
Vidi! Rekao sam ti da je protivno islamu!
Detalji, Favade, samo detalji. Sada poi sa mnom, hou da ti pokaem neto.
Kao to je traio, pratio sam ga u dnevnu sobu i do stola za kojim je Mej volela
da radi. Povrh njega bila je mala kutija i neki zeleni i srebrni papir.
Dobro, rekao je, pogledaj ovo i reci mi ta misli.
Dodao mi je kutiju. Otvorio sam je i naao predivan prsten unutra, srebrni krug
sa zlatnom navlakom koja je bila paljivo iarana siunim izrezanim cvetovima.
Pogledao sam ga, nisam znao ta da kaem.
Ne gledaj me tako! Nasmejao se. To je za Rejel. Samo sam hteo da vidim da
li misli hoe li joj se dopasti pre nego to ga umotam.
Siguran sam da hoe. Da li se eni?, pitao sam, a od iznenaenja mi je glas
otiao u visine.
ta? Ne! Ne, naravno da ne, Dejms je izgledao jo vie iznenaen. To joj je
za roendan.
Oh.
Sranje! Ne misli da e ona pomisliti da je prosim, ili?
Slegnuo sam ramenima.
Oh, sranje!, proaputao je Dejms, upajui kosu, koja je stvarno mogla i da se
opere. Sranje! Sranje! Jebeno sranje!
Tek to su zvuci veernjih molitvi zaplovili preko neba i moja majka skoknula
preko puta ulice da vidi Homeiru u vezi s neim, Dordi se vratila kui s doktorom
Hjugom koji je uao iza nje. Ovo mi je zadalo mali problem. Stvarno mi se dopadao
doktor - bio je nean i ljubazan i zatvarao je rupe deci kojoj su nagazne mine raznele
noge - ali sam bio malo zbunjen u vezi s tim ko mi se vie svia, on ili Hadi-kan.
Doktor Hjugo je spasavao Avganistance, ali Hadi-kan je bio Avganistanac.
Kako god, nisam mislio da treba da dam Dordi knjigu punu pesama upravo tu pred
njim, a kako sam znao da ne mogu da sakrijem srce od oiju ili ak drim usta
zatvorena, ostao sam u svojoj sobi.
Nije prolo ni deset minuta, a Dordi je dola po mene.
ta to krije ovde?, pitala je nakon to sam doviknuo da moe da ue kada je
zakucala na vrata.
Odmaram se, slagao sam.
Stvarno? Imali smo naporan dan, je li?
I naravno da nisam mogao da spreim istinu da izae na videlo. Da, prilino,
zapravo. Hadi-kan je doao po mene i otili smo njegovim kolima u Kair Kanu s
ovekom koji nosi puku da se molimo za Spandija. A onda me je dovezao kui i
ispriao mi za svog najboljeg druga koji je umro poto je udario glavu u crvenoj reci
kada je bio deak, i dao mi je knjigu i rekao da bi trebalo da ti je itam ponekad, jer si
lenja.
Oh, jeste, je li?
Da.
Shvatam.
Izvukao sam knjigu koju sam sakrio ispod jastuka i dao joj je. Dordi je neno
uzela knjigu u ruke, milovala je kou korica dugim belim prstima pre nego to ju je
paljivo otvorila.
Divna je, proaputala je, a ja sam klimnuo glavom.
Takoe mi je rekao da je kua spremna za tebe i da e Ismeraj biti tamo.
Klimnula je glavom. To je ljubazno, rekla je.
Nisam znao da ide u Dalalabad.
Imam posla tamo. Idem sutra, jer treba ponovo da razgovaram s Baba Gulom o
njegovim kozama. Izgledala je pomalo tuno. Hej! Da pitamo tvoju majku da te pusti
da poe sa mnom?
Razmiljao sam o tome na tren, a i nije mi ba bilo do putovanja i smatrao sam
da bi trebalo da mislim na Spandija, tako da sam hteo da je odbijem, ali onda sam se
setio Salman Kana i skrenuo levo umesto desno.
Dobro, rekao sam.
Sjajno! Dordi se osmehnula i krenula nazad ka vratima drei u jednoj ruci
knjigu koju je Hadi-kan napravio za nju i drugu u vazduhu da bih je zgrabio. A sada
poi sa mnom, naredila je. Mislim da e se desiti neto zanimljivo.

U dnevnoj sobi velike kue prostrli su asuru po podu i doneli hranu iz Libanske
taverne i poreali papirne tanjire ispred Mej, njene dlakave prijateljice Deraldine,
dr. Hjuga, Dejmsa i Rejel, koji mora da su se uunjali kada nisam gledao, to je
donekle dokazivalo na nisam ba pri sebi, jo uvek.
Dejms je izgledao kao smrt.
Zdravo, Rejel, srean ti roendan!, rekao sam.
Zdravo, Favade, hvala ti mnogo. Kako si?
Oh, dobro, nije tako loe, odgovorio sam.
Dobro, rekla je svojim posebnim glasom kao da pevui. Ponekad nam je
svima potrebno malo vremena.
Zato to je bio njen roendan, progutao sam ono a ta koje mi je krenulo u grlu
i nasmejao se. Onda sam otiao da sednem pored nje kada se pomerila da mi napravi
mesta. To je bila sasvim srena okolnost, stvarno, jer je Dejms bio nasuprot nama i
time sam imao odlian pogled na njegovo lice. Koa mu je bila belja od papira.
Kao i uvek, hrana iz libanskog restorana nam je nestala niz grlo bre nego to se
deak rodi pred ocem. Meutim, Dejms jedva da je ita takao, a kada smo sprali
obrok mehuriima pepsija - smejali smo se jer je Deraldina podrignula od toga tako
glasno, kako nikada nisam uo jednu enu da podriguje - novinar je postao sve tii i
tii, sve dok mu lice nije skoro pozelenilo i pomislio sam da e krenuti da povraa.
Vreme je za poklone!, uzviknula je Dordi namignuvi Dejmsu.
Da, da, potvrdio je Dejms, koji nije zvuao kao da je uopte hteo da se sloi.
Kada je Rejel zatapala i ciknula kao devojica, trgnuo se, kao da ga je neto
upravo ujelo.
Meni je to bilo prilino smeno.
Dordi je prva predala svoj poklon, divnu zelenu maramu koja je Rejel stvarno
lepo stajala. Potom joj je dr. Hjugo dao veliku plastinu kesu s flasterima, neto igala,
nekim melemima i drugim sitnicama koje bi mogle biti od koristi u sluaju nude, ali
teko da je to bilo ono o emu se sanja. Posle dr. Hjuga, Mej je poklonila Rejel
uramljenu fotografiju nekih buzkai sviraa iz Mazar-i Sarifa; rekla je da je to od nje
i Deri.
I, hm, evo jedna sitnica od mene, rekao je Dejms naposletku. Da jo mnogo
godina slavi.
Nije zvuao ba uverljivo i ruka mu je izgledala meko kao elatin dok joj je
pruao malu kutiju uvijenu svetlucavim zelenim i srebrnim papirom. Nije ba da
Rejel to nije primetila.
Oooh, rekla je otvarajui paketi i paljivo potom kutijicu.
Kada joj je srebro i zlato zasjalo u oima, svi su prestali da priaju i zadrali
dah. Rejel je polako uzela prsten i okretala ga meu prstima.
Divan je, Dejmse, rekla je tiho. I tako sam poastvovana, stvarno jesam. To
je tako divno sa tvoje strane. Ali... stvarno... ao mi je... nema nikakve anse da se
udam za tebe.
Dejms je zastenjao. Bojao sam se da e se to desiti, rekao je. To je samo
prsten, Rejel, nisam mislio...
Zastao je usred reenice, jer su mu se svi smejali, Rejel jae od svih.
Znam, Dejmse!, rekla je. alim se! Dordi mi je ispriala za tvoj mali
napad panike!
Ponovo je zastenjao i udario se po elu, to mu je povratilo malo boje u lice.
Ali prsten je stvarno divan, rekla mu je. Hvala ti. Uvek e mi biti drag.
Drago mi je - valjda.
Nasmejao se kada se nagnuo preko asure da je poljubi.
Hej, rekao je kada se vratio na svoje mesto, kako to misli da se ne bi udala
za mene?
Zakikotala se. Vidi ga! Ti si u pometnji, dragi, velikoj raerupanoj pometnji - i
uglavnom pijanoj - pometnji. Kako bih ikada mogla da te odvedem kui da upozna
moje roditelje?
ekaj malo...
A osim toga preziva se Alkok!
To je vrlo otmeno staro englesko prezime, mislim da e se uveriti da je takvo.
Moda i jeste Dejmse, ali ne mogu da provedem ostatak ivota kao gospoa
Alkok!
I svi su posrnuli u smeh, osim Dejmsa, koji je izgledao razoarano, i mene, jer
sam mislio da bi Rejel bila divna gospoa Alkok. Sudei po malim senkama koje su
sada prelazile preko Dejmsovog lica, ini mi se da je i on to mislio.
24.

Dok smo se vozili oko sivih planina i dole niz plavetnilo Surobija i u zelenu
ravnicu koja nas je vodila do Dalalabada, palo mi je na pamet da ovo putovanje
dolazi obino posle neke nesree u mom ivotu - prvo je to bio Dejmsov no u
dupetu Francuza, a sada Spandi - i nisam moga a da se ne zapitam koja bi propast
mogla sledea da me snae ako ikada krenem ovamo ponovo. Da mi moda ne umre
majka? Da ne prodaju Damilu za no haia? Hou li se probuditi jednog dana i
shvatiti kako po Kabulu tri pacov s mojim nosom u stomaku?
to sam vie razmiljao o tome, to mi je sve vie kvarilo putovanje, iskreno
reeno. Takoe sam se na zadnjem seditu znojio kao debeljko umotan u patu, jer
klima-ureaj nije radio. Iako je Dalalabad bio svega nekoliko sati udaljen od
Kabula, sunce je bilo oko stotinu puta jae i vruina mi je punila usta u zatvorenom
prostoru lend kruzera koji je doao da nas pokupi pre ruka.
Dordi je uinila malo da ovo putovanje bude zanimljivije, poto je sedela
napred i priala sa kancelarijom vei deo vremena, jer joj je prijem na mobilnom
nestajao usred razgovora.
Jesi li gladan?, pitala me je naposletku, kada je sklopila telefon poto smo se
zaustavili ispred tunela Durunta. Dva ogromna kamiona bila su zarobljena unutra
okrenuta jedan ka drugom, nisu mogla da prou, niti da se vrate zbog svih ostalih kola,
taksija i lend kruzera koji su stizali i zapreili ih.
Umirem od gladi, zapravo, odgovorio sam.
Tog jutra pojeo sam samo malo hleba i meda, jer jaja nisu vie bila na meniju
zahvaljujui uzvetaju koji je majka ula na radiju. Navodno, svi emo umreti od
ptijeg gripa, tako da je sve to je imalo ikakve veze s piliima od sada bilo zvanino
zabranjeno u naoj kui.
Dobro, hajdemo onda napolje, rekla je.
Izali smo iz kola s vozaem, jer smo znali da neemo mrdnuti u skorije vreme i
iskoili u mete ulice. Oko nas vazduh je bio gust od ljutitih povika i besnog
trubljenja, dok je grupa policajaca pokuavala da uvede red u ovaj mete. Kao i
obino, gotovo niko nije mario za to, ak su izlazili iz kola da otro izreknu svoje
zapovesti, dok su mnoga kola pokuavala da preteknu one ispred sebe i provuku se
ispred drugih, u nadi da e silom da se uvuku u tunel.
Zamiljao sam da bi mi, da sam ptica koja gleda sa neba dole, put izgledao kao
da je prekriven ogromnim ebetom od metala.
Dok smo vijugali kroz tandrkanje motora, stigli smo do jednog ribljeg restorana
kraj puta. Napolju je jedan ovek stajao ispred metalne posude iz koje je prtalo ulje.
Mahnuo nam je da uemo, podalje od smrada zagorele masnoe i tekih izduvnih
gasova.
Proli smo pored njega, kroz malu prostoriju gde je grupa mukaraca sedela na
podu i kidala komade ribe hlebom ili vadila kosti tanke kao igla iz usta. Klimnuli smo
im u znak pozdrava, oni su nam uzvratili klimanjem, i nastavili smo dalje kroz vrata u
zadnji deo restorana.
Ispred nas, plavozeleno jezero Durunte epurilo se svojim bojama nad
nazubljenom linijom smeih planina. Bilo je neverovatno lepo. I bilo bi i neverovatno
mirno da vazduh nije bio ispunjen zvucima ljudi koji su psovali majke jedni drugima.
Niski mravi ovek s briima i bez brade mahnuo nam je da uemo u drugu
malu prostoriju koja je bila na rubu jezera. Unutra je bio ogroman prozor i ovek je
krenuo s krpom, terajui oblak muva koji je napravio nekoliko krugova pre nego to se
opet spustio gde je i bio.
Seli smo na jarkocrvene jastuke s takama od masnih prstiju i Dordi je naruila
dve konzerve pepsija, tanjir naan hleba i neto ribe.
Pogledao sam kroz prozor i video siuan brod pokriven lepim arenim trakama
koji je plovio na vodi. Ispod nas ugledao sam i deaka, otprilike mojih godina, kako
grabi uzbrdo od jezera. Gornji deo tela mi je bio nag, a donji deo pantalona, vlane na
nekoliko mesta, bile su smotane nagore.
Dakle, barem je riba svea, prokomentarisala je Dordi, jer je deak nosio
plastinu iniju punu ribe koja se koprcala i bila puna kostiju.
Da, to je neto, sloio sam se kada sam se nagnuo nazad na prljave jastuke. I
zato mora da vidi ponovo Baba Gula?
Moram da utanaim neke detalje, odgovorila je. Organizacija za koju radim
upravo je dobila gomilu novca i imamo sjajnu priliku da stvarno pokrenemo ovaj
poduhvat s kamirom.
Na koji nain?
Dakle, pokuavali smo da navedemo poslovne ljude da investiraju ovde i jedna
italijanska kompanija eli da kupi jednu fabriku. To bi donelo mnogo radnih mesta,
Favade. Takoe bi stvorilo i potranju za kamirom, ime bi stotine hiljada
poljoprivrednika imali dodatni izvor prihoda. Hou da Baba Gul i njegova porodica
budu deo toga. Osim toga, mislila sam da bi ti to bila prilika da se pozdravi sa
svojom devojkom.
Ona nije moja devojka!, pobunio sam se, udarajui je muholovkom koja je
ostavljena na podu.
Ali zna o kome govorim, zar ne?
Oh, umukni, Dordi!
Oh, umukni, Favade!
Oboje smo osmehnuti krenuli da trpkamo ribu punu kostiju koja je stigla na
papirnim tanjirima. I dok sam jeo razmiljao sam o Mulali koja tri kroz polja s
crvenom maramom koja joj vijori oko vrata kao rep vatrometa i pitao sam se da li je
Dordi u pravu i da li e Mulala biti moja devojka.

