OPREMA, TEHNIKI GASOVI I PRAKTINA PRIMENA

TIG, MAG I MIG POSTUPKA ZAVARIVANJA

Osnovi zavarivanja u zatitnim gasovima

Kao zatitni gasovi primenjuju se argon, helijum (u Americi), CO2, i meavina gasova (CO2 + Ar; Ar + CO2 +
O2; Ar + H2; Ar + N2). Prednost u odnosu na REL jeste mogunost mehanizacije, automatizacije i roboti-
zacije. tavie, prva primena industrijskih robota poela je u oblasti MAG-zavarivanja. Svi postupci za-
varivanja u zatitnim gasovima svrstavaju se u elektrolune, a navedeni gasovi dovode se u zonu spoja da
zatite metalno kupatilo, kapljicu dodatnog materijala i zavar od tetnog delovanja gasova iz vazduha.

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE
U ZATITI GASA

VRSTA ELEKTRODE ZATITNI GAS

TOPLJIVA NETOPLJIVA INERTAN AKTIVAN

ELEKTRODNA VOLFRAMSKA Ar , He CO2 ILI

ICA ELEKTRODA SMEA GASOVA

TIG

MIG MAG

Slika 1 Postupci zavarivanja u zatitnoj atmosferi

U zavisnosti od vrste elektrode ili elektrodne ice kao i primenjenog zatitnog gasa razlikuju se: TIG,
MAG i MIG - zavarivanje (sl. 1).

Argonsko zavarivanje TIG (WIG)

Naziv TIG je skraenica od Tungsten-Inertan Gas, prema nazivu za volfram u anglosaksonskim ze-
mljama. Specifinost ovog postupka jeste u tome to se elektrini luk odrava izmedju netopljive volframske
elektrode i osnovnog materijala (sl. 2). Rubni avovi dobijaju se stapanjem posuvraenih stranica zavarivanih
limova, a ostali avovi uz pomo dodatnog materijala (ipke, s 6 mm). TIG se moe mehanizovati pomou
posebnih automata za dovodjenje dodatne ice prenika do 2.5 mm.
Argonski se spajaju svi zavarljivi metali, ali se zbog visoke cene TIG-om najvie zavaruju visoko-
legirani elici, neelezni metali i njihove legure, a naroito aluminijum i njegove legure (katodno ienje
Al2O3). Elektrini luk se kod savremenih uredjaja uspostavlja pomou visokofrekventnih jonizatora, tj.
posebnog izvora struje visokog napona. Luk se moe uspostaviti i dodirom vrha elektrode i osnovnog ma-
terijala, ali se time prlja elektroda i ubrzava njeno troenje.

1
 Volframska
elektroda
Argon

Dodatni G
materijal

Slika 2 Shema TIG zavarivanja

Osnovne karakteristike argonskog zavarivanja su:
- zavarivanje je mogue u svim poloajima za debljine do 10 mm,
- parametri zavarivanja su: jaina struje I = 10600 A; napon luka U = 1030 V;
- brzina zavarivanja vz = 650 m/h i vie,
- struja zavarivanja: jednosmerna direktnog polariteta za elik i naizmenina za Al i njegove legure,
- spoljna karakteristika izvora: strmopadajua (konstantna struja).
Zatitni gas argon isporuuje se u elinim bocama zapremine 40 l pod pritiskom 150200 bara.

Slika 3 Oprema za TIG zavarivanje

Tehnoloki parametri zavarivanja TIG postupkom

Netopljive elektrode za TIG zavarivanje izradjuju se od istog volframa, legure volframa i torijuma i
legure volframa i cirkonijuma. Elektrode od istog volframa se koriste prvenstveno za zavarivanje naiz-
meninom strujom, koja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura. Elektrode legirane
torijumom (0.5 do 2% Th) se mogu opteretiti jaom strujom i time se smanjuje opasnost od deliminog
topljenja vrha elektrode. Legirane elektrode se koriste za zavarivanje jednosmernom strujom negativnog
polariteta (E-), mada mogu da rade i sa naizmeninom strujom dajui pri tome bolje poetno i naknadno
uspostavljanje luka. Elektrode legirane sa cirkonijumom (do 0.4% Zr) nalaze posebnu primenu pri za-
varivanju naizmeninom strujom aluminijuma jer cirkonijum pomae da se odri stabilan oblik vrha elek-
trode. Prenici elektroda su standardizovani u rasponu od 0.25 do 6.4 mm (0.25; 0.51; 1.00; 1.6; 2.4; 3.2;

