1.

Uvod
Kauuk je prirodna ili sintetika makromolekulska supstanca, koja se hemijskim
reakcijama prevodi u umreenu strukturu, dajui proizvod nazvan guma ili
elastomer. Guma je izvanredno ilav materijal koji se u irokom temperaturskom
podruju moe reverzibilno elastino deformisati.
Za razliku od drugih krutih materijala, kao to su metali, kojima reverzibilna
istegljivost iznosi samo 1%, tipina guma podnosi reverzibilnu istegljivost 5 do 10
puta od svoje prvobitne duine. Za istezanje eline ice od 1% potrebna je 105 puta
vea sila od potrebne za isto istezanje gumenog uzorka.
Mogunost elastine deformacije usko je povezana sa promenom molekulskih oblika,
a time i entropije sastava, pa je velika elastinost svojstvo samo makromolekulskih
sastava. Brojni polimerni materijali pokazuju svojstvo elastomera.
Meutim, za praktinu primenu slue samo oni kojima je temperatura ostakljenja nia
od -20C, to im omoguuje fleksibilno ponaanje na temperaturama na kojima se primenjuju. Temperatura ostakljenja je karakteristina veliina elastomera. To je prelazna
temperatura na kojoj delovi makromolekula postaju dovoljno pokretljivi, pa supstanca
prelazi iz plastinog u elastino stanje.
Nepolarni polimerni molekuli vrlo su fleksibilni i zato se lako pokreu njihovi delovi i
na niskim temperaturama. Takav je npr. prirodni kauuk, koji ima temperaturu
ostakljenja -70C. Kauuk i guma su sastavni delovi industrijske epohe ve oko 150
godina. Dananja civilizacija je nezamisliva bez tih materijala. Njihova je potronja
postala jedno od merila industrijske razvijenosti, jer se oni nalaze u veini potronih
dobara, od preko potrebnih automobilskih guma, transportnih traka, cevovoda, delova
maina i ureaja, do odevnih predmeta i igraaka.

2. Obrada kauuka i proizvodnja gume

Prirodni i sintetski kauuk plastian je materijal, kome se oblik moe menjati. Kauuk
se ne moe direktno upotrebiti, ve se mora podvrgnuti mnogim procesima, da se
dobije guma, konani produkt, relativno velike elastinosti. Kauuk je, dakle,
meuprodukt u proizvodji gume i gumenih proizvoda.
Meu mnotvom najrazliitijih proizvoda, mnogi se proizvode prema strogo
specifinim postupcima. Meutim, za veinu proizvoda postupak je uglavnom isti.
Kauuku se dodaju razliita punila i smesa se podvrgava termikoj obradi (tzv.
vulkanizaciji). U itavom procesu proizvodnje gume iz kauuka razlikuju se sledee
faze:
- mastikacija,
- priprema smese kauuka i dodataka,
- oblikovanje poluproizvoda,
- vulkanizacija.
2.1 Mastikacija
Prirodni, a ponekad i sintetiki kauuk doprema se u fabrike obino u velikim balama
i komadima, blokovima etvrtastog oblika. Pre dalje obrade, takve komade potrebno
je smanjiti. To se radi pomou posebnih maina sa noevima koji reu kauuk u manje
komade izduenog oblika, esto se kauuk pre rezanja mora zagrejati na temperatura
oko 50C, da bi se omekao.
Prirodni se kauuk ne moe direktno meati sa posebnim dodacima, jer se oni ne
mogu jednako raspodeliti u sirovom, relativno tvrdom materijalu. Zato se kauuk
mora podvrgnuti tzv. mastikaciji. To je operacija u kojoj se kauuku poveava
plastinost, a time i mogunost postizanja vee homogenosti prilikom meanja
razliitih dodataka i punila. Mastikacija se sastoji u intenzivnoj mehanikoj obradi, uz
istovremeno zagrevanje. Pri tome se kauuk, kao polimer velike molekularne mase,
razgrauje.
Procesu mastikacije se najvie podvrgava prirodni kauuk. Sintetiki kauuk se zbog
svoje drugaije strukture mnogo tee masticira. Da bi se taj proces mogao izvesti,
potrebni su katalizatori, hemijska sredstva za plastificiranje. Ova sredstva ubrzavaju
masikaciju samo u prisustvu kiseonika. Oni ne smeju uticati na kasniji proces
vulkanizacije, niti na svojstva smese za vulkanizaciju. To su uglavnom sumporni
2

spojevi, najee tiofenoli, koji se dodaju kauuku u malim koliinama (oko 1%).
Mastikacija se izvodi pomou posebnih ureaja. Prvi su u upotrebi bili dvovaljci, koji
mogu sluiti za mastikaciju, ali i za meanje dodataka kuuku i za stvaranje homogene
smee pre vulkanizacije. Princip rada na dvovaljcima i konstaikcija ureaja, ostali su
praktino nepromenjeni kroz vie od stotinu godina, od njihove prve upotrebe u
proizvodnji gume. To je ureaj sa dva valjka, smetena u horizontalnoj ravni, koji se
okreu jedan prema drugom (sl. 2.1.);