Posle ruka nismo stali kod kue Hadi-kana, nastavili smo da se vozimo dalje
kroz Dalalabad, stalno smo trubili ljudima, kolima i tak-takovima koji su poput
mrava jurcali po utim ulicama, pored slike Hadi Abdul Kadira i tunelom do drvea
sve dok nismo stigli do skretanja koje nas je odvelo do Sinvara.
Kako smo se pribliavali, poelo je da me golica u stomaku kada mi je lice
Mulale dolo u misli i molio sam se da Baba Gulovu kolibu zateknemo tamo gde smo
je ostavili pre nekoliko meseci.
Dok smo poskakivali po kamenitoj stazi - glavnom putu, koliko sam mogao da
vidim - uinilo mi se da sam prepoznao polje gde smo se igrali zajedno na zimskom
suncu, ali nisam mogao da vidim ni traga od starevih koza, niti moje prijateljice. Pod
koom, srce je poelo bre da mi se pomera kada smo promaili skretanje za koje sam
bio siguran da nas je vodilo ka Baba Gulovoj kolibi. Pogleda sam Dordi, koja je
takoe izgledala zbunjeno.
Zalmaje, rekla je vozau, kuda idemo?
Baba Gul ima novi dom, bilo je sve to je rekao.
Ispred nas planine koje su se spajale s Pakistanom rasle su nam pred oima i
proli smo udna stenovita polja koja su izgledala kao prastari stepenici sve dok
nismo skrenuli levo kod nekih kamenih zidina koje su oiviavale polja cvea. Oko
deset minuta kasnije, uz pranjavu stazu to nam je ubacila oblake peska u usta kroz
otvoren prozor koji je Dordi prekasno zatvorila da nas spase, stali smo ispred male
kue. Pred njom su bili nizovi mladog drvea, ograeni od usta gladnih koza koje su
pasle u blizini. Bile su to Baba Gulove koze i izgledale su mnogo tanje nego kada sam
ih poslednji put vidio, jer im je skinuto krzno da bi od njega napravili bunde za ljude.
Izali smo iz kola i krenuli za Zalmajem.
Aga Baba Gul Rahman, viknuo je.
Iza vrata prekrivenih zavesom izala je Mulalina majka na svetlost dana.
Izgledala je deblje nego to je pamtim, a to to je dobila na teini izgleda da joj je
ispeglalo neto od bora na licu. Prila je da pozdravi Dordi, osmehujui se iroko i
ispruenih ruku. Kada je stigla do nje, propela se na vrhove prstiju da joj uzme lice u
ruke, a onda ju je poljubila est puta, po tri puta u svaki obraz.
Dordi joj je uzvratila, ali sam mogao da vidim kako joj zbunjenost prekriva oi
kada je Mulalina majka krenula da pria na brzom, veselom patou.
Kae, neka te Alah blagoslovi s hiljadu elja - ti si njena sestra, objasnio sam
Dordi dok ju je vukla prema kui.
Reci joj da je to vrlo ljubazno i da se nadam da e Bog da joj uzvrati tu
ljubaznost na jo milion srenih naina, odgovorila je Dordi, te sam to i uradio.
Kraj vrata smo izuli cipele sa nogu i krenuli za Baba Gulovom enom unutra, gde
smo nali Mulalu i dvojicu brae kako briu prainu sa dugih jastuka, spremljenih za
nas da sednemo.
Selam alejkum, rekla je Mulala, grabei Dordi oko struka u jakom zagrljaju
pre nego to mi je pruila ruku. Braa su stidljivo pruila ruke i kikotali su se kad su
nam poeleli dobrodolicu.
Baba Gula nije bilo nigde na vidiku.
Sada ovde ivite?, pitao sam iznenaen i zadovoljan to je porodica imala
sree. Ili su oeljali mnogo koza tog prolea ili je Baba Gul naao avolju sreu u
kartanju.
Da, lepo je, zar ne?, odgovorila je Mulala. A kada pomislim da sam pre
nekoliko meseci bila spremna da umrem.
Uz olje aja i tanjire suvog keksa, Mulala i ja smo podelili posao da prenesemo
Dordi rei Baba Gulove supruge. Bilo je skoro neverovatno ta se desilo njihovoj
porodici u tako kratkom vremenu i bilo mi je drago to je njihova pria imala srean
kraj, jer ne verujem da bih mogao da se suoim s jo jednom nesreom.
Na izmaku zime, Baba Gul je izgleda zapao u ozbiljne nevolje s kockom i jednog
dana doao je kui i nije mogao da pogleda enu u oi. Bez rei, uzeo je Mulalu za
ruku i praktino je odvukao do sledeeg sela, ostavivi enu da se bije u grudi u
drvenoj kolibi i lije reke suza.
Dok su ili niz kamenite staze, Baba Gul nije ni re rekao Mulali. Sve ju je vie
obuzimao strah to je otac uporno odbijao da joj odgovori na pitanja, sve dok se i njoj
nisu oi napunile suzama iz nekog neznanog razloga.
Kada su stigli do sela, otkrila je zato otac nije mogao da govori: zanemeo je od
stida, jer je prodao svoj dug drugom oveku koristei svoju kerku. Mulala se skoro
onesvestila od uasa kada je shvatila ta se deava. Otac ju je prodao oveku koga e
uskoro zvati muem.
Kada se priljubila o zid kue u kojoj je trebalo da ivi, ovaj ovek se rukovao s
njenim ocem. Prsti su mu bili tanki i tamni i savijali su se ka unutra od starosti. Uz
vrisak uasa pri pomisli da e je ti prsti dodirnuti, Mulala je otvorila vrata kue i
potrala koliko je noge nose, iako je znala da je to najvea uvreda koju je mogla da
nanese ocu, da ne pominjemo oveka koji je trebalo da joj postane mu. Dok je trala,
znala je da je takorei mrtva, jer je spasavajui sebe osramotila porodicu.
Kada je nestala u poljima koja su okruivala selo, pala je na kolena i puzala kroz
rastinje, nije se usuivala da podigne glavu satima iako su joj kolena i ruke bili
iseeni od otrog kamenja ispod nje. Dve noi spavala je pod grmljem i u rupama koje
su vremenom nastale u brdima i planinama, preivljavala je hranei se bobicama i
sirovim krompirom koji je krala dok su ostali spavali u krevetima.
Treeg dana shvatila je da nee moi da ivi tako doveka, ali nije mogla ni da se
vrati porodici, niti oveku kome je prodata. Tako da je pogledala duboko u sebe i
izabrala da oduzme sebi ivot. Uprkos tome to je to bio uasan greh, jedan od
najgorih zapravo, molila se da joj Bog oprosti, jer je bila dete.
Dok je ekala da padne no, sedila je u peini skrivenoj grmljem i smiljala
plan. Uunjae se u selo kada sunce zae i ukrasti kanticu benzina iz neke kue. Potom
e se zapaliti.
Naravno, Mulala se uasavala od onog to je naumila da uini. Znala je da e
boleti i bojala se da joj Bog nee oprostiti i da e nastaviti da gori do sledeeg ivota.
Povrh toga, srce joj je bilo slomljeno pri pomisli da nikada vie nee videti majku.
Dok je tako tiho plakala u samoi, uinilo joj se da uje majin glas kako je doziva.
Najpre sam pomislila da sanjam, objasnila je, iako nisam spavala. A pomislila
sam i da je to moda nain na koji ti se smrt javlja kada odlui da je prihvati. Ali
zvualo je tako stvarno. Stvarno sam oseala da me majka zove.
Poto nije vie mogla da podnese ludilo koje joj se javilo u glavi zbog majinog
dozivanja, Mulala se pomerila iz peine u kojoj se skrivala i pogledala dole u dolinu.
Sitna ena prekrivena zeleno-plavom burkom koju je povukla sa lica lutala je kroz
travu. Uzvikivala je Mulalino ime, i Mulala je shvatila da uopte ne sanja. Majka je
dola po nju.
Nije mogla da se zaustavi, iako je bila sigurna da e je vratiti starcu koji je
trebalo da joj postane mu, jer majka nikada ne bi mogla da prkosi svom muu. Mulala
je istrala i bacila se majci u zagrljaj. Umotana u majinu ljubav, plakala je i plakala
sve dok joj umorne oi nisu ostale bez suza.
U redu je, u redu je, majka je plakala s njom, ljubei je neno svuda po licu.
Sada smo sigurne, Mulala. Ti si sigurna.
Kada se smirila, majka ju je uzela za ruku i otile su zajedno kui. Usput joj je
ispriala da ju je tuga zbog onog to joj je mu uradio skoro slomila, kao i vest da je
pobegla. Ali onda se bol pretvorio u ludi bes i u naletu slepog gneva otila je do sela
Hadi-kana skoro pola dana hoda odatle, da ga moli da uini neto. On je bio najjai
ovek u provinciji i ako se on umea, Mulala bi moda mogla da bude spasena.
Zaudo, Hadi-kan je bio kod kue kada je stigla i kada je izaao na vrata,
Mulalina majka je od umora pala pred njegove noge, molei ga za pomo. Kada je uo
ta se desilo, blago joj je rekao da ne brine i da treba da ode i nae svoju kerku i
vrati je kui. Potom je otiao do oveka koji je kupio Mulalu i platio njenu slobodu.
Ali njegova dobrota nije se na tome zaustavila. Baba Gulova supruga rekla je da
je Hadi-kan kada je doao u kolibu, izgovorio tako otre rei obaninu da mu je
stvarno ulio strah od Boga, istinski, i od tog dana Baba Gul vie nikada nije priao
kartama. Provodi skoro svaki as u damiji ovih dana, molei Alaha za oprotaj dok
jo ima vremena da se spase pakla, rekla je Mulala sa osmehom.
Poto je spasao Baba Gulovu kerku i venu duu starevu, Hadi-kan je
preselio porodicu u njihov novi dom. Baba Gulova ena rekla je da im je naplatio
kiriju za kuu koja je bila takva da je skoro besplatna kao vazduh i da im je dao
dovoljno pirina, ulja i pasulja da cela porodica i sledeeg meseca napuni stomake
dok ne puknu. I vie od toga, nekoliko dana nakon to su se uselili, pojavili su se neki
ljudi i kraj kue zasadili drvee koje smo videli u bati; izgleda da e im jednog dana
grane biti pune pomorandi, ljiva i nara, to e Mulalinoj porodici pruiti jo jedan
nain da zarade novac.
Sve je to Hadi-kanovo delo, i to je sve zbog tebe, zavrila je Mulalina majka
i pruila ruke da priblii Dordino lice sebi. Potom je slatko poljubila u elo.

Dok smo se vraali u Dalalabad, bio sam pun prie o Hadi-kanovoj dobroti, a
u retrovizoru sam video Zalmaja kako se smeje dok sam mu ja sav uzbuen priao
priu koju je zasigurno ve znao.
Zaudo pak Dordi je utala. Mogao sam samo da joj vidim potiljak, ali izgleda
da su joj oi gledale nekud preko polja ispred nas, kao da trai neto to je izgubila, a
usne su joj bile stisnute i neme, ma koliko sam se trudio da je ukljuim u razgovor.
Ba kao to je Hadi-kan i rekao, kada smo konano stigli u njegovu kuu u
Dalalabadu, zatekli smo Ismeraja kako nas eka. Sada je sunce ve palo iza planina i
kua je bila kupa svetlosti u tami. Takoe je bilo i vrlo tiho poto smo samo nas troje
bili u kui, kao i kepec koga smo ranije videli, koji je leteo tamo-amo opsluujui nas
hranom i slatkim ajem.
Posle sitnih uzbuenja u toku dana i sati i sati koje smo proveli u vonji, oi su
mi brzo postale teke od sna. Naravno, ovo je takoe moglo da ima veze i s gustim
dimom Ismerajevih posebnih cigara. Naslonio sam se na jedan od jastuka u zlatnoj
sobi da odmorim oi na tren.
Hoe li na spavanje?, pitala me je Dordi, prekinuvi razgovor sa
Ismerajem.
Za minut, odgovorio sam, poto mi je bilo suvie udobno da bih se pomerio.
Dobro, za minut, onda, odgovorila je i povukla me napred da mi smesti glavu
na kolena. Sklopio sam oi u toploj srei, oseao sam blagost sna koji stie dok sam
sluao tihi zamor odraslih. Dordi i Ismeraj priali su o politici i sve veim
problemima na jugu i istoku.
ivimo u tekim vremenima, rekao joj je Ismeraj. Lino, nemam pojma koji je
Karzajev plan. Uviam potrebu za jakom centralnom vlau, ali ovo je Avganistan -
nije jednostavno kao da pomera ljude po ahovskoj tabli. Ako ukloni tradicionalnu
vlast iz jedne oblasti, ljude koji dele kulturu i istoriju sa svojim narodom, stvorie
vakuum. Nema vie uzdravanja, nema vie odanosti, ostaje samo novac.
Da li je Halidov poloaj ugroen?, upitala je.
uo sam Ismeraja kako coke jezikom da kae ne. Kako bi mogli? On nema
poloaj u vladi da se ne suoava s mnotvom problema vlade.
Kao to su?
Dakle, zna da je podrao plan predsednika vlade za iskorenjivanje maka, zar
ne?
Ne, priznala je, nisam to znala.
Dakle, jeste. Ove godine na njegovoj zemlji nee se saditi mak i on namee ovu
strategiju urama, pokuava da ubedi druge vlasnike zemlje i stareine da se prikljue,
ali nije lako. Hadi pokuava da nae pravi put da ode dole, za dobrobit svih i
dobrobit Avganistana, ali to je put koji je prepreio neprijatelj s mnogo glava,
Dordi. Ima farmere koji se suoavaju s tim da im se godinji prihodi saseku za
najmanje dve treine, ima i same vercere, a tu su i pobunjenici koji gledaju kako im
se zavre jedan od glavnih izvora novaca.
ta e uraditi?
ta, osim da pokuaju da ga ubiju?
Ne misli valjda ozbiljno?
Dordi se brzo pomerila, ali sam se pravio da to ne primeujem da me ne bi
poslala na spavanje. Ali osetio sam brigu u tome, a osetio sam je i u svom srcu.
Dakle, ne, moda preterujem, umirivao ju je Ismeraj. Ali ovo nisu laka
vremena za njega, Dordi. Mora da bude svesna toga.
Uprkos tuzi u Ismerajevom glasu, Dordi je utala. Pretpostavljam da mora da
je upijala njegove rei i motala ih po glavi pre nego to mu odgovori. Meutim, kada
je odgovorila, skoro dva minuta kasnije, skoro da sam se zagrcnuo u tobonjem snu.
Halid me je pitao da se udam za njega, rekla je.
25.

Znate, stvarno nisam hteo nita da kaem, ama ba nita, i satima ak nisam
progovorio ni rei - to je bilo svojesvrsno muenje ako zastanete da razmislite o
svim pitanjima koja mora da su mi vritala po glavi i traila odgovore. Ali, kao to
izreka kae, drvo se ne pomera osim ako ima vetra, a do polovine sledeeg jutra
shvatio sam da bi trebalo da krenem malo da duvam.
Ima li neto da mi kae?
Dordi je sedela na prednjem seditu kola. Kako sam bio prilino pametan za
svoje godine i majstor u vetini pijuniranja, govorio sam na engleskom da Zalmaj ne
bi mogao da razume.
Kao na primer?, odgovorila je, okreui se u seditu da me pogleda.
Kao... neto..., odgovorio sam, ukravi reenicu koju sam milion puta uo od
Dejmsa kada je pokuavao da nita ne kae.
Oh... neto..., uzvratila je Dordi.
Da... neto..., potvrdio sam.
Zevnula je, naslonila se nazad u sedite i sa glave namakla naoare za sunce na
oi.
Ne, ne stvarno, Favade. Ali ako uje ita zanimljivo, probudi me, hoe li?
To se u sutini dalo prevesti kao Ne zaustavljaj magarca koji nije tvoj.
Vrteo sam glavom. Stvarno je ponekad umela da me naljuti.

