UZGOJ ZEEVA

Zeevi su zahvalni za uzgoj.Njihova ekonomska korist je

evidentna.Potrebno je ispuniti zahteve smetaja,ishrane i zdravstvenih
uzansi.Potronja njihovog mesa u Srbiji je relativno mala, ali bi
zdravstvena vrednost mesa zeca mogla biti glavni adut u marketinkoj
kampanji poveanja potronje.

UZGOJ ZEEVA
Meso zeca je vrlo kvalitetno; sadri malu koliinu masti, malo
holesterola, a izvor je vrlo kvalitetnih belanevina. Iako je preko 90%
holesterola endogenog porektla, niska koncentracija holesterola u
mesu se moe dobro iskoristiti u propagandne svrhe.
Moderan nain proizvodnje je mnotven i intenzivan. U vlastitoj
proizvodnji u pravilu se izmenjuju generacije tokom bogatog
vegetacijskog perioda jer se tada ne troi gotova hrana. Hrana se
gotovo u potpunosti proizvodi u nasj; uvoze se samo vitamini i
mineralni dodaci.
Intenzivna proizvodnja pretpostavlja i odreene pasmine. Pri odabiru
pasmine uzima se u obzir:
spoljni izgled; veliina i irina grudnog koa, irina zdelice, irina
lea
prirataj; konzum - sa 9 nedelja ima oko 2 kg ive vage
konverzija hrane; 3 kg izbalansiranog krmiva za 1 kg prirasta
brzina rasta; 90 dana starosti 3 kg telesne mase,
plodnost; 6-8 legala po kunici godinje,
rodnost; minimalno 7 mladunaca u leglu
nizak mortalitet mladunaca; 60 roenih 52 odgojena,
dobra mlenost; odgovarajua kvaliteta i kvantiteta mlijeka,
dovoljno dug laktacijski period,
otpornost; vrste i vitalne jedinke,

visok randman mesa; minimalno 60% mesa koje mora biti belo i
sono,
krzno; odgovarajua boje i visoke kvalitete

Menjanje dlake, odnosno linjanje, se odvija kontinuirano tokom cele

godine, no zbog poveanog intenziteta uoljivo je pred zimu i pred
leto. Tokom proletnog linjanja, koje nastupa tokom marta, menja se
jesenska dlaka pa gubimo nusproizvod.
Dlaka sadri i veliki udio belanevina i drugih visokovrednih
hranjivih materija, to ide na tetu proizvodnje i zdravlja samog
organizma. Jesensko linjanje omoguava stvaranje zimskog
pokrivaa, a bre je kada je ivotinja boljeg zdravstvenog stanja. Na
ivotinju, a samim time i na proces linjanja deluju; duina
dana,vreme osvjetljenja, tempera tura, vlaga, itd.15-16 sati
osvjetljenja dnevno odgovara uslovima koji vladaju u prirodi tokom
najintenzivnije reprodukcije; od sredine aprila do sredine juna (4.-6.
mesec).
Krivulja plodnosti
Leti plodnost opada zbog visokih temperatura. Pritom je pad
plodnosti linearan: Prilikom rasta temperature s 20C na 28C
plodnost e se smanjivati obrnuto proporcionalno rastu temperature.
Ve na temperaturi od 30C je mogua sterilnost mujaka.
U uzgoju se koristee 3 vrste osemenjivanja:
1. prirodan pripust
2. forsirani pripust; enku drim da bi se parila iako se na tera,
3. umetno osemenjivanje
Graviditet
Embrionalni razvoj traje 30-32 dana, odnosno 28-35 dana. Nakon
ovulacija oslobaa se 8-20 jajnih stanica koje su sposobne za
oplodnju narednih 6-8 sati. Ubrzo nakon isteka tog vremena jajne
stanice propadaju.
12-16 sati nakon oplodnje poinje dioba oploenih jajnih stanica. Ta
faza je kritina za plod jer moe doi do embrionalne smrtnosti
naroito usled stresa i infekcije...