Prenik valjka je 0,4 - 0,6 m, a duina 1 - 2 m. Otvor izmeu valjaka podesi se na

poetku rada tako da rotirajui valjci mogu uhvatiti i povui komade kauuka. Nakon
to komadi prou izmeu valjaka, radnik, koji rukuje ureajem, vraa ih i tera ponovo
kroz otvor izmeu valjaka. Pri tome se razmak izmeu valjaka moe po potrebi
proirivati. Nakon nekoliko prelazaka, pojedini se komadi zdruuju i ine homogenu
masu, koja stvara prevlaku oko prednjeg valjka. Da bi masa postala to homogenija,
reu se povremeno delovi mase, skidaju se sa valjka i ponovo ubacuju meu njih. Na
manjem laboratorijskom ureaju ree se runo, a na velikim proizvodnim valjcima
obavlja se to automatski i kontinuirano.
Dvovaljci moraju imati vrlo tvrdu povrinu, naroito zbog rezanja traka kauuka, jer
se tada no za rezanje upire u povrinu valjka. Valjci se prema potrebi hlade vodom ili
se zagrevaju parom, uljem ili, vrlo retko, elektrino. Da bi se poveao uinak ureaja,
prednji se valjak obino okree neto sporije od zadnjeg. Oba se valjka pokreu istim
motorom i meusobno su povezani zupanicima sa dugakim zupcima, kako bi valjci
ostali u vezi i kada se razmiu. Kada se prerauje materijal koji izaziva vrlo veliko
trenje, svaki se valjak pokree zasebno.

Sl. 2.3 Forerel Bridge kontinualni mikser

Pored rada na dvovaljcima, mastikacija, a takoe i meanje smese kauuka i dodataka,
obavlja se i u mealicama (mikserima). Taj se ureaj sastoji od zatvorene komore sa
dva rotora nepravilnog, krukolikog oblika. Rotori se okreu jedan prema drugom i
tom prilikom pritiskaju i meaju kauuk izmeu valjaka, ali i izmeu pojedinog valjka
i zida komore. Proces se odvija mnogo efikasnije i u veem prostoru, pa je za
mastikaciju u mealici potrebno mnogo manje vremena nego za mastikaciju izmeu
valjaka. Pored toga, rad mealice se moe automatizovati i tada osoblje nije u
direktnom kontaktu sa mainom, ime se izbegavaju mnoge nesree, koje su este
kada se mastikacija obavlja dvovaljcima. Rotori se prema potrebi mogu hladiti
vodom, esto se rotori okreu razliitim brzinama da bi se poveala efikasnost
meanja. Nakon zavrene mastikacije ili meanja, kauuk se isputa otvaranjem dna
mealice. Kauuk koji je izaao iz mealice nepravilnog je oblika i esto izdeljen u
nekoliko komada. Ta se itava masa odvodi ili isputa direktno u mainu sa
dvovaljcima, koji je homogeniziraju i oblikuju u ploe prikladne za dalju preradu.
Zapremina mealice u velikim industrijskim pogonima iznosi i do 250 dm3.
2.2 Kauukova smea
Kvalitet gotovog proizvoda vrlo mnogo zavisi od dva inioca: sastava i homogenosti
kauukove smee pre vulkanizacije. Osnovni sastojak svake smese koja se dalje
prerauje u gumu, jeste naravno, kauuk. Smea mora sadrati sredstvo za
vulkanizaciju, najee sumpor, zatim ubrziva vulkanizacije i aktivator ubrzivaa.
Pored tih glavnih sastojaka smea sadri razliite dodatke. Njihov je zadatak da
olakaju dalju preradu, da kao punila snize cenu gotovog proizvoda i da omogue
postizanje eljenih svojstava budueg proizvoda. Zbog toga je izbor vrste i koliine
4

dodataka tj. sastava smese za vulkanizaciju, vrlo bitan u itavoj proizvodnji. Postoji
mnogo recepata za pravljenje razliitih vrsta guma i velikog mnotva razliitih
gumenih proizvoda.
Relativni sastav smee ne izraava se u procentima, ve se koliina kauuka kao
glavnog sastojka smee oznaava sa 100, a koliina ostalih komponenata u odnosu na
tu koliinu kauuka.
2.2.1 Sredstva za vulkanizaciju
Kao sredstvo za vulkanizaciju najvie se upotrebljava sumpor. Pomou sumpora mogu
se vulkanizirati svi kauuci iji makromolekuli sadre dvostruke veze. Sumpor za
vulkanizaciju mora biti relativno ist (vie od 95% S), bez kiselina, samleven na
odreenu veliinu zrna da bi se mogao bolje izmeati u kauuku. Ako se kauuku
dodaje samo mala koliina sumpora ili se radi sa kauukom u kojem se sumpor teko
rastvara, upotrebljavaju se dispergatori. Za izradu meke gume na 100 delova kauuka
dodaje se 0,2 - 5 delova sumpora. Gume koje sadre 5-25 delova sumpora nisu ni
dovoljno vrste ni dovoljno elastine (slino koi), pa se retko upotrebljavaju.
Vulkanizacija sa sumporom ima mnogo prednosti. Proces je pogodan sa ekonomskog
gledita, njegova se brzina relativno lako moe regulisati dodatkom ubrzivaa ili
usporivaa, a paljivim voenjem procesa i doziranjem sumpora moe se uticati na
stepen umreavanja kauuka, a time i na svojstva gotovih proizvoda.
Pored sumpora, za vulkanizaciju se mogu upotrebiti i neki sumporni spojevi,
uglavnom disulfati. Njihova je prednost to otputaju sumpor tek na viim
temperaturama, pa se smea moe meati i obraivati pre vulkanizacije bez opasnosti
od prerane vulkanizacije.
Vulkanizacija se moe obaviti i bez sumpora. Za to se u prvom redu upotrebljava
kauuk bez dvostrukih veza. Najpoznatija sredstva za vulkanizaciju te vrste jesu
peroksidi. Kauuci koji sadre halogene elemente mogu se umreavati i pomou
metalnih oksida (npr. cink-oksida). Kauuk se moe vulkanizirati i bez sredstva za
vulkanizaciju. Umreavanje se tada postie delovanjem jakog zraenja, npr. pomou
gama-zraka, s izotopom 60C.
U smei za vulkanizaciju, svakako, moraju biti prisutni i ubrzivai. Vulkanizacija je
bez njih spora, potrebno je mnogo sumpora i visoke temperature, a produkt je slabe
vrstoe i otpornosti prema trenju. Postoji vrlo mnogo tipova ubrzivaa koji se pod
patentiranim imenima nalaze na tritu. To su uglavnom organski spojevi: tiazoli,
sulfenamidi itd. Ubrzivai vulkanizacije moraju se podstaknuti na reakciju pomou
aktivatora. Za tu se svrhu najvie upotrebljava cink-oksid.