Kada smo se vratili u Kabul, moja oajnika potreba da govorim izbila je poput
buva pod koom - svrbelo je, rei siunih nogu su mi gmizale uz nos, marirale kroz
glavu i ostale mi u ustima, spremne da iskoe na najmanju priliku. Ali nije bilo nikoga
za razgovor!
Spandi bi mi bio prvi izbor, jer mi je najbolji prijatelj i znao sam da ume da
uva tajnu. to se tie Damile, dakle, jednostavno nije bilo anse. Ve je priznala da
je pomalo zaljubljena u Hadi-kana, a uz to je bila i devojica, to je znailo da je
skoro nemogue verovati joj, pogotovo kad je re o temama kao to je brak. A iako je
Pir Hederi starac, bio je gori od Damile kada je re o takvim stvarima. Kada bih mu
rekao sve to znam, ne bi me iznenadilo ako bi do kraja dana, dok baca trulo voe da
nahrani koze, ve spojio Dordi i Hadi-kana i oekivao njihovo esto dete.
Tako sam te veeri odluio da ponovo pokuam s Dordi.
I uradio bih to da me dr. Hjugo nije pretekao.
Posle divnog obroka kabulskog pilava, spremljenog strunim prstima moje
majke, krenuo sam ka bati gde sam znao da Dordi sedi i ita knjigu dok sunce
zalazi, a onda se oglasilo zvono na vratima i kapija se otvorila da doktor ue.
ak i pre nego to sam saznao da se Hadi-kan svojski bori za Dordi, teko
sam podnosio drutvo dr. Hjuga, jer je bio tako fin, a bilo je oigledno da mu se
Dordi mnogo dopada, jer oi teko da su mu ikada silazile sa njenog lica kada su
zajedno. Ali fin i drag nisu bili ba neki suparnici spram zaljubljenog
Avganistanca i pretpostavljao sam da je Dordi ta koja spreava da ona i Hadi-kan
budu ponovo zajedno. I premda je Hadi-kanovo ponaanje ubilo Dordinu bebu,
upravo smo saznali da je nedavno spasao itavu jednu porodicu, to mu je, ako to
posmatrate kao igru buzkaija, donelo malo vie pogodaka nego drugom timu.
I tako, poto nisam mogao da se suoim sa dr. Hjugom a da mi oi ne odaju
injenicu da mislim da je izgubio rat, uvukao sam se u senku zida ba kada mu se
neuredna masa kose pojavila u dvoritu. unjajui se po obodima, zaobiao sam oko
kue do tajnog prolaza koji je vodio do bate. Tu sam zauzeo svoj poloaj, kao to
sam to radio mnogo puta ranije, seo na pete da bih virio kroz grmove rua koji su
svetu nekada davale sjajne boje.
Kada je dr. Hjugo priao Dordi, spustila je knjigu i osmehnula se, podigla je
glavu i ponudila mu je obraz umesto usana. Doktor Hjugo je oklevao, ali je prihvatio.
Hvala to si doao, uo sam je kako kae.
Hvala to si doao? To zvui vrlo zvanino, odgovorio je , pokuao je da se
nasmeje.
Da, izvini, ja... samo je re o tome... Uzdahnula je. Mislim da moramo da
razgovaramo.
Dobro, ovo sada zvui ne samo zvanino ve i ozbiljno.
Da, jeste. Barem ja mislim da jeste; moda ti nee smatrati da je tako. Ne
znam. Nisam sigurna ta ti misli o tome ako je neko iskren prema tebi.
Dakle, to ne pokua i vidi?, odgovorio je i mogao sam da ujem da mu je
glas napet poto mu se grlo steglo.
Seo je i pomerio stolicu tako da je bio tano naspram Dordi, umesto pored nje.
Izgledalo je kao da su na razgovoru za posao. Dok sam sedeo tu i pijunirao kakvoj je
neprijatnosti izloen, bilo mi ga je pomalo ao, iako mi je bio drago to je tera da
pria dalje, jer je Dordi krenula da gubi nit misli u izvinjavanju, a ja sam izgarao da
ujem dobar deo.
U redu, a sada, Hjugo, molim te pusti me da zavrim pre nego to ita kae.
U redu.
Dobro. Ponovo je uzdahnula i nagla se napred u stolici, obmotavajui patu oko
sebe iako je vreme bilo toplo i nije moglo da joj bude hladno. Primetio sam da je to
bio onaj sivi patu koji joj je Hadi-kan poklonio.
Dakle, poela je, kada je umro Favadov prijatelj Spandi, otili smo na pogreb
u Kair Kanu, kao to zna, i tamo sam videla Hadi-kana. Bilo je to prvi put posle
pobaaja i, kao to moe da pretpostavi, s obzirom na povod, bio je to prilino
dirljiv trenutak. Nismo razgovarali na sahrani, ne bi bilo ispravno, ali se pojavio kod
kue malo kasnije i razgovarala sam s njim napolju u kolima. Bio je izbezumljen,
Hjugo. Da si mogao da ga vidi, srce bi ti se slomilo. Bilo je kao da...
Favade!
Glas moje majke zazvonio je kao pucanj posred neba koje je tamnelo i ja sam se
prilepio za tlo.
Favade!, viknula je ponovo. Favade!
Proklinjui zlu sreu, otpuzao sam u senku sve dok nisam bio na sigurnom i
mogao ponovo da ustanem i odem oko dvorita a da me ne vide da dolazim iz bate.
Oh, eto te, rekla je kada sam se pojavio. Doi, moram da razgovaram s
tobom.
Nisam bio srean zbog toga, ali sam je pratio do njene sobe. Bila je ista i
uredna i televizor je bio ugaen za promenu. Takoe sam pomislio da izgleda
neuobiajeno nervozno, kao da je uinila neto loe, to je obino bio moj posao u
naem zajednikom ivotu.
ta se desilo?, pitao sam.
Kako to misli, ta se desilo?, uzvratila je pitanjem, dok se smetala na jastuk i
pruala mi ruke da joj se pridruim.
Izgleda... udno, rekao sam.
Ho, to je lepo rei majci, zar ne?
To je istina, bunio sam se.
Dakle, pretpostavljam da je u redu, onda.
Nasmejala se i primetio sam koliko su joj lepe oi te veeri, kao divna zelena
svetla.
U redu, Favade. Majka se nagnula napred i uzela me za ruke. Moram da
razgovaram s tobom o neemu i ako ti se ne dopada ono to es uti, onda mi to samo
reci i obeavam da to neu vie pominjati. Nikada.
Vai,rekao sam i osetio kako mi se hladnoa uvlai u utrobu - ista ona
hladnoa koja mora da se uunjala u Dordi kada se spremala da kae dr. Hjugu da je
Hadi-kan hteo da je oeni, zbog ega je morala da prigrli patu.
Saekaj tren, dodao sam, jedna misao mi je odjednom drhtaj u srcu pretvorila
u neto mnogo ljepe i toplije, hoe da se uda?
Molim? Kako...
Odmakla se, oigledno zbunjena, i odmah sam zaalio to sam rekao neto to joj
je bilo tako mrsko da uje.
Izvini, rekao sam. Samo sam razmiljao glasno.
Ne, nemoj da se izvinjava, Favade. Ja sam... ja sam samo iznenaena to si
pitao, to je sve, jer je to otprilike ono o emu sam htela da razgovaram s tobom.
Zastala je.
Ja sam utao.
Gledali smo se u tiini i oseao sam koliko je jaka ljubav izmeu nas.
ir Ahmed me je pitao da se udam za njega, rekla je konano, i htela sam da
znam ta ti misli o tome da ti on bude otac. Ako kae ne, to je to, sine. Nikada vie
neemo razgovarati o tome i neu misliti loe o tebi. Ali mora da zna da zna da je
on dobar ovek Favade, i mislim da bi mogao da nam ponudi pravu budunost. To
nam je ansa da ivimo neku vrstu normalnog ivota, kao porodica, kao avganistanaca
porodica, ne luda meavina Avganistanaca i stranaca. Hou da nas skrasim. Jo vie,
hou da se ti skrasi. Ali ti si mi sin i ovaj brak moe da se ostvari samo ako pristane
na to.
Kada je zautala, osetio sam kako joj prsti drhte i pustio sam je da bih ustao.
Polako sam otiao do prozora, gde sam stajao neko vreme, vrteo glavom i trljao oi
kao da mi je ogroman bol odjednom spopao telo. Onda sam uzdahnuo, glasno i jako,
okreuno se da pogledam majku.
Lice je okrenula dole i zurila u pod.
U redu je, Favade, proaptala je, ne brini. Rei u ir Ahmedu...
Da, majko! Rei e mu da!, uzviknuo sam, skoio do nje i zagrlio je oko
vrata da je obaspem s hiljadu slatkih poljubaca po licu. Bilo je prokleto vreme!,
dodao sam, smejui se glasno, jer me je zgrabila oko struka i golicala mi stomak za
kaznu.
26.

Nikada nisam imao puno tajni u ivotu, uglavnom zato to ljudi ne poveravaju
deci vane stvari, tako da sam ih uglavnom izmiljao. Ali sada sam stvarno imao
glavu punu prokletih tajni koje nisu izgledale ni upola tako zabavno kako bi trebalo.
Poto sam razmiljao o tome u krevetu, sve do trenutka kada su mi se oi predale i
sklopile za to vee, zakljuio sam da je glavni problem s tim to ima tajne to to ti
nije dozvoljeno da ih ikome kae. A ako moe da ih kae nekome, dakle, kakva je
svrha onda uopte imati ih?
A nisam imao samo jednu, imao sam ih gomilu. Za sada, Hadi-kan je pitao
Dordi da se uda za njega, ali nisam mogao nita da kaem, jer sam se pravio da
spavam kada sam to uo. Doktoru Hjugu zasigurno je reeno neto zvanino i
ozbiljno, ali nisam mogao da ga pitam nita u vezi s tim, jer sam pijunirao kada mu
je to reeno. Nikom nisam mogao da kaem za novosti u vezi s majkom, jer me je
naterala da obeam da u utati, sve dok ne ode u Kair Kanu u posetu sestri. Nisam
ak mogao da razgovaram ni kao mukarac s mukarcem sa ir Ahmedom o njegovim
planovima ili gde je zamiljao da bismo mogli da ivimo, jer ga je majka muila
utanjem. Nadao sam se, nje radi, da nije zaprosio neku drugu enu u meuvremenu.
Ponekad Avganistanci samo hoe da se oene i nije ba bitno koja e pristati.
U Avganistanu postoji nekoliko naina da se mukarac i ena uzmu: moe se
uspostaviti dogovor izmeu i unutar porodica; moe se nainiti poslovni dogovor ili,
kako je to Mulala umalo otkrila, plaanjem duga; a tu je i sistem zvani badal, gde
porodice izvre razmenu - jedna porodica daje kerku drugoj da bi mogla da se uda za
njihovog sina i zauzvrat ta porodica daje svoju kerku da bi njihov sin mogao da se
oeni njome. Na taj nain niko ne mora da plati ni za ta. Ali, iako je jeftino, nije
najbolji mogui sistem na svetu, jer moe postati vrlo komplikovano, a na kraju svi
meaju krv sa svima ostalima i od toga im bebe umiru.
Mislim da je to moda ono to se desilo s Pir Hederijem i njegovom enom.
Jednom mi je rekao da mu nijedno dete nikada nije doivelo drugu godinu ivota, a to
je bilo zbog loe krvi meu njima. Pir je rekao da im se pomeana krv pretvarala u
vatru u telima njihovih beba, tetila im mozak, sve dok ih na kraju ne bi ubila.
Bilo mi je pomalo ao Pira kada mi je ispriao o svojoj mrtvoj deci, jer sam
mislio da bi, da je imao prilike, bio dobar otac. Samo je trebalo pogledati nain na
koji se ophodio prema meni i Damili, i nain na koji se starao o Spandiju.
ivi, gubi, umire, gunao je jednog dana kada je na radiju saoptena vest o
jo jednoj bombi koja je dola da proguta neke porodice u Kandaharu. Ko bi pri
zdravoj pameti rodio dete u ovakvom svetu? Nije bilo lepo da podseam Pir
Hederija da su on i njegova supruga zapravo pokuali i nisu uspeli u pravo u tome,
tako da nisam nita rekao.
Naravno, Pir Hederi nije bio jedini ovek koji nije imao sina, tu je bio i ir
Ahmed. Ali on je barem imao svoju kolu kompjutera da mu uposli um. A moda e
jednog dana imati bebu s mojom majkom. Ko zna? Zapravo, ko je ita znao zasigurno?
Jedina sigurna stvar u ivotu, barem koliko sam mogao da primetim, jeste da niko
nikada nee moi da dri u isto vreme dve lubenice u jednoj ruci.

Sledeeg dana posle kole, koja je bila dosadna kao soba puna ena, iznenadio
sam se kada sam ugledao Hadi-kana kako me eka u svom lend kruzeru kraj kapije.
Onda sam shvatio da je prolo itavih nedelju dana od kako smo sahranili Spandija i
da je bilo vreme za molitvu.
Iako je ovo bila tuna prilika, lice nije moglo da prestane da mi se smei, jer
Hadi-kan ne samo da se setio mog prijatelja i mene ve je nedavno spasao i Mulalu
od starca sa zgrenim prstima; pomogao je njenoj majci da povrati salo na kostima;
hteo je da oeni Dordi umesto da joj nanosi sramotu kao devojci; i zato to je, bilo
da je kralj droge ili nije, odluio da ove godine to ne bude.
Spreman?, bilo je sve to je rekao kada je spustio prozor da mi se obrati.
to u s biciklom?, pitao sam.
Hadi-kan je promrmljao neto iza sebe i pojavio se krupni ovek s velikom
pukom koji je putovao s nama u Kair Kanu proli put. Uzeo je moj bicikl i paljivo
ga smestio u zadnji deo lend kruzera. Hadi-kan mi je potom glavom dao znak da
uem.
Unutra, nagnuo sam se napred da mu pruim ruku.
Kako su svi?, pitao je.
Dobro, odgovorio sam. Dordi je bila veoma srena zbog toga to ste
pomogli Mulalinoj porodici.
Je li?
Da
Drago mi je. Ta porodica je zasluila malo sree.
Hteo sam da se naalim na raun sree Baba Gulovog kartanja, ali sam se onda
suzdrao.
Hadi-sahibe?, poeo sam. Zato ovih dana nemate toliko telohranitelja sa
sobom?
Ovo je bio ve trei put da vidim Hadi-kana samo s jednim od svojih ljudi
umesto uobiajene vojske.
Zato to je bolje ovako, odgovorio je. A kada je pogledao u ogledalo i video
mi u oima sledee pitanje, dodao je. U nekom trenutku, ako pokuava da ubedi
ljude da se zemlja menja nabolje, morae i sam da pone da veruje u to - a ak i
ako ne veruje, mora barem da ostavi utisak da veruje.

Kada smo se vratili sa molitve Spandija, Hadi-kan me je ostavio kod
prodavnice Pir Hederija, jer sam ve kasnio na posao. im sam zakoraio u
prodavnicu, mogao sam da primetim da je starac skovao neku smicalicu, a po tome
kako se cerio, znao sam da u uestvovati u tome.
Baviemo se prehranom!, rekao mi je kada sam seo na gajbicu pepsija pored
njega. To je budunost, Favade. Pir Hederijeva usluga za poneti.
Zar ljudi ne nose ve hranu sa sobom iz prodavnice?, pitao sam.
Dakle, da, na neki nain... ali govorim o grickalicama, takvoj vrsti hrane. Tvoj
prijatelj Dejms mi je dao tu ideju.
Zastenjao sam. Dejms je bio lud skoro koliko i Pir Hederi kada je re o
planovima da se obogati na brzinu. U poslednje vreme, poto je s nekim razgovarao o
tome, bio je ubeen da jedna od planina Hindukua ima tajna vrata koja vode do
peine ispunjene blagom, tako da je sve vreme provodio kopajui po starim papirima
Ministarstva rudarstva i uei, preko interneta, kako da se vere po stenama.
Pretpostavljao sam da ako se neko blago i krije u planinama Avganistana, verovatno
se ve prodaje na nekoj pakistanskoj pijaci, zajedno sa ostalim naim starim stvarima.
Pa, recite mi vie otome.
Dakle, tvoj prijatelj Dejms je doao ovamo traei neto to se zove sendvi.
Izgleda da je to hleb napunjen neim.
Znam ta je sendvi.
Dobro! Onda smo na pola puta! Izgleda da su svi stranci ludi za tim sendviima.
Tako sam isprobao neke.
A Pir je izvukao posluavnik ispod tezge. Na njemu je bila naslagana gomila
preklopljenog naan hleba.
ta se desilo sa ovima na kraju?, pitao sam podiui jedan od Pirovih domaih
sendvia.
Daj da vidim. Pruio je ruku i stavio izkrzano pare naana u ruku. Oh, da,
rekao je. Pas mora da ga se dokopao. Kako god, probaj i reci mi ta misli.
Neu da jedem taj, rekao sam, gurajui Pirovu ruku od sebe.
Ne budi tako gej, odgovorio je i zagrizao komad i brzo ga ispljunuo. Alah bi
zaplakao. Nije ni udo to ga stari momak nije dokrajio. Zapii ovo, Favade: crni luk
i mango ne idu zajedno.
Crni luk i mango?
Zato da ne? Dejms je rekao da to je sendvi egzotiniji, to bolje.
Sludeo Vas je!, rekao sam, mada, istini za volju, video sam ga kako jede
bananu u hlebu, to ne verujem da bi veina normalnih ljudi odabrala.
Dobro, nastavio je Pir, nikada voljan da odustane, probaj ovaj na
posluavniku. Damila je napravila veinu pre nego to je otila u kolu.
Zato to sam bio gladan, i zato to mi je to bio posao - takav kakav jeste - uradio
sam kako mi je rekao. Petnaest minuta kasnije imali smo dva spiska. Paradajz i sir,
kikiriki i puter, krastavac i ovetina, dem od jagoda, jogurt i evap, jaja i piletina -
svi su bili dobri. Zelena salata i pavlaka, kaa od jabuke, med i crni luk, med i sir,
senf i jaja, i kuvana argarepa sasvim izvesno nisu.
Pir je zatapao, to je probudilo Psa, koji je spavao na stepeniku prodavnice.
Reu u eni da spremi jo ovog veeras i Damila moe da napravi sendvie
sutra, a kada se vrati iz kole, moe da izae i prodaje ih.
Mislio sam da ste rekli da je ovo za poneti!
Ah, da, jesam, zar ne? Dobro, uzmi polovinu onog to smo napravili za ruak i
kada ih proda, moe da se vrati po preostale.
Sjajno...
Zar ne?
Nisam mislio... oh, zaboravite. Stvarno sam mislio da nema smisla raspravljati
se sa starcem, jer je bilo oigledno da je doneo odluku. Znate da sam u alosti, zar
ne?

