Virdinija Vulf

Dnevnik spisateljice
Izvode iz dnevnika priredio Lenard Vulf

Prevod: Slavica Stojanovi

Redaktura prevoda: Dragana Starevi

Izdanje: Feministika 94
2002.

Naslov originala:
A Writers Diary
Being Extracts from the Diary of
VIRGINIA WOOLF
Edited by Leonard Woolf
Prvo izdanje:
The Hogarth Press Ltd.
London, November 1953
 Glosar imena iz Dnevnika

Anelika Anelika Bel (Angelica Bell), erka Vanese Bel,

udata za Dejvida Garneta
Bob R. K. Trevelijan (R. C. Trevelyan)
Bani (Bunny) Dejvid Garnet (David Garnett)
arlston (Charleston) Kua blizu Luisa u kojoj su boravili Klajv i Vanesa
oko 13 kilometara od Manks Hausa u Rodmelu
Bel, Klajv Klajv Bel (Clive Bell), Vanesin mu
Dadi (Dadie) D.V. Rejlands (G.W. Rylands)
Dezmond Dezmond Mekarti (Desmond MacCarthy)
Dankan Dankan Grant (Duncan Grant)
Goldi (Goldie) D. Leuis Dikinson (G. Lowes Dickinson)
Gordon Skver Kua u kojoj su iveli Belovi, Gordon Skver br. 46
Harold Harold Nikolson (Harold Nicolson)
Hju Hju Volpol (Hugh Walpole)
Dejms Dejms Streji (James Strachey)
Dulijan Dulijan Bel (Julian Bell), Vanesin sin, poginuo u paniji
Lenard Lenard Vulf (Leonard Woolf)
Liton Liton Streji (Lytton Strachey)
Mejnard Don Mejnard (kasnije lord) Kejnz (John Maynard Keynes)
Morgan E. M. Foster
Nesa (Nessa) Vanesa Bel (Vanessa Bell), sestra Virdinije Vulf
Otolin ili Ot. (Ottoline) Ledi Otolin Morel (Ottoline Morrell)
Kventin Kventin Bel (Quentin Bell), Vanesin sin
Roder Roder Fraj (Rodger Fry)
Sibil (Sybil) Ledi Koulfaks
Sidni Ser Sidni Voterlo (Sidney Waterlow)
Tilton Kua blizu Luisa u kojoj su boravili Mejnard iLidija
Kejnz oko 13 kilometara od Manks Hausa u Rodmelu
Tom T. S. Eliot
Vita Vita Sakvil-Vest (Vita Sackville-West), supruga Harolda Nikolsona

1
 P R E D G O V O R

Virdinija Vulf je poela redovno da vodi dnevnik 1915. godine. inila je to sve do
1941. godine, a poslednja beleka napisana je etiri dana pred smrt. Nije pisala
svakog dana. Ponekad je unosila beleke iz dana u dan, ali ee svakih nekoliko
dana, a onda obino nastupa prekid od nedelju ili dve. Dnevnik, meutim, prua
uzastopne beleke tokom 27 godina o tome ta je radila, koga je viala, a posebno
ta je mislila o tim ljudima, o sebi, o ivotu i o knjigama koje je pisala ili se nadala
da e napisati. Pisala je na praznim listovima (8 ina sa 10 ina, to je,
tehniki reeno, veliki potanski kvarto). U poetku su listovi bili labavo spojeni
alkama, ali su kasnije dnevnici povezani u tomove. Obino smo listove povezivali
kartonskim koricama presvuenim papirom skoro uvek u boji sa arom. Taj
italijanski papir smo esto koristili za korienje knjiga pesama u Hogart Presu i ona
ga je veoma volela. Hartiju smo obino kupovali u tabacima i davali da se povee u
sveske, pripremljene za nju, u kojima je pisala romane kao i dnevnik. Kad je umrla,
ostalo je 26 svezaka dnevnika u rukopisu.
Dnevnik je isuvie lian da bi se u celini objavio za ivota mnogih ljudi koji se u
njemu pominju. Mislim da je uvek pogreno tampati izvode iz dnevnika ili
pisama, naroito ako se izostavljaju delovi da bi se zatitila oseanja ili reputacija
ivih uesnika. To izostavljanje delova skoro uvek ili izvre ili skriva pravi
karakter onog koji pie dnevnik ili pisma, tako da se sa njegovim duhom uradi isto
ono to akademsko slikarstvo uini sa materijalnim, izglade se bore, bradavice,
mrgodne i otre crte. U najboljem sluaju, ak i neproieni dnevnici prikazuju
pisca netano ili jednostrano, jer, kao to je sama Virdinija Vulf primetila negde u
ovim dnevnicima, oveku pree u naviku da belei samo jednu, posebnu, vrstu

2
raspoloenja recimo oseanje razdraenosti ili nesree dok u suprotnim
raspoloenjima ne pie. Taj portret je zato od samog poetka neuravnoteen, a ako
neko jo namerno ukloni druge karakteristike, on moe da se svede na puku
karikaturu.
Pa ipak, ova knjiga se sastoji od izvoda iz dnevnika Virdinije Vulf. Njoj je
dnevnik delimino sluio, to je prirodno kad se vodi dnevnik, da belei ono to
radi i ono to misli o ljudima, ivotu i univerzumu. Ali njoj je dnevnik sluio i na
vrlo individualan nain kao spisateljici i umetnici. U dnevniku je sa sobom vodila
dijalog o knjigama koje pie ili o knjigama koje namerava da napie. Raspravljala
je o svakodnevnim problemima zapleta ili forme, likova ili ekspozicije, sa kojima
se sretala u svakoj svojoj knjizi dok ju je skicirala, pisala ili redigovala. Njen
poloaj kao umetnice ili vrednost njenih knjiga predmet su rasprave, a niko mudar
nee pretendovati da da procenu o tanom mestu koje e savremeni pisac zauzeti u
knjievnom Panteonu. Neke kritiare iritiraju, a mnoge manje rafinirane itaoce
zbunjuju njeni kasni romani. Niko ne porie da je Virdinija Vulf bila ozbiljna
umetnica i ima mnogo onih koji kao prof. Bernard Blekstoun uopte ne sumnjaju
da je bila velika umetnica, da je izvanredno izvela ono to niko drugi nije ni
pokuao i da e njen svet preiveti kao to kristal preivljava pod ogromnim
tereto m masivnih stena 11. Za ovo to hou da kaem u ovom uvodu znaajno je
da se mnogi koji ne razumeju, ne vole ili ismevaju njene romane slau da se u
Obinom itaocu i drugim knjigama eseja Virdinija Vulf pokazala kao izuzetno
znaajna knjievna kritiarka.
Ja sam paljivo iitao 26 svezaka dnevnika i napravio izvode koje u ovoj knjizi
tampam, a to je praktino sve to se odnosi na njeno sopstveno pisanje. Ukljuio
sam jo tri grupe izvoda. Prvu, u kojoj se nalazi izvestan broj odeljaka gde

1
Bernard Blackstone, Virginia Woolf, str. 36, 37 i 38, (British Council & Longmans, Green &
Co., 1952)

3
Virdinija Vulf dnevnik oigledno koristi kao metod uvebavanja ili isprobavanja
umetnosti pisanja. Drugu, gde se nalazi nekoliko zapisa koje sam, iako se ne bave
neposredno ili posredno njenim pisanjem, namerno izabrao zato to itaocu daju
predstavu o direktnom utisku koji su na njen um ostavile neke scene i neke linosti,
kao sirovi materijal njene umetnosti. Kao tree, ukljuio sam jedan broj zapisa u
kojima komentarie knjige koje je itala.
Knjiga osvetljava namere Virdinije Vulf, njene spisateljske teme i metode. Daje
neuobiajenu psiholoku sliku umetnikog stvaranja, iznutra. Vrednost i
zanimljivost knjige, prirodno, u velikom stepenu zavise od vrednosti i zanimljivosti
umetnikog dela Virdinije Vulf. Da se ne slaem sa prof. Blekstounom, ja ne bih
uredio i objavio ovu knjigu. Po mom miljenju, ona je bila ozbiljna umetnica i sve
njene knjige su ozbiljna umetnika dela. Dnevnici u najmanju ruku pokazuju
izuzetnu energiju, upornost i koncentraciju sa kojima se ona posvetila umetnosti
pisanja i nepokolebljivu savesnost sa kojom je pisala i po vie puta preraivala
svoje knjige. Meni se ini da su Talasi veliko umetniko delo, daleko najbolja
njena knjiga. Izlet na svetionik i Izmeu inova mislim da takoe treba da zauzmu
mesto koje zasluuju, dok su druge knjige, iako slabije kao dostignua, kao to
rekoh ozbiljne i uvek e biti vredne itanja i prouavanja. Ne izriem svoje
miljenje kao neto znaajno, ve objanjavam objavljivanje ove knjige.
U pravljenju izbora iz dnevnika pitao sam se da li da naznaavam mesta gde su
delovi izostavljeni. Na kraju sam odluio da to po pravilu ne radim. Izostavljena
mesta i takice stalno bi se pojavljivali u tekstu i remetili itaoce. Zato se vraam
na ono to sam prethodno rekao. itaoci treba da imaju na umu da je u ovoj knjizi
tampan veoma mali deo dnevnika koji je izvaen iz mase teksta koji nema veze sa
samim pisanjem Virdinije Vulf. Ako to zaboravimo, knjiga e baciti veoma
iskrivljeno svetlo na njen ivot i lik.

4
Virdinija Vulf ne naznaava uvek u dnevniku gde se nalazi dok pie, a retko kad
je to i vano za itaoca. Sledei podaci e verovatno otkloniti sumnju u nekim
sluajevima. Od 1915. do marta 1924, iveli smo u Hogart Hausu, u Rimondu. U
dnevniku se esto pominje jednostavno kao Hogart. Istovremeno smo bili
zakupili Eem Haus, kod mesta Luis u Saseksu, koji se u dnevniku pominje kao
Eem. Eem smo obino koristili samo tokom vikenda i praznika. Zakup Eem
Hausa je istekao 1919. i mi smo kupili Manks Haus, u Rodmelu, nedaleko od
Luisa, preselivi se tu septembra 1919. Prodali smo Hogart Haus u Rimondu 1924.
i zakupili stan na Tevistok Skveru 52 u Londonu, koji se u dnevniku esto pominje
kao Tevistok. Tu smo iveli od marta 1924. do avgusta 1939, kad smo se preselili
u stan na Meklenburg Skveru u istom kraju Londona. Kuu u Meklenburg Skveru
su tako teko otetile bombe 1940. da smo sav nametaj morali da preselimo i do
smrti Virdinije Vulf 1941. iveli smo u Manks Hausu.
Glosar imena iz Dnevnika, koji se nalazi na poetku knige, pomoi e itaocu da
razume o kome je u tekstu re.

1. januar 1953. Lenard Vulf

5
 1918.

Ponedeljak, 5. avgust
Dok ne kupim svesku gde u da zabeleim utiske, prvo o Kristini Roseti, zatim o
Bajronu, bolje da to ovde zapiem. Iz prostog razloga to mi je jedva ita para
ostalo poto sam kupila Lekonta de Lila u ogromnim koliinama. Kristina je bila
veoma posebna po tome to je bila roena pesnikinja, a to je izgleda i sama vrlo
dobro znala. A ako bih vodila spor s Bogom, nju bih zvala kao jednog od prvih
svedoka. To je melanholino tivo. Prvo je sebe izgladnjivala od ljubavi, to je
znailo i od ivota; zatim od poezije iz potovanja prema onom to je mislila da
zahteva njena religija. Imala je dva dobra prosca. Prvi je zaista bio poseban. On je
bio ovek sa saveu. Ona je mogla da se uda samo za hrianina odreene nijanse.
On je mogao da izdri samo po nekoliko meseci tu nijansu. Konano se razvio u
pravcu rimskog katolicizma i bio izgubljen. Jo je gori sluaj g. Kolinsa zaista
oaravajueg uenjaka pustinjaka koji nije bio od ovoga sveta fanatinog
Kristininog oboavaoca koji nikako nije mogao da se vrati u krilo Crkve. Zbog toga
je samo mogla predano da ga poseuje u njegovom stanu, to je i radila do kraja
ivota. I poezija je bila kastrirana. Uzela je da prepevava psalme i da svu svoju
poeziju podredi hrianskom uenju. Ja mislim da je zbog toga svoj prefinjeni,
originalni talenat izgladnela do stroge mravosti, koji je samo traio da mu se
dozvoli da poprimi mnogo finije oblike nego, recimo, poezija gospoe Brauning.
Pisala je vrlo lako, spontano kao deja mata, to je veoma esto kod pravog talenta
koji jo nije razvijen. Ima prirodnu mo pevanja. Ona i razmilja. Matovita je.
Dovoljno smo profani da nagaamo da je moda bila podrugljiva i dosetljiva. A
nagrada za sve njeno rtvovanje, bila je smrt u strahu i nesigurnost u spasenje. Ipak,

6
priznajem da sam samo prelistala njenu poeziju, krei sebi put ka onim pesmama
koje sam ve znala.

Sreda 7. avgust
Eemski 2 dnevnik iscrpljuje moja pedantna zapaanja o cveu, oblacima, bubama i
o ceni jaja; i, poto sam sama, nema drugih dogaaja koje bih zabeleila. Doiveli
smo tragediju kad smo zgazili gusenicu, a uzbuenje kad nam se posluga sino
vratila iz Luisa, natovarena svim L-ovim ratnim knjigama i za mene donela Ingli
rivju sa Breilsfordom o Ligi naroda i Sreom Ketrin Mensfild. Bacila sam Sreu
viknuvi, Ona je gotova!. Stvarno ne vidim kakva vera u nju kao enu i
spisateljicu moze da preivi takvu jednu priu. Bojim se da u morati da prihvatim
injenicu da je njen um plitko tlo koje je nasuto dva pedlja preko vrlo neplodne
stene. Jer Srea je dovoljno dugaka da joj da mogunost da ide dublje. Umesto
toga, ona se zadovoljava povrnom bistrinom, a cela koncepcija je siromana,
jeftina, to nije vizija, ma kako nesavrena, nekog zanimljivog duha. I loe pie. A
posledica toga je, kao to rekoh, moj utisak da je kao ljudsko bie neosetljiva i
gruba. Ponovo u je proitati, ali ne verujem da u promeniti miljenje. Ona e i
dalje pisati takve stvari, i ona i Mari e biti savreno zadovoljni. Sad mi je laknulo
to nisu doli. Ili je apsurdno to celu ovu kritiku nje lino uitavam u pripovetku?
U svakom sluaju, bilo mi je veoma drago da nastavim da itam Bajrona. On barem
ima muke vrline. Zapravo, zabavlja me kad vidim koliko lako mogu da zamislim
utisak koji je ostavljao na ene naroito na priglupe ili neobrazovane ene, koje
nisu mogle da mu odole. Mnoge su, takoe, htele da ga izvedu na pravi put. Od
detinjstva (to bi rekao Gertler, kao da je to dokaz da je izuzetna linost), imala sam

2
Eem Haus, kuu blizu Luisa, iznajmljivali smo od 1913. do 1918. Koristili smo je povremeno,
preko vikenda i za letnji odmor. Zakup je istekao 1918. Zatim smo kupili Manks Haus u
Rodmelu.

7
obiaj da prikupim celu biografiju i da gradim imaginarni lik te osobe koristei
svaku novost koju sam o njoj pronala. Dok me je drala ta strast, ime Kuper ili
Bajron ili neko drugo, kao da je oivljavalo na najneverovatnijim stranicama. A
zatim, iznenada, lik se udalji i postane tek obian mrtvac. Veoma sam
impresionirana to je B-ova poezija izuzetno loa koju Mur citira skoro nem od
divljenja. Zato su oni smatrali da taj materijal iz Albuma ima najfiniji poetski ar?
Jedva da je bolje tivo od L.E.L ili Ele Viler Vilkoks. I oni su ga odgovorili od
pisanja onog to je znao da moe da uradi, da pie satiru. Sa Istoka se vratio kui
donevi u torbi satiru (parodije na Horacija) i ajlda Harolda. Ubedili su ga da je
ajld Harold najbolja poema koja je ikad napisana. A on nikad u mladosti nije
verovao u svoju poeziju, to je kod jedne tako samouverene, dogmatske linosti
dokaz da za to nije imao dara. Vordsvorti i Kitsi veruju u to isto onoliko koliko
veruju u sve drugo. Njegov karakter esto me podsea na Ruperta Bruka, iako na
Rupertovu tetu. U svakom sluaju, Bajron je imao izvanrednu snagu; dokaz za to
su njegova pisma. Imao je u mnogo emu i veoma finu prirodu. Ipak, poto ga niko
nije ismejao zbog afektiranja, poeo je da lii na Horasa Kola vie nego to bismo
eleli. Njega je mogla da ismeje jedino ena, a one su ga oboavale. Jo nisam
stigla do ledi Bajron, ali pretpostavljam da je umesto na podsmeh, nailazio samo na
njeno neodobravanje. I tako je postao bajronski.

Petak, 9. avgust
U odsustvu ljudskog interesa, to nas ini spokojnim i zadovoljnim, moemo
nastaviti i sa Bajronom. Poto sam pokazala kako sam, posle jednog veka, spremna
da se u njega zaljubim, pretpostavljam da moj sud o Don uanu moe biti
pristrasan. Rekla bih da je to najitljivija poema te duine koja je ikad napisana, a
taj kvalitet delimino duguje metodu koji je elastian, nasumian, sluajan,

8
skokovit. Taj metod je po sebi otkrie. Za njim se uzalud traga za elastinim
oblikom koji e drati sve to stavite u njega. Zato je Bajron mogao da belei svoja
raspoloenja onako kako su nailazila: mogao je da kae sve to mu je padalo na
pamet. Nije bio obavezan da bude poetian; tako se spasao svog zlog genija lane
romantinosti i matovitosti. Kad je ozbiljan, on je iskren i moe da se nosi s kojom
god temom eli. Napisao je 16 kantosa, a da se nijednom nije oinuo po sapima. On
je oigledno imao sposoban, duhovit um, koji bi moj otac ser Lezli nazvao potpuno
mukom prirodom. Tvrdim da su ove zabranjene vrste knjiga mnogo interesantnije
od valjanih knjiga koje sve vreme pobono potuju iluziju. Ipak, ne deluju kao
primer koji se lako sledi; zaista, kao sve jednostavne i lake stvari, samo ih veti i
zreli izvedu stvarno uspeno. Ali Bajron je bio pun ideja to je osobina koja
njegovom stihu daje ilavost, a mene nagoni u etnju ili me tera po sobi u sred
itanja. A veeras u imati to zadovoljstvo da ga zavrim iako, imajui u vidu da
sam uivala u skoro svakoj strofi, ne znam zato bi to trebalo da bude zadovoljstvo.
Ali to je uvek tako, bez obzira da li je knjiga dobra ili loa. Mejnard Kejnz je isto
priznao da uvek kad ita podvaja rukom oglase na kraju da bi znao koliko mu treba
da zavri knjigu.

Ponedeljak, 19. avgust

Zavrila sam, uzgred, Sofoklovu Elektru koja se razvlaila ovde dole, iako ona ipak
nije tako strano teka. Ono to me uvek ponovo impresionira jeste velianstvena
priroda ove prie. ini mi se da je jedva mogue da se od nje ne napravi dobra
drama. Verovatno zato to su posedovali tradicionalne zaplete koje su izgraivali,
poboljavali i bruenjem oslobaali od suvinosti bezbrojni glumci i autori i
kritiari, dok komad nije postao kao pare stakla koje je uglaalo more. Isto tako,
ako svi u publici unapred znaju ta e se dogoditi, prepoznaju se mnogo finije i
suptilnije crte i mogu se tedeti rei. U svakom sluaju, uvek imam oseanje da ne

9
moe dovoljno paljivo da ita niti da prida dovoljnu teinu svakom stihu ili
migu, a da je oigledna ogoljenost prisutna samo na povrini. Ostaje pak pitanje
uitavanja pogrenih emocija u tekst. Ja sam generalno poniena kad otkrijem
koliko Deb moe da vidi. Jedino sumnjam da on moda vidi isuvie mislim da to
moe da uradi sa loom modernom engleskom dramom ako se lati posla.
Konano, posebna dra Grka ostaje kao i uvek snana i teko merljiva. Ve sa
prvim reima ovek osea nesamerivu razliku izmeu teksta i prevoda. Heroina je
sasvim slina u Grkoj i u Engleskoj. Ona je tip Emili Bronte. Klitemnestra i
Elektra su, jasno, majka i ki i zato moraju da oseaju neku naklonost, iako se
naklonost izvrgla moda u najveu mrnju. E. je tip ene koja iznad svega uzdie
porodicu i oca. Prema tradiciji gaji vee potovanje nego sinovi te kue. Osea da
je roena s oeve a ne s majine strane. udno je kad primeti da te konvencije,
iako savreno lane i smene, nikada ne izgledaju siune ili neuzviene, kao nae
engleske konvencije. Elektra je ivela daleko skueniji ivot nego ene
srednjoviktorijanskog doba, ali to na nju nije imalo nikakvog uticaja, osim to je od
toga postala okrutnija i velianstvenija. Ona nije mogla sama da ide u etnju. Kod
nas bi ila sa sluavkom u pokrivenoj koiji.

Utorak, 10. septembar

Iako nisam jedina osoba u Saseksu koja ita Miltona, nameravam da zapiem svoje
impresije o Izgubljenom raju kad ga ve itam. Impresije dosta dobro opisuju ono
to mi je ostalo u pameti. Ostavila sam mnogo nereenih zagonetki. Preletela sam
isuvie lako da bih osetila pun ukus. Ipak vidim, i donekle se slaem sa uverenjem
da je taj puni ukus nagrada najvie uenosti. Zapanjena sam ekstremnom razlikom
izmeu ove i bilo koje druge poeme. Mislim da ta razlika lei u uzvienoj
uzdranosti i bezlinosti emocije. Nikad nisam itala Kupera leei na sofi, ali
mogu da zamislim da je ta sofa drugorazredna zamena za Izgubljeni raj. Sutina

10
Miltona je sva napravljena od udesnih, lepih i majstorskih opisa aneoskih tela,
bitaka, letova, stanita. Bavi se strahom i ogromnou i prljavtinom i uzvienou,
ali nikad strastima ljudskog srca. Da li je bilo koja velika poema propustila tako
malo svetlosti na sopstvene radosti i tugu? Niotkuda pomoi da procenim ivot.
Jedva da oseam da je Milton iveo ili da se poznavao sa enama i mukarcima,
osim u razdraljivim privatnim stvarima u vezi sa brakom i dunostima ene. On je
najvei maskulinist, ali njegovo omalovaavanje izrasta iz njegove sopstvene
nesree i izgleda kao zlobna zavrnica njegovih porodinih svaa. Ali kako je to
sve glatko, snano i doterano! Kakva poezija! Mogu da zamislim da bi i ekspir
posle ovoga delovao pomalo pomereen, lian, estok i nesavren. Mogu da
pojmim da je ovo esencija iz koje je skoro sva druga poezija razblaena. Neizreciva
finoa stila u kojem se moe opaati nijansa po nijansa mogla bi sama da dri
oveka da u nju zuri dugo poto je obavio povrinski posao. Duboko dole jo
hvata kombinacije, ono to je odbacivao, sretne poteze i majstorstva. tavie, iako
nema uasa ledi Magbet ili Hamletovog krika, nema saaljenja ili simpatije ili
intuicije, figure su kraljevske. U njima je sabrano mnogo toga to su mukarci
mislili o naem mestu u kosmosu, naoj dunosti prema Bogu, prema naoj religiji.

1919.

Ponedeljak, 20. januar

Nameravam ovo da prepiem kad budem mogla da kupim svesku, pa preskaem
fraze koje prilie Novoj godini. Ovaj put nije u pitanju novac, nego posle dve
nedelje leanja nemam snage da preem put do Flit Strita. ak su mi i miii desne

11
ruke u onom stanju u kojem zamiljam da je ruka sluge. Prilino udno, istu krutost
imam i pri baratanju reenicama, iako bi po pravilu sada trebalo da sam mentalno
spremnija nego pre mesec dana. Dve nedelje u krevetu su bile posledica vaenja
zuba i umora i bila sam spremna za glavobolju dugu i tegobnu, koja je uzmicala i
irila se kao magla u januaru. Sledeih nedelja dozvoljeno mi je da piem jedan sat
dnevno, a poto sam danas popodne neto utedela, deo mogu da utroim sada,
poto je L. izaao, a dosta sam zaostala u januaru. Ipak da stavim opasku da se ovo
pisanje dnevnika ne rauna kao pisanje, jer sam upravo iitala moj godinji
dnevnik i veoma sam pogoena tim brzim, nasuminim galopom kojim sve vreme
vitla i ponekad se nepodnoljivo rita po kaldrmi. Ipak, da nije pisan bre od najbre
pisae maine, da sam zastajkivala da promislim, uopte ne bi bio napisan. A
prednost tog metoda je to usput pokupi razne teme koje zalutaju i koje bih
izostavila da sam oklevala, a one su dijamanti u gomili ubreta. Ako Virdinija
Vulf u 50-oj godini, kad sedne da pie memoare iz ovih svezaka, ne bude u stanju
da sastavi reenicu kako treba, mogu samo da alim sa njom i da je podsetim na to
da postoji kamin, gde sa mojim doputenjem moe da spaljuje ove stranice kao
puno crnih filmova sa crvenim oima. Ali, kako joj zavidim na zadatku koji za nju
spremam! Najvie na svetu bih to volela. ak je ta pomisao i sa mog 37-mog
roendana sledee nedelje skinula neke strahove. Delimino u korist te postarije
dame (nikakav izgovor tad nee biti mogu; 50, to su ve godine, iako je unapred
vidim kako protestuje i slaem se da to nije starost), a delimino da bih ovoj godini
dala vrst osnov, nameravam da provedem veeri u ovoj nedelji zatoenitva
svodei raun mojih prijateljstava i njihovog trenutnog stanja, uz opis likova mojih
prijatelja i da dodam procenu njihovog rada i prognozu njihovog budueg rada.
Dama od 50 moi e da kae koliko sam bila blizu istine; ali za veeras sam dosta
pisala (kako vidim, samo 15 minuta).

12
Sreda, 5. mart
Upravo sam se vratila iz Eema gde smo proveli etiri dana, i jedan u arlstonu 3.
Sedim i ekam da L. ue, dok mi mozak jo juri du eleznikih ina, pa nije
podoban da itam. Ali, o Boe, koliko imam da itam! Celokupna dela g. Demsa
Dojsa, Vindama Luisa, Ezre Paunda, i jo da ih uporedim sa celokupnim delima
Dikensa i gospoe Gaskel. Pored toga Dord Eliot i konano Hardija. A upravo
sam zavrila tetka Eni 4, stvarno po liberalnim merilima. Nisam u ovom periodu
vodila dnevnik: umrla je, tano pre nedelju dana u Frevoteru a sahranjena je jue u
Hempstedu gde smo pre est ili sedam godina gledale Rimond utonuo u utu
maglu. ini mi se da je moje oseanje prema njoj polu izmiljeno ili je delom odraz
drugih oseanja. Ocu je bilo stalo do nje. Ona odlazi, skoro poslednja iz tog sveta
19. veka iz Hajd Park Gejta. Za razliku od veine starih dama, ona nije bila rada da
ikoga via; nekad mislim da je pomalo oseala bol pri pogledu na nas, kao da smo
se jako udaljili i da je podseamo na nesreu, o kojoj ona nikad nije volela da
razmilja. I jo, za razliku od svih starih tetaka, bila je razborita i oseala koliko se
otro razlikujemo u tekuim pitanjima, a to joj je moda davalo oseanje, koje nije
postojalo u njenom uobiajenom krugu, starosti, zastarelosti, izumiranja. to se
mene tie, to nije moralo da je uznemirava, jer sam joj se iskreno divila. Ipak
generacije sigurno imaju veoma razliite poglede. Pre dve ili tri godine L. i ja smo
otili da je posetimo. Videli smo kako se smanjila, kako sedi sa perjanom boom
oko vrata, sama u salonu koji je bio skoro kopija naeg starog salona u malom. Ista
priguena prijatna atmosfera 18. veka, stari portreti i stari porcelan. ekao nas je
aj. Njen manir je bio pomalo uzdran i dosta melanholian. Pitala sam je o ocu, i
ona ree kako su se ti mladii smejali napadno melanholino i da je njihova

3
Kua blizu Firla koju je iznajmila Vanesa Bel, Virdinijina sestra.
4
Ledi Rii (Ritchie), Tekerijeva (Thackerey) erka.

13
generacija bila veoma srena, ali sebina. Naa generacija joj se ini dobra ali
strana i mi nemamo pisce kakve su oni imali. Neki imaju samo naznaku tog
kvaliteta; Bernard o, ali samo naznaku. Prijatno je bilo znati ih sve kao obine
ljude, ne kao velikane. A onda pria o Karlajlu i o ocu; Karlajl koji je rekao da bi
se istog trena umio u prljavoj bari kad bi napisao novinski lanak. Spustila je ruku,
seam se, u torbu ili kutiju koja je stajala kraj vatre, i rekla da ima roman, tri
etvrtine napisan, ali ne moe da ga zavri. Pretpostavljam da ga nikad nije zavrila
ali, sve to sam mogla rekla sam, zavivi malice u ruiasto, u sutranjem
Tajmsu. Pisala sam Hester, ali toliko sumnjam u iskrenost sopstvene emocije!

