You are on page 1of 20

UZGOJ ZEČEVA

Zečevi su zahvalni za uzgoj.Njihova ekonomska korist je
evidentna.Potrebno je ispuniti zahteve smeštaja,ishrane i zdravstvenih
uzansi.Potrošnja njihovog mesa u Srbiji je relativno mala, ali bi
zdravstvena vrednost mesa zeca mogla biti glavni adut u marketinškoj
kampanji povećanja potrošnje.

UZGOJ ZEČEVA
Meso zeca je vrlo kvalitetno; sadrži malu količinu masti, malo
holesterola, a izvor je vrlo kvalitetnih belančevina. Iako je preko 90%
holesterola endogenog porektla, niska koncentracija holesterola u
mesu se može dobro iskoristiti u propagandne svrhe.
Moderan način proizvodnje je mnoštven i intenzivan. U vlastitoj
proizvodnji u pravilu se izmenjuju generacije tokom bogatog
vegetacijskog perioda jer se tada ne troši gotova hrana. Hrana se
gotovo u potpunosti proizvodi u nasj; uvoze se samo vitamini i
mineralni dodaci.
Intenzivna proizvodnja pretpostavlja i određene pasmine. Pri odabiru
pasmine uzima se u obzir:
spoljni izgled; veličina i širina grudnog koša, širina zdelice, širina
leđa
priraštaj; konzum - sa 9 nedelja ima oko 2 kg žive vage
konverzija hrane; 3 kg izbalansiranog krmiva za 1 kg prirasta
brzina rasta; 90 dana starosti è3 kg telesne mase,
plodnost; 6-8 legala po kunici godišnje,
rodnost; minimalno 7 mladunaca u leglu
nizak mortalitet mladunaca; 60 rođenih è 52 odgojena,
dobra mlečnost; odgovarajuća kvaliteta i kvantiteta mlijeka,
dovoljno dug laktacijski period,
otpornost; čvrste i vitalne jedinke,

visok randman mesa; minimalno 60% mesa koje mora biti belo i
sočno,
krzno; odgovarajuća boje i visoke kvalitete

Menjanje dlake, odnosno linjanje, se odvija kontinuirano tokom cele
godine, no zbog povećanog intenziteta uočljivo je pred zimu i pred
leto. Tokom proletnog linjanja, koje nastupa tokom marta, menja se
jesenska dlaka pa gubimo nusproizvod.
Dlaka sadrži i veliki udio belančevina i drugih visokovrednih
hranjivih materija, što ide na štetu proizvodnje i zdravlja samog
organizma. Jesensko linjanje omogućava stvaranje zimskog
pokrivača, a brže je kada je životinja boljeg zdravstvenog stanja. Na
životinju, a samim time i na proces linjanja deluju; dužina
dana,vreme osvjetljenja, tempera tura, vlaga, itd.15-16 sati
osvjetljenja dnevno odgovara uslovima koji vladaju u prirodi tokom
najintenzivnije reprodukcije; od sredine aprila do sredine juna (4.-6.
mesec).
Krivulja plodnosti
Leti plodnost opada zbog visokih temperatura. Pritom je pad
plodnosti linearan: Prilikom rasta temperature s 20°C na 28°C
plodnost će se smanjivati obrnuto proporcionalno rastu temperature.
Već na temperaturi od 30°C je moguća sterilnost mužjaka.
U uzgoju se koristee 3 vrste osemenjivanja:
1. prirodan pripust
2. forsirani pripust; ženku držim da bi se parila iako se na tera,
3. umetno osemenjivanje
Graviditet
Embrionalni razvoj traje 30-32 dana, odnosno 28-35 dana. Nakon
ovulacija oslobađa se 8-20 jajnih stanica koje su sposobne za
oplodnju narednih 6-8 sati. Ubrzo nakon isteka tog vremena jajne
stanice propadaju.
12-16 sati nakon oplodnje počinje dioba oplođenih jajnih stanica. Ta
faza je kritična za plod jer može doći do embrionalne smrtnosti
naročito usled stresa i infekcije...