2.2.2 Sredstva protiv starenja

Pod pojmom starenja podrazumevaju se tetne promene koje se tokom vremena
zbivaju na povrini ili u itavoj masi gume. Radi se o sledeim uticajima: delovanje
kiseonika, samog ili u spojevima tekih metala, delovanje ozona, toplote, vlage,
svetla, zamoru materijala. Zbog tih uticaja ve nakon kratkog vremena mnogo se
smanjuje upotrebljivost gume i gumenih proizvoda, tetni uticaji navedenih faktora
mogu se izbei i smanjiti pomou sredstava protiv starenja. To su antioksidanti medu
kojima se najvie upotrebljavaju neki aromatski amini i fenoli, esto je potrebno i vie
razliitih sredstava da bi se neki produkt zatitio od mnogih tetnih uticaja. Izbor tih
sredstava zavisi od uslova u kojima se budui gumeni proizvod upotrebljava. Koliina
sredstva protiv starenja koja se dodaju u kauukovu smeu pre oblikovanja i
vulkanizacije iznosi 0,5 - 2,5%.
2.2.3 Punila
Zadatak punila je ne samo da snize uee kauukove mase, a time i njihovu cenu, ve
i da utiu i na svojstva proizvoda. Njihov uticaj na vrstou i na otpornost prema
habanju i ogrebotinama je neobino veliki, a je najvanije punilo kauukovih
smesa. Vie od 90% adi troi se u industriji gume, a od toga 60% u proizvodnji
automobilskih guma. a ini oko 30% teine automobilske gume i desetostruko
poveava njeno trajanje zbog velikog poveanja otpornosti prema habanju. ade se s
obzirom na veliinu estica i na svojstva proizvodi u razliitim vrstama, zavisno od
eljenog kvaliteta i namene gumenih proizvoda. Pored adi kao punila se upotrebljava
kaolin, kreda, razliiti silikati, metalni oksidi itd. Ti dodaci mogu biti aktivni, tj. mogu
direktno uticati na svojstva proizvoda, a mogu sluiti i samo kao neaktivna punila.
2.2.4 Pigmenti
Pigmenti se upotrebljavaju za bojenje kauukove smee pre vulkanizacije i odreuju
boju gotovog proizvoda. Anorganski pigmenti su postojaniji i otporniji od organskih.
Od dobrog se pigmenta trai da ne sadri supstance tetne za kauukovu smeu, da se
tokom vulkanizacije ne menjaju i da ne utiu na svojstva gotovog proizvoda. Od belih
se pigmenata najvie upotrebljavaju pigmenti na bazi titan-oksida, a od bojenih oksidi
elika, hroma, ultramarin i kadmijumovi pigmenti.
2.2.5 Omekivai
Omekivai se esto dodaju kauukovoj smesi u prilino velikim koliinama. Njihov
je zadatak da delimino smanje uee skupog kauuka, da poboljaju mogunost
smee, a time omogue laku preradu i manji utroak energije, da omogue bolje
meanje i raspodelu drugih dodataka unutar smese, da poboljaju neka fizika svojstva
6