Ljudi uvek umiru u Avganistanu. Jednostavno je tako. A moda zato to ljudi
uvek umiru, oni koji ostanu u ivotu ne provode previe vremena razmiljajui o
onima koji su umrli. Samo nastavljaju dalje. I mada sam znao da je Piru Hederiju
Spandi bio ba drag - video sam ak da mu bele oi putaju suze na sahrani - sada je
nastavio sa svojim poslom. tavie, terao je mene da idem dalje.
Uprkos mojim najjaim molitvama prethodne noi, kada sam se vratio u
prodavnicu sledeeg dana posle kole, zatekao sam ga kako me eka na vratima. Imao
je metalni posluavnik u ruci napunjen svojim sendviima. Prilino grubo, pomislio
sam, jedva da mi je dao priliku da ubacim bicikl unutra pre nego to me je izbacio
napolje.
Nemamo vremena za gubljenje, vikao je, pokuavajui da slobodnom rukom
odvoji njuku Psa od hrane, ruak samo to se nije zavrio. Vuci se do pakistanske
ambasade. Ispred je uvek prilian red i sigurno umiru od gladi, mogu se kladiti.
Ja umirem od gladi, rekao sam mu.
Oh. Pir je zastao da razmisli o tome kako ovaj podatak moe da utie na njegov
plan da osvoji svet hrane za poneti, pre nego to mi je rekao: Dobro, moe da jede
usput. Dodao mi je posluavnik. Samo jedan, upozorio me je dok sam izlazio, i
postaraj se da su jaja. Ve poinju da smrde kao pakao.
Preao sam preko glavne ulice, pored Vazirove damije i malog niza prodavnica
koje su prodavale avio-karte za mesta u svetu za koja nikada nisam uo i koja
verovatno nikada neu videti, a onda skrenuo desno u ulicu ka pakistanskoj ambasadi.
Pir Hederi je bio u pravu: gomila ljudi stajala je u redu kraj zida, svi u nadi da e
dobiti vize. Dok sam ih gledao, pitao sam se ta je to teralo toliko ljudi da idu u mesto
koje su uveliko krivili za sve. Ali, pretpostavljao sam da je bilo gde bolje nego nigde
kada nema nita.
Naravno, kada nema nita, nee troiti novac koji nema na sendvie.
Koliko?, jedan ovek se nasmejao kada sam mu rekao cenu - dve stotine afgana
- koju je Pir Hederi odredio. Mogu da kupim prokletu ovcu za to.
Da, ali ne biste mogli da je zakoljete, iseete i stavite u hleb za istu cenu,
odgovorio sam, brzo se izmakavi da me ne ljepi nadlanicom.
Dau ti deset ava, rekao je drugi.
To je vrlo ljubazno s vae strane, odgovorio sam, ali ete i dalje morati da
platite za sendvi.
Kada sam poeo da privlaim gomilu - uglavnom one koji su hteli neto za dabe
- priao je jedan policajac i rekao mi da krenem dalje. Pravio sam guvu, izgleda. A
izgleda da je mogao i da me uhapsi zbog toga. Poto sam bio suvie mlad da
provedem ostatak ivota u zatvoru zbog posluavnika sa sendviima koje niko nije
hteo da kupi, uinio sam kako mi je reeno i otiao ka zabarikadiranim otvorima
amerikih kampova u blizini.
Seo sam pored puta da saekam vojnike koji prolaze i rekao sebi da poto sam
umalo izgubio slobodu, zasluujem vie od jednog bednog naana napunjenog jajima
koja su poela da zelene. Otvorio sam nekoliko paketia umotanih u novinsku hartiju i
navalio na krastavac sa ovetinom. Iako se hleb ve stvrdnuo po krajevima, morao
sam da priznam da je bio dobrog ukusa.
Hej, malia!
Pogledao sam gore u sunce koje pri i jedva prepoznao zatamnjeno lice dr.
Hjuga.
Hej, doktore Hjugo! Hoete li sendvi?
Hou, rekao je.
Uzeo je gornji sendvi sa gomile i otvorio ga.
Kikiriki puter, rekao sam. Dobar izbor. To bi bilo dvesta ava, molim.
Nasmeio se i krenuo da sedne pored mene.
Ne, ozbiljan sam, rekao sam.
Oh. Strpao je ruku u dep i izvukao pet dolara.
Zadri kusur.
Hvala, hou.
Neko vreme nismo nita govorili, jer su nam usta bila suvie zauzeta borbom da
savaemo Pirove sendvie. Kako sam imao prednost u odnosu na doktora, prvi sam
zavrio.
Dakle, ta radite ovde?, pitao sam.
Doktor Hjugo je teko progutao zalogaj i malo se nakaljao. Svratio sam do
Amerikanaca zbog nekih medicinskih zaliha - nita posebno zanimljivo.
Oh.
Nastavio je da jede. A onda je prestao da vae, gurajui zalogaj u ustima pod
obraz da bi progovorio.
Vidi, Favade, hteo sam da te pitam neto...
Dobro.
Nadao sam se milim Bogom da nije jo jedna prokleta tajna koja mi se sprema.
Dakle... Doktor Hjugo je izgledao kao da mu je malo neprijatno, i dok je traio
rei i nekako progutao svoj sendvi, proao je rukom kroz kosu, od ega mu je ostao
razmazan puter od kikirikija po njoj. Da li zna gde je kua Hadi Halid-kana u
Kabulu?
Pogledao sam doktora, pokuao sam da mu u oima otkrijem ta smera dok sam
polako klimao glavom.
Dobro. To su divne vesti. Stvarno jesu. A da li bi mogao ikako da me odvede
tamo?
Uzeo sam jo jedan sendvi i zagrizao ga. Paradajz, crni luk, krastavac i med - ne
seam se da smo tu kombinaciju stavili na listu koju smo Pir i ja sastavili. Imao je
ukus kao da se pacov izbljuvao.
Favade?
Vidite, rekao sam konano, ne mislim da bi to bila ba dobra ideja.
Samo hou da razgovaram s njim.
O emu?
O Dordi.
Onda to stvarno nije dobra ideja. Ne mislim da bi mu se to ba dopalo.
Moda je to tako, maldiu, ali moram. Ako ne razgovaram, ona e otii.
Okrenuo sam glavu na ove rei, iznenaen i pomalo zadovoljan.
Hoe li Dordi da ivi u Dalalabadu?
Ne, naravno da nee, odgovorio je, zbunjenog izraza lica. Vratie se u
Englesku.
Englesku?
Da, Englesku. A siguran sam da ti, kao ni ja, ne bi hteo da se to desi, zar ne?
Nije mi ni palo na pamet da bi Dordi mogla da ode iz Avganistana - ili pre da
bi mogla da me ostavi.
Ne, ne bih, priznao sam.
U tom sluaju, vodi me Hadi-kanu.

Iako sam znao da to nije dobra ideja da odvedem doktora Hjuga da vidi Hadi-
kana, jer e ga gotovo sigurno ubiti, bilo je sada bitnijih briga koje su mi zaokupljale
misli nego ivot jednog stranca. Bilo je rei o mom ivotu s jednim strancem. Nisam
mogao da zamislim da Dordi nije u mojoj blizini; tavie, nisam hteo to da
zamiljam. Nakon to sam nedavno izgubio svog najboljeg prijatelja, nisam mogao da
se suoim s gubitkom jo jednog, tako da ako je dr. Hjugo mislio da moe da rei ovaj
problem tako to e poginuti, nisam imao nameru da ga spreim.
Evo je, rekao sam pokazujui na zelena metalna vrata ispred nas gde je straar
s pukom sedeo na zelenoj plastinoj stolici.
Dobro, idemo, rekao je dr. Hjugo.
Slaem se, to je Vaa sahrana.
Doktor me je pogledao na sekund da vidi da li se smejem, ali nisam. Zaudo,
ipak je izaao iz lend kruzera i ja sam poao za njim, malo zadivljen, drei
posluavnik sa sendviima. Doktor Hjugo je rekao svom vozau da ga saeka i krenuli
smo ka straaru.
Doli smo da vidimo Hadi-kana, rekao sam.
Ko je stranac?, pitao je.
Doktor, odgovorio sam.
Klimnuo je glavom i nestao unutra, a nas je ostavio da ekamo ispred. Vratio se
dva minuta kasnije.
U redu, rekao je i odmakao se od kapije da nas propusti.
Hadi-kan je bio u bati sa otprilike estoricom mukaraca obuenih u skupe
alvar-kamize i s tekim satovima. Ustao je da nas pozdravi i pruio prvo ruku dr.
Hjugu.
Selam alejkum, rekao je.
Valejkum selam, odgovorio je doktor. Ja sam Hjugo.
Drago mi je to sam Vas upoznao, Hjugo, odgovorio je Hadi-kan.
Bilo je prilino jasno da nema pojma ko je ovaj Britanac i njuio sam da se
spremaju nevolje. Kada nas je pozvao da sednemo na tepih s njim, pitao je za zdravlje
moje majke i rekao mi da se nada sam dobro, da je sve u redu i da sam srean. Ako
si gladan, mogli smo da ti napravimo neto ovde - nisi morao da donosi svoju hranu,
dodao je, gledajui moj posluavnik s neprodanim sendviima. Pokuao sam da se
nasmejem, ali zbog situacije ovo je pre zvualo kao cijuk.
Svi smo tako sedeli na tepihu Hadi-kana s njegovim prijateljima okupljenim u
blizini, gledali se i utali. Hadi-kan mora da se pitao ta ja radim tu s doktorom koga
on ne poznaje, ali nije pitao, jer to ne bi bilo ljubazno. Pozvani smo u njegovu batu i
bili smo njegovi gosti.
Da smo samo mogli tako da sedimo tu, pomislio sam, fini i tihi, i pijemo aj koji
su nam sipali, imali smo prilino dobre anse da izaemo kroz kapiju u jednom
komadu. Ali onda je dr. Hjugo poeo da pria.
Verovatno se pitate zato sam ovde, poeo je.
Hadi-kan je slegnuo ramenima na nain koji je govorio, da, zapravo, jesam se
pitao.
Dakle, dr. Hjugo je nastavio, kaljui malo dok je to radio. Ja sam Dordin
prijatelj.
Hadi-kan je utao.
Takoe znam da ste Vi njen dobar prijatelj i da ste tokom godina postali, hm,
bliski.
Hadi-kan je i dalje utao i zato to je njegovo utanje inilo da se vazduh
promeni, pokuao sam da se usredsredim na aj.
Dakle, injenica je da znam da su se odnosi meu vama promenili i, hm, da
niste vie bliski kao nekada. Ali sasvim je jasno da ona i dalje osea mnogo toga
prema Vama i mislim da je vreme da, hm, dakle, znate, odstupite malo.
Hadi-kan je i dalje utao, ali su mu oi postajale tamne i obrve poele da se
spajaju. Ovo nije bio dobar znak, uopte, i molio sam se da doktor prestane da pria,
popije aj, zahvali mom prijatelju na ljubaznosti, i ode.
Ali nije.
Sve Vam ovo govorim, jer Dordi razmilja da se vrati u Englesku i injenica
je da bih radije voleo da ostane, iz oiglednih razloga.
Kojih razloga?
Ovo je bio prvi put da je Hadi-kan progovorio od kada je ovaj razgovor poeo i
uo sam kako mu bes kipti u glasu.
Mislim da sam zaljubljen u nju, rekao mu je dr. Hjugo, skoro kao zvaninu
injenicu.
Ja to ne bih naveo kao prvi razlog.
Da li ste spavali s njom?
Hadi-kanu je glas bio tih i paljiv i primetio sam da mu se prijatelji pomeraju
na tepihu.
Izvinite, ali stvarno ne mislim da se to Vas uope tie.
Pitao sam, da li ste spavali s njom?
Dakle, ne. Ne, nisam spavao s njom, ali nije re sada o tome. Re je o tome da
smo se zbliili i siguran sam da bih ja, kada biste joj dali samo malo prostora,
konano je pustili, mogao da je uinim srenom. Mislim, hajde, ta biste Vi mogli da
joj pruite ovde, u Avganistanu, u vaoj kulturi...
Odjednom, Hadi-kan je urliknuo tako glasno da sam ispustio olju s ajem.
Doktor je unezveren skoio na noge i Hadi-kan se bacio na njega, zgrabio ga za
vrat i priljubio uza zid.
Da li ste Vi ludi?, besneo je, pljujui svaku pojedinanu re dr. Hjugu u lice.
Dolazite kod mene i razgovarate ovako? Zar ne znate s kim, kog avola, imate
posla?
Naravno da znam ko ste Vi, dahtao je dr. Hjugo, borei se za vazduh i kidiui
obema rukama na ovu jednu koja ga je drala. Ne bojim Vas se!
Ali sada sam i ja bio na nogama i odavde, gde sam stajao, dr. Hjugo nije
izgledao uplaen - izgledao je uasnut.
Ti glupo, glupo, glupo kopile! Vritao je Hadi-kan na njega, bacajui mu svoj
gnev u lice. Misli da voli Dordi? Ti misli? Dakle, da ti kaem neto: ja jesam
Dordi! Ta ena je moje srce; ona je zakljuana u mojim kostima, zubima, ak i kosi.
Svaki deo nje sam ja i svaki deo nje mi pripada. A ti? Dolazi ovamo s tvojim
snovima kolarca da me ubedi da odstupim. Jesi li lud? Jesi li jebeno lud?
Bacio je doktora na pod, pustio ga je da se bori za vazduh kraj njegovih nogu.
Vodite ga odavde, zareao je na pato jeziku jednom od straara koji je priao
blie na prvi znak nevolje. Vodite ga odavde pre nego to mu iupam grkljan.
A onda je otiao odatle, u kuu.
27.

Dok smo se vozili nazad dr. Hjugo je bio vrlo tih, to je bilo sasvim na mestu -
jer upravo samo to nije bio zadavljen. Ruke su mu takoe drhtale i zenice su mu bile
ire nego obino.
Taj ovek je prokleta ivotinja, konano je promrmljao, manijak. ta kog
avola vidi u njemu?
Pretpostavio sam da misli na Dordi.
Dakle, vrlo je lep i prole nedelje smo saznali da...
To je bilo retoriko pitanje, Favade.
Oh.
Nisam znao ta znai retoriko, ali sam pretpostavio da moda ima neke veze s
pitanjem na koje ne eli da dobije odgovor. Ipak, ako nita drugo, to to je dr. Hjugo
otiao do Hadi-kana uinilo je da se odluim po pitanju jedne stvari: doktor je fin i
sve to, ali eni je potreban mukarac koji moe da se bori za nju, pogotovo u
Avganistanu. I mada sam znao da je to pogreno, jer mi je majka rekla nasilje nije
nikada odgovor, poeo sam da mislim da je Hadi-kan bio do sri moan, da
upotrebim Dejmsove rei. Nisam nita rekao pak, a ostatak puta dr. Hjugo je takoe
utao. Samo je povremeno trljao ruke, a ponekad i vrat.
Desetak minuta kasnije stali smo ispred kue i nagnuo se ka meni. Glas mu je bio
skoro apat u mom uhu. Cenio bih, Favade, ako Dordi ne bi pomenuo nita od
ovoga.
Dobro, sloio sam se, jer mi ga je bilo ao. Ali daleko da sam bio srean zbog
toga. Kada sam se vratio u sobu, morao sam da zapiem sve na papir da bih mogao da
se setim svih stvari koje sada ne bi trebalo nikome da kaem.
Nadao sam se da u izbei svakog ko bi mogao da me natera da izgubim tajne
koje su mi se krile u glavi, ali zato to ivot nije nikada onakav kakav bismo eleli da
bude, izaao sam u dvorite i video da svi ukuani sede napolju, ukljuujui i majku.
Odmah je skoila na noge. Kada se pomerila, primetio sam jednu Avganistanku pored
nje koja je, pomislio sam, izgledala kao neko koga znam, ali nisam mogao da se setim
odakle. Majine oi bile su vlane, ali joj je lice bilo sreno - neverovatno sreno,
zapravo. A onda sam primetio da su i svi ostali izgledali neverovatno sreno i
pretpostavio sam da majka mora da je konano rekla da ir Ahmedu, to je barem
znailo da mogu da prevrljam jednu tajnu sa spiska.
Favade!, zajecala je majka, zgrabila me za ruku i praktino odvukla do
dvorita. Tu je neko koga elim da upozna.
Oigledno nikada ranije nisam uestvovao u majinom udavanju, tako da sam
pomislio da u sada proi kroz neku vrstu zvaninog upoznavanja s ovekom koji e
mi uskoro biti otac. Ali mi je i dalje bilo udno. Naposletku, razgovarao sam sa ir
Ahmedom vei deo godine, svakog dana. Zapravo, bez mene verovatno se ne bi ni
uzeli. Proao sam pored Dordi, Dejmsa i Mej, ija su lica izgledala glupo od
sree, a onda je ena pored koje je majka sedela kada sam uao u dvorite, ustala sa
zemlje da me pozdravi. Iz blizine sam mogao da vidim da je lepa. Bila je i mlada,
mnogo mlaa od moje majke i, zaudo, imala je zelene oi kao ona.
Favade, rekla je majka drhtavim glasom kada je zastala pred enom. Ovo -
oh, sine! - ovo je tvoja sestra Mina.