2
4.00; 4.8; 6.4) a elektrode se oznaavaju posebnom bojom (zelena - od istog volframa, uta - sa 1% torijuma,
crvena - sa 2% torijuma, plava - sa 0.5% torijuma i smedja - sa 0.4% cirkonijuma). Izvueni kraj elektrode
odgovara priblino preniku mlaznice, a kraj je zailjen najee u obliku konusa.

Slika 4 Gorionik za TIG zavarivanje

Slika 5 Priprema vrha elektrode

Kao zatitni gas se koristi argon, helijum ili smea argona i helijuma. Argon se vie koristi kod nas i u
Evropi, a helijum u Americi. Protok zatitnih gasova se bira u zavisnosti od vrste i debljine zavarivanih
delova, poloaja zavarivanja, vrste spoja i tsl. Koliina zatitnog gasa pri TIG zavarivanju u zatiti argona se
kree u opsegu od 6.5 do 30 l/min odnosno neto vie kada je re o helijumu.
Pri zavarivanju TIG postupkom najee je u primeni jednosmerna struja direktnog polariteta (nega-
tivna elektroda E-) ime se ostvaruje ue kupatilo, vea dubina uvarivanja i ua zona uticaja toplote. Za-
varivanje jednosmernom strujom, sa negativnom elektrodom, primenjuje se za legirane elike, nerdjajue
elike, titan i bakar (ali ne i za legure Cu koje sadre Al). Jednosmerna struja pozitivne elektrode (E+) se
primenjuje pri zavarivanju tankih limova od aluminijuma, magnezijuma, titana da bi se ostvario efekat katod-
nog ienja. Naizmenina struja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma, magnezijuma i nekih vatrootpo-
rnih metala. Pri TIG zavarivanju legura aluminijuma moe se pojaviti poroznost metala ava. Tome je uzrok
vlaga, povrinski oksid Al2O3 i neistoe aluminijuma. Zato se trai ienje zone zavarivanja i okoline (oko
30 mm) strugaem ("aberom") ili metalnom etkom.
Dodatni materijal se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i isporuuje se u obliku ica i ipki pri
runom zavarivanju, ili namotan na koturu pri automatskom zavarivanju. Ponekad se kao dodatni materijal za
TIG zavarivanje moe koristiti i pare ili traka uzeta iz osnovnog materijala. U principu dodatni materijal za
TIG zavarivanje kao i tehnika zavarivanja se bira kao i pri gasnom zavarivanju. ice moraju biti iste kao i
oprema kojom se zavaruje, bez tragova oksida, masti, ulja i sl. Ponekad se zahteva izvodjenje operacije za-
varivanja sa tzv. "belim rukavicama" (pri zavarivanju kosmike opreme, delova nuklearnih reaktora i tsl.).

3
 Slika 6 Zavarivanje TIG postupkom
TIG zavarivanje je mogue izvoditi u svim poloajima. Tanji materijali se zavaruju bez posebne
pripreme ivica izvodjenjem tzv. prirubnih, ugaonih ili I spojeva, dok se u sluaju vee debljine, ivice posebno
pripremaju slino kao i pri zavarivanju u zatiti CO2. Najee su korieni spojevi sa V - lebom za
s=3.212.7 mm, odnosno X - lebom za s > 12.7 mm.

Slika 7 Poloaji gorionika i dodatnog materijala pri izvoenju razliitih spojeva

U tablicama 1, 2, 3 i 4 date su preporuke za izbor reima zavarivanja niskougljeninih i nerdjajuih
elika, odnosno reimi zavarivanja aluminijuma jednosmernom i naizmeninom strujom.

