SEMINARSKI RAD

Predmet: Bankarstvo

Elektronski platni promet banaka

Mentor:

Student:

UVOD............................................................................................................. 3
1. PLATNI PROMET......................................................................................... 3
1.1. PLATNI PROMET..................................................................................... 3
2. ZAKON O ELEKTRONSKOM NAINU OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA........4
3. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET...................................................................4
3.1. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET SISTEMI PLAANJA...............................5
3.1.1 RTGS NBS sistem.................................................................................6
3.1.2 Kliring NBS sistem................................................................................ 6
4. SISTEMI PLAANJA U SRBIJI........................................................................7
4.1 E-BANKING............................................................................................. 7
4.2 QVOUCHER............................................................................................. 9
4.3 POSTNET................................................................................................. 9
4.4 PAYPAL................................................................................................... 9
5. SISTEMI PLAANJA U SAD-U.....................................................................10
5.1 FEDWIRE SISTEM.................................................................................. 10
5.2 CHIPS SISTEM........................................................................................ 10
5.3 TARGET SISTEM.................................................................................... 11
5.4 TARGET 2.............................................................................................. 11
6. SISTEM PLAANJA U EVROPSKOJ UNIJI.....................................................12
6.1 SEPA SISTEM......................................................................................... 12
7. ZAKLJUAK.............................................................................................. 12
8. LITERATURA............................................................................................. 13

UVOD
2

Ova tema bavi se Elektronskim nainom plaanja i sistemima preko kojih se ta plaanja vre.
Kratko i jasno je definisan platni promet, zatim je panja usmerena na e-platni promet i sisteme
plaanja kod nas i u inostranstvu, kao to su: PostNet, PayPal, Qvoucher, e-banking sistemi koji se
najvie koriste u Srbiji, dok se u inostranstvu koriste sledei sistemi: Fedwire, SEPA, Target i
unapreeni sistem Target 2.
1. PLATNI PROMET
1.1. PLATNI PROMET
Platni promet predstavlja sva plaanja koja se vre u cilju izmirivanja dugovanja odnosno
odreenih potraivanja izmeu fizikih i pravnih lica.
Danas se izmirenje dugovanja odnosno naplata odreenih potraivanja sve manje vri
predajom novca iz ruke u ruku. Tehnologija je napredovala pa su sada knjigovotsvene knjige i runo
unoenje podataka zamenjeni upotrebom kompijutera i programa koji olakavaju transakcije
elektronskim prenoenjem novca sa jednog iro rauna na drugi. Sve to je potrebno jeste da i jedna i
druga strana imaju otvorene raune u banci. elja ljudi da ne ekaju redove u banci i da svoje poslove
obavljaju u kratkom vremenskom roku stvorila je ovaj nain plaanja koji se zove elektronski platni
promet.
Platni promet se deli na :

Domai platni promet

Meunarodni platni promet

1. Domai platni promet obuhvata sva plaanja koja se vre izmeu fizikih i pravnih lica. Jedini uslov
koji postoji da bi bilo rei o domaem platnom prometu jeste da se i fiziko i pravno lice izmeu kojih
se vri plaanje nalaze na istom dravnom podruju odnosno u istoj dravi.
2. Meunarodni platni promet obuhvata sva plaanja koja se vre izmeu fizikih i pravnih lica, kao i
kod domaeg platnog prometa. Jedina razlika izmeu domaeg platnog prometa i meunarodnog je ta
to se plaanja u meunarodnom platnom prometu vre izmeu fizikih i pravnih lica koja se nalaze na
teritoriji razliitih drava.

2. ZAKON O ELEKTRONSKOM NAINU OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA

Guverner Narodne banke Srbije, propisao je odluku, odnosno Zakon o elektronskom nainu
obavljanja platnog prometa.

