Vodic Kroz IPA II 2014 2020 PDF

Vodi kroz
IPAII
INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO
2014-2020.
Vodi kroz
IPAII
INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO
2014-2020.
Andrija Pejovi,
Mirjana Lazovi,
Ognjen Miri,
Ivan Kneevi
Beograd, 2014.
Vodi kroz
IPAII
Predgovor
Intenziviranje procesa evropskih integracija otpoinjanjem pregovora

za lanstvo u Evropskoj uniji u januaru 2014. godine, donelo je velike
izazove u pogledu reformi koje treba sprovesti u svim oblastima javnog
sektora, privredi i drutvu. Istovremeno, 2014. godina je prva godina nove
sedmogodinje finansijske perspektive Evropske unije, tokom koje e
Srbiji biti omogueno da koristi sredstva iz Instrumenta pretpristupne
pomoi- IPA II. Ovo implicira potrebu veoma bliske veze izmeu samog
procesa pristupanja, obaveza i zahteva koje treba ispuniti tokom prego-
vora u okviru pojedinanih poglavlja, i ovog finansijskog instrumenta
ija je prvobitna namena upravo da podri proces pristupanja. Ekonom-
ska i finansijska situacija u zemlji kao i ograniene mogunosti zadui-
vanja dodatno istiu znaaj to efikasnijeg i efektivnijeg korienja ovog
ali i ostalih instrumenata eksterne finansijske podrke. Pored znaaja u
finansijskom smislu, IPA II treba da omogui jaanje i izgradnju nacio-
nalnih kapaciteta za upravljanje EU sredstvima, kako bi se na to bolji
nain pripremili za, znatno obimnije, strukturne i investicione fondove,
koji e nam biti na raspolaganju kada postanemo zemlja lanica EU.
Korienje i upravljanje IPA sredstvima je zahtevno u pogledu kapacite-

ta kako za pripremu tako i samo sprovodjenje tih sredstava, tj aktivno-
sti koje se iz njih finansiraju. Stoga je od izuzetnog znaaja da se krug
institucija i organizacija, na svim nivoima, koje su upoznate i aktivne u
INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 3

Predgovor
korienju IPA sredstava iri i znanje produbljuje. Prethodna finansijska

perspektiva ostavila je za sobom mnogo uspenih projekata i ostvarenih
rezultata, izgraenih kapaciteta i obuenih ljudi, izgraenih partnerstava
i uspostavljenih kontakata i mrea, ali i ukazala na slabe take i nedo-
statke koje treba da prevaziemo kako bismo bili jo uspeniji i efikasni-
ji. U periodu kada eljene ciljeve ne prati odgovarajui nivo raspoloivih
resursa, jo vie dobijaju na znaaju osnovni principi IPA II- odgovornost
za rezultate, prioritizacija i partnerstvo.
Ana Ili
Zamenik
direktora Kancelarije
za evropske
integracije-Koordinator
za fondove EU
4
Vodi kroz
IPAII
Sadraj
Uvod7
1. Oblasti politika IPA II15

1.1
Reforme kao deo priprema za lanstvo u EU i izgradnju
institucija i kapaciteta17
1.2 Drutveno-ekonomski i regionalni razvoj20
1.3
Zapoljavanje, socijalne politike, obrazovanje, unapreenje
ravnopravnosti polova i razvoj ljudskih resursa24
1.4 Poljoprivreda i ruralni razvoj25
1.5 Regionalna i teritorijalna saradnja 26
2. Programiranje pomoi u okviru IPA II29

2.1 Uee civilnog drutva u programiranju IPA 36
2.2
Sektorski pristup kao metod programiranja IPA u periodu
2014202038
2.3 Budetska pomo 42
2.4
Metodologija za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih
projekata 46

Sadraj
3.
Specifinosti oblasti Regionalna i teritorijalna saradnja
u okviru IPA II51
3.1 Tematski prioriteti pomoci za oblast teritorijalne saradnje52
3.2
Prekogranina saradnja izmeu zemalja lanica EU i
korisnica IPA II54
3.3
Programi prekogranine saradnje izmeu zemalja korisnica
IPA II ili izmeu korisnica IPA II i zemalja u okviru
Instrumenta evropskog susedstva57
3.4
Programi teritorijalne i transnacionalne saradnje u kojima
mogu da uestvuju korisnici iz Republike Srbije59
3.5 Viekorisnika IPA II61
4. Specifinosti oblasti politike: Poljoprivreda i ruralni razvoj65

4.1 Opisi mera72
5. Indirektno upravljanje fondovima EU83

5.1 Funkcije i institucije indirektnog upravljanja86
Literatura93
6
Vodi kroz
IPAII
Uvod
Instrument za pretpristupnu pomo IPA II (Instrument for Pre-Acce-

ssion Assistance IPA II 20142020) uspostavljen je Uredbom Evrop-
skog parlamenta i Evropskog saveta br. 231/2014 od 11. marta 2014. go-
dine, a koja se primenjuje retroaktivno od 1. januara 2014. godine1. Ova
Uredba je dopunjena Uredbom o zajednikom sprovoenju br. 236/2014,
koja predstavlja skup pojednostavljenih i usaglaenih pravila i procedu-
ra za sprovoenje svih akcionih instrumenata EU, kao i Uredbom o im-
plementaciji IPA II br. 447/2014, usvojenom od strane Evropske komisije
2. maja 2014. Na taj nain je Evropska komisija uspostavila jedinstve-
ni instrument za pretpristupnu pomo zemljama u procesu evropskih
integracija za budetski period od 2014. do 2020. godine. Uredbom IPA
II, lan 8, definisano je da Evropska komisija i korisnice IPA II zakljue
Okvirne sporazume o sprovoenju pomoi. Okvirnim sporazumom se
utvruju pravila za sprovoenje finansijske pomoi Unije u okviru IPA II
prvenstveno u vezi sa upravljanjem IPA II, ukljuujui pravila programi-
ranja, sprovoenja, finansijskog upravljanja, nadzora, kontrole i revizije,
izvetavanja i zatite finansijskih interesa.
Na Grafikonu 1 je prikazana hijerarhija dokumenata koji se odnose na

IPA II.
1
Detaljnije videti na:
http://ec.europa.eu/enlargement/instruments/overview/index_en.htm#ipa2

Uvod
EU finansijska Zajednika pravila

regulativa (EU IPA II Uredba i procedure za
Uredba 966/2012) i (EU Uredba, 231/2014) sprovoenje
Pravila o sprovoenju instrumenata EU za
finansiranje eksternih
Sprovoenje Opte odredbe akcija (EU Uredba
budeta EU Strateko planiranje 236/2014)
Naini sprovoenja Ciljevi i oblasti
Javne nabavke politika Sprovoenje
Bespovratna Programiranje ukljuujui tipove
sredstva Finansijska koverta programa
Vidljivost Aneksi: Korisnici i Metode finansiranja
tematska podruja Pravila o
nacionalnosti i
poreklu u javnim
nabavkama
IPA II Uredba o Ostale zajednike
sprovoenju odredbe
(EU Uredba, 447/2014)
Principi
Tipovi sporazuma
Strukture za
sprovoenje
Odbori
Teritorijalna i
prekogranina
saradnja
Poljoprivreda i
ruralni razvoj - opta
pravila
Okvirni sporazum
Ukupan budet IPA II za period 20142020. iznosi 11,7milijardi evra. Pre-

ma usvojenoj Uredbi o uspostavljanju IPA II, od ukupnog navedenog
iznosa sredstava do 4% sredstava ce biti usmereno na programe pre-
kogranine saradnje izmeu zemalja korisnika IPA II i drava lanica,
u skladu sa njihovim potrebama i prioritetima. Pored finansiranja naci-
8
Vodi kroz
IPAII
onalnih programa kroz IPA II, pomoc u kljunim oblastima za podrku
zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za ispunjavanje
kriterijuma za pristupanje EU bie usmerena i kroz Viekorisniku IPA
II. Okvirna alokacija sredstava za period 20142020. iznosi 2,959 mili-
jardi evra, to je dvostruko vie sredstava nego to je bilo izdvojeno za
Viekorisniku IPA za period 20072013. godine. Korisnice pomoi kroz
instrument IPA II u periodu 20142020. godine su Albanija, Bosna i Her-
cegovina, BJR Makedonija, Kosovo*2, Crna Gora, Srbija i Turska.
Tabela 1: Indikativna alokacija IPA II korisnicama pomoi 20142020. (u milionima evra)
Korisnik 2018 UKU-

2014 2015 2016 2017
pomoi 2020. PNO
Srbija 195,1 201,4 207,9 215,4 688,2 1.508,0
Albanija 83,7 86,9 89,7 92,9 296,3 649,4
Makedonija 85,7 88,9 91,6 94,9 303,1 664,2
Kosovo 83,8 85,9 88,7 91,9 295,3 645,5
Crna Gora 39,5 35,6 37,5 39,6 118,5 270,5
Turska 620,4 626,4 630,8 636,4 1.940,0 4.453.9
Bosna i Her-
- - - - - -
cegovina3
Evropska komisija (EK) je kreirala novi Instrument za pretpristupnu po-

mo (IPA II) za period 20142020. godine, koji e biti blie povezan sa
2
*Ovim se ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i
miljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.
3
Iznosi finansijske pomoi za BiH e biti utvreni kasnije tokom 2014. usled
problema u funkcionisanju koordinacionih struktura za upravljanje fondovima na
svim nivoima.

Uvod
prioritetima proirenja EU i usmeren na dostizanje rezultata i strateki

pristup kljunim reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim
kandidatima za lanstvo u EU. Ovaj pristup Evropske komisije je namet-
nuo i odreene promene u programiranju i implementaciji IPA II instru-
menta u odnosu na IPA I u periodu 20072013.
Jedna od bitnijih promena se odnosi na strukturu programa IPA II, u ko-

joj su sada, umesto postojeih 5 komponenti koje su bile karakteristine
za IPA I, uvedene oblasti politike (policy areas). Oblasti politike u okviru
IPA II su:
Reforme kao deo priprema za lanstvo u EU i izgradnja instituci-
ja i kapaciteta;
Drutveno-ekonomski i regionalni razvoj;
Zapoljavanje, socijalne politike, obrazovanje, unapreenje rav-
nopravnosti polova i razvoj ljudskih resursa;
Poljoprivreda i ruralni razvoj;
Regionalna i teritorijalna saradnja.
Pomo u svih pet oblasti politika sprovodie se kroz podrku reforma-

ma, usklaivanje zakona, izgradnju kapaciteta i investicije, dok e po-
sebna panja biti posveena dobroj upravi, vladavini prava i borbi protiv
korupcije i organizovanog kriminala. Navedene oblasti politike su po
sadraju veoma sline komponentama IPA I i sada su dostupne svim
zemljama korisnicama bez obzira na njihov status u procesu evropskih
integracija (kandidati ili potencijalni kandidati za lanstvo u EU).
Druga promena se odnosi na sektorski pristup u planiranju upotrebe

sredstava IPA II. Sektorski pristup planiranju predstavlja praktian pri-
stup planiranju i upravljanju, koji jaa veze izmeu sektorskih politika,
budeta, aktivnosti i rezultata. Sredstva pretpristupnih fondova se usme-
ravaju na manji broj stratekih sektora koji su zajedniki identifikovani
od strane EU i zemlje korisnice pomoi, pri emu strategije definisane
za definisane sektore u zemlji korisnici pomoi imaju vodeu ulogu u
10
Vodi kroz
IPAII
programiranju upotrebe sredstava. Promena u pristupu programiranja
sredstava pretpristupne pomoi je proizala iz shvatanja Evropske ko-
misije i ostalih aktera u procesu upotrebe IPA da dosadanja praksa fi-
nansiranja pojedinanih projekata usmerenih na zadovoljenje vie pri-
oriteta nije dala oekivane rezultate. Neophodno je bilo uvesti promene
u pristupu kako bi umesto pojedinanih projekata koji su usmereni na
postizanje definisanih rezultata i specifinih ciljeva, sredstva bila usme-
ravana na dostizanje ciljeva u odreenim oblastima politike. Bez obzira
na promenu pristupa u programiranju pomoi, ona e se i kroz IPA II
sprovoditi kroz projekte. Meutim, umesto preovlaujucih samostalnih
projekata koji e i dalje biti moguci, projekti ce biti grupisani u Sektor-
skim planskim dokumentima. Sektorski planski dokumenti treba da
da osiguraju da e predloeni projekti biti meusobno usklaeni i da su
ugraeni u ire strategije na nivou sektora. Zbog toga treba imati u vidu
da ovaj pristup moe da bude primenjen u potpunosti samo u zemlja-
ma sa dobro razvijenim sistemom planiranja, jakim institucijama, sa
dravnom upravom koja nije politizovana i gde se strategije zajedniki
razvijaju uz uee svih relevantnih aktera. Vie o sektorskom pristupu
moete proitati u poglavlju 2.2.
Sledea promena koju je donela IPA II jeste potreba da se obezbedi vea

komplementarnost sa zajmovima meunarodnih finansijskih insti-
tucija. Prepristupna pomo EU kroz IPA II je samo jedan od moguih
izvora finansijskih sredstava za finansiranje razvojnih projekata. Stoga
je neophodno u fazi programiranja, kada se odluuje o prioritetima za
finansiranje, voditi rauna o aktivnostima ostalih donatora i meuna-
rodnih finansijskih institucija u zemljama korisnicama pomoi. Na taj
nain se ostvaruje bolja komplementarnost izmeu EU i aktivnosti osta-
lih donatora, to za krajnji rezultat ima efektivnije i efikasnije korienje
dostupnih finansijskih sredstava.
Jedna od novina u okviru IPA II se odnosi na preuzimanje odgovornosti

za implementaciju i upravljanje sredstvima od strane zemlje korisnice

Uvod
pretpristupne pomoi. Glavna motivacija za uvoenje 5 komponenti u

okviru prethodnog IPA instrumenta bila je priprema zemalja kandidata
za lanstvo u EU za upravljanje sredstvima iz EU fondova kada postanu
zemlje lanice. Izgradnja Decentralizovanog sistema za implementaci-
ju4 EU fondova i preuzimanje ovlaenja za upravljanje sredstvima pret-
pristupne pomoi bio je kljuni test za utvrivanje sposobnosti zemalja
kandidata za upravljanje sredstvima iz strukturnih fondova EU. Zbog
toga je u prethodnom periodu EU kroz IPA I pruala finansijsku pomo
kroz svih pet komponenti samo dravama kandidatima za lanstvo u
EU, koje imaju akreditovan decentralizovan sistem upravljanja fondovi-
ma Evropske unije. U okviru IPA II, finansijska pomoc EU je na raspola-
ganju zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, bez obzira
na njihov status u procesu evropskih integracija uz obavezu postojanja
adekvatnih institucija i strukture za implementaciju sredstava.
etvrta promena se odnosi na uvoenje tzv. sektorske budetske po-

moi. Projekti nee biti jedini nain sprovoenja pomoi kroz IPA II,
ve je u novom budetskom periodu predviena mogunost da pomo
bude usmerena i kroz tzv. sektorsku budetsku pomo. U prethodnom
budetskom periodu postojala je mogunost da drava korisnica dobije
finansijska sredstva kroz direktnu budetsku podrku, ali je ta mogu-
nost bila koriena samo u sluaju Srbije, koja je zbog ekonomske krize
traila i dobila budetsku pomo u iznosu od 100 miliona evra iz progra-
ma IPA 2009. Vie o budetskoj pomoi moete proitati u poglavlju
2.3.
Poslednja promena se odnosi na uvoenje tzv. nagrade za uspene

korisnike sredstava. Uredba o uspostavljanju IPA II predvia mogunost
da se obezbedi odgovarajuci iznos pomoci koji bi ostao na raspolaganju
4
Jedna od novina IPA II jeste promena terminologije, tako da se u novom
budetskom periodu umesto decentralizovani sistem za implementaciju koristi
termin indirektno upravljanje. Ovaj termin e se koristiti i u nastavku Vodia.
12
Vodi kroz
IPAII
u cilju nagraivanja zemalja korisnica pomoi ukoliko se utvrdi da
zemlja korisnica belei poseban napredak u ispunjavanju kriterijuma
za lanstvo i/ili za efikasno sprovoenje pretpristupne pomoci, pri emu
zemlja korisnica postie posebno dobre rezultate u vezi sa konkretnim
ciljevima utvrenim u indikativnim stratekim dokumentima za tu
zemlju. Ukoliko napredak u procesu pridruivanja i/ili rezultati koji su
postignuti od strane korisnika sredstava budu znatno ispod dogovorenih
nivoa utvrenih u indikativnom stratekom dokumentu za zemlju,
Evropska komisija ce prilagoditi proporcionalno izdvajanja za svaku
zemlju u skladu sa definisanim indikatorima i definisanom procedurom
ocene uspenosti zemalja. Odgovarajuci iznos sredstava ce biti izdvojen
za nagrade i bice izdvojen na osnovu procene uinka i napretka u
periodu od nekoliko godina, ali ne kasnije od 2017. i 2020. godine.

Vodi kroz
IPAII
1. Oblasti politika IPA II
IPA II tei ostvarivanju jednog opteg i etiri specifina cilja.
Opti cilj je pruanje podrke zemljama korisnicama u usvajanju i spro-

voenju politikih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, socijalnih
i ekonomskih reformi koje se od njih zahtevaju u cilju usaglaavanja
sa vrednostima Evropske unije i postepenog usklaivanja sa pravilima,
standardima, politikama i praksama radi dostizanja punopravog lan-
stva u EU. Ovom podrkom IPA II doprinosi stabilnosti, bezbednosti i
prosperitetu zemalja korisnica pomoi.
Specifini ciljevi su:
Podrka politikim reformama kroz: jaanje demokratije i vla-

davine prava, ukljuujui nezavisno i efikasno pravosue; una-
preenje i zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, potovanje
prava manjina, ukljuujui LGBTI osobe, unapreenje ravnoprav-
nosti polova, zabranu diskriminacije i negovanje tolerancije, kao
i slobode medija i kulturolokih razliitosti; regionalnu saradnju i
dobrosusedske odnose; unapreenje pomirenja i mera za izgrad-
nju poverenja; borbu protiv korupcije i organizovanog krimina-
la; jaanje javne administracije i dobre uprave na svim nivoima;
mere za izgradnju kapaciteta radi poboljanja sprovoenja za-
kona, upravljanja granicama i sprovoenja migracione politike;
razvoj civilnog drutva; poboljanje socijalnog dijaloga i jaanje
kapaciteta socijalnih partnera.