U loim uslovima, prilikom stresa, ak 20-40% embrija se ne

implantira u zid maternice. U procesu implantacije je vana uloga
progesteron-a ije luenje induciraju i sami embryo-i, pa je ukoliko ih
je manje vei je udeo njihovog ugibanja. Ukoliko je broj oploenih
jajaaca velik, ugiba samo 5-10% embryo-a (jajaaca).
Koenje
Neposredno pre koenja smanjuje se koliina progesterona, a raste
koliina estrogena i oxito cin-a. enke se kote u kratkim intervalima i
same pomau ukoliko doe do zaostajanja ploda u poroajnom
kanalu, zbog ega moe doi do samo-ozleivanja. Jaki stres moe
zaustaviti istiskivanje ploda, pa kroz otvoreni cervix moe doi do
prodora mikroorganizama i posledine infekcije.
Mladunci
Mladi se kote s masom od 30-40 g, slepi su i bez dlake. Mladunci
nemaju razvijen sistem termore gulacije i stoga ih je potrebno grejati.
Rast dlake poinje nekoliko dana nakon koenja. Za 10 dana mladi
progledaju, a ve za 15 dana zavren je rast dlake i mladi poinju
izlaziti iz gnezda.
Za kvalitetan razvoj mladunaca je vano staviti dovoljno stelje.
Podmetanje mladunaca
Podmetanje mladunaca je metoda stvaranja jednakobrojnih gnezda
s ciljem jednakog optere enja svih jedinki. Mlade provuemo po
trbuhu enke primateljice i istrljamo dlakom iz gnijezda, a enku
maehu odmaknemo.
Pri koenju trebamo osigurati dovoljnu koliinu vode jer u protivnom
e enke pregristi plodne ovojnice kako bi popile plodnu tekuinu.Pri
tome mogu ozlediti mladunce, ali u ekstremnim slua jevima i pojesti
ih. Poveana potreba za vodom postoji i zbog poetka laktacije.
Luenje mlijeka
Poetna koliina mleka koju jedna kunica izlui je oko 100 g
dnevno. Ta je koliina dovoljna za 7-8 mladunaca (eventualno i do 12
mladunaca).Ta koliina (100g) odgovara 10-15% ukupne mase
mladunaca. Dnevno se koliina izluenog mleka poveava za 10 g
do 16-17. dana kada dostie maksi mum (~260g) koji traje oko 7
dana i zatim se postepeno smanjuje do 35. dana kada ponovno
iznosi 100 g dnevno.

Kunice u 20 dana pojedu 5.5-6 kg koncentrata, a proizvedu 3.5-5

kg mleka to je dovoljno za oko 2 kg prirasta. Tokom prvih 20 dana
ivota mladunci zavise iskljuivo o mleku.Od 28. dana treba ju 4050% dodatne hrane, a od 35 dana prestaje sisanje i mladunci postaju
iskljuivo biljoderi.
Tokom prvih nedelja su gubici najvei i to ponajvie zbog:
loe majinske osobine enke,
zanemarivanje legla,
bolest ili smrt majke,
loe odravano ili nedovoljno nastanjeno gnijezdo,
infekcije i pothlaivanje mladunadi,
loa higijena i neugoda miris gnezda jer se ne isti,
stres,
kanibalizam,
nedovoljna mlenost.
Odbijanje
Mladi se klasino odbijaju sa 8, 10 ili 12
intenzivnim uslovima proizvodnje mladu nci
nedelja starosti.
Mladunce je poeljno pripremiti na odbie
ponuditi gotovu hranu. Time emo im potaknuti
prilagodi na nove hranidbene uslove.

nedelja starosti. U
se odbijaju sa 4-8
tako to emo im
probavni trakt da se

Tov kunia poinje sa 24-29 dana a traje 70-90 dana.

Koliina hrane ( u skrobnim jedinicama ~ kg skroba) koja se daje
tovljenicima u pojedinim mesecima:
mesec

skrobnih jedinica / kilogramu

prirasta

1.

2.200

2.

2.000

3.

5.200

4.

8.100

Do 4. meseca starosti tovljenika dobivamo ponajvie miinu masu,

a nakon toga uglavnom mast.

Idealna teina tovljenika je 2-2.8 kg.

OPREMA U OBJEKTIMA ZA UZGOJ KUNIA
U farmama kavezi mogu biti rasporeeni:
1. flat deck, odnosno ravni sistem,
2. Kalifornija tip (kavezi poslagani u obliku slova A) se koristi za
dranje zeeva za tov i remont stada,
3. baterija tip se koristi za dranje zeeva za tov i remont stada.

Materijal od kojeg je izgraena oprema mora biti nekorozivan.

Pojedini elementi opreme se moraju lako i jednostavno montirati,
demontirati, istiti i prati. Povrede kunia uzrokovane opremom moraju
biti minimalne.
Prednosti i mane pojedinog sistema dranja

1. FLAT DECK;
dobar pregled ivotinja,
rad s ivotinjama se obavlja brzo i lagano,
laka izmena vazduhaJ,
potreban je veliki prostor (skupo!$!$!),
veliki izdaci za grejanje velikog objekta (skupo!$!$!).
2. KALIFORNIJA TIP;
dobra preglednost ivotinja ,
vrlo dobro iskoriten prostor ,
nuno je runo ienje ;

3. BATERIJA TIP
zahteva mala ulaganja,
smanjena je upotreba grejanja,
otean pregled ivotinja i uoavanje promena/bolesti ,
obavezna ventilacijaL.