Sreda, 19. mart

ivot ide tako brzo da ne stiem da zabeleim gomilu misli koja velikom brzinom
raste, iako pomislim, dok se gomilaju, da u ih zapisati u dnevnik. Nameravala sam
da piem o Barnetovima i o udnoj odbojnosti koju imam prema onima koji zavlae
prste u tuu duu da bi se dokazivali. Barnetovi su se u svakom sluaju zaglibili do
lakata. Uhvaeni su na delu, ako su ikad i bili filantropi, pa su dobar primer. A i
sami se odaju, tako tupi i nespekulativni i bez moje kritike sposobnosti. Da li me
najvie intelektualni snobizam tera da ih ne volim? Da li se iz snobizma raestim
kad ona kae Onda sam prila Velikim dverima ili razmilja o tome da je God
= good, devil = evil. Ima li ta neotesanost prirode neke nune veze sa radom za
svoje blinje? I ta jedrina njihovog samozadovoljstva! Nikad nijedno pitanje da li je
to to rade ispravno uvek neko bezoseajno guranje na silu sve dok, prirodno, svi
njihovi poduhvati ne postanu kolosalni i golem napredak. Moe li ena koja ima
smisla za humor ili neku sliku o sebi da citira takve peane sopstvenom geniju?
Moda koreni svega toga lee u ulizitvu neukih i u lakoi gospodarenja voljom
nad siromanima. I sve vie poinjem da prezirem bilo kakvu dominaciju jednog
nad drugim, bilo kakvo vostvo, bilo kakvo nametanje volje. Konano, moj

14
knjievni ukus se razljuti zbog lakoe sa kojom se zametne ta pria koja procveta
kao veliki uspeh, kao neki rasipan bour. Ali grebem samo po povrini onoga to
mislim o ta dva zamana toma5.

etvrtak, 27. mart

Dan i no, L. je proveo prethodna dva prepodneva i dve veeri itajui.
Priznajem da mi je njegova presuda, konano izreena jutros, pruila ogromno
zadovoljstvo: ne znam koliko to treba primiti sa rezervom. Po mom miljenju Dan i
no je mnogo zrelija, dovrenija i uverljivija knjiga od Izleta na puinu i to s
razlogom. Verovatno sam se pripremila da u biti optuena da cepidlaim oko
emocija koje zapravo nisu vane. Svakako, ne predviam ni dva izdanja. A ipak ne
mogu a da ne mislim, poto je engleski roman takav kakav jeste, ja mogu dosta
dobro da se nosim, po originalnosti i iskrenosti, sa najveim brojem modernih
pisaca. L. misli da je moja filozofija vrlo melanholina. To je sasvim u skladu sa
onim to je jue govorio. Ipak, ako ovek treba da se bavi ljudima na irokoj osnovi
i da kae ta misli, kako se moe izbei melanholija? Meutim, ne priznajem kod
sebe beznae: ali je taj prizor duboko udan i zato tekui odgovori ne vrede, ovek
treba da traga za novim, a proces odbacivanja starog, kada nikako nisi siguran ta
da stavi na njegovo mesto, tuan je. Eto, ako o tome misli, kakve odgovore, na
primer, sugeriu Arnold Benet ili Tekeri? Srene odgovore, zadovoljavajua
reenja, a da li su prihvatljiva, ako imate i najmanje potovanja prema svojoj dui?
Zavrila sam sad najomraeniji deo kucanja i kad navrljam ovu stranicu, napisau
pismo i predloiu za ponedeljak ruak sa Deraldom6. Mislim da nikad nisam
toliko uivala u pisanju kao u drugoj polovini Dan i no. Istina, nijedan njen deo

5
Rev. Canon S. A. Barnett; His Life, Work and Friends, napisala je njegova supruga gospoa
Barnet, C.B.E. (Murray).
6
Derald Dakvort (Gerald Duckworth), izdava, polubrat Virdinije Vulf.

15
nije me toliko pritisnuo kao Izlet na puinu; i ako moja lakoa i zainteresovanost
obeavaju ita dobro, mogu da se nadam da e barem nekome priiniti
zadovoljstvo. Pitam se da li u ikada moi opet da itam tu knjigu? Da li e doi
vreme kad u moi da podnesem da itam odtampano ono to sam pisala, a da ne
pocrvenim jeei se, sa eljom da nekud pobegnem?

Sreda, 2. april
Jue sam odnela Dan i no Deraldu i imala mali poludomai, poluprofesionalni
razgovor sa njim u kancelariji. Ne volim poglede na knjievnost tog klupskog
oveka. Iz jednog razloga, on u meni izaziva estoku elju da se hvaliem: hvalisala
sam se Nesom, Klajvom i Lenardom, time koliko oni zarauju. Onda smo otvorili
paket i njemu se naslov dopao ali ima primedbu to se knjiga gice Mod Enezli
zove Dani i noi zbog ega moe da ima tekoe sa Mjudiz. Ali je siguran da
hoe da je objavi; bili smo potpuno srdani, a ja sam primetila kako mu je svaka
vlas seda, sa neto proreda: vrlo retko posejano polje. Popila sam aj na Gordon
Skveru.

Subota, 12. april

Ovih deset minuta su ukradeni od Mol Flanders, koju nisam uspela jue da zavrim
prema rasporedu, jer sam popustila elji da prestanem da itam i da idem u London.
Ali videla sam London, posebno bele gradske crkve i palate sa Hangerford mosta,
oima Defoa. Njegovim oima sam videla staricu koja prodaje ibice, a musava
devojka koja krui po plonicima St. Dejms Skvera izgledala mi je kao iz Roksane
ili iz Mol Flanders. Da, veliki pisac je sigurno ovde i namee mi se posle 200
godina. Veliki pisac a Foster7 uopte nije itao njegove knjige! Foster mi je

7
E. M. Foster (E. M. Forster).

16
mahnuo kad sam prilazila biblioteci. Rukovali smo se veoma srdano, a ipak uvek
osetim kako ustukne preda mnom, kao enom, pametnom enom, savremenom
enom. Osetivi to, naredila sam mu da ita Defoa, ostavila ga, otila i uzela jo
Defoa, kupila sam usput jedan tom kod Bikersa.

etvrtak, 17. april

Koliko god grdi Strejijeve, njihov um do kraja ostaje izvor radosti; tako vrcav,
precizan i bistar. Treba li da dodam da one osobine koje najvie potujem ostavljam
za one koji nisu Strejijevi? Toliko je vremena prolo otkad nisam videla Litona da
stvaram o njemu utisak previe kroz ono to pie, a njegov tekst o ledi Hester
Stenhoup nije najbolje to je napisao. Mogu da ispiem stranice traeva o lancima
nekih ljudi, koji su objavljeni u Ateneumu poto sam popila jue aj sa Ketrin 8, dok
je Mari9 sedeo pozeleneo i nem, ivnuvi jedino kad smo priale o njegovom poslu.
On je ve ljubomorno iskljuiv kao roditelj u odnosu na potomstvo. Pokuala sam
da budem potena, kao da je potenje deo moje filozofije, i rekoh kako mi se nije
dopao Grantorto o pticama pevaicama i Liton itd. Muka atmosfera mene
zbunjuje. Da li oni drugom ne veruju? Preziru ga? I ako je tako, zato onda sede
tokom cele posete? Istina da kada Mari kae ortodoksno muku stvar o Eliotu, na
primer, omalovaavajui moju revnost da saznam ta kae o meni, ja ne poputam.
Mislim kakav nagli ponor rascepi muku inteligenciju, i kako su ponosni na taku
gledita koja je veoma nalik gluposti. Uviam da je mnogo lake razgovarati sa
Ketrin, ona daje i opire se kao to od nje oekujem; pokrijemo mnogo vie tema za
krae vreme, ali ja potujem Marija. elim da on ima dobro miljenje o meni.

8
Ketrin Mensfild (Katherine Mansfield).
9
D. Midlton Mari (Middleton Murry).

17
Hajneman je odbio prie K.M., a ona je bila udno povreena to je Roder nije
pozvao na svoju zabavu. Njena tvrda mirnoa je dosta spoljna.

Uskrnja nedelja, 20. april

Posle lenjosti koja sledi posle svakog dugakog lanka, a Defo je drugi uvodnik
ovog meseca, vadim ovaj dnevnik i itam, kao to uvek ita ono to napie, sa
nekim oseanjem intenzivne krivice. Priznajem da me je njegov grub i nasumian
stil, esto tako negramatian, koji vapi za promenom poneke rei, malo pogodio.
Pokuavam da kaem nekom biu koje ovo kasnije bude itala da ja mogu da piem
mnogo bolje i da ne gubi vreme s ovim i zabranjujem joj da dopusti da ovo vide
muke oi. A sad moram malo da pohvalim efekat koji dnevnik uvek ima, tako
nemaran i snaan i ponekad neoekivano pogodi u sred srede. Ali u sutini je to
moje uverenje da je moja navika da piem ovako sama za sebe dobra veba. Oputa
ligamente. Ba me briga za propuste i greke. Pri takvom hodu, moram da pravim
najdirektnije i trenutne snimke svog predmeta i zato moram da poloim ruke na
rei, da izaberem i da ih ispalim sa prekidom koliko da umoim pero u mastilo.
ini mi se da u proloj godini mogu da pratim poveanje lakoe u mom
profesionalnom pisanju, to pripisujem ovim neformalnim pola sata aja. tavie,
preda mnom se ukazuje senka neke forme koju bi dnevnik mogao dobiti. Moda u
vremenom nauiti ta je to to ovek moe da napravi od ovog labavog, nanetog
ivotnog materijala, nalazei mu novu primenu, ne onoliko svesno i kontrolisano
kako ga stavljam u prozu. Kakav bih volela da bude moj dnevnik? Neto labavo
ispleteno a ipak ne aljkavo, tako elastian da obujmi svaku stvar, sveanu, nevanu
ili lepu koja mi pada na pamet. Volela bih da nalikuje na neki dubok pisai sto ili
veliku krinju, u koju ovek baci masu otpadaka ne pregledajui ih. Volela bih da
se vratim kroz godinu-dve, i da otkrijem da se kolekcija sortirala i proistila i
sjedinila, to se sa pohranjenim stvarima misteriozno dogaa, u oblik dovoljno

18
proziran da reflektuje svetlost naeg ivota, a da je ipak vrstog, mirnog sastava sa
distancom koju ima umetniko delo. Glavna potreba nije, razmiljam, proitavajui
svoje stare tomove, da igram ulogu cenzora, ve da piem prema raspoloenju ili o
bilo emu; interesovalo me je da vidim zato sam pisala o stvarima koje su tu
pukim sluajem i nala sam znaenje tamo gde ga uopte nisam videla u to vreme.
Ali labavo brzo postane aljkavo. Potreban je mali napor kad je pred tobom lik ili
dogaaj koji treba zabeleiti. A ne moe ni pero da pusti da pie a da ga ne vodi,
iz straha da se ne postane mlitavo i neuredno kao kod Vernone Li. Njeni ligamenti
su isuvie labavi za moj ukus.

Ponedeljak, 12. maj

U najguoj smo sezoni objavljivanja: Mari, Eliot10 i ja smo od jutros u rukama
publike. Moda se zato oseam pomalo ali nesumnjivo deprimirana. Proitala sam
ceo ukorieni primerak Kju Gardenz; odlagala sam taj gadni zadatak dok knjiga ne
bude gotova. Rezultat je neodreen. Izgleda mi slabano i kratko. Ne vidim kako je
Lenard bio tako impresioniran kad ju je itao. Po njemu, to je najbolja kratka proza
koju sam napisala, pa me je to navelo da proitam Znak na zidu i imam puno
prigovora na taj sud. Kao to je Sidni Voterlou jednom rekao, najgore je u pisanju
to toliko zavisi od pohvale. Sigurna sam da me nee mnogo hvaliti zbog ove
prie, i bie mi pomalo ao. Kada me ne pohvale, teko mi je da ponem ujutru da
piem; ali snudenost traje samo 30 minuta i kad jednom ponem, potpuno na to
zaboravim. Treba sebi postaviti cilj, ozbiljno, da se ne osvre na te uspone i
padove. Kompliment ovde, utanje tamo. Mari i Eliot porueni, ja ne: sutinska
injenica je i dalje pouzdana, a to je injenica mog sopstvenog zadovoljstva u
umetnosti. A ove nejasnoe duha imaju druge uzroke, pretpostavljam, iako su

10
T. S. Eliot.

19
duboko skriveni. Ima neke plime i oseke u ivotnom toku, koja je za to odgovorna;
mada, nisam sigurna ta plimu i oseku izaziva.

Utorak, 10. jun

Moram da iskoristim petnaest minuta pre veere da nastavim, da bih nadoknadila
veliki prazninu. Upravo smo stigli iz Kluba, narueno je novo izdanje Znaka na
zidu kod Pelikan Presa i bili smo na aju sa Dejmsom. Njegove vesti su da je
Mejnard zgaen mirovnim uslovima dao ostavku, otresao kancelarijsku prainu i
sad je akademska figura na Kembridu. Ali ja stvarno moram da otpevam samoj
sebi hvalospev, prestala sam da piem dnevnik u trenutku kad smo se vratili iz
Eema i nali sto u holu zakren, prekriven narudbinama za Kju Gardenz. Zasule
su sofu i mi smo ih neprekidno otvarali tokom veere i svaali se, ao mi je to to
kaem, jer smo oboje bili uzbueni, a u nama su strujala suprotna uzbuenja koja je
kritiki nalet arlstona uzburkao. Sve narudbine oko 150, od knjiara i privatne,
posledica su prikaza u Lit. Sapl., koji je verovatno pisao Logan, u kojem je bilo
pohvala koliko mi dua eli! A pre 10 dana ja sam se stoiki suoavala sa potpunim
neuspehom! Uivanje u uspehu bilo je znatno pokvareno, prvo naom svaom, a
drugo potrebom da upakujemo skoro 90 primeraka, da iseemo papir, da tampamo
nalepnice, lepimo i na kraju da poaljemo, to nam je do sada uzelo sve slobodno i
ne samo slobodno vreme. Ali kako uspeh pljuti ovih dana! Isto tako nezvano
dobila sam pismo od Mekmilana iz Njujorka, oni su tako impresionirani Izletom na
puinu da ele da proitaju Dan i no. Ja mislim da nerv zadovoljstva brzo otupi. Ja
volim male gutljaje ali psihologiju slave valja prouiti na miru. Pretpostavljam da
nam nai prijatelji pokvare zadovoljstvo. Liton je kod nas bio na ruku sa
Vebovima u subotu, i kad sam mu kazala za moje razne trijumfe, da li izmiljam
malu senku, koja se odmah rasprila, ali ne pre no to je mu je rumeno voe nestalo
sa sunca. Pa, ja sam tretirala njegove trijumfe na veoma slian nain. Ne mogu da

20
uivam kad on razglaba nad primerkom Eminentnih viktorijanaca gde su se
gospodin ili gospoa Eskvit poreali i obeleili sa M ili H. Naravno da je ta
misao u njemu proizvodila prijatno ushienje. Ruak je bio uspean. Jeli smo u
bati i Liton se poigravao vrlo graciozno i ak je imao jo vie sigurnosti u
konverzaciji nego ranije. Ali mene ne interesuje Irska

Subota, 19. jul

Pretpostavljam da treba neto rei o Danu mira, iako ne znam da li je vredno da za
tu priliku uzmem novo pero. Sedim stisnuta u prozoru i tako glavom skoro hvatam
postojano kapanje kie koja ara lie. Za deset minuta oprilike poinje rimondska
procesija. Mislim da e biti malo ljudi da tape gradskim venicima nakinurenim
da deluju vano kad mariraju ulicama. Oseam se kao platnene navlake na
stolicama; kao da su me ostavili dok su svi otili u prirodu. Ja sam naputena,
pranjava i bez iluzija. Naravno, nismo videli procesiju. Samo smo odmerili
poloaj korpi za otpatke u predgraima. Kia je stala pre nekih pola sata. Posluga je
imala velianstveno pre podne. Stajali su na Voksal mostu i sve videli: generale,
vojnike, tenkove, bolniarke i okrestar, koji su dva sata prolazili. Rekoe da je to
bio najvelianstveniji prizor u njihovom ivotu. Zajedno sa napadom cepelina, ovo
e igrati veliku ulogu u istoriji porodice Boksal. Ali ne znam meni to lii na
festival za poslugu. Neto udeeno da umiri i ublai narod a sad to kia kvari;
moda e morati neka posebna nagrada da se smisli za njih. To je razlog mog
gubljenja iluzija, mislim. Ima neto proraunato i politiko i neiskreno u vezi sa tim
mirovnim veseljima. tavie, izvedeni su bez ikakve lepote i bez mnogo
spontanosti. Neprestano zastave; mi imamo onu to je posluga, mislim iz snobizma,
nastojala da kupi, da nas iznenade. Jue u Londonu lepljiv, teko svarljiv narodni
konglomerat, pospan i trom kao roj pokislih pela, puzao je preko Trafalgar skvera
i klatio se po okolnim trotoarima. Jedini prijatan prizor koji sam videla treba vie

21
zahvaliti malom daku vetra nego dekoraterskoj vetini. Neke dugake jeziaste
trake prikaene na vrh Nelzonovog stuba lizale su vazduh, namotavale se i
razmotavale kao dinovski zmajski jezici, sa sporom, prilino zmijolikom lepotom.
Inae su pozorita i mjuzikholovi bili posuti debelim staklenim jastuiima za igle,
koji su, dosta preuranjeno, zraila iznutra ali svetlost je sigurno mogla i
povoljnije da sija. Meutim, no je bila sparna i velianstvena dok se to odvijalo,
dralo nas je budnima neko vreme i kad smo otili na spavanje rasprskavanje raketa
koje bi na trenutak zabljesnulo nau sobu. ( I sad, po kii, pod sivosmeim nebom,
zvone rimondska zvona ali crkvena zvona podseaju samo na venanja i
hrianske slube.) Ne mogu da poreknem da se oseam pomalo zlobnom to piem
ovako alobno, jer se oekuje da svi treba da verujemo da nam je milo i da
uivamo. Tako je na roendan, kad iz nekog razloga stvari krenu naopako, bilo
pitanje asti pretvarati se u dejoj sobi. Godinama kasnije moe da prizna da je
delovalo kao uasna prevara. I ako godinama kasnije ova posluna stada otvoreno
priznaju da su to i oni prozreli, i ne budu vie hteli u tome da uestvuju pa hou
li biti veselija? Mislim da su veera u Klubu 1917 i govor ge Besant delotvorno
sprali pozlatu, ako je ostala koja trun, sa kolaa od umbira. Hobson je bio zloban.
Ona masivna i mrkih crta stara dama, sa zamanom glavom, gusto pokrivenom
kovrdavom sedom kosom poe da poredi slavljeniki, osvetljeni London sa
Lahorom. A onda se baci na nas to se loe odnosimo prema Indiji, poto je ona
oigledno bila oni, ne mi. Ali smatram da nije imala vrste argumente, iako je
spolja bilo uverljivo, a Klub 1917 aplaudirao i odobravao. Ne mogu a da govor ne
sluam kao da je rukopis, pa je tako cvee kojim je povremeno mahala delovalo
strano vetaki. Sve mi je jasnije da su jedini asni ljudi umetnici, a da ovi
drutveni reformatori i filantropi postaju tako razulareni i gaje u dui toliko
neasnih enji preruenih u ljubav prema blinjima, da se na kraju u njima moe
nai vie greaka nego u nama. A ako sam ja jedna od njih?

22
Nedelja, 20. jul
Moda u zavriti s izvetajem o mirovnim proslavama. Kakvo smo mi stado
ivotinja konano! ak i oni koji su najvie razoarani. U svakom sluaju, poto
sam nepokretna presedela procesiju i mirovna zvona, posle veere poeh da oseam
da ako se neto deava, moda je bolje biti u tome. Otkopah jadnog L. i bacih svog
Volpola. Poto se upalio red staklenih lampi, i videvi da je kia prestala, izaosmo
ba pre aja. Praskanje je ve neko vreme obeavalo vatromet. Vrata na gostionici
na oku bila su otvorena a prostor krcat ljudima; parovi su igrali valcer, urlali su
pesme ljuljajui se, kao da mora da bude pijan da bi pevao. Gomila deaia s
lampama paradirala je sa zelenim motkama. Nije se mnogo radnji bacilo u troak za
elektrino osvetljenje. Jednu enu iz vie klase mrtvu pijanu pridravala su dva
polupijana mukarca. Mi smo ili za umerenom rekom koja je plovila uz Hil.
Iluminacije su bile skoro ugaene na pola puta, ali mi smo nastavili sve do platoa, a
onda smo videli neto zaista ne mnogo jer je vlaga umrtvila hemikalije. Crvene,
zelene, ute i plave lopte dizale su se polako u vazduh, rasprskavale se u oval
svetlosti koja je padala u sitnim zrnima i ishlapila. Bilo je izmaglice svetlosti na
raznim takama. Dok su se dizale iznad Temze, meu drveem, te rakete behu lepe;
svetlost je na licima gomile bila udna, naravno, bilo je sive magle koja se motala
svuda i oduzimala sjaj vatri. Bilo je melanholino videti neizleive vojnike koji
lee na krevetima kod Star i Gartera okrenuti nam leima, puei cigarete i ekajui
da buka prestane. Mi smo bili deca koju je trebalo zabaviti. Oko jedanaest smo
otili kui i gledali Iling sa prozora moje radne sobe; pokuavali su da naprave
veselje, i zaista je jedan vatreni balon otiao tako visoko da je L. poverovao da je to
zvezda; ali onda se pokazalo njih devet. Danas nas je kia uverila da e se sve
ostalo slavlje potpuno ugasiti.

23
Utorak, 21. oktobar
Danas je Trafalgar dan a jue se pamti po tome to su izali Dan i no. Mojih est
primeraka stigoe mi ujutru i pet je otposlato, tako da zamiljam kako je petoro
prijatelja ve umoilo kljunove. Jesam li nervozna? Zaudo malo; vie sam
uzbuena i zadovoljna nego nervozna. Na prvom mestu, tu je, izala je i oko nje
vie nema posla; onda, malo sam itala i dopalo mi se; a zatim, imam neku vrstu
poverenja da e ljudi do ijeg suda drim verovatno o njoj misliti dobro, a to je
potkrepljeno saznanjem da u se ak i ako ne budu tako mislili, oporaviti i sama
poeti novu priu. Naravno, ako Morgan i Liton i ostali budu oduevljeni, ja u o
sebi bolje misliti. Dosadno je sretati ljude koji govore uobiajne stvari. Ali u celini
vidim na ta ciljam; ini mi se da sam ovaj put imala potenu ansu i da sam dala
sve od sebe, pa mogu da gledam filozofski i da krivicu prebacim na Boga.

etvrtak, 23. oktobar

Moraju se zabeleiti prvi plodovi Dan i no. Nema sumnje da je to delo velikog
genija, Klajv Bel. Pa, moglo je da mu se ne svidi: bio je kritian prema Izletu na
puinu. Priznajem, zadovoljna sam, iako nisam uverena da je tako kao to on kae.
Meutim, to je znak da sam u pravu to ne strahujem. Ljudi iji sud uvaavam nee
biti tako oduevljeni kao on, ali mislim da e sigurno ii na tu stranu.

etvrtak, 30. oktobar

Reumatizam me opravdava to ne piem vie; i ruka mi je umorna od pisanja, na
stranu reumatizam. Jo kad bih mogla da sebe profesionalno tretiram kao predmet
analize, mogla bih da napiem interesantnu priu o prolih nekoliko dana, o
promenljivosti sree sa D. i n. Posle Klajvovog pisma stiglo je Nesino
bezgranina hvala, i kao kruna Litonovo: oduevljena pohvala, veliki trijumf, klasik

24
i tako dalje. Zatim je dola Vajoletina 11 pohvalna reenica, a onda jue ujutru, ova
reenica od Morgana, Manje mi se dopada od Izleta na puinu. Iako pie takoe
sa velikim divljenjem i da je itao u urbi i namerava da ponovo proita, to je
potrlo sve ostalo zadovoljstvo. Da, ali da nastavim. Oko 3 popodne osetila sam se
srenijom i lake mi je bilo u vezi sa njegovom pokudom nego sa ostalim hvalama
kao da se opet nae u ljudskoj atmosferi, posle ushienog valjanja u rastegljivim
oblacima i jastuastim breuljcima. Ipak, ini mi se da Morganovo miljenje cenim
koliko i miljenja ostalih. Zatim je jutros bio stubac u Tajmsu, velika pohvala i
inteligentna; izmeu ostalog kae da D. i n., ako ima manje briljantnosti na
povrini, ima vie dubine od druge knjige, sa im se ja slaem. Nadam se da e me
ove nedelje sagledavati kroz prikaze; volela bih da posle tog stignu inteligentna
pisma, ali ja elim da piem priice. Sve u svemu oseam da mi se rasteretio
mozak.

etvrtak, 6. novembar
Sidni i Morgan su sino veerali s nama. U celini, drago mi je to sam rtvovala
koncert. Sumnja u vezi sa Morganom i D. i n. je otklonjena, razumem zato mu
se manje svia od I. na p. I, razumevi, vidim da to nije kritika koja treba da
obeshrabi. Moda inteligentna kritika nikad i ne obeshrabruje. Ipak, izbegavam da
to napiem, zato to i sama piem toliko kritika. Kad se svede, on je rekao: D. i n.
je strogo formalno i klasino delo; poto je tako, to trai, ili on trai, mnogo vei
stepen privlanosti likova nego u knjizi kakva je I. na p. koja je neodreena i
univerzalna. Nijedan lik u D. i n. nije privlaan. Nije ga zainteresovala njihova
dinamika. Nisu ga privukli ni likovi u I. na p. , ali tamo nije osetio tu potrebu.
Inae, divi se praktino svemu; njegova zamerka nije u tome da je D. i n. manje

11
Vajolet Dikinson (Violet Dickinson), Virdinijina stara prijateljica.

25
znaajna od prethodne knjige. O, u njoj je lepote u izobilju u stvari nemam
razloga da budem deprimirana zbog njega. Sidni kae da ga je knjiga potpuno
uznemirila i smatra da sam ovaj put uspela. Ali kakva ja postajem dosada! Da,
ak e i stara Virdinija preskoiti dobar deo, ali u ovom trenutku to deluje vano.
Kembrid Magazin ponavlja ono to je Morgan rekao, da mu se ne dopadaju likovi.
Ipak sam u prvim redovima savremene knjievnosti. Cinina sam prema svojim
likovima, kau; ali kad su krenuli neposredno u detalje, Morgan, koji je itao prikaz
sedei pored plinske pei, poeo je da protestuje. Tako su se svi kritiari podelili, a
jadna autorka koja pokuava da odri kontrolu nad njima, sva iskidana. Prvi put
tokom ovolikih godina, etala sam du reke izmeu deset i jedanaest. Da, obala je
kao zabravljena kua, s njom sam je jednom uporedila; soba sa aravima preko
stolica. Ribari ne isplovljavaju tako rano; prazna staza, ali veliki avion je na poslu.
Samo povremeno smo razgovarali, to je dokaz da nama (meni svakako) nije
smetalo utanje. Morgan ima umetniki duh, kae jednostavne stvari koje pametni
ljudi ne govore; mislim da je zbog toga on najbolji kritiar. Iznenada iskrsne
oigledna stvar koja se previa. On ima problema sa sopstvenim romanom, prebira
po kljuevima, ali zasad proizvodi samo nesklad.

Petak, 5. decembar
Opet toliki preskok, ali mislim da ova knjiga polako ali sigurno udie svoj ivot.
Razmiljam kako nisam otvorila grke knjige otkad smo se vratili; jedva i itam
osim knjiga o kojima piem prikaze, to dokazuje da moje vreme za pisanje uopte
nije moje. Skoro sam se zabrinula kad sam otkrila kako sam intenzivno
specijalizovana. Zebnja ili neto drugo je moj um odvratilo od pomnog ispitivanja
praznog papira i on je kao izgubljeno dete luta po kui i seda na donji stepenik
da plae. Dan i no jo lepraju oko mene i to je veliki gubitak vremena. Dord
Eliot nikad nije htela da ita kritike, poto joj je pria o njenim knjigama remetila

26
pisanje. Poinjem da shvatam ta je mislila. Ne uzimam pohvale ili pokude previe
k srcu, ali one te prekidaju, vraaju ti pogled unazad, teraju te da objanjava ili da
istrauje. Prole nedelje dobila sam otar pasus u Vejfereru; ove nedelje Oliv
Hezeltajn stavlja melem. Ali ja bih radije da na svoj nain piem o etiri strasna
pua nego da stalno budem Dejn Ostin, kao to tvrdi K.M.

1920.

Ponedeljak, 26. januar

Dan posle mog roendana; u stvari imam 38 godina i bez sumnje mnogo sam
srenija nego sa 28; srenija danas nego jue jer sam popodne dobila ideju o novoj
formi za novi roman. Zamislimo da jedna stvar proizlazi iz druge kao u
Nenapisanom romanu samo ne na 10 nego na 200 stranica otprilike zar se time
ne dobijaju labavost i lakoa koje hou; zar nije tako blie, a ipak uva formu i
brzinu i obuhvata sve, sve? Pitam se koliko e obuhvatiti ljudsku duu da li
dovoljno gospodarim dijalogom da je uhvatim u mreu? Mislim da u sada imati
sasvim dugaiji pristup. Nema skela, jedva se vidi po koja cigla; sve sumrano, ali
srce, strast, humor, svetle kao vatra u magli. Tako u nai veliki prostor veselost
nedoslednost laki nadahnuti koraci do mile volje. Jesam li ja dovoljno
gospodarica stvari to je sumnja. Ali zamisli (?) da se Znak na zidu, K.G. i
Nenapisani roman uzmu za ruke i da sjedinjeni zaigraju. Kakvo bi to sjedinjenje
bilo tek treba da otkrijem. Tema mi je potpuna nepoznanica, ali ogromne
mogunosti vidim u formi na koju sam pre dve nedelje naletela manje-vie
sluajno. Slutim opasnost od prokletog egoistinog ja, koje je po meni unitilo
Dojsa i Doroti Riardson. Da li je ovek dovoljno gibak i dovoljno bogat da

27
ogradi knjigu od sebe i da ona ne postane, kao kod Dojsa i Doroti Riardson, uska
i restriktivna? Nadam se da sam dovoljno nauila zanat da pruim sve vrste zabave.
U svakom sluaju, moram jo da tapkam i da eksperimentiem, ali danas popodne
sam videla traak svetlosti. Zaista mislim, na osnovu lakoe sa kojom se
Nenapisani roman razvija, da za mene tamo mora biti puta.

Sreda, 4. februar
Prepodneva od 12 do 1 provodim itajui Izlet na puinu. Nisam je itala od jula
1913. I, ako me pitate ta mislim, moram da kaem da ne znam takva
harlekinijada takav asortiman krpica malo jednostavan i strog malo frivolan i
povran as kao boija istina as jak i pliva slobodno kuda poelim. ta s tim da
se radi, sam bog zna. Neuspesi su tako strani da mi od njih obrazi gore a onda,
obrnem reenicu, pogledam pravo ispred sebe i obrazi ponu da mi gore
drugaije. U celini, duh te mlade ene mi se prilino dopada. Kako hrabro preskae
prepone i na asnu re, kakav dar za pero i mastilo! Ja malo ta mogu da uinim
na popravci, i potomstvu mora da ide autorka jeftine duhovitosti, otre satire i,
vidim ak, vulgarnosti, tavie neotesanosti koja nikad nee prestati da grize u
grobu. Ipak vidim da tu knjigu vie vole nego D. i n. Ne kaem potuju je vie, ali
nalaze da je hrabriji i inspirativniji prizor.