Podrka ekonomskom, socijalnom i teritorijalnom razvoju u cilju

pametnog, odrivog i inkluzivnog rasta kroz: dostizanje standar-
da EU u ekonomiji, ukljuujui funkcionalnu trinu ekonomiju i
fiskalno i ekonomsko upravljanje; ekonomske reforme neophod-
ne za odolevanje konkurentskim pritiscima i snagama trita
u EU, a koje istovremeno doprinose ostvarenju ciljeva u oblasti
socijalnih prava i zatite ivotne sredine; podsticanje zapoljava-
nja, mobilnosti radnika i razvoj ljudskog kapitala; poboljanje so-
cijalne i ekonomske inkluzije, posebno manjina i osetljivih grupa,
ukljuujui osobe sa invaliditetom, izbeglice i raseljena lica; pod-
sticanje inkluzivnog i integrisanog obrazovnog sistema i zatitu
i obnavljanje kulturnog naslea; razvoj fizikog kapitala, uklju-
ujui unapreenje infrastrukture i povezivanje sa mreama EU
i regiona; jaanje istraivanja, tehnolokog razvoja i inovacionih
kapaciteta.
Jaanje sposobnosti zemalja korisnica pomoi na svim nivoi-
ma da ispunjavaju obaveze koje proistiu iz lanstva u EU kroz
podrku postepenom usklaivanju sa pravnim tekovinama EU
i njihovom usvajanju i sprovoenju, ukljuujui pripreme za
upravljanje strukturnim i kohezionim fondovima, kao i fondovi-
ma namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Jaanje regionalne i teritorijalne saradnje zemalja korisnica po-
moi.
Kao to je ve pomenuto, za ostvarenje prethodno nabrojanih ciljeva po-

mo u okviru IPA II bie usmerena na pet oblasti politika: (1) reforme
kao deo priprema za lanstvo u EU i izgradnju institucija i kapaciteta;
(2) drutveno-ekonomski i regionalni razvoj; (3) zapoljavanje, socijalne
politike, obrazovanje, unapreenje ravnopravnosti polova i razvoj ljud-
skih resursa; (4) poljoprivreda i ruralni razvoj; (5) regionalna i teritorijalna
saradnja, i to kroz reforme politika, usklaivanje zakonske regulative, iz-
gradnju kapaciteta i investicije.
16
Vodi kroz
IPAII
Kako bi se poveao efekat finansijske pomoi EU, a imajui u vidu na-
brojane specifine ciljeve, ona e se koncentrisati na one prioritete u
kojima su reforme i investicije najpotrebnije za ispunjavanje kriteriju-
ma za lanstvo, to se za svaku zemlju pojedinano detaljnije definie u
Indikativnom stratekom dokumentu (eng. Indicative Strategy Paper).
Prema Indikativnom stratekom dokumentu za Republiku Srbiju za
period 20142020. godine5, prioriteti u okviru pet oblasti politika i njima
pripadajuih osam sektora su definisani na sledei nain:
1.1 Reforme kao deo priprema za lanstvo u EU i

izgradnju institucija i kapaciteta
Sektor Demokratija i uprava
EU podrka e biti namenjena reformskim naporima u javnoj upravi kako

bi se uspostavila profesionalnija, depolitizovanija i fiskalno odgovornija
administracija. Takoe e se podrati napori ka dostizanju funkcionalne
trine ekonomije kroz jaanje ekonomske politike i njeno sprovoenje.
Cilj je podrka reformi javnih finansija kao osnove drutveno-ekonomskih
i strukturnih reformi, i podrka ispunjavanju EU zahteva u poglavljima 5,
17 i 32. to se tie politikih i administrativnih reformi u vezi sa evropskim
integracijama, cilj je podrka normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i
zakonsko usklaivanje i izgradnja institucija, poput onih koje se odnose
na upravljanje EU fondovima i pripremu investicionih projekata, kako
na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Potrebno je takoe podsticati
okruenje koje je povoljno za aktivnosti civilnog sektora.
Oekivani rezultati su: ojaani kapaciteti demokratskih institucija, po-

sebno skuptine, za efikasan nadzor; poboljana koordinacija reforme
5
Detaljnije videti na:
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140919-csp-serbia.pdf

javne uprave; uspostavljen sistem koordinacije politika, planiranja i ra-

zvoja sa srednjoronim planskim dokumentima i konsolidovanim sek-
torskim strategijama; uspostavljen meritokratski sistem dravne upra-
ve; poboljano upravljanje javnom administracijom i pruanje usluga
graanima i privrednim subjektima; poboljana makroekonomska sta-
bilnost kroz multilateralni nadzor i sprovoenje nacionalnog programa
ekonomskih reformi; reformisano upravljanje javnim finansijama; spro-
vedeni sporazumi izmeu Srbije i Kosova koji su podrani kroz pomo
EU; statistiki metodi koje primenjuje Zavod za statistiku Srbije u skladu
sa zahtevima Evropskog statistikog sistema; poboljani administrativ-
ni kapaciteti, IT interkonektivnost i saradnja sa susednim dravama u
oblastima carina i oporezivanja; podrana harmonizacija sa pravnim
tekovinama i izgradnja institucija i kapaciteta u onim oblastima koje
ne spadaju u specifine sektore; poboljan kapacitet za upravljanje EU
fondovima; znaajno poboljana priprema investicionih projekata; po-
boljana saradnja organizacija civilnog drutva sa javnim institucijama;
ojaani kapaciteti organizacija civilnog drutva tako da poveaju njiho-
vu autonomiju, reprezentativnost i odgovornost, kao i bazu lanova, pri-
kupljena sredstva i delotvornost.
Pomo e se pruiti putem tvininga, tehnike pomoi, nabavke opreme

i mogue putem javnih poziva za dostavljanje predloga projekata i di-
rektnih grantova nacionalnim institucijama. Sektorska budetska po-
drka moe se uzeti u razmatranje od 2015. godine, posebno za podrku
reformi javne uprave i upravljanju javnim finansijama, ukoliko Srbija
ispuni preduslove za sektorsku budetsku podrku. Komplementarna
podrka reformi javne uprave, ekonomskoj upravi, kao i Zavodu za sta-
tistiku obezbeena je iz IPA viekorisnikog programa. Iz IPA se moe
sufinansirati uee u EU programima Herkul III (eng. Hercule III), Peri-
kle 2020 (eng. Pericles 2020), Fiskalis 2020 (eng. Fiscalis 2020) i Carina
2020 (eng. Customs 2020).
18
Vodi kroz
IPAII
Sektor Vladavina prava i osnovna prava
Cilj podrke ovom sektoru je u skladu sa pregovarakim okvirom za Sr-

biju koji pokriva poglavlja 23 i 24. Potrebno je, dakle, uskladiti zakonsku
regulativu sa pravnim tekovinama EU u poglavljima 23 i 24 i izgraditi
kapacitete za sprovoenje, naroito kroz podrku sprovoenju akcionog
plana koji e biti pripremljen u okviru ovih poglavlja, kao i poveati de-
mokratizaciju medija i slobodu izraavanja.
Oekivani rezultati su: jaanje nezavisnosti, nepristrasnosti i efikasno-

sti sudova, ukljuujui poboljane tehnike i administrativne kapacitete
mree sudova i znaajno smanjenje zaostalih predmeta; primena inte-
grisanog pristupa spreavanju korupcije i borbi protiv nje, ukljuujui
delotvoran sistem zatite uzbunjivaa; obezbeivanje osnovnih prava,
ukljuujui zatitu manjina, LGBTI osoba, kao i slobode izraavanja,
naroito kroz poboljan pristup pravdi, konzistentno sprovoenje anti-
diskriminatornih politika i mera, poveanu transparentnost medija koji
su finansirani u skladu sa EU standardima, i poboljanim praenjem
evropskih medijskih standarda; primena integrisanog pristupa organi-
zovanom kriminalu, ukljuujui poboljane kapacitete policije za istra-
ge, poboljanu meuagencijsku saradnju i poboljanu zatitu svedoka
u sluajevima organizovanog kriminala i rtava trgovine ljudima; spro-
voenje pristupa integrisanog upravljanja granicama sa ojaanom me-
ugraninom i meuagencijskom koordinacijom izmeu granine po-
licije, carine i fitosanitarnih slubi; razvijen sveobuhvatni akcioni plan
za engen ije je sprovoenje u toku; efikasno upravljanje migracijama;
poboljano upravljanje azilom u skladu sa zahtevima EU.
Podrka e se pruati kroz tvining, tehniku pomo, nabavku opreme,

pozive za dostavljanje predloga projekata i manje investicije (naroi-
to u oblastima integrisanog upravljanja granicama i azila). Sektorska
budetska podrka moe se razmotriti (ukoliko se ispune preduslovi)
za podrku sprovoenju akcionih planova za poglavlja 23 i 24 od 2015.

U okviru IPA viekorisnikog programa kljuni prioritet je podrka

Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, ali e dalja podr-
ka biti pruena i zatiti svedoka, nadzoru nad granicama i upravlja-
nju migracijama. IPA se moe koristiti i za finansiranje uea Srbi-
je u EU programima Evropa za graane i graanke (eng. Europe for
Citizens), Pravda (eng. Justice), Pravo i dravljanstvo (eng. Rights and
Citizenship), Fond za azil i migracije (Asylum and Migration Fund), Fi-
nansijski instrument za civilnu zatitu (eng. Civil Protection Financi-
al Instrument), kao i za Strand III (Mediji) programa Kreativna Evropa
(eng. Creative Europe).
1.2 Drutveno-ekonomski i regionalni razvoj
Sektor ivotna sredina
Cilj podrke ovom sektoru je usklaivanje zakonske regulative Republi-

ke Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti zatite ivotne sredine i
klimatskih promena, kao i jaanje institucionalnih kapaciteta za njeno
sprovoenje. Cilj je, pored toga, razvijanje i poboljanje infrastrukture, na-
roito u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama i tretmana
otpadnih voda u urbanim podrujima.
Oekivani rezultati u ovom sektoru su: usklaivanje zakonske regulati-

ve u Srbiji sa pravnim tekovinama EU u oblastima zatite ivotne sredi-
ne i klimatskih promena i ojaan institucionalni okvir i administrativni
kapaciteti za sprovoenje na centralnom i lokalnim nivoima vlasti; po-
boljano upravljanje otpadom u skladu sa zahtevima EU, ukljuujui po-
boljanu infrastrukturu i stope reciklae na najveim podrujima za sa-
kupljanje otpada; poboljano upravljanje vodama i sakupljanje i tretman
otpadnih voda u strateki najvanijim aglomeracijama u skladu sa di-
rektivama EU; na mrei podruja NATURA 2000, odabranih na osnovu
20
Vodi kroz
IPAII
vrstih naunih podataka, zapoeta odgovarajua primena; poboljan
kvalitet vazduha u skladu sa direktivom o industrijskim emisijama;
povean kapacitet za akcije u oblastu klimatskih promena; smanjenje
emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bate do 2020.
Podrka e biti pruena kroz tvining, tehniku pomo, pozive za do-

stavljanje predloga projekata, nabavku opreme i investicije. S obzirom
da investicione potrebe sektora zatite ivotne sredine u Srbiji znatno
prevazilaze dostupne nacionalne i IPA fondove, dalje finansiranje, uk-
ljuujui kombinovanje zajmova meunarodnih finansijskih institucija
i IPA grantova, predvieno je kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan
(eng. Western Balkan Investment Framework WBIF), koji IPA fondove
koristi iz IPA viekorisnikog programa. IPA se moe koristiti i za finan-
siranje uea u EU programima ivot (eng. LIFE), sa dva potprograma
za zatitu ivotne sredine i klimatske akcije, i Kopernikus (eng. Coper-
nicus).
Sektor Transport
Cilj podrke je dalje usklaivanje zakonske regulative u sektoru tran-

sporta i poboljanje kapaciteta za njeno sprovoenje. Potrebno je takoe
podrati jaanje regionalne saradnje u skladu sa prioritetima Transpor-
tne opservatorije za jugoistonu Evropu (SEETO), podsticati transport
odrivog karaktera i pruiti doprinos reformi eleznice.
Oekivani rezultati su: usklaivanje zakonske regulative u oblasti tran-

sporta sa pravnim tekovinama EU i ojaan institucionalni okvir i admi-
nistrativni kapacitet za njeno sprovoenje; poboljana putna i elezni-
ka infrastruktura mree SEETO (Transportna opservatorija jugoistone
Evrope), naroito koridori X i XI; poboljani uslovi za plovidbu na koridoru
VII u skladu sa standardima Dunavske komisije; poboljan intermodalni
transport; proces reforme eleznice sproveden u skladu sa paketima EU
eleznica.

Podrka e biti pruena kroz tvining, tehniku pomo, pozive za dostav-

ljanje predloga projekata, nabavku opreme i investicije. Dalje finansira-
nje, ukljuujui kombinovanje zajmova meunarodnih finansijskih in-
stitucija i IPA grantova, predvieno je kroz Investicioni okvir za Zapadni
Balkan (WBIF), koji IPA fondove koristi iz IPA viekorisnikog programa.
Akcije koje su neophodne za sprovoenje projekata od zajednikog in-
teresa mogu biti podrane i kroz inicijativu Povezujemo Evropu (eng.
Connecting Europe Facility), iji su prioriteti u sektoru transporta, poput
boljih prekograninih veza, odrive i efikasne eleznike mree i opti-
mizacije integracije i interkonekcije razliitih vidova transporta, u sagla-
snosti sa prioritetima pomoi za Srbiju.
Sektor Energetika
U ovom sektoru podrka EU e biti namenjena poveanju energetske

efikasnosti i konkurentnosti trita energije u Srbiji, poveanju sigurno-
sti snabdevanja i razvoju obnovljivih izvora energije.
Oekivani rezultati su sledei: potpuno sprovoenje drugog nacional-

nog akcionog plana za energetsku efikasnost; potpuna liberalizacija
energetskog trita; poveano korienje obnovljivih izvora na 27% do
2020. godine; poveana sigurnost snabdevanja.
Pomo e se pruati u vidu tvininga, tehnike pomoi, nabavke opreme

i investicija. S obzirom da investicione potrebe energetskog sektora u Sr-
biji znatno prevazilaze dostupne nacionalne i IPA fondove, dalje finan-
siranje, ukljuujui kombinovanje zajmova meunarodnih finansijskih
institucija i IPA grantova, oekuje se kroz Investicioni okvir za Zapadni
Balkan (WBIF), koji IPA fondove koristi iz IPA viekorisnikog programa.
22
Vodi kroz
IPAII
Sektor konkurentnost i inovacije
Inovacije, povean nivo konkurentnosti, podrka investicijama, poveanje

produktivnosti i zatite potroaa bie kljuni za podizanje nivoa ekonom-
skog razvoja i ivotnog standarda. EU podrka e biti namenjena pobolj-
anju ukupnog poslovnog okruenja, strukturnim reformskim procesima,
unapreenju istraivanja i razvoja i podrci malim i srednjim preduzeima.
Oekivani rezultati su: poboljan ukupni poslovni ambijent kroz upro-

avanje regulatornog okvira i usklaivanje zakonske regulative sa
pravnim tekovinama EU; poboljan ekonomski ambijent kroz sprovo-
enje programa strukturnih reformi, posebno u delu koji se odnosi na
restrukturiranje javnih preduzea; smanjena digitalna nejednakost u
Srbiji i digitalni jaz u odnosu na EU u skladu sa strategijom razvoja i-
rokopojasnog pristupa; povean kvalitet i kvantitet javnih i privatnih
istraivanja i inovacija tako da omogui vei doprinos ekonomskom
razvoju; poboljano funkcionisanje poslovnog sektora, naroito malih i
srednjih preduzea, izmeu ostalog i kroz pristup finansiranju.
Pomo e biti pruena kroz tvining, tehniku pomo, nabavku opreme i

investicije, mogue i kroz pozive za dostavljanje predloga projekata i di-
rektne grantove relevantnim nacionalnim institucijama. Moe se razmo-
triti i sektorska budetska podrka, naroito za proces strukturnih reformi
koji je u toku, ukoliko Srbija ispuni potrebne preduslove. Kroz Investicioni
okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i inicijativu Razvoj preduzea i inovacije
(eng. Enterprise Development and Innovation Facility EDIF) mogu se fi-
nansirati specifini infrastrukturni projekti u ovom sektoru. IPA se moe
koristiti i za finansiranje uea u EU programima Horizont 2020 (eng.
Horizont 2020), KOZME (eng. COSME) i Potroa (eng. Consumer). Kao i
u sluaju sektora transporta, akcije koje su neophodne za sprovoenje
projekata od zajednikog interesa mogu biti podrane i kroz inicijativu
Povezujemo Evropu, iji su prioriteti kada je re o telekomunikacionim
mreama u saglasnosti sa prioritetima pomoi za Srbiju u ovom sektoru.

1.3 Zapoljavanje, socijalne politike, obrazovanje,

unapreenje ravnopravnosti polova i razvoj
ljudskih resursa
Sektor Obrazovanje, zapoljavanje i socijalna politika
Cilj je pruiti podrku reformi obrazovanja i obuke u skladu sa zahtevi-

ma trita rada, reformi zapoljavanja i politika socijalne zatite, kao i
socijalnoj inkluziji najranjivijih grupa. Podrka e se takoe pruiti zati-
ti potroaa i zdravlja u skladu sa zahtevima EU.
Oekivani rezultati su: usklaivanje zakonske regulative sa pravnim

tekovinama EU i ojaan institucionalni okvir i administrativni kapaci-
tet za njeno sprovoenje; poveanje inkluzivnog rasta kroz sprovoenje
Programa reforme politike zapoljavanja i socijalne politike; jaanje so-
cijalnog dijaloga; reforma sistema obrazovanja i obuke koja je prilago-
ena potrebama trita rada u Srbiji; bolje usmeravanje i primenjivanje
aktivnih politika trita rada; poveanje socijalne inkluzije najranjivijih
grupa, naroito osoba sa invaliditetom, ena, dece i Roma, koje prate si-
stemska reenja u obrazovanju, zdravstvu, stambenom zbrinjavanju,
zapoljavanju i brizi o deci.
Podrka e se pruati kroz tvining, tehniku pomo, nabavku opreme i

manje investicije, mogue i kroz pozive za dostavljanje predloga proje-
kata i direktne grantove relevantnim nacionalnim institucijama. Sektor-
ska budetska podrka moe se razmotriti od 2015, posebno za sprovo-
enje strategije koja se odnosi na Rome, ukoliko Srbija ispuni potrebne
preduslove za budetsku pomo. IPA se moe koristiti i za finansiranje
uea u EU programima Erazmus+ (eng. Erasmus+), Zapoljavanje i
socijalne inovacije (eng. Employment and Social Innovation) i Zdravlje
za razvoj (eng. Health for Growth).
24
Vodi kroz
IPAII
1.4 . Poljoprivreda i ruralni razvoj
Sektor Poljoprivreda i ruralni razvoj
EU e podrati usklaivanje poljoprivredne politike u Srbiji sa Zajedni-

kom poljoprivrednom politikom. Cilj je doprineti konkurentnom, odri-
vom i efikasnom sektoru poljoprivrede, odrati ruralne zajednice, po-
boljati bezbednost hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i zdravlje
biljaka i ivotinja.
Oekivani rezultati su: postepeno usklaivanje poljoprivredne politike u

Srbiji sa pravnim tekovinama EU, ukljuujui formiranje struktura i si-
stema neophodnih za uspostavljanje Zajednike poljoprivredne politike
(eng. Common Agricultural Policy); poveanje konkurentnosti poljopri-
vrednog sektora Srbije kroz modernizaciju postrojenja za proizvodnju
i preradu hrane kako bi odgovorila standardima zatite ivotne sredine
i bezbednosti hrane; uravnoteen teritorijalni razvoj ruralnih podruja,
ukljuujui diversifikaciju ekonomskih aktivnosti i investicija u ruralnu
infrastrukturu; poboljanje bezbednosti hrane u skladu sa standardima
EU; primena veterinarskih i fitosanitarnih usluga i kontrola u skladu sa
zahtevima EU; poboljanje zdravlja ivotinja kroz iskorenjivanje i/ili bo-
lju kontrolu bruceloze, leukoze goveda i tuberkuloze, besnila i klasine
svinjske kuge.
Pomo e se pruiti kroz, s jedne strane, izgradnju institucija i kapacite-

ta, i s druge, sedmogodinji program ruralnog razvoja (IPARD). IPARD e
pruiti investicionu podrku namenjenu jaanju konkurentnosti sektora
proizvodnje i prerade hrane, koja e pomoi postepenom prilagoavanju
standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i za-
tite ivotne sredine, kao i diversifikacije ruralne ekonomije. Kroz IPARD
se moe podrati i uspostavljanje proizvoakih grupa, ruralna infra-
struktura, obuka, ukljuujui i savetodavne slube, agro-ekoloke she-
me, kao i lokalne inicijative. IPARD e takoe jaati kapacitete relevan-

tnih struktura za upravljanje EU fondovima kako bi efikasno upravljale

i sprovodile program u skladu sa zahtevima EU. Vie detalja o IPARD-u
moete proitati u poglavlju 4.
1.5 Regionalna i teritorijalna saradnja
U novom budetskom periodu 20142020. IPA II ce nastaviti da prua

podrku programima i merama regionalne i teritorijalne saradnje i to
pre svega kroz podrku programima prekogranine saradnje, kao i kroz
mere koje ukljuuje vie zemalja (tzv. Viekorisniku IPA II). U novom
budetskom periodu 20142020. IPA II ce nastaviti da prua podrku
programima prekogranine saradnje izmeu zemalja kandidata i po-
tencijalnih kandidata, kao i izmeu njih i drava lanica EU sa kojima
se granie. Pored toga, IPA II e podrati uee zemalja kandidata i po-
tencijalnih kandidata u programima transnacionalne i meuregionalne
saradnje sa zemljama lanicama EU, kao i u programima prekograni-
ne saradnje u okviru Instrumenta evropskog susedstva (ENI). Uece u
programima prekogranine saradnje i u programima transnacionalne
i meuregionalne saradnje sa zemljama lanicama EU dobar je nain
pripreme za lanstvo u EU i upravljanje strukturnim fondovima. U slu-
aju zemalja Zapadnog Balkana, programi prekogranie saradnje imaju
veliku ulogu u podsticanju pomirenja.
to se tie ueca zemalja korisnica IPA II u transnacionalnim programi-

ma saradnje u okviru cilja ERDF transnacionalne saradnje, IPA II korisni-
ci imaju pravo da uestvuju u etiri programa : program Dunav, Jadran-
sko-jonski program, program Mediteran i program Balkan Mediteran.
Geografski opseg Dunavskog i Jadransko-jonskog transnacionalnog
programa odgovara teritoriji na koju se odnose odgovarajuce makrore-
gionalne strategije EU. Prema pravilima Evropskih strukturnih i inve-
sticionih fondova 20142020, ovi programi ce podrati implementaciju
26
Vodi kroz
IPAII
strategija navedenih makroregionalnih strategija, ukljuujuci i njihove
upravljake strukture.
Programi saradnje izmeu zemalja koje koriste IPA za period 20142020.

bie usmereni na drutveno-ekonomski razvoj u pograninim podruji-
ma, pri emu najvaniji delovi ostaju akcije ljudi ljudima, razvoj ljudskih
resursa i deljenje informacija.
Pomo e primarno biti obezbeena kroz bespovratna sredstva (gran-

tove), a mogu se finansirati i investicije u zavisnosti od ciljeva pojedi-
nih programa. Takoe e biti pruena tehnika pomo institucijama
ukljuenim u sprovoenje programa. Iskustva iz prethodnog program-
skog perioda 20072013. pokazuju da mnogi odobreni strateki projekti,
ukljuujuci ulaganje u infrastrukturu, zbog ogranienog kapaciteta ko-
risnika da realizuju investicione projekte jo uvek se ne sprovode. Da bi
se ubudue predupredile ovakve situacije, razmatra se uvoenje inten-
zivnije tehnike podrke korisnicima.
Vie detalja o regionalnoj i teritorijalnoj saradnji moete proitati u po-

glavlju 3.