Dimenzije kaveza za uzgoj zavise o nameni i polu ivotinje.

namena i pol
duina (cm) irina (cm)
rasplodne enke; kotilice unutra
70-80
45-50
rasplodne enke; kotilice spolja
ne manjeod 0.25m2
rasplodni mujaci
70-80
45-50
remont
30
40
tov
60
42
zadnja faza tova (2 jedinke na30
42
mesto jedne)
kotilice; pocinani lim + plastika
50
27

visina (cm)
35-40
35-40
45
31
31
29

Kod kotilica otvor treba biti uzdignut od gnezda 12 cm. Gnezdo

treba biti suvo i udobno. Ispod gnezda treba biti reetkasti pod a u
meuprostoru slama.

Hranilice za uzgoj su kapaciteta 2 kg. Imaju perforirano dno kako se

praina i druge neisto e ne bi nakupljali u hranilici. Nagib dna
hranilice treba biti takav da mogu pojesti svu hranu bez pro blema i da
omogui lako ienje same hranilice.
Za napajanje se koriste nipl pojilice.
Na farmi za proizvodnju kunia je potrebno osigurati prostor za
karantenu.

Brzina strujanja vazduha u objektu za proizvodnju zeeva treba biti u

skladu s temperaturom.
temperatura(C)
12C
15C
18C
22C
25C

brzina strujanja
vazduha (m/s)
0.1 m/s
0.15 m/s
0.2 m/s
0.3 m/s
0.4 m/s

Prikladna ventilacije iznosi 3-4 m3 vazduha po satu i po kilogramu

ivotinje leti i 1 m3 zraka po satu i po kilogramu ivotinje zimi (1 - 4 m3
kg-1 h-1= 500 - 2000 m3sj-1h-1). Zimi je ventilacije smanje na jer se na
taj nain tede sredstva koja bi se trebala potroiti za grejanje velikih
koliina hladnog vazduha. Sa higijenskog stajalita to je donekle
doputeno jer je zimi zbog nie temperature smanjena proizvodnja
tetnih gasova (ekskrementi amonijak, sumporvodonik).

Linjanje i reprodukcija su ponajvie vezani za svjetlost i

temperaturu.
Temperatura
Mladunad razvija termoregulacione sposobnosti za 10-12 ( u
potpunosti 15) dana nakon koe nja. Ukoliko je koa gole
mladunadi roza boje (prokrvljena) i napeta, znai da su uslovi
dranja dobri. Ukoliko je koa naborana znai da neto nije u redu.
Mladi i:
nemaju razvijen mehanizam termoregulacije;
mali su i goli, to znai da nemaju ni termoizolaciju;
energetske rezerve se svode prvenstveno na vrlo ogranienu
koliinu glikogena u jetri, to znai da im je sposobnost proizvodnje
topline vrlo ograniena.
Zbog navedenih razloga u kotilitu je potrebna visoka temperatura
(30-33C).

Kunii vrlo teko odaju toplinu jer nemaju znojne lijezde. Toplinu
odaju disanjem. Pri visokim temperaturama okolia ivotinje uzimaju
manje hrane, ali zato piju vie vode. Ukoliko je poviena vlanost
vazduha zeevi e tee odavati viak topline. Samim time e biti
smanjena spermatoge nesis-a i postotak koncepcije. Metabolizam
mujaka (spermatogenesis) e se na temperaturi od 30C, pri
poveanoj vlanosti vazduha, toliko alterirati da je mogua sterilnost.
Glavni uzrok sterilnosti je usled temperature povean metabolizam
spermatozoon-a (spermato id-a, spermija) unutar mujaka. Samim
time spermatozoon-i potroe sav glikogen i podignu pH sperm-e jo
pre ejakulacije.
ivotinje odaju toplinu i zraenjem (periferna vazodilatacija).
Prilikom isparavanja jednog grama vode vee se 2.3 KJ toplinske
energije.
Pri niskim temperaturama potrebno je uvati energiju.Stoga je pri
spoljnoj temperaturi vazdu ha od 13 do 18C potrebno odravati
tempera turu tovilita 13-15C, odnosno 15-18 u repro dukciji. Pri
temperaturama manjim od 10C ivo tinje nastave proizvoditi, ali
troe znatne ener getske rezer ve za proizvodnju topline. Uz to,
sniene temperature dovode do pada otporno sti ivotinje.
Kod visokih temperatura smanjuje se uzima nje hrane i prirast. Ve
na temperaturi od 30 do 32C javljaju se simptomi: sterilitet, tahipnea
(ubrzano disanje), este akutne smetnje gastrointesti nalnog trakta,
trovanje hranom. Pri visokim temperaturama mikroorganizmi se bre
razvijaju a ivoti nje manje jedu pa hrana due stoji i samim time
znatno je vea mogunost kvarenja hrame.
Niske temperature ivotinje podnose lake od visokih. Pri niskim
temperaturama dolazi do smetnji od strane dinog sistema
(prehlada...) i poveava se mortalitet mladunca. Odrasle jedinke su
manje osetljive. Ipak, u svakoj varijanti sniene temperature dovode
do poveane potronje hrane za kilo gram prirasta.
Temperatura koju pojedini razvojni stupnjevi zahtevaju:
vreme ivota
prvih 10 dana
od 10. dana do izlaska iz
gnezda
nakon izlaska iz gnezda
enke u rasplodu