Utorak, 9. mart
Uprkos nekom podrhtavanju, nastaviu u ovom trenutku dnevnik. Ponekad mislim
da sam izradila onaj sloj stila koji mu odgovara odgovara udobnom svetlom asu
posle aja, a do ega sam sad dola je manje popustljivo. Nema veze, zamiljam da
bi stara Virdinija, koja je stavila naoare da ita o martu 1920. svakako elela da
nastavim. estitam! draga moja utvaro, i uzmi u obzir da ja ne mislim da su 50

28
neke velike godine. Jo bi se moglo napisati nekoliko dobrih knjiga i evo cigle za
jednu lepu knjigu. Da se vratim ovoj koja sada nosi to ime, u nedelju sam ila ak u
Kamden Hil da ujem ubertov kvintet da vidim kuu Dorda Buta da hvatam
beleke za moju priu da se naem u drutvu otmenog sveta sve to me je tamo
odvelo i jeftino sam nagraena u 7/6.
Da li ljudi vide sopstvene sobe sa razornom jasnoom sa kojom ih ja vidim, im me
puste jedan sat, sumnjam. Hladna, povrna dvolinost, ali tanka kao martovska
korica leda preko ribnjaka. Neka vrsta trgovakog zadovoljstva. Konjska dlaka i
mahagoni, i to je upavo to, i bele oplate, Vermerove reprodukcije, omega sto i
arene zavese, jedno dosta snobovsko pretvaranje. Vrlo neinteresantna soba;
kompromis; iako je naravno i to zanimljivo. Ja sam napala porodini sistem. Stara
gospoa But, ustoliena na nekakvoj komodi, u udovikoj haljini; uz bok su verne
kerke, sa unucima koju su neki simbolini heruvimi. Tako uredni, dosadni mali
deaci i devojice. Svi smo sedeli u krznu i belim rukavicama.

Subota, 10. april

Planiram da ponem Dejkobovu sobu sa sreom sledee nedelje. (Ovo je prvi put
da sam to napisala.) Imam na umu da opiem prolee; samo da ovo zabeleim
ove godine se jedva primeuje da je olistalo, jer izgleda kao da uopte nije ni
opadalo uopte, nita od onog gvozdenog crnila kestenovih stabala stalno neto
meko i proarano; ne seam se da je ikada tako bilo. U stvari, mi smo preskoili
zimu; imali smo godinje doba kao ponono sunce i povratak na puno dnevno
svetlo. Tako da jedva primeujem da je kesten olistao mali suncobrani otvorili su
se na drvetu kraj prozora; grobljanska trava kao zelena voda tee preko starih
nadgrobnih ploa.

29
etvrtak, 15. april
Moj rukopis je izgleda otiao doavola. Moda ga zbunjujem svojim pisanjem.
12
Rekla sam da je Rimond bio oduevljen mojim lankom o Dejmsu? Dakle,
pre dva dana, malo postariji Vokli napade taj lanak u Tajmsu, kae da sam zapala
u najgori manirizam H.D. udljivi likovi i natuknuo je da sam sentimentalna
prijateljica. I Persi Labok je bio ukljuen; ali, s pravom ili ne, briem u glavi lanak
crvenei i vidim da sve moje pisanje barem postaje lagano. Pretpostavljam da je to
stara stvar kitnjastog izliva bez sumnje kritika je prava, iako je ta boljka moja,
nisam se zarazila od H.D., ako je to neka uteha. Ipak moram da vodim rauna.
Atmosfera Tajmsa iznosi je na videlo; kao prvo, ja tu treba da budem formalna,
posebno u sluaju H.D., i da majstorski uradim lanak vie kao razraeni crte
koji forsira ornament. Dezmond je, meutim, dragovoljno ponudio divljenje.
Volela bih kad bi moglo da se ustanovi nekakvo pravilo o pohvalama i pokudama.
Predviam da sam predodreena za pokude u svim koliinama. Bodem oi, a
postarija gospoda se posebno ozlovolje. Nenapisani roman e sigurno napasti, ne
mogu da predskaem kojom linijom e ii ovog puta. Dobro pisanje, to
delimino izaziva ljude i pretpostavljam da je uvek bilo tako pretenciozno,
kau, a zatim, ena koja dobro pie, i pie u Tajmsu to je ta linija. Ovo me je
malo omelo da ponem Dejkobovu sobu. Ali ja cenim pokudu. Ona te podbode,
makar i kad je od Voklija, koji ima (potraila sam) 65 godina, jeftin je i sitan traer
kome se podsmevaju, drago mi je da tako misle, ak i Dezmond. Ali ne uspeva da
zaboravi da u tome ima istine; vie od jednog zrnca, kad u kritici u Tajmsu kau
da sam ja nedopustivo prefinjena i srdana; i ne mislim da tu lako ima spasa, jer,
pre nego to sam poela lanak o H.D., zaklela sam se da u rei ono to mislim, i

12
Brus Rimond (Bruce Richmond), urednik Times Literary Supplement.

30
to na svoj nain. Dakle, ispisala sam celu stranicu, a nisam smislila kako da se
obuzdam kad izae Nenapisani roman.

Utorak, 11. maj

Vredno je pomenuti, radi kasnijeg osvrta, da se stvaralaka mo koja tako prijatno
penua na poetku nove knjige, posle nekog vremena slegne i dalje ide jednolinije.
Uvuku se sumnje. Zatim se rezignira. Reenost da se tome ne popusti i oseaj
jednog oblika koji tu lebdi najvie te dre. Malo sam uznemirena. Kako da
sprovedem ovu koncepciju? Kad direktno pone da radi, ti si kao osoba koja je
videla kako se priroda pred njom prostire, a sada kroz nju hoda. Ne elim u ovoj
knjizi da napiem nita u emu ne uivam dok piem. Ipak je pisanje uvek teko.

Sreda, 23. jun

Borila sam se, ovog puta, da poteno kaem da mislim da poslednja Konradova
knjiga nije dobra. Rekla sam. Bolno je (pomalo) naii na promaaj tamo gde gaji
iskljuivo potovanje. Verujem da je tano da on uopte ne via nikoga ko razlikuje
dobro pisanje od loeg, a onda, poto je stranac, poto govori lo engleski, poto se
oenio jednom kockastom enom, sve vie se povlai u ono to je nekada dobro
radio, samo to to gomila, i na kraju mora da kae da je to usiljena melodrama.
Ne bih volela da vidim Spas potpisan sa Virdinija Vulf. Ali da li e se iko sa tim
sloiti? Ionako nita ne moe da poljulja ono to mislim o nekoj knjizi. Nita
nita. Samo, moda, ako je to knjiga mlade osobe ili prijatelja ne, ak i tada
mislim da sam nepogreiva. Zar nisam u poslednje vreme odbacila Marijev komad,
i tano procenila K-u priu, i rezimirala Oldosa Haksija, a zar mi na neki nain nije
povreeno oseanje umesnosti kad ujem Rodera kako iskrivljuje ove egzaktne
vrednosti?

31
etvrtak, 5. avgust
Hajde da pokuam da kaem ta mislim dok itam Don Kihota posle veere u
osnovi, da je tada pisanje bilo pripovedanje za zabavu dok ljudi sede oko vatre a
nemaju nijedno nae sredstvo za uivanje. Sede tako, ene predu, mukarci
zamiljeni, a vesela, matovita, oaravajua pria im se pria, kao odrasloj deci. To
me impresionira kao motiv D. K.: da nas zabavi po svaku cenu. Koliko mogu da
prosudim, lepota i misao ulaze u priu neopaeno: Servantes je jedva svestan
ozbiljnog znaenja i jedva da vidi D.K. kako ga mi vidimo. Zaista, to mi je teko
ta tuga, ta satira, koliko su one nae, a nisu namerne ili ovi veliki likovi imaju u
sebi neto da se menjaju prema generaciji koja ih gleda? Priznajem da je dosta tog
pripovedanja dosadno ne mnogo, samo malo na kraju prve knjige, deo koji je
oigledno prian kao pria da se produi zadovoljstvo. Toliko je malo kazano,
toliko mnogo preutano, kao da nije eleo da razvije tu stranu scena galiota koji
odmiu primer je za ono o emu govorim. Da li je Servantes oseao svu tu lepotu
i tugu kao to ih ja oseam? Dvaput govorim o tuzi.
Da li je to sutinsko za moderni pogled? Ipak, kako je divno razviti jedra i zaploviti
pravo na vetru te velike prie, kao tokom celog prvog dela. Pretpostavljam da je
pria Fernando-Kardino-Lusinda bila dvorska epizoda po trenutnoj modi, meni je u
svakom sluaju dosadana. itam takoe Ghoa le Simple bistra, efektna,
interesantna, ipak tako suvoparna i besprekorna. Sa Servantesom imate sve,
razueno ako hoete, ali duboko, atmosfera, ivi ljudi koji bacaju senku, gustu,
nijansiranu, kao u ivotu. Egipani, kao i veina francuskih pisaca, daju vam
umesto toga u dva prsta esencijalnog praha, mnogo otrijeg i efektnijeg, ali ni
priblino tako obuhvatno i prostrano. Pobogu! ta ja to piem! Uvek te slike. Sad
svako pre podne piem Dejkoba, sa oseanjem da je svakog dana posao kao
ograda koju moram da prejaem, dua mi je u nosu, a preku sam ili preskoila ili

32
sruila. (Jo jedna slika i bez razmiljanja. Moram nekako da uzmem Hjumove
eseje i da se proistim.)

Nedelja, 26. septembar

Mislim da mi je vie stalo nego to priznajem; iz nekog razloga Dejkob se
zaustavio, u sred te zabave na kojoj sam toliko uivala. Zbog Eliota, koji je stigao
do kraja jednog dugog, napornog pisanja proze (dva meseca bez prekida), postala
sam bezvoljna; bacio je senku na mene, a um zaokupljen prozom trai punu
smelost i samopouzdanje. On nita nije rekao ali ja sam pomislila kako ono to
radim verovatno bolje radi g. Dojs. Onda sam poela da se pitam ta je to to ja
radim; da sumnjam, kao to je uobiajeno u takvim situacijama, da nisam dovoljno
jasno promislila svoj plan i tako da se gubim, cepidlaim, kolebam to znai da
si izgubljena. Ali mislim da je uzrok moj dvomeseni rad, poto hvatam sebe da
skreem izokola ka Ivlinu, ak smiljam tekst o enama, kao kontratezu
neprijateljskim stavovima g. Beneta koje je izneo u novinama. Pre dve nedelje,
neprestano sam u etnjama smiljala Dejkoba. udna stvar, taj ljudski um! tako
udljiv, neveran, beskrajno zazire od senki. Moda, u dnu uma, oseam da me L.
prevazilazi u svakom pogledu.

Ponedeljak, 25. oktobar (prvi dan zime)

Zato je ivot tako tragian; tako nalik na trotoar iznad ambisa. Pogledam dole;
oseam vrtoglavicu; pitam se kao u uopte da doem do kraja. Ali zato to
oseam: sad kad sam rekla, ne oseam to. Vatra gori; idemo da sluamo Prosjaku
operu. Ali svuda je oko mene; ne mogu da drim zatvorene oi. To je oseanje
nemoi, da nisam probila led. Sedim ovde u Rimondu i kao lanterna koja stoji u
sred polja, moja svetlost se uzdie u mraku. Melanholija se smanjuje kad piem.

33
Zato onda ne piem ee? Pa, tatina zabranjuje. elim da se prikaem uspenom
ak i samoj sebi. Ipak ne stiem do dna svoje melanholije. To to nemam decu,
ivim odvojena od prijatelja, ne uspevam dobro da piem, previe troim na hranu,
starim. Previe razmiljam o svim tim zato i zato, previe o sebi. Ne volim da
vreme lepra oko mene. Pa onda, radi. Da, ali tako brzo se umorim od rada mogu
samo po malo da itam, sat pisanja za mene je dosta. Ovamo niko ne zalazi da
prijatno protraimo vreme. Ako dou, ja sam zlovoljna. Napor da se ide u London
je prevelik. Nesina deca rastu, a ja ne mogu da ih pozovem na aj ili da odemo u
zooloki vrt. Deparac ne doputa mnogo. Ipak, uverena sam da su to trivijalnosti;
sam ivot je, ponekad mislim, tako tragian za nas i nau generaciju nema
novinskog oglasa koji nije neiji krik bola. Meksvini danas popodne i nasilje u
Irskoj, ili e trajk. Nesrea je svuda; pred samim vratima; ili glupost, to je gore.
Ipak ne upam iz sebe aoku. Kad budem opet pisala Dejkobovu sobu to e mi
oiveti jezgro, oseam. Ivlin je kako treba; ali ne volim ovo to sad piem. I zbog
svega toga, koliko sam srena ako mi se ini da je to trotoar preko ambisa.

1921.

Utorak, 1. mart
Nisam zadovoljna, ova knjiga nije na pravom putu. Pretpostavimo da je neka od
mojih milijardu promena stila odbojna prema tom materijalu? Ili moj stil stoji
nepomian? Po mom miljenju on se stalno menja. Ali niko ne primeuje. Ni ja
sama ne mogu da mu dam ime. Tano je da imam unutarnju, automatsku lestvicu
vrednosti koja odluuje ta bi bilo bolje da uradim sa svojim vremenom. Ona
diktira ovih pola sata mora se utroiti na ruski. Ovi se moraju dati Vordsvortu.

34
Ili: Sad bolje da okrpim smee arape. Ne znam kako dolazim do tog kodeksa
vrednosti. Moda je to naslee puritanskih predaka. Prema uivanju sam pomalo
sumnjiava. Bog zna. A, isto tako, tano je da pisanje, ak i ovde, trai naprezanje
mozga ne toliko kao ruski ali, ipak, i pola vremena tokom uenja ruskog ja
gledam u vatru i mislim ta u sutra da piem. Gospoa Flanders je u vonjaku. Da
sam u Rodmelu, sve bih to smiljala hodajui po ravnim predelima. Bila bih u
dobroj formi za pisanje. Ovako su Ralf13, Karingtonova 14
i Bretova 15
malopre
otili, ja sam rasplinuta, veerali smo i izali u Gildu. Ne mogu da se skrasim kako
treba da mislim o gospoi Flanders u vonjaku.

Nedelja, 6. mart
Nesa odobrava Ponedeljak ili utorak milosrdno, i tako ga pomalo iskupljuje u
mojim oima. Ali sad se ipak pitam ta e kritiari uraditi s njim idueg meseca u
ovo vreme. Da pokuam da prorokujem. Dakle, Tajms e biti ljubazan, pomalo
oprezan. Gospoa Vulf, rei e, mora da se uva virtuoznosti. Mora da se uva
nejasnoa. Njena velika prirodna darovitost itd Ona je najbolja u jednostavnoj
lirici ili u Kju Gardenz. Nenapisani roman nije ba uspean. A to se tie Jednog
drutva, iako je nadahnuto, isuvie je jednostrano. Ipak gospou Vulf ovek uvek
moe da ita sa zadovoljstvom. Zatim u Vesminsteru, Pal Malu i drugim ozbiljnim
veernjim novinama, tretirae me vrlo kratko, sa sarkazmom. Generalna linija e
biti da postajem isuvie zaljubljena u sopstveni glas, ne mnogo u ono to piem,
nepristojno afektiram, neprijatna ena. Istina je, oekujem da nigde neu privui
mnogo panje. Ipak, postajem prilino poznata.

13
Ralf Partrid (Ralf Partridge).
14
Gospoa Partrid.
15
Doroti Bret (Dorothy Brett).

35
Petak, 18. april, 10 min. do 11, pre podne
Trebalo bi da piem Dejkobovu sobu, a ne mogu, i umesto toga napisau zato ne
mogu ovaj dnevnik je dobri stari poverenik neispisanog lica. Dakle, vidite, ja sam
promaena kao pisac. Ja sam staromodna, stara, ne mogu nita bolje. Nemam
pameti. Svuda je prolee. Moja knjiga je izala (prevremeno) i ugasila se. Kao
navlaeni vatromet. vrsto, pak, zrnce injenice je da je Ralf poslao moju knjigu da
se prikae u Tajmsu, a na njoj nije bio datum objavljivanja. Tako da je navrljana
kratka beleka najkasnije do ponedeljka, stavljena u neki oak, dosta kusa,
prilino komplimentirajua, ali sasvim neinteligentna. Hou da kaem da oni ne
vide da sam na tragu neeg interesantnog. Pa me to nagoni na pomisao da i nisam. I
zato ne mogu dalje sa Dejkobom.
O, Litonova knjiga je izala i zauzela tri stupca, hvale pretpostavljam. Ne muim se
ovde da po redu opiem kako mi je raspoloenje sve vie tonulo dok na kraju nisam
bila pola sata deprimirana kao nikad. Hou da kaem, razmiljala sam o tome da
nikad vie ne piem osim prikaza. Da sve bude jo gore, imali smo sveanu
zabavu u 41. Da estitamo Litonu, i to je sve bilo u redu, ali on nijednom nije
pomenuo moju knjigu, a pretpostavljam da ju je proitao; i prvi put ne mogu da
raunam na njegovu pohvalu. Sad, da me je Lit.Sapl. pozdravio kao misteriju
zagonetku, onda ne bih marila, jer Liton ne voli tu vrstu stvari, ali ako sam jasna
kao dan i beznaajna?
Pa, sa ovim pitanjima hvale i slave mora da se suoi. (Zaboravila sam da kaem
da je Doran odbio knjigu u Americi.) ta znai popularnost? (Napisau, crno na
belo, koliko da dodam, posle pauze u kojoj je Loti unela mleko a sunce prestalo da
se pomrauje, da ja piem prilino gluposti.) ovek hoe, kao to je to vrlo tano
Roder jue rekao, da stalno bude na visini; da ljudi budu zainteresovani i da
posmatraju njegov rad. Mene deprimira pomisao da sam prestala da interesujem
ljude ba u trenutku kad sam, uz pomo tampe, pomislila da postajem vie ja

36
sama. ovek ne eli visoku reputaciju, kakvu mislim da sam dobila, reputaciju
jedne od vodeih romansijerki. Jo me eka, naravno, da skupim i sve privatne
kritike, a to je pravi test. Kad to odvagam, moi u da kaem da li sam
interesantna ili zastarela. U svakom sluaju, oseam da sam dovoljno spremna da
stanem, ako sam zastarela. Ja neu da postanem maina, osim maina za mlevenje
lanaka. Kad piem, die se negde u mojoj glavi udan i vrlo prijatan smisao
neega to elim da piem, moja sopstvena taka gledita. Pitam se ipak, da li e
oseanje da piem za petro ljudi a ne za 1500 da me iskvari? da me uini
ekscentrinom ne, ja mislim da nee. Ali, kao to rekoh, ovek mora da se suoi
sa tatinom vrednom prezira koja je u korenu sveg ovog cepidlaenja i natezanja.
Mislim da je jedini lek za mene da imam hiljadu interesovanja ako jedno
propadne, da trenutno mogu da pustim da energija otee u ruski ili grki, ili u
tampariju, ili u batu, ili u ljude ili neku aktivnost koja nije u vezi sa mojim
sopstvenim pisanjem.

Nedelja, 9. april
Moram da zabeleim simptome ove bolesti, da ih znam za sledei put. Prvog dana
se jadno osea, sledeeg si srena. U Nju Stejtsmenu je izaao tekst Efabl Hoka16 o
meni, to je svakako uinilo da se oseam vanom (a to je ono to ovek eli) i
Simpkin Maral je telefonirao za novih pedeset primeraka. Znai, mora da prodaju.
Sad treba da izdrim sve trzanje i bockanje privatne kritike, u emu neu uivati.
Sutra e biti Roder. Kako je sve to dosadno! a onda poelim da sam uvrstila
druge prie a izostavila Kuu duhova, koja je moda sentimentalna.

16
Pseudonim Dezmonda Mekartija (Desmond MacCarthy).

37
Utorak, 12. april
Hitno moram da pribeleim nove simptome ove bolesti, tako da sledei put mogu
na ovo da se vratim i da se leim. Elem, provukla sam se kroz akutno stanje i stigla
do filozofskog polu deprimiranog stanja ravnodunosti, provela popodne raznosei
pakete po radnjama, ila sam u Skotland Jard po novanik, a kad smo se L. i ja
nali u kafani. L. mi doapnu zapanjujue vesti da Liton misli da je Gudaki kvartet
divan. To je stiglo preko Ralfa, koji ne preteruje i koga Liton nema potrebe da
lae. Na trenutak mi je svaki nerv bio preplavljen zadovoljstvom, toliko da sam
zaboravila da kupim kafu i hodala sam preko Hengerford mosta zujei kao ica i
vibrirajui. I lepo plavo vee, reka boje neba. A onda je doao Roder koji misli da
sam na tragu pravih otkria i da sigurno nisam varalica. I dosad smo oborili rekord
prodaje. A ja nisam ni priblino toliko srena koliko sam bila deprimirana; ipak
sam bezbedna, sudbina mi ne moe nita, kritiari mogu da se brecaju, a prodaja da
opada. Ja sam se bojala da su me odbacili kao nevanu.

Petak, 29. april

Treba neto da kaem o Litonu. Viala sam ga moda ee ovih poslednjih dana
nego tokom cele godine. Priali smo o njegovoj knjizi i o mojoj. Upravo ovaj
razgovor odigrao se kod Verija; pozlaeno perje, ogledala, plavi zidovi i Liton i ja
pijemo u uglu aj sa brioem. Mora da smo sedeli dobrih sat vremena.
A ja sam se noas probudila i pitala se gde da te smestim, rekoh. Postoje Sen
Simon i La Brijer.
O Boe, progunao je.
I Mekoli, dodadoh.
Da, Mekoli ree. Malo bolji do Mekolija.

38
Ali ne njegov ovek, insistirala sam. Civilizovaniji si, naravno. Zatim, ti si pisao
samo kratke knjige.
Sledee to nameravam da radim je Dord IV, ree.
Dobro, ali tvoje mesto, insistirala sam.
A tvoje? upita.
Ja sam, najsposobnija iva romansijerka, rekla sam. Tako kae Briti Vikli.
Ti utie na mene, rekao je on.
I ree da uvek moe da prepozna moj rukopis iako sam pisala sa tako mnogo
razliitih stilova.
to je rezultat velikog rada, insistirala sam. A onda smo raspravljali o istorijskim
knjigama; Gibonu, koji je na neki nain kao Henri Dejms, dobacila sam.
Oh Boe, ne ne ni najmanje, ree on.
On postavi taku gledita i dri se nje, rekoh. A tako i ti. Ja se klimam. Ali ta
je Gibon?
U redu je, njemu je tu mesto, ree Liton. Foster kae da je on imperator. Ali nije
viestran. Moda je verovao u vrlinu.
Lepa re, rekoh.
Ali itaj samo kako su horde varvara opustoile grad. To je divno. Stvarno, udan
je kad govori o ranim hrianima u njima nita nije video. Ali itaj ga. Ja u
sledeeg oktobra. Idem u Firencu i uvee u biti veoma osamljen.
Na tebe su vie uticali Francuzi nego Englezi, ini mi se, rekoh.
Da. Ja imam njihovu odreenost. Ja sam uoblien.
Poredila sam te sa Karlajlom pre neki dan, rekoh, itam Seanja. Pa, to su
askanja jednog starog bezubog grobara u poreenju sa tobom; on ima reenicu.
Da, da, ima, ree Liton. Ali itao sam ga Nortonu i Dejmsu pre neki dan i oni
su galamili nisu hteli da sluaju.
Ipak neto mu je nelagodno u vezi sa masom.

39
Tu je opasnost za mene, zar ne?
Da. Moda e suvie da zae u finese, rekoh. Ali to je velianstvena tema
Dord IV i kako je zabavno kad se usredsredi na nju da radi.
A tvoj roman?
O, zabola sam ruke i mesim testo sa mekinjama.
U tome je divota. A sve je razliito.
Da, ja sam 20 ljudi.
Ali spolja se vidi celina. Najgore u vezi sa Dordom IV je to niko ne pominje
injenice koje su mu potrebne. Cela istorija mora iznova da se napie. Sve sama
moralnost...
I bitke, dodadoh.
I onda smo zajedno proetali, jer sam ja morala da kupim kafu.

etvrtak, 26. maj

Sedela sam jue na Gordon Skveru sat i po u razgovoru sa Mejnardom. Ponekad
poelim da zapiem ono to ljudi govore, umesto da ih opisujem. Problem je to
tako malo kau. Mejnard ree da voli pohvale; i uvek eli da se hvalie. Kae da se
mnogi mukarci ene da bi mogli da se hvale pred svojim suprugama. Ali, rekoh,
udno je da se ovek hvali znajui da to nikog ne moe nimalo da prevari. udno je
to ba i ti eli pohvalu. Ti i Liton prevazili ste hvalisanje to je najvii trijumf.
Sedi tu i nita ne govori. Ja volim pohvalu, ree. Volim je tamo gde sam
nesiguran. Onda smo doli do objavljivanja i do Hogart Presa i do romana. Zato bi
trebalo da oni objanjavaju kojim je autobusom otiao? pitao je. I zato nekad
gospoa Hilberi ne bi bila Katarinina ki. O, to je dosadna knjiga, znam, rekoh, ali
zar ne vidi da sve to prvo mora da stavi da bi posle mogao da izostavi. Najbolje
to si ikada uradila, ree, to je Seanje na Dorda. Trebalo bi da se pretvara da

40
pie o stvarnim ljudima, a da sve izmilja. Naravno, bila sam zaprepaena. (O,
Boe, kakva besmislica jer ako je Dord moj vrhunac, ja sam obino piskaralo.)

Subota, 13. avgust

Kolrid se teko kretao, kao i Lemb, ali iz drugog razloga. Bio je dosta visok, ali
koliko je ovaj drugi bio lagan i krhk, toliko je on bio trom i masivan. Moda je
patio to je prerano ostario, jer nije imao fizike aktivnosti. Kosa mu je bila seda u
50-oj i kako se uglavnom oblaio u crno i vladao veoma smireno, pojava mu je bila
gospodska, a nekoliko godina pre smrti je postao svetenik. Ipak, bilo je neto
nesavladivo mlado u njegovom licu. Bilo je okruglo i svee, sa prijatnim crtama i
otvorenim, indolentnim, dobroudnim ustima. Taj deaki izraz bio je veoma
pristao za nekog ko je, dok je stvarno bio deak, sanjario i razmiljao i ko je svoj
ivot proao mimo ostatka sveta, sa knjigom i svojim cveem. elo mu je bilo
ogromno veliki komad spokojnog mramora a njegove lepe oi u kojima kao da
se koncentrisala sva aktivnost njegovog uma, kretale su se ispod ela sa ivahnom
lakoom, kao da je im je zabavno da nose sve te misli.
To je bila zabava. Hezlit je rekao da mu Kolridov genij izgleda kao duh, samo
glava i krila, koji veno pluta po eterinim sferama. Meni je odavao drugaiji
utisak. Liio mi je na dobroudnog arobnjaka, koji jako voli zemlju i svestan je da
poiva sa dovoljno teine u svojoj lakoj stolici, ali sposoban da jednim migom oka
prizove oko sebe svoje eterine sfere. Mogao je isto tako da hiljade njih promeni i
da ih otpusti kad mu stigne veera. To je bio moan intelekt ugraen u ulno telo; a
razlog iz koga on nije koristio taj intelekt vie nego da razgovara i sanja sastoji se u
tome to je takvom telu prijatno da ne radi vie od toga. Ne mislim da je K. bio
senzualista na neki lo nain... kad se napregnem, to je sve to mogu da citiram iz
memorara Li Hanta, tom II, strana 223, pod pretpostavkom da to hou negde opet

41
da ugradim. L. H. je bio na duhovni deda, slobodan ovek. Moglo se s njim priati
kao sa Dezmondom. Lagan ovek, rekla bih, ali civilizovan, mnogo vie nego moj
deda lino. Ta tri snana duha unapredila su svet i kad ih osvetli u udnoj pustoi
prolosti kae A, vi ste od moje sorte veliki kompliment. Veina ljudi koji su
umrli pre 100 godina su kao stranci. S njima si uljudan i nelagodno ti je. eli je
umro sa primerkom H-ove Lamije u ruci. H. ni od koga drugog nije hteo da je
primi nazad i tako je spaljena na lomai. Vraajui se sa pogreba ? H. i Bajron su se
smejali kad su se opratali. To je ljudska priroda i H. ne smeta da to prizna. Osim
toga, volim njegovu radoznalu simpatiju prema ljudima. Istorija je tako dosadana
zbog svojih bitaka i zakona; putovanja morem u knjigama tako su dosadna jer
putnik opisuje lepote umesto da ue u kabine i kae kao su mornari izgledali, kako
su bili obueni, jeli, govorili, kako su se ponaali.
Ledi Karlajl je umrla. ovek ljude vie voli kad ih obori silna navala nesree nego
kad trijumfuju. Roena je sa takvim obiljem nade i talenta, i sve je izgubila (tako
kau) i umrla od spavae bolesti, njenih pet sinova umrlo je pre nje, a rat joj je
razbio sve nade u oveanstvo.

Sreda, 17. avgust

Ima jo malo vremena do L-ovog dolaska iz Londona, od Fergusona, iz kancelarije
itd., mogla bih jo malo da piskaram. Stvarno mislim da mi se vraa piskaranje.
Provela sam ovde ceo dan, na prekide, sastavljajui tekst, moda za Skvajer, jer on
eli priu, a to zato to je gospoa Hoksford rekla gospoi Tomset da sam ja jedna
od najpametnijih, ako ne i najpametnija ena u Engleskoj. Moda mi ne nedostaje
snage nerava, ve pohvale. Jue me je preplavio biblijski potop. Pozvali su dr.
Valansa, doao je posle veere da me obie. Volela bih da mogu da zapiem
njegovu konverzaciju. Blag, s tekim kapcima, postariji mukarac, sin jednog
lekara iz Luisa, oduvek ovde ivi, egzistirajui na nekoliko irokih medicinskih

42
istina nauenih pre mnogo godina, koje savesno primenjuje. Govori francuski, tako
rei jednoslonim reima. Kako i L. i ja znamo vie od njega, doli smo na opte
teme kako je stari Verol sebe namerno izgladneo do smrti. Mogao sam da ga
smestim u bolnicu, rekao je dr. V. zamiljeno. Putovao je jedanput. Njegova
sestra nikad nije kod kue prilino je luda, ini mi se loa porodica, veoma loa.
Sedeo sam s njim u vaoj dnevnoj sobi. Morali smo da sednemo uz sam odak da
se zagrejemo. Pokuao sam da ga zainteresujem za ah. Ne. Izgledalo je da nije u
stanju da se za bilo ta zanima. Ali bio je isuvie star isuvie slab. Nisam mogao
da ga poaljem u bolnicu. Tako se on izgladneo do smrti, petljajui oko svoje
bate.
Prekrstivi noge i dodirujui povremeno male brkove zamiljeno, V. me onda
zapita da li neto radim? (Mislio je da sam hronina invalitkinja, fina dama.) Rekoh
da piem. ta, romane? Lake stvari? Da, romane. Imam jo jednu romansijerku
meu pacijentima gu Dadni. Morao sam da je osokolim da ispuni ugovor,
ugovor za novi roman. Ona kae da joj je Luis jako buan. A zatim imamo Marion
Kroford... A g. Dadni je kralj ukrtenih rebusa. Postavite mu bilo koju zagonetku
reie je. Sastavlja nekakve rebuse koje radnje tampaju na svojim katalozima. On
ima rubriku u novinama o rebusima.
Je li pomagao da se reavaju ifre u ratu? pitala sam.
E, za to ne znam. Ali mu je pisalo mnogo vojnika kao kralju rebusa. Tu prekrsti
noge na drugu stranu. Konano ode, a pozva L. da se ulani u luiski ahovski klub,
koji bih ja sama vrlo rado poseivala; taj letimian pogled u razliite grupe uvek
me neodoljivo fascinira, jer se nikad neu pridruiti drutvu dr.Valansa i kralja
rebusa.