Vodi kroz
IPAII
2. Programiranje pomoi u okviru IPA II
Programiranje IPA II (u daljem tekstu: programiranje) predstavlja sloen

proces identifikacije potreba, odnosno prioritetnih ciljeva unutar pojedi-
nanih sektora, definisanje aktivnosti, procedura, kao i vremenskih ro-
kova u postupku pripreme i selekcije predloga projekata koji treba da
doprinesu realizaciji utvrenih ciljeva.
Ovaj postupak se odvija kroz sveobuhvatan konsultativni proces u koji

su aktivno ukljueni svi ovlaeni predlagai projekata, Evropska ko-
misija, bilateralni i multilateralni donatori, predstavnici organizacija gra-
anskog drutva, kao i jedinice lokalne samouprave. Navedeni akteri
aktivno uestvuju u svim fazama programiranja, poev od: 1) procesa
identifikovanja dugoronih i srednjoronih sektorskih ciljeva, 2) preko
prioritizacije dugoronih i srednjoronih sektorskih ciljeva u vidu for-
mulisanja odreenih sektorskih mera, i 3) operacionalizacije srednjoro-
nih sektorskih mera u vidu pripreme predloga projekata za finansiranje
iz godinje alokacije.
Strateki osnov ili okvir za programiranje IPA ine dve vrste stratekih
dokumenata:
Nacionalna planska dokumenta (npr. dokument Potrebe Republike

Srbije za meunarodnom razvojnom pomoi u periodu 20142017,
sa projekcijama do 2020. godine, Nacionalni program za usvajanje
pravnih tekovina EU (20142018), sektorske strategije, i dr.) i

Strateka planska dokumenta Evropske unije (npr. Strategija o

proirenju6, Indikativni strateki dokument za Srbiju 20142020,
Godinji izvetaji Evropske komisije o napretku Srbije, i dr.)
Faza identifikovanja dugoronih i srednjoronih sektorskih ciljeva

obuhvata pripremu Indikativnog stratekog dokumenta za Srbiju 2014
2020. S druge strane, na dravi korisnici IPA je da obezbedi odgovarajui
strateki okvir koji e predstavljati osnovu za pripremu Stratekog do-
kumenta. U sluaju Republike Srbije takav dokument je Potrebe Repu-
blike Srbije za meunarodnom pomoi u periodu 2014 2017, sa projek-
cijama do 2020. godine. Oba dokumenta sadre prioritetne dugorone i
srednjorone ciljeve koji su za pojedinane sektore definisani u konsul-
tativnom postupku sektorskih radnih grupa, bilateralnih donatora, pred-
stavnika organizacija graanskog drutva i organa lokalne samoupra-
ve. Pored toga, ovi dokumenti obrauju i oekivane mere za sprovoenje
prioritetnih ciljeva. Njihova izrada je zasnovana i na prethodno sprove-
denoj oceni efekata projekata iz prethodnog budetskog perioda koja je
sprovedena tokom 2012. i 2013. godine7. Sprovoenje ove faze poinje pre
poetka IPA budetskog perioda (u periodu 20122014. godine).
Faza prioritizacije dugoronih i srednjoronih sektorskih ciljeva obu-

hvata izradu sektorskih planskih dokumenata za svaki od utvrenih
sektora. Sektorski planski dokumenti se pripremaju za period 20142017.
godine, nakon toga za period 20172020. godine, i definiu sektorske pri-
oritete i akcije za njihovo sprovoenje. Pored toga, sektorski planski do-
kumenti definiu i institucionalni okvir za programiranje i sprovoenje
projekata i indikativne alokacije sredstava. Ova faza se sprovodi godi-
nu dana pre poetka IPA budetskog ciklusa i prve godine budetskog
6
Dokument koji utvruje dugorone ciljeve zemlje za koju je dokument
pripremljen i koji su podrani kroz fondove EU.
7
Videti na:
http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/Documents.aspx (DokumentiEvaluacije)
30
Vodi kroz
IPAII
ciklusa (20132014. godina) i zatim se ponavlja na polovini budetskog
perioda (20172018. godina). Sektorski planski dokument za poljoprivre-
du i ruralni razvoj trebalo bi da obuhvati i IPARD mere koje se detaljnije
razrauju u IPARD programu. Kada su u pitanju programi prekogranine
i teritorijalne saradnje, ova faza podrazumeva izradu Operativnih pro-
grama za svaki od programa posebno i to za period 20142020.
Faza operacionalizacije srednjoronih sektorskih mera obuhvata pri-

premu predloga projekata (tzv. Akcionih dokumenata) za finansiranje
iz godinje alokacije. Formulacija predloga projekata se vri na sektor-
skoj osnovi, pri emu su kljuni partneri ovlaeni predlagai projeka-
ta, odnosno, ministarstva i posebne organizacije osnovane Zakonom o
ministarstvima, slube Vlade, Narodna banka Srbije i Narodna skupti-
na. Ministarstva su u obavezi da obezbede koordinaciju i konsultacije sa
svim zainteresovanim stranama (organizacijama, institucijama, javnim
preduzeima, organizacijama civilnog drutva) u okviru njihove nadle-
nosti, kao i da formalno odobre predloge projekata koje iniciraju zain-
teresovane strane. Faza formulacije predloga projekata obino poinje
poetkom kalendarske godine i traje do kraja iste kalendarske godine.
Bitno je napomenuti da formulacija nacrta predloga projekata u tekuoj
programskoj godini obuhvata projekte iji se poetak realizacije oekuje
tokom naredne dve godine8.
8
U izuzetnim sluajevima, u zavisnosti od hitnosti/ prioritetnosti, pripremljenosti
projektne dokumentacije, kao i mogunosti da se donatorska sredstva obezbede i
budu brzo raspoloiva za finansiranje tih projekata, ovaj proces moe obuhvatiti i
projekte ija e realizacija otpoeti tokom tekue programske godine.

Na Grafikonu 2 prikazana je hijerarhija IPA programskih dokumenata:
Indikativni Sektorski
Godinji
strateki planski
akcioni
dokument dokument
dokumenti
2014-2020 2014-2017
Sve tri navedene kljune faze tokom procesa programiranja IPA obu-
hvataju mnoge operativne korake, kao to su organizovanje tehnikih
sastanaka, obuka dravnih slubenika, ocena kvaliteta dokumenata i
njihovo unapreivanje, itd.
Nacionalni IPA koordinator, odnosno Sektor za planiranje, programira-

nje, praenje i izvetavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoi Vladine
Kancelarije za evropske integracije, u svojstvu tehnikog sekretarijata
nacionalnog IPA koordinatora, organizuje i sprovodi proces programira-
nja. Proces programiranja regulisan je odgovarajuim akcionim planom.
U ovom procesu Sektor deluje kao centralna institucija za komunikaciju
i koordinaciju prema EK i sarauje sa nadlenim ministarstvima i dru-
gim zainteresovanim stranama u identifikaciji i utvrivanju prioriteta,
kao i formulisanju predloga projekata tokom procesa programiranja.
Ovlaeni predlagai projekata su resorna ministarstva i posebne orga-

nizacije9, slube Vlade, Narodna skuptina i Narodna banka Srbije. Uloga
ovlaenih predlagaa projekata, prevashodno, preko svojih predstav-
nika u sektorskim radnim grupama, usmerena je na utvrivanje priori-
teta za finansiranje iz IPA u ciklusu programiranja, formulisanje nacrta
9
Prema Zakonu o ministarstvima.
32
Vodi kroz
IPAII
predloga projekata u zahtevanom formatu, njihovo unoenje u ISDA-
KON IS10, aktivno uee na konsultativnim sektorskim sastancima, kao
i obezbeivanje koordinacije i ukljuivanja svih relevantnih institucija u
okviru svojih nadlenosti u proces programiranja.
Potencijalni predlozi projekata nezavisnih dravnih institucija koje su

odgovorne Narodnoj skuptini se pripremaju u konsultacijama sa NI-
PAK tehnikim sekretarijatom.
Uee ostalih dravnih institucija, javnih preduzea, organa lokalne

samouprave i AP Vojvodine u procesu programiranja meunarodne po-
moi koordiniraju nadlena resorna ministarstva, a njihova uloga pre-
vashodno podrazumeva definisanje prioritetnih predloga projekata za
finansiranje iz meunarodne pomoi, pripremanje projektnih predloga i
njihov unos u ISDAKON IS, u dogovoru sa predstavnicima resornih mi-
nistarstava.
Kancelarija za evropske integracije obezbeuje odgovarajue uee

organizacija graanskog drutva u procesu programiranja kroz SEKO
mehanizam11. U radu sektorskih radnih grupa jedinice lokalnih samou-
prava predstavljene su kroz Stalnu konferenciju gradova i optina.
Predstavnici razvojnih partnera, odnosno donatorske zajednice, ue-

stvuju u procesu programiranja obezbeivanjem podataka o oekivanoj
pomoi u narednom srednjoronom periodu, kao i procedurama, pravili-
ma i prioritetnim oblastima njihovih projekata, mogunou za koordi-
naciju i komplementarnost sa IPA projektima.
10
Videti na: www.evropa.gov.rs
11
Videti: www.cdspredlaze.org.rs

Imajui u vidu komplikovan proces programiranja i veliki broj instituci-

ja i zainteresovanih strana ukljuenih u ovaj proces12, u cilju efikasnog
i koordiniranog procesa programiranja IPA, formirano je 10 sektorskih
radnih grupa (u daljem tekstu: radne grupe):
Sektorska radna grupa za pravdu;
Sektorska radna grupa za unutranje poslove;
Sektorska radna grupa za reformu javne uprave;
Sektorska radna grupa za konkurentnost;
Sektorska radna grupa za ljudske resurse i drutveni razvoj;
Sektorska radna grupa za saobraaj;
Sektorska radna grupa za energetiku;
Sektorska radna grupa za ivotnu sredinu i klimatske promene;
Sektorska radna grupa za poljoprivredu i ruralni razvoj;
Sektorska radna grupa za graansko drutvo, medije i kulturu.
Zadaci radnih grupa su: davanje preporuka o dugoronim i srednjoro-

nim prioritetima, prioritetima za godinje programiranje IPA, identifika-
cija predloga projekata u toku programiranja IPA, identifikovanje nedo-
stataka i problema tokom procesa programiranja IPA i predlaganje mera
nadlenoj/im institucijama za njihovo otklanjanje, razmatranje mogu-
nosti za nacionalno sufinansiranje predloenih projekata, analiza pro-
jekata u procesu realizacije i njihove povezanosti sa ranije odobrenim
projektima i projektima koji se predlau za realizaciju u budunosti itd.
U radu radnih grupa uestvuju svi dravni organi ije nadlenosti su u
vezi sa odreenim sektorom, kao i organizacije civilnog drutva koje su
predstavljene kroz SEKO mehanizam, jedinice lokalne samouprave koje
predstavlja Stalna konferencija gradova i optina i AP Vojvodina.
12
U radu sektorskih radnih grupa uestvuju ministarstva, agencije, slube, civilno
drutvo, SKGO koji predstavlja jedinice lokalnih samouprava, donatori, itd.
34
Vodi kroz
IPAII
Tabela 2: Kalendar procesa programiranja
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Indikativni strateki
dokument za Srbiju
Sektorski Sektorski
dokumenti dokumenti
Ak- Ak- Ak- Ak- Ak- Ak-

Akcio-
cioni cioni cioni cioni cioni cioni
ni dok.
dok. dok. dok. dok. dok. dok.
CBC Operativni
programi
IPARD program13
1 3
Proces programiranja se zavrava potpisivanjem finansijskih sporazuma.

Nakon potpisivanja finansijskih sporazuma poinje faza ugovaranja proje-
kata i njihovog sprovoenja (u sluaju programa prekogranine saradnje i
IPARD programa poinje raspisivanje poziva koje se ponavlja u odreenim
vremenskim intervalima tokom budetskog perioda). Ugovaranje projeka-
ta vri Organ za ugovaranje (Sektor za ugovaranje i finansiranje programa
finansiranih iz sredstava EU14, Ministarstva finansija, a u sluaju IPARD pro-
grama Uprava za agrarna plaanja15 i u sluaju programa prekogranine sa-
radnje sa dravama lanicama Upravljako telo programa) i moe da traje
do tri godine od momenta potpisivanja Finansijskog sporazuma. Sredstva
koja ne budu ugovorena u navedenom periodu ostaju neiskoriena. Du-
ina trajanja pojedinanih projekata utvruje se u procesu programiranja.
13
Usvajanje IPARD programa zavisi od prenosa nadlenosti za indirektno
upravljanje IPARD sredstvima, tako da se kalendar aktivnosti moe pomeriti u
zavisnosti od momenta prenosa nadlenosti.
14
Videti: http://www.cfcu.gov.rs/
15
Videti: http://uap.gov.rs/

2.1 Uee civilnog drutva u programiranju IPA
Kancelarija za evropske integracije Vlade Reprublike Srbije je u martu 2011.

uspostavila konsultativni mehanizam sa organizacijama civilnog drutva
i ukljuila ih u odreivanje nacionalnih prioriteta za finansiranje iz IPA i
druge meunarodne razvojne pomoi u razliitim oblastima, kao i praenje
njihove primene. Konsultativni mehanizam poznat je pod nazivom SEKO
mehanizam zbog kljunih subjekata mehanizma Sektorskih organiza-
cija civilnog drutva (SEKO). SEKO su odabrani konzorcijumi organizacija
civilnog drutva od minimum tri, a maksimalno pet organizacija od kojih je
jedna vodea, dok je oko svakog konzorcijuma formirana mrea OCD.
Svaka SEKO predstavlja jedan sektor. U prethodnom periodu bilo je de-

finisano sedam sektora: vladavina prava; reforma dravne uprave; gra-
ansko drutvo, mediji i kultura; razvoj ljudskih resursa; poljoprivreda i
ruralni razvoj; ivotna sredina i energetika; konkurentnost. Mehanizam
je zamiljen kao etapni proces konsultacija u kojima predstavnici SEKO
obavljaju konsultacije unutar sopstvenih mrea u vezi sa predlozima
projekata za IPA, bilateralnu pomo i druge izvore meunarodne razvoj-
ne pomoi. Kancelarija za evropske integracije je od programiranja IPA
2013 ukljuila SEKO u proces programiranja od faze identifikacije pro-
jektnih ideja, u vidu organizovanja sastanaka sektorskih radnih grupa
u kojima uestvuju predstavnici resornih ministarstava i SEKO, ime je
predstavnicima SEKO omogueno i iznoenje projektnih ideja.
Uprkos nesumnjivom kvalitativnom skoku koji je donelo uspostavljanje

prvog formalnog mehanizma saradnje sa civilnim drutvom u oblasti
programiranja meunarodne pomoi, kvalitet konsultacija je ipak ostao
ogranien. Razlozi za to svakako, izmeu ostalog, lee u nedovoljno de-
finisanom kalendaru programiranja, potom kratkim vremenskim peri-
odima za izvoenje konsultacija, nedostatku kapaciteta OCD ukljuenih
u SEKO mehanizam, nepromenljivou strukture SEKO, a delom i u od-
sustvu komunikacije sa resornim ministarstvima.
36
Vodi kroz
IPAII
U julu 2014. godine otvoren je novi poziv Kancelarije za evropske inte-
gracije organizacijama civilnog drutva za prijavu za odabir SEKO, koji
bi trebalo da omogui unapreenje funkcionisanja SEKO mehanizma i
uklanjanje uoenih nedostataka. Mandat SEKO mehanizma je najpre
jasnije definisan i precizirane su aktivnosti u okviru oblasti planiranja,
programiranja, praenja i izvetavanja o meunarodnoj pomoi, sa po-
sebnim fokusom na razvojnu pomo EU, u kojima SEKO uestvuju. Ta-
koe je predviena izrada detaljnog godinjeg kalendara aktivnosti koji
pokriva celokupni mandat SEKO mehanizma istovremeno sa godinjim
kalendarom aktivnosti za programiranje, praenje i izvetavanje o sred-
stvima EU i razvojnoj pomoi Republici Srbiji.
Sektori i tematske oblasti su definisani u skladu sa Nacionalnim stra-

tekim dokumentom Nacionalni prioriteti za meunarodnu pomo za
period 20142017. godine sa projekcijama do 2020. godine. Broj sektora
je povean na devet i to: (1) pravda, (2) unutranji poslovi, (3) reforma javne
uprave, (4) konkurentnost, (5) energetika, (6) ivotna sredina i klimatske
promene, (7) saobraaj, (8) ljudski resursi i drutveni razvoj, (9) poljopri-
vreda i ruralni razvoj, dok tri tematske oblasti (kultura, mediji i civilno
drutvo) zajedno ine jedan SEKO sektor. Novina novog poziva za odabir
SEKO je i uvoenje sistema stepenovanja uea organizacija lanica
odreene SEKO mree (podela lanova SEKO mrea na aktivne uesnike
i posmatrae), kao i uspostavljanje Saveta SEKO mehanizma. Pored toga,
SEKO su u obavezi da na osnovu godinjeg indikativnog kalendara Kan-
celarije za evropske integracije izrauju godinje programe rada. Vie o
aktivnostima SEKO organizacija videti na http://www.cdspredlaze.org.rs/

2.2 Sektorski pristup kao metod programiranja IPA u

periodu 20142020.
U periodu 20072010. godina Evropska komisija je sprovela nekoliko

evaluacija prve IPA komponente i one su ukazale na nedostatak stra-
tekog usmerenja pojedinanih projekata, kao i na nedostatak u posti-
zanju oekivanih rezultata. Utvreno je da je prva IPA komponenta bila
sainjena od pojedinanih projekata koji su pripremani na godinjem
nivou i u pojedinim sluajevima su se razlikovali od onoga to su radile
vlade tokom odreene godine. Pored toga, veina projekata je targetirala
specifine probleme i bila je izraena od strane male grupe strunjaka
u okviru odreene institucije, a ciljevi i rezultati formulisani u okviru
IPA projekata esto nisu imali pokazatelje na osnovu kojih bi se utvrdi-
la njihova ostvarenost. Zbog ovih nalaza Evropska komisija podrala je
korienje sektorskog pristupa u planiranju pretpristupnog instrumenta
IPA i koordinaciji pomoi za period 20142020.
Sektorski pristup planiranju moemo okarakterisati kao proces usme-

ren na razvoj usaglaenih sektorskih politika i strategija, proces koji de-
finie nain zajednikog rada vlade, donatora i drugih kljunih aktera u
okviru odreenog sektora u cilju postizanja znaajnijih, odrivih i opiplji-
vih rezultata. On predstavlja praktian pristup planiranju i upravljanju,
koji jaa veze izmeu sektorskih politika, budeta, aktivnosti i rezultata.
U praksi sektorski pristup podrazumeva:
Definisane nacionalne politike/strategije za svaki od definisanih sek-

tora;
Jasno definisan i funkcionalan institucionalni okvir sa vodeom in-
stitucijom na nivou sektora;
Uspostavljen mehanizam koordinacije nacionalnih institucija i dona-
tora;
38
Vodi kroz
IPAII
Postojanje srednjorone budetske perspektive i povezanost prior-
iteta sa izvorima finansiranja;
Uspostavljen mehanizam praenja sprovoenja sektorskih strategija
i projekata, kao i ocenjivanja njihove uspenosti;
Efikasan, efektivan i transparentan sistem javnih finansija i posto-
janje projektovanog makrofinansijskog okvira u kom e sektorske
politike biti sprovoene kao dva uslova koji su naroito bitni u sluaju
budetske pomoi.
Procena da neki od ovih uslova nisu u potpunosti ispunjeni ne bi trebalo

po automatizmu da ukae da sektorski pristup nije mogue uspostaviti.
Naprotiv, ovakva procena bi ukazala u kom pravcu je potrebno usmeriti
izgradnju kapaciteta u cilju uvoenja sektorskog pristupa. Prva tri uslo-
va ine minimum kako bi se zakljuilo da li je odreeni sektor na putu
uvoenja sektorskog pristupa.
Da bi uopte govorili o sektorskom pristupu, prvi korak je definisanje

sektora. Sektor se moe definisati kao jasno zaokruena oblast javne
politike koja se odnosi na odreen broj srodnih izazova koji se targetiraju
koristei odreene ljudske i finansijske resurse pod nadlenou odree-
nih dravnih organa. Glavni kriterijumi za identifikovanje sektora su:
Znaaj sektora za pristupanje EU (npr. kriterijumi iz Kopehagena, Na-
cionalni plan za usklaivanje sa pravnim tekovinama EU, Izvetaj o
napretku), odnosno za nacionalni drutveno-ekonomski razvoj;
Sektor bi trebalo da bude dovoljno irok da bi se osiguralo dava-
nje znaajnog doprinosa pristupanju EU, odnosno drutveno-eko-
nomskim razvojnim ciljevima, dok bi u isto vreme, trebalo da bude
dovoljno uzak da obezbedi fokus viegodinjeg finansiranja i da
odri institucionalnu koherentnost (ograniavanjem broja i opse-
ga institucija i oblasti koje su ukljuene);
Sektor treba da ima jasno uspostavljen institucionalni okvir, in-
stitucionalno vostvo i odgovornosti, idealno bi trebalo da bude
jedna rukovodea nacionalna institucija;

