Francuski revolucionarni kalendar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Kalendari

pr
u

Astro Gregorijanski Hebrejski Iranski Islamski ISO Kineski

Tipovi kalendara
Lunisolarni Solarni Lunarni

Asirski Bahaistiki Bengalski Berberski Bikram

Sambat Budistiki Etiopski Germanski Hindu Indijski Irski Japanski
Javanski . Jermenski Juche Julijanski (reformisani) Julijanski
(stari) Koptski Korejski Litvanski Malayalamski Majanski Minguo
Nanakshahi Nepal Sambat Pawukon Runski Tamilski Tajlandski
lunarni Tajlandski
solarni Tibetanski Vijetnamski Xhosa Zoroastrijanski

(Arhaini kalendari:) Makedonski

(antiki) Burmanski Asteki Atiki Babilonski Coligny Egipatski E
nohov Firentinski Francuski Helenski Mezoameriki Otomanski Pe
desetniki Rapa Nui Rimski Runski Slovenski Sovjetski Vizantijski

(Predloeni
kalendari:) Abizmalni CCC&T Holocenski Diskordijanski Meunarod
ni fiksni Novi zemaljski Pax Pozitivistiki Sol Svjetski Svetski
sezonski Symmetry454 Darijski (za Mars)

- irilicom
Francuski revolucionarni kalendar ili Francuski republikanski kalendar je kalendarpredloen
tokom Francuske revolucije. Francuska vlada ga je koristila oko dvanaest godina, od kasne 1793.
do 1805.
Od 23. septembra/rujna 2014. tekla bi 223. godina Republike, tj. Anne CCXXIII de la
Rpublique (v. #Prebacivanje u gregorijanski kalendar).
Sadraj/
[sakrij/]

1Poreklo i glavne crte

o

1.1Slinosti sa drugim kalendarima

2Kritika i nedostaci kalendara

3Poznatiji datumi

4Meseci

5Deset dana dekade

6Dani u godini
o

6.1Jesen

6.2Zima

6.3Prolee/Proljee

6.4Leto/Ljeto

6.5Dopunski dani

7Prebacivanje u gregorijanski kalendar

8Pogledajte i

9Reference

10Eksterni linkovi

Poreklo i glavne crte[uredi - | uredi izvor]

Francuski Revolucionarni kalendar u Istorijskom muzeju Lozane

Kalendar je oblikovao politiar i agronom Charles Gilbert Romme, mada ga obino pripisuju
pesniku Fabre d'glantine-u, koji je izmislio imena meseci. Usvojio ga je Nacionalni konvent, pod
kontrolom Jakobinaca, 24 oktobra/listopada 1793.

