Zvuk u rolni: stvaralcka mreza Konlona Nenkeroua

(1912 - 1997) americki kompozitor, koji je veci deo zivota proveo u Meksiku
Nenkerou, Kauel, Dzon Kejdz, Paulina Oliveros... su od strane americke kritike
svrstani u grupu ekscentrika. Svako od njih je svojim angazmanom u muzici
stvorio nesto krajnje specificno, u potpunosti razlicito od evropskih uzora, koji su
dugo u Americi bili prisuti.
Nenkerou je bio ekscentrik iz 2 razloga:
1. svojim zivotnim odabirima - otisao u Spaniju da se bori protiv Frankovog
rezima, bio je komunista pa se preselio u Meksiko gde 1956. zvanicno postaje
meksicki gradjanin
2. svojim kompozicionim opredeljenjima - pisao za mehanicki klavir1
Kompozitori pisu da bi se njihovo delo izvodilo ili snimilo, a Nenkerou je pisao za
svoj mehanicki klavir i godinama ne pokazuje zelju da afirmise svoj rad. Djerdj
Ligeti otkriva rad Nenkeroa i predstavlja ga publici. Pomogao je da neka osnovna
nacela Nenkerouove umetnosti postanu poznata u aktuelnim kompozicionim
krugovima. Smatra se da je Ligeti i u svom opusu bio pod uticajem ovog
kompozitora i da je pokusao da imitira njegove ritmove, ali da nije uspeo jer nema
ameriscko uho za dzez. Nenkerou je koristio gusta polifona strujanja, koja su
podsecala na Ligetijevu mikropolifoniju. Ligeti ga je smatrao najvecim zivim
kompozitorom, spojem americke tradicije, polifonije Baha i elegancije Stravinskog.
Kejdz je preporucio prijatelju da ih upotrebi u performansu njegove baletske grupe.
Iskoristili su 6 Nenkerouovih etida u Kejdzovom aranzmanu, za igru Krize. Japanski
kreator namestaja bio je inspirisan ovim etidama, a narocito jednim delom 7. etide
pa je stvorio model Nenkerouove stolice, sa izuzetno velikim mrezastim
naslonom.
U mladosti je kao odlican dzez-trubac svirao po klubovima, pa se u njegovim
ranim delima mogu uociti elementi bluza i dzeza. Intrigirala ga je ta neobuzdanu
metriku, stalno pulsiranje, samostalnost pojedinacnih glasova i poigravanje
menjanjem tempa. Boravak u Spaniji i zivot u Meksiku, ostavili su traga na njegovo
stvaralastvo. Koristio je npr. brzo razlaganje akorada koje asocira na sviranje na
gitari, flamenko stil, odredjene lestvicne sisteme...Tkdj moze se pronaci kao neka
prikrivena nostalgija za SAD-om, u vidu kaubojskih pesama ili bugi-vugija 2.
Nenkerou se odlucio za mehanicki klavir, jer nije mogao da trpi ogranicenja
koja su pokazivali zivi izvodjaci, a i nije voleo neprijatna iznenadjenja koja
1

mehanicki klavir - perforirana rolna prolazi kroz vakuum, svaka perforacija aktivira mehanizam koji
pritiska cekic, koji udara zicu i tako proizvodi ton. Perforacije na horizontalnoj osi rolne odredju koji
ton treba da bude dotakntu, a na vertikalnoj kontrolisu vremenski interval izmedju tonova
2

Boogie-woogie (bugi vugi) je muzicki stil zasnovan na bluz muzici, koji je postao vrlo popularan u
30im i 40im god 20.v,
a s izvoenja na jednom klaviru, proirio se na sviranje uz 3 klavira odjednom, gitaru, big band,
country glazbu, pa ak i gospel. Boogie-woogie se vee prvenstveno uz ples. Karakteristican je
ostinato bas, dionica koja se levom rukom svira zajedno s bliskim varijacijama akorda, dok se desna
ruka bavi trilerima i ukraavanjem