Sektor treba da ima jasnu vezu sa izvorima finansiranja iz naci-

onalnog budeta i njegovim planiranjem.
Sektori definisani u dokumentu Nacionalni prioriteti za meunarodnu

pomo za period 20142017, sa projekcijama do 2020. godine, koji je Vla-
da usvojila 8. novembra 2013. godine na predlog Kancelarije za evropske
integracije, ispunjavaju navedene kriterijume. Ti sektori su: 1. pravda, 2.
unutranji poslovi, 3. reforma javne uprave, 4. konkurentnost, 5. ivotna
sredina i klimatske promene, 6. energetika, 7. saobraaj, 8. ljudski resursi
i socijalna inkluzija i 9. poljoprivreda i ruralni razvoj. Pored devet sekto-
ra, dokument obrauje i tri tematske oblasti: a) civilno drutvo, b) kultu-
ra i c) mediji. Kao multidisciplinarna pitanja definisani su regionalni/
lokalni razvoj i suzbijanje diskriminacije16. U skladu sa zahtevima sek-
torskog pristupa, za svaki od navedenih sektora neophodno je definisati
strateki okvir, institucionalni okvir, vodeu instituciju i koordinacione
mehanizme za sprovoenje stratekog okvira, mehanizme koordinaci-
je donatorskih aktivnosti, vezu sa srednjoronim planiranjem budeta
i mehanizme praenja sprovoenja sektorske politike i ocenjivanje efe-
kata mera koje se sprovode. Navedena sektorska podela prihvaena je i
u okviru Indikativnog stratekog dokumenta za Srbiju 20142020, s tim
to su nazivi sektora neto drugaiji.
S druge strane, Uputstvo za izradu programskog budeta17 definie 24

sektora. Odreen broj ovih sektora ispunjava uslove sektorskog pristupa
(npr. zatita ivotne sredine, energetika, mineralne sirovine i rudarstvo),
dok se za veinu njih uoava pravac definisanja prema sastavu Vlade,
odnosno pojedinanim ministarstvima. Ali isto tako bitno je da ovaj do-
kument prepoznaje sektorski pristup na nivou razvojne pomoi i pra-
16
Vlada Republike Srbije, Nacionalni prioriteti za meunarodnu pomo za period
20142017, sa projekcijama do 2020. godine, 2013, str. 10.
17
Ministarstvo finansija, Uputstvo o programskom budetu, 2014, str. 32.
40
Vodi kroz
IPAII
vi paralelu sa sektorima definisanim u okviru dokumenta Nacionalni
prioriteti za meunarodnu pomo za period 20142017, sa projekcijama
do 2020. godine i na odreen nain ukazuje na meusobno povezane
pojedinane sektore programskog budeta.
Realno je oekivati da e se struktura sektora razlikovati od zemlje do

zemlje korisnice IPA II, kao i da e nivo ispunjenosti uslova za sektorski
pristup biti razliit od zemlje do zemlje pre svega zato to se zemlje ra-
zlikuju po svojoj veliini, drutveno-ekonomskom razvoju, pripremama
za lanstvo u EU. Isto tako, realno je oekivati da e odreene specifine
potrebe u vezi sa pravnim tekovinama EU zahtevati tehniku pomo u
vidu pojedinanih projekata.
Oekuje se da sektorski pristup unapredi proces programiranja i sprovo-

enja IPA tako to e ojaati vlasnitvo nad procesom programiranja i
logikom intervencije i dodatno unaprediti efekte IPA projekata. Sektorski
pristup dobija na znaaju pogotovo u uslovima ogranienih finansijskih
sredstava kao posledice visoke zaduenosti i povlaenja odreenih do-
natora sa Zapadnog Balkana, te samim tim oekivanja da zemlje urade
vie sa manje finansijskih sredstava. Oekuje se da sektorski pristup
naroito obezbedi jae veze izmeu politike proirenja i finansijske po-
moi EU, dodatno fokusira IPA sredstva i predupredi liste elja u vidu
pojedinanih projekata slinih tema, omogui jasnu prioritizaciju i redo-
sled projekata za dui vremenski period, ostvari vee efekte i rezultate i
pomogne izgradnji kapaciteta administracije u oblastima na kojima po-
iva sektorski pristup, kao to su a) razvoj politika i strateko planiranje,
b) koordinacija i sprovoenje strategija i programa, c) planiranje budeta i
upravljanje javnim finansijama, d) praenje i ocenjivanje i e) koordinacija
donatorskih aktivnosti.

2.3 Budetska pomo
Budetska pomo je oblik finansijske pomoi EU kroz IPA II. Budetska po-
mo podrazumeva dijalog o politikama, transfer sredstava na raun drave
korisnika budetske pomoi, procenu uinka i izgradnju kapaciteta. Prema
OECD/DAC standardima, budetskom pomoi upravlja drava koja dobija
ovu vrstu sredstava, pri tome koristei sopstveni sistem javnih finansija,
javnih nabavki, raunovodstva i sopstvene procedure. U skladu sa lanom
4 Uredbe o optim pravilima i procedurama za sprovoenje instrumenata
EU za finansiranje spoljnih aktivnosti, budetska pomo moe biti opta i
sektorska. U najkraim crtama, opta budetska pomo podrazumeva di-
jalog o pitanjima od opteg znaaja i fokus na horizontalne teme, dok sek-
torska budetska pomo podrazumeva dijalog o pitanjima od znaaja za
odreen sektor i fokus na teme od znaaja za odreen sektor.
Ne postoji unapred definisan iznos IPA sredstava koji e biti utroen u

vidu budetske pomoi, niti postoji pravilo da e sve drave korisnice
IPA sredstava koristiti budetsku pomo. Budetska pomo se moe
opredeliti samo za one sektore koji su definisani u Strategiji za odreenu
dravu (eng. Indicative Strategy Paper). Ovaj oblik finansijske pomoi
ne predstavlja dodatna finansijska sredstva pored ve opredeljenih IPA
sredstava za svaku od drava, ve se iz godinje IPA alokacije odreuje
koliko e sredstava biti utroeno u vidu budetske pomoi. Da bi Evrop-
ska komisija donela odluku o dodeli budetske pomoi potrebno je da
utvrdi spremnost drave koja je podnela zahtev za budetskom pomoi
da sprovodi reformske aktivnosti, naroito ispunjava kriterijume iz Ko-
penhagena, da proceni ispunjenost merila i proceni rizike, kao i mogue
mere za njihovo otklanjanje.
Merila koja moraju da se ispune su:

Stabilan makroekonomski okvir, koji podrazumeva kredibilan i
relevantan program koji obezbeuje makroekonomsku stabilnost;
42
Vodi kroz
IPAII
Dobro upravljanje javnim finansijama, koje podrazumeva posto-
janje kredibilnog i relevantnog programa za unapreenje siste-
ma javnih finansija;
Transparentnost u nadgledanju budeta;
Postojanje sektorskih politika, koji podrazumeva kredibilne i re-
levantne sektorske strategije koje su usklaene sa strategijom
proirenja EU i koja podravaju ciljeve za ostvarenje pametnog,
odrivog i inkluzivnog rasta, kao i demokratskog upravljanja.
Navedena merila moraju biti ispunjena u trenutku odobrenja programa

budetske pomoi, kao i tokom sprovoenja programa budetske pomo-
i. S tim u vezi, vrie se procena ispunjenosti merila u trenutku pripre-
me programa budetske pomoi, tako i tokom sprovoenja. Procena re-
levantnosti, tokom pripreme programa budetske pomoi, podrazume-
va utvrivanje nivoa do kog su kljuni problemi i nedostaci adresirani
u sektorskim strategijama kako bi se ostvarili ciljevi odreene politike.
Procena kredibilnosti, tokom pripreme programa budetske pomoi, po-
drazumeva kvalitet procesa reformi u vidu dinamike sprovoenja, insti-
tucionalnog okvira, pozitivan bilans ostvarenih rezultata i politike volje
za reformama. Procena u toku sprovoenja usmerena je na napredak u
sprovoenju politika i strategija meren odreenim pokazateljima.
Pre nego to se donese odluka o budetskoj pomoi neophodno je utvrditi

razliite vrste rizika, kao to su politiki, makroekonomski, razvojni, rizi-
ci koji se odnose na upravljanje javnim finansijama i korupciju/prevare,
a koji mogu da utiu na ve pomenuta merila i na samo sprovoenje
budetske pomoi. U zavisnosti od nivoa rizika (nizak, srednji, znaajan,
visok) neophodno je definisati odreene mere za upravljanje rizicima.
U samom sreditu budetske pomoi je utvrivanje uslova za isplatu

budetske pomoi i njihovih pokazatelja, kao i uspostavljanje sistema
praenja ispunjenosti pokazatelja. Budetska pomo e se isplaivati u
tranama nakon ispunjenja utvrenih uslova kako bi se omoguilo da

se dodatno podstakne napredak u sprovoenju dogovorenih aktivnosti

za ispunjenje uslova i jasna dinamika isplate sredstava i njihova pred-
vidljivost. Prilikom definisanja pokazatelja kojima e se meriti ispunje-
nost uslova vodie se rauna o:
Koherentnosti izmeu ciljeva, problema i definisanih pokazatelja;

Kombinaciji indikatora, sa veim naglaskom na pokazatelje is-
hoda (outcome indicators);
Ogranienju broja pokazatelja, odnosno odreivanje maksimalno
osam indikatora po trani, kako bi se obezbedio fokus aktivnosti;
Pouzdanim izvorima verifikacije.
Iz programa IPA 2009 Srbija je iskoristila 100 miliona evra u vidu opte
budetske pomoi u cilju otklanjanja posledica globalne finansijske kri-
ze i manjka u budetu. Navedena sredstva isplaena su u dve trane od
po 50 miliona evra, uz prethodno ispunjenje odreenih optih i posebnih
uslova definisanih Finansijskim sporazumom. Opti uslovi su se prime-
njivali tokom itavog trajanja programa podrke, dok su se posebni uslo-
vi odnosili za svaku od trana posebno.
Meutim, izvetaj o oceni meunarodne razvojne pomoi zapaa da dok

Srbija ne uspostavi u potpunosti programski budet, koji omoguava jasnu
i transparentnu vezu izmeu budetskih davanja i ishoda koju je mogue
utvrditi i pratiti, bilo kakav sistem sektorske budetske podrke je preran18.
U sluaju Srbije pripreme za uspostavljanje programskog budeta jo uvek
su u poetnoj fazi, to predstavlja dodatno ogranienje za budetsku po-
mo. Prva godina primene programskog budeta e biti 2015, ali je realno
oekivati da e rezultati u poetnom periodu biti ogranieni i aktivnosti biti
usmerene za unapreenje kapaciteta dravnih organa.
18
Kancelarija za evropske integracije, Evaluacija efektivnosti i efikasnosti
meunarodne razvojne pomoi u Republici Srbiji po sektorima, 2013, str. 85.
44
Vodi kroz
IPAII
I pored oigledne razlike izmeu opte i sektorske budetske pomoi,
neka pitanja ostaju nerazjanjena bez obzira na vrstu budetske pomo-
i. Ostaje nerazjanjeno u kojoj meri su sektorska ministarstva ukljue-
na, svesna i odgovorna u odnosu na korienje IPA budetske pomoi.
Budetska pomo nesumljivo doprinosi ostvarenju odreenih ciljeva
na nivou sektora, ali, kako e ta sredstva biti pomeana sa dravnim
budetima, izuzetno teko je utvrditi dodatu vrednost IPA sredstava. Po-
sledice troenja sredstava na ovaj nain mogu biti smanjena transpa-
rentnost i vidljivost IPA sredstava i verovatno uspostavljanje dodatnih
mehanizama meuinstitucionalne koordinacije, dodatnih procedura i
mehanizama neophodnih za sprovoenje budetske pomoi. Uspostav-
ljanje dodatnih mehanizama e dodatno iskomplikovati ve kompliko-
van institucionalni okvir i procedure.
Isto tako, budetska pomo nije nain korienja sredstava EU po prije-

mu u lanstvo u EU, niti se budetska pomo planira i sprovodi na nain
kako se sprovode fondovi EU koji su dostupni dravama lanicama EU.
Iz tog razloga, ne moe se oekivati da e korienje budetske pomoi
izgraditi kapacitete neophodne za uspeno korienje EU fondova na-
kon prijema u EU. Samim tim, postavlja se pitanje funkcionalnosti i ne-
ophodnosti postojanja organa koji su uspostavljeni u okviru decentrali-
zovanog upravljanja IPA sredstvima, kao osnove za budue upravljanje
EU fondovima nakon prijema u EU.

2.4 M
etodologija za selekciju i prioritizaciju
infrastrukturnih projekata
Vaan problem koji su ustanovili Kancelarija za evropske integracije i

Delegacija EU jeste da se malo panje obraa na strateki znaaj projeka-
ta, odnosno na njihov potencijalni doprinos ostvarenju stratekih ciljeva,
kao i da se esto prilikom procene spremnosti projekta ne uzima u obzir
kvalitet i dovrenost planske i projektne dokumentacije. Neodgovaraju-
a i nepotpuna dokumentacija znaajan je inilac u kanjenju potpune
pripreme infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, to dovodi do ka-
njenja tenderskih postupaka, naknadnog sporog sprovoenja i slabe ap-
sorpcije raspoloivih sredstava. S obzirom da trokovi pripreme velikih
infrastrukturnih projekata mogu da predstavljaju ak 10% ukupne vred-
nosti projekta, selekcija projekata sa neodgovarajuom dokumentacijom
takoe dovodi do neefikasne i nedelotvorne upotrebe budeta za tehni-
ku pomo. Za problem slabog kvaliteta dokumentacije vezan je i problem
slabih kapaciteta resornih ministarstava i javnih komunalnih preduzea
za praenje pripreme i sprovoenja infrastrukturnih projekata.
S tim u vezi, usvajanjem dokumenta Nacionalni prioriteti za meuna-

rodnu pomo 20142017, sa projekcijama do 2020. godine kao sastavni
deo ovog dokumenta usvojena je Metodologija za selekciju i prioritiza-
ciju infrastrukturnih projekata. Svrha ove metodologija je da uspostavi
standardizovan i objektivan mehanizam identifikacije, strateke proce-
ne, selekcije i prioritizacije infrastrukturnih projekata koji e se finan-
sirati iz sredstava meunarodne razvojne pomoi. Oekuje se da ova
metodologija bude i osnova za finansiranje infrastrukturnih projekata iz
drugih izvora finansiranja, a pre svega dravnog budeta. Metodologija
predstavlja osnovu za uspean proces programiranja IPA tokom kojeg
se vri odabir projekata za finansiranje i utvruje finansijska konstruk-
cija za finansiranje pojedinanih projekata i usmeravanje raspoloivih
46
Vodi kroz
IPAII
sredstava na strateki znaajne infrastrukturne projekte, odnosno one
projekte koji e najvie doprineti (uticati) ostvarenju nacionalnih strate-
kih ciljeva. Potrebno je napomenuti da e utvrivanje strateki znaaj-
nih projekata predstavljati vaan element u uspenom usvajanju sek-
torskog pristupa u okviru IPA II.
Kriterijumi za prioritizaciju su razvijeni odvojeno za sledee sektore i

podsektore: energetika, saobraaj, ivotna sredina (upravljanje otpa-
dom, voda/otpadne vode), i poslovna infrastruktura (industrijske zone,
poslovni parkovi, inkubatori). Metodologija se zasniva na dve celine,
procenu strateke relevantnosti i procenu nedostataka projekata, koje
sadre meusobno povezane korake, i to:
Korak 1: Na osnovu razliitih strategija i akcionih planova i SLAP baze

podataka19, resorna ministarstva identifikuju razliite infrastrukturne
projekte.
Korak 2: Kako bi se ustanovio minimalan stepen informacija potrebnih za

proces prioritizacije, projekti se rezimiraju na standardizovanom Obrascu
za identifikaciju projekta. Navedeni obrazac je razvijen za svaki od sekto-
ra i sadri tri skupa osnovnih informacija: a) opte podatke i informacije,
ukljuujui informacije o institucionalnoj postavci sektora i vlasnitvu
nad politikama/strategijama; b) kvalifikovanost usklaenost projekata
sa politikama EU IPA prioriteti/Strategija EU za dravu korisnika opti
nacionalni strateki okvir pojedinane sektorske strategije; c) pitanja za
ocenu strateke relevantnosti zasnovana na kriterijumima za strateku
relevantnost dogovorenim sa ministarstvima, i na osnovu kojih se pro-
jekti ocenjuju tokom narednog koraka u procesu prioritizacije.
Koraci 3 i 4: ira lista projekata ocenjuje se u pogledu strateke relevan-

tnosti (korak 3) i formira se ua lista projekata (korak 4).
19
Videti na: http://www.slap.skgo.org/

Razvijeni su specifini kriterijumi za strateku relevantnost (uz odgo-

varajua pitanja) za ocenjivanje procenjene strateke relevantnosti/uti-
caja predloenih projekata, a informacije i podaci dostavljeni u obrascu
iz koraka 2 koristie se za ocenu strateke relevantnosti identifikova-
nih projekata. Kriterijumi za strateku relevantnost prate glavne aspek-
te relevantnosti projekata za svaki od sektora/podsektora: Saobraaj: a)
inioci potranje/ponude i polazita/odredita, b) odnos sa drugim ko-
ridorima/trasama za saobraaj, c) bezbednost u saobraaju i sigurnost
transporta i d) potencijal za rast (izvoz/uvoz), sistemi ekonomije i sektori
na koje utie projekat; Energetika: a) razvoj odrivih izvora energije, b)
unapreenje konkurentnosti, c) drutveni uticaj i d) uticaj u pogledu eko-
nomije i zapoljavanja; ivotna sredina: voda/otpadne vode: a) izgradnja
i unapreenje postrojenja za preiavanje otpadnih voda i proirenje
sistema za prikupljanje otpadnih voda, b) izgradnja postrojenja za pre-
radu vode i sistema za vodosnabdevanje i c) unapreenje adekvatnih ni-
voa zatite od poplava; ivotna sredina: komunalni otpad: a) integrisano
upravljanje otpadom, b) smanjenje negativnog uticaja otpada na ivotnu
sredinu i zdravlje ljudi, c) uticaj na lokalni razvoj i d) uticaj na ivotnu sre-
dinu i stanovnitvo; Poslovna infrastruktura (razvie se za industrijske
zone, tehnoloke parkove, turistiku infrastrukturu i poslovne inkubato-
re): a) potranja izvoznog trita i potranja privatnog sektora, b) rezultati
i finansijska odrivost i c) projektni partneri i stvaranje radnih mesta.
Potrebno je uzeti u obzir da e se svaki od ovih kriterijuma za sve sek-

tore/podsektore ocenjivati po specifinim pitanjima relevantnim za od-
govarajue oblasti. Ocenu strateke relevantnosti projekata vre NIPAK
tehniki sekretarijat i nadlena ministarstva u formatu sektorske radne
grupe.
Korak 5: Analiza procene nedostataka kako bi se dalje proverio obuhvat

projekta, analizirale alternativne opcije i korienje tehnikih, institucio-
nalnih, finansijskih, i kriterijuma ivotne sredine.
48
Vodi kroz
IPAII
U ovom koraku od predlagaa projekata na uoj listi zahteva se da dosta-
ve dodatne detaljne informacije o infrastrukturnim projektima putem
specifinih Upitnika za procenu nedostataka (po sektoru i podsektoru)
i da za NIPAK tehniki sekretarijat obezbedi svu postojeu projektnu do-
kumentaciju. Proces tehnike ocene koordinie NIPAK tehniki sekreta-
rijat (podran kroz tehniku pomo i u bliskoj saradnji sa strunjacima
iz resornih ministarstava, javnim komunalnim preduzeima, itd.) predu-
zimajui detaljnu i potpunu analizu nedostataka svih projekata na uoj
listi putem analize popunjenih upitnika o proceni nedostataka i odgo-
varajue tehnike dokumentacije, ukljuujui: a) identifikaciju projekata
(ciljeve, tip ulaganja, utvrivanje opcija), b) tehniku zrelost (prostorno
planiranje + tehnika dokumentacija), c) institucionalnu spremnost (in-
stitucionalni okvir i kapacitete), d) finansijsku/ekonomsku zrelost (pokri-
venost trokova pristupanost) i e) drutvenu/ekoloku zrelost (proce-
nu uticaja ivotne sredine, drutveno/ekoloki uticaji).
Korak 6: Formira se konana lista prioritetnih projekata, a projekti se, u

zavisnosti od spremnosti, klasifikuju u etiri grupe.
Analiza procene nedostataka se predstavlja putem konanog Izveta-

ja o proceni nedostataka ukljuujui rezultate i preporuke za odabrane
projekte. Po osnovu ovih izvetaja o proceni nedostataka projekti se dele
u etiri grupe u skladu sa stepenom spremnosti i predlau se u obliku:
a) spreman za raspisivanje tenderske procedure za izvoenje radova, b)
spreman za pripremu nedostajue tehnike dokumentacije, c) potrebno
reiti manje nedostatke pre pripreme tehnike dokumentacije i d) po-
trebno reiti znaajne nedostatke pre pripreme.
Ovakav redosled koraka bi trebalo da funkcionie kao filter kvaliteta kojim se

ira lista potencijalnih projekata postepeno skrauje, ime se osigurava da se
za punu pripremu biraju samo strateki projekti. Ovo bi, zauzvrat, trebalo da
jasno utvrdi (ne)spremnost projekata, redosled koraka da bi projekat postao
spreman za sprovoenje i smanji obim problema prilikom sprovoenja.