Francuski republikanski kalendar iz 1794, nacrtao Louis-Philibert Debucourt

Godine se obino oznaavaju rimskim brojem i broje se od poetka "Republikanske ere" - 22.
septembra/rujna 1792, dana kada je proglaena Prva francuska republika, dan nakon
ukinua monarhije. Tako rimski broj I oznaava prvu godinu republike, tj. godinu pre nego to je
kalendar uao u upotrebu. Prvi dan svake godine ukljuuje jesenju ravnodnevicu. Da bi se dobila
godina republikanske ere treba oduzeti 1792 od godine nae ere u periodu izmeu 1.
januara/sijenja i 22. ili 23. septembra/rujna (vidi dole pod Francuski revolucionarni
kalendar#Prebacivanje u gregorijanski kalendar) odnosno 1791 do kraja decembra/prosinca. U
aktuelnijim godinama (21. stolea) to bi bilo 200 + (godina n.e. - 2000) + 8 odn. 9.
Odreeno je 12 meseci od po 30 dana, svaki je podeljen u tri 10-dnevna tjedna nazvana dekade
(dcades). Deseti dan, dcadi, je zamenio nedeljni dan kao dan odmora i sveanosti, to je dovodilo
do sukoba sa crkvom. Pet ili est dana potrebnih da se dovri tropska godina su postavljeni na kraju
godine.
Svaki dan je podeljen u deset sati, svaki sat u 100 decimalnih minuta a svaki decimalni minut u 100
decimalnih sekundi. To znai da je decimalni sat trajao (obinih) 2 sata i 24 minuta, decimalni minut 1 minut i 26,4 sekunde i decimalna sekunda - 0,86 obinih sekundi. Izraivani su i asovnici koji su
prikazivali ovo decimalno vreme, ali ideja nije zaivela, pa je obavezna upotreba suspendovana 7.
aprila/travnja 1795, mada su neki gradovi nastavili da ga koriste do 1801.
Period od 4 godine koji se zavravao prestupnim danom se trebao zvati Franciade. Prestupna
godina se zvala Sextile, to je aluzija na bisekstilne prestupne godine iz julijanskog i gregorijanskog
kalendara, jer je sadrala esti dopunski dan.
Katolikoj crkvi u Francuskoj je Konkordatom iz 1801. vraen zvanini status. Ugovor je stupio na
snagu o Uskrsu, 18. aprila/travnja 1802, njime su vraena stara imena dana iz gregorijanskog
kalendara, sa nedeljom kao danom odmora i bogoslube, zadravajui ostatak republikanskog
kalendara.[1]
Kalendar je na kraju ukinuo Napoleon, poevi od 1. januara/sijenja 1806. (dan nakon 10. nivoza
godine 14. [10 Nivse an XIV]), malo vie od 12 godina nakon njegovog uvoenja. Opet e nakratko
biti korien tokom Pariske komune, od 6 do 23. maja/svibnja 1871 (16 Floral3 Prairial An LXXIX).
Revolucionarni kalendar tako nije zaiveo, za razliku od metrikog sistema koji je istovremeno
razvijan i usvojen. [2]
Postoje mnoge tablice i programi za konverziju, uglavnom su ih stvorili genealozi. Neki entuzijasti u
Francuskoj jo koriste ovaj kalendar, vie kao oma prolosti nego radi praktinosti.

Decimalni brojanik

Neki pravni tekstovi koji su usvojeni u vreme kada je republikanski kalendar bio zvanian, jo su na
snazi i citiraju ih sa originalnim datumima.

Slinosti sa drugim kalendarima[uredi - | uredi izvor]

Francuski republikanski kalendar ima istovetnu strukturu (12 30 + 5 (ili 6) dana) kao i koptski
kalendar, potomak egipatskog kalendara. Koptska nova godina je veinom 29. avgusta
po julijanskom kalendaru, to je u 18. veku odgovaralo 9. septembru/rujna po gregorijanskom (samo
13 dana pre poetka godine po f. r. k.).

Kritika i nedostaci kalendara[uredi - | uredi izvor]

Prestupne godine u kalendaru su predmet velikog sporenja, zbog kontradiktornih stavova u dekretu
kojim je uveden.[3]. S jedne strane se odreuje da je prvi dan godine istovremeno i dan jesenje
ravnodnevice (astronomski odreen), a zatim da je dodatak obino potreban u periodu od etiri
godine. Poloaj dana ravnodnevice (ekvinoksa) ne mora pratiti etvorogodinje intervale. Tako su
prestupne godine bile III, VII i XI, sledea je trebala da bude XV a zatim XX, pet godina kasnije.
ilber Rom je 19 Floral An III (8. maja/svibnja 1795.) u ime Komiteta javnog obrazovanja predloio
fiksno aritmetiko pravilo za odreivanje prestupnih godina. Njime je bilo predvieno da se
primenjuje isto pravilo kao u gregorijanskom kalendaru (da godine deljive sa 4 budu prestupne, osim
veine deljivih sa 100) izuzev da godina 4000. (poslednja godina desetog 400-godinjeg perioda)
bude prosta umesto prestupna. Poto ovaj predlog nikada nije prihvaen, nastavilo se sa prvobitnim
astronomskim pravilom, koje je iskljuivalo bilo kakvo aritmetiko pravilo. Predlogom je trebalo izbei
neke neizvesne prestupne godine izazvane nepreciznou astronomskog znanja 1790-ih (ovo ak i
danas ima smisla zbog neizvesnosti u T). Npr. komitet je primetio da e ravnodnevica godine 144.
biti u "11:59:40 popodne", to je mnogo blie ponoi od 3 ili 4 minuta inherentne neizvesnosti.
Kalendar je ukinut jer je 10-dnevni radni tjedan davao radnicima manje odmora (jedan od deset
dana, umesto jedan od sedam); jer je za poetak godine odabran ekvinoks (pokretan datum fantastian izvor konfuzije); i zato to je bio nesaglasan sekularnom ritmu sajmova i poljoprivrednih
trgova.