proizvoda.
Kao omekivai mogu se upotrebljavati prirodne supstance, npr. mineralno ulje,
masne kiseline, masti i ulja. Manje se upotrebljavaju skupi sintetiki omekivai.
Njihov je izbor vei i njihovom se primenom mogu postii posebna svojstva u
proizvodnji specijalnih vrsta gume. Najvaniji sintetiki omekivai jesu razliiti etri.
2.2.6 Faktis
Faktis je laka pahuljiasta masa, zamena za kauuk. Dobija se vulkanizacijom biljnog
ulja sumporom ili nekim njegovim jedinjenjem. Za pravljenje faktisa najee se
upotrebljavaju laneno, ricinusovo i sojino ulje. S obzirom na procenat sumpora i
uslove rada razlikuje se smei, uti i bcli faktis.
Pored smanjenja uea kauuka, faktis deluje i na svojstva gotovih proizvoda,
naroito na otpornost prema temperaturi, na ponaanje i otpornost povrine predmeta.
2.2.7 Priprema smee
Smea se moe pripremati na istim mainama koje slue za vulkanizaciju. Ponekad to
i nisu odvojene operacije, ve se kauuk masticira uz istovremeno dodavanje i
meanje potrebnih komponenata. Maine sa valjcima se danas retko upotrebljavaju za
pripremu smee. Sve velike fabrike gume, naroito fabrike za proizvodnju
automobilskih guma upotrebljavaju za pripremu smee iskljuivo mealice. Pojedine
se komponente dodaju automatski i odreenim redosledom. U svakoj je recepturi
naveden taj redosled i vreme potrebno za meanje svake od komponenata. U mealicu
se prvo stavlja kauuk, kratko vreme mea, a zatim slede punila, omekivai i dodaci
za poboljanje svojstva gume. Temperatura smese zatim naglo raste, pa se rotori
intenzivno hlade vodom. Retko kada se zbog opasnosti od prerane vulkanizacije,
istovremeno dodaju sredstva za vulkanizaciju, ubrziva i aktivator. To se izvodi tek
nakon to je osnovna smea ve stvorena, obino dvovaljcima ili u drugoj mealici.

3. Oblikovanje poluproizvoda pre vulkanizacije

Dobro izmeana smea kauuka i potrebnih dodataka mora se oblikovati, formirati u
predmet ili materijal, iz kojeg e zatim nakon zavrene operacije vulkanizacije nastati
konani gumeni proizvodi, npr.: automobilske gume, gumeni prostirai, tkanine
impregnirane gumom, gumene cevi itd. Glavni postupci kojima se oblikuju
poluproizvodi pre vulkanizacije jesu ekstrudiranje, kalandiranje i oblikovanje u
kalupima.
3.1 Ekstrudiranje

U proizvodnji razliitih gumenih profila i gumenih cevi upotrebljavaju se ekstruderi.

U tim se mainama smesa kauuka i dodataka potiskuje kroz telo ekstrudera, a zatim
istiskuje kroz ploe sa otvorima eljenog oblika i dimenzija. Smea za ekstrudiranje
moe se dovoditi u ekstruder runo ili automatski sa maine sa valjcima. Iz smea
koje se ne vulkaniziraju pod pritiskom treba prilikom ekstrudiranja otkloniti vazduh i
veliki deo vlage, jer bi u protivnom materijal posle vulkanizacije mogao biti porozan.
U nekim ekstruderima smea zbog toga prolazi kroz deo koji je u vakumu, gde se
uklanja vazduh i vlaga iz smee. Za postizanje eljene viskoznosti smee neobino je
vano da se u takvim ekstruderima, a naroito u vakumu, temperatura kontrolie i
tano podeava. Posle izlaska iz otvora ekstrudera profilisana smea obino malo
promeni svoj oblik i nabubri. To treba uzeti u obzir prilikom formiranja otvora za
ekstrudiranje.
Na (si. 3.1.) prikazanje presek ekstrudera

SI. 3.1. - Presek ekstrudera (a) vrat; (b) glava; (c) mlaznica; (d) matrica; (e) jezgro;
(f) nosa jezgra.
Ekstrudiranje slui i za izoliranje ica. Metalna ica prolazi obino kroz poseban deo i
izlazi iz ekstrudera zajedno sa smeom. Smea se iz ekstrudera moe istiskivati kroz
reetkastu plou s namerom da se iz smee pre dalje prerade uklone eventualne
prisutne neistoe, npr. komadi metala, drveta itd.
3.2 Kalandiranje
Kalander je maina koja smeu kauuka i dodataka formira u ploe eljene debljine.
Upotrebljava se takode ze gumiranje tkanina. Maina se sastoji od 2 - 4 valjka, koji se
mogu zagrevati ili hladiti i kojima se meusobni razmaci mogu menjati. Jednostavan
kalander sa dva valjka upotrebljava se za izradu ploa debljine 0,3 - 2 mm. Takav se
8