Grafikon 3: Metodologija za prioritizaciju infrastrukturnih projekata
1. Identifikovanje liste relevantnih infrastrukturnih

projekata sprovode resorna ministarstva na osnovu
razliitih strategija, akcionih planova i SLAP baze
podataka korak 1
2. Formiranje ire liste potencijalnih stratekih projekata

- Obrazac za
popunjavanjem Obrazaca za identifikaciju projekata.
identifikaciju
Obrazac se popunjava, a resorna ministarstva ga
projekata -
podnose NIPAK tehnikom sekretarijatu unoenjem u
korak (2)
bazu podataka ISDACON korak 2
- Kriterijumi
ocene
3. Procena strateke relevantnosti (korak filtriranja)
strateke
korak 3
relevantnosti
zasnovani na
OIP - korak (3)
4. Ua lista relevantnih projekata korak 4
5. Analiza procene nedostataka korak 5:

- Upitnik o pro-
Identifikacija projekta (ciljevi, vrste ulaganja,
ceni nedosta-
utvrivanje opcija)
taka/ Izvetaj
Tehniki elementi (prostorno planiranje + tehnika
o proceni ne-
dokumentacija)
dostataka
Spremnost institucija (institucionalni okvir i
kapaciteti) - Upitnik +
Finansijski/ekonomski elementi (pokrivanje trokova projektna do-
pristupanost) kumentacija
Drutveni/ekoloki elementi (procena uticaja na daju podatke
ivotnu sredinu, socio/ekoloki uticaj) za korak (5)
6. Konana lista prioritizovanih projekata (unosi se u

ISDACON) - korak 6
Priprema projekata u skladu sa propisima Republike

Srbije i procedurama EU
50
Vodi kroz
IPAII
3. Specifinosti oblasti Regionalna i
teritorijalna saradnja u okviru IPA II
Programi prekogranine saradnje Evropske unije predstavljaju instru-

ment Evropske unije namenjen unapreenju dobrosusedskih odnosa i
promociji prekogranine saradnje unutar i van njenih granica. Cilj pre-
kogranine saradnje je da promovie dobrosusedske odnose i kroz za-
jednike lokalne i regionalne inicijative podstie drutveno-ekonomski
razvoj u pograninim podrujima izmeu susednih zemalja. IPA progra-
mi prekogranine saradnje u budetskom periodu 20142020. moraju
biti u skladu sa optim tematskim prioritetima definisanim u strate-
kim dokumentima za zemlju korisnicu pretpristupne pomoi, kao i u
odgovarajucim strategijama o teritorijalnoj saradnji vie zemalja. U no-
vom budetskom periodu 20142020. sredstva ce biti usmeravana na
jedan od sledecih oblika prekogranine saradnje:
Prekogranina saradnja izmeu jedne ili vie drava lanica EU i
jedne ili vie IPA II korisnika;
Prekogranina saradnja izmeu dve ili vie IPA II korisnica po-
moi;
Prekogranina saradnja izmeu IPA II korisnica i zemlje korisni-
ce Instrumenta Evropskog susedstva (ENI).

3.1
Tematski prioriteti pomoci za oblast teritorijalne
saradnje
Pomoc u oblasti teritorijalne saradnje za prekograninu saradnju u no-

vom budetskom periodu moe, prema Uredbi o uspostavljanju IPA II,
biti usmerena na sledece tematske prioritete:
(a) Promovisanje zapoljavanja, mobilnost radne snage, i socijalnu,
i kulturnu ukljuenost preko granica putem: integrisanja preko-
graninih trita rada, ukljuujuci i prekograninu mobilnost;
zajednike lokalne inicijative za zapoljavanje; informacione i sa-
vetodavne usluge i zajednika obuka; ravnopravnost polova; jed-
nake mogucnosti; integracija zajednica imigranata i ugroenih
grupa; ulaganje u javne slube za zapoljavanje; podrka investi-
cijama u oblast javnog zdravlja i socijalnih usluga;
(b) Zatitu ivotne sredine i promovisanja prilagoavanja i ublaa-
vanje posledica klimatskih promena, spreavanje i upravljanje
rizikom kroz: zajednike akcije za zatitu ivotne sredine; promo-
visanje odrivog koricenja prirodnih resursa, unapreenje efika-
snosti resursa, obnovljivih izvora energije i prelazak na odrivu
ekonomiju sa manjom upotrebom fosilnih goriva; promovisanje
investiranja za reavanje specifinih rizika, osiguravanje bez-
bednosti od katastrofa i razvoj sistema upravljanja katastrofama
i spremnost u vanrednim situacijama;
(c) Promovisanje odrivog transporta i poboljanje javnih infra-
struktura kroz: smanjenje izolovanosti kroz poboljani pristup
transportnim, informacionim i komunikacionim mreama i
uslugama, kao i investiranje u prekogranine sisteme i objekte
za snabdevanje vodom, preiavanje otpadnih voda, snabdeva-
nje energijom;
(d) Podsticanje turizma i kulturnog i prirodnog naslea;
(e) Ulaganje u mlade, obrazovanje i vetine kroz, izmeu ostalog,
52
Vodi kroz
IPAII
razvoj i sprovoenje zajednikog obrazovanja, struno osposo-
bljavanje, obrazovne eme i razvoj infrastrukture za zajednike
aktivnosti mladih;
(f) Promovisanje lokalnog i regionalnog upravljanja i unapreenje
kapaciteta za planiranje i administrativnih kapaciteta lokalnih i
regionalnih vlasti;
(g) Povecanje konkurentnosti, poslovnog okruenja i razvoj malih
i srednjih preduzeca, trgovine i investicija kroz, izmeu ostalog,
promociju i podrku preduzetnitvu, posebno malih i srednjih
preduzeca, kao i razvoj lokalnih prekograninih trita i interna-
cionalizaciju poslovanja;
(h) Jaanje istraivanja, tehnolokog razvoja, inovacija i informacio-
ne i komunikacione tehnologije kroz, izmeu ostalog, promociju
razmene ljudskih resursa i infrastrukture za istraivanje i tehno-
loki razvoj;
Sredstva iz IPA II namenjena oblasti regionalne i teritorijalne saradnje

mogu po potrebi biti koriena i za finansiranje uece zemalja kori-
snica u transnacionalnim i meuregionalnim programima saradnje u
okviru cilja ERDF Evropska teritorijalna saradnja, i u programima pre-
kogranine saradnje u okviru ENI. U tim sluajevima, obim pomoci utvr-
uje se u skladu sa regulatornim okvirom koji definie funkiconisanje
ERDF ili ENI.
Prilikom izrade operativnih programa za svaki program prekogranine

saradnje bira se maksimum 4 tematska prioriteta na osnovu principa i
prioriteta navedenih u indikativnim stratekim dokumentima za zemlje
uesnice i stratekom dokumentu za vie zemalja. Tematski prioriteti za
svaki program prekogranine saradnje se definiu kroz dogovor izme-
u zemalja uesnica za svaku granicu ili grupu granica, dok Evropska
komisija procenjuje konzistentnost programa prekogranine saradnje
Uredbom o uspostavljanju. IPA II odobrava finalni Operativni program
prekogranine saradnje za period od sedam godina.

Inicijalni korak u pripremi programa prekogranine saradnje je pripre-

ma Programa saradnje, koja postavlja tematske prioritete za korienje
sredstava iz IPA II za period 20142020. Program saradnje obuhvata ana-
lizu oblast prekogranine saradnje i identifikovanih potreba na osnovu
kojih se biraju tematski prioriteti za tu oblast prekogranine saradnje.
Program takoe ukljuuje mogue kljune planirane akcije, iznose alo-
ciranih sredstava, kao i mehanizme implementacije programa.
Svaki program prekogranine saradnje obuhvata i odreeni budet za

aktivnosti tehnike pomoci, ukljuujuci pripremu, upravljanje, pracenje,
evaluaciju, informisanje, komunikacije, umreavanja, reavanje albi, ak-
tivnosti kontrole i revizije koje se odnose na sprovoenje programa i ak-
tivnosti za jaanje administrativnih kapaciteta za sprovoenje programa.
Sredstva iz IPA II mogu takoe da se koriste od strane zemalja uesnica
za podrku merama za smanjenje administrativnog opterecenja za kraj-
nje korisnike programa, ukljuujuci i elektronske sisteme razmene po-
dataka, kao i aktivnosti za jaanje kapaciteta i razmene najboljih praksi
u upravljanju i korienju pomoi pretpristupnih fondova IPA izmeu
administracija i krajnjih korisnika programa u zemljama uesnicama.
3.2 Prekogranina saradnja izmeu zemalja lanica EU

i korisnica IPA II
Kao to je ve navedeno u novom budetskom periodu 20142020, je-

dan od oblika prekogranine saradnje na koji e sredstva biti usmerava-
na jeste prekogranina saradnja izmeu jedne ili vie drava lanica EU
i jedne ili vie IPA II korisnika. Uee drava lanica EU u programu pre-
kogranine saradnje, posebno drava lanica u kojoj se nalazi ovlae-
no telo za upravljanje programom je regulisano pravilima Uredbe koja
54
Vodi kroz
IPAII
definie ciljeve Evropske teritorijalne saradnje (Uredba (EU) br 1303/2013
i Uredba (EU) br 1299/2013 Evropskog parlamenta i Saveta). Prilikom pri-
preme operativnih programa prekogranine saradnje, zemlje uesnice
definiu prioritete na osnovu navedene liste prioritetnih oblasti u zavi-
snosti od stanja i potreba pograninih regija na koje se program saradnje
odnosi. Kod sprovoenja programa prekogranine saradnje izmeu ze-
malja lanica EU i korisnica IPA II e se primenjivati sistem zajednikog
upravljanja programom (shared management). U praktinom smislu, to
znai da su drave lanice EU i Evropska komisija odgovorne za uprav-
ljanje i kontrolu programa, a upravljako telo i telo zadueno za reviziju
nalaze se u zemlji lanici EU.
Jedno od tela koja se formiraju nakon odobrenja operativnog programa

prekogranine saradnje jeste Zajedniki odbor za pracenje (Joint Moni-
toring Commitee-JMC) koga ine predstavnici Evropske komisije, Naci-
onalnog IPA koordinatora i drugih relevantnih nacionalnih institucija i
organa zemlje korisnice IPA II i drave lanice EU koja uestvuje u pro-
gramu, kao i drugih zainteresovanih strana, ukljuujuci i civilno drutvo.
Zajednikim odborom za praenje predsedava predstavnik jedne od ze-
malja uesnica programa prekogranine saradnje ili upravljakog orga-
na, dok Evropska komisija uestvuje u radu u savetodavnom svojstvu.
Zajedniki odbor za praenje razmatra ukupnu efikasnost sprovoenja

programa, kvalitet i doslednost sprovoenja svih akcija ka ispunjavanju
postavljenih ciljeva u programu prekogranine saradnje, sporazume o
finansiranju, kao i relevantne strategije. Odbor daje preporuke za korek-
tivne akcije, a pracenje sprovoenja programa vri se pomou indikatora
koji su utvreni u usvojenom Programu prekogranine saradnje izmeu
zemalja uesnica. Takoe, Zajedniki odbor za praenje vri izbor proje-
kata koji e biti podrani u okviru programa prekogranine saradnje.
Vano je napomenuti da predloeni projekti obuhvataju korisnike iz naj-

manje dve zemlje uesnice, a najmanje jedan od njih mora biti iz drava

lanica EU. Odabrani projekti se mogu sprovoditi u jednoj zemlji uesnici

programa, pod uslovom da postoje efekti i uticaj projektnih aktivnosti sa
obe strane granice. Korisnici projekata moraju biti locirani u zemljama
uesnicama u programu prekogranine saradnje. U sluajevima kada
postoje dva ili vie korisnika projekta u programu prekogranine sarad-
nje, jedan od njih ima ulogu vodeeg aplikanta projekta koga imenuju
svi ostali korisnici.
Vodei aplikant i partneri na projektu sklapaju sporazum koji se sastoji,

izmeu ostalog, i od odredbi koje garantuju transparentno finansijsko
upravljanje sredstvima koja se dodeljuju za rad, ukljuujuci i reenja za
nadoknadu u sluajevima nepropisno placenih sredstava tokom imple-
mentacije, zatim definie se preuzimanje odgovornosti za sprovoenje
realizacije predloga projekata, stara se da trokovi prikazani od strane
svih korisnika nastali u sprovoenju projekata odgovaraju aktivnosti-
ma koje su dogovorene izmeu korisnika, obezbeuje da trokovi koje
prikazuju drugi korisnici budu verifikovani od strane kontrolora u slu-
ajevima gde verifikacija nije sprovedena od strane upravljakog tela
programa.
U novom budetskom periodu IPA II 20142020, osnovane Grupacije

teritorijalne saradnje u Evropi (European Grouping of territorial co-ope-
ration EGTC) ili druga pravna lica osnovana legalno prema zakonima
jedne od zemalja uesnica programa prekogranine saradnje mogu se
prijaviti kao jedini korisnik projekta pod uslovom da su uspostavljena od
strane dravnih organa i tela iz najmanje dve zemlje uesnice programa
prekogranine saradnje20.
20
U ovom trenutku u Republici Srbiji ne postoji zakonski osnov za formiranje
EGTC.
56
Vodi kroz
IPAII
3.3 Programi prekogranine saradnje izmeu zemalja
korisnica IPA II ili izmeu korisnica IPA II i zema-
lja u okviru Instrumenta evropskog susedstva21
Programi prekogranine saradnje izmeu zemalja korisnica IPA II ili

izmeu korisnica IPA II i zemalja u okviru Instrumenta evropskog su-
sedstva bie izraeni od strane zemalja uesnica programa u skladu sa
modelom programa koji dostavlja Evropska komisija. Program preko-
granine saradnje mora da sadri ve navedene tematske prioritete koji
su definisani Uredbom o osnivanju IPA II.
Zemlje korisnice IPA II i zemlje Instrumenta evropskog susedstva koje

uestvuju u programu prekogranine saradnje ce uspostaviti tela zadue-
na za implementaciju programa (Zajedniki odbor za praenje i Zajedniki
tehniki sekretarijat), koja treba da pomognu Evropskoj komisiji, a njihove
uloge i nadlenosti ce biti definisani u Okvirnom sporazumu izmeu ze-
malja uesnica u programu prekogranine saradnje i Evropske komisije.
Slino kao i u prethodnom sluaju prekogranine saradnje, projekti u

okviru programa prekogranine saradnje izmeu zemalja korisnica IPA
II ili izmeu korisnica IPA II i zemalja u okviru Instrumenta evropskog
susedstva ce biti izabrani kroz raspisivanje poziva za podnoenje pred-
loga koji pokriva celu oblast programa prekogranine saradnje. Vano je
naglasiti da se odabrani projekti u okviru programa prekogranine sa-
radnje mogu sprovoditi u jednoj zemlji uesnici programa prekograni-
ne saradnje, pod uslovom da postoje jasno utvreni prekogranini uticaji.
Izabrani projekti prekogranine saradnje moraju obuhvatiti korisnike iz
21
Zemlje koje su obuhvaene Instrumentom evropskog susedstva su: Alir,
Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Libija, Maroko, Palestina, Tunis, Jermenija, Azerbejdan,
Belorusija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina. U ovu grupu zemalja obuhvaenih
programom spada i Sirija, ali je zbog trenutne politike situacije saradnja EU sa
ovom zemljom u okviru Instrumenta evropskog susedstva suspendovana.

najmanje dve zemlje uesnice programa prekogranine saradnje koji e

saraivati u razvoju i sprovoenju odabranih projekata. Zemlje uesnice
programe prekogranine saradnje mogu takoe identifikovati projekte
van poziva za podnoenje predloga projekata, pri emu se ti projekti po-
sebno navode u operativnom programu prekogranine saradnje.
Prekogranina saradnja i programi teritorijalne saradnje izmeu IPA

II zemalja koji ce biti implementirani za period 20142020. fokusirae
se prvenstveno na drutveno-ekonomski razvoj pograninih podruja.
Specifini ciljevi, rezultati i pokazatelji uspenosti po svakom odabra-
nom tematskom prioritetu utvruju se u svakom programu saradnje.
Svaki program prekogranine saradnje ce imati etiri prioritetne ose
koje mogu biti izabrane iz sledecih tematskih prioriteta:
1. Konkurentnost, biznis i razvoj malih i srednjih preduzeca, trgovine
i investicija;
2. Zapoljavanje, mobilnost radne snage i socijalna inkluzija;
3. Istraivanje, tehnoloki razvoj, inovacije i ICT;
4. Zatita ivotne sredine, klimatske promene i zatita od rizika;
5. Transport i infrastruktura;
6. Turizam i kulturno naslee;
7. Mladi i obrazovanje;
8. Lokalna i regionalna uprava, planiranje i izgradnja kapaciteta ad-
ministracije.
Obim, ciljevi i prioriteti svakog programa prekogranine/teritorijalne sa-

radnje utvruju se u posebnom programskom dokumentu koji ce biti
izraen na osnovu procesa konsultacija sa lokalnim akterima sa teri-
torije koju pokrivaju pojedinani programi saradnje. Programi saradnje
se izrauju na period od 7 godina i pored ciljeva i prioriteta sadre i in-
dikativne godinje budetske alokacije, indikatore za merenje uticaja
programa i identifikuju specifine oblasti koje ce biti prihvatljive za fi-
nansiranje. Realizacija programa e biti obezbeena prvenstveno kroz
dodeljivanje bespovratne pomoci, dok investicije mogu biti finansirane
u zavisnosti od ciljeva svakog pojedinanog programa.
58
Vodi kroz
IPAII
3.4 Programi teritorijalne i transnacionalne saradnje u
kojima mogu da uestvuju korisnici iz Republike
Srbije
IPA II e nastaviti da podrava postojeu prekograninu saradnju Srbije

sa dravama lanicama Evropske unije (Maarska, Rumunija, Bugarska
i Hrvatska) i IPA zemljama (Crna Gora i Bosna i Hercegovina). Program
sa Makedonijom koji nije postojao u prethodnom budetskom periodu
20072013. bi takoe trebalo da bude utvren u nekom relativno krat-
kom roku u budunosti. Takoe, oekuje se i uspostavljanje odgovaraju-
eg oblika teritorijalne saradnje Srbije i Kosova.
U novoj finansijskoj perspektivi 20142020, Republika Srbija e ue-

stvovati i u dva transnacionalna programa: Program Dunav i Jadran-
sko-jonski program transnacionalne saradnje. Ovi programi e zame-
niti dosadanji transnacionalni program Jugoistona Evropa i IPA Ja-
dranski program prekogranine saradnje.
Teritorije dva nova transnacionalna programa korespondiraju sa teri-

torijama koju obuhvataju EU makroregionalne strategije za Dunavski i
Jadransko-jonski region.
Strategija EU za Dunavski region (EUSDR) ima za cilj da unapredi ra-

zvoj Dunavskog regiona i da povea kapacitet regiona za odgovore na
zajednike izazove kao to su poplave, saobraajne i energetske veze,
zatita ivotne sredine i bezbednosti, jaanje saradnje u promovisanju
bezbednosti i borbi protiv organizovanog kriminala.
Evropska unija je usvojila i Strategiju za Jadransko jonski region (EUSA-