optimalna temperatura/C
35C
~30C
18-20C
16-18C; osetljivije na nie t

mujaci u rasplodu
tov

15-20C; osetljiviji na vie t

13-15C

Vlaga
Preniska vlaga uslovljava suenje sluznica i draenje, slabljenje
sluznike barijere, upale, sekundar ne infekcije. Oslabljeno je
disanje, poremeena je izmena gasova i ventilacija plua. U
uslovima preni ske vlage vazduha ivotinje su loijeg zdravstvenog
stanja (slabiji apetit, bolest...).Previsoka vlaga dovodi do promena u
kvalitetu krzna jer se dlaka slepljuje, ali i promena u kvalitetu dlake
(svrbe, nemir, ispadanje dlake). Ukoliko je uz poveanu vlanost
poviena i temperatura znatno e biti intenziviran razvoj
mikroorganizama i samim time e uestati infekcije.
Visoka vlaga i ekstremna temperatura, bilo visoka, bilo niska, su
najgori mogui spoj faktora mikroklime.
Vlaga u vazduh dolazi:
1. disanjem; 10-20% = 200g dan-1kuni-1,
2. isparavanjem urina i izmeta,
3. prolivena isparavanjem voda za pie,
4. vazduhom dovedenim spolja
Koliina vlage nastale disanjem i isparavanjem urina i izmeta
priblino odgovara koliini konzumirane vode.
Dnevno popije u proseku 200g vode, a enke koje doje mogu popiti
i do 1kg vode.
Vlaenje vazduha se moe smanjiti, a higijena znatno popraviti
adekvatnim uklanjanjem fekalija i mokrae.
Ukoliko je loa termoizolacija zidova i tavanice dolazi do
kondenzacije vlage na unutranjim povr inama. Samim time stvara
se 'rezerva' vlage koja e odravati vlanost konstantno na visokom
nivou.Potrebna relativna vlaga iznosi 60-70%, odnosno prihvatljivo je
55-70%.

Ukoliko je relativna vlaga preniska, a ujedno je poveana

koncentracija amonijaka u vazduhu i prisutna je promaja, doi e do
oboljenja sistema disanja.
Pri visokoj vlazi krzno se vlai, a vlano krzno skuplja prainu.
Samim time dlaka postaje lepljiva i prilee uz telo.Volumen dlanog
pokrivaa je smanjen, a voda koje ima u krznu jako je dobar termovodi. Rezultat toga je znatno smanjena mogunost odravanje
potrebne telesne topline. Pri tome valja naglasiti da izrazito vlaan
vazduh ima poveani toplinski kapacitet, to znai da e hladni vlani
vazduh lake odvoditi toplinu nego hladni suvi vazduh.U sluaju
toplog vlanog vazduha vredi obrnuto.
Topli vazduh prima vee koliine vlage od hladnog. Zagrejavanjem
apsolutna vlaga ostaje ista, ali se relativna vlaga smanjuje. Od toga
emo imati koristi zimi kada je spoljni vazduh hladan, i kada taj
vazdduh, naravno, zagrevamo.
Uopte: pri konstantnom atmosferskom pritisku povienje
temperature vazduha e povisiti apsolu tnu vlagu koju vazduh moe
primiti. Proporcionalno poveanju apsolutne vlage bit e smanjena
relativna vlaga.
Primer: 1 m3 vazduha pri vlanosti od 70% i temperaturi od 1C e
moi prihvatiti 3 g vode, a pri istim uslovima ali temperaturi od 10C
-6 g vode. Ako pretpostavimo da u 1m3 vazduha ima 2 g vode. To je
66% pri 1C. Taj zrak zagrejemo na 10C. I dalje ima 2 g vode, to je
33%.
Pri snienju temperature slabi vitalnost ponajvie mladih
organizama. Odrasle jedinke e patiti od smanjene ili izostale
reprodukcijske sposobnosti. Ukoliko preniske temperature dugo
potraju mogu je i trajan sterilitet.Rasplodnu sposobnost e smanjiti i
temperature vie od 20C.
VAZDUH U OBJEKTU
Vazduh gubi na kvalitetu gomilanjem vodene pare, CO2,
amonijaka, sumporvodika, ugljen mono ksida. Kako se ti gasovi u
odreenoj koliini konstantno proizvode u staji (feces, disanje, crevni
gasovi...) nuna je ventilacija. Zimi je sveivazduh hladniji od
unutranjeg. Stoga je potrebno zagrej avati . Kako bi se smanjili
izdaci na zagrejavanje, zimi je ventilacije smanjena na donju granicu
prihva tljivoga. U tu raunicu valja ubrojiti i to da je zimi zbog nie