Tablica 1 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja niskougljeninih elika

Struja Prenik Protok Rastojanje
Debljina Vrsta Radni Prenik Veliina
Polaritet za- dodatnog zatitnog mlaznice od
materijala spoja napon, elektrode, mlaznice
varivanja, materijala gasa komada,
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.53.2 I E- 50100 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13
3.26.5 V E- 70120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
6.513 X E- 90150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

4
Tablica 2 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja nerdjajuih elika

Prenik Protok Veliina Rastojanje

Debljina Vrsta Polaritet Struja Radni Prenik
materijala spoja za- napon, elektrode, dodatnog zatitnog mlaznice mlaznice od
materijala gasa komada,
varivanja,
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.53.2 I E- 5090 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13
3.26.5 V E- 70120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
6.512 X E- 100150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

Tablica 3 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma jednosmernom strujom
pozitivnog polariteta

Protok Prenik
Debljina Vrsta Struja Radni Prenik Brzina Broj
zatitnog dodatnog
materijala spoja zavariv.* napon elektrode zavariv. prolaza
gasa** materijala
mm - A V mm l/min m/min mm -
Prirubni
0.25 1015 10 0.5 9.523.7 1.32 bez 1
spoj
0.250.51 I 1530 10 0.5 9.523.7 1.32 0.5 1
... ... ... ... ... ... ... ... ...
19.125.4 X 300450 10 4.8 11.828.3 0.13 6.4 2
> 25.4 X 550570 10 6.4 18.828.3 0.13 6.4 2

* - Pri runom izvodjenju zavarivanja birati manje, a pri automatskom vee vrednosti jaine struje,
** - Najbolje je ustanoviti optimalni protok probama.

Tablica 4 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma naizmeninom strujom
Razmak u Poloaj Protok Prenik
Debljina Vrsta Jaina Prenik Brzina Broj
korenu zavariv.* elektrode zatitnog dodatnog prolaza
materijala spoja struje zavariv.
leba gasa materijala
mm - mm - A mm l/min m/min mm -
I 1.6 H,V,HV 70100 1.62.4 9.5 0.200.25 2.4 1
1.6
I 1.6 O 6575 1.6 12 0.200.25 2.4 1
... ... ... ... ... ... ... ... ... ...
* - H - horizontalni, V - vertikalni, HV - horizontalno-vertikalni, O - iznad glave

MAG (Metal-Aktivan Gas) ili CO2 - postupak zavarivanja

Kod MAG - zavarivanja (sl. 8), elektrodna ica prenika 0.82.5 mm istovremeno je i dodatni materi-
jal. Na visokoj temperaturi u luku, deo gasa CO2 se razlae na CO i O2, to znai da je CO2 aktivan u toku
procesa zavarivanja.
CO2 postupak se koristi za zavarivanje niskougljeninih i niskolegiranih elika debljine 0.830 mm.
Luk se uspostavlja dodirom vrha elektrodne ice i osnovnog materijala.

5
Osnovne karakteristike MAG postupka zavarivanja su:
- zavarivanje je mogue u svim poloajima,
- parametri zavarivanja: I = 40500 A; U = 1635 V; vz = 1560 m/h,
- spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
- struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta (obrnuti polaritet - pozitivna elektroda (E+)).

Topljva
elektrodna CO2
ica

Vodjica

Izvor
G jednosmerne
struje Mlaznica

Slika 8 Shema MAG zavarivanja

Tehnoloki parametri zavarivanja u zatiti CO2

Ovi se parametri pri izvodjenju sueonih spojeva u horizontalnom poloaju i ugaonih spojeva u
koritastom i horizontalno-vertikalnom poloaju (JUS.CH3.011) mogu priblino izraunati na osnovu polaznih
podataka kao to su vrsta spoja, prenik elektrodne ice i oblik ava. Najpre se, zavisno od debljine za-
varivanih delova i vrste spoja, biraju oblik i dimenzije leba, prema podacima datim u tablici 5.

Slika 9 Izvoenje MAG/MIG postupka zavarivanja

Slika 10 Pitolj za MAG/MIG zavarivanje

6
 Dalje se na osnovu podataka iz tablice 6 usvaja popreni presek pojedinih zavara i odredjuje ukupan
broj prolaza. Pri tome treba imati u vidu sledee preporuke za izbor prenika elektrodne ice (d) zavisno od
debljine (s) zavarivanih delova u sueonom spoju, odnosno od debljine ava (a) kod ugaonih spojeva (tab. 7
i tab. 8).