43
etvrtak, 18. avgust
Nema ta da se zabelei, samo nepodnoljiv napad nemira da piem iz sve snage.
Ovde sam prikovana za svoju stenu; naterana da nita ne radim, osuena da pustim
sve brige, ljutnje, iritacije i opsesije da eprkaju, grebu i da mi se vraaju. Ovo je
dan kad ne mogu da etam i ne smem da piem. Koju god knjigu itam ona se u
meni peni kao deo lanka koji elim da piem. Niko u celom Saseksu nije tako
nesrean kao ja; ni toliko svestan beskrajnih mogunosti uivanja nagomilanih u
meni, kad bih mogla da ih koristim. Sunce se izliva, ne, nikad ih ne prelije, pre bi
se reklo da preplavi sva uta polja i niske dugake ambare; a ta bih dala da
prolazim kroz Ferlovu umu, prljava i zagrejana, nosom prema kui, da mi bude
umoran svaki mii, a glava puna mirisne lavande, zdrava, mirna i zrela za sutranji
zadatak. Kako bih sve opaala a trenutak iza toga dolazila bi reenica i pristajala
kao rukavica; a zatim na pranjavom putu, kako ja zaustavim pedale, tako bi moja
pria poela samu sebe da pria; zatim bi sunce zalo, a kod kue, neko ogledanje s
poezijom posle veere, pola proitanom, pola proivljenom, kao da se telo razlilo i
kroz njega buknulo cvee crveno i belo. Gle! Ispisala sam pola moje razdraenosti.
ujem jadnog L. kako vozi kosilicu gore-dole, jer supruga kakva sam ja treba da
ima rezu na svom kavezu. Ona ujeda! A on je proveo ceo jueranji dan trei po
Londonu zbog mene. Jo ako si Prometej, ako je stena tvrda i obadi ljuti
zahvalnost, privrensot, ne deluje nijedno malo plemenitije oseanje. I tako je ovaj
avgust protraen.
Samo me pomisao na ljude koji pate vie od mene tei; a to je smatram
zastranjivanje egoizma. Napraviu sad raspored ne bih li uspela da prevalim ove
mrske dane.
Jadna madmoazel Lenglen, kad ju je g-a Melori potukla, baci na zemlju reket i
briznu u pla. Njena tatina mora da je ogromna. Verovatno ona misli da je najvea
stvar na svetu bit m-lle Lenglen; nepobediva, kao Napoleon. Armstrong je na

44
probnom meu zauzeo poziciju pored kapije i nije hteo da se makne, ostavio je
kuglae da se sami dogovore, cela igra je postala farsina jer nije bilo vremena da
se odigra do kraja. Ajant u grkoj drami je imao istu takvu narav koju kod njega
saglasno svi zovemo herojskom. Ali Grcima je sve oproteno. Nisam proitala ni
red grkog od prole godine u ovo vreme. Ali vratiu se, makar samo iz snobizma;
itau grki kad budem stara, stara kao ona ena na vratima kuice, ija bi kosa
mogla da bude perika u drami, tako je seda, tako gusta. Retko me kosne ljubav
prema oveanstvu, takva sam, ponekad alim siromane koji ne itaju ekspira, a
osetila sam zaista neku velikodunu demokratsku obmanu u Old Viku, kad su igrali
Otela, pa su siromani mukarci, ene i deca dobili svog ekspira. Takav sjaj i
takvo siromatvo. Zapisujem nemire, pa nije vano ako piem gluposti. Zaista,
svako meanje sa normalnim proporcijama stvara mi nelagodu. Isuvie dobro znam
ovu sobu isuvie dobro ovaj vidik izmetam ga iz fokusa, jer ne mogu da
proem kroz njega.

Ponedeljak, 12. septembar

Zavrila sam Krila golubice i ovo je moj komentar. Pri kraju on tako smiljeno
manipulie, da umesto da oseate umetnika, vi oseate samo oveka koji oblikuje
temu. Mislim da gubi mo da oseti trenutak za obrt. Samo u retkim trenucima je
neposredan. ini vam se da ujete kako kae: ovako se to radi. A upravo kad
oekujete obrt, taj pravi umetnik ga izbegne. Nikad nemoj nita da uradi i bie tim
impresivnije. I na kraju, posle sveg tog ongliranja i araniranja svilenih maramica,
prestane da ima bilo kakva oseanja za lik koji stoji iza. Tako manipulisana, Mili
nestaje. On trpi neuspeh zbog sopstvenih ambicija. Zatim, to se ne moe dvaput
itati. Mentalni zahvat i napor su velianstveni. Nijedne bezbojne ili aljkave
reenice, ali mnoge razvodnjene ovom bojaljivou ili samosveu ili ma ta da je

45
to. Smatram da se ponaa kao izrazito ameriki autor, u nameri da bude visokog
porekla, sa malo tuposti u vezi sa tim ta je visoko poreklo.

Utorak, 15. novembar

Stvarno, stvarno to je sramota prolo je 15 dana u novembru a moj dnevnik
nimalo mudriji. Ali, kad nita ne napiem, slobodno moete da pretpostavite da
povezujem knjige; ili popili smo aj u 4, a ja sam posle toga otila u etnju; ili sam
morala da itam za neto to u sutra da piem, ili sam bila napolju do kasno, dola
kui sa matricama i sela u uzbuenju da vidim na ta to lii. Bili smo u Rodmelu i
snena oluja je duvala na nas ceo dan, sa arktikih polja, tako da smo sve vreme
opsluivali vatru. Dan pre toga napisala sam poslednje rei Dejkoba u petak, 4.
novembra da budem precizna, a poela sam ga 16. aprila 1920. Ako uzmem u obzir
estomeseni prekid zbog Ponedeljka ili utorka i zbog bolesti, to je oko godinu
dana. Jo ga nisam pregledala. Borim se sa Henri Dejmsovim priama o duhovima
za Tajms; tu knjigu sam upravo spustila, osetivi prezasienost. Zaista moram da
uradim Hardija; elim da napiem Njunizovu biografiju, a onda u morati da
doteram Dejkoba. Ovih dana, samo kad bih mogla da naem energije ili da se
bacim na Pastonska pisma, moram da ponem Lektiru: im ponem Lektiru, znam
da u smesta poeti da mislim o novom romanu. Tako da se jedino postavlja pitanje
hoe li mi prsti izdrati toliko piskaranje?

Ponedeljak, 19. decembar

Dodau postskriptum, dok ekam da mi zapakuju pakete, o prirodi kritike.
Ga Vulf? elim da vam postavim par pitanja o vaem lanku o Henriju
Dejmsu.
Prvo (samo o pravom imenu neke prie).

46
Zatim, vi koristite re razuzdan. Naravno, ja ne elim da vi to kaete nekako
drugaije, ali to je svakako jak izraz da bi se ikako primenio na Henri Dejmsa. U
poslednje vreme, naravno, nisam itao tu priu ali ipak, moj utisak je .
Pa, o tome sam mislila kad sam itala: ovek treba da ide pravovremeno za svojim
utiscima.
Ali vi znate uobiajeno znaenje te rei? To je o prljavo. Pa, dragi stari Henri
Dejms... U svakom sluaju, promislite o tome i telefonirajte mi za 20 minuta.
Tako sam ja o tome promislila i dola do traenog zakljuka za dvanaest i po
minuta. Ali ta s tim da se uradi? Dovoljno jasno mi je stavio na znanje da ne samo
da ne nee podneti razuzdan, ve da mu se uopte tekst mnogo ne svia. Oseam
da to postaje sve ee i pitam se da li da prekinem, uz objanjenje, ili da podilazim
tuem ukusu, ili da nastavim da piem protiv struje. Verovatno je ispravno ovo
poslednje, ali svest o tome te pritiska. Tako se pie ukoeno, bez spontanosti. U
svakom sluaju, za sada u to da pustim tako, a sa prekorima u se suoavati
ravnoduno. Ljudi e se aliti, sigurna sam, a jadni Brus, koji svoje novine voli kao
svoje jedinie, grozi se javne kritike; sa mnom je strog, ne toliko zbog nepotovanja
jadnog starog Henri Dejmsa, ve zato to blamiram Saplement. A koliko sam
vremena izgubila!

1922.

Sreda, 15. februar

Sad u pokuati da napravim neke zabeleke o onom to itam. Prvo Pikok:
Komarna opatija i Zamak Kroet. Obe su mnogo bolje nego to ih pamtim. Bez
sumnje. Pikok je za ukus koji se stie u zrelosti. Kad sam bila mlada, itajui ga u

47
vozu kroz Grku, seam se kako sam sedela u kupeu preko puta Tobija 17 koji mi
je priinio neizmerno zadovoljio jer se sloio sa mojom opaskom da je Meredit
svoje ene uzeo iz Pikoka i da su to veoma armantne ene. Tada sam, kaem,
morala vie da bodrim svoje oduevljenje. Tobi ga je zavoleo smesta. Ja sam
verovatno elela misteriju, romansu, psihologiju. A sad vie od svega elim lepu
prozu. Sve istananije u njoj uivam. I satira mi vie prija. Vie mi se dopada
skepticizam njegovog duha. Prija mi intelektualnost. tavie, groteska je znatno
bolja od tobonje psihologije. On uini samo jedan potez rumenila po obrazu, ali ja
mogu da uradim ostalo. A zatim, prie su tako kratke; itam mala, ukasta,
savreno prikladna prva izdanja.
Taj veti Skot jo jednom me je zaintrigirao. Stara besmrtnost. Na sredini sam,
moram da podnesem neke dosadne besede, ali sumnjam da on moe da bude
dosadan, jer je sve tako skladno ak i njegovo udno monohromatsko slikanje
pejzaa, uraeno glatkim namazima sepije i peene sijene. Edit i Henri bi mogli da
budu i tipine figure nekog starog majstora, uklopljene na pravom mestu. A Kedi i
Mos kao i obino mariraju pravo sve vreme, snani kao ivot. Ali usuujem se da
kaem da ga osvetljenje i pripovedaki posao spreavaju da istrava sa alama kao
u Ljubitelju starina.

etvrtak, 16. februar

Da nastavim u svakom sluaju, kasnija poglavlja su ogoljena i siva, isuvie
opipljiva; direktivnost, rekla bih, se mea u originalni tok. A Morton je snob, Edit
nespretnjakovika, a Ivndejl dua od oveka; a u to da je propovednik dosadan
uopte ne sumnjam. Ipak ipak elim da znam ta donosi sledee poglavlje i tim
galantnim starim momcima moe da se oprosti praktino sve.

17
Tobi Stiven (Thoby Stephen), brat V.V.

48
Koliko se moe verovati jednom slikaru istorijskih portreta, kad vidim tekoe koje
imam da zabeleim lice Vajolet Dikinson, koju sam videla na dva sata jue
popodne? ovek je uje kako govori Loti u holu, ivahno, na preskok, dok ulazi.
Gde mi je marmelada? Kako je ga Vulf? Bolje, a? Gde je? U meuvremenu
odlae kaput i kiobran i nita ne slua. Onda, dok ulazi, deluje mi visoka kao din;
obuena kod krojaa; biserni delfin crvenog jezika ljulja joj se sa crne trake,
prilino okrupnjala; sa svojim belim licem, upadljivo plavim oima, sa nosem
oljutenim na vrhu i malim lepim aristokratskim rukama. Vrlo dobro, ali njen
govor? Poto sama priroda to ne moe da opie poto priroda svojeglavo
izostavlja neki raf, kakve ja imam anse? Kakva je to glupost da se stari Riblzdejl i
Honer stave u Ministarstvo Ledi R. je Astor odbila da dozvoli da se ijedan njen
peni investira. Tvoja prijateljica gospoica rajner je otila u Bankok. Sea se svih
onih njenih izmica i cipela na Iton Skveru? Istinu da kaem, ne seam se ni
rajnerove, njenih izmica, ni Iton skvera. Zatim, Herman Norman se vratio i kae
da su stvari u Teheranu u stranom neredu.
On mi je roak, rekoh.
Kako to? Preosmo na Normanove. Lenard i Ralf su u meuvremenu pili aj i
ponekad presretali rapnel od topovske paljbe. Sad bi sve ovo, da se pravilno
povee, inilo veoma zabavnu skicu u stilu Dejn Ostin. Ali stara Dejn, da je za to
raspoloena, stavila bi i sve drugo ne, mislim da ne bi; jer Dejn nije bila
nadarena za opta razmiljanja. Ne mogu da se dodaju senke koje vijugaju oko
Vajolet i daju joj neku lepotu. Ona smiruje iako veruje u staru doktrinu da
razgovor ne sme da stane i postaje humana, velikoduna, pokazuje onu humornu
saoseajnost koja sve dovodi u njeno polje prirodno, sa rezervom i smislom za
realnost, ona ima domet dobrog romansijera, koji stvari kupa u njihovoj sopstvenoj
atmosferi, samo je sve tako fragmentarno i isprekidano. Rekla mi je da nema elje
da ivi. Veoma sam srena, ree. O, da, veoma srena Ali zato bi trebalo da

49
elim i dalje da ivim? Zato da se ivi? Prijatelji? Svi moji prijatelji su
pomrli. Ozi? Njemu e isto tako dobro biti i bez mene. Volela bih da sve
sredim i da nestanem. A ti veruje u besmrtnost? Ne. Ne znam da verujem.
Prah, pepeo, kaem. Smejala se, naravno; i ipak je, kao to rekoh, imala nekako
zaokrugljen matovit pogled koji te tera da joj veruje. Sigurnost koju volim da li
je voleti, re za ta udna duboka prastara oseanja, koja poinju u mladosti i koja
su se izmeala sa tolikim vanim stvarima? Stalno sam gledala u njene velike
prijatne plave oi, tako iskrene i velikodine i srdane i vratih se u Fritem i Hajd
Park Gejt. Ali, sve u svemu, to ne ini sliku. Oseam je nekako kao skicu ene od
duha. Svi fluidni darovi su tu, ali nema onih koatih.

Petak, 17. februar

Upravo sam uzela svoju dozu fenacetina to jest blago nepovoljnu kritiku
Ponedeljka ili utorka, Lenard mi je rekao da je izala u Dajalu. Utoliko je
depresivnije to sam se neodreeno nadala pohvali u tom avgustovskom
tromeseniku. Izgleda kao da nigde ne uspevam. Ipak, drago mi je to vidim da sam
stekla malu filozofiju, koja narasta do oseanja slobode. Piem ono to volim i kraj.
tavie, nebo zna da sam dobila dovoljno uvaavanja.

Subota, 18. februar

Jo jednom mi se um odvratio od misli o smrti. Jue mi je bilo na pameti da kaem
neto o slavi. A, mislim da je bilo o tome da sam reila da ne budem popularna, i to
sasvim iskreno, da na to to me ne primeuju ili vreaju gledam kao na deo
pogodbe. Ja u pisati ono to mi se dopada, a oni e rei ta se njima svia.
Moj jedini interes kao spisateljice, poinjem da uviam, lei u nekoj udnoj
individualnosti; ne u snazi ili strasti ili u neem to iznenauje, ali, kaem sebi

50
zatim, zar nije upravo neka udna individualnost osobina koju uvaavam? Pikok
na primer, Borou, Don, Daglas u Sam, oni imaju tu crtu. Ko mi jo odmah pada na
pamet? Ficderaldova pisma. Ljudi sa tim darom nastavljaju da odjekuju dugo
poto melodiozna, krepka muzika postane banalna. Kao dokaz, itam da se deai
koji je dobio knjigu Marije Koreli kao nagradu iz veronauke, iznenada ubio, a
istraitelj je rekao da nijednu njenu knjigu ne bi nazvao lepom. Tako moda
Moni atom nestaje, a pomalja se Dan i no; iako je u ovom trenutku Izlet na
puinu izgleda na najveoj ceni. To me ohrabruje. Posle 7 godina sledeeg aprila,
Dajal kae da je to izvanredno umetniko delo. Ako isto kau za Dan i no kroz 7
godina, biu zadovoljna; ali moram da ekam 14 da bilo kome prione za srce
Ponedeljak ili utorak. elim da itam Bajronova pisma, ali moram dalje sa La
Princess de Cleves. To remek delo mi je dugo bilo na savesti. Ja govorim o prozi, a
nisam proitala to klasino delo! Ali itanje klasika generalno teko ide. Naroito
klasina dela kao to je ovo, koja su klasici zbog svog savrenog ukusa,
uoblienosti, sabranosti, umetnosti. Ni dlaka na glavi nije raupana. Ja mislim da
je to ogromna lepota, ali da ju je teko ceniti. Svi likovi su plementi. Kretanje je
sveano. Mainerija malo nezgrapna. Moraju da se priaju prie, gube pisma. Mi
posmatramo rad ljudskog srca, a ne miia ili sudbine. Ali prie plemenitih ljudskih
srca su nepristupane u drugaijim okolnostima. Postoji udna, umereno pokazana
dubina u odnosu madam de Klev i njene majke, na primer. Kad bih pisala prikaz,
mislim da bih za svoj tekst uzela lepotu karaktera. Ipak, hvala Bogu to taj prikaz
ne piem. U poslednjih nekoliko minuta preletela sam prikaze u Nju Stejtsmenu;
izmeu kafe i cigarete itam Nejn; gle kako su se najbolji mozgovi u Britaniji
(govorei metaforiki) znojili ni sama ne znam koliko sati da bi mi pruili zabavu
na koju gledam s visine. Kad itam prikaze, prelomim stubac tako da dobijem
reenicu-dve, da li je knjiga dobra ili loa? A onda te dve reenice uzimam s
rezervom, prema tome ta znam o knjizi i prikazivau. Ali kad piem kritiku, svaku

51
reenicu piem kao da e ii na proveru kod tri vrhovne sudije. Ne mogu da
verujem da mene neko prelomi i uzima s rezervom. Prikazi mi se sve vie ine
neozbiljni. S druge strane, kritika me sve vie obuzima. Ali posle est nedelja gripa
moj um ne trca nikakve jutarnje vodoskoke. Sveska mi lei pored kreveta
neotvorena. U poetku sam jedva mogla da itam zbog roja ideja koje su se stvarale
bez moje volje. Morala sam smesta da ih zapiem. I to je bilo jako zabavno. Malo
vazduha, gledanja kako prolaze autobusi, bazanje pored reke i od toga e iskre,
molim te Boe, opet poleteti. Raspeta sam izmeu ivota i smrti na neobian nain.
Gde mi je no za papir? Moram da raseem lorda Bajrona.

Petak, 23. jun

Dejkoba, rekoh, prekucava gospoica Grin i on prelazi Atlantik 14. jula. Tada e
zapoeti moje vreme sumnji, uspona i padova. uvam se u tom smislu. Dosta u
poodmai sa priom za Eliota, biografijama za Skvajer i za Lektiru, tako da mogu
da menjam stranu jastuka onako kako srea naginje. Ako kau da je sve to jedan
pametan eksperiment, izvadiu Gospou Dalovej u Bond Stritu kao gotovo delo.
Ako kau tvoja je proza nemogua, rei u a ta je sa gospoicom Ormerod,
fantazijom. Ako kau: Niim pod bogom ne moe da nas natera da nam se
dopadne bilo koji tvoj lik, rei u, itajte onda moje kritike. ta e sad rei za
Dejkoba. Ludaki, pretpostavljam: nepovezana rapsodija, ne znam. Saoptiu svoj
pogled na knjigu kad je ponovo proitam. O ponovnom itanju knjiga, to je naslov
jednog vrlo marljivog, a ipak dosta darovitog lanka za Sapl.

Sreda, 26. jul

U nedelju je L. iitao Dejkobovu sobu. Misli da mi je to najbolje delo. Ali prva je
opaska bila kako je zapanjujue dobro napisan. Sporili smo se oko toga. On ga

52
zove genijalnim delom, misli da nije nalik na druge romane; kae da su ljudi
duhovi. Kae da je vrlo udan. Kae da u romanu nema nikakve ivotne filozofije,
ljudi su mi lutke koje tamo-amo pokree sudbina. On se ne slae da sudbina tako
funkcionie. Misli da bi sledei put trebalo da primenim moj metod na jedan ili
dva lika; i nalazi da je knjiga zanimljiva i lepa i bez padova (osim moda scena
prijema) i da je dosta razumljiva. Poki mi je toliko poremetio duh da ne mogu da
piem ovo onako formalno kao to zasluuje, jer sam uznemirena i uzbuena. Ali
sam u celini zadovoljna. Nijedno od nas ne zna ta e misliti publika. U sebi
nemam sumnje da sam otkrila kako da ponem (sa 40) da govorim sopstvenim
glasom i to me toliko interesuje da oseam da mogu napred i bez pohvale.

Sreda, 16. avgust

Trebalo bi da itam Uliksa i da smislim svoje argumente za i protiv. Dosad sam
proitala 200 stranica ni treina; i zabavljala su me, oaravala, interesovala prva 2
ili 3 poglavlja do kraja grobljanske scene; a onda sam postala zbunjena,
dosaivala se, iritirana i bez ikakvih iluzija, a sve mi je to uradio preosetljivi
student koji prka po svojim bubuljicama. A Tom, veliki Tom, misli da je knjiga
ravna Ratu i miru! Meni izgleda nepismena, nevaspitana knjiga. Knjiga samoukog
radnika, a svi znamo kako su one zamorne, egoistine, napasne, sirove, napadne i
napokon odvratne. Kad ovek moe da jede kuvano meso, zato da jede sirovo?
Ali, mislim, ako ste anemini, kao Tom, krv je velianstvena. Poto sam sama
prilino normalna, uskoro se spremam opet na klasike. Moram ovo da revidiram
kasnije. Neu da kompromitujem svoju kritiku razboritost. Zabadam tap u zemlju
da obeleim stranicu 200.
Sa svoje strane vredno crpem svoj duh za Gospou Dalovej i izvlaim lake kofe.
Ne volim taj oseaj. Prebrzo piem. Moram to da samem. Napisala sam 4 hiljade
rei Lektire u rekordnom vremenu, za 10 dana. Ali to je bila samo brza skica

53
Pastonsa, opskrbljena knjigama. Sad prekidam, prema mojoj teoriji brze promene,
da bih pisala Gu D. (koja najavljuje da e biti domaica mnogim drugim likovima,
poinjem da uviam). Onda radim osera i zavravam prvo poglavlje poetkom
septembra. Do tog vremena, moda u poeti sa grkim, pa je tako budunost sva
ipartana; a kad Dejkoba budu odbili u Americi i kad bude ignorisan u Engleskoj,
ja u, filozofski, uveliko orati svoja polja. Svuda se na selu bere kukuruz, to je
dovelo do ove metafore a moda je to samo izgovor. Ali nisu mi potrebni izgovori,
poto ne piem za Lit. Sapl. Hou li ikada vie pisati za njih?

Utorak, 22. avgust

Nain da se ovek zaljulja natrag u pisanje je sledei. Prvo lagane vebe na
vazduhu. Drugo, itanje dobre literature. Greka je ako se misli da se knjievnost
moe proizvoditi od sirovine. Mora da iznese ivot na videlo da, zato mi se
Sidnijevo upadanje toliko nije dopalo mora da se eksteriorizuje. Veoma, veoma
se koncentrisati, sva na jednu taku, da ne moram da sastavljam ratrkane parie
svog lika, iveti u mozgu. Sidni dolazi i ja sam Virdinija, kad piem, ja sam samo
senzibilitet. Ponekad volim da budem Virdinija, ali samo kad sam ratrkana i
raznovrsna i drutvena. Sad bih elela, sve dok smo ovde, da budem samo
senzibilitet. Uzgred, Tekeri je dobro tivo, veoma ivahno, sa napadima kako to
zovu preko kod enkovih, ima zapanjujuu pronicljivost.

Ponedeljak, 28. avgust

Opet poinjem grki i zaista moram da napravim neki plan: Gospoa Dalovej e
biti gotova u subotu, 2. septembra, u nedelju, 3-eg do petka 8-og, poinjem
osera. oser to poglavlje, mislim, treba zavriti do 22. septembra. A zatim?
Hou li pisati sledee poglavlje Ge D. ako bude sledeeg poglavlja; i hoe li to

54
biti Premijer? i to e trajati nedelju dana od naeg povratka recimo do 12.
oktobra. Tad moram da budem spremna da ponem moje grko poglavlje. Tako
imam vremena od danas, 28-og do 12-og to je tek neto preko 6 nedelja a
moram da napravim neke pauze. ta u ovom momentu treba da itam? Malo
Homera, jednu grku dramu, malo Platona, Cimerna. eparda kao udbenik.
Bentlijev ivot. Ako temeljno obavim, to bi bilo dosta. Ali koju grku dramu? i
koliko Homera, i kog Platona? Pa je tu Antologija. Da se sve zavri na Odiseji zbog
elizabetanaca. I moram malo da itam Ibzena da ga uporedim sa Euripidom
Rasina sa Sofoklom moda Marloua sa Eshilom. Zvui vrlo ueno, ali bi stvarno
moglo da me zabavlja. A, ako ne, ne moram da nastavim.

Sreda, 6. septembar
Moji tamparski otisci18 stiu svakog drugog dana i mogli bi adekvatno da me
deprimiraju kad bih u to ula. Ta stvar mi sad kad je itam deluje tanka i
beznaajna; rei jedva ostavljaju trag na papiru. I oekujem da mi kau da sam
napisala gracioznu fantaziju, bez mnogo obaziranja na realan ivot. Ko to zna? U
svakom sluaju, priroda me usluno snabdeva iluzijom da u napisati neto dobro;
neto bogato, duboko i teno, a vrsto kao nokti i blistavo kao dijamanti.
Zavrila sam Uliksa i mislim da je ta knjiga zatajila. Mislim da u njoj ima duha, ali
iz one loije vode. Knjiga je razvuena. Odvratna je. Pretenciozna je. Nevaspitana,
ne samo u oiglednom nego i u literarnom smislu. Hou da kaem da prvorazredni
pisac isuvie potuje pisanje da bi izvodio trikove; da bi zapanjivao, pravio
egzibicije. Sve vreme me podsea na nekog nezrelog aka iz internata, punog duha
i moi, ali tako samosvesnog i egoistinog da gubi glavu, postaje ekstravagantan,
afektiran, buan, osea se nelagodno. Blage ljude tera da ga saaljevaju, a one

18
Dejkobova soba.

55
stroge jednostavno nervira; pa se ovek nada e on iz toga izrasti, ali kako Dojs
ima 40 godina, to jedva izgleda moguno. Nisam itala paljivo, i samo jednom, a
knjiga je veoma opskurna, tako da sam nesumnjivo potcenila njene vrline vie nego
to je fer. Oseam da milijarde siunih metaka krope oveka rapnelima, ali ne
zadaju smrtnu ranu prvo u elo kao Tolstoj, na primer; ali potpuno je apsurdno
porediti ga sa Tolstojem.

etvrtak, 7. septembar
Poto sam ovo napisala, L. mi je gurnuo u ruke vro inteligentan prikaz Uliksa u
amerikom Nejn, koji, prvi put, analizira znaenje i svakako ga ini mnogo
impresivnijim nego to sam ja prosudila. Ja ipak mislim da prvi utisci imaju neke
vrline i trajne istine, tako ja moje ne opozivam. Neka poglavlja moram ponovo da
proitam. Verovatno konanu lepotu pisanja savremenici nikad ne osete; mislim da
oni treba da budu zapanjeni, to ja nisam. Opet, namerno sam se opirala i bila sam
prestimulisana Tomovim pohvalama.

etvrtak, 26. septembar

Vitering. Morgan je doao u petak, Tom u subotu. Moj razgovor s Tomom
zasluuje da se zapie, ali to neu uspeti jer se smrkava; a i razgovor ne moe
zapisati, kao to smo se sloili pre neki dan u arlstonu. Mnogo se govorilo o
Uliksu. Tom ree: On je isto knjievni pisac. Zasnovan je na Volteru Pejteru sa
primesom Njumena. Ja rekoh da je on virilan jarac, ali nisam oekivala da e se
Tom sloiti. Tom se ipak saglasio; i rekao da je Dojs izostavio mnoge vane
stvari. Ta knjiga e biti prekretnica, jer je razorila ceo 19. vek. Ostavila je Dojsa
bez iega za sledeu knjigu. Pokazala je ispraznost svih engleskih stilova. On misli
da je jedan deo lepo pisan. Ali da nema velike koncepcije; to nije bila Dojsova

56
namera. Misli da je Dojs u potpunosti uradio ono to je nameravao. Ali ne misli da
je dao novi uvid u ljudsku prirodu nije rekao nita novo kao Tolstoj. Blum
oveku nita ne kazuje. Zapravo, pokazuje se, da taj novi metod kroz koji se daje
psihologija, po njemu, ne funkcionie. Ne govori vie od nekog sluajno baenog
povrnog pogleda spolja. Ja rekoh da u tom smislu, po meni, Pendenis vie
prosvetljuje. (Konji ovog trenutka pasu pod mojim prozorom; mala sova hue, i ja
zato piem gluposti.) Tako doosmo na S. Sitvela, koji je samo ispitivao svoj
senzibilitet jedan od smrtnih grehova, kako misli Tom. Prema Dostojevskom
propast engleske knjievnosti, sloili smo se; Sind je laan, sadanje je stanje
katastrofalno, jer forma ne odgovara; po njegovom miljenju i ne obeava dobro;
on kae da ovek sad mora da bude prvorazredan pesnik da bi uopte bio pesnik.
Kad je bilo velikih pesnika, oni mali su hvatali neto od tog sjaja i nisu bili
bezvredni. Sada nema velikih pesnika. Koji je bio poslednji? pitala sam. Nijedan,
kae, koji ga interesuje, od vremena Donsona. Brauning je, ree, bio lenj. Svi su
oni lenji. A Mekoli je pokvario englesku prozu. Sloili smo se da se ljudi sada plae
engleskog jezika. On ree to dolazi od toga to su knjiki ljudi, a ne itaju dovoljno.
Treba temeljno iitati sve stilove. Misli da Lorens povremeno uspeva, naroito u
Aronovoj palici, to je njegova poslednja knjiga. Ima velike trenutke, ali je vrlo
nekompetentan pisac. Ipak mogao je vrsto da se dri svog uverenja. (Ovog
trenutka svetlost nestaje 7,10 posle loeg kinog dana.)