Poznatiji datumi[uredi - | uredi izvor]

Verovatno najuveniji datum je ovekoveio Karl Marks u naslovu svog pamfleta 18. brimer Luja
Napoleona iz 1852. 18 Brumaire An VIII(9 novembar/studenog 1799), kada je Napoleon uzeo vlast,
smatra se krajem Francuske revolucije.

Jo jedan uveni datum je 9 Thermidor An II (27. jul/srpnja 1794.), dan kada se Konvent okrenuo
protiv Robespierre-a, koji je sa drugim Montanjarima, giljotiniran sledeeg dana. Na osnovu tog
dogaaja u marksistiki renik je uao izraz "termidorski" za revolucionare koji unitavaju revoluciju
iznutra i okreu se protiv njenih pravih ciljeva. Npr. Trocki i njegove pristalice su koristile ovaj naziv
za Staljina.
Roman Emila Zole Germinal uzima ime od kalendara, kao i jelo Jastog thermidor.
Fregate klase Floral nose imena republikanskih meseci.

Meseci[uredi - | uredi izvor]

Revolucionarni kalendar je imao 12 meseci od po 30 dana, kojima su data imena iz prirode. Imena
su kovanice iz latinskog, francuskog i grkog jezika. Zavreci naziva su grupisani po godinjim
dobima. Dole su dati nazivi meseci i znaenje:

Jesen:

Vendmiaire (od latinskog vindemia, "berba groa") poinje 22., 23. ili 24.
septembra/rujna

Brumaire (od francuskog brume, "izmaglica") poinje 22., 23. ili 24. oktobra/listopada

Frimaire (od francuskog frimas, "mraz") poinje 21., 22. ili 23. novembra

Zima:

Nivse (od latinskog nivosus, "sneni") poinje 21., 22. ili 23. decembra/prosinca

Pluvise (od latinskog pluviosus, "kioviti") poinje 20, 21. ili 22. januara/sijenja

Ventse (od latinskog ventosus, "vetroviti") poinje 19., 20. ili 21. februara/veljae

Prolee:

Germinal (od latinskog germen, "seme") poinje 20. ili 21. marta/oujka

Floral (od latinskog flos, floris, "cvet") poinje 20. ili 21. aprila/travnja

Prairial (od francuskog prairie, "livada") poinje 20. ili 21. maja/svibnja

Leto:

Messidor (od latinskog messis, "etva") poinje 19. ili 20. juna/lipnja

Thermidor (od grkog thermos, "vrui") poinje 19. ili 20. jula/srpnja

Fructidor (od latinskog fructus, "plod") poinje 18. ili 19. avgusta/kolovoza.

Nazivi meseca su mogli biti modifikovani na stranim teritorijama pod francuskom vlau ili uticajem.

Italijanski[1]

Francuski

vendmiaire

vendemmiale, vendemmiatore

brumaire

brumaio, brumale, annebbiatore

frimaire

frimaio, frimale, agghiacciatore

nivse

nevoso

pluvise

piovoso

ventse

ventoso

germinal

germinale, germile

floral

floreale, fiorile

prairial

pratile, erboso

messidor

messidoro, mietitore

thermidor

termidoro, termale

fructidor

fruttidoro, fruttifero

U Engleskoj su protivnici Revolucije ismevali kalendar imenima: Wheezy, Sneezy and

Freezy ("Zvidavi" [kao pri disanju], "Kijavi" i "Ukoanjeni"); Slippy, Drippy and Nippy ("Klizavi",
"Kapavi" i "tipavi" [kao mraz]); Showery, Flowery and Bowery ("Pljutavi", "Nacifrani" i
"ardaklijski"); Wheaty, Heaty and Sweety ("Penini", "Vrui" i "Slatki")[4][5].

Deset dana dekade[uredi - | uredi izvor]

Mesec je podeljen u tri dekade (dcades) od po deset dana, jednostavno nazvane po rednom broju:

primidi (prvi dan)

duodi (drugi dan)

tridi (trei dan)

quartidi (etvrti dan)

quintidi (peti dan)

sextidi (esti dan)

septidi (sedmi dan)

octidi (osmi dan)

nonidi (deveti dan)

dcadi (deseti dan)

Dekade su naputene u aprilu/travnju 1802, prema Konkordatu, kako je gore pomenuto.