kalander povezuje sa posebnim ekstruderom, pa smea iz ekstrudera ulazi direktno

med valjke. Mnogo se ee upotrebljavaju kalanderi sa 3 valjka.
U proizvodnji ploa trei valjak moe sluiti za hlaenje ve kalandirane ploe pre
namotavanja u rolne. U kalanderima sa tri valjka direktno se pomou motora pokree
srednji valjak (a ostala dva su vezana s njim preko prenosnika i mogu se primicati ili
odmicati od srednjeg valjka). Valjci se mogu okretati istom brzinom ili da bi se
povealo trenje, razliitim brzinama. Neobino je vano da smea i valjci kalandera
budu pre kalandiranja zagrejani na potrebnu temperaturu. Niska temperatura
prouzrokuje nejednolikost i hrapavost materijala, a na previsokoj temperaturi stvaraju
se mehuri. Za uspeno kalandiranje, tj. za izbor najpovoljnije temperature, brzine
okretanja i trenja medu valjcima, potrebno je veliko iskustvo.
Za gumiranje tkanina upotrebljavaju se kalanderi sa tri ili etiri valjka. Njihov poloaj
i nain rada moe biti vrlo razliit
Na kalandern sa tri valjka gumirati se moe samo jedna strana tkanine. Za obostn
gumiranje delimino gumirana tkanina mora ponovo proi kroz takav kalander sa 4
VJ ka. Utiskivanje smese u tkaninu postie se zahvaljujui trenju koje nastaje izmeu
valj i tkanine. U kalanderu sa tri valjka srednji se valjak okree bre od ostalih. Smesa
ubacuje izmeu prvog i drugog valjka i hvata se na drugi topliji valjak. Tkanina ulazi
mainu izmeu drugog i treeg valjka, tj. sporije od okretanja drugog valjka. Zbog to
smea prolazi preko tkanine i pod pritiskom koji vlada izmeu valjka utiskuje se u tka
inu. Tako se, npr. izrauju gumene transportne trake. Tkanina se obino mora pre toj
gumirati da bi se ostvario bolji kontakt izmeu tkanine i kauukove trake.
Na si. 3.4. prikazano je obostrano oslojavanje platna prevlaenjem tkanine krc
kupatilo sa lateksom.
Na savremenim, velikim kalanderima, razmak izmeu valjaka, ne nameta se run ve
pomou ureaja sa elekromotorima. Debljina ploe koja izlazi iz kalandera moe s
meriti pomou ureaja sa beta-zracima. Taj ureaj, ako je potrebno, automatski
podeav; razmak meu valjcima i omoguuje izradu ploe stalne debljine.

SI. 3.4. - Premazivanje kroz puno kupatilo sa obe strane platna

3.3 Oblikovanje u kalupima

U kalupima se izrauju mnogi gumeni predmeti iroke potronje, npr. epovi, ali i
sloeniji i vei predmeti. Takve su npr. automobilske gume, za koje je oblikovanje u
kalupu samo jedan od postupaka u toku njihove izrade. Postoji nekoliko naina
oblikovanja u kalupu. Tom se prilikom predmeti odmah i vulkaniziraju. Gumeni
predmet dobiven oblikovanjem i vulkaniziranjem u kalupima uvek je neto manji od
dimenzija kalupa. Uzrok je razlika u toplotnom irenju izmeu kauuka i metala od
kojeg je graen kalup.
3.3.1 Kompresorsko oblikovanje
Oblikovanje kauukove smee uz istovremenu vulkanizaciju se vri u kalupima na
hidraulinim presama (sl.3.5.a ). Kalupi mogu biti pomini, tj. mogu se vaditi iz presa,
a mogu biti i ugraeni u gornju i donju plou prese. Vulkanizacija se izvodi pomou
pare koja prolazi kroz kanale u ploama prese. Za vulkanizaciju na viim
temperaturama prese se zagrejavaju elektrinim putem.
U jednoj od modifikacija kompresorskog postupka, proizvodi se oblikuju tako da se
kauukova smea utiskuje presom u kalup pomou srednjeg dela kalupa (si.3.5. b).

SI. 3.5. - Oblikovanje kauukove smese u kalupima:

a) kompresorski kalup; b) kalup s utiskivanjem
Tako se mogu vrlo tano proizvesti gumeni proizvodi eljenih dimenzija. Taj postupak
je pogodan za spajanje gume i metala, jer se metalni deo moe unapred staviti u kalup
u eljeni poloaj.
3.3.2 Oblikovanje ubrizgavanjem

10

Za ovaj postupak se upotrebljava maina koja je u principu jednaka maini za

ubrizgavanje u industriji plastinih masa. Meutim, u radu sa kauukovom smeom
pojavljuju se tekoe zbog vee viskoznosti i opasnosti od prerane vulkanizacije.
Kauukova smea ubacuje se u mainu u obliku granula, traka ili manjih komada i
odvodi prema kalupu (sl.3.6.).
Za razliku od kompresorskog oblikovanja u kojem se temperatura potrebna za
vulkanizaciju dovodi spolja, u postupku s ubrizgavanjem temperatura se razvija za
vreme prolaska kauukove smee kroz mainu. Tako se itava masa ravnomerno
zagreva i vulkanizira, a to doprinosi boljim fizikim svojstvima proizvoda.
Kompresorski postupak zahteva manje investicije, ali su trokovi proizvodnje
relativno veliki. U postupku sa ubrizgavanjem taj odnos je obrnut, pa odluka o izboru
jednog ili drugog postupka zavisi od broja predmeta koje treba proizvesti.

SI. 3.6. - Oblikovanje predmeta ubrizgavanjem

3.3.3 Ostali postupci oblikovanja
Osim na kalanderima, tkanina se moe gumirati i na posebnim ureajima za
gumiranje. Na tkaninu koja prolazi preko valjka isputa se kauukova smea u obliku
gustog rastvora u nekom organskom rastvarau. Neposredno nad povrinom tkanine
pomera se poluga, tzv. no, koji ravnomerno rasporedjuje smeu po tkanini. Postupak
se moe ponavljati do eljene debljine gumenog sloja po tkanini. Nakon svakog
nanoenja tkanina se sui. Taj se postupak upotrebljava za gumiranje materijala za
izradu nepromoivih ogrtaa atora itd.
3.4 Konfekcioniranje