Ta je količina dovoljna za 7-8 mladunaca (eventualno i do 12 mladunaca). ugiba samo 5-10% embryo-a (jajašaca). Mladunci nemaju razvijen sistem termore gulacije i stoga ih je potrebno grejati. Dnevno se količina izlučenog mleka povećava za 10 g do 16-17.Ta količina (100g) odgovara 10-15% ukupne mase mladunaca. Mladunci Mladi se kote s masom od 30-40 g. Podmetanje mladunaca Podmetanje mladunaca je metoda stvaranja jednakobrojnih gnezda s ciljem jednakog optere ćenja svih jedinki. ali u ekstremnim sluča jevima i pojesti ih. Pri koćenju trebamo osigurati dovoljnu količinu vode jer u protivnom će ženke pregristi plodne ovojnice kako bi popile plodnu tekućinu. Ukoliko je broj oplođenih jajašaca velik.Pri tome mogu ozlediti mladunce. pa je ukoliko ih je manje veći je udeo njihovog ugibanja. slepi su i bez dlake. dana kada dostiže maksi mum (~260g) koji traje oko 7 dana i zatim se postepeno smanjuje do 35. Ženke se kote u kratkim intervalima i same pomažu ukoliko dođe do zaostajanja ploda u porođajnom kanalu. zbog čega može doći do samo-ozleđivanja. Koćenje Neposredno pre koćenja smanjuje se količina progesterona. Za 10 dana mladi progledaju. prilikom stresa.U lošim uslovima. Jaki stres može zaustaviti istiskivanje ploda. pa kroz otvoreni cervix može doći do prodora mikroorganizama i posledične infekcije. Rast dlake počinje nekoliko dana nakon koćenja. Za kvalitetan razvoj mladunaca je važno staviti dovoljno stelje. Povećana potreba za vodom postoji i zbog početka laktacije. a ženku – maćehu odmaknemo. U procesu implantacije je važna uloga progesteron-a čije lučenje induciraju i sami embryo-i. Lučenje mlijeka Početna količina mleka koju jedna kunica izluči je oko 100 g dnevno. čak 20-40% embrija se ne implantira u zid maternice. dana kada ponovno iznosi 100 g dnevno. . a raste količina estrogena i oxito cin-a. Mlade provučemo po trbuhu ženke primateljice i istrljamo dlakom iz gnijezda. a već za 15 dana završen je rast dlake i mladi počinju izlaziti iz gnezda.

loše održavano ili nedovoljno nastanjeno gnijezdo. loša higijena i neugoda miris gnezda jer se ne čisti. bolest ili smrt majke. U se odbijaju sa 4-8 tako što ćemo im probavni trakt da se Tov kunića počinje sa 24-29 dana a traje 70-90 dana. stres. a nakon toga uglavnom mast. Tokom prvih nedelja su gubici najveći i to ponajviše zbog: loše majčinske osobine ženke. infekcije i pothlađivanje mladunčadi. 8. 2.5-6 kg koncentrata. Time ćemo im potaknuti prilagodi na nove hranidbene uslove. dana treba ju 4050% dodatne hrane. Količina hrane ( u skrobnim jedinicama ~ kg skroba) koja se daje tovljenicima u pojedinim mesecima: mesec skrobnih jedinica / kilogramu prirasta 1. Odbijanje Mladi se klasično odbijaju sa 8.000 3.Kunice u 20 dana pojedu 5.200 2. Mladunce je poželjno pripremiti na odbiče ponuditi gotovu hranu. 2. zanemarivanje legla. a od 35 dana prestaje sisanje i mladunci postaju isključivo biljožderi. nedovoljna mlečnost.100 Do 4. 10 ili 12 intenzivnim uslovima proizvodnje mladu nci nedelja starosti. kanibalizam.5-5 kg mleka što je dovoljno za oko 2 kg prirasta. . 5.Od 28. nedelja starosti.200 4. a proizvedu 3. meseca starosti tovljenika dobivamo ponajviše mišićnu masu. Tokom prvih 20 dana života mladunci zavise isključivo o mleku.

Kalifornija tip (kavezi poslagani u obliku slova A) se koristi za držanje zečeva za tov i remont stada. rad s životinjama se obavlja brzo i lagano. flat deck. OPREMA U OBJEKTIMA ZA UZGOJ KUNIĆA U farmama kavezi mogu biti raspoređeni: 1. Povrede kunića uzrokovane opremom moraju biti minimalne. Pojedini elementi opreme se moraju lako i jednostavno montirati. 2. Materijal od kojeg je izgrađena oprema mora biti nekorozivan.Idealna težina tovljenika je 2-2. čistiti i prati. Prednosti i mane pojedinog sistema držanja 1. FLAT DECK. 3. 2. . odnosno ravni sistem. potreban je veliki prostor (skupo!$!$!). nužno je ručno čišćenje . vrlo dobro iskorišten prostor . demontirati. dobar pregled životinja. veliki izdaci za grejanje velikog objekta (skupo!$!$!). dobra preglednost životinja . KALIFORNIJA TIP. laka izmena vazduhaJ.8 kg. baterija tip se koristi za držanje zečeva za tov i remont stada.