Slika 11 Automatizacija MAG/MIG postupka zavarivanja

U vezi sa debljinom ugaonih avova treba se drati sledeih preporuka (odnose se na sve metode
elektrolunog zavarivanja): za nosei ugaoni av njegova debljina mora biti najmanje 3 mm (amin = 3 mm),
odnosno najvie amax = 0.7 smin , gde je smin - najtanji deo u spoju. Ako se iz konstrukcionih razloga trai da
bude amax > 5 mm, ugaoni av treba izvesti sa dva ili vie prolaza.
Na osnovu usvojenog preseka odgovarajueg zavara (Az) moe se izraunati masa zavara (M)
koja je potrebna da se popuni deo leba duine l = 1 cm :

M = V = Az l , g
gde je: = 7.85 g/cm3 - gustina elektrodne ice
V = Az l - jedinina zapremina zavara na duini od 1 cm.
Tablica 5 Priprema stranica za zavarivanje u zatiti CO2

Dimenzije leba
Vrsta ava Popreni presek leba i ava s b c r
mm mm
b
r
c

Rubni av 2 0.5 s+1 s1.5s

s

2 0.5
I - av b 23 0.8
s

36 1

V - av
520 3050 2 1.52.5
b
c

... ... ... ... ... ...

7
Tablica 6 Granini preseci pojedinih zavara
Doputeni presek zavara u mm2 za:
Vrsta spoja Vrsta zavara Poloaj "a" za prenik ice:
d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Koreni zavar 11.0 11.0
Sueoni Zavari ispune 6.2564.0 15.064.0
Pokrivni zavar 15.064.0 15.064.0
Poloaj "b" Poloaj "c"
Ugaoni d = 1.2 mm d = 1.6 mm d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Zavari popune 6.2564.0 15.036.0 6.2536.0 15.036.0
Pokrivni zavar 15.064.0 15.064.0 15.036.0 15.036.0
Prema JUS CH3.011/82 razlikuju se poloaji:
a) horizontalan b) koritast c) horizontalno-vertikalan

Tablica 7 Izbor prenika elektrodne ice - sueoni spoj

s , mm 2 220 1030

d , mm 0.8 1.2 1.6

Tablica 8 Izbor prenika elektrodne ice - ugaoni spoj

a , mm 2 3 >3

d , mm 1.2 1.2 1.6

Koliina pretopljene elektrodne ice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izraunava se
prema izrazima :

m1.2 = 0.64 + 0.11 M + 0.14 M 2 ,

(za icu d = 1.2 mm)

m1.6 = 0.64 + 0.55 M 0.055 M 2 ,

(za icu d = 1.6 mm)
Tanki limovi debljine do 4 mm zavaruju se
bez pripreme ivica u horizontalnom poloaju (do 3
mm u ostalim poloajima), a za limove veih debljina
izradjuju se V, X i K - lebovi, slino kao za REL -
zavarivanje. Uglovi otvora lebova su 4050, a
zazor izmedju limova 02.5 mm.
Slika 12 ica za MAG/MIG zavarivanje

8
 Prethodno usvojene i izraunate veliine omoguuju da se izrauna brzina zavarivanja kao i
brzina topljenja elektrodne ice.

Brzina zavarivanja rauna se po izrazu:

m 6000
vz = , cm / min
Az
gde je: m - masa deponovanog metala u g/s,
Az - povrina zavara u mm2,
- gustina dodatnog materijala u g/cm3.
Brzina topljenja elektrodne ice (vt = 1.225 m/min) rauna se po izrazu:
0.012732 Az v z
vt = , m / min
d2
Broj prolaza moe se odrediti na dva naina:
- prema iskustvenim podacima za razliite debljine lima (tab. 9):
Tablica 9

s , mm 48 612 815 1520 2030

n 2 3 6 8 12

- na osnovu povrine poprenog preseka leba (A) i zavara (Az):

A
n=
Az
gde je: Az = 0.06250.64 cm2 zavisno od prenika ice, vrste leba i dr. (tab. 6).
Najzad se izraunavaju energetski parametri zavarivanja u zatiti gasa CO2 :
- jaina struje za elektrodnu icu prenika d = 1.2 mm,
- jaina struje za elektrodnu icu prenika d = 1.6 mm,
- radni napon elektrinog luka.
Jaina struje zavarivanja (I1.2 i I1.6) za prenike ice d = 1.2 i d = 1.6 mm rauna se prema sle-
deim izrazima:
I 1.2 = 308 log Vt 17 , A