Dakle, ako je ikome bio potreban daljni dokaz Boje velike ljubavi i milosti,
onda je samo trebalo da pogleda u lepo lice moje izgubljene sestre. Nakon toliko tame
ula je u nae ivote kao sunev sjaj, i to je pokazivalo da iako Bog ponekad uzima,
on takoe i daje.
Iako sam bio zapanjen i oseao se predivno to vidim Minu, itavih sat vremena
bio sam potpuno oamuen. Srce mi je tako nabreklo od sree da nikakve rei nisu
mogle da prou pored njega da bi stigle do usana. Mesecima sam se pitao da li e
moja sestra uti Dordinu poruku na radiju, a kada se nije pojavila, poeo sam da
prihvatam da je verovatno mrtva, zajedno sa ostalim lanovima nae porodice. Ali
sada sam znao da je svakog dana bivala sve via i lepa u jednoj kui u Kunaru.
Izgleda da je Dordi znala za Minu itave dve nedelje, ali nije nikome rekla, jer
je pokuala da nae nain da je dovede u Kabul i iznenadi i majku i mene. Stvarno,
morao sam da joj estitam na tome, jer nije bilo anse da bih ja ikada mogao da
sauvam tu tajnu samo za sebe.
Sada kada je ona bila ovde, kao da nita vie nije bilo vano, i dok smo pili aj
bez kraja i konca, za koji su uglavnom Dejms i Mej bili zadueni, poto je majka
morala da nadoknadi izgubljeno vreme, svi smo zapanjeni sluali dok nam je priala
ta joj se desilo nakon to su je odveli talibani. Zvualo je potpuno zastraujue, i
mada sam jo uvek uio o ivotu, pretpostavljam da je izbacila prilino iz svoje prie,
jer kada bi zamucala ili kada bi na tren uutala, majka bi je uzela za ruku i prenela joj
svoju snagu.
Mina je rekla da su je nakon to su je bacili u kamion sa ostalim devojicama iz
naeg sela, odveli ka zapadu. Nenim glasom, opisivala je kako su ih mukarci s
pukama uvali tokom celog puta da ne bi pobegle. Kada je jedna devojica ipak
uspela da iskoi pozadi, poto je poludela od straha, jedan taliban je samo uperio
puku u nju i pucao joj u glavu. Bile smo kao ovce koje vode na klanje, rekla je.
Niko nam nije nita govorio. Nismo imale pojma kuda idemo, a veina nas
pretpostavljala je da e nas uskoro ubiti... ili jo gore od toga.
Dok je govorila, majka je pognula glavu. Oseao sam kako i meni suze naviru.
Moja sestra je saekala da zavrimo s naom tugom, a onda nas je poljubila pre nego
to je nastavila.
Tri dana ona i drugarice koje je znala od kada se rodila bile su zarobljene u
kamionu, primorane da preivljavaju od ostataka hleba i hrane koje su im bacali
unutra da jedu kad bi talibani zastali da jedu. A onda, naposletku, kada su poele da
obolevaju i slabe i kada im se odea usmrdela od sopstvene prljavtine, stigle su u
provinciju Herat gde su ih mukarci koji su ih otrgli od porodica izvukli iz zadnjeg
dela kamiona - tukli su one koje su vritale dok ne uute - i naterali ih da se operu.
Kada su se oistile, odveli su ih u prostoriju u zgradi usred nedoije, gde su ih
naterali da se postroje. Poeli su da dolaze mukarci, gledali su ih i tipali im tela.
Jedna po jedna devojica oko nje odlazila je, prodate su nepoznatim ljudima kao
supruge, ili budue mlade njihovim sinovima ili kao robinje.
Mina je ekala na svoj red, ali kada niko nije doao da je zgrabi za ruku ili je
izgura na vrata, pomislila je da je moda umakla, jer je bila mnogo mlaa od ostalih.
Ali ispostavilo se da je kupljena iste veeri kada su je naterali da ue u kamion i
odvezli iz Pagmana.
Kada su otile skoro sve moje drugarice, jedan ovek je uao. Izgledao je kao
taliban s dugom bradom i turbanom, ali mi je rekao da se ne bojim i pruio mi ruku.
Poto nije imala izbora, Mina je krenula s njim.
Taj ovek odveo ju je do tojote kamioneta u blizini i rekao joj da skoi pozadi
meu dakove pirina i pasulja i kante jestivog ulja koje je prevozio. Potom je seo na
prednje sedite i krenuo da vozi nazad putem kojim su upravo doli. to su dalje
odmicali, Mina je poela da veruje da je on moda vraa kui, jer je nijednom nije
dodirnuo, niti je krenuo da je bije, ak joj je dao evap kada su stali kraj neke
ajdinice. Ali onda, umesto da idu prema Kabulu, krenuli su na jug. Kada su konano
stali, ispred jedne velike kue u pranjavom malom selu, ovek joj je rekao da je
stigla u Gazni.
Kada je zgrabio dak pirina sa kamioneta, dao joj je znak glavom da ga prati u
kuu. Unutra je bila starija ena koja je ekala sa svojom decom. Kada je ugledala
Minu, lice joj se odmah smrailo, ali nije nita rekla. ovek je potom ostavio Minu sa
svojom decom, neka su bila starija od nje, i poveo enu u drugu sobu. Oko pola sata
kasnije, oboje su se vratili i ma ta da je ovek rekao svojoj eni, ona je to izgleda
prihvatila. Iako nikada nije bila prijateljski nastrojena prema Mini, nikada je nije
tukla. Meutim, terala ju je da radi, tako da je sledee etiri godine mojoj sestri etka
od prua bila takorei zalepljena za ruku.
S obzirom na to ta je moglo da mi se desi, ovo nije bilo toliko loe i oni su bili
ipak pristojni ljudi. I mada nikada nisam bila srena u toj kui, poto je minula prva
nedelja, vie se nisam bojala.
Mina je rekla da se ovek koji je kupio, po ceni koju joj nikada nije rekao, zvao
Abdur Rahim. ena mu se zove Hanifa. Bila je to jaka ena i ponosna na svog mua i
decu. Vladala je kuom snagom kralja kada joj je mu bio odsutan, a to je bilo esto.
Tokom prve godine prema Mini se ophodila kao prema psu lutalici; hranila je i
pojila i dala joj je ugao u kuhinji da u njemu spava. Takoe ju je upozorila da nikada
ne ide gore u glavni ivotni prostor porodice - osim ako je u ruci imala etku. Deca
Abdur Rahima bila su vrlo prijatna prema mojoj sestri. esto su dolazila da
razgovaraju s njom i ak su joj pomagala u kunim poslovima kada bi se umorila ili
razbolela. Bili su dobra porodica, tako da je ivot bio podnoljiv. Samo nije bio
neki, to je sve.
Ali onda se sve ponovo promenilo.
Jednog dana Abdur Rahim pozvao je Minu i rekao joj da je vreme da ode. Rekao
joj je da mu je ao i delovao je iskreno uznemireno. Potom joj je rekao da je obeao
sebi da e je tititi makar malo da bi joj ublaio tugu koja ju je snala u ivotu -
ispostavilo se da je Abdur Rahim bio u naoj kui kada su ona petorica talibana
zakucala na naa vrata. Rekao mi je da te je video, majko, kako se hrabro bori za
svoju decu, a onda kada se okrenuo da ode, hipnotisale su ga irom otvorene oi
malog deaka i savaladalo ga je oseanje krivice i stida. To mora da si bio ti, Favade.
Abdur Rahim mi je rekao da je zbog pogleda u tvojim oima, svog straha i uasa te
noi koji su se odslikali u njima, odluio da me kupi. Oseao je kako mu sramota zbog
onoga to su uradili te noi visi oko vrata i morao je da me spase ne bi li spasao sebe.
I zbog toga je i njegova supruga prihvatila da mi prui sklonite.
Kako se ini, spremnost supruge da pomogne muu trajala je samo dotle dok je
Mina bila jo devojica. Kada je poela da pokazuje znake da postaje ena, Hanifa je
traila da ode. Abdur Rahim se bunio, govorio je da Minu smatra kerkom, ali je
njegova ena bila ubeena da e vremenom sve manje i manje misliti tako. Kako joj
se oblik menjao i kako je postajala sve lepa, nije bilo krvne veze koja bi ga spreila
da je uzme kao drugu enu.
Nevoljno, Abdur Rahim je pristao na Hanifine zahteve. Meutim, rekao je Mini
da joj je naao dobrog oveka s kojim e iveti, i mada e joj biti pre mu nego
staratelj, nee je tui, jer je bio pravi musliman.
Iako je Mina cenila obzirnost starog oveka, i injenicu da joj nije naneo nikakvo
zlo tokom ovih godina, rekla je da jo nije smogla snage da mu oprosti i zaboravi zlo
koje je uinio, tako da kada joj je rekao da ide, samo je pokupila smotuljak odee i
bez rei ili ikakvog gesta, osim to je klimnula glavom njegovoj eni Hanifi, izala na
vrata i nije se osvrtala.
Napolju, njen budui mu ekao je da je pokupi. Bio je mlai od Abdur Rahima
dobrih deset godina i jedna ruka mu je bila kraa od druge zbog bolesti koja ga je
snala u detinjstvu. Bez rei je uzeo njene stvari zdravom rukom i stavio ih u tojotu
korolu. Potom je krenuo na istok, sve dok nisu stigli u Kunar.
Iako je put bio dug, jedino to je Mina saznala jeste da joj se mu zove Hazrat
Husein i da talibani nisu vie na vlasti u Avganistanu, i to ve dve godine. Iako mi je
bilo drago to sam ula da su talibani poraeni, takoe sam bila besna to se, koliko
sam mogla da vidim, nita nije promenilo. Taliban koji me je kupio i dalje je bio u
svojoj velikoj kui i ja sam i dalje bila zarobljenica kojom su me napravili.
Kada je Mina stigla u Kunar, odvedena je u malu kuu i, kao to je donekle
oekivala, tamo je ve bila jedna ena. Zapravo bile su ih dve. Starija je bila
Hazratova majka i bila je kisela kao mleko otrovane koze. Druga je bila Hazratova
ena. Zvala se Rana. Bila je siuna i vrlo boleljiva, i nije bila u mogunosti da
svom muu rodi decu. Samo jedan pogled na ovo jadno stvorenje koje e morati da
zove sestrom bio je dovoljan da zna ta se oekuje od nje.
Nije ih razoarala. Godinu dana kasnije dala je Hazratu sina. Nazvali su ga
Daud. Hazrat je bio oduevljen i stvarno je bio i jeste dobar otac naem sinu. I
zahvaljujui naem sinu, u ivotu sada imam neto radosti. to je bilo jo zauujue,
Hazratova majka topila se kao puter kad bi drala svog unuka, to je smekalo njenu
vrstu ruku kojom je vodila kuu. ak je i Rana skupila snage i radovala se kada je
Daud stigao.
Iako ih je ivot primorao da budu zajedno, Rana i Mina ubrzo su postale kao
jedna kada su se ujedinile protiv zajednike svekrve, i zato to je moja sestra videla
bol u Raninim oima koji je dolazio od njenog tela, inila je sve to je mogla da
olaka ivot svojoj novoj sestri. Zbog dobrote moje sestre desilo se da kada je Rana
jednog dana sluala radio, dok je Mina kuvala u kuhinji, i ula Dordinu poruku,
odmah joj je rekla za nju. Nisam mogla da poverujem da je istina. Bila sam sigurna
da ste svi ubijeni, jer se seam kua kako gore u noi dok smo se vozili iz Pagmana i
seam se jasno mrnje koja je bojila lica mukaraca koji su nas uzeli. A onda
odjednom dobijam poruku da ipak niste umrli, da me i dalje traite, ak i nakon svih
ovih godina.
Danima nakon to je ula Dordinu poruku, Mina je ila iz radosti u alost pri
pomisli na nas i onda na kilometre koji nas razdvajaju, a moglo ih je biti i milion to
se nje tie, jer nikada se nije usudila da pomisli da bi mu mogao da joj dopusti da
doe u Kabul.
Ali moja sestra nije raunala da e joj pomoi Ranina mo. Iz dana u dan
Hazratova prva ena molila je mua da bude milostiv i lila prave suze dok mu je
govorila koliko bi je taj in dobrote obradovao - nju koja ne zna nita osim ljubavi
dobrog oveka i jada prazne utrobe i zdravlja koje je izdaje, aputala je Mina. Bila
je neverovatna. Toliko joj toga dugujem.
Naalost, Rana je umrla pre mesec dana od bolesti koja ju je jela iznutra. Poto
je hteo da ispuni poslednju elju svoje supruge, zato to je stvarno bio dobar ovek
kao to je to Abdur Rahim rekao, Hazrat Husein je pozvao broj koji je Rana zapisala
na paretu papira i razgovarao s Dordi.
28.

Poto se Mina vratila iz Kunara, i vratila u nae ivote, ostala je te noi s
majkom i spavala u njenoj sobi. Hteo sam da ostanem s njima, jer nisam hteo da
ostavim sestru sada poto sam je ponovo naao. Sve je to bilo suvie udno i
zbunjujue. Mina je bila drugaija. Prepoznao sam je, ali u isto vreme i nisam. U
snovima, kada sam se tako usrdno molio da se vrati, uvek sam je zamiljao kao
devojicu. Ali vie nije bila devojica, bila je ena.
Tako si porastao!, rekla mi je dok me privlaila k sebi, jer sam sedeo pored
nje, nisam znao ta da radim. Ne mogu da poverujem! Moj mali brat sada je mali
ovek, ali tih i ozbiljan.
Obino nije tako tih, rekla je majka sa osmehom.
Dakle, rekla je Mina ljubei me u obraz, puno toga treba shvatiti. Moramo
ponovo da se upoznajemo.
Dok je govorila priljubio sam se jo vie uz nju. Iako je bila u pravu i naim
oima i umu bilo je potrebno vremena da naue jedno o drugom, srce mi je ve znalo
sve to treba da zna, i volelo je.
Kada su oi poele da se bore da ostanu otvorene, majka mi je rekla da odem u
svoju sobu da bi mogla nasamo da razgovara s Minom. Hteo sam da ostanem, ali
nisam to rekao, jer sam video da je ovo vano za majku. Dok sam ekao da me san
savlada, sluao sam ih kako priaju i plau zajedno. Pretpostavljam da je sestra
polako dobijala priu naeg ivota - i polako se navikavala na pomisao da je izgubila
naeg starijeg brata, Bilala.