pocinčani lim + plastika 50 27 visina (cm) 35-40 35-40 45 31 31 29 Kod kotilica otvor treba biti uzdignut od gnezda 12 cm. Ispod gnezda treba biti rešetkasti pod a u međuprostoru slama. Na farmi za proizvodnju kunića je potrebno osigurati prostor za karantenu. BATERIJA TIP zahteva mala ulaganja. . Nagib dna hranilice treba biti takav da mogu pojesti svu hranu bez pro blema i da omogući lako čišćenje same hranilice. otežan pregled životinja i uočavanje promena/bolesti .25m2 rasplodni mužjaci 70-80 45-50 remont 30 40 tov 60 42 zadnja faza tova (2 jedinke na30 42 mesto jedne) kotilice. kotilice spolja ne manjeod 0.3. obavezna ventilacijaL. Dimenzije kaveza za uzgoj zavise o nameni i polu životinje. Gnezdo treba biti suvo i udobno. Imaju perforirano dno kako se prašina i druge nečisto će ne bi nakupljali u hranilici. Hranilice za uzgoj su kapaciteta 2 kg. namena i pol dužina (cm) širina (cm) rasplodne ženke. kotilice unutra 70-80 45-50 rasplodne ženke. smanjena je upotreba grejanja. Za napajanje se koriste nipl pojilice.

Sa higijenskog stajališta to je donekle dopušteno jer je zimi zbog niže temperature smanjena proizvodnja štetnih gasova (ekskrementi èamonijak. Mladi i: nemaju razvijen mehanizam termoregulacije. Zimi je ventilacije smanje na jer se na taj način štede sredstva koja bi se trebala potrošiti za grejanje velikih količina hladnog vazduha. Ukoliko je koža gole mladunčadi roza boje (prokrvljena) i napeta.4 m/s Prikladna ventilacije iznosi 3-4 m3 vazduha po satu i po kilogramu životinje leti i 1 m3 zraka po satu i po kilogramu životinje zimi (1 . znači da su uslovi držanja dobri. što znači da nemaju ni termoizolaciju. Zbog navedenih razloga u kotilištu je potrebna visoka temperatura (30-33°C). mali su i goli. Ukoliko je koža naborana znači da nešto nije u redu. temperatura(°C) 12°C 15°C 18°C 22°C 25°C brzina strujanja vazduha (m/s) 0.3 m/s 0. Temperatura Mladunčad razvija termoregulacione sposobnosti za 10-12 ( u potpunosti 15) dana nakon koće nja.2 m/s 0.Brzina strujanja vazduha u objektu za proizvodnju zečeva treba biti u skladu s temperaturom. sumporvodonik). Linjanje i reprodukcija su ponajviše vezani za svjetlost i temperaturu. energetske rezerve se svode prvenstveno na vrlo ograničenu količinu glikogena u jetri. . što znači da im je sposobnost proizvodnje topline vrlo ograničena.2000 m3sj-1h-1).1 m/s 0.15 m/s 0.4 m3 kg-1 h-1= 500 .

Ukoliko je povišena vlažnost vazduha zečevi će teže odavati višak topline. Pri niskim temperaturama potrebno je čuvati energiju.Stoga je pri spoljnoj temperaturi vazdu ha od 13 do 18°C potrebno održavati tempera turu tovilišta 13-15°C.. česte akutne smetnje gastrointesti nalnog trakta. spermija) unutar mužjaka. Životinje odaju toplinu i zračenjem (periferna vazodilatacija). dana do izlaska iz gnezda nakon izlaska iz gnezda ženke u rasplodu optimalna temperatura/°C 35°C ~30°C 18-20°C 16-18°C. snižene temperature dovode do pada otporno sti životinje. Prilikom isparavanja jednog grama vode veže se 2. u svakoj varijanti snižene temperature dovode do povećane potrošnje hrane za kilo gram prirasta. Odrasle jedinke su manje osetljive. odnosno 15-18° u repro dukciji. trovanje hranom. pri povećanoj vlažnosti vazduha. Niske temperature životinje podnose lakše od visokih. Samim time spermatozoon-i potroše sav glikogen i podignu pH sperm-e još pre ejakulacije. Kod visokih temperatura smanjuje se uzima nje hrane i prirast. Samim time će biti smanjena spermatoge nesis-a i postotak koncepcije. Pri niskim temperaturama dolazi do smetnji od strane dišnog sistema (prehlada. Pri temperaturama manjim od 10°C živo tinje nastave proizvoditi. osetljivije na niže t . Ipak. Pri visokim temperaturama okoliša životinje uzimaju manje hrane. toliko alterirati da je moguća sterilnost. ali zato piju više vode. Toplinu odaju disanjem. Metabolizam mužjaka (spermatogenesis) će se na temperaturi od 30°C. Već na temperaturi od 30 do 32°C javljaju se simptomi: sterilitet.3 KJ toplinske energije. tahipnea (ubrzano disanje). Uz to. Pri visokim temperaturama mikroorganizmi se brže razvijaju a životi nje manje jedu pa hrana duže stoji i samim time znatno je veća mogućnost kvarenja hrame. ali troše znatne ener getske rezer ve za proizvodnju topline. Glavni uzrok sterilnosti je usled temperature povećan metabolizam spermatozoon-a (spermato id-a.. Temperatura koju pojedini razvojni stupnjevi zahtevaju: vreme života prvih 10 dana od 10.) i povećava se mortalitet mladunca.Kunići vrlo teško odaju toplinu jer nemaju znojne žlijezde.