11

To je postupak kojim se predmeti pre vulkanizacije sastavljaju iz vie delova. Pri tome
se ti delovi najee moraju lepiti pomou razliitih smola uz dodatak omekivaa.
Tako se, pored ostalih, proizvode lopte, hirurki pribor itd. Postoji mnotvo predmeta
iroke potronje, npr. gumeni amci, vazduni jastuci, koji se zbog svoje veliine i
tankih zidova moraju izraditi runo.
Sitni predmeti posebnog oblika i tankih zidova, npr. hirurke rukavice, deiji baloni i
si. izrauju se uranjanjem odgovarajuih metalnih ili staklenih kalupa u rastvore
kauukove smese ili u lateks. Nakon to se kalup izvadi iz rastvora, ostaje na njemu
tanki film, ija se debljina moe poveavati viestrukim uranjanjem i suenjem.
U proizvodnji suneraste i penuave gume u kauukovu se smeu dodaju sredstva
koja zagrejavanjem isputaju plin. Materijal sa otvorenim porama (sunerasti
materijali) dobijaju se pomou sredstava koja otputaju plin pre vulkanizacije. Ako se
plin ispusta nakon vulkanizacije, ne moe izai iz materijala. Tako nastaju penasti
materijali sa zatvorenim porama.
Vrlo tvrda guma izrauje se vulkanizacijom kauukove smee koja sadri vie od 25
delova sumpora na 100 delova kauuka. Otprilike sa 50 delova sumpora dolazi do
zasienja tj. sve su veze u kauuku dvostruko povezane pomou sumpora. Zbog velike
koliine sumpora razvija se za vreme vulkanizacije velika koliina toplote. Zato se
mora vulkanizirati pri niskoj temperaturi, ali due vreme. U protivnom postoji velika
opasnost od eksplozije smee za vreme vulkanizacije. Od vrlo tvrde gume izrauju se
kuita za baterije, predmeti dobrih izolacionih svojstava za elektroindustriju, eljevi
itd. Meu svim gumenim predmetima proizvodnja automobilskih guma je
najsloenija. Za tu se svrhu koristi vie od polovine svetske proizvodnje prirodnog i
vetakog kauuka.
Dijagonalna automobilska guma sastoji se od vozne povrine, od posebno elastinog
bonog dela i od vrstog nosaa (gumirana tkanina sa elinim jezgrom). Ovi se
delovi sastavljaju delimino automatski, ali i pored toga, osetljivi se deo posla mora
obaviti runo. U radijalnim gumama vozna povrina stabilizovana je elinim ili
tekstilnim trakama.
Neki se predmeti posle vulkanizacije moraju doraditi. To su, npr. predmeti dobijeni
oblikovanjem u kalupima, kojima ostaju ivice na mestima spajanja kalupa. Takve se
ivice moraju brusiti ili rezati, a taj je postupak za manje predmete ponekad skuplji od
itave proizvodnje. Ivice se lake skidaju, ako se predmeti prethodno zamrznu
pomou vrstog ugljen dioksida.

4. Vulkanizacija
U velikim fabrikama gume i gumenih proizvoda vulkanizacija se izvodi na vie
naina.
4.1 Vulkanizacija u autoklavima
12

Ova vulkanizacija se izvodi pomou vodene pare u cilindrinim autoklavima koji

mogu biti: vertikalni i horizontalni. Veliki autoklavi su obino horizontalni zbog
lakeg stavljanja i vaenja predmeta za vulkanizaciju. Da se ne bi gubilo mnogo
vremena pre i posle vulkanizacije, materijali ili predmeti za vulkanizaciju stavljaju se
u autoklav na odreeni nain. Tako se pojedinani predmeti unose na velikim
ploama, cipele i rukavice na kalupima, lopte i drugi uplji predmeti takoe u
prikladnim kalupima, a cevi namotane na vretena.
esto se to pre vulkanizacije slae na kolica koja se zatim uguraju u autoklav. Nak to
se zatvore vrata autoklava, parom se iz njega izbacuje vazduh, zatvore vrata autokl va,
zatvori izlaz, a zatim se odrava odreeni pritisak pare. Na poetku vulkanizacije d
pare moe se u nezagrejanom autoklavu kondenzovati i nastala voda moe
prouzrokov; tetu na predmetima za vulkanizaciju. Da bi se to spreilo autoklav se pre
vulkanizaci zagreva elektrinim putem ili pomou pare izmeu dvostrukih zidova.
Prednost vulkanizacije pomou vodene pare u autoklavu je to ne postoje hladni
delovi i povrine, pa se predmeti zagrevaju ravnomerno. Potrebna temperatura i
trajanj vulkanizacije za neki materijal ili predmet zavisi izmeu ostalog i od oblika i
veliin autoklava, pa se za svaki autoklav moraju posebno odrediti.
U autoklavama se na slian nain moe vulkanizirati pomou toplog vazduha. Loi
strana tog postupka je to se kauuk na vazduhu lako oksidira, pa se taj nain
upotrebljava samo kada se ne moe vulkanizirati pomou vodene pare ili kada se
vulkanizacija moe izvesti za kratko vreme.
Na slici 4.1.prikazan je kotao za vulkanizaciju (autoklav).

SI. 4.1. - Kotao za vulkanizaciju: a) spoljni izgled; b) detalj otvaranja i zatvaranja

kotla;
1 - telo kotla, 2 - manometar, 3 - sigurnosni poklopac, 4 - hauba za ventilaciju, 5
poklopac, 6 poluga za zatvaranje, 7 arka, 8 zupanik, 9 mehanizam za
zatvaranje i otvaranje, 10 - postolje, 11 - zupasta letva, 12 - ruica za pokretanje
mehanizma za otvaranje i zatvaranje, 13 - zupasta letva, 14 - ruica za blokiranje.