Elektronski platni promet, u smislu ove odluke, obavlja se razmenom elektronskih poruka kroz
informacione sisteme uesnika u transakciji plaanja.
Elektronski prenos novanih sredstava izmeu
elektronskom platnom transakcijom.

klijenata u platnom prometu smatra se

Strukturu poruka izmeu banaka I Narodne banke Srbije u elektronskom platnom prometu
utvruje Narodna banka Srbije.
Elektronski nalog za plaanje mora da sadri elemente utvrene odlukom kojom se ureuju
oblik, sadrina I nain korienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa I uputstvom kojim se
uredjuju format I namena poruka za razmenu podataka u obavljanju poslova platnog prometa, koje
utvruje Narodna banka Srbije.
Elektronski nalog za plaanje mora da sadri I elemente za proveru autentinosti I tanosti tih
naloga I autentinosti njihovog podnosioca, propisane uputstvom iz tog stave.
Elektronska platna transakcija smatra se okonanom kad krajnji subject primi elektronsku
poruku. Ako je propisano ili unapred dogovoreno I potvrivanje prijema elektronske poruke.
Elektronska poruka se smatra primljenom kada poiljac primi potvrdu o njenom prijemu.
Validnom elektronskom porukom , u smislu ove odluke, smatra se svaka elektronska poruka
propisanog formata koja je overena elektronskim potpisom I primljena u skladu s tom odlukom, za
koju se utvrdi da sadri podatke koji nisu menjani od trenutka slanja te poruke ako je njen poiljalac
registrovani uesnik u elektronskom platnom prometu, odnosno ovlaeno lice tog uesnika.
Uesnik u elektronskom platnom prometu obaveze preuzima na osnovu validne elektronske
poruke , odnosno na osnovu na njene izmene ili opoziva.
3. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET
Elektronski platni promet predstavlja sva plaanja u cilju izmirenja dugova odnosno odreenih
potraivanja izmeu pravnih i fizikih lica putem elektronskih transakcija.
Glavni posrednici izmeu fizikih i pravnih lica elektronskih transakcija jesu banke. Tokom
godina ovaj nain plaanja se usavravao i kao rezultat imamo veliki broj ljudi koji su korisnici ovog
naina plaanja.
Platni promet se organizuje i razvija u skladu sa ekonomsko-finansijskim razvojem zemlje i
uspostavljenim odnosima poverenja izmeu centralne banke i poslovnih banaka, a odnosi se pre svega
na meubankarske sisteme plaanja.

Dobro funkcionisanje elektronskog platnog prometa zasnovano je na dobroj meusobnoj

komunikaciji centralne banke i ostalih banaka u jednoj zemlji ( Narodna banka Srbije, Komercijalna
banka...)
Platni promet se odvija razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme uesnika.
Elektronska poruka predstavlja informaciju koja je elektronski generisana, poslata, proverena,
primljena i sauvana.
Struktura poruke je utvrena od strane zakonodavnog tela, obino centralne banke.
3.1. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET SISTEMI PLAANJA
Razliitost modela sistema obrauna platnog prometa sastoji se:
U izboru operatera sistema to moe biti ili centralna banka ili privatna organizacija koja
obavlja ulogu klirinke institucije,
U izboru vrste obrauna gde pravimo razliku izmeu bruto i neto obrauna i
U izboru mogunosti korienja intradnevnog kreditiranja i u izboru funkcije operacione
kontrole pri upravljanju veliinom intradnevnih kredita.
Narodna banka Srbije je operator etiri platna sistema:

RTGS NBS sistema,

Kliring NBS sistema,
Meunarodnog i meubankarskog kliringa sistema u devizama [...] i
DinaCard kliring sistema.

RTGS NBS sistem i Kliring NBS sistem predstavljaju platne sisteme za prenos novanih sredstava
u dinarima.
Uesnici u RTGS NBS sistemu i Kliring NBS sistemu povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se
nalozi za prenos razmenjuju porukama zasnovanim na standardu SWIFT, kroz mreu Narodne banke
Srbije.
RTGS NBS sistem i Kliring NBS sistem su, na osnovu odredaba Zakona o platnim usluga kojima
se ureuje konanost poravnanja u bitnim platnom sistemu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona, utvreni kao bitni platni sistemi.
3.1.1 RTGS NBS sistem
Rad RTGS NBS sistema ureen je Pravilima rada RTGS platnog sistema Narodne banke
Srbije. RTGS NBS sistem (izvravanje naloga za prenos u realnom vremenu po bruto principu)
podrazumeva obradu i poravnanje pojedinanih naloga za prenos uesnika u najkraem moguem
vremenu i to do visine pokria na raunu. U RTGS NBS sistemu mogu se izvravati svi nalozi za
prenos, s tim to se obavezno izvravaju nalozi za prenos po osnovu transfera odobrenja i direktnih
zaduenja iji je pojedinani iznos 300.000 dinara ili vei, u skladu sa Odlukom o minimalnoj
vrednosti platnih transakcija koje se moraju izvravati u bitnom platnom sistemu. Nalozi za prenos
5