I 1.6 = 378 log Vt + 26 , A

Napon zavarivanja (radni napon):
U = 14 + 0.05 I , V
Na kraju treba napomenuti da se kod sueonih spojeva usvajaju razliiti preseci korenskog zavara,
zavara ispune i pokrivnog zavara, ali tako da zbir njihovih poprenih preseka bude neto vei od povrine
poprenog preseka odgovarajueg leba.
S obzirom na to da se CO2 -postupak sve vie primenjuje, i da u nekim oblastima potiskuje gasno
zavarivanje, u literaturi se moe nai vie razliitih metoda za odredjivanje osnovnih parametara za-
varivanja. Tako se prema metodi W. Andersa proraun tehnolokih parametara zavarivanja u zatiti CO2
razlikuje od izloenog u sledeem:

9
 Koliina pretopljene elektrodne ice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izraunava se prema
izrazu:

Az
m = 2.5 , g/s
500
gde je: Az - usvojeni popreni presek zavara u mm2,
- gustina materijala u g/cm3,
Brzina zavarivanja rauna se prema izrazu:
3600 m
vz = , m/h
Az
Brzina topljenja elektrodne ice:
m
vt = 649.1 , m/h
d2
gde je: d - prenik elektrodne ice u mm.
Jaina struje zavarivanja:

I = 236 m 0.737 , A
Napon zavarivanja (radni napon):

U = 26.6 m 0.26 , V
Pri proraunu parametara zavarivanja po metodi W.Andersa treba paljivo izabrati povrinu popre-
nog preseka zavara Az = Az (d, vrste zavara, poloaja zavarivanja,...), proraunati koliinu pretopljene elek-
trodne ice m (mmax=2.5 g/s), jer svi ostali parametri su direktno zavisni od ovih veliina.
Pored pomenutih parametara zavarivanja, na kvalitet zavarenog spoja utiu jo: duina izvuenog
(slobodnog) dela elektrodne ice, poloaj iane elektrode (pitolja za zavarivanje) u odnosu na ravan spoja,
udaljenost mlaznice za gas od povrine radnog komada, vrsta zatitnog gasa i njegova potronja, polaritet
iane elektrode, poloaj zavarivanja, promenljivi induktivitet i tsl.
Proraunati parametri zavarivanja slue kao polazni za izbor reima zavarivanja u zatiti CO2. Isti se
uporedjuju sa iskustveno predloenim i eventualno vri korekcija prorauna pre izvodjenja procesa za-
varivanja. Nakon ispitivanja izvedenih spojeva usvajaju se parametri koji daju najbolje rezultate.
U tablicama 10 i 11 date su preporuke za izbor reima zavarivanja niskougljeninih i niskolegiranih
konstrukcionih elika.
Tablica 10 Reimi poluautomatskog i automatskog zavarivanja sueonih spojeva u zatitnom gasu CO2

Prenik elek-
Debljina Broj Struja Brzina Protok gasa
Zazor trodne ice Napon
materijala prolaza zavariv. zavariv.
mm mm - mm A V m/h l/min
0.61.0 0.50.8 1 0.50.8 5060 1820 2025 67
1.22.0 0.81.0 12 0.81.0 70100 1820 1824 1012
35 1.62.0 12 1.62.0 180200 2830 2022 1416
68 1.82.2 12 2.0 250300 2830 1822 1618
812 1.82.2 23 2.0 250300 2830 1620 1820

10
Tablica 11 Reimi automatskog i poluautomatskog zavarivanja ugaonih avova u zatitnom gasu CO2
Pre. Slobod.
Debljina elektr. Kateta Broj Struja Brzina deo elek- Protok
Napon
mater. ice ava prolaza zavariv. zavariv. tro. gasa

mm mm mm A V m/h mm l/min
1.01.3 0.5 1.01.2 1 5060 1820 1820 810 56
... ... ... ... ... ... ... ... ...