Vlaženje vazduha se može smanjiti. ali i promena u kvalitetu dlake (svrbež. Visoka vlaga i ekstremna temperatura. disanjem. prolivena è isparavanjem voda za piće. 3. U uslovima preni ske vlage vazduha životinje su lošijeg zdravstvenog stanja (slabiji apetit. Vlaga u vazduh dolazi: 1. 10-20% = 200g dan-1kunić-1. odnosno prihvatljivo je 55-70%.). Dnevno popije u proseku 200g vode. nemir. . bilo visoka. upale. Samim time stvara se 'rezerva' vlage koja će održavati vlažnost konstantno na visokom nivou. osetljiviji na više t 13-15°C Vlaga Preniska vlaga uslovljava sušenje sluznica i draženje. ispadanje dlake). bilo niska. sekundar ne infekcije. su najgori mogući spoj faktora mikroklime. Ukoliko je loša termoizolacija zidova i tavanice dolazi do kondenzacije vlage na unutrašnjim povr šinama. poremećena je izmena gasova i ventilacija pluća. 4. slabljenje sluzničke barijere.mužjaci u rasplodu tov 15-20°C.. Oslabljeno je disanje. Ukoliko je uz povećanu vlažnost povišena i temperatura znatno će biti intenziviran razvoj mikroorganizama i samim time će učestati infekcije. a higijena znatno popraviti adekvatnim uklanjanjem fekalija i mokraće.. a ženke koje doje mogu popiti i do 1kg vode. vazduhom dovedenim spolja Količina vlage nastale disanjem i isparavanjem urina i izmeta približno odgovara količini konzumirane vode.Previsoka vlaga dovodi do promena u kvalitetu krzna jer se dlaka slepljuje. 2. isparavanjem urina i izmeta.Potrebna relativna vlaga iznosi 60-70%. bolest.

. Zagrejavanjem apsolutna vlaga ostaje ista. Pri visokoj vlazi krzno se vlaži. Pri sniženju temperature slabi vitalnost ponajviše mladih organizama.Rasplodnu sposobnost će smanjiti i temperature više od 20°C. što je 33%. U tu računicu valja ubrojiti i to da je zimi zbog niže . sumporvodika. Uopšte: pri konstantnom atmosferskom pritisku povišenje temperature vazduha će povisiti apsolu tnu vlagu koju vazduh može primiti. zimi je ventilacije smanjena na donju granicu prihva tljivoga. Kako se ti gasovi u određenoj količini konstantno proizvode u staji (feces. Proporcionalno povećanju apsolutne vlage bit će smanjena relativna vlaga. ugljen mono ksida. ali se relativna vlaga smanjuje. a vlažno krzno skuplja prašinu. Ako pretpostavimo da u 1m3 vazduha ima 2 g vode. Samim time dlaka postaje lepljiva i prileže uz telo. zagrevamo. amonijaka.Ukoliko je relativna vlaga preniska. disanje. Ukoliko preniske temperature dugo potraju moguć je i trajan sterilitet. Rezultat toga je znatno smanjena mogućnost održavanje potrebne telesne topline. To je 66% pri 1°C. Primer: 1 m3 vazduha pri vlažnosti od 70% i temperaturi od 1°C će moći prihvatiti 3 g vode. naravno.) nužna je ventilacija. I dalje ima 2 g vode. i kada taj vazdduh.. što znači da će hladni vlažni vazduh lakše odvoditi toplinu nego hladni suvi vazduh. a pri istim uslovima ali temperaturi od 10°C -6 g vode. Od toga ćemo imati koristi zimi kada je spoljni vazduh hladan. crevni gasovi.Volumen dlačnog pokrivača je smanjen. Pri tome valja naglasiti da izrazito vlažan vazduh ima povećani toplinski kapacitet. Zimi je sveživazduh hladniji od unutrašnjeg. a voda koje ima u krznu jako je dobar termovodič. VAZDUH U OBJEKTU Vazduh gubi na kvalitetu gomilanjem vodene pare. doći će do oboljenja sistema disanja. a ujedno je povećana koncentracija amonijaka u vazduhu i prisutna je promaja. CO2.U slučaju toplog vlažnog vazduha vredi obrnuto. Taj zrak zagrejemo na 10°C. Kako bi se smanjili izdaci na zagrejavanje. Stoga je potrebno zagrej avati . Odrasle jedinke će patiti od smanjene ili izostale reprodukcijske sposobnosti. Topli vazduh prima veće količine vlage od hladnog.