u RTGS NBS sistemu izvravaju se radnim danima u periodu od 9.00 do 18.00 asova, to je utvreno
Dnevnim terminskim planom rada RTGS NBS sistema.
U RTGS NBS sistemu izvravaju se sledei nalozi za prenos:

nalozi za izvravanje platnih transakcija s ciljem sprovoenja monetarne politike Narodne

banke Srbije;
nalozi za izvravanje transfera odobrenja kojima uesnik inicira prenos novanih sredstava, u
svoje ime i za svoj raun, kao i radi izvravanja platnih transakcija svojih korisnika platnih
usluga;
nalozi za izvravanje direktnih zaduenja uesnika;
nalozi koji proistiu iz snabdevanja banaka gotovim novcem i preuzimanja od banaka gotovog
novca, u skladu s propisima Narodne banke Srbije;
nalozi za poravnanje novanih obaveza, odnosno potraivanja nastalih u drugim platnim
sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata izmeu njihovih uesnika;
drugi nalozi za prenos novanih sredstava izmeu rauna u RTGS NBS sistemu, u skladu s
propisima.

Uesnici u RTGS NBS sistemu

Narodna banka Srbije,

banka sa seditem u Republici Srbiji koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, u skladu
sa zakonom kojim se ureuju banke,
ministarstvo nadleno za poslove finansija Republike Srbije Uprava za trezor,
operator drugog platnog sistema, i
operator sistema za poravnanje finansijskih instrumenata Centralni registar, depo i kliring
hartija od vrednosti ili drugi operator ovog sistema.

3.1.2 Kliring NBS sistem

Rad Kliring NBS sistema ureen je Pravilima rada kliring platnog sistema Narodne banke
Srbije. U Kliring NBS sistemu izvravaju se nalozi za prenos po osnovu transfera odobrenja kojima
uesnik inicira prenos novanih sredstava, u svoje ime i za svoj raun, kao i radi izvravanja platnih
transakcija svojih korisnika platnih usluga. Nalozima za prenos u Kliring NBS sistemu izvravaju se
transferi odobrenja u pojedinanom iznosu do 300.000 dinara.
U Kliring NBS sistemu se u postupku netiranja izraunavaju multilateralne neto pozicije za
poravnanje uesnika, i to pretvaranjem potraivanja i obaveza na osnovu naloga za prenos koje
uesnici u platnom sistemu meusobno dostavljaju ili primaju u tom sistemu u jednu neto obavezu ili
jedno neto potraivanje pojedinanog uesnika u platnom sistemu prema svim ostalim uesnicima u
tom sistemu. Izraunate negativne, odnosno pozitivne neto pozicije u svakom ciklusu netiranja
poravnavaju se u RTGS NBS sistemu iz novanih sredstava koja se rezerviu pre poetka ciklusa
netiranja. Dnevnim terminskim planom rada Kliring NBS sistema utvreno je da se netiranje i
izvravanje naloga za prenos u Kliring NBS sistemu obavlja u tri ciklusa netiranja svakog radnog dana:
Uesnici u Kliring NBS sistemu

Narodna banka Srbije,

6

banka sa seditem u Republici Srbiji koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, u skladu
sa zakonom kojim se ureuju banke, i
ministarstvo nadleno za poslove finansija Republike Srbije Uprava za trezor.