Kada je tuga noi prola i sunce se probudilo da ponovo obasja svojom radou
njihovu priu, majka je zakljuila da je povratak moje sestre bio blagoslov od Boga
da treba da se uda za ir Ahmeda. Prilino mi je laknulo kada mi je to rekla, jer je to
spreilo uvara da se oeni nekom drugom, a ja sam mogao da smaknem jednu tajnu sa
spiska - dakle, skoro. Izgleda da jo nismo mogli da kaemo naim prijateljima, jer
smo morali prvo u Kair Kanu do tetke.
Za dve ene koje doskoro nisu mogle oima da se vide, sada su se svakako ba
esto viale. Ali, naravno, postojao je razlog tome. Naposletku, ovo je Avganistan i
treba potovati pravila.
Tamo u tetkinoj kui, ispred mule koji je govorio molitve za Spandija, majka i
ir Ahmed izveli su obred stupanja u brak, nekah, prihvatili su jedno drugo tri puta
pred Alahom. Kao to se sveti ovek starao da sve urade propisno, tetka i njen mu
takoe su mogli da gledaju, kao i dvojica brae ir Ahmeda i moja sestra Mina i njen
suprug.
Hazrat Husein je doao ranije tog jutra do naeg doma oekujui da odvede enu
kui, ali je umesto toga dobio poziv na venanje. Na moje iznenaenje bio je mnogo
vii nego to sam zamiljao, a lice mu je bilo neno i ljubazno. I mada mu je ruka
izgledala udno, kao da mu je Bog zakaio ruku deteta umesto ruke odraslog oveka,
laknulo mi je kada sam video da je to leva, to je znailo da nee biti neprijatnosti pri
rukovanju.
Kako su svi odrasli stajali okolo i bili ljubazni jedni prema drugima, uo sam da
je Hazrat proveo no u Kabulu, da je odseo kod jednog svog poslovnog partnera.
Izgleda da je mu moje sestre bio umean u rad s drvetom - toliko umean, zapravo, da
je mogao da prodaje napravljeno. A u Kair Kani je mojoj majci poklonio divan smei
koveg izrezbaren cveem i pticama koje pevaju.
Naalost, nismo videli sestrinu bebu, Dauda, jer je bio u Kunaru s babom, ali je
Mina obeala da e ga dovesti kada bude sledei put dolazila u posetu. Dok je
govorila, brzo je pogledala u mua kao da je zaboravila neto, ali on je klimnuo
glavom i ona se ponovo nasmejala.
Za ovo kratko vreme koliko sam ga znao, ve mi se Hazrat Husein prilino
dopao, to je, pretpostavljam, bilo i dobro, poto smo sada porodica.
Dok su majka i ir Ahmed izvodili nekah, deca su morala da saekaju napolju,
jer su takva bila pravila. Dahidov brat odmah je otiao da se igra u jarku ispred kue,
jer je u njemu bila jedna mrtva maka. Dahid i ja smo nestali iza oka, dosta podalje
od kue, da bi mogao da me naui da puim.
Iako su cigare bile prilino odvratne i imale ukus ugaene bukare, shvatio sam da
ako hou da ikada postanem mukarac, postoji mnotvo odvratnih stvari na koje treba
da se naviknem. Dlake dole bile su jedna od njih, po Dahidu. Jo gore, jednog dana
u se probuditi da otkrijem da mi je pevac bolestan.
Tvoja sestra izgleda ba dobro, rekao mi je Dahid dok je pokuavao da pravi
krugove od dima. Zna ta, da nije kidnapovana, ne bi mi smetalo da se oenim
njome - poto smo u srodstvu i sve to.
Pogledao sam Dahida sa okom koje se kotrlja, mlitavom nogom i patrljcima
smeih zuba i pomislio da bih je, da moja sestra pristane da se uda za njega, lino
predao talibanima.
Pa, kako ide posao?, pitao sam u elji da promenim temu pre nego mi se roak
zaboravi i krene da pravi seksualne aluzije o sestri koju tek to sam ponovo dobio.
Sporo, priznao je, ali sada vie popunjavam papire i sve to, a moj ef kae da
e me uskoro upisati na jedan od onih kurseva za kompjutere.
ir Ahmed ide u kolu za kompjutere.
Dakle, to je budunost, klimnuo je glavom. Nema kancelarije u Kabulu koja
nema kompjuter. A ne bi verovao koliko se pornografije moe nai na njima. Ima
slika, ak i filmova, svake vrste jebaine koju ne moe ni da zamisli. ene s
mukarcima, ene sa enama, mukarci s mukarcima, ene s kepecima, ene s psima,
ak sam video i ene koje zabijaju tikve u svoje...
Favade!
Glas moje majke uo se jasno i glasno i Dahid i ja smo brzo ugasili cigarete.
Evo, rekao je, dao mi vaku koja bi trebalo da ima ukus banane, ali je zapravo
imala ukus plastike. Bile su i prilino gadne. Nekada smo ih prodavali strancima na
Kokojoj ulici za dolar. Ljudi e kupiti bilo ta ako izgleda dovoljno jadno.

Kada je majka obavila nekah, oprostili smo se od Mine, jer je morala da se vrati
bebi. Dok smo se svi drali meusobno, bilo je to i radosno i tuno, ali je Hazrat
Husein dao majci broj telefona da bismo mogli da je zovemo kad god elimo, zbog
ega je ovo onda bilo pre radosno negoli tuno.
ir Ahmed se vratio svojoj kui, a moja majka svojoj. Sledeeg dana, posle
svadbe, majka e se konano preseliti u svoj novi dom i ja u krenuti za njom nedelju
dana kasnije - iz razloga koji nisam hteo da znam. Dok bi ona provodila tih nedelju
dana radei stvari za koje nisam hteo da znam, majka je mislila da bih moda hteo da
budem u tetkinoj kui. Nije mogla vie da pogrei.
Majko, poslednji puta kada sam bio u toj kui, Dahidov otac me je udario po
glavi bokalom, a jedno od dece mi se upikilo u krevet, a da ne zaboravimo da te je
tetkina hrana skoro ubila. Stvarno, nisam siguran da si dobro razmislila o ovome. Ali,
u redu je, znam da sada ne razmilja pravilno, poto ti misli sada lete na novog mua
pre nego na sreu tvog sina i njegovih izgleda da preivi do kraja nedelje.
Majka se osmehnula - to mi je pokazalo koliko se promenila od kada je pljunula
pred stopala sestre i otila iz Kair Kane - i malo se igrala mojom kosom.
Dobro, Favade, pobedio si. Ako Dordi pristane i obea da e se brinuti o
tebi, moe ostati u kui nedelju dana. Pretpostavljam da e tako imati vremena da se
oprosti.

U Avganistanu postoji izreka: Jednog dana vidi prijatelja, sledeeg vidi
brata. Posle skoro godinu dana ivota sa strancima, ja sam sada imao dve sestre i
jednog brata, i mada su mi njihovi obiaji ponekad bili udni i ponaanje takvo da ga
nikako ne bi trebalo slediti ako si dobar musliman, voleo sam ih silno, svakog od njih.
Tako, kada smo se majka i ja vratili kui da im na dariju kaemo (uz moj prevod na
engleski) da se udala i da e se iseliti sledeeg dana i povesti me sa sobom nedelju
dana kasnije, svi su nas gledali bledo.
Mislim da se to zove ok.
Dordi je bila prva koja se oporavila i setila manira, i zagrlila majku.
estitam, Marija, rekla je. To su divne vesti.
Da, divno. estitam., dodao je Dejms.
Savreno! estitam. Nadam se da ete imati divan ivot zajedno, rekla je Mej.
A onda, kada su svi poeli da se navikavaju na ove vesti, dodala je: Mogla bih onda
i sada da vam kaem. I ja u uskoro da odem. Trudna sam.
Ako su vesti moje majke bile iznenaenje, ono to je Mej izjavila sve je
pogodilo kao bomba. Preveo sam majci ta je rekla. Oi su joj se rairile, ali nije ni
rei rekla. Ponovo je Dordi bila prva koja se pribrala.
estitam, Mej! To je... neverovatno.
Nije samo neverovatno, to je prokleto udo, dodao je Dejms koji joj je priao
da je zagrli. Ko je otac?
Dakle... Mej se nasmejala stidljivo. Beba e biti moja i Derina, ali postoji
mala ansa da e se roditi s francuskim akcentom.
Vrteo sam glavom. Na mnogo naina stranci su bili kao Avganistanci. Smejali su
se i plakali, pokuavali su da budu dobri jedni prema drugima i voleli su svoje
porodice. Ali na izvestan nain bili su jednostavno ludi i trudili su se svojski da gore
itavu venost. Jo gore, svi su izgledali tako prokleto zadovoljni time.
29.

U mojoj zemlji nosimo alvar-kamiz - u sutini dugu koulju preko vreastih
pantalona. Puno je tkanine potrebano, vie nego to moete da zamislite, i to je na
tradicionalni kostim. Ovih dana obino nosim farmerke kao i stariji deaci koji
kopiraju iranske pop zvezde sa televizije, ali postoje trenuci - na primer, svadba vae
majke - kada vam se gornji deo pantalona uvue u stomak, jer ste pojeli toliko da je
postao velik kao Kandahar, i sasvim je mogue da e vas svaki as oko pasa presei
napola. Tada shvatite da su Avganistanci mnogo pametniji od Zapadnjaka. Ne samo da
verujemo u jednog pravog Boga ve i pravimo odeu koja je dovoljno velika da u nju
stanu Kandahar i Helmand.
ta ti je?, pitao me je Dejms kada sam pao u stolicu pored njega.
Mislim da umirem. Nije trebalo toliko da jedem.
Sat vremena poto smo stigli u restoran Herat u ar-i Navu poeli smo da
deremo kao ludi. Najpre je poelo sa aom - supom od testenine, jogurta, crvenog
pasulja i leblebija - posle toga je sledio bolani od krompira i zelenog crnog luka,
patlidan u jogurtu, kabulski pilav, jagnjei evapi i na kraju firni, ukusno posluenje
od hladnog krema od jaja. Stvarno, nije ni bilo udo to su svi uivali u svadbama.
Verovatno tada pojedu hrane kao nikada za godinu dana.
Dok sam stenjao pod teinom evapa koji mi je leao na stomaku, Dejms se
nagnuo ka meni i pomerio ruke ka pantalonama.
ta to misli da radi?, pitao sam, ne toliko sit da ne bih mogao da se
prenerazim.
Otkopavam ti kai da bi lake disao.
Pogledao sam ga u neverici. Mislim da nee, Dejmse, rekao sam dok sam mu
izvlaio gornji deo pantalona iz ruku.
Iskreno, stranci nemaju nikakvo oseanje stida, ak ni na svadbi.
Naravno, moja je krivica, jer nisam prestao da jedem od trenutka kada sam seo
za sto kraj majke, sve do trenutka kada sam otiao od nje da padnem pored Dejmsa u
sobi za mukarce. Kao to dolii, mukarci i ene bili su odvojeni na svadbi. Samo su
majka i ir Ahmed smeli da sede zajedno, u maloj sobi samo za njih, gde su mogli da
pozdravljaju goste porodice koji su doli da ih vide.
Iako proslava nije bila velika i nije bilo muzike niti plesa, jer je to bio drugi brak
kako majci, tako i ir Ahmedu, i dalje je izgledala neverovatno lepa u svojoj divnoj
ruiastoj haljini i kose uvijene u lokne ispod odgovarajue marame. Oi su joj takoe
bile ogromne, naminkane ruiastim i crnim sa sjajem oko ivica i dinovskim
trepavicama koje joj je jedna ena zalepila u naoj kui.
Poto sam joj sin, mogao sam da vidim da je stvarno srena, iako se nije
osmehivala, jer je tako doliilo. U Avganistanu, kada se devojka udaje, mora da
izgleda nesreno na svom venanju. Njena tuga pokazuje koliko voli i potuje
porodicu koju ostavlja. Naravno, u nekim sluajevima to je stvarno tako, jer devojka
strahuje od porodice u koju odlazi. No, bez obzira da li je stvarno tuna ili nije,
nesrena mlada je dobra mlada, i ako tog dana moe da izbaci neku suzu iz oka, onda
je time jo bolja. Naravno, u sluaju moje majke, tradicija je izgledala malo nazadna,
budui da je davnih dana napustila babu i dedu, a oboje su ionako bili mrtvi. Ali
injenica da je i dalje ppotovala pravila izdvajala ju je kao dobru enu. Dobra
ena koja se udaje za dobrog oveka - to su svi stalno ponavljali. I mislim da su
bili u pravu, jer je ir Ahmed voleo moju majku tako dugo i promenio je svoj ivot da
bi mogao da se oeni njome, usavravao se u koli za kompjutere i sreivao dom da bi
ga spremio za nju i pre nego to ju je pitao da se uda za njega.
Da, bio je dobar ovek i bilo mi je drago. Izgledao je vrlo lepo na svadbenom
ruku u belom odelu i s belim cipelama, a kada je posluivao hranu mojoj majci, da bi
joj ukazao potovanje, sve ene su gledale sa osmehom na licu i klimale glavom u
znak odobravanja.
Kao i ja, tetka, Damila, Dordi i Mej sedeli su u svadbenoj sobi, zajedno sa
Deri, enom-muem od Mej. Od svih Avganistanaca na svadbi, samo smo majka i ja
znali za bebu koja se krije u Mejinom stomaku i pre nego to smo izali iz kue, majka
je molila strance da ne govore o tome u javnosti. Ako bi se to proulo, svi smo mogli
da budemo kamenovani do smrti, to ne bi bio ba dobar zavretak ovog za majku
posebnog dana.
Uprkos tome to je iveo na istom imanju kao i majka vei deo godine, Dejms
nije mogao u svadbenu sobu, zato to nije bio roak, a i zato to je bio mukarac.
Kada sam mu se pridruio, sedeo je sa Ismerajem, Pir Hederijem i nekim prijateljima
ir Ahmeda i izgledao je izgubljeno, jer nije bilo nikog da mu prevodi. Iako je iveo u
Avganistanu vie od dve godine, njegov dari nije odmakao dalje od fraza koje je
nauio kada je stigao, kao to su Zdravo, Kako ste?, Gde je toalet? i Odvedite
me do svog voe. Uglavnom se snalazio s divljim mahanjem ruku i depnim
renikom koji je nosio sa sobom.
Mogu samo da zamislim koliko mu je vremena bilo potrebno da pomuti um Pir
Hederiju u vezi s poslom sa sendviima.
Kada sam poeo da se oseam malo bolje - bez potrebe da trim po restoranu
polugo - Ismeraj me je zamolio da odem po ir Ahmeda i dovedem ga u sobu za
mukarce. Izgleda da je imao poklon za njega. Uradio sam kako mi je reeno, jer je
Ismeraj bio stareina. Takoe sam bio uzbuen i da vidim kakav e to poklon biti.
Dordi je ve dala mojoj majci mobilni da bi mogla da zove Minu kad god eli, to
je po meni bilo prokleto genijalno s njene strane. Ali nisam mogao ni da zamislim ta
e Ismeraj i Hadi-kan da donesu do stola.
ir Ahmed je promrmljao svoje izvinjenje enama to ih ostavlja, ali sam mogao
da primetim da mu je bilo potajno drago, jer mislim da su poele da ga umaraju.
Polako, odveo sam ga tamo gde ga je Ismeraj ekao. Bilo je potrebno prilino
vremena zbog sveg rukovanja koje je usput morao da obavi.
Kada je stigao do muke sobe, Ismeraj je zamolio ir Ahmeda da sedne i dao mu
je belu kovertu. Od Hadi-sahib kana, rekao je. Izvinjava se to nije ovde lino da
proslavi venanje s tobom, ali je morao da se vrati u Sinvar zbog nekog hitnog posla.
ir Ahmed je prihvatio Ismerajeve rei, zahvalio se ljubaznim reima sa svoje
strane i otvorio kovertu. Unutra je bilo oko etiri ili pet komada papira koji su
izgledali zvanino. Moj novi otac je pogledao u Ismeraja, zbunjen. Ja sam pogledao u
Ismeraja, razoaran. Oekivao sam da vidim novac.
To je ugovor, objasnio je Ismeraj.
Oh, ugovor, svi smo rekli, i dalje zurei u Ismeraja.
Starac se nasmejao i uzeo papire od ir Ahmeda o poeo polako da objanjava
ta znae. Ispostavilo se da su ir Ahmed i Hadi-kan zajedno u poslu - suvlasnici
najnovijeg internet kafea u Kabulu.
30.

Posle svadbe, majka je otila s muem da spremi novi dom za poetak naeg
novog ivota, a mi ostali vratili smo se u Vazir Akbar Kan.
Po povratku kui, Dordi, Dejms i Mej su otvorili bocu vina, jer je izgleda
svima bilo potrebno pie. Jedno po jedno pokuali su da me ubede da se preselim u
Dejmsovu sobu na nedelju dana.
Nee biti tako usamljen, objasnila je Dordi kada je izala iz kuhinje nosei
aj.
Tvoja majka bi elela da spava tamo, pokuala je Mej.
Bie zabavno!, uzviknuo je Dejms.
Ali ja nisam pristao ni na ta. Nisam vie bio dete i majka mi je samo otila u
drugu kuu; nije kao da je skoro umrla ili neto tako - nije bilo kao proli put kada me
je ostavila samog sa strancima. A osim toga, majka je imala televizor u svojoj sobi i
ja u se sada preseliti tamo.
Poto sam se malo naljutio na prijatelje i njihovo zvocanje, uzeo sam svoj ajnik
i ostavio ih njihovom vinu, da bih mogao da se smestim u majinu sobu i konano
imam malo mira. I kada sam namestio jastuke za najbolji pogled na televizor, osetio
sam se prilino odraslim u odnosu na sve to.
Ovo je ivot, rekao sam sebi, guckajui aj i pruajui se po majinom
krevetu.
Nabukao sam jastuk i opustio se da gledam film koji je upravo trebalo da pone.

Osam sati kasnije probudio me je glas Dordi koja me dozivala na doruak.
Televizor je bio iskljuen, jer je nestalo struje, a kada mi se glava navikla na
okruenje, shvatio sam da sam zaspao pre nego to sam odgledao i pet minuta filma,
to me je malo ljutilo, jer je izgledalo kao pravo traenje nove slobode.
Izvukao sam se iz kreveta, oprao, presvukao odeu i otiao u veliku kuu na
doruak. Samo je Dordi bila tamo, jer je Mej ve otila u kancelariju, a Dejms
nee izai iz sobe najmanje jo tri sata.
Jesi li dobro spavao? pitala me je, gurajui tanjir s hlebom i medom ka meni.
Jesam, hvala, a ti?
Jesam, hvala.
Nasuo sam sebi olju slatkog aja.
Dakle, da li ti se dopala svadba?, pitala me je Dordi.
Da, bila je veoma lepa. A tebi?
Da, sloila se. Bila je veoma lepa.
Onda smo nastavili da jedemo u tiini, sve dok Masud nije doao da je odveze u
kancelariju, a ja sam skoio na bicikl da odem u kolu. Iako je uvek bilo lepo
provoditi vreme s Dordi, ni ona ni ja nismo ba bili jutarnji tipovi.