Dani u godini[uredi - | uredi izvor]

Tradicionalni katoliki kalendar je posvetio svaki dan nekom svecu. Da bi se napravio raskid sa
verskom tradicijom, svaki dan je dobio posvetu: velika veina biljkama ili, u zimskom Nivse-u,
mineralima; dani koji se zavravaju sa "5" ivotinjama i dani koji se zavravaju sa "0" (dcadi)
alatkama, uglavnom poljoprivrednim.
U tabeli su date posvete danima, u francuskom originalu i srpskohrvatskom prevodu (odn.
engleskom kod slabije poznatih biljaka, kurzivom). Oznaeni su i neki gregorijanski datumi (priblino
svaki peti) radi lakeg snalaenja. Treba imati u vidu raspored prestupnih godina (da li godina
poinje 22. ili 23. sep/ruj., pogledaj dole Prebacivanje u gregorijanski kalendar)

Jesen[uredi - | uredi izvor]

Vendmiaire (22 sep. ~ 21 okt.)

Brumaire (22 okt. ~ 20 nov.)

Frimaire (21 nov. ~ 20. dec.)

1. Raisin (Groe)

1. Pomme (Jabuka)

1. Raiponce (Motovilka)

2. Safran (afran)

2. Cleri (Celer)

2. Turneps (Repa)

3. Chtaigne (Kesten)

3. Poire (Kruka)

3. Chicore (Vodopija,
cigura)

4. Colchique (Mrazovac) 25.

9.

4. Betterave (Cvekla/Cikla) 25
. 10.

5. Cheval (Konj)

5. Oie (Guska)

4. Nfle (Mumula)
5. Cochon (Svinja) 25.
11.

6. Balsamine (Balzaminka,
prskavac)

6. Hliotrope (Heliotrop,
sunac)

6. Mche (Matovilac)

7. Carotte (argarepa/Mrkva)

7. Figue (Smokva)

7. Chou-fleur (Karfiol/C
vjetaa)

8. Amarante (Amarant, tir)

8. Scorsonre (Zmijak)

8. Miel (Med)

9. Panais (Pakanat/Pastrnjak
)

9. Alisier (Divlja oskorua)

9. Genivre (Kleka,
obina borovica)

10. Charrue (Plug)

10. Cuve (Bava, kaca) 1. 10.

10. Pioche (Pijuk, budak)

11. Salsifis (Turovet) 1. 11.

11. Pomme de
terre (Krompir/Krumpir)

11. Cire (Vosak) 1. 12.

12. Macre (Vodeni iak)
12. Raifort (Hren)

12. Immortelle (npr. Smilje)

13. Topinambour (ioka)

13. Potiron (Kalabaza)

14. Endive (Endivija, uanica)

14. Rsda (Rezeda,

ljubimac) 5. 10.

15. Dindon (urka/Pura) 5. 11.

13. Cdre (Kedar/Cedar)

14. Sapin (Jela)

15. ne (Magarac)
16. Belle de nuit (Nona frajla)

16. Chervis (Vodena drezga)

17. Cresson ([vodena]
Grbatica, ugas)

15. Chevreuil (Srna) 5.

12.
16. Ajonc (tipavica)

17. Citrouille (Tikva)

18. Dentelaire (Blitvina)

17. Cyprs (empres,

kiparis)

18. Sarrasin (Heljda)

19. Grenade (Nar)

18. Lierre (Brljan)

19. Tournesol (Suncokret) 10.

10.

20. Herse (Drljaa) 10. 11.

19. Sabine (Somina)

21. Bacchante (Divlji umbir)

20. Hoyau (Motika) 10.

12

20. Pressoir (Presa za groe)

21. Chanvre (Konoplja)

22. Azerole (Acerola,

barbadoska trenja)

22. Pche (Breskva)

23. Garance (Bro)

21. rable
sucr (Kanadski
javor)

23. Navet (Repa)

24. Orange (Naranda/narana)

22. Bruyre (Vr(ij)es)

24. Amaryllis (Amarilis) 15.

10.

25. Faisan (Fazan) 15. 11.

23. Roseau (Trska)

26. Pistache (Pistao, morski

lenik)

24. Oseille (Kiseljak)

25. Buf (Krava)

26. Aubergine (Plavi
patlidan)

27. Macjonc (Oraak)

25. Grillon (Cvrak) 15.

12.