4. SISTEMI PLAANJA U SRBIJI

Najee korieni sistemi plaanja u Srbiji su:

E-banking
Qvoucher
PostNet
Limundo Cash
PayPal

Sistem plaanja PayPal koriste uglavnom fizika lica dok e-banking koriste i pravna i fizika lica.
(http://placanjeblog.wordpress.com/2013/10/20/elektronski-sistemi-placanja)
4.1 E-BANKING
Elektronsko bankarstvo definie skup raznovrsnih naina izvoenja finansijskih transakcija
upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije.
Elektronsko bankarstvo je brz, efikasan i pouzdan sistem koji omoguava da se putem
Interneta pristupi banci nezavisno od vremena rada banke 24 asa dnevno, sedam dana u nedelji.
Plaanje preko e-bankinga omoguavaju sve banke koje posluju u naoj zemlji. Uslov da moete da
obavljate plaanja jeste da imate otvoren raun u banci kod koje se odluite da koristite ovu uslugu.
Najee usluga e-bankinga ukljuuje online uvid u stanje rauna, kartica, kredita, uvid u promet po
raunima, online prenos novca na raune u okviru i van banke, online plaanje rauna, rata kredita,
zaduenja po karticama, kao i kupoprodaju deviza.
U zavisnosti od odabrane banke, usluga e-bankinga omoguena je samim posedovanjem
rauna, za koji plaate odreenu mesenu nadoknadu ili je ta usluga besplatna. to se tie izvravanja
transakcija, moete ih izvriti sa ili bez naknade banci (konkretno, u banci Intesa prvih 5 naloga je
besplatno, nakon toga plaa se provizija od 30 dinara po nalogu). Povlaenje novca moete izvriti sa
tekueg rauna ili platiti uz pomo neke od kreditnih kartica (Master, American Express).

Sredstva plaanja su:

Elektronski ili digitalni novac elektronski monetarni sistem (Electronic Monetary

System EMS). Pojam elektronski novac stalno evoluira, ali sutinski elektronski novac moemo
definisati kao novac koji postoji samo u bankarskim raunarskim sistemima, a ne postoji u fizikoj
formi. U razvijenim zemljama samo mali procenat novca cirkulie u fizikom obliku. Potreba za
gotovim novcem opada, kako sve vie i vie ljudi poinje da koristi alternativu fizikoj moneti.
7

I u naoj zemlji, sve vie i vie ljudi koristi neku vrstu elektronskog novca (za sada uglavnom
posredstvom kreditnih i debitnih kartica), a sve manje koristi gotovinu.
Postoji nekoliko razliitih naina primene elektronskog novca, i to putem platnih kartica, automatskih
samouslunih altera (bankomata), EFT/POS sistema, i homebanking sistema, koji omoguavaju
raspolaganje novcem iz kue korisnika.

Elektronski ekovi - Elektronski ek je reprezentacija papirnog eka, odnosno njegova

elektronska verzija. Ova vrsta ekova pojavila se zbog potrebe da se smanje trokovi obrade klasinih
ekova. Elektronski ek moe biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Ovaj ek, kao i njegova
papirnata verzija sadri nalog banci platioca da izvri prenos sredstava sa njegovog rauna na raun
poverioca. Ideja vodilja kod osmiljavanja elektronskog eka bila je da dokument u elektronskoj formi
moe zameniti istovetan papirni dokument, tako to e kriptografski potpis zameniti svojeruni potpis.
Elektronski ek je razvijen sa funkcijom preventive prevare i kraa. Danas je elektronski ek jedan od
najsigurnijih platenih instrumenata bezgotovinskog plaanja.
Najpoznatiji sistem elektronskih ekova danas je eCheck, i njega podrava i PayPal pa se transfer
sredstava moe izvriti i na taj nain.
Korienje elektronskih ekova ima viestruke prednosti od kojih su najznaajniji smanjenje trokova
manipulacije papirnim ekovima (tampanje, trokovi slanja, servisiranje) kao i mogunost izvravanja
transakcija putem raunara sa bilo kog mesta.

Kreditne kartice - Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole naih
sredstava na raunu i omoguuju smanjenje papirologije koja je ranije bila sluaj pri kupovini. U
zavisnosti kakav je tip kartice odredjuje i neke pogodnosti ili pravila korienja pa stoga kartice delimo
na: Platne kartice, Debitne kartice (Debit Card), Kreditne kartice (Credit Card), Kobrending kartice
(Cobranding Card), Kartice lojalnosti (Loyality Card), Online kartice (Net Card).