mešovita Zadaci ventilacije Glavni zadaci ventilacije su dovođenje svežeg i odvođenje ustajalog vazduha (u kojem su štetni gasovi) i regulacije temperature i vlage u objektu. Stoga je brzina strujanja vazduha zimi maksimalno 0.5 m/s. dinamička (forsirana). Leti je situacija obrnuta jer spoljni vazduh je hladniji i njime se intenzivno ventilira staja kako bi se smanjila temperatura u staji. brz izlaz štetnih gasova. Ventilacija može biti: statička (prirodna). vazduh bez mirisa i gasova. na nadpritisak 3. a leti maksimalno 0. temperaturu i vlažnost koje leti nisu više od 10% veći od vlažnosti i temperature spoljnog vazduha niski stupanj orošavanja smanjenje K faktor-a . ventilacija svakog mesta u biozoni relativnu vlagu koja ne odstupa više od 5% od granične vrednosti.temperature snižena aktivnost mikroor ganizama koji razgrađujući feces i urin i stvaraju štetne gasove. 1. Dobra ventilacija osigurava: dovoljno svježeg vazduha. na podpritisak 2.4-0.2m/s.

a ravnomeran je raspored vrata.K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove. velika količina amonijaka zaustavlja ciklus limunske kiseline. Razlika se potencira odgovarajućim rasporedom dovodnih i odvodnih otvora. kao i zbog ne-zagrijavanja (u ventilatorima) zraka staje s prirodnim provetravanjem moraju biti jako dobro izolirane. To leti nije problem. pod i prozore. Poželjno je da su leti temperatura i vlaga niži u staji no izvan nje. a konverzija hrane za 10%. Ovakav način ventilacije preporu čuje se za manje i niže objekte kod kojih su prozori vertikalno postavljeni na bočne zidove. Ukoliko se poveća koncentracija amonijaka* . konjuktivitis. Stoga stanicama intoksiciranim amonijakom nedostaje energije kojom bi se odupreli spoljnim uticajima. anaerobna glikoliza znatno intenzivirana. temperatura (°C) relativna vlaga (%) brzina strujanja vazduha (m/s) dovod zraka m3kg-1h-1 . Zbog održanja razlika u temperaturi vazduha unutar i izvan staje. *Osim što direktno iritira sluznicu. tavanicu. Prirast u dobro ventiliranom objektu je veći za 20%. Odgovarajući odnos površine poda i ukupne površine prozora u staji za uzgoj treba iznositi 5:3 u korist poda. PRIRODNO PROVTRAVANJE je najjednostavnije i najjeftinije ali ne i najefikasnije. Loše provetravanje ima za posledicu povećanu vlagu. anemije. kako bi se kompenzirao manjak ATP-a. kašalj. Deflektori su odvodne cevi na sljemenu krova (kao dimnjaci) koje imaju nastavak protiv ulaženja vetra. 'potrošeni' iz prostorije. Hladniji i samim time teži vazduh potiskuje topliji. doći će do nadražaja sluznica i njihove manje otpornosti. To se može rešiti odvođenjem toplog vazdu ha (topli vazduh veže velike količine vode).. Rezultat toga je proizvoda velike količine mlečne kiseline (nizak pH!). Površina otvora deflektora valja iznositi 2-3% površine poda staje. bronhopneumonije. Stoga se javljaju. Istovremeno je. Ovakav način provetravanja je manje efikasan u stajama s vrlo gustom populacijom životinja. Ulaz vetra se u pravilu onemogućava koso postavljenim ploćicama sa strane.. pad otpornosti. Zasniva se na principu razlike u pritisku. no zimi je potrebno uložiti dodatnu energiju (koja košta) za zagrevanje vazduha.