Sreda, 4. oktobar
Ipak sam malo uobraena i previe samosvesna, jer su mi iz Brejs jue napisali
Mislimo da je Dejkobova soba izuzetno i lepo delo. Vi, naravno, imate sopstveni
metod i nije lako unapred rei koliko e italaca imati; svakako e biti
oduevljenih i mi se radujemo to emo ga tampati, ili isto to drugim reima.
Poto mi je ovo prvi sud nepristrasne osobe, zadovoljna sam. Zbog neeg ta knjiga

57
mora da ostavlja nekakav utisak, kao celina, i ne moe biti da je u celini ledeni
vatromet. Nameravamo da je objavimo 27. oktobra. Rekla bih da je Dakvort
pomalo ljut na mene. Njuim svoju slobodu. Trezveno i ne lano za javnost, mislim
da u nastaviti, bez obzira ta ljudi kau. Konano, ja volim da itam ono to
piem. ini mi se da mi vie odgovara nego ranije. Ovde sam izvrila zadatak bolje
nego to sam oekivala. Ga Dalovej i poglavlje o oseru su gotovi. Proitala sam
pet pevanja Odiseje; Uliksa; a sad poinjem Prusta. itala sam jo osera i
Pastonove. Tako je moj plan o dve knjige koje teku uporedo oigledno izvodljiv, a
ja u svakom sluaju volim da itam namenski. Obavezala sam se Sapl. samo na
jedan tekst o esejima i to kad ja budem htela, tako da sam slobodna. Sad u
postojano itati Grke, a u ponedeljak ujutru u poeti Premijera.
itau Trilogiju i neto od Sofokla i Euripida i jedan Platonov dijalog; takoe i
biografije Bentlija i Deba. U etrdesetoj poinjem da uim mehanizam sopstvenog
mozga kako da iz njega dobijem najveu koliinu zadovoljstva i rada. Mislim da
je tajna u tome da uvek postigne da ti rad prija.

Subota, 14. oktobar

Dobila sam dva pisma, od Litona i Karingtonove, o Dejkobovoj sobi i ispisala ne
znam koliko koverata; i evo nas na ivici objavljivanja. Moram da poziram za Don
o Landon u ponedeljak. Rimond pie da pita da li da stavi predstojei datum
objavljivanja, tako da moe da se spomene u etvrtak. Moji oseaji? ostaju mirni.
Pa ipak, kako je Liton mogao vie da me pohvali? Prorie knjizi besmrtnost jer je
kao poezija; plai ga moja romantika, ali lepota tog pisanja itd. Liton me previe
hvali da bi mi to prualo izuzetno zadovoljstvo; ili je moda taj nerv otupeo. elim
da proe to bukanje i da opet plivam u mirnoj vodi. elim da piem neprimetna.
Ga Dalovej se razgranala u knjigu, a ja ovde nabacujem scenu ludila i
samoubistva; svet koji gledaju jedna normalna i jedna luda osoba, rame uz rame

58
tako neto. Septimus Smit? je li to dobro ime? i treba da bude blie injenicama
nego Dejkob. Ali mislim da je Dejkob za mene bio neophodan korak ka
slobodnom radu. A sad moram da upotrebim ovu dobroudnu stranicu da napravim
emu rada.
Moram da odmaknem sa itanjem za grko poglavlje. Zavriu Premijera sledee
nedelje recimo 21-og. Onda moram da budem spremna da ponem tekst o eseju
za Tajms, recimo 23-eg; to e trajati recimo do 2. novembra. Zbog toga se sad
moram koncentrisati na Eseje, sa neto Eshila i mislim da u poeti Cimermana, da
dosta urno zavrim Bentlija koji zapravo ne slui mnogo mojoj svrsi. Mislim da se
stvar tako raiava, iako ne znam sasvim kako da itam Eshila. Brzo, to mi je
elja, ali to je, vidim, iluzija.
A ta mislim o Dejkobovom uspehu? Mislim da emo prodati 500 primeraka; onda
e poi sporo i dostii emo 800 do juna. Na nekim mestima e ga veoma hvaliti
zbog lepote, gunae oni koji ele ljudski karakter. Jedina kritika zbog koje
brinem je ona u Sapl. Nije u pitanju to da li e biti najinteligentnija, ali e se najvie
iitati, a ne mogu da istrpim da ljudi gledaju kako od mene javno prave budalu.
19
V.G e biti neprijateljski raspoloen; Nejn veoma slino. Ali ja sam savreno
ozbiljna kad kaem da me nita nee odvratiti od odluke da nastavim, ili mi
poremeti zadovoljstvo. Tako, bilo ta da se dogodi, iako povrina moe da se
uzburka, sredite je bezbedno.

Utorak, 17. oktobar

Poto ovo treba da bude grafikon mog napredovanja, uurbano beleim: pod jedan,
pismo od Dezmonda koji je na pola knjige i kae: Nikad nisi tako dobro pisala

19
Westminster Gazette.

59
divim se i zbunjen sam ili u tom smislu, pod dva, Bani20 oduevljeno telefonira,
kae da je odlino, moja daleko najbolja stvar; veoma je vitalno i vano, i uzima 36
primeraka i kae da ljudi ve amore. To nije potvreno u knjiarama koje je
posetio Ralf. Prodala sam danas manje od 50, ali ostaju knjiare i Simpkin Maral.

Nedelja, 29. oktobar

Poto je gospoica Meri Bats otila, a glava mi je isuvie glupa za itanje, mogla
bih ovde da piem, kasnije e me to moda zabavljati. Isuvie sam izreetana
razgovorom i ugnjavljena uobiajenom panjom ljudi kojima se svia i ljudi kojima
se ne svia D.s. da bih mogla da se koncentriem. U etvrtak je izaao prikaz u
Tajmsu dugaak, ini mi se pomalo mlak koji kae da se na ovaj nain ne grade
likovi, dosta laskav. Naravno, dobila sam od Morgana pismo suprotnog smisla
pismo koje mi se najvie od svega dopalo. Prodali smo 650, ini mi se i naruili
drugo izdanje. Moja oseanja? Kao obino pomeana. Nikad neu napisati
potpuno uspenu knjigu. Ovog puta su protiv mene prikazi, a privatno ljudi
oduevljeni. Ja sam ili veliki pisac ili budala. Postarija senzualistkinja, tako me
zove Dejli Njuz. Pal Mal prelazi preko mene kao preko nekog ko je nevaan.
Oekujem da me zanemare i da mi se podsmevaju. I kakva e onda biti sudbina
nae druge hiljade? Do sada je, naravno, uspeh mnogo vei nego to smo oekivali.
ini mi se da sam do sada zadovoljnija nego ikad. Morgan, Liton, Bani, Vajolet,
Logan 21, Filip 22, svi su oduevljeno pisali. Ali elim da se oslobodim svega to se
oko mene mota kao miris Meri Bats. Ne elim da se bavim zbrajanjem
komplimenata i uporeivanjem kritika. elim da smiljam Gospou Dalovej. elim
da predviam ovu knjigu bolje nego druge i da iz nje izvuem sve do kraja.

20
Dejvid Garnet (David Garnett).
21
Logan Piersol Smit (Logan Pearsall Smith).
22
Filip Morel (Philip Morell).

60
Smatram da sam Dejkoba mogla jae da stisnem da sam mogla da previdim;
ovako sam morala u hodu da krim put.

1923.

Ponedeljak, 4. jun
Previe sam privatno zlovoljna, delimino da bih se odbranila. Iznenada sam veoma
zainteresovana za svoju knjigu. elim da u nju unesem prezir prema ljudima kao
to je Ot.23 elim da pokaem prevrtljivost due. esto sam bila isuvie popustljiva.
Istina je da ljudi u stvari jedva mare jedni za druge. Oni imaju taj ludaki instinkt
za ivotom, ali nikad ne postaju privreni bilo emu to je izvan njih. Paf24 ree da
voli svoju porodicu i nema ba nita da rui. Ne voli hladnu nepristojnost. Kao i
lord Dejvid. Mora da je to fraza iz njihovog kruga. Paf ree ne znam tano ta. S
njim sam etala oko povrtnjaka, proavi pored Litona koji je flertovao na zelenoj
klupi. etala sam po polju sa Sakvil Vestom, koji ree da mu je bolje i da pie novi
roman, i oko jezera sa Menasehom (?) egipatskim Jevrejinom koji kae da voli
svoju porodicu, a da su oni ludi i da govore kao iz knjige; i kae da su citirali ono
to piem (oksfordska mlade) i ele da doem da govorim. Zatim je tu bila ga
Eskvit. Bila sam impresionirana. Bela je kao kamen, sa smeim oima zastrtim
velom kao ostareli soko, a u njima vie dubine i pomnog ispitivanja nego to sam
oekivala; itav lik, sa onim prijateljskim dranjem, lakoom i odlunou. O, da
smo mogli da imamo elijeve pesme, a ne elija mukarca! rekla je. eli je bio

23
Ledi Otolin Morel (Ottoline Morrell). Sledi opis vikenda u Garsingtonu gde su iveli ona i
Filip Morel.
24
Antoni Askvit (Anthony Asquith).

61
sasvim nepodnoljiv, govorila je. Ona je rigidna, frigidna puritanka, uprkos tome
to troi hiljade na haljine. Ona jae ivot, ako hoete, pokupila je nekoliko stvari
koje bih volela da pokradem, a to nikad neu uraditi. Odvela je Litona, vukla ga je
za ruku i urila zato to je ljudi progone. Ipak je s ljudima bila vrlo prijazna
kad je morala i sedela je na prozorskoj dasci priajui sa jadnom crnom veziljom,
prema kojoj je Ot. ljubazna. To je jedna od njenih grozota uvek je ljubazna da bi
to mogla sebi nou da kae, tako Otolin pozove jadnu malu vezilju na svoj prijem
da time zaokrugli sopstvenu sliku o sebi. Takva poruga u sebi ima fiziku
neprijatnost. Ree mi da izgledam divno, to mi se nije dopalo. Zato? Pitam se.
Moda zato to sam pre toga imala glavobolju, delimino. Ali biti dobro i koristiti
snagu da bi se od ivota vie dobilo je, svakako, najvea zabava na svetu. Ono to
ne volim to je oseanje da ja uvek vodim brigu o nekom ili neko o meni. Nije
vano rad, rad. Liton kae da imamo jo 20 godina pred sobom. Gospoa Eskvit
kae da voli Skota.

Sreda, 13. jun

Bila je ledi Koulfaks, sa svojim eirom sa zelenim trakama. Jesam li rekla da sam
ruala s njom prole nedelje? To je bio dan Derbija, padala je kia i sva svetlost je
bila smea i hladna, ona je stalno priala, priala, u nanizanim reenicama kao
strugotine od aviona, vetake ali nesalomive. Loe smo se proveli Klajv, Liton i ja.
Vratio se Klajv; veerao je ovde sa Leom Majersom sino. Zatim sam otila u
Golders Grin i sedela sa Meri ipenks u njenoj bati i savladavala vode razgovora,
to ja veoma hrabro radim, tako da ivot moda nije uzaludan. Sve povetarac
brisao je preko debelih ograda koje dele bate. Nekako me obuzee izuzetne
emocije. Zaboravila sam sad koje. esto sad moram da kontroliem svoje
uzbuenje kao da se probijam kroz neki zastor ili kao da neto estoko bije kraj
mene. Na ta to sluti, ne znam. Obuzima me neko opte oseanje poezije

62
postojanja. esto je povezano sa morem i St. Ajvzom. Odlazak u 46 i dalje me
uzbuuje. Prizor dva kovega u garderobi podzemne eleznice obuzme, rekla bih,
sva moja oseanja. Imam oseaj proletanja vremena, a to mi uvruje emocije.

Utorak, 19. jun

Uzela sam ovu svesku sa milju da bih mogla da kaem neto o svom pisanju na
to me je podstaklo ono to sam letimino proitala to je K.M. u Golubiinom
gnezdu rekla o svom pisanju. Ali samo sam preletela. Govorila je dosta o dubokom
oseanju stvari i o tome kako se biva edan, to neu da kritikujem, iako bih
naravno vrlo dobro mogla. Ali sad, ta ja oseam prema svom pisanju? to jest
prema ovoj knjizi. Sati25, ako se tako zove? ovek mora da pie iz dubokih
oseanja, rekao je Dostojevski. A da li ja to inim? Ili ja neto izmiljam s reima,
jer ih mnogo volim? Ne, mislim da ne. U ovoj knjizi ima skoro previe ideja. elim
da dam ivot i smrt, normalnost i ludilo; elim da kritikujem drutveni sistem i da
ga pokaem na delu, u najintenzivnijem obliku. Ali moda se ovde pretvaram.
Jutros sam ula od Ka 26, da joj se svia U vonjaku. Smesta se osveim. Postanem
anonimna, osoba koja pie zato to to voli. Ona odbacuje motiv pohvale, to mi
omoguava da osetim da bih bez ikakve pohvale sa zadovoljstvom nastavila. To je
ono to je pre neko vee Dankan rekao o svom slikanju. Oseam kao da sam stresla
sa sebe sve svoje balske haljine i stojim gola to je, koliko se seam, bilo vrlo
prijatno. Ali da nastavim. Da li piem Sate iz duboke emocije? Naravno, delovi
ludila me toliko zamaraju, teraju um da tako strano iklja, da jedva mogu da se
suoim sa sledeim nedeljama koje treba da provedem na tome. Ipak je pitanje tih
likova. Ljudi kao Arnold Benet, kau da ja ne mogu da stvorim, ili da u

25
Kasnije je naslov promenjen u Gospoa Dalovej.
26
Ga Arnold-Foster (Arnold-Forster).

63
Dejkobovoj sobi nisam stvorila likove koji mogu da ostanu upameni. Moj
odgovor je ali to preputam Nejnu. To je samo onaj stari argument da je lik sada
iskidan na komadie, stari post-Dostojevski argument. Rekla bih da je to tano,
meutim, ja nemam taj dar za realnost. Ja u mati stvaram, u izvesnom stepenu
namerno, sumnjivu realnost njenu jeftinou. Ali da idemo dalje. Imam li mo da
izrazim pravu realnost? Ili da li ja piem eseje o sebi? Kad odgovorim na ova
pitanja onako kako mogu, ne sa idejom da laskam, ipak, jo uvek ostaje to
uzbuenje. Da doem na sutinu sad kad opet piem prozu, oseam kako iz mene
pravo isijava snaga u svom najjaem vidu. Posle jedne doze pisanja kritike oseam
da piem postrance, koristei samo jedan ugao mog uma. To je opravdanje, jer
slobodno korienje sposobnosti znai sreu. Ja sam bolje drutvo, vie sam ljudsko
bie. U svakom sluaju, mislim da je u ovoj knjizi najvanije ii za centralnim
stvarima. ak i ako se ne podvrgavaju, to bi ipak trebalo, prolepavanju jezika.
Ne, ne priivam svoju perjanicu Marijevima, koji rade po mom telu kao skakutavi
insekti. Dosadno je, zapravo degradirajue je, imati tu gorinu. Pomisli samo na 18.
vek. A tada su oni bili otvoreni, ne ovako podmukli.
Da se vratim na Sate, predviam da e to biti avolska borba. Plan je tako udan i
tako majstorski. Stalno moram da iaujem moj materijal da bi se prilagodio. Plan
je u svakom sluaju originalan i strano me interesuje. Volela bih da ga ispisujem
sve dalje, vrlo brzo i estoko. Ne treba ni da kaem, ne mogu. Za tri nedelje od
danas, presuiu.

Petak, 17. avgust

Pitanje koje ovde elim da raspravim je pitanje mojih eseja. I kako da od njih
nastane knjiga. Upravo sam dobila briljantnu ideju da ih smestim u otvejevski
razgovor. Glavna prednost bi bila to onda mogu da komentariem i da dodam ono
to sam morala da izostavim ili propustila da stavim, na pr., eseju o Dord Eliot

64
svakako treba epilog. Takoe, kad svaki dobije svoje mesto, nastaje knjiga, dok
je zbirka lanaka po mom miljenju neumetniki metod. Ali to bi moda bilo
isuvie umetniki, moglo bi da mi izmakne, uzee vremena. U svakom sluaju
veoma bih uivala. Napajala bih se blie sopstvenoj individualnosti. Mogla bih da
ublaim pompeznost i da u tu knjigu unesem svakakve triarije. Mislim da bih se
lake oseala. Zato mislim da bi trebalo pokuati. Prvo to treba da uradim je da
pripremim izvestan broj eseja. Moglo bi da postoji uvodno poglavlje. Porodica koja
ita novine. Trebalo bi svaki esej zaviti u njegovu sopstvenu atmosferu. Uvesti ih u
tok ivota i tako oblikovati knjigu, staviti naglasak na neku glavnu liniju ali,
kakva treba linija da bude mogu da vidim tek kad ih skroz iitam. Bez sumnje,
preovladavajua tema je proza. U svakom sluaju, knjiga treba da se zavri
modernom knjievnou.

6. Dejn Ostin Po vremenskom redosledu

5. Adison Montenj
14. Konrad Ivlin
15. Kako to pogaa savremenika Defo
11. Rusi eridan
4. Ivlin Stern
7. Dord Eliot Adison
13. Moderni eseji Dejn Ostin
10. Henri Dejms arlota Bronte
8. arlota Bronte
Ponovno itanje romana
Dord Eliot
Rusi

65
2. Defo Amerikanci
12. Moderni romani Toro
Grci
Emerson
9. Toro Henri Dejms
Emerson Moderna proza
3. eridan? O ponovnom itanju roman
2. Stern? Eseji
1a. Stari memoari Kako to pogaa savremenika

To su, grubo, poglavlja

Subota, 29. avgust

Borim se ve toliko dugo sa Satima, koji su se pokazali kao jedna od mojih
najnedostinijih i najnepokornijih knjiga. Neki delovi su tako loi, neki tako dobri;
veoma sam zainteresovana, ne mogu da prestanem da je izmiljam pa ipak ipak.
ta je s njom? A ja elim da se osveim, ne da se umrtvim, zato neu vie da
priam. Moram samo da zabeleim ovaj udni simptom; ubeena sam da u
nastaviti, da u shvatiti, zato to me interesuje da je piem.

etvrtak, 30. avgust

ini mi se da me zovu da seem umu, moramo da oteemo cepanice za pe, jer
sedimo u kuici svake veeri, a boe moj, vetar! Sino smo gledali drvee na livadi
kako se povija, a lie je toliko teko da svaki zamah izgleda kao kraj. Ipak, jutros,
rasuto samo lie sa lipe. itala sam takav beli al sutlija bod, poglavlje iz
gospoe Gaskel, u pono u oluji, Supruge i keri ipak, mislim da je gore od Old

66
Wive's Tale. Furiozno mislim o Lektiri i pisanju. Nemam vremena da opisujem
ta planiram. Trebalo bi dosta da kaem o Satima i o mom otkriu: kako
prokopavam divne peine iza mojih likova, mislim da se time dobija upravo ono
to elim: humanost, humor, dubina. Ideja je da se peine spoje i da svi izau na
dnevnu svetlost u sadanjosti. Veera!

Sreda, 5. septembar
A malo sam rastresena time kako je primljen moj tekst o Konradu, to je potpuno
negativno. Niko ga nije pomenuo. Ne mislim da se M. ili B. u potpunosti slau.
Nije vano, kad me rasture, uvek me taj tretman najvie okrepi. Trebalo bi dobijati
hladne tueve (a to se obino i dogodi) pre nego to pone knjigu. To ojaava, tera
te da kae: O, vrlo dobro. Ja piem da bih sebe zadovoljila, i onda odem napred.
I efekat je, dobijem odreeniji i otvoreniji stil, mislim da je sve to dobro. U svakom
sluaju, poinjem po peti, ali poslednji put, ono to e se sad zvati Obini italac;
uradila sam jutros prvu stranicu sasvim osrednje. Posle celog ovog sosa, udno je
kako, im ponem, odjednom postaje jasan jedan novi aspekt o kojem ove dve ili
tri godine uopte nisam mislila i celom tom svenju daje novu proporciju. Da
skratim, zaista u ispitati knjievnost sa naumom da odgovorim na izvesna pitanja
o nama. Likovi e biti samo gledita. Linost se mora izbei po svaku cenu.
Sigurna sam da me je avantura sa Konradom tome nauila. im direktno
specifikuje kosu, godine itd, neto povrno ili beznaajno ue u knjigu. Veera!

Ponedeljak, 15. oktobar

Ja sam sad u sred scene ludila u Ridents parku. Vidim da je piem hvatajui se za
injenice to mogu jae i piem moda 50 rei za prepodne. To moram jednom
ponovo da napiem. Mislim da je zamisao izuzetnija nego i u jednoj mojoj knjizi.

67
ini mi se da neu moi da je iznesem. Prepuna sam ideja za nju. Oseam da mogu
da upotrebim sve o emu sam ikad mislila. U svakom sluaju, neobuzdanija sam
nego do sada. Mislim da je sumnjiva taka lik gospoe Dalovej. Moda je isuvie
krut, suvie bljeti, previe ljokica. Ali zato mogu da dovedem bezbroj drugih
likova da je podre. Danas sam napisala 100-tu stranicu. Naravno tek napipavam
put do nje, od avgusta. Bilo mi je potrebno godinu dana tapkanja u mraku da
otkrijem ono to zovem proces tunela, kojim priam prolost na rate, onako kako
mi je potrebno. To je moje glavno otkrie do sada, i injenica da mi je toliko
trebalo da ga naem mislim da kazuje koliko je lana doktrina Persija Laboka da
se takve stvari mogu svesno izvesti. Doe u neko stanje da se osea bedno
zaista sam jedne noi odluila da ostavim knjigu a onda dotakne skriveni izvor.
Ali gospode pomiluj! Jo nisam proitala moje otkrie, a ono moe da bude neto
sasvim bezvredno. Nije vano. Priznala sam da polaem nadu u ovu knjigu. Sad u
pisati sve dok, poteno reeno, ne ostanem bez ijedne reenice. urnalizam, sve
treba da joj se skloni s puta.

1924.

Ponedeljak, 26. maj

London je oaravajui. Kroila sam na utosmee obojen arobni ilim, ini se, i
poneta u lepotu a da nisam ni prstom makla. Noi su zapanjujue, sa svim tim
belim porticima i irokim tihim avenijama. A ljudi iskau, lako, s raznih strana kao
zeevi; a ja gledam niz Sautempton Rou, mokar kao lea foke ili crven i ut kao
sjaj sunca, i posmatram kako omnibusi odlaze i dolaze i ujem stare ratimovane
vergle. Jednog dana u pisati o Londonu i kako on zahvati privatni ivot i nosi ga,

68
bez ikakvog napora. Lica koja prolaze egzaltiraju mi duh; ne daju mu da se slegne
onako kao u miru Rodmela.
Ali moj duh je pun Sati. Sad kaem da u ih pisati etiri meseca, jun, jul, avgust i
septembar, i tada u da zavrim, pa u odloiti na tri meseca, a za to vreme u
zavravati eseje i onda idu oktobar, novembar, decembar januar; a revidirau ga
januar, februar, mart, april; a u aprilu e mi izai eseji i u maju roman. Takav mi je
program. Roman mi se sad brzo odvija iz glave; i slobodno, kao to je od krize
prolog avgusta, otkad raunam njegov poetak, iao hitro, iako je bilo mnogo
prekida. Mislim da postaje analitiniji i humaniji; manje lirski; ali oseam kao da
sam veze skoro potpuno olabavila i unutra mogu da ulijem sve. Ako je tako
dobro. Ostaje da se proita. Ciljam na 80.000 rei ovaj put. I volim da piem u
Londonu, delom zato to, kao to kaem, ivot oveka podupire; a sa mojim umom,
koji je kao veverica u kavezu, velika je stvar da te zaustave da ne juri u krug.
Zatim, to to ljudska bia viam slobodno i brzo, za mene je beskrajno korisno.
Mogu naglo da jurnem unutra i napolje i da se osveim od svoje tromosti.

Subota, 2. avgust
Evo nas u Rodmelu, a ja imam 20 minuta za pisanje pre veere. Uhvatilo me je
depresivno oseanje, da smo stari i pri kraju svega. To mora da je od promene u
odnosu na London i neprestanu zauzetost. Jo, poto sam u oseci sa knjigom
Septimusova smrt poela sam sebe da gledam kao gubitnicu. U ovakvim
prilikama sutina Presa je da potpuno sprei mrane misli i da mi da neto vrsto
na ta u moi da se oslonim. U svakom sluaju, ako ja ne mogu da piem, mogu
da omoguim drugima da piu; mogu da razvijem posao. Selo je kao manastir.
Dua ispliva na povrinu. Upravo je bio Dulijan27 i otiao, visok mladi, koji mi,

27
Dulijan Bel,Vanesin sin.

69
poto ovako nepopravljivo misli da sam mlada, kao to i ja mislim, deluje kao
mlai brat; u svakom sluaju, sedeli smo i brbljali sasvim lako. Sve je to toliko isto
njegova kola je nastavak Tobijeve. Pria mi o momcima i nastavnicima kao
nekad Tobi, a mene to zanima na potpuno isti nain. Oseajan je, vrlo hitrog uma,
dosta ratoboran mladi; pun Velsa, otkria i budunosti sveta. I poto je moje krvi,
lako sam ga razumela. Bie veoma visok i ini mi se da e postati dobar advokat. U
svakom sluaju, uprkos onom gunanju na poetku, ja se, poteno reeno, ne
oseam starom; poenta je u tome da ponovo dam gas kad piem. Samo kad bih
mogla da pronaem svoj stil, da radim potpuno, duboko, lako, umesto to natucam
tih bednih 200 rei dnevno. A jo kako rukopis raste, od njega me obuzima stari
strah. Proitau ga i bie mi bled. Dokazau da je istina kad Mari kae da se dalje
nema kud posle Dejkobove sobe. Ipak, ako ova knjiga dokazuje bilo ta, to je da ja
mogu da piem samo u tom pravcu, i da ga nikada neu napustiti, ve u istraivati
sve dalje, i hvala bogu, nee mi biti dosadno nijednog momenta. Ali ova laka
depresija ta je? Mislim da bih mogla da je izleim time to u prei La Man i
neu nita pisati nedelju dana. elim da vidim neto to se uurbano kree bez moje
pomoi. Neki francuski trgovaki grad, na primer. Zaista, ako budem imala
energije, prei u u Dijep; ili u kao kompromis istraiti Saseks autobusom. Tebalo
bi da avgust bude vreo. Provale oblaka. Sklonili smo se danas pod stog sena. Ali,
oh, ta delikatnost i sloenost due zar nisam konano poela da je kuckam i
sluam die li? Promena kue natera me danima da osciliram. A to je ivot, to je
celina. Da se nikad ne obeshrabruju, to je sudbina g. Olinsona, ge Hoksford i
Deka Skvajera. Poto se kroz dva-tri dana aklimatizujem, prenem, budem itala i
pisala, nita od ovoga nee ostati. A kad ne bismo iveli smelo, vukui divljeg jarca
za bradu i drhtei nad ponorom, ne bismo nikad bili depresivni, u to nema sumnje;
ve bismo bili izbledeli, preputeni sudbini i ostareli.

70
Nedelja, 3. avgust
Ali to je pitanje rada. Ve sam dosta sabrana time to sam se prilepila za svoje
knjige. Prvo 250 rei proze, a zatim sistematian poetak, rekla bih 80-i, na
Obinom itaocu koji bi mogao da se zavri u jednom trenu, kad bih videla priliku
za taj tren i zavrila. Ali mnogo posla ima na tim stvarima. Pada mi na pamet,
moram sad da itam Pilgrim's Progress, gospou Hainson. I da li da rasturim
Riardsona, kog uopte nisam itala? Da, protrau kroz kiu do kue da vidim da
li je Klarisa tamo. Ali to e mi blokirati dan i to je dugaak, dugaak roman. Onda
moram da proitam Medeju. Moram malo da itam Platona u prevodu.

Petak, 15. avgust

U sve ove kalkulacije sletela je Konradova smrt, za kojom je stigao telegram od Lit.
Sapl., urno me ljubazno mole da uradim uvodnik o njemu, to sam ja, polaskana i
lojalna, ali gunajui, uradila; i to je izalo; ali mi je pokvaren taj broj Lit. Sapl.
(Jer ne mogu i nikad neu moi da itam ono to sam napisala. tavie, sad je mali
Volkli opet zaratio, oekujem ujed sledee srede.) Ipak nikad nisam toliko radila.
Jer, poto sam morala da zavrim uvodnik za pet dana, koristila sam vreme posle
aja za pisanje i nisam mogla da napravim razliku izmeu onog to sam pisala pre
podne i onog to sam pisala posle podne.
Pa, zar time ipak ne dobijam dva dodatna sata za kritiarska dela (kako ih Logan
zove)? Pa, to pokuavam pre ruka moja proza, a onda eseji posle aja. Jer vidim
da e se Gospoa Dalovej otegnuti i posle oktobra. Kad planiram, uvek zaboravim
da se u meuvremenu pojave neke veoma vane scene. Mislim da mogu pravo na
veliki prijem i da tu zavrim; da zaboravim na Septimusa, to je vrlo intenzivan i
kakljiv posao i da preskoim Pitera Vola na veeri, jer bi i to mogla da bude neka
prepreka. A ja volim da idem iz jedne osvetljene sobe u drugu, takav mi je mozak.