temperature sniena aktivnost mikroor ganizama koji razgraujui

feces i urin i stvaraju tetne gasove. Leti je situacija obrnuta jer
spoljni vazduh je hladniji i njime se intenzivno ventilira staja kako bi
se smanjila temperatura u staji. Stoga je brzina strujanja vazduha
zimi maksimalno 0.2m/s, a leti maksimalno 0.4-0.5 m/s.
Ventilacija moe biti:
statika (prirodna),
dinamika (forsirana);
1. na podpritisak
2. na nadpritisak
3. meovita
Zadaci ventilacije
Glavni zadaci ventilacije su dovoenje sveeg i odvoenje
ustajalog vazduha (u kojem su tetni gasovi) i regulacije temperature
i vlage u objektu.
Dobra ventilacija osigurava:
dovoljno svjeeg vazduha,
vazduh bez mirisa i gasova,
brz izlaz tetnih gasova,
ventilacija svakog mesta u biozoni
relativnu vlagu koja ne odstupa vie od 5% od granine vrednosti,
temperaturu i vlanost koje leti nisu vie od 10% vei od vlanosti i
temperature spoljnog vazduha
niski stupanj oroavanja
smanjenje K faktor-a

K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, tavanicu, pod

i prozore.
Poeljno je da su leti temperatura i vlaga nii u staji no izvan nje.
Prirast u dobro ventiliranom objektu je vei za 20%, a konverzija
hrane za 10%.
Ukoliko se povea koncentracija amonijaka* , doi e do nadraaja
sluznica i njihove manje otpornosti. Stoga se javljaju; kaalj,
bronhopneumonije, konjuktivitis, pad otpornosti, anemije...
*Osim to direktno iritira sluznicu, velika koliina amonijaka
zaustavlja ciklus limunske kiseline. Stoga stanicama intoksiciranim
amonijakom nedostaje energije kojom bi se odupreli spoljnim
uticajima. Istovremeno je, kako bi se kompenzirao manjak ATP-a,
anaerobna glikoliza znatno intenzivirana. Rezultat toga je proizvoda
velike koliine mlene kiseline (nizak pH!).
Loe provetravanje ima za posledicu poveanu vlagu. To se moe
reiti odvoenjem toplog vazdu ha (topli vazduh vee velike koliine
vode). To leti nije problem, no zimi je potrebno uloiti dodatnu
energiju (koja kota) za zagrevanje vazduha.
PRIRODNO PROVTRAVANJE je najjednostavnije i najjeftinije ali ne
i najefikasnije. Zasniva se na principu razlike u pritisku. Razlika se
potencira odgovarajuim rasporedom dovodnih i odvodnih otvora.
Hladniji i samim time tei vazduh potiskuje topliji, 'potroeni' iz
prostorije. Ovakav nain provetravanja je manje efikasan u stajama s
vrlo gustom populacijom ivotinja. Zbog odranja razlika u
temperaturi vazduha unutar i izvan staje, kao i zbog ne-zagrijavanja
(u ventilatorima) zraka staje s prirodnim provetravanjem moraju biti
jako dobro izolirane. Ovakav nain ventilacije preporu uje se za
manje i nie objekte kod kojih su prozori vertikalno postavljeni na
bone zidove, a ravnomeran je raspored vrata.
Odgovarajui odnos povrine poda i ukupne povrine prozora u
staji za uzgoj treba iznositi 5:3 u korist poda.
Deflektori su odvodne cevi na sljemenu krova (kao dimnjaci) koje
imaju nastavak protiv ulaenja vetra. Ulaz vetra se u pravilu
onemoguava koso postavljenim ploicama sa strane. Povrina
otvora deflektora valja iznositi 2-3% povrine poda staje.
temperatura
(C)

relativna
vlaga (%)

brzina strujanja
vazduha (m/s)

dovod zraka
m3kg-1h-1

12-15
16-18
19-22
22-25

60-65
70-75
75-80
80-85

0.1-0.15
0.15-0.2
0.2-0.3
0.3-0.4

1-1.5
2-2.5
3-3.5
3.5-4

Normativi za brzinu strujanja vazduha zavisno o temperaturi.