26. Pignon (Pinjol, borova

semenka)
27. Piment (Biber/Papar)
28. Coing (Dunja)

27. Lige (Pluta)

29. Cormier (Oskorua)

28. Truffe (Tartuf,

gomoljika)

28. Tomate (Paradajz/Rajica)

29. Orge (Jeam)
30. Rouleau (Valjak)
29. Olive (Maslina)

30. Tonneau (Vinsko bure)

30. Pelle (Lopata)

Zima[uredi - | uredi izvor]

Nivse (21. dec. ~ 19. jan.)

1. Tourbe (Treset)

Pluvise (20. jan. ~ 18. feb.)

1. Laurole (lovorolisni
jeremiak ili likovac)

2. Houille (Ugalj)

Ventse (19. feb. ~ 20. mar.)

1. Tussilage (Podb(j)el)

2. Mousse (Mahovina)

2. Cornouiller (Dren,
Sviba)

3. Fragon (Kostrika)

3. Violier (eboj)

4. Perce-neige (Visibaba)

4. Trone (Kalina,
mekovac)

3. Bitume (Bitumen)
4. Soufre (Sumpor)
5. Chien (Pas) 25. 12.
5. Taureau (Bik)
5. Bouc (Jarac)

6. Lave (Lava)
7. Terre vgtale (Gornji
sloj tla)

6. Laurier-thym (ibikovina) 25
. 1.

6. Asaret (Divlji umbir,

isiot)

7. Amadouvier (Trud [gljiva])

8. Fumier (ubrivo,
gnojivo)

8. Mzron (Likovac)

7. Alaterne (Pasjakovina)
25. 2.

9. Salptre (alitra)

9. Peuplier (Topola)

8. Violette (Ljubiica)

10. Flau (C(ij)ep)

10. Coigne (S(j)ekira)

9. Marceau (Vrba iva)

11. Granit (Granit)

11. Ellbore (emerika)

10. Bche (Aov)

12. Argile (Glina) 1. 1.

12. Brocoli (Prokule)

11. Narcisse (Narcis,

sunovrat) 1. 3.

13. Ardoise (kriljac)

13. Laurier (Lovor) 1. 2.

14. Grs (Pear/Pjeenjak

)

14. Avelinier (L(ij)eska)

15. Vache (Krava)

12. Orme (Br(ij)est)

13. Fumeterre (Dimnjaa)

14. Vlar (Goruica,

slaica)

15. Lapin (Pitomi zec)

16. Silex (Kremen) 5. 1.
17. Marne (Lapor)
18. Pierre
chaux(Krenjak/Vapne
nac)
19. Marbre (Mermer/Mram
or)

15. Chvre (Koza) 5. 3.

16. Buis (imir)
17. Lichen (Liaj) 5. 2.
18. If (Tisa)
19. Pulmonaire (Medunak, plun
jak)
20. Serpette (Kosijer)

20. Van (Koara za

ovejavanje)

21. Thlaspi (Stisnua?)

21. Pierre
pltre (Gips) 10. 1.

22. Thimel (Crveni

jeremiak) 10. 2.

22. Sel (So(l))

23. Chiendent (Pirevina)

23. Fer (Gvoe/eljezo)

24. Trainasse (Srenica)

24. Cuivre (Bakar)

25. Livre (Zec)

25. Chat (Maka)

26. Gude (Sinj, sinjavica)

26. tain (Kalaj/Kositar) 15

. 1.

27. Noisetier (L(ij)eska) 15. 2.

27. Plomb (Olovo)

28. Zinc (Cink)
29. Mercure (iva)

28. Cyclamen (Ciklama)

29. Chlidoine (Rusa, uta trava)
30. Traneau (Sanke)

16. pinard (Spana/pinat)

17. Doronic (Divokozjak)
18. Mouron (Bedrinac,
mokrica)
19. Cerfeuil (Krbuljica,
trstika)
20. Cordeau (Kanap,
ue) 10. 3.
21. Mandragore (Mandrago
ra)
22. Persil (Perun/Perin)
23. Cochlaria (npr. Kaikar
a)
24. Pquerette (Krasuljak)
25. Thon (Tuna, tunj) 15. 3.
26. Pissenlit (Maslaak)
27. Sylve (uma)
28. Capillaire (Viline vlasi,
papraca)
29. Frne (Jasen)

30. Crible (Sito)

30. Plantoir (Sadilica)

Prolee/Proljee[uredi - | uredi izvor]

Germinal (21. mar. ~ 19. apr.)