12-15 16-18 19-22 22-25 60-65 70-75 75-80 80-85 0. Uz uslov da smo dobro postavili ventilatore i dovode.15 0. Veštačko provetravanje NA PODPRITISAK: vazduh se ventilatorima izbacuje iz staje. veštačko ventiliranje će omogućiti dobru izmenu vazduha. jer će ventilatori taj izbaciti izbaciti napolje pre no što on prođe biozonu životinje. Dobar ventilacijski sistem bi trebao osigurati 8-10 izmena vazduha na sat.5 3.5-4 Normativi za brzinu strujanja vazduha zavisno o temperaturi.1 0.15-0.1-0. Vazduh ne sme ulaziti kroz nepla nirane otvore. Površine poprečnog preseka otvora za ulazni i izlazni vazduh trebaju biti minimalno 6.2 0.Vazduh koji se uba cuje se prethodno dezinficira i zagreva.5 cm2 po zecu. Veštačko provetravane NA NADPRITISAK: vazduh se ventilatorima ubacuje u prostoriju.15 0.3-0. .2 0. posebno ne u blizini ventilatora. temperatura (°C) 12 15 18 22 25 brzina strujanja vazduha (m/s) 0.5 3-3. Otvori za ulaz trebaju biti pravilno razmešteni kako bi omogućili projetravanje celog objekta.4 VEŠTAČKO PROVETRAVANJE se sprovodi ventilatorima. odnosno odvo de vazduha.4 1-1.3 0. Zbog sniženog pritiska u prostoriji sveži ulazi dok se ne izjednače pritiscii. UVeštačko provetravanje S JEDNAKIM VAZDUHOM: na jednoj strani ventilatori ubacuju vazduh (kroz otvor.5 2-2.2-0. Zbog povišenog pritiska u prostoriji potrošeni se istiskuje dok se ne izjednače pritisci. U pravilu je jedan ventila tor dovoljan za 100 m2 poda. a na drugoj strani ventilatori izvlače ga napolje jednakim intenzitetom. kanale ili cevi).3 0.

Kako bi se onemogućilo pothlađivanje odnosno pregrejavanje.5-2 m udaljeni od životinje.Ukoliko se ukaže potreba. Grijanje kod ventilacije na nadpritisak: kalorifer se postavlja s unutašrnje strane ventilatora. Višebrzinski su bolji jer zavisno o brzini kojom se vrte. može se menjati količina koja u jedinici vremena proventilira prostoriju.Ventilatori mogu biti jednobrzinski i višebrzinski. Važno je i nužno redovito čišćenje otvora i ventilatora jer prljavština može znatno smanjiti kapaci tet ventilatora i otežati otklanjanje kvarova. Time se onemogućava delovanje promaje i direktno delovanje hladnog vazduha.j – stočna (stajska) jedinica iznosi 500 kg životinja/e. U klimatiziranom objektu temperatura nikada.1°C. ali efikasan način.j-1h-1 ljeti minimalno 1800-2200 m3s. Uključivanje ventilatora može biti ručno ili na termostat. zimi sevazduh istiskuje kroz otvore bliže podu. Zavisno o godišnjem dobu ventilacije se prilagođava. Dovodni vazduh ne sme padati direktno na životinju. Tako je: zimi minimalno 380m3s. a leti kroz otvore bliže tavanici. plinske grijalice i električne grijalice. treba postaviti i dodatnu termoizolaciju. pa ni zimi.tavanice i poda. Termostat uključuje ventilatore nakon povišenja temperature. Time će se smanjiti toplina koja se gubi kroz površine zidova. Zagrejavanje nastambe treba rešiti na najekonomičniji. U objektima gdje se vrši tov velikih životinja valja osigurati manji izvor topline koji će se aktivirati kada temperatura padne ispod 0°C.Otvori trebaju biti minimalno 1. Buka i šumovi koje neispravni ventilatori proizvode su stresni faktori pa je nečistoća ventilatora i zbog toga nepoželjna. Regulacija sistema grijanja može biti ručna ili automatska (termostat). ne bi smela pasti ispod 10°C.j-1h-1 s. Za stalno zagrejavanje se koriste uljene peći. Termostat varijanta je znatno prikladnija jer je njome moguće održati temperaturu u granicama +/. a isključuje ih nakon pada temperature. .