Mobilni telefoni u elektronskom poslovanju - Mobilni telefoni se u

elektronskom poslovanju poslednjih godina koriste sve vie. Telefonom moemo izvriti bankarske
transakcije, imati uvid u stanje bankovnih rauna, obaviti kupovinu robe i usluga.
Razvoj ovog segmenta uslovljen je ogromnom ekspanzijom trita mobilnih telefona kao i naglim
razvojem interneta i elektronske trgovine. Kako bi mobilno poslovanje funkcionisalo dobro potrebna je
dobra saradnja banaka sa mobilnim operaterima, kao i dobra softverska podrka za razliite usluge.
Veina banaka uvelo je mogunost mobilnog bankarstva. Dok su ranije korisnici uglavnom bili u
mogunosti da provere stanje na raunima, danas je preko mobilnog telefona mogue obaviti bilo
kakvu transakciju.
Usluge su dostupne 24 sata, sedam dana u nedelji, bilo gde da se korisnik nalazi, potrebno je samo da
ima mobilni telefon pri ruci.
8

4.2 QVOUCHER
Online kupovina bez rizika. Upotrebom QVoucher-a moete plaati robu i usluge putem
Interneta bez kreditnih kartica i bankovnih rauna. Bez rizika od krae troite onoliko koliko Vam je
potrebno i kada Vam je potrebno.
QVoucher dopuna kupuje se na nekom od uplatnih mesta irom Srbije, na kojima se inae kupuju
pripejd dopune kredita za mobilne telefone. Ukoliko vam je lake dopune moete izvriti i uplatom u
najblioj banci ili poti. Prilikom kupovine prve QVoucher dopune na kiosku ili nekom drugom
prodajnom mestu sistem automatski kreira Va nalog, a lozinku Vam alje putem SMS-a. Prethodna
registracija nije potrebna dovoljna je lozinka koju ste dobili.
4.3 POSTNET
Predstavlja najbri prenos novca za fizika lica na teritoriji Republike Srbije. Prednosti
PostNet uputnice su brojne:
najbra isplata novca korisnicima
korisniku je omogueno raspolaganje novcem, odmah nakon uplate poiljaoca
uplata se vri u poti
SMS porukom Pota Srbije obavetava primaoca o uplati. SMS poruka sadri broj uputnice i
informaciju da primalac moe podii novac na alteru bilo koje pote. Usluga SMS se ne naplauje.
informacije o statusu uputnice moete dobiti pozivanjem Call centra 011/ 3 607 500, na naem sajtu ili
slanjem SMS poruke na kratak broj 2377 u formatu: PUSTA(razmak)broj PosTneT uputnice

4.4 PAYPAL
PayPal je internet orijentisana kompanija koja omoguava da se uplate i novani prenosi
obavljaju u potpunosti preko Interneta. PayPal je zapoeo kao alternativa tradicionalnim papirnim
metodama kao to su i ekovi i novani ugovori. PayPal je usluga koju koriste milioni ljudi irom
sveta. Od prole godine i ljudi iz nae zemlje mogu da se registruju na ovom sistemu i koriste
mogunost da kupuju robu i usluge irom sveta.
PayPal je vrsta klijent-klijentu (person-to-person, P2P) usluge. P2P nain plaanja omoguava bilo
kome ko ima imejl adresu da poalje novac nekom drugom ko takoe ima imejl-adresu. Inicijalizator
transakcije preko PayPala se mora prvo registrovati na PayPal stranicama, te zatim prebaciti odreenu
svotu novca na svoj korisniki raun. Novani iznos se moe prebaciti direktno sa tekueg rauna
banke ili koristei kreditne/debitne kartice. Primatelj PayPal transfera moe zatraiti ek od PayPal a,
moe otvoriti svoj korisniki raun, ili moe zatraiti prenos sredstava na svoj raun u banci. PayPal je
primer posrednika u plaanju koji olakava i omoguava svetsku internet ekonomiju.