temperatura (C)
12
15
18
22
25

brzina strujanja vazduha

(m/s)
0.1
0.15
0.2
0.3
0.4

VETAKO PROVETRAVANJE se sprovodi ventilatorima. U

pravilu je jedan ventila tor dovoljan za 100 m2 poda. Uz uslov da smo
dobro postavili ventilatore i dovode, odnosno odvo de vazduha,
vetako ventiliranje e omoguiti dobru izmenu vazduha. Dobar
ventilacijski sistem bi trebao osigurati 8-10 izmena vazduha na sat.
Povrine poprenog preseka otvora za ulazni i izlazni vazduh trebaju biti
minimalno 6.5 cm2 po zecu.
Vetako provetravane NA NADPRITISAK: vazduh se ventilatorima
ubacuje u prostoriju. Zbog povienog pritiska u prostoriji potroeni
se istiskuje dok se ne izjednae pritisci.Vazduh koji se uba cuje se
prethodno dezinficira i zagreva.
Vetako provetravanje NA PODPRITISAK: vazduh se
ventilatorima izbacuje iz staje. Zbog snienog pritiska u prostoriji
svei ulazi dok se ne izjednae pritiscii. Otvori za ulaz trebaju biti
pravilno razmeteni kako bi omoguili projetravanje celog objekta.
Vazduh ne sme ulaziti kroz nepla nirane otvore; posebno ne u blizini
ventilatora, jer e ventilatori taj izbaciti izbaciti napolje pre no to on
proe biozonu ivotinje.
UVetako provetravanje S JEDNAKIM VAZDUHOM: na jednoj
strani ventilatori ubacuju vazduh (kroz otvor, kanale ili cevi), a na
drugoj strani ventilatori izvlae ga napolje jednakim intenzitetom.

Ventilatori mogu biti jednobrzinski i viebrzinski. Viebrzinski su

bolji jer zavisno o brzini kojom se vrte, moe se menjati koliina koja
u jedinici vremena proventilira prostoriju.
Ukljuivanje ventilatora moe biti runo ili na termostat. Termostat
varijanta je znatno prikladnija jer je njome mogue odrati
temperaturu u granicama +/- 1C. Termostat ukljuuje ventilatore
nakon povienja temperature, a iskljuuje ih nakon pada
temperature.
Zavisno o godinjem dobu ventilacije se prilagoava. Tako je:
zimi minimalno 380m3s.j-1h-1
ljeti minimalno 1800-2200 m3s.j-1h-1
s.j stona (stajska) jedinica iznosi 500 kg ivotinja/e.
Dovodni vazduh ne sme padati direktno na ivotinju.Otvori trebaju
biti minimalno 1.5-2 m udaljeni od ivotinje. Time se onemoguava
delovanje promaje i direktno delovanje hladnog vazduha.
Kako bi se onemoguilo pothlaivanje odnosno pregrejavanje, zimi
sevazduh istiskuje kroz otvore blie podu, a leti kroz otvore blie
tavanici.
Vano je i nuno redovito ienje otvora i ventilatora jer prljavtina
moe znatno smanjiti kapaci tet ventilatora i oteati otklanjanje
kvarova. Buka i umovi koje neispravni ventilatori proizvode su
stresni faktori pa je neistoa ventilatora i zbog toga nepoeljna.
Zagrejavanje nastambe treba reiti na najekonominiji, ali efikasan
nain.Ukoliko se ukae potreba, treba postaviti i dodatnu
termoizolaciju. Time e se smanjiti toplina koja se gubi kroz povrine
zidova,tavanice i poda.
U klimatiziranom objektu temperatura nikada, pa ni zimi, ne bi smela
pasti ispod 10C. U objektima gdje se vri tov velikih ivotinja valja
osigurati manji izvor topline koji e se aktivirati kada temperatura padne
ispod 0C. Za stalno zagrejavanje se koriste uljene pei, plinske grijalice
i elektrine grijalice. Regulacija sistema grijanja moe biti runa ili
automatska (termostat).
Grijanje kod ventilacije na nadpritisak: kalorifer se postavlja s
unutarnje strane ventilatora.