ventilacijom (grejanjem svežeg vazduha i radom ventilatora). Svetlosna tela se postavljaju iznad hodnika. pod i prozore). Moguće je i prirodno osvetljenje. 3-4W/m2 odgovara jednoj sijalici od 40W na 10m2. Stoga je u životinja razvijen celi mehanizam koji će u prikla dnom godišnjem dobu potaknuti plodnost. količinom energije potrebnom za sniženje relativne vlage količinom energije potrebnom za hlađenje.neonska rasvetna tela (reprodukcija) ili obične volfram žarulje (tov i reprodukcija). . Centralno grijanje predstavlja klasičan sistem radijatora i cevi. Za ženke u reprodukciji odgovarajuće osvetljenje sijalice je 34W/m2 tokom 14-16 sati. Znatnu količinu toplinske energije odaju životinje u obliku tzv.Grijanje kod ventilacije na podpritisak: kalorifer se stavlja ispod otvora na krovu. Glavni pobuđivać je odgovarajuća dužina osvetljenja (poput dana u proleće). OSVETLJENOST U prirodi je najveća proizvodnja u proleće jer se produženjem dana i bujanjem vegetacije otvara ju mogućnosti za othranu mladunaca. Klimatizacija pretpostavlja griejanje zimi i hlađenje ljeti. Svetlo ne sme blještati niti padati direktno . Klimatizacijom se troši energija koja iz sistema izlazi: gubitak toplinske energije 1. 2. Za rasvetu . odnosno sijalica od 40W na 20-40m2. 'senzibilne topline'. K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove. Dužina i intenzitet osvetljenja se automatski regulira tajmerima. Taj isti mehanizam u intenzivnoj proizvodnji kako bi se plodnost dovela i održala na maksimumu. Otvor treba biti prekriven perforiranim folijama. Za tov se koristi 10-12 satno osvetljenje intenziteta 1-2W/m 2.

.17-0. zečevi su konstantno u fazi intenzivne plodnosti. uklanjanju fecesa.15 m3 rasplodni podmladak 0. Od ukupne količine ekskremenata feces čini 1/3.Kako je intenzitet osvetljenja konstantno kao što bi u prirodnim uslovima bio u proleće. Feces kunića je vrlo bogat vitaminima i mineralima. Potrebe za volumenom staje u pojedinih dobnih grupa su: dobna grupa potreban volumen staje u m3/životinji rasplodne ženke 1.7-3 m3 rasplodni mužjaci 0.25 m3 leglo 0. Gustoća naseljenosti se menja zavisno o tipu uzgoja. Taj volumen (kubatura) po jedinici životinje može biti manji kod baterijskog načina držanja. U izlučenom fecesu se odvijaju aerobna i anaerobna fermentacija. U tovu se tako dugo osvetljenje izbegava jer izaziva stres za životinju. izvanredno je đubrivo.5 m3 volumena štale.15 m3 Uklanjanje fecesa Dnevno proizvede znatnu količinu fecesa koji je krut i u obliku kuglica. volumen objekta (dužina x širina x visina). U objektu bez ventilacije gustoće ne sme preći jednu žensku životinju na 2-2. ukupno 110-120 kg ekskremenata na 100 kunića. Preostale 2/3 otpadaju na mokraću. pH fecesa se kreće od 7. kvalitet ventilacije.2 m3 tov 0. 100 kunića (mužjaka i ženki) dnevno proizvede 35-40 kg fecesa i 7580 kg mokraće..2-7.. da li je uzgoj intenzi van ili ekstenzivan. no tada se javlja problem s određivanjem mikroklimatskih parametara pa je proizvodnja nešto slabija.9.

gnoj može klizati po nagnutim površinama ispod kanala i sakupljati se u gnojnici gnoj može padati direktno u plići kanal. Dezinfekcija poda se treba provoditi jedanput u 7 dana. prvenstveno od amonijaka. Urin valja odmah odvojiti u poseban bazen kako bi se zaštitili od produkata fermentacije urina. natrijev hidroksid) u koncentraciji od 1-2% ili Izosan-G (400ppm). SVAKODNEVNO ODVOŽENJE u većim objektima. iz kanala ga izbacuje strugačica van objekta. 200ppm. no leti to dodatno povisuje temperaturu pogoduje razvoju patogenih mikroorganizama. Kako se vremenom kaustična svojstva gube. Pri ulazu i izlazu iz farme potrebno je dezinficirati hodne i vozne površine u dezinfekcijskoj barijeri. Fekalna tvar konstantno pada u dublji ili plići kanal ispod kaveza nazvan kineta (gr. Pri tome se koriste sistemi: gnoj pada na plastificirane valjke ili trake koje ga odnose van. Kineta se izgnojava jednom ili više puta 'godišnje'. eng. potrebno je novu postavljati svaki dan. PREVENTIVNE MERE Kako bi se sprečilo širenje različitih infektivnih i nametničkih bolesti u kunićarstvu se rabe brojne mjere prevencije. u pravilu. Prilikom fermentacije se oslobađa toplinska energija koja zageijava pro stor. DEZINFEKCIJA PODOVA se. USKLADIŠTENJE U SAMOM OBJEKTU. sodium hydroxide. To je tokom hladnog razdoblja korisno. micanje).Đubrivo se deponira u izgrađenu gnojnicu ili se distribuira direktno na oranicama. vrši m izosan-G.UKLANJANJE FEKALNE TVARI IZ OBJEKTA ZA UZGOJ KUNIĆA 1. caustic soda. Najvažnije preventivne mjere u kunićarstvu su: DEZINFEKCIJSKE BARIJERE predstavljaju bazeni u kojima je otopljena natrijeva lužina (NaOH. 2. kinetos – pokret. .