IR) i Akcioni plan e pokriti etiri tematska stuba: (i) podsticanje inova-

tivnog pomorskog i morskog rasta, (ii) povezivanje regiona, (iii) ouvanje

zatita i poboljanje kvaliteta ivotne sredine i (iv) poveanje atraktivno-
sti regiona.
Osnovni ciljevi navedenih transnacionalnih programa jesu da se dopri-

nese dugoronom razvoju regiona Dunava i jadranske i jonske oblasti,
kao i da ojaaju transnacionalnu saradnju izmeu regiona i zemalja
uesnica u ovim programima.
Programi prekogranine saradnje u kojima uestvuje Republika Srbija

u novom budetskom periodu bi trebalo da budu usvojeni od strane
Evropske komisije do sredine 2015. godine. Kao i u drugim programi-
ma prekogranine saradnje, prioriteti svakog pojedinanog programa
u kojima uestvuju korisnici iz Republike Srbije odabrani su sa liste
tematskih prioriteta definisanih u Uredbi kojom se uspostavlja IPA II,
a na osnovu analiza svih oblasti prekogranine saradnje i identifiko-
vanih potreba na terenu. Prema nacrtima programa prekogranine sa-
radnje u kojima uestvuju korisnici iz Republike Srbije, definisani su
sledei prioriteti prema pojedinanim programima22:
22
Izvor: Vlada Republike Srbije, Kancelarija za evropske integracije, Sektor za
programe prekogranine i transnacionalne saradnje IV nacionalna konferencija
o prekograninoj saradnji, 26. septembar 2014.
60
Vodi kroz
IPAII
Tabela 3: Priprema programa prekogranine saradnje 20142020, prioriteti
Prioriteti Programi
Srbija Crna Gora, SrbijaBosna i

Zapoljavanje
Hercegovina, RumunijaSrbija
ivotna sredina i upravljanje rizicima Svi programi
MaarskaSrbija, RumunijaSrbija,
Saobraaj
Dunav
Turizam, kultura, prirodno naslee Svi programi
Mladi i obrazovanje BugarskaSrbija
Lokalno i regionalno upravljanje Dunav, Jadransko-jonski
Konkurentnost privrede HrvatskaSrbija, MaarskaSrbija
Inovacije Dunav, Jadransko-jonski
Tabela 4: Sredstva po programima prekogranine saradnje u kojima uestvuju korisnici

iz Republike Srbije 20142020.23
Iznos sredstava po programima

Programi
prekogranine saradnje (u milionima evra)
Jadransko-jonski 99
Dunav 222
Srbija BiH 14
SrbijaCrna Gora 8.4
Hrvatska Srbija 30
Maarska Srbija 65
Rumunija Srbija 75
Bugarska Srbija 28
23
Isto.

3.5 Viekorisnika IPA II
Okvirna Strategija Viekorisnike IPA II prevodi politike prioritete

definisane u Strategiji proirenja i najnovijih godinjih izvetaja o na-
pretku u kljunim oblastima, gde ce pomoc kroz Viekorisniku IPA
II biti najkorisnija za podrku zemljama kandidatima i potencijalnim
kandidatima za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje EU. Okvir-
na Strategija Viekorisnike IPA II se zasniva na prioritetima identifi-
kovanim u stratekim dokumentima za zemlje korisnice IPA II, kao i
na prioritetima koji su definisani u Strategiji proirenja EU za zemlje
Zapadnog Balkana i Turske. Pored toga, Strategija Viekorisnike IPA
II uzima u obzir i ostala strateka dokumenta EU, kao to je Evropa
2020, makroregionalne strategije EU za region Dunava i Jadranskojon-
sku oblast. Takoe, ciljevi definisani u okviru regionalne Strategije Ju-
goistona Evropa 2020 predstavljaju vane smernice za reformske na-
pore zemalja regiona Zapadnog Balkana i finansijska pomoc u okviru
Viekorisnike IPA II ce se takoe koristiti za podrku dostizanju ovih
ciljeva.
62
Vodi kroz
IPAII
Tabela 5: Indikativna alokacija Viekorisnike IPA II za period 20142020 po oblastima
podrke (u milionima evra)24
2018
2014 2015 2016 2017 UKUPNO
2020
A. Horizontalna podrka 152,0 122,5 136,5 115,5 395,5 922,0
TAIEX i Statistika 20,0 21,0 20,0 21,0 59,0 141,0
Meunarodne 49,0 40,0 25,0 32,0 91,0 237,0

organizacije
Civilno drutvo i mediji 25,0 5,0 30,0 5,0 60,0 125,0
Erazmus+ 33,0 34,0 35,0 35,0 110,0 247,0
B. Regionalne strukture 9,0 27,0 31,0 10,0 57,5 134,5

i mree
C. Podrka regionalnim 158,1 181,9 177,9 216,3 772,8 1.506,9

investicijama
WBIF, EDIF, GGF i ostali 148,1 91,9 177,9 216,3 772,8 1.406,9
instrumenti podrke
RHP (Regionalni 10,0 90,0 - - - 100,0

program za stanovanje)
D. Teritorijalna saradnja 28,9 33,6 44,6 68,6 219,5 395,2
UKUPNO 348,0 365,0 390,0 410,4 1445,3 2.958,6
Okvirna alokacija sredstava za period 20142020 iznosi 2.959 milijardi

evra, to je dvostruko vie sredstava nego to je bilo izdvojeno za Vie-
korisniku IPA u periodu 20072013. godine. Okvirna alokacija za peri-
od 20142017. godinu iznosi 1.261 milijardu evra i namenjena je sledeim
prioritetnim oblastima:
Horizontalna podrka sektorskim politikama i reformama;
24
Izvor: INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE (IPA II),Multi-Country Indicative
Strategy Paper (2014-2020), Adopted On 30/06/2014

Regionalne strukture i mree;

Regionalna investiciona podrka;
Teritorijalna saradnja.
Pomoc u okviru Viekorisnike IPA II ce podrati reforme i investicije u

skladu sa identifikovanim kljunim problemima u zemljama korisnic-
ma IPA II. Meutim, vano je istai da e aktivnosti u okviru Viekori-
snike IPA II biti komplementarne sa upotrebom IPA II sredstava koje se
koriste u okviru nacionalnih programa.
Fokus pomoi u okviru Visekorisnike IPA II e biti na reavanju proble-

ma u oblastima demokratije i vladavine prava, reforme dravne uprave,
ekonomskog upravljanja, upravljanja javnim finansijama, ukljuujuci
funkcionisanje institucija koje garantuju demokratiju, osnaivanja ci-
vilnog drutva, borbe protiv organizovanog kriminala, zatite osnovnih
prava, kao to su sloboda izraavanja i prava manjina i podrke procesu
pomirenja na Zapadnom Balkanu. Takoe, pomoc na regionalnom nivou
ce biti usmerena ka reavanju problema konkurentnosti i ekonomskog
razvoja sa posebnim naglaskom na investicije kako bi se zemlje Zapad-
nog Balkana i Turska to efikasnije pripremile u procesu usklaivanja
sa pravnim tekovinama EU i dostizanja politikih i ekonomskih krite-
rijuma za lanstvo. Viekorisnika IPA II, pored podrke reformama i
sektorskim politikama, finansirae i aktivnosti regionalnih struktura i
mrea. Poslednja prioritetna oblast kroz koju e biti usmerena podrka
Viekorisnike IPA II jeste teritorijalna saradnja zemalja Zapadnog Bal-
kana i Turske kroz programe prekogranine i transnacionalne saradnje.
Korienje IPA II sredstava u okviru nacionalnog IPA II programa treba
da bude prilagoeno specifinoj situaciji u pojedinim zemljama, meu-
tim, neki identifikovani problemi se najbolje reavaju na regionalnom ili
horizontalnom nivou, kada pojedinane zemlje ne mogu samostalnim
delovanjem da postignu eljene rezultate ve je neophodna saradnja sa
drugim zemljama regiona ili gde zajedniko delovanje dovodi do reava-
nja problema uz manje trokove.
64
Vodi kroz
IPAII
4. Specifinosti oblasti politike:
Poljoprivreda i ruralni razvoj
Jedan od specifinih ciljeva IPA II jeste jaanje sposobnosti korisnika

ovog Instrumenta da se postepeno uskladi sa pravnim tekovinama
Evropske unije, ukljuujui pripreme za upravljanje strukturnim fon-
dovima EU, Kohezionim fondom i Evropskim poljoprivrednim fondom
za ruralni razvoj (EPFRR). Ostvarivanje ovog cilja za oblast poljoprivrede
i ruralnog razvoja predvieno je kroz podrku u okviru oblasti politike
poljoprivreda i ruralni razvoj. U okviru Uredbe o uspostavljanju IPA II,
dva tematska prioriteta (10 i 11) Aneksa 3 ove Uredbe su u direktnoj vezi
sa ovom oblau politike.
Unapreenje sigurnosti snabdevanja i bezbednosti hrane i odr-

avanja diversifikovane i produktivne poljoprivredne proizvodnje
u ruralnim podrujima.
Poveanje sposobnosti sektora proizvodnje hrane da se nosi sa
konkurentskim pritiscima i trinim snagama, kao i da se po-
stepeno prilagoava pravilima i standardima EU, istovremeno
teei ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i ciljeva u oblasti za-
tite ivotne sredine u ravnomernom teritorijalnom razvoju ru-
ralnih podruja.

Za oblast politike poljoprivreda i ruralni razvoj vae posebna pravila.

Ona proistiu iz ciljeva IPA II da se u okviru ove oblasti politike podrava
postupna harmonizacija sa pravnom tekovinom Zajednike poljopri-
vredne politike EU. Kao posledica takvog pristupa, u okviru ove oblasti
finansiraju se aktivnosti (operacije) koji su po svojoj prirodi slini onima
koji su definisanu u okviru Evropskog poljoprivrednog fonda za rural-
ni razvoj koji je dostupan zemljama lanicama EU. Posledino, podrka
kroz ovu oblast zapravo pomae zemlji u procesu pristupanja da bude
spremna da u potpunosti primeni pravila koja vae za lanice EU da-
nom stupanja u lanstvo EU. Zbog toga su sistemi kontrole i upravlja-
nja za ovu oblast podrke slini odgovarajuim strukturama sa slinim
funkcijama u dravama lanicama EU.
U tom pogledu je potrebno naglasiti da se za ovu oblast definiu poseb-

na tela kao deo Operativne strukture (poglavlje 5), zatim se priprema
Program ruralnog razvoja (tzv. IPARD II), a potom potpisuje Sektor-
ski sporazum izmeu zemlje korisnika IPA (u ovom sluaju IPARD II)
i Evropske komisije, koji se odnosi na posebno podruje politike ili pro-
gram u okviru instrumenta IPA II, a kojim se odreuju pravila i postupci
koje treba potovati i koji nisu sadrani u Okvirnom sporazumu ili spo-
razumima o finansiranju.
Na Grafikonu 4 je prikazana operativna struktura, kao i hijerarhija doku-

menata koji su objanjeni u poglavlju 5, a odnose se na IPARD II.
66
Vodi kroz
IPAII
Grafikon 4 - IPARD operativna struktura i struktura i hijerarhija dokumenata
IPARD STRUKTURA I HIJERARHIJA

OPERATIVNA STRUKTURA DOKUMENATA
IPA II UREDBA
UPRAVLJAKO TELO
Sektor za ruralni razvoj MPZ
IPA II UREDBA O SPROVOENJU
AGENCIJA ZA PLAANJA
OKVIRNI SPORAZUM
Uprava za agrarna plaanja
MPZ
SEKTORSKI SPORAZUM
za spovoenje IPARD II
IPARD II PROGRAM
IPARD II program
U Uredbi o sprovoenju IPA II se navodi da odabir mera i vrste aktivno-

sti programa ruralnog razvoja treba da se zasniva zapravo na okvirima
koji su definisani za same zemlje lanice EU u okviru Uredbe (EU) br.
1305/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013, o po-
drci ruralnom razvoju iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni
razvoj (EPFRR).
IPARD programi treba da sprovode strateke prioritete za ruralni razvoj,

postavljene u Indikativnom stratekom dokumentu za Republiku Srbi-
ju (eng. Indicative Strategy Paper), kroz unapred definisani skupa mera.

Pomoc u okviru Programa ruralnog razvoja treba da doprinese postiza-

nju sledecih ciljeva:
U skladu sa prioritetima EU za ruralni razvoj, putem razvoja ljud-
skog i fizikog kapitala, unaprediti bezbednost hrane u zemlji i
sposobnost poljoprivredno-prehrambenog sektora da se nosi
sa pritiskom konkurencije i trinim snagama, i postepeno se
uskladiti sa standardima Unije, a sprovoditi ekonomske, socijal-
ne i ekoloke ciljeve u uravnoteenom teritorijalnom razvoju ru-
ralnih podruja.
Usmeriti investicionu podrku kroz sisteme upravljanja i kontro-
le koji odgovaraju standardima dobrog upravljanja i principima
moderne i efikasne dravne uprave i podsecaju na odgovarajuce
strukture sa funkcijama sline prirode u dravama lanicama
EU.
Doprinosei ostvarivanju ovih ciljeva, IPARD programi treba da doprino-

se i sledeim zahtevima:
Da uvae izazove klimatskih promena, promoviuci efikasnost
resursa i podrku orijentaciji ka smanjenju emisije ugljenika u
poljoprivredi, prehrambenoj industriji i umarstvu;
Da jaaju sektor civilnog drutva, razvoj socijalnog dijaloga i
transfer znanja i inovacija u poljoprivredi, umarstvu i ruralnim
podrujima;
Da promoviu drutvenu i ekonomsku inkluziju, posebno kroz
olakavanje investicija od strane mladih poljoprivrednika i onih u
oblastima sa prirodnim nepogodnostima (eng. natural handicap);
IPARD-a II omoguava vei broj mera koji su predmet finansiranja u od-

nosu na IPARD I, koji je vaio za period 20072013. Novina u IPARD-u II
je da ne postoje vie 3 prioritetne ose, ve se podrka opredeljuje kroz
mere. Na raspolaganju je 11 mera kojima se obezbeuje podrka razlii-
tim ciljnim oblastima poljoprivrede i ruralnog razvoja, koristei razliite
oblike pomoi i podrke krajnjim korisnicima, a te mere su:
68
Vodi kroz
IPAII
1. Investicije u fiziku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
2. Podrka za uspostavljanje proizvoakih grupa;
3. Investicije u fiziku imovinu u vezi sa preradom i marketingom
poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva;
4. Mera u oblasti poljoprivrede, zatite ivotne sredine, klime i organ-
ske proizvodnje;
5. Uspostavljanje i zatita uma;
6. Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu;
7. Diversifikacija farmi i razvoj poslovanja;
8. Priprema i implementacija Lokalnih razvojnih strategija Lider
pristup (eng. Leader approach);
9. Unapreenje obuka;
10. Tehnika pomo;
11. Savetodavne usluge.
Izbor mera svaka drava korisnica IPA II utvruje na osnovu prethodno

sprovedenih sektorskih analiza u u poljoprivredi i preraivakoj industri-
ji, kao i na osnovu procene potrebe i potencijala za diversifikaciju ruralne
ekonomije i analize stanja ivotne sredine. IPARD II za Republiku Srbiju
je u zavrnoj fazi pripreme i u trenutku pisanja ovog Vodia nalazio se
u procesu konsultacija na nivou Evropske komisije. U nacrtu IPARD II
programa mere koje su odobrene za finansiranje do 2020. godine su:
1. Investicije u fiziku imovinu u vezi sa preradom i marketingom
poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva;
3. Investicije u fiziku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
7. Diversifikacija farmi i razvoj poslovanja;
10. T
ehnika pomo.
Navedene etiri mere e biti prve za koje e biti raspisivani konkursi za

dodelu sredstava, dok je sprovoenje naredne dve mere predvieno na-
kon 2017. godine:
4. Mere u oblasti poljoprivrede, zatite ivotne sredine, klime i organ-
ske proizvodnje;

8. P
riprema i implementacija Lokalnih razvojnih strategija Lider
pristup.
Iznosi podrke kroz IPARD
Kao i u prethodnom periodu, ukupan obim pomoi koji se moe ostva-

riti kroz IPARD je ogranien na odgovarajui procenat kofinansiranja (iz
sredstava EU), dok ostatak sredstava podnosioci zahteva za finansiranje
iz IPARD-a moraju da obezbede iz sopstvenih ili drugih izvora.
Kada se utvruje iznos investicija u IPARD, treba praviti razliku o slede-

im kategorijama:
Javni rashod je iznos koji je pokriven od strane EU i nacionalnog
kofinansiranja;
Privatni rashod je iznos koji treba da obezbedi podnosilac zahte-
va iz privatnih ili drugih izvora koji ne obuhvataju druge izvore
iz budeta EU.
Javni rashodi u finansiranju iz IPARD-a II ne mogu prei iznos od 50%

ukupno prihvatljivih trokova investicije, ali u sledeim izuzecima taj
iznos moe biti vei:
60 % za ulaganja u fiziku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
65 % za investicije:
u fiziku imovinu poljoprivrednih gazdinstava mladih poljo-
privrednika,
za meru diversifikacije farmi i razvoja poslovanja;
70 % za ulaganja u fiziku imovinu poljoprivrednih gazdinstava
u planinskim podrujima;
100 % za ulaganja u/podrku za:
ruralnu infrastrukturu koja ne generie znaajne prihode;
aktivnosti koje se finansiraju u okviru mere tehnike pomoci;
70
Vodi kroz
IPAII
meru uspostavljanja i zatite uma;
meru pripreme i sprovoenja lokalnih razvojnih strategija
Lider pristup;
meru uspostavljanja proizvoakih grupa;
meru u oblasti poljoprivrede, zatite ivotne sredine, klime i
organske proizvodnje;
meru unapreenja obuka;
meru za savetodavne usluge.
Uee IPA sredstava u javnom rashodu je 75%, osim za sledee mere:

85 % za :
meru u oblasti poljoprivrede, zatite ivotne sredine, klime i
organske proizvodnje;
meru uspostavljanja i zatite uma;
meru unapreenja obuka;
meru za savetodavne usluge;
za investicione projekte koji se sprovode u podruijima u ko-
jima je dolo do posebnih prirodnih katastrofa, a koje je potvr-
dila Evropska komisija;
100 % za pripremu i implementaciju lokalnih razvojnih strategija
Lider pristup.
Odnos javnog i privatnog rashoda i uea EU u finansiranju investicije

je prikazan na sledeem grafikonu:

Grafikon 5: Odnos javnog i privatnog rashoda i uea EU u finansiranju investicije
50,00% 37,50%
Privatni Javni
rashod rashod
EU
100%
prihvatljivih
trokova
investicije
12,50%
Javni rashod-
zemlja korisnik
4.1 Opisi mera
U nastavku su dati opti opisi mera u okviru IPARD II programa i in-

dikativni primeri investicija. Zbog ogranienog finansijskog iznosa koji
e Republika Srbija dobiti u okviru podrke poljoprivredi i ruralnom ra-
zvoju, specifini ciljevi u okviru mera podrke e biti oni koji budu imali
karakter najprioritetnijih, ali i oni na koje e ukazati SWOT analiza sek-
tora poljoprivrede i ruralnog razvoja. IPARD mere e svakako, kao to to i
EU regulativa nalae, dopunjavati sprovoenje Strategije poljoprivrede
i ruralnog razvoja 20142024. Navedeni opisi imaju za cilj prvenstveno
da informiu itaoce ove publikacije o mogunostima finansiranja i da
podre njihovo aktivno uee u pripremi i sprovoenju IPARD II pro-
grama Republike Srbije. Detaljni uslovi za uee u dodeli sredstava iz
IPARD II e biti svakako odreeni u konanoj verziji IPARD II za Republi-
ku Srbiju, koja e sve precizirati.
72
Vodi kroz
IPAII
Potencijalni problemi iz iskustva drugih zemalja koje su sprovodile
IPARD I program:
Nedostatak kapaciteta u institucijama ili nedostatak zakonodavstva je

oteao rad IPARD agencija koje su bile dune da proveravaju ispunje-
nje standarda koje su korisnici pomoi duni da potuju, a odnose se
na zatitu ivotne sredine, bezbednost hrane, zdravlje biljaka i ivotinja
i dobrobit ivotinja. Drugi problemi su se odnosili na nereena vlasnika
pitanja (ukljuujui pitanje ostavinskih postupaka), nedostatak dozvola
za gradnju objekata, nepostojanje urbanistikih uslova, nezainteresova-
nost bankarskog sektora da podri ovaj tip investicija zbog visokog rizi-
ka, loa infrastruktura (elektrina i putna mrea), nepostojanje uslova
za navodnjavanje ili predugake procedure za dobijanje dozvole od nad-
lenih organa, predugako trajanje poziva za dodelu pomoi koji se nije
uklapao u proizvodni ciklus u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mera 1: Investicije u fiziku imovinu poljoprivrednih gazdinstava sadr-

ana u nacrtu IPARD II za Republiku Srbiju
U okviru ove mere, a na osnovu sprovedene SWOT analize, biraju se

podsektori koji su predmet podrke (npr. mleko, meso, voe, povre, i-
tarice, itd.)
Specifini ciljevi mere su:

Da podri zemlje korisnice u progresivnom usklaivanju sa pra-
vilima Unije, standardima, politikama i praksama u cilju lanstva
u Evropskoj uniji;
Da podri ekonomski, drutveni i teritorijalni razvoj, sa ciljem da
se ostvari pametan, odriv i inkluzivan rast, kroz razvoj fizikog
kapitala;

Da se doprinese reavanju izazova klimatskih promena kroz

promovisanje efikasnosti resursa i obnovljivih izvora energije.
Krajnji korisnici pomoi su poljoprivredna gazdinstva i druga pravna lica
iz oblasti poljoprivrede koja su deo nacionalnog registra poljoprivrednih
gazdinstava.
Indikativni primeri investicija: Investicije u poljoprivredna gazdinstva

kako bi ispunila standarde EU; Izgradnja i rekonstrukcija objekata po-
slovanja; Objekti za skladitenje, proizvodni objekti i kontejneri za pranje;
Oprema za otpad i preradu nusproizvoda; Ulaganja u obnovljive izvore
energije na farmi; Oprema za skladitenje i pripremu stone hrane; Opre-
ma za hranjenje; Oprema i maine za rukovanje silae; Oprema za skla-
ditenje i tretman stajnjaka, cisterne sa rezervoarima i specijalizovana
transportna oprema; tale za ivotinje; Kavezi za koke nosilje; Oprema
za muu i hlaenje; Tankovi za mleko.
Mera 2: Podrka za uspostavljanje proizvoakih grupa
Cilj ove mere je uspostavljanje proizvoakih grupa kako bi se poljo-

privredni proizvoai lake suoili sa izazovima trita i ojaali svoju
pregovaraku snagu prema ostalim uesnicima na tritu, ukljuujui
trgovinske lance.
Specifini ciljevi ove mere obuhvataju podrku uspostavljanju i admini-

strativnom poslovanju proizvoakih grupa za potrebe:
Prilagoavanja proizvodnje lanova grupe proizvoaa trinim
zahtevima;
Zajednikog plasiranja robe na trite, ukljuujui pripremu za
prodaju, centralizaciju prodaje i snabdevanje kupaca;
Prilagoavanja proizvodnje da zadovolji odgovarajue standarde
EU;
Uspostavljanja zajednikih pravila o informisanju o proizvodnji,
posebno o prinosima i dostupnosti proizvoda;
74
Vodi kroz
IPAII
Obezbeivanja standardizacije u svim koracima proizvodnje, is-
poruke i promocije u prehrambenom lancu.
Korisnici ove mere su nove proizvoake grupe definisane u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvima.
Mera 3: Investicije u fiziku imovinu u vezi sa preradom i marketingom

poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva
Strateki pristup u odabiru ove mere mora da se zasniva na detaljnoj

teritorijalnoj (regionalnoj) i sektorskoj analizi kojom se identifikuju sek-
tori sa zajednikim razvojnim prioritetima. Takvi sektori treba da poka-
u identine osnovne karakteristike, potrebe i potencijale za ekonomski
razvoj. U sektorima koji pokau potencijal za odrivi razvoj potrebno je
definisati tipove aktivnosti koji e biti podrani. Identifikacija investicio-
nih oblasti treba da se zasniva na strategijama i politikama u ovim obla-
stima na nacionalnom nivou.
Specifini ciljevi ove mere se utvruju na osnovu odabranih sektora po-

drke u okviru IPARD II programa.
Krajnji korisnici pomoi su preduzeca (kako su definisana u nacional-

nom zakonodavstvu) koja su odgovorna za sprovoenje projekata u
okviru svog poslovnog nastanjivanja.
Indikativni primeri investicija: Opte investicije u objekte za preradu

hrane u skladu sa zahtevima EU; objekti za skladitenje, postrojenja za
hlaenje/zamrzavanje i kontejneri za pranje; oprema za otpad i tretman
nusproizvoda; uvoenje sistema upravljanja kvalitetom (ISO 9000,
HACCP, itd.); investicije u obnovljive izvore energije. Sektor mesa klani-
ce; drugi pogoni za preradu. Sektor mleka oprema za pripremanje polu-
proizvoda ili finalnih mlenih proizvoda za potronju; tankovi za mleko
i hladnjaci.

Mera 4: Mera u oblasti poljoprivrede, zatite ivotne sredine, klime i or-

ganske proizvodnje sadrana u nacrtu IPARD II za Republiku Srbiju.
Strateki pristup u odabiru ove mere mora da se zasniva na detaljnoj

analizi ivotne sredine i mora identifikovati ekoloke probleme, potrebe i
mogucnosti koje postoje u podruju koje ce biti pokriveno ovom merom.
Specifini ciljevi svakako zavise od analize u pojedinim zemljama, ali se

oekuje da oni obuhvataju sledee:
Poboljanje kvaliteta i kvantiteta voda;
Poboljanje kvaliteta i kvantiteta zemljita;
Unapreenje biodiverziteta i vrednih ekosistema i predela;
Ublaavanje i prilagoavanje klimatskim promenama; ouvanje
genetikih resursa;
Podrka za uvoenje i odravanje metoda organske poljoprivred-
ne proizvodnje.
Primeri tipova akcija podrke obuhvataju:

Organsku poljoprivredu (konverzija i/ili odravanje). Ukoliko
Evropska komisija proceni da postoji pravni okvir i relevantni in-
stitucionalni kapaciteti za sprovoenje ove politike.
Stvaranje, odravanje i unapreenje predela sa posebnim ekolo-
kim karakteristikama;
Akcije ouvanja zemljita (tehnike za spreavanje/smanjenje
erozije tla, ozelenjavanje, maliranje);
Akcije za odravanje, zatitu i unapreenje poljoprivrednih stani-
ta koja podstiu biodiverzitet;
Upravljanje i uspostavljanje panjaka (ukljuujuci pretvaranje
obradivog zemljita u travnjake/panjake);
Odravanje lokalnih ugroenih ivotinjskih rasa (ove akcije su
mogue samo u zemljama koje imaju odgovarajuci sistem regi-
stracije ugroenih ivotinjskih rasa).
76
Vodi kroz
IPAII
Mera 5: Uspostavljanje i zatita uma
Ulaganja u razvoj uma i podruja zatite uma doprinose potencija-

lu rasta ruralnih podruja, zatiti ekosistema i poboljanju potencijala
za proizvodnju obnovljivih sirovina za zelenu ekonomiju. Krajnji cilj ove
mere je da se poveca kvalitet i pokrivenost umama, uz istovremeno
prilagoavanje izazovima u vezi sa klimatskim promenama, i da se
prui pomoc prevenciji i obnovi uma od poara i pomogne zemljama
korisnicama IPARD da se u krajnjoj instanci integriu u EU sistem pre-
vencije od umskih poara.
Specifini ciljevi zavise od tipova aktivnosti koje odaberu zemlje korisni-

ce, ali bi trebalo da obuhvataju proirenje i unapreenje umskih resursa
kroz poumljavanje zemljita i obnovu uma oteenih od vatre, ali i re-
levantne mere prevencije od poara.
Krajnji korisnici pomoi mogu biti vlasnici privatnog i javnog zemljita

i njihova udruenja. Za operacije poumljavanja, zemlja za koju se trai
podrka moe biti u vlasnitvu drave, pod uslovom da se njome ruko-
vodi od strane privatnika ili optina, a u tom sluaju su samo trokovi
osnivanja uma pokriveni podrkom.
Indikativne aktivnosti koje mogu biti finansirane obuhvataju:

Poumljavanje
Godinju premiju po hektaru
Agroumarstvo (osnivanje i trokovi odravanja)
Prevenciju otecenja uma od umskih poara (osnivanje uma
i posebni trokovi zatite od poara)
Obnovu otecenih uma od umskih poara
Poboljanje otpornosti i ekoloke vrednosti umskih ekosistema

Mera 6: Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu
Razvoj lokalne infrastrukture je bitan element svakog napora da se

ostvari potencijalni rast i promovie odrivost ruralnih podruja. U okvi-
ru ove mere podrke odobravaju se sredstva administrativnim jedinica-
ma za razvoj njihovih osnovnih infrastrukturnih potreba.
Specifini ciljevi ove mere su:

Da obezbedi infrastrukturu potrebnu za razvoj ruralnih podruja;
Da doprinese poboljanju ivotnog standarda za seosko stanov-
nitvo;
Da podri javne investicije neophodne za postizanje ciljeva ra-
zvoja i zatite ivotne sredine;
Da poveca atraktivnost ruralnih podruja za lokalne i strane in-
vestitore.
Krajnji korisnici pomoi u okviru ove mere su administrativne jedinice

u ruralnim podrujima do 10.000 stanovnika prema zvaninim rezulta-
tima najnovijeg dostupnog Popisa stanovnitva.
Indikativni primeri investicija: Putevi putevi koji povezuju infrastruk-

turu zajednice sa glavnim putevima, obilaznice oko sela, seoski putevi,
javni pristupni putevi farmama i umama. Vodoprivreda seoska kana-
lizaciona postrojenja, kanalizacije, vodovod. Upravljanje otpadom ure-
enje deponija da ispunjavaju sve ekoloke zahteve, centri za prikuplja-
nje otpada; Energetika napajanje za farme i sela i izgradnja obnovljivih
energetskih postrojenja za sela u meri u kojoj je to podrano od strane
javnih ustanova; Nove tehnologije lokalni pristup informacionim i ko-
munikacionim tehnologijama i razvoj brzog i ultrabrzog irokopojasnog
interneta; Ostalo prolazi za prevenciju poara.
78
Vodi kroz
IPAII
Mera 7: Diversifikacija farmi i razvoj poslovanja sadrana u nacrtu
IPARD II za Republiku Srbiju
Strateki pristup odabiru ove mere mora da se zasniva na detaljnoj ana-

lizi sektora i pojedinane teritorije kako bi se identifikovala ruralna po-
druja i oblasti sa zajednikim prioritetima razvoja. Takve oblasti treba
da pokau identine karakteristike, potrebe i potencijal za ekonomski
razvoj. Tako, na primer, projekti u oblasti ruralnog turizma mogu biti
odobreni samo ako se nalaze na teritorijama koje imaju potencijal za ra-
zvoj ruralnog turizma ili na teritorijama u kojima ne dominira masovni
turizam.
Specifini ciljevi ove mere su stvaranje, diversifikacija i razvoj ruralnih

aktivnosti, kroz investicije u poljoprivrednu diversifikaciju i razvoj nepo-
ljoprivrednih aktivnosti kao to su: ruralni turizam, tradicionalni zanati,
prerada poljoprivrednih proizvoda u proizvode vie vrednosti, nepoljo-
privredne usluge, proizvodnja obnovljive energije, direktni marketing,
itd.
Krajnji korisnici pomoi su poljoprivredna gazdinstva i druga pravna lica

iz oblasti poljoprivrede koja su deo nacionalnog registra poljoprivrednih
gazdinstava koja se nalaze na podruju u kome se sprovodi diversifika-
cija poslovanja.
Mera 8: Priprema i implementacija Lokalnih razvojnih strategija (Lider

pristup) sadrana u nacrtu IPARD II za Republiku Srbiju
Lider je instrument integrisanog teritorijalnog razvoja na lokalnom ni-

vou koji direktno doprinosi balansiranom razvoju ruralnih podruja, to
predstavlja jedan od ciljeva politike ruralnog razvoja.
Specifini ciljevi Lidera treba doprinesu promociji ruralnog razvoja kroz

lokalne inicijative i partnerstva. Ova mera treba da podri jaanje kapaci-

teta ruralnog stanovnitva i potencijalnih lokalnih akcionih grupa (LAG)

kroz obuke i obrazovanje kako bi mogli da pripreme i sprovedu lokalne
strategije razvoja (LDS) kroz sprovoenje lokalnih projekata.
Krajnji korisnici su odabrane lokalne akcione grupe.
Mera 9: Unapreenje obuka
Cilj ovo mere je irenje znanja i informacija svim odraslim osobama koje
se bave poljoprivredom, proizvodnjom hrane i umarstvom kako bi se
dostigao odgovarajui nivo tehnikog i ekonomskog znanja koje zahte-
va razvoj i specijalizacija poljoprivrede i umarstva. Ova mera targetira
osobe koje su angaovane u poljoprivredi, seoskom turizmu, tradicional-
nim zanatima, poljoprivredno-prehrambenim mikro i malim preduzei-
ma, ribarstvu i umarstvu.
Krajnji korisnici pomoi u okviru ove mere su profesionalne i/ili meu-

profesionalne organizacije (pruaoci obuka), koje su sposobne i odgo-
vorne za pruanje navedenih specijalizovanih obuka.
Mera 10: Tehnika pomo sadrana u nacrtu IPARD II za Republiku Sr-

biju
Cilj ove mere je da podri sprovoenje, praenje i potencijalne izmene

IPARD II dokumenta.
Krajnji korisnik ove mere je Upravljako telo IPARD II.
Mera 11: Savetodavne usluge
Cilj mere savetodavnih usluga je da podri poljoprivredne proizvoa-

e, draoce uma i mala preduzea u ruralnim oblastima da unaprede
odrivo upravljanje i ekonomske performanse svojih gazdinstava ili po-
80
Vodi kroz
IPAII
slovanja. Ovom merom se takoe podrava kvalitet i efektivnost saveta
kroz unapreenje kapaciteta savetodavaca.
Specifine ciljeve, koji doprinose ostvarenju navedenog cilja, odreuje

zemlja korisnik IPARD-a.
Krajnji korisnici ove mere su organizacije ili tela koje pruaju savetodav-
ne usluge, a koje imaju odgovarajue resurse u vidu obuenog i kvalifi-
kovanog osoblja i savetodavno iskustvo i pouzdanost u oblastima koje
su predmet savetovanja.
Upravljako telo treba da obezbedi adekvatne dokaze za odabrana tela i/

ili organizacije za pruanje saveta.

Vodi kroz
IPAII
5. Indirektno upravljanje
fondovima EU
Podsetimo se da smo u prethodnom programskom periodu razlikovali

etiri metoda upravljanja fondovima EU: centralizovani, decentralizova-
ni, zajedniki i deljeni.
Za razliku od toga, IPA II e se sprovoditi kroz tri metoda:

1. Direktno upravljanje, u kom je telo za ugovaranje Evropska ko-
misija, odnosno delegacije EU ili izvrne agencije koje nastupaju
u ime i za raun Evropske komisije;
2. Indirektno upravljanje, u kom Evropska komisija poverava za-
datke izvrenja budeta odreenih programa ili akcija zemlji ko-
risnici, meunarodnim organizacijama, razvojnim agencijama
drava lanica EU ili drugim telima;
3. Zajedniko upravljanje, u kom Evropska komisija delegira za-
datke sprovoenja dravama lanicama EU. Ovaj metod uprav-
ljanja se retko upotrebljava u sprovoenju eksternih aktivnosti
EU, ali postoji u malobrojnim sluajevima kao to su zajedniki
operativni programi u prekograninoj saradnji koje sprovodi za-
jedniko upravljako telo.
Panja u ovom poglavlju e biti posveena metodu indirektnog uprav-

ljanja, s obzirom da Evropska komisija zahteva od zemalja kandidata
da preuzmu odgovornost za upravljanje pretpristupnim fondovima i da

5. Indirektno upravljanje fondovima EU
poveaju svoje vlasnitvo nad procesom kako bi se postepeno osposobi-

le za samostalno upravljanje fondovima koje je potrebno za pristupanje
EU.
Indirektno upravljanje je sistem u kom Evropska komisija prenosi uprav-

ljanje odreenim aktivnostima na zemlju korisnicu, pri emu zadrava
celokupnu konanu odgovornost za izvrenje budeta EU. Aktivnosti
koje se prenose na zemlju korisnicu bi minimalno trebalo da obuhvataju
tenderske procedure, zakljuivanje ugovora i plaanja.
Svrha indirektnog upravljanja fondovima je da se zemlja kandidat ospo-

sobi da upravlja fondovima EU bez prethodnog traenja odobrenja i pro-
vere od strane EK. U ovom kontekstu potrebno je razlikovati dva oblika
indirektnog upravljanja: indirektno upravljanje sa ex-ante kontrolama
od strane EK i indirektno upravljanje bez ex-ante kontrola.
NOVI METODI UPRAVLJANJA

PRETHODNI METODI UPRAVLJANJA
(na snazi od 1. 1. 2014)
Decentralizovano upravljanje sa ex-ante Indirektno upravljanje sa ex-ante

kontrolama kontrolama
Decentralizovano upravljanje bez ex-ante Indirektno upravljanje bez ex-ante

kontrola kontrola
Indirektno upravljanje sa ex-ante kontrolama je oblik upravljanja u

kom tenderske procedure, zakljuivanje ugovora i plaanja obavljaju
tela u nacionalnoj administraciji Srbije, ali uz prethodnu kontrolu i odo-
bravanje dokumentacije od strane Delegacije EU (DEU). Sve faze svih
transakcija koje se odnose na nabavke i dodelu ugovora sprovodi poseb-
no odreeno telo za zakljuenje ugovora u dravnoj administraciji Srbije
i prilae ih Delegaciji EU u Beogradu, da bi DEU dala odobrenje pre nego
84
Vodi kroz
IPAII
to se transakcije izvre. Delegacija EU ima prava da pregleda i, ukoli-
ko je potrebno, odbije tendersku dokumentaciju. Broj odbijene tenderske
dokumentacije sluie kao pokazatelj za merenje uspenosti funkcioni-
sanja kontrole nad tenderskim postupcima koju sprovode institucije u
Srbiji. To znai da institucije i strukture u dravnoj administraciji Srbije
koje su odreene da obavljaju zadatke upravljanja EU fondovima moraju
da uspostave sistem upravljanja i kontrole koji e funkcionisati tako da
obezbedi ispravne transakcije, u skladu sa zahtevima EU. Ex-ante kon-
trole e se primenjivati sve dok Srbija ne zadovolji sve uslove i ne dobije
dozvolu da primeni indirektno upravljanje bez ex-ante kontrola (mada je
mogue da se i u toj fazi zadre ex-ante provere).
Indirektno upravljanje bez ex-ante kontrola je oblik upravljanja u kom

DEU ne proverava i ne odobrava svaku pojedinanu transakciju. Da bi
se preao put od jednog do drugog nivoa upravljanja, sistem u zemlji
koja koristi IPA fondove mora da demonstrira konstantno besprekorno
funkcionisanje. Indirektno upravljanje bez ex-ante kontrola predstavlja
sistem sprovoenja projekata i programa i finansijskog upravljanja koji
je neophodan za korienje fondova nakon pristupanja EU.
Akreditacija za decentralizovano upravljanje u Srbiji
Republika Srbija zapoela je sa pripremama za decentralizovano uprav-

ljanje fondovima EU jo 2007. godine i uloila je znaajan napor da bi
stigla u fazu u kojoj je sada. Naime, za IPA komponente I i II, prenos
ovlaenja za upravljanje, kojim se iz sistema centralizovanog upravlja-
nja, na osnovu dogovorenih mapa puta i relevantnih indikatora, prelazi
u sistem decentralizovanog upravljanja sa ex-ante kontrolom, odobren
je 20. i 21. marta 2014. za Nacionalni IPA program za 2013. to se tie IPA
komponenti III i IV, dobijanje statusa kandidata Srbiji je omoguilo pri-
stup ovim dvema komponentama i s tim u vezi su pripremljeni nacrti
akreditacionih paketa, ali je aplikacija za prenos ovlaenja za upravlja-
nje povuena poto nije bilo mogue uskladiti rokove za sprovoenje vi-

egodinjih operativnih programa i za prenos ovlaenja za upravljanje.