1. Primevre (Jagorevina,
jaglika)

Floral (20 apr. ~ 19. maj)

1. Rose (Rua)

Prairial (20. maj ~ 18. jun)

1. Luzerne (Lucerka)

2. Platane (Platan)

2. Chne (Hrast)

3. Asperge (Asparagus,
pargla/parga)

3. Fougre (Paprat, bujad)

2. Hmrocalle (Dnevni
ljiljan)
3. Trfle (D(j)etelina)

4. Aubpine (Glog)
4. Tulipe (Lala, tulipan)
5. Rossignol (Slavuj)

4. Anglique (Angelika,
siri)

6. Ancolie (Pakujac) 25. 4.

5. Canard (Patka)

7. Muguet (urevak)

6. Mlisse (Matinjak) 25. 5.

8. Champignon (ampinjon)

7. Fromental (Francuski
ljulj)

5. Poule (Koko) 25. 3.

6. Bette (Blitva)
7. Bouleau (Breza)
8. Jonquille (uti narcis)
9. Hyacinthe (Zumbul)
9. Aulne (Jova, joha)
10. Rteau (Grabulje)
10. Couvoir (Mrestilite)
11. Pervenche (Zimzelen)
12. Charme (Grab) 1. 4.

11. Rhubarbe (Raven,

rabarbara)

8. Martagon (Turban ljiljan,

zlatan)
9. Serpolet (Majina duica)
10. Faux (Kosa [alat])

12. Sainfoin (D(j)etelina,

grahorka) 1. 5.

11. Fraise (Jagoda)

13. Bton-d'or (eboj)

12. Btoine (Kudravac,

ranjenica)

13. Morille (Smrak)

14. Htre (Bukva)
14. Chamrops (Palma)
15. Abeille (Pela)
15. Ver soie (Svilena buba)

13. Pois (Graak) 1. 6.

14. Acacia (Akacija)

16. Laitue (Zelena salata) 5.

4.

16. Consoude (Gavez) 5. 5.

17. Mlze (Ari)

17. Pimprenelle (Dinjica)

18. Cigu (Kukuta)

18. Corbeille d'or (Aurinija,

planiak)

17. Sureau (Zova) 5. 6.

19. Arroche (Divlja loboda)

18. Pavot (Mak)

20. Sarcloir (Vrtna motika)

19. Tilleul (Lipa)

21. Statice (Morska

lavanda) 10. 5.

20. Fourche (Vile)

19. Radis (Rotkva)

20. Ruche (Konica)
21. Gainier (Judino
drvo) 10. 4.
22. Romaine (Rimska salata,
marula)
23. Marronnier (Kesten
[drvo])

15. Caille (Prepelica)

16. illet (Karanfil)

21. Barbeau (Razliak)

22. Fritillaire (Fritilarija)
23. Bourrache (Boraina)

22. Camomille (Kamilica) 10.

6.

24. Roquette (Rukola)

24. Valriane (Valerijana,

odoljen)

25. Pigeon (Golub)

25. Carpe (aran)
26. Lilas (Jorgovan) 15. 4.
26. Fusain (Euonymus) 15. 5.
27. Anmone (Breberina,
sasa)

27. Civette (Vlasac, drobnjak)

28. Pense (Dan i no,

mauhica)

28. Buglosse (Lisiina,

volujak)

29. Myrtille (Borovnica)

29. Snev (Poljska goruica)

30. Greffoir (No)

30. Houlette (Pastirski tap)

23. Chvrefeuille (Orlovi

nokti)
24. caille-lait (Bro)
25. Tanche (Linjak)
26. Jasmin (Jasmin)
27. Verveine (Verbena) 15. 6.
28. Thym (Timijan)
29. Pivoine (Bour, peonija)
30. Chariot (Runa kolica)

Leto/Ljeto[uredi - | uredi izvor]

Messidor (19. jun ~ 18. jul)

1. Seigle (Ra)

Thermidor (19. jul ~ 17. aug.)

