Dijagnostike metode

U otkrivanju bolesti, odnosno dijagnostike, koriste se razne

metode:
1. Kao prva i polazna metoda koristi se rentgenski
snimak(kraniogram). Ovo je vrlo prosta, jeftina i dosta
korisna
metoda,
kojom
se
obino
dijagnostikuju
prelomi(frakture), promene na kostima izazvane susednim
tumorima,
zatim
indirektni
znaci
poveanog
intrakranijalnog pritiska.
2. EEG (elektroencefalografija) slui za dijagnostiku EPI,
expanzivnih intrakranijalnih procesa, za poremeaj
spavanja, intoxikacije. Ovom metodom posmatramo
globalnu elektrinu aktivnost mozga odraslih, a registruju
se
pomou
elektroda
na
povrini
intaktne
lobanje(delovanja leka????)
3. Pregled likvora- likvor je cerebralna bezbojna tenost
koja ispunjava modane komore i subarahnoidni prostor.
Ukupna koliina likvora je 1500ml. Osnovna funkcija je
mehanika (prua zatitu od oteenja pri naglim
pokretima glave i udarcima).
4. EMG (elektromiografija) je savremena neuroloka
metoda ispitivanja miia, neuromiinog spoja i perifernih
ivaca. Zasniva se na osobini miia da za vreme
aktivnosti produkuje akcione potencijale koji se mogu
registrovati aparatima. EMG preko elektrode koje se
ubadaju u mii ili mikroelektroda iz miinih vlakana.
Normalan mii daje potencijale samo pri aktivnosti. Ovom
metodom
se
dijagnostikuju:
miina
distrofija,
lezije(oteenja) perifernih, motornih i senzitivnih ivaca.
EMG-om s emoe dijagosticirati mesto i stepen oteenja
perifernih nerava.
5. Gamaencefalografija ili Scintografija mozga. Ovo je
radioizotopska
metoda
gde
se
ubrizgavanjem
radioaktivnog materijala uz pomo kamere prati
nakupljanje i reagovanje na bolesno tkivo u odnosu na
zdravo tkivo. Ova metoda se najee koristi za otkrivanje
tumora mozga.

6. CT kompjuterizovana tomografija se zasniva na upotrebi

X
zraka
i
nekim
savremenim
tehnikim
dostignuima(raunar). Dosta skupa ali je vrlo pouzdana.
Pomou CT-a se vidi apsces, hematom, infarkt. Snima se
vie nivoa, od vrha delova lobanjske jame.
7. MR magnetna rezonanca otkrivena 1945.godine u
medicini se koristi od skora. Kod ove metode koristi se
magnetno polje, snima se u vie pravaca. MR ne zrai,
mogu je raditi i trudnice.

UTICAJ SREDINE, PSIHOFARMAKOLOGIJA I PSIHOTERAPIJA

Pod uticajem sredine podrazumevaju se: porodica, kola,
drutvo, posao, okruenje u kome se nalazimo.
Psihofarmakologija
Sve psihofarmake delimo na:

Antipsihotike
Anxiolitike
Antidepresive
Ostale psihofarmake

Antipsihotici su dobili naziv po tome to se njima lee psihoze,

a to su mentalni poremeaji koji u svojoj klinikoj slici
ispoljavaju psihotine znake (halucinacije, sumanute ideje).
Obino su to oboljenja iz SHI okruenja. Ovi lekovi postiu svoj
ekefat preko dopaminskih receptora.
Anxiolitici su sredstva za leenje anxioznosti(napetost,
uznemirenost), a da pri tom ne remete kognitivne i perceptivne
funkcie. Mogu se koristiti i kao miorelaxansi(relaxacia miia).
Oni se koriste i kod fobija.
Antidepresivi su najira grupa psihofarmaka. To su lekovi koji
se mogu podeliti u nekoliko grupa. Koriste se za leenje
depresije, zatim u kobinaciji sa drugim lekovima kao
sedativi(nesanica), hipnotici tako da im naziv nije ba precizan.
Benzodijazepin kao najpoznatiji predstavnik deluje preko

benzodijazepinskih receptora u CNS. To su ustvari GABA

receptori.
Ostali psihofarmaci se kobinuju sa gore ve pomenutim.

Psihoterapija
Za dijagnostiku psihijatrijskih bolesti koristi se vie metoda od
kojih treba da znamo da su to psihijatrijski pregled i
psihotestovi. Za leenje psihijatrijskih bolesti pored
farmakolokih sredstava (psihofarmaci) koristi se i psihoterapija.
Psihoterapija proces koji se odvija izmeu pacijenta ili izmeu
grupe pacijenata. Sastoji se od niza verbalnih i neverbalnih
tehnika koje imaju za cilj da dovedu do boljih mentalnih funkcija
i da eliminiu simptome mentalne bolesti. Najstariji oblici
psihoterapije datiraju jo iz vremena pre nove ere. Savremena
psihoterapija predstavlja sistematizovan i organizovan nain
leenja a sve u cilju poboljanja mentalnog funkcionisanja i
leenja psihikih oboljenja. Zapoela je u Francuskoj, zatim u
Austriji (Brajer kome se kasnije pridruio Sigmund Frojd koji se
danas smatra tvorcem psihoanalize). Psihoanaliza je jedan od
najuticajnijih psiholokih pravaca, nastao krajem XIX veka,
osniva je Frojd. Termin psihoanaliza odnosi se na
psihoterapijsku
tehniku
iz
grupe
rekonstruktivnih
psihoterapijskih postupaka. Fundamentalne teorije psihoanalize
su uenje o otporu i potiskivanju, o nesvesnom, o znaaju
sexualnog i agresivnog nagona, o vanosti ranog razvoja
linosti. Uenje o potiskivanju i nesvesnom je toliko vana da se
psihoanaliza jo naziva i "nauka o nesvesnom."

Psihoze
Mogu se definisati kao najtei duevni poremeaji koji zahvataju
razliite funkcije, ili linost u celini. Ogledaju se u poremeenom
kontaktu ili ak prekidu kontakta sa stvarnou, dubokim
poremeajima opaanja, emocija, miljenja i ponaanja.
Psihotinoj osobi esto nedostaje uvid u sopstvenu bolest pa
stoga bolesnik veruje da nije on bitno poremeen ve njegova
okolina. Poto se javljaju poremeaji ponaanja i miljenja laici
esto meaju psihoze i nazivaju ih
ludilom sa uroenom
slaboumnou tj. uvereni su da psihotine osobe govore samo
besmislice. Postoje psihoze koje ne zahvataju celu linost ve
samo odreene delove linosti pa ih je u poetku teko
prepoznati zato to postoje i normalne reakcije kod ovih ljudi.