71
Osvetljene sobe, a etnje po poljima su hodnici; a sad leim i razmiljam. Uzgred,
zato je poezija u potpunosti za stariji ukus? Kad mi je bilo 20 godina, i pored
Tobija koji je toliko navaljivao i uzbuivao se, ja ni za ivu glavu nisam mogla da
itam ekspira iz zadovoljstva; sad se ozarim kad pomislim, dok etam, da veeras
treba da proitam dva ina iz Kralja Dona, a da u zatim itati Riarda II. Sad
elim ba poeziju dugake pesme. Stvarno pomiljam da itam Godinja doba.
elim koncentraciju i romansu i sve rei slepljene, stopljene, uarene; ne mogu vie
da gubim vreme na prozu. Ipak, to mora da je sasvim suprotno od onog to kau
ljudi. Kad mi je bilo 20 godina, volela sam prozu 18. veka; volela sam Hekluta,
Merimea. itala sam gomilu Karlajla, Skotovu biografiju i pisma, Gibona, sve vrste
dvotomnih biografija i elija. Sad elim ba poeziju, pa se kajem kao pripit mornar
pred krmom... Ne trudim se sad esto da opiem kukuruzna polja i grupe etelica u
irokoj plavoj i crvenoj odei i male zagledane devojice u utim haljinicama. Ali
to nije greka moga oka. Vraajui se neko vee iz arlstona, opet poskoie svi
moji nervi, zapaljeni, naelektrisani (kako se kae?) apsolutnom lepotom lepotom
zapanjujuom i preobilnom. Tako da je ovek skoro ogoren to ne moe da je svu
uhvati i zadri u tom trenutku. Odmicati kroz ivot postaje strano interesantno kad
pokuava da u prolazu uhvati sve onako kako se odvija. Oseam se kao da sam
ispruila prste (ovde je Lenard, koji je naruio koiju da sutra njome odvezem
Dadija28 u Tilton29 ) i pipkam na obe strane tapkajui kroz tunel, neravan od svega
i svaega. I vie ne opisujem susrete sa oldernijskim krdima iako bih to pre
nekoliko godina neizostavno uradila kako su lajali i rikali oko Grizl kao jeleni, a
ja mahala tapom i okomila se na napadae, i mislila na Homera dok su vitlali i
toptali prema meni; neka mimika bitka. Grizl je postajala sve drskija i uzbuenija i

28
D.V. Rajlands (G.W: Rylands).
29
Kua blizu Firla koju je iznajmio D. M. Kejnz (J. M. Keynes).

72
odmeravala se sa njima tekui. Ajant? Taj Grk je, pored sveg mog neznanja,
uspeo da nae put do mene.

Nedelja, 7. septembar
Sramota je to nita ne piem ili, ako piem, piem nemarno, ne koristei nita osim
sadanjeg participa. U poslednjem krugu Gospoe D. otkrila sam da je veoma
koristan. Evo me sad najzad na prijemu, koji treba da pone u kuhinji i da se
polako uspinje na sprat. To treba da bude veoma komplikovano, nadahnuto, vrsto
pare, koje e sve da splete u jedno i da se zavri na tri note, na razliitim nivoima
stepenita, gde svako kae neto da sumira Klarisu. Ko e to rei? Piter, Riard, ili
Seli Siton moda. Ali jo ne elim da se vezujem za taj deo. Zaista mislim da bi to
mogao da bude moj najbolji zavretak i moda kraj. Ali jo uvek moram da
proitam prva poglavlja i priznajem da se uasavam naroito scene ludila, i od toga
da pametujem. Meutim, sigurna sam da sad ijem po avu, barem toliko da mi
metafore dolaze slobodno, kao ovde. Recimo da u zavrenom, napisanom delu
mogu da se ouvaju osobine skice? Nastojim u tome. U svakom sluaju, nita mi
vie ne moe pomoi ni zadrati me. Sledovao me je pljusak komplimenata i u
Tajmsu; Rimond me je dosta dirnuo rekavi da potpuno podrava moj roman.
Volela bih da on ita moju prozu, a uvek mislim da je ne proita.
Plivala sam u najviem eteru za koji znam i mislila da u zavriti do etvrtka. Loti
sugerie Karin da bismo mi voleli da En bude kod nas; Karin moje uljudno
odbijanje tumai kao da je odbijam u njenu korist i lino dolazi ovamo u subotu, pa
sve leti u paramparad. Sve sam samotnija, bol od svih potresa je neizmeran, a ne
mogu to ni da objasnim... Evo me sa mojom skrenom nedeljom a kako je vedra i
ljupka kao no u Laponiji bila naa prola zajednika nedelja oseanje da treba da
uem i da budem dobra tetka to po prirodi nisam; da treba da pitam Dejzi ta ona
eli; a zapravo oseam da su ti trenuci puni prijema gospoe Dalovej za sutranje

73
pisanje. Jedino reenje je da ostanem sama i posle etvrtka i okuam sreu. Loa
no (opet uinak K.) moe delimino da se urauna. Ali kako potpuno ivim u
mati; kako potpuno zavisim od mlaza misli, koje dolaze dok etam, kad sednem;
od stvari koje mi se pene po glavi i to postaje neprestano slavlje, i zbog toga treba
da sam srena. To vrenje ne moe da se zavri sa nejasnim ljudima. Ovom kukanju
sad mora da doe kraj, prvo zato to ne vidim, i ruke mi drhte jer sam nosila torbe
od Luisa, gde sam sela na vrh tvrave; tu je jedan starac meo lie i rekao mi kako
da izleim lumbago; namota povesmo svile oko sebe, ta svila kota tri penija.
Videla sam britanske kanue i najstariji plug u Saseksu, naen 1750. u Rodmelu i
ceo oklop koji je kau bio noen u Seringapatamu. Mislim da bih o svemu tome
volela da piem. A deca su naravno divna i draesna bia. Bila mi je En koja je
priala o beloj foki i elela da joj itam. I ne mogu da shvatim kako Karin uspeva
da bude tako uzdrana. Postoji u njihovim glavama jedna osobina koju oboavam;
kad bih bila sama sa njima, da ih gledam iz dana u dan to bi bilo divno iskustvo.
One imaju to niko odrasli nema tu neposrednost brblja, brblja, brblja. En u
nekakvom svom svetu sa fokama i psima; srena sto e veeras piti kakao, a sutra
ii da bere kupine. Zidovi njenog uma su okieni tako svetlim ivim stvarima i ona
ne vidi ono to mi vidimo.

Petak, 17. oktobar

To je sramota. Otrala sam gore iz sve snage mislei da imam vremena da ovde
upiem zapanjujuu injenicu poslednje rei poslednje stranice Gospoe Dalovej,
ali su me prekinuli. U svakom sluaju jue je bilo nedelju dana kako sam ih
napisala. Jer tamo je ona bila, i osetila sam da mi je drago to sam se toga reila,
iako je prola nedelja bila naporna, u glavi mi je ipak sveije, sa manje uobiajenog
oseanja da sam zbrisala preko zategnutog ueta jedva se odravi. Zaista oseam
da sam se potpunije nego obino rasteretila onoga to hou da kaem iako

74
sumnjam da e tako ostati kad to ponovo proitam. Ali na neki nain ova knjiga je
podvig; zavrena bez prekida zbog bolesti, to je izuzetak; i zaista sam je napisala
za godinu dana; i konano, od kraja marta do 8. oktobra pisala sam je sa pauzom od
samo nekoliko dana zbog novinskog lanka. Zato je moda razliita od drugih. U
svakom sluaju, oseam da sam razbila ini koje sam navukla, kako je rekao Mari i
drugi, dok sam pisala Dejkobovu sobu. Jedino mi je teko da se uzdravam da ne
piem nita drugo. Moj cul de sac, kako su ga zvali, dopire veoma daleko i otvara
velike perspektive. Ve vidim Starca.
Palo mi je na pamet da ja u ovoj svesci vebam pisanje; vebam skale; da, i radim
na izvesnim efektima. Rekla bih da sam ovde izvebala Dejkoba; i Gospou
Dalovej, a tu u smisliti novu knjigu; jer ovde piem samo u tom smislu to je isto
velika zabava, i stara V. iz 1940-e videe jo neto u tome. Mislim da e to biti
ena koja moe da vidi, stara V. vie od mene. Ali sad sam umorna.

Subota, 1. novembar
Moram da napravim neke beleke o radu, jer sad moram ozbiljno da se latim posla.
Pitanje je kako da dve knjige dovedem do kraja. Kliznuu brzo preko Gospoe D.,
ali i to e uzeti vremena. Ne. Ne mogu nita vie da kaem konkretno, jer ono to
moram to je da izvedem eksperiment sledee nedelje. Koliko je potrebno revizija i
koliko to uzima vremena. Odluna sam jako da mi eseji izau pre romana. Jue
sam pila aj u Merinoj sobi i videh kako prolaze remorkeri sa crvenim svetlima i
uh pljuskanje reke. Meri u crnom sa lotosovim liem oko vrata. Kad bi mogla da
bude prijateljica sa enama, kakvo bi to zadovoljstvo bilo odnos tako tajan i
privatan u poreenju sa odnosima sa mukarcima. Zato da se o tome ne pie?
Istinito? Ja mislim da je pisanje dnevnika veoma pomoglo mom stilu; da je
olabavilo veze.

75
Utorak, 18. novembar
Htela sam da kaem sledee: mislim da pisanje mora da bude formalno. Mora se
potovati umetnost. To mi je palo na pamet dok sam itala neke svoje beleke u
dnevniku, jer ako ovek dopusti da mu se um otme kontroli, postaje egoistian,
lian, to ja prezirem. Istovremeno, tu mora biti neuobiajene vatre i, moda, da bi
ga razlabavio, mora da pone od svoje haotinosti, ali da se to ne vidi tako u
javnosti. Probijam se kroz poglavlja ludila Gospoe D. Pitam se da li bi knjiga bila
bolja bez njih. Ali to je naknadno razmiljanje, koje je dolo poto sam nauila
kako da postupam s njom. Mislim da uvek na kraju vidim kako je sve trebalo da
bude napisano.

Subota, 13. decembar

Sad galopiram preko Gospoe Dalovej prekucavajui je skroz od poetka, to je
manje-vie isto to sam radila sa Izletom na puinu. Dobar metod, verujem, kao da
se time mokrom etkom sve pree i sjedine se delovi koji su zasebno komponovani
i osuili se. Stvarno i poteno mislim da je od svih mojih romana ovaj najuspeniji
(ali ga jo nisam hladnokrvno proitala). Kritiari e rei da je nepovezan, zbog
scena ludila koje nisu spojene sa Dalovej scenama. I pretpostavljam da ima neto
povrnog bljetavog pisanja. Ali da li je nestvarno? Je li to puko popunjavanje?
Mislim da nije. I, kao to mislim da sam ranije rekla, izgleda da me to duboko
uranja u najdublje slojeve uma. Sad mogu da piem i piem. To je najsrenije
oseanje na svetu.

Ponedeljak, 21. decembar

To je stvarno sramota broj praznih stranica u ovoj knjizi. London ima nesumnjivo
lo efekat na dnevnik. Ovaj je od svih najtanji, a sumnjam da mogu da ga ponesem

76
u Rodmel, a i kad bih to uinila, da li bih mogla mnogo da dodam. Zaista, ovo je
bila godina puna dogaanja, kao to sam predviala; a ona koja je treeg januara
sanjala, veliki deo svoga sna odsanjala je tano. Evo nas u Londonu, sami sa Neli;
Dadi je otiao, istina, ali e ga Angas zameniti. Ispada da promena kue nije tako
kataklizmina kao to sam mislila; konano, ne menja ovek telo ili mozak. Jo
uvek sam okupirana svojim pisanjem, poveavajui brzinu da bih imala kopije
Ge. D. za L. da ita u Rodmelu; a onda jurim da zadam konane udarce Obinom
itaocu, a tada tada u biti slobodna. Slobodna makar da ispiem jo jednu ili dve
prie koje su se nakupile. Sve sam manje sigurna da to jesu prie, ili ta one jesu.
Samo se oseam prilino sigurnom da stiem najblie to mogu sopstvenim
idejama i da za njih postiem podnoljiv oblik. Mislim da ima sve manje rasipanja.
Ali ja imam uspone i padove.

1925.

Sreda, 6. januar
Ceo Rodmel je zahvatila oluja i poplavljen je i to u bukvalnom smislu. Reka se
izlila. Od 10 dana, 7 smo imali kiu. esto nisam mogla da se usudim da se
proetam. L je okresivao, to je iziskivalo herojsku hrabrost. Moj heroizam je bio
isto literaran. Radila sam izmene na Gi. D., najjeziviji deo u celom poslu pisanja,
najdepresivniji najpipaviji. Najgori deo je na poetku (kao i obino), gde samo
avion ide na nekoliko stranica i to se izlie. L. je proitao; misli da je ovo najbolje
to sam napisala ali, moda on mora tako da misli? Ipak se slaem. On misli da tu
ima vie kontinuiteta nego u D. s., ali to je teko rei, s obzirom na oit nedostatak
veze izmeu dve teme. U svakom sluaju, poslali smo rukopis Klarku i otisci e

77
stii sledee nedelje. To je za Harkort Brejs, koji ju je prihvatio na nevieno i
povisio mi honorar na 15 po primerku.

Utorak, 8. april
Pod utiskom sam ovog trenutka, koji je kompleksan, jer predstavlja povratak kui
iz june Francuske u ovu iroku, zamagljenu, mirnu privatnost London (tako je
izgledalo sino), koji je pogoen nesreom koju sam jutros videla ena koja plae
o, o, o, slabano, prignjeena uz ogradu i preko nje auto. Celog dana sam ula taj
glas. Nisam otila da joj pomognem; ali zato je to uradio svaki pekar i prodavaica
cvea. Veliki oseaj brutalnosti i divljine ovog sveta ostaje u meni ta ena
obuena u braon koraala je plonikom iznenada crveni auto kao na filmu,
prevre se preko haube, pada na nju i uje se to o, o, o. Krenula sam da vidim
Nesinu novu kuu i srela Dankana na trgu, ali poto on nije uopte video, nije ni
najmanje mogao da oseti ono to sam ja oseala, kao i Nesa, iako se malo napregla
da to povee sa Anelikinom nesreom prolog prolea. Ali ja sam je uverila da je
to bila samo ena obuena u braon koja je prolazila; a zatim smo dosta pribrano
razgledale kuu.
Otkad nisam pisala, to jest ovih poslednjih meseci, umro je ak Ravera, eznuo je
da umre; a on mi je poslao pismo o Gospoi Dalovej koje mi je priredilo jedan od
najsrenijih dana u ivotu. Pitam se da li sam ovog puta neto postigla? Pa, u
svakom sluaju nita u poreenju sa Prustom, u koga sam sad uronila. Prust je
kombinacija krajnje senzibilnosti sa krajnjom istrajnou. On do poslednje estice
istrauje te leptirove nijanse. Napet je kao struna, a rasplinut kao leptirov prah.
Pretpostavljam da e i on uticati na mene i naterati me da pobesnim nad svakom
svojom reenicom. ak je umro, kao to rekoh i odjednom me opsednue emocije.
Vest mi je stigla ovde s drutvom Klajv, Bi Hau, Dulija Streji, Dadi. U svakom
sluaju nisam vie sklona da skidam kapu pred smru. Ja volim da izaem iz sobe

78
govorei, sa sluajnom nedovrenom reenicom na usnama. Takav je utisak to
ostavilo na mene nikakvi oprotaji, nikakva pokornost, ve je neko iskoraknuo u
mrak. Za nju je ta nona mora ipak bila uasna. Sad samo mogu da sa njom i dalje
budem prirodna, a mislim da je to dosta vano. Sve vie ponavljam sopstvenu
verziju Montenja Vaan je ivot.
ekam da vidim u kom obliku e mi se Kasis konano sabrati u seanju. Tamo su
stene. Izlazili smo posle doruka i sedeli na tim stenama, dok nas je sunce
obasjavalo. L. je imao obiaj da sedi bez eira, piui na kolenu. Jednog jutra je
naao morskog jea crveni su, sa bodljama koje se lagano pomeraju. Onda bismo
ili da etamo popodne, pravo preko brda, u umu, gde smo jednog dana uli
automobile i otkrili da je odmah ispod nje put za La Siotu. Put je bio kameni, strm i
vreo. Jednom smo uli veoma buno ptiije egrtanje i ja se dosetih da su to abe.
Po polju su bile reckave crvene lale; a polja su liila na male ugaone police iseene
iz brda i ipartane i porebrene lozom; i sve je bilo crveno, ruiasto i ljubiasto,
ponegde sa granicom neke voke u pupoljku. Ponegde je bila etvrtasta, bela, uta
ili plavo okreena kua, svi prozorski kapci su bili dobro zatvoreni, okolo njih
ravne staze, kod jedne red balvana; svuda besprekorna istoa i jasnost. U La Sioti
veliki narandasti brodovi izdiu se iz plave vode malog zaliva. Svi ti zalivi su
krunog oblika i obrubljeni bledo obojenim omalterisanim kuama, veoma
visokim, sa prozorskim kapcima, zakrpljene i oljutene, neke sa saksijama i
upercima zelenila, negde se rublje sui, a sa nekog prozora gleda neka jako, jako
stara ena. Na brdu, koje je kamenito kao pustinja, suile su se mree; a na ulici su
deca i devojke ogovarale i krivudale u svetlim izbledelim alovima i pamunim
haljinama, dok su mukarci raskopavali zemlju na glavnom trgu da bi ga poploali.
Hotel Sendrijon je bela kua sa podovima od crvenih ploica, koja moe da ugosti
moda osmoro ljudi. A zatim, cela hotelska atmosfera davala mi je mnoge ideje. O,
tako hladna, ravnoduna, povrno uglaena, koja iznosi na videlo tako udne

79
odnose; kao da je sad ljudska priroda svedene na neku vrstu koda koji je izmislila
da zadovolji hitne sluajeve, gde se sreu ljudi koji se ne poznaju i koji trae svoja
prava kao lanovi istog plemena. U stvari, svuda smo stupali u kontakt; ali naa
privatnost nije bila ugroena. Ali L. i ja smo bili isuvie, isuvie sreni, kako se
kae, kad bi sad trebalo umreti itd. Za mene niko nee rei da nisam upoznala
savrenu sreu, ali malo je onih koji bi prstom mogli da pokau taj trenutak, ili da
kau ta ju je izazvalo. ak i ja sama, pokrenuvi se povremeno u tom moru
zadovoljstva, samo bih mogla da kaem: To je sve to elim; ne bih mogla da
smislim nita bolje; imala sam samo svoje donekle praznoverno oseanje prema
bogovima, koji mora da su krtarili kad su stvarali sreu. Ne, ako je ipak dobije na
neoekivan nain.

Nedelja, 19. april

Sad je vreme posle veere, nae prvo letnje vee, a raspoloenje za pisanje me je
napustilo, samo me je okrznulo i ostavilo. Jo nisam ostvarila svojih svetih pola
sata. Ali mislim u vremenu koje je preda mnom radije u ovde neto itati nego
da razmiljam kako sam uspeno brzo zavrila sa g. Ringom Lardnerom. Ovog leta
pisanjem u zaraditi 300 funti i napraviu u Rodmelu kupatilo i uvesti toplu vodu.
Ali pst, pst moje knjige drhte na ivici da izau i budunost mi je neizvesna. to se
prognoza tie neminovno je da Gospoa Dalovej bude uspeh (Harkort misli da je
udesna) i da se proda u 2.000 primeraka. Ja to ne oekujem. Oekujem spor, tih
porast slave, kao onaj koji se pokazao, dosta udesno, otkad je Dejkobova soba.
tampana. Postojano mi raste vrednost kao urnalistkinje, iako je jedva koji
primerak prodat. I nisam nervozna mnogo naprotiv; i elim kao i obino da
zaronim duboko u svoje nove prie, a da mi niko ne baca ogledalom svetlo u oi
tj. Tod, tj. Koulfaks, itd.

80
Ponedeljak, 20. april
Kad razmotrim sad svoje stanje uma, neto mi izgleda neosporno; da sam konano
izbuila svoje naftni izvor, i ne mogu dovoljno brzo da piskaram da sve iznesem na
povrinu. Sad imam najmanje 6 pria koje izbijaju u meni i mislim da mogu,
najzad, sve svoje misli da skujem u rei. Naravno da ostaje beskrajan broj
problema, ali nikad ranije nisam osetila tu urbu i hitnost. Verujem da mogu da
piem mnogo bre, ako je to pisanje skicirati izraze na papiru, a zatim kucanje i
prekucavanje ponovo pokuavajui. Ovo sadanje pisanje je kao potez etkom,
kasnije ga dopunjavam. Sad pretpostavimo da ja moda postajem jedna od
zanimljivih neu kazati velikih ve zanimljivih romansijerki? udno, pored sve
moje tatine nisam do sad imala mnogo vere u svoje romane, niti sam mislila da su
oni moj sopstveni izraz.

Ponedeljak, 27. april

Obini italac je izaao u etvrtak: danas je ponedeljak i dosad nisam ula ni re o
knjizi, privatnu ili javnu. To je kao kad baci kamen u jezero a voda se sklopi bez
ijednog talasia. A ja sam savreno zadovoljna, i brinem manje no ikad, ovu
beleku piem samo da sebe sledei put podsetim na divan napredak mojih knjiga.
Pozirala sam za Voug, to jest kod Bekovih, u njihovim konjunicama koje je g.
Vulner gradio kao svoj studio i moda je ba tu razmiljao o mojoj majci kojom je,
mislim, eleo da se oeni. Ali moje sadanje razmiljanje je o tome kako ljudi
imaju beskrajan broj stanja svesti. I ja bih volela da ispitam svest 30 o prijemima,
svest o haljini itd. Pomodni svet kod Bekovih je bila je i gospoa Garland koja je
nadzirala paradu svakako jedno stanje, u kojem ljudi lue omota koji ih
povezuje i titi od drugih stranih tela kao to sam ja koja sam izvan omotaa. Ta
stanja su veoma teka (ja oigledno tapkam po mraku za reima) ali uvek se na to

30
Hou da kaem moja druga bia. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

81
vraam. Svest na prijemima, na primer, Sibilina svest. Ne smete je razbiti. Ona je
neto realno. Morate da idete u korak sa njom da budete u zaveri. Jo uvek ne
mogu da doem na ono to mislim. Zato sam htela da skiciram Grejvza pre nego
to ga zaboravim.

Petak, 1. maj
Ovo je beleka na koju u, kako kau, moi da se pozovem u budunosti. Obini
italac je izaao pre osam dana i od tada se nije pojavila nijedna kritika i niko mi
nije pisao ili govorio o knjizi ili na bilo koji nain priznao injenicu da ona postoji;
osim Mejnarda, Lidije i Dankana. Klajv upadljivo uti; Mortimer ima grip i ne
moe da pie kritiku; Nensi ga je videla kako ita, ali nije izrekao nikakvo
miljenje; sve su to znaci koji ukazuju na tup hladan deprimirajui prijem i potpuni
promaaj. Upravo sam prola kroz stanje nade i straha i sad svoje razoaranje vidim
kako pluta kao stara flaa za mnom, a ja odoh u nove avanture. Samo, ako se ista
stvar desi sa Gospoom Dalovej, ne treba se iznenaditi. Ali moram da piem Gven.

Ponedeljak, 4. maj
Ovo je temperaturni grafikon jedne knjige. Otili smo u Kembrid i Goldi ree da
on misli da sam najbolja iva kritiarka. Ree, na svoj trzavi, okasti nain: Ko je
napisao onaj izuzetno dobar lanak o elizabetancima pre dva-tri meseca u Lit.
Sapl? Ja pokazah na moje grudi. Sad se pojavila i jedna podrugljiva kritika u
Kantri Lajfu, skoro neartikulisana, toliko je slaba, koja pokuava da kae ta je
Obini italac, i jo jedna, kae Angas, u Staru, koja ismeva Nesine korice. Iz toga
prognoziram dosta kritika na temelju miljenja da sam opskurna i udna; i neto
oduevljenja, i sporu prodaju i porast reputacije. O, da, moja reputacija raste.

82
Subota, 9. maj
to se tie Obinog itaoca, Lit.Sapl. je ispostavio dva stupca trezvene i smislene
hvale ni tamo ni ovamo veru polaem u Tajms. A Goldi pie da misli kako je
to najbolja kritika napisana na engleskom jeziku duhovita, inteligentna i
duboka. Sudbina je da me aste svim krajnostima i svim osrednjostima. Ali nikad
ne dobijem oduevljenu kritiku u Lit.Sapl. Isto e biti i sa Gospoom Dalovej, koja
se sad blii.

etvrtak, 14. maj

Htela sam da zabeleim jo koju temperaturnu listu mojih knjiga. O.. se ne
prodaje, ali ga hvale. Zaista mi je bilo drago kad sam otvorila jutros Manester
Gardijan i proitala g. Foseta o Umetnosti V.V.; briljantnost kombinovana sa
celovitou; duboko koliko i ekscentrino. Sad kad bi samo Tajms to izrekao, ali
Tajms mulja i mumla kao ovek koji sisa ljunak. Jesam li rekla da sam tamo
nedavno proitala dva muljava stupca o sebi? Ali udno je ovo: na asnu re jedva
sam za nijansu nervozna u vezi sa Gom D. Zato je to tako? Stvarno, pomalo mi
je dosadna, prvi put, pomisao koliko u morati o njoj da priam na leto. Istina je da
je pisanje duboko zadovoljstvo, a to to te itaju, povrno. Sad sam sva napeta od
elje da prestanem sa urnalizmom i da krenem na Izlet na svetionik. To e biti
dosta kratko; da potpuno u njemu dam oev karakter, i majin, i St. Ajvz, i
detinjstvo, i sve uobiajne stvari koje pokuavam da stavim ivot, smrt, itd. Ali
centar je oev lik, kako sedi u amcu i recituje Umrli smo, svako za sebe,
gnjeei skuu. Meutim, moram da se uzdrim. Prvo moram da napiem nekoliko
priica i da pustim da se Svetionik lagano kuva, nadodajui, izmeu aja i veere,
dok ne bude potpuno gotov za ispisivanje.

83
Petak, 15. maj
Dve nepovoljne kritike Ge D. (Vestern Mejl i Skotsmen); nejasno, nije umetnost
itd., i pismo od jednog mladia iz Erls Korta. Ovaj put ste uspeli uhvatili ste
ivot i stavili ga u knjigu Molim za oprotaj zbog ovog izliva, ali dalji citat je
nepotreban; i mislim da se ne bih trudila da to zapiem da nisam iritirana. ime?
Iznenadnom ivotnom vrelinom i bukom. Ja ne volim da vidim svoju fotografiju.

Sreda, 19. maj

Evo, Morgan se divi. Pao mi je kamen sa srca. Bolja je od Dejkoba kae; nije
troio rei. Poljubio mi ruku i nastavio rekavi da je bio strano zadovoljan, veoma
srean (u tom smislu) zbog nje. On misli ali neu da ulazim u detaljnu kritiku,
uu vie; a ovo se odnosi na to da je stil jednostavniji, vie kao kod drugih ovoga
puta.

Ponedeljak, 1. jun
Dravni praznik je i mi smo u Londonu. Pomalo mi je dosadno da beleim sudbinu
mojih knjiga, ali sad obe nosi struja i Gospoa Dalovej se dri iznenaujue dobro.
Zabeleila sam Morganovo miljenje; zatim je Vita pomalo sumnjiava; pa
Dezmond, koga esto viam u vezi sa njegovom knjigom, on je zbrisao sve moje
pohvale rekavi da Logan smatra da je O.. dosta dobar, ali nita vie. Dezmond
ima abnormalnu mo da me deprimira. On otupljuje otricu ivota na neki neobian
nain. Volim ga, ali njegova ravnotea, dobrota i dobra narav, sami po sebi
boanski, nekako smanjuju sjaj. ini mi se da to oseam ne samo u odnosu na moj
rad, ve na ivot uopte. Meutim, sad dolazi gospoa Hardi da kae da Tomas ita
i uje da se O.. ita sa velikim zadovoljstvom. Zaista, osim od Logana, a on je
punokrvni Amerikanac, dobila sam veliku pohvalu. I Taunic se raspituje za knjigu.

84
Nedelja, 14. jun
Sramno priznanje sad je nedelja ujutru i tek to je prolo deset a ja evo sedim i
piem dnevnik, a ne prozu ili kritiku, bez ikakvog opravdanja, osim svog
raspoloenja. Posle zavretka ove dve knjige, ipak ne moe neposredno da se
koncentrie na novu; a zatim pisma, razgovor, kritike, sve to slui da jo vie
proiri zenicu mog uma. Ne mogu da se skrasim, skupim i da se zatvorim. Napisala
sam est priica, neuredno u urbi a razmiljala sam, moda suvie jasno o Izletu na
svetionik. Obe knjige su do sad postigle uspeh. Ovog meseca je prodato vie
Dalovej nego Dejkoba za godinu dana. Mislim da je moguno da prodamo 2.000
primeraka. Obini ove nedelje zarauje. A o meni, nadugako i nairoko, ozbiljno
govore starija gospoda.

etvrtak, 18. jun

Ne, Litonu se ne svia Gospoa Dalovej i, to je udno, jo vie ga volim to to
kae, i ne marim mnogo. On kae da u njoj postoji nesklad izmeu ornamenta
(izuzetno lepog) i onoga to se dogaa (dosta obino ili nevano). To je izazvano,
on misli, nekim neskladom u samoj Klarisi. Misli da je ona odbojna i ograniena,
ali da je ja naizmenino ismevam i izuzetno dobro titim samom sobom. Tako da
mislim da ta knjiga kao celina ne odzvanja monolitno; ipak je, kae on, celina; i on
kae da je tekst katkad izuzetne lepote. Kako to ovek da nazove nego
genijalnou? kae on! Kad e naii, nikad se ne moe rei. Ima, kae, vie
genijalnosti u ovome nego u svemu ostalom to sam napisala. Moda, ree, jo nisi
ovladala svojim metodom. Trebalo bi da nae neto neobuzdanije i fantastinije,
okvir koji trpi svata kao Tristram endi. Ali onda bih izgubila dodir sa emocijama,
rekoh. Da, sloio se, za tebe mora postojati realnost od koje poinje. Bog zna kako
to treba da uradi. Ali misli da sam na poetku, a ne na kraju. I ree da je O.
boanski, klasian, a da je Ga D., bojim se, napukli kamen. Ovo je veoma lino,

85
ree, i moda staromodno; ja ipak mislim da tu ima neke istine, jer se seam noi u
Rodmelu kad sam odluila da odustanem jer sam otkrila da je Klarisa nekako sva u
ljokicama. Onda sam izmislila njena seanja. Ali mislim da je ostala neka
nenaklonost prema njoj. Upravo su takva bila moja oseanja prema Kiti, i zato ne
bismo oseali nenaklonost prema nekim ljudima u umetnikim delima, osim to je
moda zaista tano da izvesni likovi gube zbog vanosti onoga to im se dogaa.
Nita me od toga ne boli niti deprimira. udno je da kad Klajv i ostali (njih
nekoliko) kau da je ovo remek delo, ja nisam mnogo egzaltirana. Kad mi Liton
nalazi mane, ja se vraam u svoje radno borbeno raspoloenje koje mi je prirodno.
Ja ne vidim sebe kao uspenu. Vie volim oseaj napora. Prodaja je potpuno zamrla
tokom tri dana, sad opet poinje malo da raste. Biu vie nego zadovoljna ako
prodamo 1.500. Sad je na 1.250. 31

Subota, 27. jun

Otar, hladan dan, posle ledene vetrovite noi, u kojoj su bili upaljeni svi kineski
lampioni sa Roderove batenske zabave. A ja ne volim svoj soj. Odvratni su mi.
Prolazim kraj njih. Putam ih da se razbiju o mene kao prljave kine kapi. Ne mogu
vie da priberem tu energiju koja, kad vidi jedan od tih sivih malih oblika kako
plove pored stene ili se jo radije zalepe za nju, brie oko njih, prome ih,
nadahnjuje, obodri, a onda ih konano ispuni i stvori. Nekad sam imala dar da to
radim, i strast, i zabave su od toga postajale naporne i uzbudljive. Zato sad, kad se
rano probudim, najvie se naslaujem time to u celog dana biti sama, dan lakih
prirodnih poza, malo tampanja; skliznuvi mirno u duboke vode sopstvenih misli,
krmanei podzemnim svetom; a onda u uvee obnoviti svoju cisternu Sviftom.
Pisau o Steli i o Sviftu za Rimonda, u znak milosti, poto poistim novac iz
Vougove kase. Prvi plod O. (knjiga koja se sad previe hvali) je molba da piem za

31
20. jula prodato je oko 1.530 primeraka. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

86
Atlantik Mantli. Tako me guraju u kritiku. To je veliko uporite ta mo da se
velike sume zarade formulisanjem pogleda na Stendala i Svifta. (Ali dok
pokuavam da piem, smiljam Izlet na svetionik treba da se uje more kroz celu
knjigu. Imam ideju da u pronai novo ime za moje knjige, da zamenim roman.
Novi Virdinije Vulf. Ali ta? Elegija?)