13

4.2 Kontinuarna vulkanizacija

Kontinuirana vulkanizacija se najee nadovezuje na ekstrudiranje ili na kalandiranje. Ekstrudirani proizvodi, npr. cevi, profili, kauukom izolirana ica, nakon
izlaska iz ekstrudera ili kalandera kontinuirano provode kroz ureaj za vulkanizaciju.
Ureaji u kome se proizvodi zagrejavaju na temperaturu potrebnu za vulkanizaciju
mogu biti vrlo razliiti. Vulkanizacija u tunelima sa vruim vazduhom retko se
primenjuje zbog malog prolaza toplote i zbog mogue deformacije ekstrudiranih
proizvoda i profila. Meutim, u tunelima kroz koji struji para kontinuirano se
vulkaniziraju kablovi i izolirane ice. U horizontalnim tunelima moe se vulkanizirati
kabal sa prenikom do 2,5 cm. Kablovi veeg prenika vulkaniziraju se u vertikalnom
tunelu. Vulkanizacija u rastvoru etinglikola relativno je jednostavna. Nezgodna strana
toga postupka je to se proizvodi posle vulkanizacije moraju temeljno prati. Bolji
postupak kontinuiranog vulkaniziranja je u rastvorima soli. Za tu svrhu se
upotrebljava eutektika smea kalijum-nitrata (53%), natri-jum-nitrata (40%) i
natrijum-nitrita (7%) na temperaturama oko 200C. Smea nije zapaljiva, ali podrava
gorenje, pa se prilikom rada sa njima moraju preduzeti mere pro-tivpoarne zatite.
4.2.1 Fluid bed vulkanizacija
Medu razliitim nainima kontinuirane vulkanizacije iru je primenu nala tzv. fluid bed vulkanizacija. U tom se postupku proizvodi ili profili provlae kroz zagrejani
rastvor punjen malim staklenim kuglicama prenika 0,2 mm (si.4.2.).

SI. 4.2. - Vulkanizacija fluid - bed; 1 glava ekstrudera; 2 proizvod za

vulkanizaciju; 3 - staklene kuglice; 4 - porozna keramika ploa.
Kroz takav rastvor sa donje strane cirkulie vazduh, pa su u odreenim okolnostima
kuglice kao tekui medij. Prelaz toplote u takvom mediju mnogo je vei nego u plinu,
vulkanizacija je brza, a deformacija proizvoda minimalna.
Gumirane tkanine, trake i podovi, koji se proizvode na kalanderima, vulkaniziraju se
kontinuirano na ureaju sa valjkom i beskonanom elinom trakom. Materijal za
vulka-nizaciju prolazi kroz ureaj na elinoj traci i zagrava se sa jedne ili sa obe
strane.
4.3 Vulkanizacija presovanjem
14

Kroz takav rastvor sa donje strane cirkulie vazduh, pa su u odreenim okolnostima

kuglice kao tekui medij. Prelaz toplote u takvom mediju mnogo je vei nego u plinu,
vulkanizacija je brza, a deformacija proizvoda minimalna.
Gumirane tkanine, trake i podovi, koji se proizvode na kalanderima, vulkaniziraju se
kontinuirano na ureaju sa valjkom i beskonanom elinom trakom. Materijal za
vulkanizaciju prolazi kroz ureaj na elinoj traci i zagrava se sa jedne ili sa obe
strane.
Sastoji se od oblikovanja proizvoda u kalupima presovanjem uz istovremeno
zagrevanje. To se uglavnom izvodi na jakim hidraulinim presama. Izbor pritiska u
presama prilikom vulkanizacije neobino je vaan za kvalitet vulkanizata. Kalupi se u
presama najee zagrevaju vodenom parom (sl.4.3.)
Automobilske gume se nakon konfekcionisanja (sastavljanja) od razliitih vrsta
kauuka, gumirane tkanine i elinog jezgra, oblikuju i vulkaniziraju u specijalnim
automatskim presama (si.4.4.) sa aluminijumskim kalupima, koji se direktno ili
indirektno zagrevaju parom

Sl.4.4. - Presa za oblikovanje i vulkanizaciju automobilskih guma

5. Proizvodi od gume

15

Danas se proizvodi vie od 60.000 vrsta gumiranih proizvoda, koji se mogu grupisati
u nekoliko grupa:
- pneumatika,
- gumeno-tehnikih roba,
- obua i
- proizvodi specijalne namene.
Industrija pneumatike obuhvata proizvodnju spoljnih i unutranjih pneumatika, kao i
projektovanja istih.