U sluaju IPA komponente V (IPARD), prenos ovlaenja za upravljanje
bez ex-ante kontrole planiran je za 2016.
Prema nacrtu Okvirnog sporazuma za IPA II, predvieno je da se Evrop-

ska komisija prilikom donoenja odluke o prenosu nadlenosti za izvr-
enje budeta IPA II na zemlju korisnicu moe osloniti na ex-ante proce-
nu koja je sprovedena za potrebe zakljuivanja ranijeg Finansijskog spo-
razuma sa zemljom korisnicom ili ex-ante procenu za potrebe prenosa
ovlaenja za decentralizovano upravljanje, ali moe i zahtevati dodatne
dokaze ukoliko ove procene ne obuhvataju sve zahteve.
5.1 Funkcije i institucije indirektnog upravljanja
Kljune funkcije i institucije za indirektno upravljanje programima pret-

pristupne pomoi EU predviene regulativom su:
Nacionalni IPA koordinator NIPAK (eng. National IPA Coordinator

NIPAC). NIPAK je visoko rangirani predstavnik vlade zemlje korisnice
koji je nadlean za celokupan proces stratekog planiranja, koordinacije
programiranja, nadzora nad sprovoenjem, procene i izvetavanja o IPA
II pomoi.
NIPAK obezbeuje koordinaciju sa dravnom upravom zemlje korisnice

i drugim donatorima i blisku povezanost IPA II pomoi i sveukupnog
procesa pristupanja EU; obezbeuje koordinaciju uea zemlje korisni-
ce u relevantnim programima teritorijalne saradnje; obezbeuje da su
86
Vodi kroz
IPAII
ciljevi akcija ili programa zemlje korisnice koherentni sa ciljevima defi-
nisanim u Stratekom dokumentu, koordinira pripremu dokumenata i
predaje ih EK; priprema godinji izvetaj o sprovoenju IPA II; u saradnji
sa drugim dravama obezbeuje da su ciljevi prekograninih programa
saradnje koherentni sa ciljevima stratekih dokumenata IPA II; u toku
sprovoenja obezbeuje orijentaciju akcija i programa prema ciljevima;
koordinira pripremu plana procene u konsultaciji sa EK.
U Srbiji ulogu nacionalnog IPA koordinatora obavlja ministar ili pot-

predsednik Vlade zaduen za evropske integracije ili direktor Kancela-
rije za evropske integracije.
Nacionalni slubenik za odobravanje NAO (eng. National Authorising

Officer NAO). NAO je visoko rangirani predstavnik vlade zemlje kori-
snice koji snosi celokupnu odgovornost za finansijsko upravljanje IPA II
pomoi i obezbeuje legalnost i regularnost transakcija.
NAO je posebno odgovoran za (a) upravljanje IPA II raunima i finansij-

skim operacijama i (b) efektivno funkcionisanje internih sistema kontro-
le za sprovoenje IPA II pomoi.
NAO uspostavlja upravljaku strukturu koja obavlja operativne poslove

finansijskog upravljanja IPA II i sastoji od se Nacionalnog fonda i Kance-
larije za podrku.
U Srbiji ulogu nacionalnog slubenika za odobravanje obavlja dravni

sekretar Ministarstva finansija, dok ulogu Nacionalnog fonda obavlja
Sektor za nacionalni fond za upravljanje sredstvima Evropske unije Mi-
nistarstva finansija.

Revizorsko telo (eng. Audit Authority). Revizorsko telo je ekspertsko

telo koje odredi zemlja korisnica fondova, potpuno nezavisno od drugih
struktura u sistemu, koje je odgovorno za verifikaciju funkcionisanja si-
stema upravljanja i kontrole. U Srbiji je kao revizorsko telo uspostavljena
Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije.
Pored nabrojanih funkcija, neophodno je uspostaviti i operativne struk-

ture koje su odgovorne za sprovoenje, informisanje, vidljivost, praenje,
izvetavanje i procenu programa u skladu sa principima dobrog finan-
sijskog upravljanja. Operativne strukture u Srbiji predstavljene su u sle-
deoj tabeli:
Komponenta I
Skup osoba i slubi u okviru dravne uprave odgovornih

za obavljanje poslova upravljanja IPA komponentom I, a
to su:
Tehniki sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora koji

koordinira proces programiranja IPA sredstava, kao i
identifikaciju i utvrivanje prioriteta za finansiranje iz
IPA komponente I (Sektor za programiranje, praenje i
izvetavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoi);
Slubenik za odobravanje programa koji je odgovoran za
organizaciju i realizaciju poslova koji su u nadlenosti
Operativna struktura Tela za ugovaranje, za poslove Operativne strukture koji
(eng. Operating se odnose na sprovoenje ugovora kroz koje se realizuju
structure) sektorski programi i/ili projekti, kao i za obezbeivanje
zakonitosti i regularnosti aktivnosti koje su u njegovoj
nadlenosti (pomonik ministra koji rukovodi Sektorom
za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU
Ministarstva finansija);
Slubenici za programe pomoi, koji pruaju podrku
slubeniku za odobravanje programa u pripremi i
tehnikom sprovoenju ugovora i odgovorni su nacio-
nalnom IPA koordinatoru za postizanje ciljeva sektor-
skih programa, mera u okviru njih i/ili projekata u ok-
viru njegove nadlenosti (dravni sekretari ili pomonici
ministara u resornim ministarstvima);
88
Vodi kroz
IPAII
Komponenta I
Telo za ugovaranje, koje je odgovorno za poslove

sprovoenja postupka javnih nabavki, ugovaranja,
vrenja plaanja, raunovodstva, praenja sprovoenja
ugovora i finansijskog izvetavanja u vezi sa nabavkom
usluga, robe, radova i grantova koji se finansiraju iz pret-
pristupne pomoi EU u okviru IPA komponente I (Sektor
za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU
Ministarstva finansija);
IPA unutranje jedinice u resornim ministarstvima, koje
pruaju operativnu podrku slubeniku za programe
pomoi u procesima programiranja, sprovoenja i
praenja sektorskih programa, mera u okviru sektor-
skih programa i/ili projekata i za svoj rad odgovaraju
slubeniku za programe pomoi. Vano je napomenuti
da se poslovi programiranja i poslovi sprovoenja i
praenja sektorskih programa, mera u okviru sektorskih
programa i/ili projekata obavljaju odvojeno u okviru IPA
unutranje jedinice.
Komponenta II
Tehniki sekretarijat Telo koje prikuplja i analizira redovne i godinje izvetaje

nacionalnog IPA o sprovoenju programa u okviru IPA komponente II,
koordinatora u smislu postizanja cilja i ostvarivanja rezultata, a koje
(eng. National IPA odreuje Vlada.
Coordinator Technical
Secreteriat NIPAC TS)
Zajedniki odbor za Tela koja se obrazuju posebno za svaki program

praenje programa prekogranine saradnje i odgovorna su za donoenje
pretpristupne odluka na nivou programa i za praenje sprovoenja
pomoi u okviru IPA programa.
komponente IIb (Joint
Monitoring Committee
for the implementation
of the pre-accession
assistance
programmes under
IPA Component IIb
JMC)

Komponenta II
Zajedniki tehniki Posebna tela, bez statusa pravnog lica, koja obrazuju
sekretarijat (Joint operativne strukture drava uesnica u programu,
Technical Secretariat za svaki program prekogranine saradnje. Obavljaju
JTS) strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe
Zajednikog odbora za praenje programa pretpristupne
pomoi i operativnih struktura za sprovoenje programa
pretpristupne pomoi u okviru IPA komponente II;
Operativna struktura Skup lica i tela u okviru dravne uprave koji je odgovoran
za upravljanje za obavljanje poslova upravljanja i sprovoenja
programima pretpristupne pomoi EU u okviru IPA komponente IIb, a
pretpristupne to su:
pomoi u okviru IPA
komponente IIb Slubeni, odgovoran za poslove operativne strukture,
upravlja programima pretpristupne pomoi u okviru IPA
komponente lib, odgovara za obezbeivanje regularnosti
i legalnosti tekuih transakcija i odgovorno finansijsko
upravljanje nacionalnom slubeniku za odobravanje i
nacionalnom IPA koordinatoru za postizanje ciljeva i
rezultata (zamenik direktora Kancelarije za evropske
integracije i koordinator za EU fondove);
Slubenik za odobravanje programa, kog imenuje
nacionalni slubenik za odobravanje, upravlja Telom za
ugovaranje. Odgovoran je za organizaciju i obavljanje
poslova koji se odnose na sprovoenje ugovora kroz
koje se realizuju programi prekogranine saradnje u ok-
viru IPA komponente IIb, kao i obezbeivanje zakonitosti
i regularnosti aktivnosti;
Odgovorno lice za poslove Tela za programe
prekogranine saradnje koje je zadueno za poslove
programiranja i praenja sprovoenja programa
prekogranine saradnje u okviru IPA komponente II
(pomonik direktora Kancelarije za evropske integracije
koji rukovodi Sektorom za programe prekogranine i
transnacionalne saradnje);
Telo za ugovaranje koje je odgovorno za sprovoenje
postupaka javnih nabavki, ugovaranje, vrenje plaanja,
raunovodstvo, praenje sprovoenja ugovora i finan-
sijsko izvetavanje (Sektor za ugovaranje i finansiranje
programa iz sredstava EU Ministarstva finansija);
90
Vodi kroz
IPAII
Komponenta II
Telo za programe prekogranine saradnje koje je

odgovorno za programiranje i praenje programa
prekogranine saradnje na programskom nivou, u
saradnji sa nadlenim telima partnerskih zemalja,
uestvovanje u izradi kriterijuma i procedura za priku-
pljanje projektnih predloga, kao i za ocenu projekata
(Sektor za programe prekogranine i transnacionalne
saradnje Kancelarije za evropske integracije).
Pored navedenog, predviena su dva nivoa odbora za praenje u cilju

obezbeivanja koherentnosti i koordinacije u sprovoenju IPA i ukljui-
vanja svih relevantnih aktera:
Odbor za praenje IPA (eng. IPA Monitoring Committee IPA MC).

Odbor za praenje IPA obezbeuje delotvornost, kvalitet i kohe-
rentnost sprovoenja svih programa i operacija u smislu ostvari-
vanja ciljeva postavljenih u finansijskim sporazumima i strate-
kim dokumentima. Svoj rad zasniva na izvetajima Sektorskih
odbora za praenje. Odbor ukljuuje predstavnike EK i NIPAK,
kao kopredsedavajue, kao i predstavnike drugih relevantnih
nacionalnih institucija, a moe ukljuivati i predstavnike meu-
narodnih finansijskih institucija i zainteresovanih strana poput
civilnog drutva i organizacija privatnog sektora. Tehniki sekre-
tarijat nacionalnog IPA koordinatora obavlja poslove sekretarija-
ta Odbora za praenje IPA programa i odgovoran je za priprema-
nje i dostavljanje svih materijala koje Odbor razmatra i o kojima
raspravlja.
Sektorski odbori za praenje (eng. Sectoral Monitoring Com-

mittees SMCs). Sektorski odbori za praenje se uspostavljaju po
oblastima politike IPA II ili po programima. Sastoje se od pred-

stavnika relevantnih nacionalnih institucija, EK i drugih zainte-

resovanih strana, ukljuujui i meunarodne finansijske institu-
cije. Svaki sektorski odbor obezbeuje delotvornost, efikasnost,
kvalitet, koherentnot, koordinaciju i usaglaenost sprovoenja
aktivnosti u odreenoj oblasti politike ili programu. Sektorski od-
bori podnose izvetaje Odboru za praenje IPA.
Kada je u pitanju oblast politike Poljoprivreda i ruralni razvoj, specifine

funkcije i institucije indirektnog upravljanja sainjavaju posebnu Opera-
tivnu strukturu.
Operativnu strukturu ove oblasti sainjavaju:
Upravljako telo koje deluje na nacionalnoj nivou i zadueno je za pri-

premu i sprovoenje IPARD programa, ukljuujui odabir mera i promo-
ciju, koordinaciju, evaluaciju, nadzor i izvetavanje o Programu, kojim
upravlja vii slubenik sa iskljuivim odgovornostima. U sluaju Repu-
blike Srbije to je jedinica u okviru Sektora za ruralni razvoj Ministarstva
poljoprivrede i zatite ivotne sredine.
Agencija za ruralni razvoj u okviru instrumenta IPA s funkcijama sli-

nima agenciji za plaanja u dravama lanicama koja je odgovorna za
promociju, odabir projekata kao i za odobrenje, kontrolu i knjienje oba-
veza i plaanja, kao i za izvrenje plaanja. U Republici Srbiji to je Uprava
za agrarna plaanja Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredi-
ne.
92
Vodi kroz
IPAII
Literatura
1. European Parliament, COMMISSION IMPLEMENTING REGULATION

(EU) No 447/2014, on the specific rules for implementing Regulation (EU)
No 231/2014 of the European Parliament and of the Council establishing
an Instrument for Pre-accession assistance (IPA II), 2 May 2014.
2. European Parliament, REGULATION (EU) No 1299/2013 OF THE EURO-

PEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL on specific provisions for
the support from the European Regional Development Fund to the Eu-
ropean territorial cooperation goal, 17 December 2013.

PEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, establishing an Instrument
for Pre-accession Assistance (IPA II), 11 March 2014.

PEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, establishing a European
Neighborhood Instrument, 11 March 2014.

PEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, laying down common ru-
les and procedures for the implementation of the Unions instruments
for financing external action, 11 March 2014.
6. Evropska komisija, Indikativni strateki dokument za Srbiju 2014

2020, avgust 2014.

Literatura
7. INDICATIVE STRATEGY PAPER FOR SERBIA (2014-2020), adopted on

19/08/2014.
8. IPA (2014-2020), Roadmap for Planning and Programming, version 0.2.
9. IPA II 2014-2020, A quick guide to IPA programming.
10. IPA II Multi-country Strategy Paper (MCSP), draft, 2014-2020.
11. Kancelarija za evropske integracije, Evaluacija efektivnosti i efikasno-

sti meunarodne razvojne pomoi u Republici Srbiji po sektorima, 2013.
12. Ministarstvo finansija, Uputstvo o programskom budetu, 2014.
13. Multi-Country Indicative Strategy Paper (2014-2020), adopted on

30/06/2014.
14. Nacrt IPARD programa Republike Srbije za 20142020, verzija 2, ok-

tobar 2014.
15. Uredba o upravljanju programima pretpristupne pomoi Evropske

unije u okviru komponente i Instrumenta pretpristupne pomoi (IPA)
Pomo u tranziciji i izgradnja institucija za period 20072013. godine.
16. Uredba o upravljanju programima pretpristupne pomoi Evropske

unije u okviru komponente IIb Instrumenta pretpristupne pomoi (IPA)
Programi prekogranine saradnje sa dravama korisnicama IPA za pe-
riod 20072013. godine.
17. Vlada RS, Potrebe Republike Srbije za meunarodnom razvojnom po-

moi u periodu 2014 2017, sa projekcijama do 2020. godine, novembar 2013.
18. Zakon o budetskom sistemu
94
Vodi kroz
IPAII
Internet adrese
http://www.evropa.gov.rs
http://ec.europa.eu/enlargement
http://www.cdspredlaze.org.rs
http://www.cfcu.gov.rs/
http://uap.gov.rs/
http://www.slap.skgo.org/

IMPRESUM
Vodi kroz Instrument pretpristupne
pomoi IPA II 2014-2020
Izdava
Evropski pokret u Srbiji Lektura i korektura
Kralja Milana 31 Vesna Pravdi
Beograd
www.emins.org Dizajn
ISSstudioDesign, Beograd
Za izdavaa igor.sandic@issstudiodesign.com
Maja Bobi ISBN 978-86-80046-01-3
Autori: Tira
Andrija Pejovi 1.000
Mirjana Lazovi tampa
Ognjen Miri Mobid d.o.o Loznica
Ivan Kneevi 2014. godina
CIP - -
,
339.96(4-672EU:497.11)
339.923:061.1EU
341.232(4-672EU)
VODI kroz IPA II : instrument za pretpris-

tupnu pomo : 2014-2020. / Andrija Pejovi
... [et al.]. - Beograd : Evropski pokret u Sr-
biji, 2014 (Loznica : Mobid). - graf. prikazi,
tabele. - 96 str. ; 23 cm
Tira 1.000. - Napomene i bibliografske

reference uz tekst. -
Bibliografija: str. 93/95.
ISBN 978-86-80046-02-0
1. , , 1976- []
a) - -
b) -
COBISS.SR-ID 211583756
96
Vodi kroz
IPAII

Vodic Kroz IPA II 2014 2020 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Kroz IPA II 2014 2020 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vodi kroz

Intenziviranje procesa evropskih integracija otpoinjanjem pregovora

Korienje i upravljanje IPA sredstvima je zahtevno u pogledu kapacite-

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 3

korienju IPA sredstava iri i znanje produbljuje. Prethodna finansijska

1. Oblasti politika IPA II15

2. Programiranje pomoi u okviru IPA II29

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 5

4. Specifinosti oblasti politike: Poljoprivreda i ruralni razvoj65

5. Indirektno upravljanje fondovima EU83

Instrument za pretpristupnu pomo IPA II (Instrument for Pre-Acce-

Na Grafikonu 1 je prikazana hijerarhija dokumenata koji se odnose na

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 7

EU finansijska Zajednika pravila

Ukupan budet IPA II za period 20142020. iznosi 11,7milijardi evra. Pre-

Tabela 1: Indikativna alokacija IPA II korisnicama pomoi 20142020. (u milionima evra)

Korisnik 2018 UKU-

Srbija 195,1 201,4 207,9 215,4 688,2 1.508,0

Albanija 83,7 86,9 89,7 92,9 296,3 649,4

Makedonija 85,7 88,9 91,6 94,9 303,1 664,2

Kosovo 83,8 85,9 88,7 91,9 295,3 645,5

Crna Gora 39,5 35,6 37,5 39,6 118,5 270,5

Turska 620,4 626,4 630,8 636,4 1.940,0 4.453.9

Evropska komisija (EK) je kreirala novi Instrument za pretpristupnu po-

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 9

prioritetima proirenja EU i usmeren na dostizanje rezultata i strateki

Jedna od bitnijih promena se odnosi na strukturu programa IPA II, u ko-

Pomo u svih pet oblasti politika sprovodie se kroz podrku reforma-

Druga promena se odnosi na sektorski pristup u planiranju upotrebe

Sledea promena koju je donela IPA II jeste potreba da se obezbedi vea

Jedna od novina u okviru IPA II se odnosi na preuzimanje odgovornosti

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 11

pretpristupne pomoi. Glavna motivacija za uvoenje 5 komponenti u

etvrta promena se odnosi na uvoenje tzv. sektorske budetske po-

Poslednja promena se odnosi na uvoenje tzv. nagrade za uspene

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 13

IPA II tei ostvarivanju jednog opteg i etiri specifina cilja.

Opti cilj je pruanje podrke zemljama korisnicama u usvajanju i spro-

Specifini ciljevi su:

Podrka politikim reformama kroz: jaanje demokratije i vla-

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 15

Podrka ekonomskom, socijalnom i teritorijalnom razvoju u cilju

Kao to je ve pomenuto, za ostvarenje prethodno nabrojanih ciljeva po-

1.1 Reforme kao deo priprema za lanstvo u EU i

EU podrka e biti namenjena reformskim naporima u javnoj upravi kako

Oekivani rezultati su: ojaani kapaciteti demokratskih institucija, po-

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 17

javne uprave; uspostavljen sistem koordinacije politika, planiranja i ra-

Pomo e se pruiti putem tvininga, tehnike pomoi, nabavke opreme

Cilj podrke ovom sektoru je u skladu sa pregovarakim okvirom za Sr-

Oekivani rezultati su: jaanje nezavisnosti, nepristrasnosti i efikasno-

Podrka e se pruati kroz tvining, tehniku pomo, nabavku opreme,

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 19

U okviru IPA viekorisnikog programa kljuni prioritet je podrka

1.2 Drutveno-ekonomski i regionalni razvoj

Sektor ivotna sredina

Cilj podrke ovom sektoru je usklaivanje zakonske regulative Republi-

Oekivani rezultati u ovom sektoru su: usklaivanje zakonske regulati-

Podrka e biti pruena kroz tvining, tehniku pomo, pozive za do-

Cilj podrke je dalje usklaivanje zakonske regulative u sektoru tran-

Oekivani rezultati su: usklaivanje zakonske regulative u oblasti tran-

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO 2014-2020 21

Podrka e biti pruena kroz tvining, tehniku pomo, pozive za dostav-

1. Oblasti politika IPA II15

2. Programiranje pomoi u okviru IPA II29

4. Specifinosti oblasti politike: Poljoprivreda i ruralni razvoj65

5. Indirektno upravljanje fondovima EU83

2.2 Sektorski pristup kao metod programiranja IPA u