1315 2.0 1315 4 300350 3032 2426 2024 1820

MIG - zavarivanje (Metal - Inertan Gas)

MIG - postupak je slian MAG-u, s tim to se koristi drugi zatitni gas - argon i drugaiji pitolj.
Najvie se primenjuje za zavarivanje legiranih elika i neeleznih metala debljine do 20 mm, pomou ice
prenika 12.5 mm.

Osnovne karakteristike MIG postupka zavarivanja su:

- zavarivanje je mogue u svim poloajima,
- parametri zavarivanja: I = 150500 A; U = 2030 V; vz = 690 m/h,
- protok argona: q = 20 l/min, strujanje - laminarno,
- spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
- struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta.
Ovde se daju kratke napomene pri zavarivanju nerdjajuih elika, aluminijuma, magnezijuma, bakra,
nikla i njihovih legura MIG postupkom.
Skoro sve vrste nerdjajuih elika mogu se uspeno zavarivati u zatiti inertnih gasova. U primeni su
svi naini prenosa dodatnog metala (kratkospojeni, krupnokapljiasti, pulsirajui i prenos u mlazu). Dodavan-
jem 3 do 5% kiseonika argonu, umanjuje se potrebna jaina struje. Zavarivanje se izvodi poluautomatski ili
automatski jednosmernom strujom obrnutog polariteta (iana elektroda vezana za + pol). Neophodno je
primenjivati reime zavarivanja koji smanjuju udeo osnovnog metala u avu i spajati elike i dodatne metale
sa minimalnim sadrajem odgovarajuih primesa (fosfora, sumpora, olova, kalaja, bizmuta, kiseonika,
vodonika). Potrebno je odravati to krai izvueni - slobodni deo iane elektrode i odabrati optimalnu
brzinu zavarivanja i potronju zatitnih gasova radi spreavanja prodiranja vazduha u zonu istopljenog
metala.
MIG postupkom se uspeno zavaruju aluminijum i njegove legure iz sledeih razloga:
- nije potrebna upotreba topitelja,
- primenom jednosmerne struje pozitivne elektrode (E+) dolazi do katodnog ienja (razaranja) ok-
sidnog sloja na osnovnom metalu,
- omoguuju se vee brzine zavarivanja,
- ua je zona uticaja toplote, odnosno manje deformacije i
- relativno kratka obuka zavarivaa.
Zavaruju se uspeno materijali uglavnom deblji od 3 mm u svim poloajima. Upotrebljava se najee
elektrodna ica prenika 1.6 mm, a za materijale deblje od 8 mm treba primeniti jo i predgrevanje. U tablici
12 daju se orijentacioni podaci za MIGs * zavarivanje aluminijuma.
Kako pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura postoje odredjene tekoe, kao i pri zavarivanju
drugih lakih legura to se treba pridravati sledeeg:

*
zavarivanje u inertnom gasu topljivom ianom elektrodom, sa kratkospojenim prenosom dodatnog materijala (Short-Arc)

11
 - pre zavarivanja ukloniti slojeve oksida sa stranica leba i ostalih povrina na minimalnom rastojanju
3040 mm. Pre nanoenja sledeeg sloja neophodno je oistiti povrinu prethodnog sloja,
- ienje izvoditi iskljuivo etkom od nerdjajueg elika ili odgovarajuim strugaem. Na povri-
nama radnog komada ne smeju se praviti duboki zarezi jer oni mogu biti arite korozije,
- pripoje izvoditi prema propisanom redosledu i na odgovarajuem rastojanju.
Treba se na kraju podsetiti da je pre uvodjenja MIG - postupka za zavarivanje legura aluminijuma
korien oksiacetilenski, REL i TIG - postupak. Tekoe vezane za primenu gasnog i REL - zavarivanja
prevazidjene su pronalaskom TIG - postupka, ali su ostali problemi teko pristupanih ugaonih avova i
nedovoljno koncentrisane toplote TIG-a za debele preseke. Gotovo sve su tekoe prevazidjene primenom
MIG - postupka naroito za izvodjenje ugaonih avova koji ine znatan deo spojeva u zavarenim konstrukci-
jama.
Tablica 12 Orijentacioni podaci za MIGs zavarivanje aluminijuma