5.1 Pneumatika
Svaka pneumatika sastoji se od spoljanje pneumatike (gume) i unutranje
pneumatike (gume) sa ventilom. Spoljna guma se puni vazuhom.
Spoljanji pneumatik se sastoji iz:
-

protektora (gazeeg dela),

karkasa (kostura),

bonih strana (tite boni deo karkasa od spoljanjih uticaja),

pete sa icanim obruevima (omoguuje naleganje pneumatika na felnu),

brekera (ostvaruje vezu izmeu karkasa i protektora) i dr. Presek spoljanjeg

pneumatika dat je na slici 5.1.
5.1.1 Tehnologija izrade spoljanjeg pneumatika
Prvo se vri priprema elemenata kao to su protektor, breker, iani obru i gumirano
platno. Protektor se dobija brizganjem kauukove smese kroz ekstruder na ijoj se
glavi nalazi specijalno profilisana "letva" koja daje oblik protektora. Nakon hlaenja,
protektor se see na odreenu duinu karakteristinu za dimenzije gume. Od
gumiranog platna se pravi breker i karkas pneumatika.
Na specijalnoj maini se vri gumiranje ice, a zatim se od veeg broja istih pravi
obru. Ovako pripremljeni poluproizvodi se sjedinjuju pri konfekcioniranju. Tako
16

konfekcionirana guma odlazi na vulkanizaciju. Nakon vulkanizacije, guma se runo ili

automatski skida sa prese i odnosi na doradu i kontrolu, ime je tehnoloki proces izn
spoljanje gume zavren (si.5.2.).

SI. 5.1. - Presek spoljanjeg pneumatika gume

6. Regenerisani Kauuk
Istroeni i otpadni gumeni proizvodi, u prvom redu istroene automobilske gume
mogu se preraditi pomou toplote i hemijskih sredstava. Tako se dobij a kauuku
sliar proizvod, tzv. regenerisani kauuk, koji je sastavni deo recepture za proizvodnju
mnogi! gumenih izraevina, jer se takve smese lake homogenizuju uz manji utroak
energije zi meanje, a proces vulkanizacije odvija se bre i sigurnije. Meutim, vei
sadraj regeneriranog kauuka smanjuje otpornost na abraziju gumenog proizvoda.
Istroeni gumeni proizvodi prerauju se i vulkaniziraju uglavnom uobiajenim
metodama i tehnikama koje se primenjuju u obradi prirodnog i sintetskog kauuka.
Od nekoliko procesa za proizvodnju regeneriranog kauuka najpoznatiji su: proces
mokre i suve prerade i kontinuirani proces depolimerizacije. Tom se prilikom
umreeni makromolekulski sastav depolimerizuje pucanjem primarnih veza bez
gubitka prisutnog sumpora.
17

6.1 mokra prerada

Primenjuje se za preradu proizvoda sa veim sadrajem tekstilnog vlakna. Sirovina
usitnjena u estice, veliine 0,5 - 1 cm, zagreva se u 4 - 8% - tnom rastvoru natrijumhidroksida (kada je sirovina prirodni kauuk), odnosno u rastvoru metalnih hlorida.
Proces se odvija u autoklavama na temperaturi 180 - 200C u vremenu 8-12 sati.
Tokom procesa dodaju se omekivai i sredstva za ubrzavanje depolimerizacije.
Nakon hlaenja se omekan proizvod ispere, provlai kroz dvovaljke, gde se uklanja
najvea koliina vode, a zatim se sui. Poveanjem radnog pritiska i temperature (270
- 280C) proces prerade sirovine bez tekstilnog vlakna moe se skratiti na svega
nekoliko minuta.
6.2 Suva prerada
Potrebna je dobro usitnjena sirovina kojoj se dodaju omekavai i depolimerizirajui
reagenasi. Smea se u sloju od 15 - 20 cm zagreva nekoliko sati u horizontalnom
autoklavu pregrejanom vodenom parom. Ohlaenoj se smesi u specijalnoj mealici
dodaju pigmenti koji poboljavaju kvalitet proizvoda. Smesa se zatim provodi kroz
ureaj za homogenizaciju, a nakon toga kroz seriju dvovaljaka, iz kojih se izvlai
traka debljine oko 1 mm, slae u slojeve od 2 - 3 cm, ree i pakuje
6.3 Kontnuiran proces
Odvija se u posebnim ekstruderima. Dobro usitnjenoj sirovini dodaje se omekivai
depolimerizator, a zatim se smesa mehaniki obrauje u ekstruderu nekoliko minuta
na temperaturi od 200C. Kvalitet proizvoda slian je kvalitetu dobijenom drugim
postupcima, ali je potrebno precizno kontrolisati trajanje i temperaturu procesa.
Depolimerizirani proizvodi dorauju se uobiajenim postupcima.
Primena regeneriranog kauuka je mnogostruka. U pojedinanim formulacijama za
automobilske gume, regenerirani kauuk zamenjuje 20 - 30% izvornog kauuka, a
gume za laka vozila izrauju se uglavnom samo od tog materijala. Pored toga
proizvode se i gumeni tepisi, pedale, a u poslednje vreme regenerirani kauuk
upotrebljava se kao lepal u smesi sa asfaltom kao gornji sloj puteva, igralita i si.
7. Zakljuak
Gumeno-tehniku robu ine proizvodi na bazi iste gume ili kombinacija gume i
tekstila, metala i plastinih masa. Od iste gume se rade zaptivni elementi, gumene
18

membrane, donovi,cevi, igrake i dr. Proizvodi na bazi veze gume i metala su:
amortizeri i elastini prenosnici, metalni sudovi i valjci obloeni gumom, armirana
creva za visok pritisak. Od gumiranog tekstila pravi se odea, membrane, kontejneri,
amci.
8. Literatura:
S. Radonji; Mainska obrada nemetala
H. Zvonimir; Tehnologija gume
B. Manojlovic; Masinski materijali

19