Ponedeljak, 20. jul

Ovde se otvaraju vrata i Morgan ulazi da nas pozove da ruamo s njim u Etoalu, to
smo prihvatili, iako smo imali lepu teletinu i pitu sa unkom kod kue (ovo je u
klasinom stilu urnalizma). To moda dolazi od Svifta poslednje rei onoga o
emu sam upravo pisala pa ovde ispunjavam vreme. Sad bi trebalo da razmotrim
spisak svojih poslova. Smiljam priicu, moda prikaz, ove dve nedelje, poto
imam praznovernu elju da ponem Izlet na svetionik prvog dana u Manks Hausu.
Sad mislim da u ga tamo zavriti za dva meseca. Re sentimentalan mi se
prepreila u grlu (ispisau je iz sebe u jednu priu En Votkins iz Njujorka dolazi
u sredu da se raspita za moje prie). Ali ova tema moe da bude sentimentalna; otac
i majka i dete u bati. Smrt. Plovidba ka svetionika. Ipak, kad je budem zapoela,
mislim da u je obogatiti na sve naine; dau joj gustinu, grane korenje koje sad
ne primeujem. U njoj mogu da se sadre svi likovi; i detinjstvo; a zatim ono
bezlino, to me prijatelju ikaju da uradim, protok vremena i dosledno razbijanje
jedinstva u planu. Taj prelaz (knjigu zamiljam u tri dela: 1. kod prozora u salonu;
2. prolo je 7 godina; 3. putovanje) me veoma interesuje. Novi problem kao taj,
kri put, spreava rutinu.
ta u itati u Rodmelu? Imam toliko knjiga na umu. elim prodrljivo da itam i
da skupim materijal za ivote nepoznatih niz biografija nepoznatih kroz koje
treba da se ispria cela istorija Engleske. Volela bih da zavrim Prusta, Stendala, a

87
onda da se okuavam tamo-amo. Uvek izgleda kao da je tih osam nedelja u
Rodmelu u stanju da primi beskrajno mnogo knjiga. Hoemo li kupiti kuu u
Sautizu? Pretpostavljam da neemo.

etvrtak, 30. jul

Neizdrivo sam pospana i potitena pa zato ovo piem. Jako elim da razmiljam o
svojoj novoj knjizi, ali sam sklona da ekam bistriju glavu. Stvar je u tome to se
premiljam izmeu jedinstvenog i intenzivnog oevog lika i jedne mnogo ire,
sporije knjige Bob T. 32 mi je rekao da mi je brzina zastraujua i karakteristina.
Moja letnja evrdanja perom mislim da su mi pokazala nekoliko novih smicalica za
hvatanje mojih muva. Sedim ovde, kao improvizator kome ruke lutaju po klaviru.
Ono to poizvodim nita mi ne kazuje i skoro je nerazumljivo. elim da steknem
vei mir i snagu. Ali ako sebi postavim taj zadatak, zar ne rizikujem da padnem u
bezizraajnost N. i d.? Jesam li stekla potrebnu mo, ako ne elim da mir postane
bljutav? Ostaviu ova pitanja, na trenutak, bez odgovora. Tako da je ta epizoda
gotova. Ali, boe, isuvie sam tupa da piem, i mislim da moram da se latim
romana g. Dobrea. Ipak imam hiljadu stvari da kaem. Mislim da bih mogla da
uradim neto u Izlet na svetionik da potpunije raskinem s oseanjima. Mislim da
radim u tom pravcu.

Subota, 5. septembar
A zato ne bih mogla da vidim ili osetim da sam se sve ovo vreme pomalo istroila
i vozila se na izduvanom toku? Upravo se to dogodilo; pala sam u nesvest u
arlstonu, u sred roendanskog slavlja kod Kv. Zato sam ovde prostrta, u udnom
amfibijskom ivotu glavobolje, dve nedelje. Ovo je poderalo veliku rupu u mojih
osam nedelja koje je trebalo da budu tako tvrdo nabijene. Nije vano. Sklopi sve

32
R.K. Trevelijan (R.C. Trevelyan)

88
parie koji ti dou pod ruku. Nikad ne daj da te zbaci ta nasrtljiva zver u koju se
ne moe pouzdati, ivot, koji ovako mori moj roeni udni, teki nervni sistem.
ak ni u 43-oj ja ne znam kako on radi, jer sam sebi govorila, celog leta, Sad sam
dovoljno vrsta. Mogu smireno da proem rvanje sa emocijama, koje bi me jo pre
dve godine sahranilo.
Izvrila sam vrlo brz i plodan napad na Izlet na svetionik, sve u svemu 22 stranice
bez premiljanja, za manje od dve nedelje. Jo uvek milim i lako se zamaram, ali
kad bih mogla opet da uem u tok, verujem da bih jedrila sa beskrajnim
oduevljenjem. Pomisli kakav su napor bile prve stranice Dalovej! Svaku re je
destilovao nepopustljivi stisak mog mozga.

Ponedeljak, 13. septembar, moda

Sramna injenica piem ovo u 10 ujutru u krevetu u sobici koja gleda na batu,
jednolini sunevi zraci, lie loze providno zeleno, a lie jabuke tako bljetavo da
sam, dok sam dorukovala, smislila priicu o oveku koji pie pesmu, ini mi se,
poredei lie sa dijamantima i paukovu mreu (koja sevne i zapanjujue nestane)
sa opet tamo neim. To me je navelo da mislim ta kae Marvel o seoskom ivotu,
tako stigoh do Herika i do razmiljanja kako to dosta zavisi od grada i veselosti
kao reakcija. Meutim, zaboravila sam injenice. Ovo delimino piem da bih
isprobala moju jadnu guvu nerava u dnu vrata hoe li izdrati ili opet popustiti,
to su tako esto radili? jer ja se jo uvek oseam kao amfibija, u krevetu i van
njega. Delom da bih namirila svoj svrab (namiriti, svrab!) za pisanjem. To je
velika uteha i kazna.

Utorak, 22. septembar

Kako mi rukopis ode nizbrdo! Jo jedna rtva Hogart Presu. Ipak ono to dugujem
Hogart Presu skromno je plaeno celim mojim rukopisom. Zar nisam upravo pisala

89
Herbertu Fieru da odbijam da uradim knjigu o postviktorijanskom dobu za seriju
Kunog univerziteta? znajui da, ako elim, mogu da napiem knjigu, bolju
knjigu za Pres, bez iije pomoi. Na pomisao da budem izolovana u vlasti tih
univerzitetskih dekana, lepo mi se krv sledi. Ipak sam ja jedina ena u Engleskoj
slobodna da pie ono to joj se svia. Ostale moraju da misle o serijama i o
urednicima. Jue sam dobila vesti od Harkort Brejs da se Ga D. i O.. prodaju po
148 i 73 nedeljno zar to nije iznenaujua brojka za etvrti mesec? Zar to ne
nagovetava kupatilo i w.c. ili ovde ili u Sautizu? Piem u ispranoplavom zalasku
sunca, pokajanje jednog razdraenog, mrzovoljnog dana koji je nestao, pomaljaju
se oblaci, ne sumnjam, zlatni iznad breuljaka i tamo na vrhu isputaju meke,
zlatne rese.

Utorak, 7. decembar
itam Put i Indiju, ali ovde neu opirno razlagati kao to moram na drugom
mestu. To je knjiga za H.P. Mislim da u otkriti neku teoriju o prozi; proitau est
romana i isterati neke zeeve. Jedan mi je na vidiku, o perspektivi. Ali ne znam.
Moda mi mozak nee istrajati. Ne mogu da mislim dovoljno jezgrovito. Ali ako
je O.. proba mogu da savladam ideje i da ih izrazim bez previe konfuzije.
(Uzgred, Robertu Bridisu se dopada Gospoa Dalovej. Kae, niko je nee itati,
ali je prekrasno napisana i jo neto, ega L., kome je to Morgan rekao, ne moe da
se seti.)
Mislim da to nije pitanje razvoja, ve je neto u vezi sa prozom i poezijom, u
romanima. Na primer: Defo na jednom kraju, E. Bronte na drugom. Stvarnost je
ono o emu oni govore s razliite udaljenosti. Trebalo bi zai u konvencije; stvarni
ivot, i tako dalje. Ova teorija mogla bi da mi potraje ali bi trebalo da je
potkrepim drugim stvarima. A smrt stalno oseam brzo se pribliava. 43: jo

90
 33
koliko knjiga? Kejti je dolazila, nalik je ramu za naputenu lepotu koja je sad
okaena o istroen oblik. Sa vrstinom tela i plavilom oka, neodoljivi manir je
nestao. Mogu da zamislim kakva je bila u H.P.G. 223435 pre 25 godina; u kaputiu i
suknji; veoma sjajna; oi napola zatvorene; ljubak podrugljiv glas; uspravna;
fantastina; stidljiva. Sad ne prestaje da pria.
Ali nijedan vojvoda me nikad nije zaprosio, draga moja Virdinija. Zvali su me
Snena kraljica. I zato sam se udala za Kromera? Grozila sam se Egipta; grozila
sam se sakatih. Imala sam dva veoma srena perioda u ivotu detinjstvo ne dok
sam odrastala, ve kasnije sa klubom mojih deaka, mojom kolibom i mojim au
au i sad. Sad imam sve to elim. Moju batu mog psa.
Mislim da njen sin ne uestvuje mnogo u tome. Ona je jedna od onih hladnih
ekscentrinih velikih Engleskinja, koja jako uiva u svom rangu i uvaenosti koju
joj on daje u Sent Dons Vudu i sad je slobodna da njuka po svim mranim
rupama i okovima, obuena kao slukinja, sa majmunskim rukama i skorelom
prljavtinom pod noktima. Uopte ne prestaje da govori. Nema dovoljno gustine.
Skoro se rasplinula u magli. Ali ja sam uivala, iako mislim da ona ima malo
oseanja i nema mnogo strasnih interesovanja. Sad, poto sam pustila glas, i izlazi
sunce, da napiem spisak boinih poklona.

1926.

33
Ledi Kroumer (Lady Cromer)
34
Hajd Park Gejt (Hyde Park Gate) br. 22, gde je V.V. ivela do svoje 17. godine.

91
Utorak, 23. februar
Moj me roman vitla kao staru zastavu. Ovaj sad je Ka svetioniku. Mislim da je
vredno rei, u mom sopstvenom interesu, najzad, najzad, posle one borbe sa
Dejkobovom sobom, one patnje sve bee patnja osim kraja Gospoe Dalovej,
sad piem najbre i najslobodnije u ivotu. tavie 20 puta bre i slobodnije nego
ijedan roman do sada. Mislim da je to dokaz da sam bila na pravom putu i da voe
koje visi u mojoj dui, mora se dosegnutu. Zabavno, sad izmiljam teorije da su to
plodnost i fluentnost. Nekad sam zastupala neku vrstu zbijenog, vrlo kratkog
napora. U svakom sluaju to traje celo prepodne. I imam avolji zadatak da ne
ibam svoj mozak celo popodne. Potpuno ivim u tome, i dolazim na povrinu
dosta opskurno i esto sam nesposobna da smislim ta da kaem dok etamo oko
Trga, to je loe, znam. Moda je to ipak dobar znak za knjigu. Naravno da mi je
uglavnom poznata. Ali sve moje knjige su mi bile poznate. Sad oseam da mogu
sve da otpustim da plovi. A sve je prilina gomila, teret i zbrka u glavi.

Subota, 27. februar

Mislim da u uvesti novu konvenciju za ovu knjigu poinjau svakog dana na
novoj stranici to mi je postalo navika kad piem ozbiljnu knjievnost. Svakako,
mogu da protraim malo papira u ovogodinjoj svesci. to se tie due, zato sam
rekla da u nju izostaviti? Zaboravila sam. Ali istina je da ne moe da se pie
direktno o dui. Kad je gleda, ona nestaje. Ali gledaj u tavanicu, u Grizl, 36 u one
jeftinije ivotinje u Zoo koje su izloene etaima u Ridents parku, i dua se
potkrade. Potkrala se ovog popodneva. To u napisati, rekoh, zurei u bizona,
odgovarajui odsutno L. Ali ta sam ono htela da napiem?

36
Pas.

92
Knjiga gospoe Veb navela me je da malo promislim ta bih mogla da kaem o
sopstvenom ivotu. itala sam jutros jedan deo o 1923-oj, poto sam opet imala
glavobolju i ispijala duge, odline gutljaje tiine. Ali ona je imala ciljeve u ivotu:
molitva, princip. U mom nita. Velika razdraljivost i potraga za neim. Veliko
zadovoljstvo skoro uvek uivanje u tome ime se bavim, ali sa stalnom
promenom raspoloenja. Mislim da se nikad ne dosaujem. Ponekad sam malo
istroena, ali ja imam mo oporavka koju sam iskusila, i koju sad iskuavam po
50-i put. Moram jo uvek paljivo, stidljivo da ekonomiem svojom glavom, ali
zato, kao to sam rekla danas Lenardu, meni prijaju epikurejski drutveni oblici. Da
srknem, a onda zatvorim oi da osetim ukus. Uivam skoro u svemu. Ipak imam
neku neumornu tragaicu u sebi. Zato u ivotu nema nekog otkria? Neto na ta
ovek moe da poloi ruku i kae: To je to? Moja depresija je muno oseanje.
Gledam: ali to nije to to nije to. ta je? I hou li umreti pre nego to naem? Zatim
(dok sam sino etala po Rasel Skveru) vidim planine na nebu. Velike oblake i
mesec koji se digao nad Persijom. Imam veliki i izvanredan oseaj neega tamo, to
je to. To nije ba lepota to hou da kaem. To je neto to je samo po sebi
dovoljno. Zadovoljavajue, zavreno. To je i oseanje sopstvene neobinosti, kako
etam po zemlji; ta beskrajno udna ljudska pozicija, peaenje du Rasel Skvera sa
meseinom na nebu i tim planinastim oblacima. Ko sam, ta sam, i tako dalje, ta
pitanja uvek lebde u meni. A onda lupim o neku egzaktnu injenicu pismo, osobu
i vraam im se opet sa velikim oseajem osveenosti. I tako se to nastavlja. Ali u
toj projekciji, koja je ini mi se istinita, dosta esto naiem na to. I onda se
osetim sasvim smirenom.

93
Utorak 9. mart
A to se Merine 37 zabave tie, tamo sam, osim uobiajene stidljivosti zbog pudera,
minke, cipela i arapa, bila srena, zahvaljujui tome to je knjievnost nadmona.
To nas dri sveima i razumnima. Dorda Mura mene, mislim.
On ima ruiasto glupo lice; plave oi kao tvrdi klikeri; ubu sneno bele kose;
male nemiiave ruke, oborena ramena, visok stomak, uredno, u ljubiastom tonu,
dobro oetkano odelo, i savrene manire, kako ih ja vidim. To jest, govori bez
straha ili nadmoi, primajui me prema zasluzi, svakoga prema zasluzi. Ipak,
uprkos svemu, neuplaen, ivahan, otrouman. A o Hardiju i Henriju Dejmsu, ta
pak moe da se kae?
Ja sam dosta skroman ovek, ali priznajem da mislim da je Ester Voters bolja
knjiga od Tese. Ali ta o tom oveku da se kae? On ne ume da pie. Ne ume da
ispria priu. Cela umetnost proze se sastoji od prianja prie. On tera enu da se
ispoveda. Kako to radi? U treem licu scena koja treba da je potresna,
impresivna. Pomislite kako bi to Tolstoj uradio!
3
Dek ree: Ali Rat i mir je najvei roman na svetu. Seam se scene u kojoj
Natalija crta brkove i Rostov je prvi put vidi onakvu kakva je i zaljubljuje se u nju.
Ne, dragi moj prijatelju, nema u tome nieg toliko udesnog. To je obino
zapaanje. Ali, dobra moja prijateljice (meni napola kolebajui se da me tako
nazove) ta imate da kaete o Hardiju? Nemate ta da kaete. Engleska proza je
najgori deo engleske knjievnosti. Uporedite je sa Francuzima sa Rusima. Henri
Dejms je pisao nekakve lepe priice pre nego to je izmislio svoj argon. Ali one
su bile o bogataima. Ne moe da pie prie o bogataima. Jer, mislim da je tako
rekao, oni nemaju instinkte. Ali Henri Dejms je bio zaljubljen u mermerne
balustrade. Nije bilo strasti ni u jednom njegovom liku. Dok je En Bronte bila

37
Supruga Sent Dona Hainsona (St. John Hutchinson).

94
najvea od sestara Bronte. A Konrad ne zna da pie, i tako dalje. Ali to je
zastarelo.

Subota, 20. mart

A ta e biti sa svim ovim dnevnicima, zapitala sam se jue. Kad bih umrla, ta bi
Leo uradio s njima? Ne bi hteo da ih spali. Ne moe ih objaviti. Pa, mislim da bi od
njih mogao da napravi knjigu, a onda da telo spali. Usuujem se da kaem da se u
dnevnicima sadri jedna knjiica, kad bi se ovi parii i krabotine malo uredili.
Bog zna. Ovo je diktirala laka melanholija, koja me katkad obuhvata i tera da
mislim, ja sam stara, ja sam runa. Ponavljam stvari. Ipak, koliko znam, kao
spisateljica sad samo ispisujem ta mi je na umu.

Petak, 30. april

Poslednji u kinom, vetrovitom mesecu, osim iznenadnog otvaranja svih vrata na
Uskrs i letnjeg paradnog sjaja koji je, pretpostavljam, uvek tu, samo skriven
oblakom. Nisam nita rekla o Ivern Minsteru. Sad bi me zabavljalo da vidim po
emu ga se seam. Krenborn ejs. Zakrljalo domae umsko drvee, ratrkano,
negrupisano kultivacijom; anemone, zvonii, ljubiice, svi bledi, razbacani okolo,
bezbojni, pepeljasti, jer sunce jedva sija. Zatim Blekmor Veil; ogromna vazduna
kupola i polja baena na dno; sunce bije, tu i tamo; pljusak, kao veo koji lepra iz
neba, tu i tamo; i breuljci se diu veoma okomito (ako se tako kae), zato su
stepenasto izbrazdani, zatim natpis na crkvi Trai mir i nai e i pitanje ko je
napisao te zvune stilske epitafe? i sva istoa sela Ivern, njegova srea i
blagostanje, koji su me naveli da ovo pitam, poto smo bili skloni da se
podsmevamo, ipak, to je sigurno pravi nain. A zatim aj i krem toga se seam;
toplog kupatila; mog novog konog kaputa; aftsberi, mnogo nii i manje

95
upeatljiv nego to sam zamiljala, vonja u Bornmut i pas i dama iza stena, pogled
na Svonid i povratak kui.
Jue sam zavrila prvi deo Izleta na svetionik i danas poela drugi. Ne mogu da ga
napiem evo najteeg apstraktnog pisanja treba da dam praznu kuu, nikakvi
ljudski likovi, protok vremena, sve bez oiju koje gledaju i bez iega zata bih se
zakaila. Dobro, zaletim se, i odmah pospem dve stranice. Je li to kojeta, je li
briljantno? Zato tako obilujem reima i naizgled slobodna sam da radim ba ono
to mi se svia? Kad malo proitam, deluje i nadahnuto. Treba saimanja, ali ne
mnogo vie od toga. Uporedi ovu vatrenu reitost sa Gospoom Dalovej (osim
kraja). Ova knjiga nije izmiljena, ona je doslovce injenica.

Utorak, 25. maj

Zavrila sam u skici, priznajem drugi deo Izleta na svetionik i moda bih
mogla da napiem celu novu verziju do kraja jula. Rekord. Sedam meseci, ako tako
bude.

Nedelja, 25. jul

Prvo sam mislila da je Hardi, a to je bila sobarica, mala mrava devojka, koja je
nosila propisnu kapicu. Ula je sa srebrnim stalcima za tortu i tako dalje. Gospoa
Hardi nam je priala o svom psu. Koliko treba da ostanemo? Moe li gospodin
Hardi mnogo da hoda itd. Pitala sam, odravajui razgovor, poto sam znala da to
neko mora da radi. Ona ima velike, tune, oi bez sjaja ene koja nema decu;
veliku poslunost i spremnost, kao da je nauila svoju ulogu. Ne veliku ivahnost,
ve rezignaciju, kad pozdravlja nove posetioce. Nosi haljinu od tampanog voala,
crne cipele i ogrlicu. Ne moemo sad da idemo daleko, rekla je, iako etamo
svakoga dana, poto na pas nije u stanju daleko da hoda. Ujeda, priala nam je.
Postala je prirodnija i zainteresovanija priajui o psu, koji je oigledno stvarni

96
centar njenih misli onda je ula sluavka. Zatim su se opet otvorila vrata, mnogo
doteraniji unutra doepa veseli stari naduvenih obraza, veselo i poslovno nam se
obraajui, vie kao to stari doktor ili advokat kau: Dakle ili neto slino, kad
se rukuju. Bio je obuen u grub sivi tof i imao prugastu kravatu. Nos mu je mesnat
i na kraju se povija nadole. Okruglo bledunjavo lice, oi su izbledele i dosta
vodene, ali ceo izgled veseo i snaan. Seo je na tronoac (isuvie sam izmorena tim
dolascima i odlascima a nameravam da dam vie nego injenice), za okrugli sto,
tamo gde je stajao kola i tako dalje; okoladni rolat, a to se zove dobra ajanka.
Ali je samo popio oljicu aja, sedei na tronocu. Bio je krajnje prijatan i svestan
svojih dunosti. Nije dopustio da razgovor stane i nije mu bilo ispod asti da ga
stvara. Priao je o ocu. Rekao da me je video, ili je to mogla biti moja sestra, ali
misli da sam ja, u kolevci. Bio je u Hajd Park Plejsu o, to bee Gejt. Veoma
mirna ulica. Zato ju je moj otac voleo. udno je pomisliti da sve ove godine nije
tamo nikad ponovo iao. Dolazio je esto. Va otac je prihvatio moj roman
Daleko od razuzdane gomile. Stajali smo rame uz rame pred britanskom javnou u
vezi sa izvesnim stvarima koje su bile u romanu. Moda ste uli. On je priao kako
je propatio jedan drugi roman koji je trebalo da se pojavi izgubio se paket koji je
dolazio iz Francuske to se obino ne dogaa, kako je rekao va otac veliki
paket sa rukopisom. A on mi je traio da poaljem roman. Mislim da je prekrio sve
kornhilske zakone poto nije video celu knjigu. Tako da sam slao poglavlje po
poglavlje i nikad nisam kasnio. udesno kakva je mladost! Bez sumnje u glavi sam
drao priu, ali nisam stizao da je promislim. Nastavci su izlazili svakog meseca. U
asopisu su bili nervozni, mislim zbog gospoice Tekeri. Rekla je da se paralie i
ne moe ni re da napie im uje da tampanje poinje. Rekao bih da je loe po
roman da tako izlazi. Poinje da misli ta je dobro za asopis, ne za roman.
Ti misli da to predstavlja veliku barijeru, umetnu ga Hardi raspoloeno.
Naginjala se nad ajni stoi, ne jedui samo je zamiljeno gledala.

97
Zatim smo razgovarali o rukopisima. Za vreme rata gospoa Smit je nala rukopis
Daleko od r.g. u jednoj fioci i prodala ga u korist Crvenog krsta. Sad je dobio
rukopis nazad ali tampar je izbrisao sve oznake. A on bi voleo da su ostale, jer to
dokazuje da je tekst originalan.
Oborio je glavu kao neki golub guan. Ima veoma izduenu glavu. I ispitivaki
svetle oi, jer se u razgovoru zasvetle. Rekao je da je pre est godina na Strandu
jedva znao gde je, a ranije je odlino poznavao to mesto. Priao nam je kako je
nekad kupovao stare knjige nita vredno u Ulici Vik. Onda se pitao zato je
Velika Dejmsova ulica tako uska a Bedfor Rou onako irok. esto se to pitao.
Ovom brzinom, London uskoro nee moi da se prepozna. Ali tamo vie neu ii.
Gospoa Hardi je pokuala da ga uveri da je to laka vonja samo est sati,
otprilike. Pitala sam je da li joj se dopada, a ona ree da joj je Grenvil Barker
priala da se u starakom domu odlino zabavljala. Poznaje sve u Doresteru, ali
38
misli da u Londonu ima interesantnijih ljudi. Jesam li kad bila u Sigfridovom
stanu? Rekoh ne. Onda se raspitivala za njega i Morgana, ree kako je on
neuhvatljiv, kao da su uivali u njegovim posetama. Rekoh da sam ula od Velsa
da je gospodin Hardi iao u London da vidi vazduni napad. Kakve se stvari
priaju! ree on. To je moja ena bila. Jedne noi, kad smo bili kod Berija, bio je
vazduni napad. uli smo samo mali prasak u daljini. Reflektori su bili lepi.
Pomislio sam, ako bi bomba sad pala na ovaj stan, koliko bi pisaca bilo
izgubljeno. I on se nasmei, na svoj udan nain, koji je sve a ipak malo
sarkastian. U svakom sluaju pronicljiv. Zaista, ni traga od onog to sam mislila o
jednostavnom seljaku. Izgledao je savreno svestan svega; bez ikakvih sumnji ili
kolebanja, poto je doneo odluku, i poto se oslobodio svih svojih poslova, tako da
ni tu nije imao sumnji. Nije bio mnogo zainteresovan za svoje ili bilo ije romane.

38
Sigfrid Sasun (Siegfried Sassoon).

98
Sve je to shvatio kao lako i prirodno. Nikad se nisam mnogo njima bavio, ree.
Najdui je bio The Dinnasts (tako je izgovorio). Ali to su zapravo bile tri
knjige, rekla je ga Hardi. Da, i uzele su mi est godina, ali nisam radio sve
vreme. Moete li redovno da piete poeziju? pitala sam, (poto sam bila obuzeta
eljom da ujem da neto kae o svojim knjigama, ali pas je i dalje iskrsavao. Kako
ujeda, kako dolazi inspektor, kako je bolestan, a oni ne mogu nita da uine za
njega). Da li biste imali neto protiv da ga pustim unutra? pitala je ga Hardi, i
Veseks ue, veoma raupan, grub sme i beo meanac, Mora da uva kuu, pa
naravno ujeda ljude, ree ga H. To ne znam, ree g. Hardi, savreno prirodno,
a nije izgledalo da mnogo haje ni za svoju poeziju. Jeste li pesme pisali u isto
vreme kad i roman? pitala sam. Ne, ree, napisao sam mnogo pesama. Ranije
sam ih slao, ali su ih uvek vraali, kikotao se. A u to vreme sam verovao u
urednike. Izgubile su se mnoge sve iste verzije su se izgubile. Ali naao sam
beleke pa sam po njima napisao. Stalno sam ih nalazio. Naao sam jednu pre neki
dan, ali mislim da vie neu nijednu nai.
Zigfrid je uzeo stan u blizini i rekao da e vredno raditi, ali je brzo otiao.

E. M. Fosteru treba mnogo vremena da bilo ta stvori sedam godina, kikotao

se. Sve to je ostavljalo snaan utisak da je Hardi sa lakoom radio. ini mi se da
bi Daleko od razuzdane gomile bila mnogo bolja knjiga da sam je drugaije pisao,
rekao je. Ali kao da tu nije bilo pomoi i da nije vano.
Nekada je iao kod Laingtonovih na Kenzington skveru i tu je viao moju majku.
Ulazila je i izlazila dok sam razgovarao sa vaim ocem.
elela sam da kae neku re o svom pisanju pre nego to odemo, a mogla sam
samo da pitam koju bi od svojih knjiga izabrao kad bi, kao ja, birao da ita u vozu.
Ja sam ranije uzela Naelnik Kasterbrida. To se dramatizuje, ubacila je ga
Hardi, a onda je donela Male ironije ivota.