kompozitoru mogu da prirede zivi izvodjaci. Mehanicki klavir mu je pruzao

sigurnost, bio je sredstvo reprodukcije, ali i jedini izvodjac zapisane
kompozicije. Tezio je mehanickoj reprodukciji, a ne humanoj interpretaciji.
Mehanicki klavir se poboljsavao i mogao je da prenese fraziranje i dinamicke
nijanse. Dinamika i agogika nije vise rezultatinterpretacije, vec samo iscitavanje
autorovog zapisa na rolnu.
Drugi kompozitori nisu pisali kompozicije da bi se one izvodile iskljucivo na ovom
instrumentu, dok je Nenkerou pisao iskljucivo za meh.kl. Ta kompozicija se nije
mogla drugacije izvoditi. Pokusao je cak da preparira ovaj instrument, ali nije bio
zadovoljan rezultatom. Par dela je pisao za dva meh.klavira, medjutim zbog
teskoca u usaglasavanju instrumenata (brzina okretanja rolni), dolazilo je do
razlaza, pa je odustao i od toga. Njegova muzika je specificna po slozenoj
kontrapunktskoj fakturi i visokom stepenu tehnikih zahteva, koji cesto
prevazilaze ljudske moci, pa je njeova muzika dobila formulaciju post-perforerska
muzika.
O komercionalnoj strani svoje muzike pocinje da misli tek 1960. kada zapis
sa rolne, prvi put pretvara u notni zapis, koji je imao za cilj konzervaciju zapisa (jer
je za svaku kompoziciju postojala ugl samo jedna rolna) i da otvori prostor onima
koji su bili zainteresovani za prebacivanje njegovih etida u druge medije npr.
kamerne sastave...
Mehanicki klavir je diktirao neke preduslove kojima se kompozitor sa
zadovoljstvom potcinjavao. Njegove kompozicije su ugl kratke (do 5 min) zbog
duzine rolne, ali ima i nekoliko od 10 min. Posle ranih kompozicija u kojima se jos
cuju uticaji spanske muzike, dzeza..., mnogo znacajnija su ostvarenja u kojima je
akcenat na metrickoj komponenti, jer je na mehanickom klaviru teziste upravo na
njoj. Kompozitor se vracao nekim svojim delima iz rane faze, zadrzavajuci
melodijsko-harmonsku okosnicu, a dogradjujuci ritmicko-metricke elemente. Rekao
je: Ono drugo, harmoniju i melodiju, koristim samo kao okvir za tempo i ritam, to
je sve. Melodijsko-harmonska komponenta je vise prepustena slucaju.
Polazna tacka bilo je polimetricko razmisljanje, koje ga je osvojilo najpre u
Posvecenju proleca Igora Stravinskog, a posle se upoznao i sa knjigom Henrija
Kauela Novi muzicki izvori. Za razliku od drugoh kompozitora on nije morao da
razmislja o tome da li ce nesto moci da bude izvedeno. Njegove kompozicije
obuhvataju gotovo sve aspekte ritma, metra, tempa i agogike. Na njegovo
razmisljanje o metrici, tempu...bio je bitan utisak koji je na njega ostavila indijska
muzika, kao i africka muzika i muzika Balija3.
Nacesci postupci nasledjeni iz proslosti, u Nenkerouovim delima su ostinato i
kanon. Ostinato kao posledica iskustva u dzezu, a kanon kao neodvojiv od sistema
polifone fakture. Kao omiljenu muziku, izdvojio je muziku Baha, Stravinskog,
Bartoka i Vareza, indijsku, africku muziku i dzez, dok nije imao razumevanja za
evropsku muziku 19.veka.
3

ostrvo u Indoneziji (jugoistocna azija)

Bitna 2 elementa (ostinato i kanon), cesto su zdruzeni sa virtuoznim tretmanom

vremenskog ustrojstva dela. Vreme je artikulisano putem nekoliko karakteristicnih
postupaka:
1. postavljanjem razlicitih glasova u razlicita tempa
2. isti motiv u razlicitim glasovima, ali u razlicitim tempima
3. ubrzavanje jednog ili vise horizontalnih slojeva
4. usporavanjem -II- -II5. naizmenicnim ubrzavanjem i usporavanjem jedne ili vise linija
Virtuoznost njegovih dela povremeno se granici sa ludilom, 1028 tonova u samo 12
sekundi!
Trebalo je jako puno vremena izbusiti sve rupe na rolnama. Za delo od oko 5 min,
priprema rolne traje oko godinu dana. Postao je List mehanickog klavira.