u objektu za uzgoj kunića se primjenjuju mjere: . Kotilice se peru posle upotrebe.25% ili 50 ml/l) i sumpora (2% ili 20g/l). cevi) se dezinficiraju Jodogala(500 ppm). Vrlo kvalitetno uništava gotovo sve vrste insekata. kotilice. Pripremljenu otopinu valja potrošiti u roku od nekoliko dana. SISTEMI ZA NAPAJANJE (vodokotlići. SANITARNE MJERE U OBJEKTU ZA UZGOJ KUNIĆA Kako bi se postiglo odgovarajuće sanitarno stanje. a neposredno pre ponovne upotrebe se dezinficiraju plamenikom. Iako se površine prskaju 2 puta trajnost je samo 4-6 nedelja. vrata. Za dezinfekciju Izosan-G. Jodogala AZICID je insekticid s produženim delovanjem.) se vrši 3 promilnom Jodogala i 1 promilnom Omnisana. prozorskih okvira i drugih mesta gdje se insekti zadržavaju.. Pri radu s preparatom (preparatima) se treba strogo pridržavati uputa proizvođača. 100 g praška + 50 g vode u kojoj se prašak razmuti je dovoljno za 3m 2 površine. hranom i opremom koja je ili koja će biti dostupna zečevima. 100 g praška se razmuti u litri vode i to je dovoljna količina za 10 m2. Kako se sistemi za napajanje 'sami peru vodom' njih je dovoljno jednom mesečno prati.DEZINFEKCIJA OPREME (hranilice. Azicid se primenjuje: premazivanje izloženih površina. DEZINFEKCIJA BUNARSKE VODE ili cisterni se provodi ukoliko vodu za piće dobivamo iz bunara ili cisterne. UZGOJNI PROSTOR se naizmenično dezinficira (1.. prskanje. Prilikom upotrebe treba paziti da ne dođe u dodir s zečevima. no stvara se vrlo tanki sloj. nosača kaveza. Prednost prskanja je lakše nanošenje. zidova.

i dezinfekcija svih gnezda i kotilica u trenutku pražnjenja.. HEMISKI PREPARATI U NASTAMBI Dezinficijens bi trebao biti: 1. ne sme dovesti do rezistencije mikroorganizma. čišćenje i dezinfekcija praznih kaveza.. Kako su subkliničke infekcije jedan od najčešćih razloga nedovoljnom iskorištenju hrane. komaraca. prašina. ne sme biti korozivan jer su baterije od pocinčane žice. iako imaju savršene osobine. godišnjem dobu. mušica. slabom prirastu. pranje. iscrpljuju i prenose bolesti . bakterije (G+& G-) i parazite. 3. 4.prvenstveno miksomatozu kunića (Myxomatosis cuniculi. insekti ubodima uznemiruju životinje. redovita dezinsekcija nastambi se vrši 1-2 puta nedeljno.. kvalitetno zbrinjavanje drugih onečišćenja. visko kom mortalitetu i sl. ulaganje u higijenu je sigurno uslov za kvalitetnu proizvodnju.čišćenje. 2. kvalitetu vazduha. Higijena je najbolja obrana od subkliničkih (subclinical) infekcija. ekonomičan. povremeno uništavanje muva. ne troše zbog izrazito visoke cene. . slaboj produktivnosti. infectious myxomatosis). istovremeno bi trebao uništavati i viruse. učinak treba opravdati cenu! Svakoj upotrebi dezinficijensa treba prethoditi mehaničko čišćenje. permanentna deratizacija u. širokog spektra delovanja. ali i izvan objekta. mnogi preparati se. kvalitetu provetravanja. čistoći. mikroorganizmi i druga zračna onečišćenja ovise o broju.

SINTETSKI FENOL (phenol) je dobar defincijens. no znatno su manje toksični. DERIVATI KLORA su manje efikasni od fenola i relativno su skupi. Vrlo je otporan. Neželjene osobine su mu delomična korozivnost i izrazita toksičnost za ljude. .JODOFORM (iodophor) – u prevelikoj koncentraciji dovodi do upala sluznica.