Pri otvaranju PayPal rauna, korisnik unosi broj svoje kreditne kartice. Ako se kasnije odlui na
brisanje te kartice, njegov raun e biti strogo ogranienih mogunosti. Sam PayPal razlikuje tri vrste
rauna: lini, premier i poslovni raun.
Na svetskoj sceni postoji jo nekoliko sistema za online plaanje meu kojima se izdvajaju:
Skrill www.skrill.com/en/home
2CheckOut www.2checkout.com
Google Wallet www.google.com/wallet
Stripe www.stripe.com

5. SISTEMI PLAANJA U SAD-U

U SAD-u danas se najee koriste ovi sistemi plaanja:
Fedwire
CHIPS (Clearing House Interbank Payment System)

5.1 FEDWIRE SISTEM

Fedwire je sistem iji je vlasnik Banka za federalne rezerve SAD (Federal Reserve Bank) i on
je baziran na visoko razvijenoj elektronskoj mrei, koja omoguava kako prenos transakcija velikih
vrednosti, tako i prenos transakcija sa hartijama od vrednosti. Prenos transakcija velikih vrednosti se
bazira na pricipima bruto obrauna u realnom vremenu (RTGS), pri emu postoji kreditna podrka od
strane FED-a (ulaenje u minus tokom dana).
Danas ima preko 13.000 lanica ovog sistema, koje imaju otvorene raune kod Banke
federalnih rezervi, i koji putem ovog sistema mogu da alju novac drugim lanicama sistema (samim
bankama ili njihovim klijentima). Svaka transakcija se i obraunava i izvrava individualno, s tim to
su nalozi za plaanje bezuslovni, neopozivi i finalni u trenutku procesiranja.
5.2 CHIPS SISTEM
Chips je drugi veliki sistem obrauna platnog prometa u SAD i jedan od najveih platnih
telekomunikacionih sistema u svetu u okviru privatnog sektora, koji je osposobljen za obavljanje
klirinkih platnoprometnih usluga (dnevno preko 250.000 meubankarskih transakcija). Poetak
njegovog funkcionisanja vezan je za 1971. godinu i Njujorku klirinku asocijaciju, a cilj njegovog
uvoenja je elektronska zamena postojeeg kliringa baziranog na papirnoj osnovi.
Za razliku od Fedwire-a, CHIPS sistem je preteno u privatnom vlasnitvu i organizovan je na
principima multilateralnog neto obrauna, pri emu se samo izvravanje neto obrauna (kliring) vri na
kraju dana. to se tie lanova CHIPS sistema, to mogu biti komercijalne banke, korporacije i

10

investicione kompanije, kao i filijale inostranih banaka koje posluju u SAD (npr. Deutsche Bank AG,
Societe Generale, Intesa Saopaolo, Bank of China, itd.)
Generalno, ima mnogo manje lanova od Fedwire-a (samo oko 50), ali se ee koristi za vee
transfere novca koji nisu hitni, jer je jeftiniji od Fedwire-a.
5.3 TARGET SISTEM
Savremeni sistem platnog prometa ima za cilj da omogui brzu integraciju nacionalnih trita u
unutranje jedinstveno evropsko trite. Na planu integracije i harmonizacije velikih plaanja uinjeno
je mnogo.
TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer) sistem je
zaiveo 1999. godine, zajedno sa Evropskom monetarnom unijom, a cilj mu je bio da u realnom
vremenu povee nacionalne centralne banke i sisteme plaanja u jedinstveni sistem.Pomenuti sistem je,
bez obzira na tehniku decentralizaciju, uspeno funkcionisao. Zajedno sa FEDWIRE sistemom, to je
najvei RTGS sistem na svetu, sa preko 1,7 milijardi evra dnevnog prometa.
Target je dizajniran tako da omoguava izvravanje internacionalnih plaanja u evrima tako
lako, brzo i jednostavno kao da su u pitanju plaanja vezana za unutranji platni promet.
Sistem rada: Inicijator finansijskog plaanja poiljalac A, daje nalog za plaanje svojoj banci
da izvri internacionalno plaanje. Ova banka preko nacionalnog RTGS sistema, iji je ona lan, alje
instrukciju za plaanje RTGS sistemu primaoca B, koji se nalazi u drugoj dravi, preko TARGET
Interlinking-a. Instrukciju za plaanje RTGS sistem primaoca B usmerava ka banci primaoca B, a ona
ka korisniku odnosno krajnjem primaocu B, a cela transakcija traje manje od 1 minuta.
5.4 TARGET 2
Target kao opti sistem unapreen je i zamenjen novim Target 2 sistemom. Projekat TARGET2
predstavlja nadogradnju koncepta sa jo veim stepenom integrativnosti, prevashodno zbog baziranja
sistema na jedinstvenoj, zajednikoj platformi. TARGET 2, pored monoplatforme (tehnika
centralizacija), podrazumeva i jedinstven model obrauna, standardizaciju tehnologije, efikasnije
procesiranje, efikasniji menadment.
Najvanija razlika je, pored jedinstvene tehnike platforme, i da pokriva plaanja u evrima ne
samo u zemljama evro-zone (gde je obavezan), ve i u svim drugim zemljama EU.