1. peautre (Jednozrna
penica)

2. Avoine (Ovas, zob)

3. Oignon (Crni luk)
4. Vronique (Razgon)
5. Mulet (Mazga)
6. Romarin (Ruzmarin)
7. Concombre (Krastavac) 25.
6.
8. chalote (Vlaac, aljma)
9. Absinthe (Pelen)
10. Faucille (Srp)
11. Coriandre (Korijander)
12. Artichaut (Artioka)
13. Girofle (Karanfili) 1. 7.

Fructidor (18. aug. ~ 16. sep.)

1. Prune (ljiva)
2. Millet (Proso)

2. Bouillon
blanc (Divizma, vuji
rep)
3. Melon (Medna dinja)

3. Lycoperdon (Puhara) 20.

8.
4. Escourgeon (estoredni
jeam)

4. Ivraie (Ljuljica,
ljuljika)

5. Saumon (Losos)

5. Blier (Ovan)

6. Tubreuse (Tuberoza)

6. Prle (Rastavi,
konjogriz)

7. Sucrion (Ozimi jeam)

7. Armoise (Divlji
pelen/pelin) 25. 7.
8. Carthame (afranika)
9. Mre (Kupina)
10. Arrosoir (Kanta za
zalivanje)

8. Apocyn (Apocynum) 25.

8.
9. Rglisse (Sladi, slatki
kor(ij)en)
10. chelle (Merdevine,
l(j)estve)
11. Pastque (Lubenica)

14. Lavande (Lavanda, despi)

15. Chamois (Divokoza)
16. Tabac (Duvan/Duhan)
17. Groseille (Crvena ribizla) 5.
7.
18. Gesse (Zmijoica)

11. Panis (Divlji proso,

muhar?)

12. Fenouil (Mora, divlja

miroija)

12. Salicorne (Vijo)

13. pine vinette (utika,

imirika)

13. Abricot (Kajsija)

14. Noix (Orah)
14. Basilic (Bosiljak) 1. 8.
15. Brebis (Ovca)
16. Guimauve (Bijeli
sljez)

15. Truite (Pastrmka,

pastrva) 1. 9.
16. Citron (Limun)
17. Cardre (elja)

17. Lin (Lan)

18. Amande (Badem) 5. 8.

18. Nerprun (Pasjakovina,

krkavina)

19. Gentiane (Gorica)

19. Tagette (Kadifica) 5. 9.

20. cluse (Brava)

20. Hotte (Dak, vrea)

21. Carline (Vilino sito,

kravljak)

21. glantier (Divlja rua,

ipurak)

22. Cprier (Kapar)

22. Noisette (L(j)enik)

25. Pintade (Biserka)

23. Lentille (Lea,

soivo) 10. 8.

23. Houblon (Hmelj)

26. Sauge (alfija, kadulja)

24. Aune (L(ij)epa kata)

19. Cerise (Trenja)

20. Parc (Park)
21. Menthe (Nana, metvica)
22. Cumin (Kumin) 10. 7.
23. Haricot (Pasulj/Grah)
24. Orcante (Kana)

24. Sorgho (Sirak) 10.9.

25. crevisse (Rak)

27. Ail (Beli luk/enjak) 15. 7.

25. Loutre (Vidra)

28. Vesce (Grahorica)

26. Myrte (Mirta)

26. Bigarade (Gorka

naranda)

29. Bl (Penica)

27. Colza (Uljana repica)

27. Verge d'or (Zlatoipka)

30. Chalmie (almaj)

28. Lupin (Obrnika) 15. 8.

28. Mas (Kukuruz)

29. Coton (Pamuk)

29. Marron (Kesten) 15. 9.

30. Moulin (Mlin)

30. Panier (Korpa, koara)

Dopunski dani[uredi - | uredi izvor]

Pet dodatnih dana (odn. est u prestupnoj godini) su bili nacionalni praznici na kraju svake godine.
Prvo su ih nazivali "sankilotide" (les sans-culottides) po sankilotima (sans-culottes) ali posle godine
III (1795) jednostavno kao les jours complmentaires:

La Fte de la Vertu "Dan Vrline" - 17. ili 18. sept./rujna

La Fte du Gnie "Dan Talenta" - 18. ili 19. sept./rujna

La Fte du Travail "Dan Rada" - 19. ili 20. sept./rujna

La Fte de l'Opinion "Dan Mnenja" - 20. ili 21. sept./rujna

La Fte des Rcompenses "Dan Nagrada" - 21. ili 22. sept./rujna

La Fte de la Rvolution "Dan Revolucije" - 22. ili 23. sept./rujna (Prestupne godine)