Kao i obino, svratio sam do prodavnice posle asova da zaradim novac, ono
malo, i da zadirkujem Damilu pre nego to ode u kolu.
itao sam jue da se aruk-kan venao s drugim mukarcem, rekao sam joj.
Gde?, pitala je. U Favadovim specijalnim novinama lai?
Ne, u indijskom hramu, naravno.
Vrlo smeno, rekla je i namestila maramu pre nego to je izala.
Pretpostavio sam. Nasmejao sam se. Vidimo se posle kole, Damila.
Whatever, odgovorila je na engleskom i pokazala mi znak koji me je Dejms
nauio, a onda ja njoj pokazao.
Kada je izala, odjednom sam primetio da je postala via od mene, to mi se
uopte nije dopalo. Napravio sam zarez u spavaoj sobi kada sam se uselio u kuu
stranaca i, kako se inilo, nisam uopte porastao. To je poelo da mi se mota po glavi,
toliko ak da sam odnedavno poeo da se pitam da li u zavriti kao onaj kepec kod
Hadi-kana. ak se i Dahid naalio na raun moje visine kada sam ga video na
svadbi.
Hej, prcvoljak, tako me je pozdravio.
Ogluio sam se na to, oigledno, jer u Bojoj promisli koju je imao za svakog od
nas, ni on nije proao ba najbolje. Ali mi je i dalje smetalo.
Koliko godina ima sada?, pitao me je Pir Hederi kada sam to pomenuo u
prodavnici.
Ne znam, slegnuo sam ramenima. Moda deset, moda jedanaest.
Oh, dakle, deko, nema zbog ega da se brine. Vrati mi se kada bude imao
nekih dvadeset pet ili est godina i jo uvek ne bude vii od nekog slabunjavog
teleta.
Verovatno neu biti ovde kada budem imao dvadeset pet ili est, zar ne?
Gde bi kog avola mogao da bude?
Dakle..., zastao sam da razmislim o tome, i shvatio da nisam imao predstavu.
Negde drugde, rekao sam konano, sada jo vie uznemiren pri pomisli da bih
mogao da radim u radnji Pir Hederija do kraja ivota.
Vidi, ako si ozbiljno zabrinut, moja savet ti je da natera majku da ti skuva pile
u vreloj vodi, ubaci malo leblebija i kaiku soka korpiona i da svakog jutra uzme
au te tenosti kada se probudi.
Ne smemo da jedemo ni piletinu ovih dana, a da ne pominjem korpije, rekao
sam mu.
U tom sluaju, nadrljao si, bilo je sve to je rekao.

Nema zbog ega da se brine, rekla mi je Dordi kada sam se vratio kui
kasnije tog popodneva da popijem aj s njom u bati.
Devojice sazrevaju bre od deaka - to je injenica. Za nekoliko godina e
sustii Damilu i onda e je prestii. I stvarno, Favade, suvie si pametan da bi svoje
dane zavrio u radnji Pir Hederija, zato se smiri.
Stvarno misli da sam pametan?, pitao sam.
Nasmejala se. Favade, ti si najinteligentniji deak koga sam upoznala! Ti si...
koja je to fraza na dariju? Ne znam. Na engleskom bi rekli bistar kao pela, to znai
da si izuzetno pametan i io za svoje godine. Iskreno, upoznala sam odrasle koji
nemaju razum s kojim si ti roen. Ti si poseban deak koji e jednog dana odrasti i
postati jedan vrlo poseban ovek. A uz to si i veoma lep.
Opa, pa ja sam onda prilino dobar, zar ne?, nasmejao sam se.
Svakako jesi, Favade.
Dok sam je gledao, lepog lica koje se znoji na letnjem suncu, iznenada je oblak
tuge preao preko mene. Sve se tako brzo menjalo i verovatno nikada vie nee biti
isto: Mej se vraala u svoju zemlju da rodi svoje francusko dete; ja sam se selio u
Kart-i Seh da ponem novi ivot; Dejms se brinuo ko e sada da mu kuva kada je
moja majka otila, kao i zato Rejel nee da se uda za njega; a Dordi - dakle, niko
nije znao ta Dordi smera.
Ko ti je to rekao?, pitala je, a od iznenaenja joj se glas povisio.
Doktor Hjugo mi je rekao pre nego to ga je Hadi-kan prebio.
ta je uradio? ta je Halid uradio?
Srce mi je stalo. Eto, opet sam to uradio.
To je samo zato to te voli, dodao sam brzo. I stvarno je dr. Hjugo kriv za to,
jer je pokuao da ga natera da odstupi i Hadi-kan je rekao da si mu u zubima i nazvao
je dr. Hjuga kopiletom i onda se stvarno naljutio. Ali nije ubio dr. Hjuga, iako je
svojim straarima rekao da e mu iupati grkljan.
Dordi je zurila u mene preko naoara za sunce.
Ja sam mu u zubima, je li?, pitala je naposletku.
Dakle, to je rekao.
Kako romantino, odgovorila je, ali je ove rei izgovorila ravnim tonom kao
da uopte nije romantino.
Dakle, da li odlazi iz Avganistana?
Slegnula je ramenima. Trenutno, ne znam, i to je cela istina. Moda e postati
jasnije u petak kada odem u Sinvar.
Ide da vidi Hadi-kana?
Da.
Nisam nita rekao, jer nisam mogao, ali sam pretpostavio da e dati Hadi-kanu
odgovor.
Mogu li da poem s tobom?, pitao sam.
Dakle... ne znam. Moram da raistim neke stvari.
Molim te, Dordi. ta ako stvarno ode? Ovo e mi moda biti poslednja ansa
da vidim Mulalu.
Iskreno, Favade, nisam sigurna da u imati vremena da posetim Mulalu i njenu
porodicu.
Dobro, onda, Hadi-kana.
Pogledala me je kroz naoare.
Ne znam...
Molim te, Dordi, biu dobar kao nikada i neu praviti probleme i igrau se
sam kada bude morala da razgovara s Hadi-kanom i...
Dobro, dobro, moe da poe!
Sjajno!
Ali samo ako se tvoja majka sloi.
Uzeo sam Dordin telefon i odmah je pozvao da pitam da li mogu u Sinvar na
odmor u petak. Sloila se, kao to sam znao da hoe, jer kada je trebalo birati izmeu
Sinvara i toga da me ostavi kod kue sa Dejmsom i trudnom lezbejkom, izbor je
neminovno pao na Sinvar.
Ne zaboravi da se moli i budi dobar!, vikala mi je u uvo.
Neu i hou, obeao sam, beleei u glavi da joj pokaem kako da pravilno
razgovara telefonom kada je sledei put vidim. Vikala je tako glasno da sam mogao da
je ujem u Tadikistanu.

to se tie naih ranijih putovanja, Zalmaj je dolazio do kue da nas vozi u
Sinvar, ali je ovog puta Ismeraj poao s nama i odveli su nas u tojota-kamionetu s
uvarem napred i jo dvojicom pozadi.
Oekujemo nevolje, je li?, pitala je kada je ugledala nau pratnju.
Ne, ne ba, odgovorio je Ismeraj. Hadi samo hoe da preduzme mere
predostronosti za oboje, poto ste, kao to jeste, tako posebni gosti.
Oh, hajde. Nasmejala se. ta se desilo?
Osim uobiajenog?
Ismeraj je skinuo pakul da poee ono malo kose to mu je ostalo povrh glave.
Dobro. Prole nedelje predsednik vlade izbegao je bombu pored puta i bilo je
jo nekoliko incidenata, ali nita zbog ega bismo se previe uznemirili.
Zbog zabrane maka?, pitala je.
Mak, mo, ovo doba godine... ko zna? Ovo je Avganistan. Ne mirimo se lako,
kao to zna.
Dok smo putovali u Sinvar, Ismeraj je pokuavao da nam skrene misli sa bombi
pokraj puta i drugih incidenata tako to nam je pokazivao mesta gde su ljudi
razneseni u prolosti. Ovde su mudahedini u zasedi saekali ruski konvoj na kraju
dihada, rekao je kada smo izali iz Kabula i krenuli u planine. Ovde je bila velika
bitka koja je trajala nedelju dana... ovde smo imali neke od naih najboljih poloaja
za snajperiste... ovde smo kopali tunele u brdima da pobegnemo komunistima... Onda
je pokazao mesta gde su im prijatelji pali u borbi i zaboravljeni heroji i u sutini nas
je sve bacio pomalo u depresiju.
Dok smo klizili niz Nangarhar i dalje u Sinvar sunce je prilo kroz prozore zbog
ega je bilo teko priati a da se ne umori u potpunosti, te smo se povukli u svoje
misli i snove na javi, sve dok nismo stigli do kue Hadi-kana.
Nikada ranije nisam bio na njegovom imanju u Sinvaru, i mada je bilo manje od
onog u Dalalabadu, bilo je mnogo prijatnije - vie kao dom nego kao palata. Naravno
da je to bio dom pun uvara s pukama, ali su vie bili u senci nego na onom drugom
mestu.
Kada je tojota stala na prilazu, Dordi je prva izala. Savila se do zemlje da
istegne lea, a onda je podigla ruke ka nebu, drei ih tako na tren, visoko iznad glave,
kao da opipava vazduh meu prstima.
Boe, volim ovo mesto, uzdahnula je nikome posebno. A onda, okrenula se ka
meni i dodala: Zna, Favade, ovde sam se prvi put zaljubila u Avganistan.
I u Hadi-kana, dodao sam umesto nje.
Da, prihvatila je, i u Hadi-kana.
Osmehnuo sam se, jer je ovo bilo bitno. Ako e Dordi doneti pravu odluku o
svojoj budunosti, potrebno je da se podseti svega to je volela, ne stvari koje su je
rastuile.
Ismeraj je priao da nam se pridrui.
Idite i sedite na tepih, doi u za minut, rekao je. Moram da obavim samo
nekoliko poziva.
Dordi i ja smo klimnuli glavom i otili do crvenog tepiha koji je leao pod
velikim drvetom. Vazduh je bio mnogo prijatniji pod liem, a iznad nas se uo cvrkut
ptica. ivot jednostavno nije mogao biti bolji od ovog.
Bilo bi tuno nikada vie ne videti ovo mesto, rekao sam Dordi kada je
skinula sandale i naslonila se da isprui noge.
Da, bilo bi, priznala je. Zna, teta je to toliko ljudi ne moe da doivi dane
poput ovog.
Jeste, sloio sam se. A onda, nakon to sam jo malo razmislio, pitao sam:
Zato?
Osmehnula se. Dakle, ima toliko toga u vaoj zemlji osim rata, kao to moe
videti, ali naalost retko kada ujemo o tome. Mislim da ljudi nemaju celovitu sliku
pred sobom - o tome kakav je Avganistan i kakvi su Avganistanci.
Da, ovde je prilino dobro, rekao sam, dokle god nisi gladan.
Ili niko ne pokuava da te ubije.
Ili te porodica ne proda.
Ili ti nije potrebna struja ili ista voda.
Ili... ili..., sada sam se ve muio. Ili ti glavu ne raznese plinska boca.
Dordi je spustila bradu na grudi i pogledala me preko naoara za sunce.
Desilo se jednom, eni u naoj ulici, objasnio sam.
Oh, rekla je podiui glavu da pogleda opet u sunce koje nam je namigivalo
kroz lie, dakle onda, u pravu si. Ovo je prilino dobra zemlja ako ti ne raznesu
glavu.
Ili noge, dodao sam. Ima jo puno nagaznih mina.
Zapravo, ta je dobro u vezi s Avganistanom?, pitao sam i oboje smo krenuli
da se smejemo.
Dobro, rekla je poto je prva prestala. Pod jedan, nikada nisam ivela negde
gde je nebo tako plavo da te ostavi bez teksta.
Ume da bude veoma plavo, sloio sam se.
I mada je ivot ovde teak, mnogo tei nego to mi moemo da zamislimo dok
ivimo u naoj lepoj kui u Vazir Akbar Kanu, iza zidova ovih kua postoje dobrota i
ljubav.
Kako to misli?
Dopusti mi da razmislim kako to da objasnim. To je kao s knjigama o tvojoj
zemlji. Veina bi te naterala da poveruje da je Avganistan zemlja plemenitih
divljaka, herojskih ljudi koji ubijaju na prvi izazov, i na neki nain moda su u pravu.
U svima vama brzo se jave bes i grubost koje su nam ponekad uasni, ali Avganistanci
koje sam imala sree da upoznam uglavnom su jednostavni ljudi dobrog srca koji
samo pokuavaju da preive.
Ne bih nazvao Hadi-kana jednostavnim.
Dakle, ne, ponovo si u pravu, priznala je, ali iako nije siromaan, on i dalje
ima dobro srce. Halid misli dobro, znam to, samo to ponekad... Dakle, hej, hajde,
neemo ni da govorimo o tome.
Uzela je za cigarete i odluio sam se da se povinujem njenom predlogu da ne
govorimo o tome u sluaju da je o tome bilo ono gde su sva loa seanja ekala.
Kada je dunula dim od cigarete, Ismeraj se vratio. Telefon mu je bio zatvoren i
imao je osmeh na licu.
Hajde, rekao je, borei se da doe do daha. Imamo neto da ti pokaemo.