Grijanje kod ventilacije na podpritisak: kalorifer se stavlja ispod

otvora na krovu. Otvor treba biti prekriven perforiranim folijama.
Centralno grijanje predstavlja klasian sistem radijatora i cevi.
Klimatizacija pretpostavlja griejanje zimi i hlaenje ljeti. Klimatizacijom
se troi energija koja iz sistema izlazi:
gubitak toplinske energije
1. K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, pod i
prozore).
2. ventilacijom (grejanjem sveeg vazduha i radom ventilatora),
koliinom energije potrebnom za snienje relativne vlage
koliinom energije potrebnom za hlaenje.
Znatnu koliinu toplinske energije odaju ivotinje u obliku tzv.
'senzibilne topline'.
OSVETLJENOST
U prirodi je najvea proizvodnja u prolee jer se produenjem dana
i bujanjem vegetacije otvara ju mogunosti za othranu mladunaca.
Stoga je u ivotinja razvijen celi mehanizam koji e u prikla dnom
godinjem dobu potaknuti plodnost. Taj isti mehanizam u intenzivnoj
proizvodnji kako bi se plodnost dovela i odrala na maksimumu.
Glavni pobuiva je odgovarajua duina osvetljenja (poput dana u
prolee).
Svetlo ne sme bljetati niti padati direktno . Svetlosna tela se
postavljaju iznad hodnika. Mogue je i prirodno osvetljenje. Za
rasvetu - neonska rasvetna tela (reprodukcija) ili obine volfram
arulje (tov i reprodukcija). Duina i intenzitet osvetljenja se
automatski regulira tajmerima.
Za enke u reprodukciji odgovarajue osvetljenje sijalice je 34W/m2 tokom 14-16 sati. 3-4W/m2 odgovara jednoj sijalici od 40W na
10m2. Za tov se koristi 10-12 satno osvetljenje intenziteta 1-2W/m 2,
odnosno sijalica od 40W na 20-40m2.

Kako je intenzitet osvetljenja konstantno kao to bi u prirodnim

uslovima bio u prolee, zeevi su konstantno u fazi intenzivne
plodnosti. U tovu se tako dugo osvetljenje izbegava jer izaziva stres
za ivotinju.

Gustoa naseljenosti se menja zavisno o tipu uzgoja; da li je uzgoj

intenzi van ili ekstenzivan, volumen objekta (duina x irina x visina),
uklanjanju fecesa, kvalitet ventilacije...
U objektu bez ventilacije gustoe ne sme prei jednu ensku
ivotinju na 2-2.5 m3 volumena tale. Taj volumen (kubatura) po
jedinici ivotinje moe biti manji kod baterijskog naina dranja, no
tada se javlja problem s odreivanjem mikroklimatskih parametara
pa je proizvodnja neto slabija.
Potrebe za volumenom staje u pojedinih dobnih grupa su:
dobna grupa
potreban volumen staje u
m3/ivotinji
rasplodne enke
1.7-3 m3
rasplodni mujaci
0.17-0.2 m3
tov
0.25 m3
leglo
0.15 m3
rasplodni podmladak
0.15 m3
Uklanjanje fecesa

Dnevno proizvede znatnu koliinu fecesa koji je krut i u obliku

kuglica. pH fecesa se kree od 7.2-7.9. Feces kunia je vrlo bogat
vitaminima i mineralima; izvanredno je ubrivo. Od ukupne koliine
ekskremenata feces ini 1/3. Preostale 2/3 otpadaju na mokrau.
100 kunia (mujaka i enki) dnevno proizvede 35-40 kg fecesa i 7580 kg mokrae; ukupno 110-120 kg ekskremenata na 100 kunia.
U izluenom fecesu se odvijaju aerobna i anaerobna fermentacija.

UKLANJANJE FEKALNE TVARI IZ OBJEKTA ZA UZGOJ KUNIA

1. USKLADITENJE U SAMOM OBJEKTU; Fekalna tvar

konstantno pada u dublji ili plii kanal ispod kaveza nazvan kineta
(gr. kinetos pokret, micanje). Kineta se izgnojava jednom ili vie
puta 'godinje'.ubrivo se deponira u izgraenu gnojnicu ili se
distribuira direktno na oranicama. Urin valja odmah odvojiti u
poseban bazen kako bi se zatitili od produkata fermentacije urina;
prvenstveno od amonijaka. Prilikom fermentacije se oslobaa
toplinska energija koja zageijava pro stor. To je tokom hladnog
razdoblja korisno, no leti to dodatno povisuje temperaturu pogoduje
razvoju patogenih mikroorganizama.
2. SVAKODNEVNO ODVOENJE u veim objektima. Pri tome se
koriste sistemi:
gnoj pada na plastificirane valjke ili trake koje ga odnose van,
gnoj moe klizati po nagnutim povrinama ispod kanala i sakupljati
se u gnojnici
gnoj moe padati direktno u plii kanal; iz kanala ga izbacuje
strugaica van objekta.