Prebacivanje u gregorijanski kalendar[uredi - | uredi izvor]

Kalendar je ukinut u godini XIV (1805). Razlikuju se miljenja oko metoda po kome bi bile
odreivane prestupne godine da je kalendar jo na snazi. Postoje bar etiri hipoteze koje se koriste
pri prebacivanju datuma u gregorijanski kalendar:

Prestupne godine bi i dalje varirale tako da svaka nova godina (1. vandemijer) bude
na jesenju ravnodnevicu, kako je bilo od I do XIV godine. Ovo je bio jedini metod u zakonskoj
upotrebi, mada je ponekad prolazilo pet godina izmeu prestupnih.[6]

Prema Romovom predlogu, posle 15. godine prestupna bi bila 20., posle ega bi padala na
svaku godinu deljivu sa etiri (20, 24, 28...), osim veine sekularnih godina (deljivih sa 100). Ovo
bi pojednostavilo konverziju na gregorijanski kalendar jer bi republikanski prestupni dan
uglavnom sledio koji mesec posle 29.2., na kraju svake godine deljive sa etiri, tako da bi
republikanska nova godina uvek bila 22 septembar/rujna za itavo tree stolee republikanske
ere (1993-2092. n.e.).[7]

Prestupne godine bi se nastavile fiksnim pravilom svake etiri godine od poslednje (dakle 15,
19, 23, 27...), prestupni dan bi bio dodavan pred godinu deljivu sa etiri (umesto posle), osim
veine sekularnih godina. Ovo pravilo ima prednost jer je jednostavno za raunanje i kontinualno
je sa svakom godinom u kojoj je kalendar bio zvanian. Nakon naputanja kalendara, u
Francuskoj su korienjem ovog pravila odtampane konkordanse za odreivanje datuma u
dugoronim ugovorima.[8][9]

Poevi od godine 20, godine deljive sa etiri bie prestupne, osim ako su deljive sa 128 (jer
je potrebno 128 godina prosenog trajanja 365,25 dana da se nagomila greka od jednog dana,
koja bi se ovim pravilom eliminisala). Datum Republikanske nove godine ostaje na 23.9. svake
godine od 129. do 256. r.e. (1920-2047. n.e.).[10][11][12]. Ali ovakav nain interkalacije je
predloen kasnije u 19. stoleu (Johann Heinrich von Mdler).

Sledea tabela pokazuje kada neke godine republikanske ere poinju po gregorijanskom kalendaru,
prema prethodna etiri metoda ("*" - prestupna godina, dodatni dan na kraju):

r.e.

n.e.

Ravnodnevica
(sept/ruj.)

Romme
(sept/ruj.)

Kontinualno
(sept/ruj.)

128-godinji
(sept/ruj.)

CCXVIII (218)

2009-10

22.

22.

22.

23.

CCXIX (219)

2010-11

23.

22.

22.*

23.

CCXX (220)

2011-12

23.

22.*

23.

23.*

CCXXI (221)

2012-13

22.

22.

22.

23.

CCXXII (222)

2013-14

22.*

22.

22.

23.

CCXXIII (223)

2014-15

23.

22.

22.*

23.

CCXXIV (224)

2015-16

23.

22.*

23.

23.*

CCXXV (225)

2016-17

22.

22.

22.

23.

Pogledajte i[uredi - | uredi izvor]

Decimalno vreme

Sovjetski revolucionarni kalendar

Reference[uredi - | uredi izvor]

1.

Jump up Antonino e Fernando Mazza. Relazione tra calendario gregoriano e calendario

repubblicano francese. panorama-numismatico.com

Eksterni linkovi[uredi - | uredi izvor]

Francuski revolucionarni kalendar na Wikimedijinoj ostavi

(na engleskom, francuskom, panskom)

Konverter datuma za ovaj i jo mnoge kalendare

Antique Decimal Watches

Dials & Symbols of the French revolution. The Republican Calendar and Decimal time.

Brumaire - The Republican Calendar, with Windows and Mac OS X applications, including a
Dashboard's widget. (fr es en eo pt de nl)
Another Republican calendar page, with an alternative Dashboard's widget