6. SISTEM PLAANJA U EVROPSKOJ UNIJI

6.1 SEPA SISTEM
Jedinstvena evro zona platnih sistema (Single Euro Payments Area - SEPA) je trenutno
najvei zajedniki projekat evropske bankarske industrije, sa jedne strane i institucija Evropske Unije,
sa druge strane. U osnovi projekta su interesi klijenta, obinog Evropljanina, kome je omogueno da
11

koristi iste novanice i kovani novac bilo gde na teritoriji evro-zone, ali, analogno tome, ne moe
upotrebljavati iste naloge za plaanje, naloge za naplatu pa ak ni sve platne kartice. Na planu malih,
klijentskih plaanja se krenulo znatno kasnije od TARGET sistema i upravo to je podruje delovanja
projekta SEPA, iji se cilj nalazi u nazivu projekta, a to je formiranje jedinstvene evro-zone platnog
prometa. Ideja je da nacionalni klirinki sistemi vremenom budu ugaeni ili da evoluiraju na
jedinstveni, SEPA nivo.
Projekat SEPA bi se u najkraem mogao definisati kao skup mehanizama, institucija i pravila
za brzo i nesmetano odvijanje plaanja irom evro-zone. Sistem je integralan, jer obuhvata sve vrste
plaanja u itavoj zoni. Celovit je, jer ukljuuje sva plaanja u evrima, bez obzira odakle evri dolaze ili
gde se alju. Imperativan je jer obavezuje sve uesnike da izvravaju ono to se direktivom propisuje.
SEPA sistem plaanja je prvenstveno namenjen plaanjima i maloprodaji, tzv. mikro i malim
plaanjima (sve bezgotovinske transakcije do 50.000 evra). Za graane, preduzetnike, mala i srednja
preduzea jedina opipljiva korist od uvoenja evro-zone bila je to to su gotovinska plaanja izvan
nacionalne granice mogli da vre slobodno, bez provizije i ogranienja (nema konvertovanja valute).
U ovaj sistem ulaze, ne samo EU lanice evro-zone, ve i EU lanice koje su zadrale
nacionalne valute (Velika Britanija, Poljska, itd.) ali i druge zemlje evropskog privrednog prostora
(vajcarska, Norveka, Island, Monako i Lihtentajn). Zahvaljujui SEPA projektu gotovo 500 miliona
Evropljana dobija jedinstveni instrument za obavljanje bankarskih poslova (SEPA nalog) kako u
zemlji, tako i u inostranstvu. Za jedinstvenu identifikaciju klijenata koriste se IBAN (meunarodni broj
bankovnog rauna International Bank Account Number) i BIC (za identifikaciju banke Bank
Identifier Code).

7. ZAKLJUAK

Da bi neka privreda efikasno funkcionisala, potrebno je da ima dobar platni promet. Pod
platnim prometom podrazumevaju se plaanja po osnovu izmirenja dugovanja na svim relacijama
izmeu pravnih i fizikih lica. Danas se izmirenje dugovanja odnosno naplata odreenih potraivanja
sve manje vri upotrebom gotovog novca. Napredak tehnologije omoguio je da se upotrebom raunara
i komunikacionih kanala transakcije obavljaju elektronskim putem, tako da se na ovaj nain
uspostavlja e-platni promet.

8. LITERATURA

http://sr.wikipedia.org/sr/Elektronsko_bankarstvo (pristup 04.2016.)

12

http://sr.wikipedia.org/wiki/PayPal (pristup 04.2016.)

http://www.nbs.rs/ (pristup 05.2016.)
https://www.qvoucher.rs/

13