PREVENTIVNE MERE
Kako bi se spreilo irenje razliitih infektivnih i nametnikih bolesti u
kuniarstvu se rabe brojne mjere prevencije.
Najvanije preventivne mjere u kuniarstvu su:

DEZINFEKCIJSKE BARIJERE predstavljaju bazeni u kojima je

otopljena natrijeva luina (NaOH, eng. caustic soda, sodium
hydroxide, natrijev hidroksid) u koncentraciji od 1-2% ili Izosan-G
(400ppm). Kako se vremenom kaustina svojstva gube, potrebno je
novu postavljati svaki dan. Pri ulazu i izlazu iz farme potrebno je
dezinficirati hodne i vozne povrine u dezinfekcijskoj barijeri.
DEZINFEKCIJA PODOVA se, u pravilu, vri m izosan-G; 200ppm.
Dezinfekcija poda se treba provoditi jedanput u 7 dana,

DEZINFEKCIJA OPREME (hranilice, kotilice...) se vri 3 promilnom

Jodogala i 1 promilnom Omnisana. Kotilice se peru posle upotrebe,
a neposredno pre ponovne upotrebe se dezinficiraju plamenikom.
SISTEMI ZA NAPAJANJE (vodokotlii, cevi) se dezinficiraju
Jodogala(500 ppm). Kako se sistemi za napajanje 'sami peru vodom'
njih je dovoljno jednom meseno prati.
UZGOJNI PROSTOR se naizmenino dezinficira
(1.25% ili 50 ml/l) i sumpora (2% ili 20g/l).

Jodogala

AZICID je insekticid s produenim delovanjem. Vrlo kvalitetno unitava

gotovo sve vrste insekata. Prilikom upotrebe treba paziti da ne doe u
dodir s zeevima, hranom i opremom koja je ili koja e biti dostupna
zeevima.
Azicid se primenjuje:

premazivanje izloenih povrina; zidova, nosaa kaveza, vrata,

prozorskih okvira i drugih mesta gdje se insekti zadravaju; 100 g
praka + 50 g vode u kojoj se praak razmuti je dovoljno za 3m 2
povrine.
prskanje; 100 g praka se razmuti u litri vode i to je dovoljna
koliina za 10 m2. Prednost prskanja je lake nanoenje, no stvara
se vrlo tanki sloj. Iako se povrine prskaju 2 puta trajnost je samo 4-6
nedelja. Pripremljenu otopinu valja potroiti u roku od nekoliko dana.

DEZINFEKCIJA BUNARSKE VODE ili cisterni se provodi ukoliko vodu

za pie dobivamo iz bunara ili cisterne. Za dezinfekciju Izosan-G. Pri
radu s preparatom (preparatima) se treba strogo pridravati uputa
proizvoaa.

SANITARNE MJERE U OBJEKTU ZA UZGOJ KUNIA

Kako bi se postiglo odgovarajue sanitarno stanje, u objektu za uzgoj
kunia se primjenjuju mjere:

ienje, pranje, i dezinfekcija svih gnezda i kotilica u trenutku

pranjenja,
permanentna deratizacija u, ali i izvan objekta,
povremeno unitavanje muva, muica, komaraca; insekti ubodima
uznemiruju ivotinje, iscrpljuju i prenose bolesti - prvenstveno
miksomatozu kunia (Myxomatosis cuniculi, infectious myxomatosis);
redovita dezinsekcija nastambi se vri 1-2 puta nedeljno,
ienje i dezinfekcija praznih kaveza,
kvalitetno zbrinjavanje drugih oneienja; praina, mikroorganizmi
i druga zrana oneienja ovise o broju, godinjem dobu, kvalitetu
vazduha, kvalitetu provetravanja, istoi...

Higijena je najbolja obrana od subklinikih (subclinical) infekcija.

Kako su subklinike infekcije jedan od najeih razloga
nedovoljnom
iskoritenju
hrane,
slabom
prirastu,
slaboj
produktivnosti, visko kom mortalitetu i sl., ulaganje u higijenu je
sigurno uslov za kvalitetnu proizvodnju.
HEMISKI PREPARATI U NASTAMBI

Dezinficijens bi trebao biti:

1. irokog spektra delovanja; istovremeno bi trebao unitavati i
viruse, bakterije (G+& G-) i parazite,
2. ne sme dovesti do rezistencije mikroorganizma,
3. ne sme biti korozivan jer su baterije od pocinane ice,
4. ekonomian; mnogi preparati se, iako imaju savrene osobine,
ne troe zbog izrazito visoke cene; uinak treba opravdati cenu!

Svakoj upotrebi dezinficijensa treba prethoditi mehaniko ienje.

JODOFORM (iodophor) u prevelikoj koncentraciji dovodi do upala

sluznica.
SINTETSKI FENOL (phenol) je dobar defincijens. Vrlo je otporan.
Neeljene osobine su mu delomina korozivnost i izrazita toksinost
za ljude.
DERIVATI KLORA su manje efikasni od fenola i relativno su skupi,
no znatno su manje toksini.