Zalmaj nas je odvezao do mesta udaljenog oko petnaest minuta vonje od kue
Hadi-kana. Poskakivali smo dok smo silazili sa glavne staze, da bismo se zaustavili
ispred poludovrene zgrade gde su radnici jo radili na zidovima i pomerali zemlju
unaokolo u kolicima.
Kada smo izali na vazduh, Hadi-kan je izaao iz kue i razgovarao s ovekom
koji je drao veliku svesku. Kada nas je ugledao, rukovao se s ovekom i priao nam
ozarenog lica. Zasigurno je izgledao mnogo sreniji nego poslednji put kada sam ga
video i, kao i obino, bio je obuen u najfiniji alvar-kamiz bledo plave boje sa sivim
jelekom koji je odgovarao boji njegovog pakula.
Zakljuio sam da ako mi ikada dosadi dins, moram po svaku cenu da saznam ko
mu je kroja.
Dakle, ta mislite?, pitao je kada je stigao do nas.
Govorio je na engleskom i pretpostavljam da je to bilo zato da radnici ne bi
sluali razgovor.
Ovo je divan prostor, rekla je. Da li to gradi jo jednu kuu?
Da, gradim novu kuu, rekao je, ali ova je za tebe. Da li e je prihvatiti, to je
takoe na tebi da odlui.
Bio sam prilino iznenaen ovim reima i osetio sam da mi je vilica pala od
teine milion pitanja koja ekaju da izlete, ali im nisam dozvolio.
Dordi nije nita rekla.
Vidi, nastavio je Hadi-kan, ui unutra i pusti me da ti pokaem.
Pre nego to je uspela da odbije, on je krenuo. Krenuli smo za njim.
Ili smo preko dakova peska, uli u kuu i u salu u obliku kvadrata koja je bila
cement-siva svuda unaokolo, komadi ice virili su iz zidova. Nije bilo ono to biste
mogli nazvati lepim.
Ovo e biti prostor za sedenje, rekao je, gledajui u Dordi i mahnuo rukom
pokazujui prostoriju. Ovo e biti za tvoje goste kada dou. Kada bude zavrena,
zidovi e biti lepe zelene boje - tako mislim - kao doline Sinvara, tako da kada bude
hladno, uvek ima prolee.
Nije saekao da Dordi bilo ta kae, ve je krenuo levo gde su dve rupe ekale
da budu vrata. Ovo je kuhinja, objasnio je, a u ovoj drugoj prostoriji spavae
gosti. Takoe pravim divno mesto za toalet, odmah pored - kako to kaete?
En suite, odgovorila je Dordi.
Da, klimnuo je glavom, da, slatko. Mislim da je to dobra ideja. Vrlo
evropski. Doi.
Preao je preko salona do mesta gde su pravili stepenice za gornji sprat. Jo nisu
bile zavrene i merdevine su se naslanjale na balkon gore, da bi radnici mogli da idu
gore-dole.
Ovo e biti stepenice, rekao je, zbog ega sam se nasmejao, jer nismo glupi.
Tvoje sobe bie gore. Jedna je tvoja spavaa soba, jedna je veliki prostor za
sedenje, a druga soba je moda za decu.
Pogledao ju je ispod tekih obrva. Rizikovao je ovim reima, poto je video
kako je praktino ubio njihovo dete.
Ovde moe da se odmara i ima divan pogled na planine da bi ti misli bile
srene, dodao je i ona se osmehnula, zbog ega se i on osmehnuo, a zato to su se
oboje smeili i ja sam se smeio.
Do sada je sve teklo prilino dobro. Pomislio sam da ako nova kua ispunjena
obeanjem da e imati decu ne moe da zadri Dordi u Avganistanu, onda nita i
nee.
Dakle, ta misli?, pitao je konano.
Pogledala je okolo.
Mislim da e biti divna, Halide, ali...
Molim te, Dordi, prekinuo ju je, mrtei se dok su mu oi postale tune,
nemoj s tim ali. Molim te, prvo, daj da ti pokaem jo neto.
Odmakao se i izaao na vrata, i poeo ponovo da pria napolju.
Vidi ovu batu ka reci i put tamo preko? Ovo e sve biti tvoje. Izgradiemo
zidove da bi imala mir i zasadiemo divne rue, ovde celom duinom - pokazao je ka
levoj strani bate - i ovde - pokazao je udesno - i ovde - pokazao je ispred sebe.
Tako e itav dan biti okruena bojom i lepotom.
Dordi je polako pogledala oko sebe, zamiljala je boje koje bi mogle zasjati u
njenom svetu i kakav bi joj ivot mogao biti okruen cveem u bati i proleem u
hodniku.
Dok je razmiljala, Hadi-kan se odmakao od nas, glave pognute i ruku
prekrtenih iza lea. Stvarno se trudio, svako je to mogao da vidi. Skoro da sam
mogao da osetim nadu koju je drao u rukama. Znao sam da ako ga Dordi stvarno
voli, onda nee moi da ga odbije, ali kada sam je pogledao, video sam joj lice
okrenuto u daljinu i video sam brigu u njenim oima kada je podigla ruku da zakloni
sunce.
Sranje!, uzviknula je odjednom.
Pogledao sam tamo gde je gledala i video neto tamno kako se pomera du krova
oblinje kue. Ponovo sam pogledao u nju, ali je nestala, trala je prema Hadi-kanu i
vikala mu da legne. Kada se okrenuo da je pogleda, bacila se pravo na njega. Posrnuo
je unazad pre nego to ju je uhvatio u zagrljaj, ba kada su meci zapratali u daljini i
poeli da nam ibaju iznad glava.
Bacio sam se na tlo kada su Hadi-kanovi uvari otvorili vatru, ubijali su nam
ui bukom svojih puaka.
Uplaen kao nikada do tada, podigao sam glavu da osmotrim gde je Dordi i
video je da lei u Hadi-kanovim rukama. Krv joj je prekrila odeu i lice joj je palo
na njegove grudi. On je vikao uvarima oko sebe. Dovezite kola!, vikao je, ali
jedva da je mogao da se uje od buke oruja.
Dordi!, vritao sam, ustao sam i potrao ka njoj. Kada sam stigao do njih,
Hadi-kan me je povukao pravo na zemlju.
Ostani dole, Favade!, vikao je. Oi su mu bile irom otvorene od bola i video
sam da mu krv curi iz ramena.
Dordi, proaputao sam, i privukao sam se blie njenom licu da bih mogao da
ga drim meu rukama.
ivot joj je tekao iz tela poput reke. ikljao je i bojio joj kou, koja je postala
bela.
Ispod prstiju drhtala je kao da je uasan vetar zime odjednom dunuo preko nje.
Nisam hteo da poverujem. vrsto sam stisnuo oi i molio se Bogu svom snagom.
Ali znao sam da umire. Izgubiemo je.
Molim te, Dordi, molim te, preklinjao sam je, nemamo vremena. Mora da
kae te rei. Mora da veruje!
Svuda oko mene meci su i dalje leteli, itali i pucali nam iznad glava i bacali
zemlju po bati koja je ekala na Hadi-kanove rue. Iznad sam mogao da ga ujem
kako nareuje svojim ljudima i dalje trai kola, ali ja sam samo video njeno lice, i
tamne oi koje sada uju moj glas i mene trae.
Imali smo jednu ansu, samo jednu ansu, a ona je tako brzo izmicala.
Dordi, molim te, veruj, aputao sam, i oseao sam kako mi suze liju maglei
njeno lice. Mora da veruje ili si izgubljena!
Favade!, disala mi je u lice, ali joj je glas bio tako tih i morao sam da joj
priljubim uho uz usta. Favade, ne brini... verujem... obeavam ti, verujem.
Nije dovoljno, vritao sam ka njoj, jer nisam mogao da budem nean. Nije bilo
vremena za blagost. Imali smo samo jo sekunde. Mora da izgovori te rei,
Dordi! Molim te, mora da kae te rei!
I dok su mi suze padale na njene usne, video sam da grabi neku snagu duboko u
sebi i pogledala me je vrsto.
LA ILAHE, rekao sam joj, sklanjajui joj mokru kosu sa lica i prislanjajui
uho uz njene usne.
LA ILAHE, ponovila je.
ILLALLAH, rekao sam.
ILLALLAH.
MUHAMMEDU-R-RESULULLAH.
MUH... MUHAMMEDU-R-RESULULLAH.
Nema drugog boga osim Alaha i Muhamed je Njegov rob i poslanik.
Kada su stigla kola Hadi-kana, bacajui prainu oko nas, Dordi je sklopila oi
i nestala.
EPILOG
Godinu dana kasnije


Ovog leta ubijen je talibanski voa Mula Dadula u Helmandu. On je bio opak
ovek koji je davao novac ludacima i osakaenima da budu bombai samoubice u
naoj zemlji. U prolosti je ubio hiljade Hazara, samo zato to ih nije voleo. Tako,
kada je konano dobio ono to mu sleduje, svi su bili prilino iznenaeni, toliko da je
predsednik vlade morao da prikae njegov le na televiziji da bi ljudi znali da je
istina.
Ono to je mene jo vie zapanjilo, pak, jeste to je imao samo jednu nogu.
Pomislio bi da poto ima samo jednu nogu, da e ga uhvatiti mnogo bre,
pomenuo sam Dejmsu nakon to je poslao svoju priu preko interneta u Englesku.
Favade, tokom proteklih pet i po godina niko nije bio u stanju da nae Mulu
Omara koji je visok preko dva metra, s jednim okom koje vrluda kao ludo, pa emu se
udi? A ako je verovati glasinama, Osama bin Laden tri po Vaziristanu drei se za
mainu za dijalizu. Kaem ti, Stiven Hoking bi mogao da pretekne ove tipove.
Ko je Stiven Hoking?
On je pametan ovek u kolicima koji govori preko kompjutera.
Stvarno? Kao profesor arls Zavijer u filmu X-Men?
Dejms je spustio tegove koje se borio da podigne do grudi - jedan od njegovih
poslednjih planova da zadobije Rejelinu ruku za brak - i pogledao me drei ruke na
kukovima.
Ti si, moj deae, gledao previe televizije, rekao je teko diui.
I verovatno je bio u pravu.
Poto posao sa sendviima nije uspeo da mu donese novac, Pir Hederi je
pretvorio pola radnje u prodavnicu DVD-ja. Zaudo, to je imalo sjajan uspeh. Sada,
umesto da provodim popodneva u etnji po Vazir Akbar Kanu i reklamiram kak,
proveravao sam fimove za njega da ga ne bi posetio neko iz Odeljenja za poroke. Ovo
je bio najbolji posao koji sam ikada imao.
I Damila je bila srena ovim razvojem dogaaja, zato to je sada mogla da
provodi vei deo popodneva matajui o aruk-kanu, na Pir Hederijevo zgraavanje.
Da li taj ovek ikada prestaje da peva?, uzviknuo je jednog dana, zato to je
ak i Pas odbijao da ue u radnju.
Damila je smanjila ton, ali je i dalje nastavila da gleda, bez obzira. Nije toliko
ni bila zainteresovana za njegovo pevanje.
Uprkos tome to sam se preselio na drugi kraj grada, i dalje sam dolazio da
radim u radnji Pir Hederija, jer sam imao bicikl i ir Ahmed je dolazio da me pokupi
kada zavri posao u internet kafeu. Kao to sam i mislio, njegov posao s Hadi-kanom
je dobro iao - toliko dobro zapravo da je sada vozio svoja kola, imali smo agregat u
kui i protekle nedelje je ak kupio majci friider.
Stvarno, postajali smo prilino bogati po avganistanskim standardima, ali sam i
dalje voleo da dolazim kod Pir Hederija, jer mi je do davalo izgovor da se vidim s
Dejmsom i Rejel, koji su sada iveli zajedno u mojoj staroj kui i pravili se da su u
braku, zbog sveta i zato to ume da kuva, objasnio je Dejms.
Bio je tako veliki laov. Uprkos njegovim reima, znao sam da hoe da mu
Rejel bude ena, jer mi je rekla da bi svaki put kad bi se napio - to nije bilo tako
esto kao kada sam ja iveo s njim - pao na kolena i zaprosio je.
Zato samo ne kae da jednog dana?, pitao sam.
Zna, Favade, odgovorila je, okreui se ka meni namigujui, jednog dana
moda i hou.
Poto sam viao Dejmsa najmanje jednom nedeljno, takoe sam saznao ta se
desilo s Mej nakon to je otila iz Avganistana da rodi dete.
Deak je!, vikao je Dejms kada sam svratio da ostavim DVD etiri venanja
i sahrana koji je traio - bez sumnje jo jedan deo njegovih smicalica da nagovori
Rejel na brak.
Kako se zove deak?
Dete ljubavi Mej-Deri-Filipa! Hoe da mu daju ime Spandi. ta ti misli?
Dao sam sebi tren da razmislim o tome, kao to me je pitao, merei sve dobre i
sve loe strane toga da dam ime najboljeg prijatelja deaku koji e verovatno potpasti
pod lezbejski uticaj pre pete godine ivota.
Ne bih se sloio, rekao sam konano. To je lepa ideja i sve, ali Spandi je bio
dobar musliman i moda e biti neasno. Moda bi trebalo da ga nazovu aruk.
Da, biu vrlo srean time.
Naravno, Damila e poludeti kada sazna, ime je to bilo jo smenije.
Iako je Damila sada bila itavu glavu via od mene i um joj bio zaokupljen
stvarima kao to je karmin, i dalje smo bili najbolji prijatelji. Jo bitnije, ivot joj je
postao mnogo manje bolan od kada je odrasla, jer joj otac nije vie ostavljao toliko
tragova na licu. Donekle sam pretpostavljao da je to zato to se bojao da e joj unititi
anse za prodaju, ali je Damila rekla da su droge poele da mu utiu na um pre nego
na pesnice, a pola vremena nije mogao da se seti sopstvenog imena, a kamoli da treba
da prebije decu.
Iako nita nije reeno, stekao sam utisak da se Pir Hederi nadao da preda
Damili radnju kada umre, jer je gospoa Pir Hederi poela da je poduava
knjigovodstvu. Najpre me je to malo ljutilo, poto sam smatrao da sam podjednako
dobar u matematici kao i Damila i zato to sam joj ja dao ovaj posao, pre svega. Ali
sam se smirio kada sam video koliko je srena zbog toga, i pretpostavljao sam da u
ionako na kraju verovatno naslediti internet kafe ir Ahmeda - ako ne postanem
novinar kao Dejms. Meni se inilo da je to najbolji od svih poslova, pored
proveravanja DVD-ja. Posmatrao sam Dejmsovu karijeru sa zanimanjem ve dugo
vremena i doao do zakljuka da kao novinar najvei deo radnog vremena provodi u
krevetu.
Druga osoba koja je provodila najvie vremena u spavanju tih dana bila je moja
majka. Potajno sam znao da je to zato to je umara brat ili sestra koji joj rastu u
stomaku, ali to nikome nisam mogao da kaem zato to bi to bilo nepotovanje prema
majci. Bebe se samo pojave u Avganistanu; kako su dospele ovde neto je o emu
dobri muslimani ne priaju. I tako, za sada, jedina osoba koja je, osim ir Ahmeda,
znala za novosti kod majke bila je tetka, koja je takoe drala novoroene u rukama.
Zaudo, donela je devojicu na svet, to je naravno moje srce ispunilo nonim
morama. Jednog dana e moda traiti da je oenim. Ali, bila je ba slatka, za bebu i
za devojicu, i barem su joj oi gledale u pravom smeru.
Kao i Dahidove sada. Meni iza lea otiao je da razgovara s dr. Hjugom o svom
bolesnom oku i poto doktor nije ba mogao da mu kae da se lepo naspava tokom
noi, poslao ga je kod drugog lekara koji je zapravo znao ta da radi u vezi sa okom
koje koluta. Posle nekoliko odlazaka lekaru Dahid je konano dobio svoj lek:
nekoliko neverovatno velikih naoara od kojih su mu oi izgledale kao tegle. Dahid
je pak bio srean, jer je konano mogao da gleda u stvari, a da ih ne vidi trostruko.
Sledee to u uraditi jeste da sredim zube, rekao mi je.
Kako moe da sredi zube?, pitao sam, ne ba siguran da bi se to moglo
srediti.
itao sam o tome na internetu. U Americi svi nose lane zube, tako da u ii
tamo.
Kako e to priutiti?
Novac za brak koji sam uvao, proaputao je. Sada kada sam sredio oi, sve
to treba da uradim jeste da sredim osmeh i ene e se gurati u redovima da osete
Dahidovu ljubavnu zmiju.
Dok je govorio izbacio je kukove ka meni, to nije izgledalo ba tako seksi kako
je to verovatno hteo, zbog njegove obamrle noge.
Barem je prestao da mata o mojoj sestri.
Od kada se majka udala, videli smo Minu jo pet puta - etiri puta u Kabulu i
jednom u njenom domu u Kunaru. Dakle, to je bilo pakleno za vonju, ali svaka bolna
neravnina na putu se isplatila, jer je moja sestra bila sve lepa svaki put kada bih je
video. Bilo je pomalo tuno to smo propustili toliko od zajednikog ivota, ali
uprkos onome to joj se desilo, Mina je izgledala dovoljno smireno, iako malo
izgubljeno u pogledu, kao da si je ulovio kako se prisea neeg. Sreom, mu joj je i
dalje bio dobar i dovodio je sa sobom u glavni grad svaki put kada bi dolazio da
preda poslovnom partneru svoj rad u drvetu. Ali ono to je stvarno donosilo sjaj
njenom licu bila je beba Daud, koji je bio jedno glasno, debelo, sreno dete koje bi se
savreno uklopilo da tri po Homeirinoj kui.
Naravno, jo je bilo teko majci i sestri to su provele toliko godina razdvojene i
dalje bile proklete tolikim kilometrima izmeu njih, ali kada nisu mogle da budu
zajedno, one su se drale jedna druge preko mobilnih telefona. Mislim da je askanje i
cena tog ubila ir Ahmeda u pojam, jer ako nije bio u svojoj radnji, bio je napolju na
ulici i kupovao Roan kartice. Iskreno, majci bi dobro dolo da je Spandi i dalje tu
- barem bi mogao da joj da dobru ponudu za kartice ili joj pokae koji trik koji su neki
drugi deaci znali da dobiju besplatne pozive. I siguran sam da Hadi-kanu to ne bi
smetalo. Ovih dana kao da mu vie nita nije posebno smetalo, ne od kada mu je glava
bila puna nove supruge.
Na nae iznenaenje, Hadi-kan se oenio Ajom Kan kada je prolee stiglo da
se probije kroz smrt zime. Iako su neki ljudi u njegovom okrugu gunali da nije
dovoljno dobra za njega, zbog injenice da nije nosila rukavice kada je izlazila u
svojoj burki - kao to bi to ena njenog ranga trebalo - i zato to je ponekad radila za
jednu kompaniju u Kabulu - i, jo gore od toga, zato to su joj u kuu dolazili mukarci
koji joj nisu rod - Hadi-kan se nije mnogo obazirao na njih, jer ju je voleo.
tavie, veina drugih ljudi takoe ju je volela, jer je inila Hadi-kana tako
srenim, na nain na koji niko od nas nije mislio da je mogue nakon to mu je brat
zavrio u zatvoru zbog pokuaja ubistva.
I mada verovatno niko ne bi mislio loe o njemu da je prosvirao metak Hadi
Davidu kroz glavu nakon to je uhvaen kako prebacuje drogu iz Sinvara i smilja
ubistva onih koji su pokuali da ga zaustave, Hadi-kan je traio da mu bratu sude i
presude, kao primer ljudima. Potom je oenio svoju mladu i svi su slavili, uprkos
tome to nije mogla da mu podari decu, jer joj je utroba oteena, zato to je to bila
prava ljubavna pria i postali su slavni u provinciji. Vidite, ne samo da je Aja Kan
rizikovala svoj ivot da bi spasla ivot svom buduem suprugu, ve je i primila islam,
ime je dobila ime ene poslanika Muhameda (mir s njim).
Naravno, za mene je ona i dalje bila samo dobra stara Dordi.
Table of Contents
PRVI DEO
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
DRUGI DEO
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
EPILOG