Debljina Tip Broj Struja zavarivanja Prenik Brzina Potronja argona Napomena
spoja prolaza H1) V1) O1) elektrode zavariv. H1) V1) O1) (Temperatura
mm - A mm m/min l/min predgrevanja)
sueoni 1 140 - - 1.6 0.81.0 13 - -
3 preklopni 1 140 - - 1.6 - 13 - - -
ugaoni 1 140 - - 1.6 - 13 - -
... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...
sueoni 23 370390 250 250 2.4 0.30.4 20 25 25
20 preklopni 23 380400 380400 240270 2.4 - 20 25 25 250C
ugaoni 23 380400 380400 240270 2.4 - 20 25 25
1) H, V, O - horizontalan, vertikalan i poloaj zavarivanja iznad glave, respektivno
Magnezijum i njegove legure zavaruju se slinom tehnologijom kao aluminijum i njegove legure.
Zavarljive legure bakra su uglavnom mesing i bronza kao i ist dezoksidisani bakar. Uspeno se
zavaruju sueoni i ugaoni spojevi sa prenosom dodatnog materijala u mlazu (MIGs) a posebno sa pulsira-
juim prenosom dodatnog materijala (MIGp). Metal debljine do 5 mm zavaruje se sa predgrevanjem do 350
C, a sa poveanjem debljine temperatura predgrevanja se poveava na 600 do 800 C. Temperaturu predgre-
vanja treba odravati priblino konstantnom za vreme zavarivanja. Bakar i njegove legure pored zavarivanja
u zatiti argona, mogu se zavarivati i u smei argona i azota (70 do 80% Ar + 20 do 30% N2), radi utede
argona i poveanja produktivnosti. Najee je u primeni elektrodna ica prenika 1.6 mm i zavarivanje u
nagnutom poloaju pod uglom od 45 .
ist nikal i njegove legure zavaruju se obino u debljinama iznad 4 mm. U pogledu tehnologije
zavarivanja, nikal i njegove legure su najblii visokolegiranim austenitnim koroziono postojanim elicima.
Kao i u sluaju zavarivanja aluminijuma i njegovih legura posebnu panju treba posvetiti istoi spoljnjih
povrina osnovnog i dodatnog materijala. Zona spoja mora biti metalno sjajna, oiena od neistoa i oksid-
nih skrama mehanikim ili hemijskim sredstvima. Najee se primenjuju pulsirajui i kratkospojeni prenos
dodatnog metala. U sluaju navarivanja i reparature oteenih delova preporuuju se neto vee vrednosti
struje ( 20%) u odnosu na zavarivake radove.
Oprema za MIG zavarivanje prikazana je na slici 13.

12
 Slika 13 Oprema za MIG zavarivanje
Na kraju poglavlja o zavarivanju u zatiti gasova topljivom elektrodnom icom postupcima
MIG/MAG (ili kako se oni esto jedinstveno nazivaju GMA - Gas Metal Arc), treba istai da medju njima
nema velike razlike jer su izvori struje i polaritet isti a u dodatnim icama razlike su neznatne. Koji e se
zatitni gas upotrebiti uslovljeno je metalurkim faktorima i potrebom da se kontrolie prtanje i oblik ava
(sl. 14). U tom smislu ist argon se koristi pri zavarivanju neeleznih metala (uglavnom legura aluminijuma,
bakra i njegovih legura) i legura nikla, meavina Ar-CO2 za ugljenine i niskolegirane elike (Ar-5%CO2 za
tanje preseke i Ar-20%CO2 za deblje preseke), a argon sa dodatkom 15%O2 za nerdjajue elike. Ugljendi-
oksid se samostalno upotrebljava za zavarivanje ugljeninih elika kratko spojenim prenosom, odnosno pri
zavarivanju strujom vee jaine prenosom u vidu krupnih kapljica. Svim postupcima zavarivanja u zatiti
gasa smetaju vazduna strujanja (vetar, promaja), jer se moe oduvati zatitni gas i nastati poroznost i oksidni
ukljuci u metalu ava. Takodje je neophodno laminarno strujanje gasa.

CO2 Ar - CO2

Slika 14 Uticaj zatitnog gasa na prtanje, prenos metala i penetraciju

13