99
Je li vam dralo panju? pitao me. Zamucala sam kako nisam mogla da
prestanem da itam, to je bilo istina, ali je zvualo pogreno. U svakom sluaju,
nije se dao navesti i obrnuo je to u svadbeni poklon za mladu damu. Nijedna od
mojih knjiga nije prikladna za svadbeni poklon, rekao je. Mora da da gi Vulf
jednu tvoju knjigu, rekla je ga Hardi, neizbeno. Hou. Ali, bojim se da imam
samo malo, tanko depno izdanje, rekao je. Protestovala sam, dovoljno bi bilo ako
on napie svoje ime (a onda mi je bilo nekako neprijatno).
Zatim bee De la Mar. Njegova poslednja knjiga pria izgleda im tako alosno.
Hardi je veoma voleo neke njegove pesme. Ljudi kau da mora da je mraan ovek
kad pie takve prie. A on je veoma prijatan zaista veoma prijatan ovek. Kazao
je prijatelju koji ga je molio da ne napusti poeziju, Bojim se da poezija naputa
mene. Istina je da je on veoma ljubazan ovek i da se vidi sa svakim ko hoe da ga
poseti. Ponekad proe esnaest ljudi u toku jednog dana. Mislite li da se ne moe
pisati poezija ako se via s ljudima? pitala sam. Moda i moe ne vidim zato
ne bi. To je pitanje psihike snage, rekao je Hardi. Ali jasno je da je on sam vie
voleo samou. Ipak bi uvek rekao neto razborito i iskreno, zbog ega bi taj
providni posao komplimentiranja postao prilino neprijatan. Delovalo je kao da je
on osloboen svega toga; umno vrlo aktivan, voli da opisuje ljude, ne govori na
apstraktan nain; na primer puk. Lorens, od Linkolna do Hardija vozi bicikl, sa
slomljenom rukom drei je ovako, pred vratima oslukuje ima li koga unutra.
Nadam se da nee izvriti samoubistvo, ree ga Hardi, nagnuta jo uvek iznad
oljice za aj, zagledana zamiljeno. On kae neto u tom smislu, iako moda nije
izrekao to ba. Ali, ima plave kolutove oko oiju. Za sebe kae da je o u vojsci.
Ne bi trebalo da se zna gde je, ali je dospelo u novine. Obeao mi je da nee
otii u vazduh, rekao je Hardi. Moj mu ne voli nita s vazduhom, ree ga
Hardi.

100
Sad smo poeli da gledamo na starinski stojei sat u oku. Rekosmo da moramo
da idemo pokuavajui da damo na znanje da smo tu doli na jedan dan.
Zaboravila sam da kaem da je L.-u ponudio viski sa vodom, to je na mene
ostavilo utisak da je sposoban domain u svakom pogledu. Pa ustadosmo i
upisasmo se gi Hardi u knjigu posetilaca; a Hardi je uzeo moj primerak Malih
ironija ivota i vratio mi je sa posvetom; Woolf je napisao kao Wolff, to ga je,
rekla bih, malo uznemirilo. Onda je opet uao Vesiks. Pitala sam da li Hardi moe
da ga miluje. Pa se on sae i pomilova ga kao gospodar kue. Veseks ode sopui.
Nigde nije bilo ni traga potovanja prema izdavaima, respektovanja poloaja ili
krajnje prostodunosti. Ono to je mene impresioniralo bile su njegova sloboda,
lakoa i vitalnost. On je veoma liio na Velikog viktorijanca, koji sve uradi
jednim potezom ruke (to su obine, omanje, sklupane ruke), bez nekih velikih
oekivanja od knjievnosti; ali koji je strano zainteresovan za injenice, dogaaje;
i, nekako, moete zamisliti, prirodno ponesen u imaginaciju i stvaranje bez ijedne
pomisli kako je to teko ili znaajno; postati opsednut i iveti u imaginaciji. Ga
Hardi mu gurnu stari sivi eir u ruku i on otepa s nama do puta. Gde je? pitala
sam ga, pokazujui na skupinu drvea na suprotnom bregu, jer je njegova kua
izvan grada, u sred prirode (valovitim breuljcima krunisan sa male tri dijademe
spreda i straga) i on ree, zainteresovano, To je Vejmut. Nou vidimo svetla ne
sama svetla, ve njihove odsjaje. I tako odosmo, a on opet otepa unutra.
Pitala sam ga jo da li bih mogla da vidim Tesinu sliku koju je Morgan opisivao,
jednu staru sliku. Na to me on povede do jedne grozne gravure na kojoj Tesa ulazi
u sobu, uraene po Herkomerovoj slici. Ja sam nju tako zamiljao rekao je. Ali ja
rekoh da su mi priali da on ima jednu staru sliku. To je izmiljotina, rekao je.
Viao sam ranije neke ljude koji su bili njoj nalik.
Gospoa Hardi mi je jo rekla: Znate li Oldosa Hakslija? Kazala sam da znam.
itali su njegovu knjigu, za koju ona misli da je veoma pametna. Ali Hardi nije

101
mogao da je se seti. Ree da ena mora da mu ita oi su mu sad tako slabe. Sve
su sad izmenili, rekao je. Nekad smo mislili da postoje poetak, sredina i kraj.
Verovali smo u aristotelovsku teoriju. Sad se neka od tih pria zavrava tako to
ena izae iz sobe. Kikotao se. Ali on vie ne ita romane. Sve to knjievnost,
romani itd., sve mu izgleda zabavno, jo i daleko, jedva da se uzme ozbiljno. Ipak
je imao simpatije i saaljenja za one koji se na tome jo uvek angauju. Ali koja su
njegova tajna interesovanja i aktivnosti kom je zanimanju on otepao kad smo ga
napustili ne znam. Piu mu deaci sa Novog Zelanda i treba im odgovoriti. Izdaje
se Hardijev broj nekih japanskih novina, koji je on napravio. Prialo se i o
Blandenu. Mislim da ga gospoa Hardi i dalje obavetava o radu mladih pesnika.

RODMEL 1926.

Poto neu da muzem mozak nedelju dana, napisau ovde prve stranice najvee
knjige na svetu. Takva e biti knjiga sastavljena iskljuivo uz potovanje
sopstvenih misli. Pretpostavimo da moe da ih uhvati pre nego to postanu
umetnika dela? Da ih uhvati vrue i iznenadne kad se diu iz uma dok
hodamo uz eemsko brdo na primer. Naravno da ne moe, jer je proces jezika spor
i varljiv. Mora da zastane i nae re. Zatim, tu je forma reenice, koja te mami
da je popunjava.
Umetnost i misao
Mislila sam ovo: ako je umetnost zasnovana na misli, kakav je taj proces
pretvaranja? Priala sam sebi priu o naoj poseti Hardijevima, i poela da je
komponujem; to jest da se zadravam na tome kako se gospoa Hardi nagnula na
sto, gledala napolje, apatino, neodreeno i tako bih uskoro sve dovela u
harmoniju, a to bi bila dominantna tema. Ali stvarni dogaaj je bio drugaiji.

102
Sledee Knjige ivih ljudi
Jedva da sam ih itala. Ali, poto mi je dao te knjige, sad itam C. od M. Baringa.
Iznenaena sam da je tako dobro. Ali koliko je dobro? Lako je rei da to nije velika
knjiga. A koji joj kvaliteti nedostaju? Moda to to nita ne dodaje tvojoj viziji
ivota? Ipak je teko nai ozbiljnu pukotinu. udim se da jedno potpuno
drugorazredno delo, kakva, pretpostavljam, u izobilju izrui najmanje 20 ljudi
godinje, ima tako mnogo dobrih strana. Poto ih nikad ne itam, poela sam da
mislim da ne postoje. To jeste tako, ako govorimo krajnje strogo. To jest, nee
postojati 2026-e godine, ali sad nekako postoji, to me pomalo zbunjuje. Sad me
Klarisa gnjavi, iako oseam da je vana. A zato?

Moj mozak
Evo celog jednog nervnog sloma u minijaturi. Doli smo u utorak. Potonula u
stolicu, jedva sam mogla da ustanem; sve bljutavo, bezukusno, bezbojno. Ogromna
elja da se odmorim. Sreda samo elja da budem sama napolju. Odlian vazduh
izbegavam razgovor; ne mogu da itam. Sa divljenjem razmiljam o sopstvenoj
moi da piem, kao o neemu neverovatnom, to pripada nekom drugom, to ja
nikad vie neu okusiti. Mozak prazan. Zaspala sam u stolici. etvrtak. Nikakvog
ivotnog uitka, ali moda sam se osetila bolje prilagoena na egzistenciju.
Karakter i osobenost kao Virdinija Vulf potpuno su potonuli. Ponizna i skromna.
Teko smislim ta da kaem. itala automatski, kao to krava preiva. Spavala sam
u stolici. Petak: oseaj fizikog zamora, ali lagana aktivnost mozga. Poinjem da
opaam. Pravila poneki plan. Nemam mo da sastavim reenicu. Tekoe dok sam
pisala ledi Koulfaks. Subota (danas) mnogo jasnije i lake. Mislila da mogu da
piem, ali se opirala, ili se to pokazalo nemogue. elja da itam poeziju nastupila
je u petak. To mi vraa oseaj sopstvene individualnosti. itam malo Dantea i
Bridisa, ne muei se da razumem, ali imala od njih zadovoljstvo. Sad poinje

103
elja da pravim zabeleke, ali roman jo ne. Ali danas su ula bra. Jo uvek
nemam snage da smiljam. Nemam elje da oblikujem scene u knjizi. Vraa mi se
radoznalost za knjievnost; elim da itam Dantea, Haveloka Elisa i Berliozovu
autobiografiju; pored toga da napravim ogledalo sa ramom od koljki. Ovi procesi
su se nekad protezali i na vie nedelja.

Izmenjene proporcije
Da se uvee ili po bezbojnom danu proporcije pejzaa iznenada menjaju. Vidim
ljude koji se igraju tronoca na livadi; dole, na zaravni, ini se kao da su duboko
utonuli, a oko njih se visoko uzdiu breuljci i planine. Detalji su izbrisani. Bio je
to izuzetno lep efekat. Boje enskih haljina takoe su delovale veoma svetle i iste
u skoro neobojenoj okolini. Isto tako znam da su proporcije bile nenormalne kao
da sam gledala sebi meu noge.

Drugorazredna umetnost
t.j. C, Morisa Beringa. U svojim granicama, ona nije drugorazredna, odnosno ni po
emu nije izrazito takva, u prvom trenutku. Ogranienja su dokaz njenog
nepostojanja. On moe da uradi samo neto razumno; armantan, ist, skroman,
oseajan Englez. im je izvan tog radijusa, knjiga nema veliki domet niti mnogo
rasvetljava, sve je kako treba svetlo, sigurno, odmereno, ak dirljivo; ispriano
u tako lepo vaspitanom maniru da se nigde ne preteruje, sve je dovedeno u vezu,
odmereno. Ovo bih mogla da itam zauvek, rekla sam. L. ree da bi to oveku
uskoro postalo smrtno dosadno.

Wandervogeln
vrapijeg plemena. Dve odlune, preplanule, pranjave devojke u demperima i
kratkim suknjama, sa zaveljajima na leima, gradske slubenice ili sekretarice,
peae putem po vrelom suncu kod Rajpa. Moj instinkt smesta podie paravan za

104
ispitivanje i osuuje ih. Vidim kako su u svemu okaste, nezgrapne i previe
samosvesne. Ali to je sve velika greka. Ti paravani me iskljuuju. Da nemam
paravane, jer su paravani napravljeni od nae sopstvene koe, pa da se uzmu stvari
same, koje nemaju ba nita sa paravanom. Navika da se prave paravani tako je
univerzalna da uva moda nau zdravu pamet. Da nemamo taj izum da uskratimo
ljudima saoseanje, moda bismo se potpuno rasplinuli; razdvojenost bi bila
nemogua. Ali previe je paravana, a ne saoseanja.

Povratak zdravlja
Pokazuje se kroz mo pravljenja slika, snano je porasla sugestivna mo svakog
prizora i rei. Prema stepenu u kojem mora da ju je imao ekspir, moje normalno
stanje je stanje osobe slepe, gluve, neme, neive i umrtvljene. A ja je imam, u
poreenju sa jadnom gom Bartolomju, kao ekspir u poreenju sa mnom.

Dravni praznik
Jako debela ena, devojka i mukarac provode praznik jedan dan pun sunca i
zadovoljstva obilazei porodine grobove. 23 mlaa mukarca i ene provode se
skitajui ovuda sa runim crnim kutijama o ramenu i u ruci, fotografiui.
Mukarac kae eni, Neka od ovih mirnih sela izgleda da uopte ne znaju da je
dravni praznik, superiornim tonom i sa lakim prezirom.

Brana veza
Arnold Benet je rekao da uas braka lei u njegovoj svakodnevici. Sva estina
odnosa je na taj nain izbrisana. Istina je vie ovakva: ivot recimo 4 od 7 dana
postaje automatski; ali petog dana oblikuje se kap uzbuenja (izmeu mua i ene)
koja je punija i osetljivija upavo zbog automatskih, ustaljenih, nesvesnih dana s obe

105
strane. To e rei, godinu oznaavaju trenuci velikog intenziteta. Hardijevi trenuci
vizije. Kako neki odnos moe uopte da opstane osim pod tim uslovima?

Petak, 3. septembar
ene u bati poslastiarnice u Bremberu sparan, vreo dan, reetkaste pregrade od
rua; belo obojeni stolovi; nia srednja klasa; omnibusi neprestano prolaze; sitni
komadi sivog kamena rasejani po travnjaku sa baenim papirima, to je sve to je
ostalo od Zamka.
ena koja se naginje preko stola, koja preuzima komandu nad gozbom, kojoj
pomau dve starije ene, koja plaa konobarici (ili debela devojica umazana
marmeladom, sa telom kao najmeka slanina, osuena da se skoro uda, tek joj je
oko 16).
ena: ta bismo mogle da uinamo?
Devojka: (veoma se dosaujui, podboila se rukama): Kola, hleb i puter, aj.
Dem?
ena: Da li su zolje napasne? Upadaju u dem (kao da sumnja da dem ne bi
trebalo naruiti).

Devojka se slae
ena: Zolje su vrlo napasne ove godine.
Devojka: To je tano.
Zato ona ne jede dem.
ini mi se da me je to zabavilo.
39
to se ostalog tie, arlston, Tilton , Izlet na svetionik, Vita, poiljke: letom je
vladao oseaj kupanja u bezgraninom toplom sveem vazduhu godinama avgust
nije bio ovakav; vonja biciklom; nijedan posao se nije zavrio, ve se ilo na reku
i preko brda zbog blagodeti sveeg vazduha. Sad je lako nazreti kraj romanu, ali,

106
misteriozno, ne primie se. Radim Lili na travnjaku; a da li je to njen poslednji sloj,
ne znam. Nisam sigurna ni u kvalitet. Izgleda da je jedino sigurno to da posle
pipkanja mojim antenama neodreeno, jedan sat po vazduhu svakog jutra,
uglavnom radim sa arom i lakoom do 12,30 i uradim svoje dve stranice. Tako da
40
e biti zavren, to jest ponovo ispisan, predviam za tri nedelje od danas. ta
iskrsava? U ovom trenutku oblikujem neki kraj. Problem je kako da spojim Lili i
gu R. i da napravim zanimljivu kombinaciju na kraju. Vrtim se okolo sa razliitim
idejama. Poslednje poglavlje koje u poeti sutra je U amcu. Mislila sam da
zavrim kako se R. penje na stenu. Ako bude tako, ta biva sa Lili i njenom slikom?
Treba li zavrna stranica da bude kako ona i Karmajkl gledaju sliku i sumiraju R-ov
lik? U tom sluaju gubim intenzitet trenutka. Ako to upletem izmeu R. i
svetionika, onda mislim da ima isuvie seckanja i promena. Da li bih to mogla da
stavim kao umetak? Tako da ti se ini da ita dve stvari u isto vreme?
Pretpostavljam da u to nekako reiti. Zatim, moram da preem na pitanje kvaliteta.
Mislim da ide moda previe brzo i slobodno i da je zato moda dosta tanko. S
druge strane, mislim da je suptilnije i humanije od Dejkobove sobe i Gospoe
Dalovej. I ohrabrena sam sopstvenim izobiljem dok piem. Mislim da se dokazalo
da ono to imam da kaem treba uraditi na taj nain. Kao obino, iskrsavaju
raznovrsne bone prie dok ovo privodim kraju. Sijaset likova; cela nit se povue iz
neke jednostavne reenice, kao to je reenica Klare Pejter: Zar ne smatrate da
Barkerove penadle nemaju vrh? Mislim da na taj nain mogu da raspredam svu
njihovu unutranjost; ali to je beznadeno nedramatino. Sve je u oratio obliqua.
Ne ba sve. Jer imam nekoliko direktnih reenica. Lirski delovi u Izletu na
svetionik sabrani su u otklonu od 10 godina i ne meaju se toliko sa tekstom kao

39
Kua Kejnzovih.
40
5. septembar. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

107
inae. Oseam da sam ovaj put skoro potpuno zatvorila krug i nisam sigurna kakva
e biti standardna kritika. Knjiga je sentimentalna? Viktorijanska?
Zatim, moram poeti da planiram knjigu o knjievnosti, za Pres. est poglavlja.
Zato ideje ne bi bile grupisane okvirno po poglavljima na primer: Simbolizam,
Bog, Priroda, Zaplet, Dijalog. Uzmem roman i vidim koji su sastavni delovi.
Odvojim ih i unesem najbolje primere iz svih knjiga. Moda bi to ispalo istorijski.
Mogla bi se razviti teorija koja bi spojila poglavlja. Ne oseam da mogu da itam
ozbiljno i precizno samo zbog toga. Vie bih volela da sredim ideje koje su mi se
nakupile.
Onda, htela bih da napiem gomilu Skica da zaradim novac (jer, po novom
ugovoru emo deliti sve to zaradim preko 200 funti). Bolje da to prepustim
sluaju, prema tome koja mi knjiga iskrsne. Uzgred, uasno sam zadovoljna
poslednjih nekoliko dana. To ba i ne razumem. Moda ima veze sa razboritou?

Ponedeljak, 13. septembar

Blagoslovena stvar dolazi do kraja, kaem sebi stenjui. To je kao neki produeni,
dosta bolan a ipak uzbudljiv proces prirode, koji neopisivo eli da se zavri. O,
olakanja, kad se budi i pomisli, zavreno je olakanje i razoaranje, mislim.
Govorim o Izletu na svetionik. Ogorena sam injenicom da sam prole nedelje
utroila etiri dana razmiljajui o De Kvinsiju koga razvlaim od juna. Zato sam
odbila 30 funti da piem o Vili Kejter. Kroz nedelju dana e me, nadam se,
napustiti ova nerentabilna proza, a mogla sam da uguram Vilu, pre nego to se
vratim. Tako sam mogla do oktobra da zaradim 70 funti od mojih godinjih 200.
(Pohlepa mi je ogromna; elim da imam sopstvenih 50 funti u banci, da kupim
persijske tepihe, lonce, stolice itd.) Prokleti Rimond, prokleti Tajms, prokleto
moje sopstveno otezanje i nervi. Radiu Kobden Sendersona i gospou Hemens i
ipak u neto zaraditi na njima. to se tie knjige Morgan kae, kad je zavrio Put

108
u Indiju, osetio je: Ovo je promaaj. Ja se oseam kako? Pomalo istroeno ovih
poslednjih nedelja od upornog pisanja. Ali isto tako pomalo trijumfalno. Ako je
moje oseanje ispravno, ovo je najvei domaaj u primeni mog metoda, i mislim da
on izdrava. Pod tim mislim da u mreu zahvatam vie oseanja i likova, tako mi se
ini. Ali bog zna, dok ne vidim ulov. Ovo je samo moj doivljaj u procesu. udno
kako me progoni ta prokleta kritika Denet Kejs: Sve je to tehnika doterivanja.
(Ga Dalovej). Obini italac ima sri. A u neiju prenapetu reenicu svaka muva
moe slobodno da sleti, i to bude uvek obad. Mjuir, koji me inteligentno hvali, ima
srazmerno malo moi da ohrabri kad radim, to jest kad ideje stanu. A taj
poslednji deo, u amcu, je teak, jer materijal nije tako bogat kao to je bio sa Lili
na travi Primorana sam da budem direktnija i intenzivnija. Vie koristim
simbolizam, posmatram. Uasavam se sentimentalnosti. Da li je cela tema
podlona tom sudu? Ali, ne verujem da je bilo koja tema po sebi dobra ili loa.
Tema otvara mugunosti osobenostima pisca to je sve.

etvrtak, 30. septembar

elela sam ovome da dodam jo neke napomene, o mistinoj strani zabrinutosti;
kako tada nisi preputena sama sebi, ve neemu u kosmosu. To je ono zastraujue
i uzbudljivo u sred moje duboke sumornosti, depresije, dosade, ta god da je. Vidi
jedno peraje kako prolazi daleko na puini. Koju mogu sliku da dosegnem da
izrazim ta mislim? Zapravo je nema. Interesantno je da se u svim mojim
oseanjima i razmiljanjima nisam sa tim ranije suoila. ivot je, trezveno i
precizno, najudnija stvar; ima u sebi esenciju stvarnosti. Nekad sam to oseala kao
dete jednom nisam mogla da koraknem preko bare, seam se, jer sam razmiljala
kako je to udno ta sam ja? Ali, piui, ja nita ne doseem. Hou samo da
napravim beleku o jednom udnom stanju duha. Usuujem se da pretpostavim da

109
je to moda impuls nove knjige. 41 U ovom trenutku je moj um potpuno prazan i
devianski, bez knjiga. elim da posmatram, da vidim kako ideja isprva nastaje.
elim da pratim sopstveni proces.

Utorak, 23. novembar

Preraujem est stranica Svetionika dnevno. Mislim da ide sporije od Ge D., ali
ipak, mnoge mi se stvari ine nezavrenim, pa moram da improvizujem na maini.
Vidim da mi je tako mnogo lake nego ponovno pisanje perom i mastilom.
Trenutno mi se ini da bi to lako mogla da bude moja najbolja knjiga; punija od
D.s. i manje grevita, bavi se interesantnijim stvarima nego Ga D. i nije
iskomplikovana celom tom oajnikom pratnjom ludila. ini mi se da je slobodnija
i suptilnija. Ipak jo uvek nemam nikakvu ideju o nekoj drugoj koja bi dola iza
nje; to moe da znai da sam savreno izradila svoj metod i da e sad ovakav
ostati i moi u da ga primenim u razne svrhe. Ranije je razvoj metoda stavljao
svee teme u opticaj jer je otvarao priliku da o njima piem. Ipak, povremeno me
proganja neki polumistian, vrlo dubok ivot jedne ene, to e se sve rei jednom
prilikom; a vreme e biti potpuno izbrisano, budunost e nekako procvetati iz
prolosti. Jedan dogaaj recimo pad cveta mogao bi to da obuhvati. Moja je
teorija da sam dogaaj praktino ne postoji kao ni vreme. Ali ne elim to da
forsiram. Moram da smiljam knjigu iz serije.

1927.

41
Verovatno Talasi ili Leptirice (okt. 1929).

110
Petak, 14. januar
Ovo je vanredno, ali nemam novu svesku pa ovde moram da piem (a ba tu sam
zabeleila poetak Svetionika), moram da zapiem kraj. Ovog trenutka sam
odradila poslednji kuluk. Sad je kompletirana, da Lenard ita u ponedeljak. Eto,
zavrila sam je za neto malo manje od godinu dana i zahvalna sam to je tako. Od
25. oktobra sam revidirala i prekucavala (neke delove po tri puta) i bez sumnje
treba ponovo da je radim. Ali ne mogu. Oseam da je to vrsta, miiava knjiga,
koja dokazuje da u meni u ovim godinama neeg ima. Nisam se istroila i postala
mlitava, tako barem oseam pre nego to je ponovo budem itala.

Nedelja, 23. januar

Pa, Lenard je proitao Izlet na svetionik i kae da mi je to daleko najbolja knjiga i
da je remek delo. Rekao je to a da nisam nita pitala. Vratila sam se iz Noula i
sela ne pitajui ga nita. Kae da je sasvim nova, nazvao ju je psiholokom
poemom. Napredak u odnosu na Dalovej; zanimljivija. Poto sam postigla ovo
veliko olakanje, um je knjigu otpustio, kao i obino, i ja sam je zaboravila;
probudiu se, i brinuu samo o korekturi, i onda kad izae.

Subota, 12. februar

X-ina proza je isuvie tena. itam je a ona mi ubrzava pero. Kad itam klasino
delo, ja sam zauzdana i nisam kastrirana. Ne, naprotiv. Ne mogu da naem re u
ovom trenutku. Da sam ja pisala Y----- pustila bih da oteku itavi bazeni arene
vode. A onda bih (mislim) nala sopstveni metod za napad. To je moja osobenost
kao spisateljice, da raiavam i dam taan izraz. Kad bih pisala putopise, ekala
bih dok ne iskrsne neki ugao i ila na to. Pisanje glatke naracije ne moe biti
ispravan metod. Stvari se u glavi ne dogaaju na taj nain. Ali ona je veoma
umena i zlatousta. To me tera da mislim da Ka svetoniku treba da itam sutra i u

111
ponedeljak, pravo iz tamparije. Od poetka do kraja, zahvaljujui, prvi put, mom
udnom metodu. elim prvo da itam mnogo i slobodno, zatim da cepidlaim nad
detaljima. Mogu da zabeleim da su prvi simptomi Svetionika nepovoljni. Roderu,
to je jasno, nije se dopalo Vreme tee. Harpers i Forum su odbili prava na
ediciju. Brejs pie, ini mi se, znatno manje oduevljeno nego o Gi D. Ali ta
miljenja se odnose na grubu verziju, nerevidiranu. Ali u svakom sluaju ja sam
oguglala. L-ovo miljenje me dri postojanom, ja nisam ni jedno ni drugo.

Ponedeljak, 21. februar

Zato ne smislimo novu igru, kao na primer:
ena misli
On radi.
Orgulje sviraju.
Ona pie.
Oni kau:
Ona peva.
No govori
Nedostaje im
ini mi se da mora da ide u tom pravcu iako jo ne vidim kako. U svakom sluaju
injenice. Slobodno, ipak saeto. Proza, ipak poezija. Roman i drama.

Ponedeljak, 28. februar

A ja nameravam sve vrednije da radim. Ako me oni oni koje potujem, moji
prijatelji, budu savetovali protiv Svetionika, pisau memoare. Ve imam plan da
uzmem istorijske rukopise i da piem Biografije nepoznatih. Ali zato se pretvaram
da ja mogu da primim savet? Posle odmora, stare ideje e mi doi, kao i obino,
izgledae sveije, vanije nego ikad i ja u opet krenuti, oseajui onu izuzetnu

112
veselost, onu snagu i udnju stvaranja to je udno, ako je ono to stvaram
sveukupno loe, a to je moda istina.

Ponedeljak, 14. mart

42
Fejit Henderson je dola na aj i, viteki savlaujui tokove razgovora, ja sam
skicirala mogunosti koje bi jedna neprivlana ena, bez prebijene pare, sama, ipak
mogla da realizuje. Poela sam da zamiljam taj poloaj kako bi na putu za Dover
ona stopirala i stigla u Dover, prela Kanal itd. Palo mi je na pamet, neodreeno, da
bih kao razonodu mogla da piem defoovskom narativnou. Iznenada, izmeu
dvanaest i jedan smislila sam da se cela fantazija zove The Jessamy Brides
zato, pitam se? Osvetlila sam nekoliko scena. Dve ene, siromane, usamljene, u
potkrovlju jedne kue. Svata se moe videti (jer to je sve fantazija), Tauer Brid,
oblaci, avioni. I starci koji sluaju u sobi prekoputa. Sve treba da bude haotino
isprevrtano. To treba pisati kao to ja piem pisma najveom brzinom; o
langolenskim damama; o gi Fledgejt, o ljudima koji prolaze. Ne treba initi
nikakav napor da se shvati lik. Treba da se nagovesti safizam. Satira treba da bude
glavna nota satira i divljina. Dame treba da imaju Konstantinopolj na vidiku.
Snove o zlatnim kupolama. Moja sopstvena lirska ica treba se satirizuje. Svemu
ruganje. I treba da se zavri sa tri take tako. injenica je da oseam potrebu za
bekstvom posle ovih ozbiljnih poetinih eksperimentalnih knjiga ija je forma uvek
tako paljivo promiljena. 43 elim da obodem svoje sapi i da odletim. elim da
otelotvorim bezbojne male ideje i siune prie koje mi u svako doba bljesnu u
umu. Mislim da e ovo pisanje biti veoma zabavno i odmoriu glavu pre nego to
ponem veoma ozbiljno, mistino, poetino, kakvo elim da bude sledee delo. U
meuvremenu, pre nego to se u prolazu zabavim sa Jessamy Brides, moram da

42
Supruga Hjuberta Hendersona (Hubert Henderson), koji je kasnije postao ser Hjubert.
43
Od Orlanda ka Talasima (8. jula 1933). - beleka V.V. sa margine rukopisa.

113
napiem knjigu o prozi, a ona ini mi se nee biti gotova do januara. Mogla bih na
brzinu ponegde da skiciram nekoliko stranica kao eksperiment. A moguno je da e
ta ideja ispariti. U svakom sluaju, sad sam zabeleila stari, uasan, neoekivan
nain na koji se te stvari iznenada stvore jedna preko druge za jedan sat. Tako
sam izmislila Dejkobovu sobu gledajui u vatru u Hogart Hausu; tako sam
Svetionik smislila jednog popodneva ovde na Skveru.

Ponedeljak, 21. mart

Mozak mi je grozniavo aktivan. elim da navalim na moje knjige kao da sam
svesna prolaska vremena. Starosti i smrti. Boe moj, kako su lepi neki delovi
Svetionika! Meki i gipki, i ja mislim duboki, i nijedna pogrena re na celim
stranicama zaredom. To oseam prema scenama sveana veera i deca u amcu.
Ali ne i prema Lili na travnjaku. Ta scena mi se ne dopada mnogo. Ali mi se
dopada kraj.

Nedelja, 1. maj
I onda se setim da mi knjiga izlazi. Ljudi e rei da nemam potovanja ljudi e
rei hiljadu stvari. Ali, ini mi se, iskreno govorei, da veoma malo marim ovog
puta ak i za miljenja mojih prijatelja. Nisam sigurna da li je to dobro. Bila sam
razoarana kad sam je prvi put celu proitala. Kasnije mi se dopala. U svakom
sluaju, to je najbolje to mogu. A da li bi bilo dobro da itam svoje stvari kad
izau iz tampe, kritiki? Ohrabrujue je da uprkos opskurnosti, afektaciji, itd.,
moja prodaja postojano raste. Ve smo prodali 1.220 u pretplati i mislim da e biti
oko 1.500, to za spisateljicu kakva sam ja nije loe. Jo, da pokaem da sam
iskrena, zatekla sam sebe kako obuzeto mislim o drugim stvarima, zaboravljajui
da e ona izai u etvrtak.

114
etvrtak, 5. maj
Knjiga izala. Prodali smo (mislim) 1.690 u pretplati duplo vie od Dalovej. Ja
meutim piem u senci vlanog oblaka kritike Tajms Lit. Sapl., koja je tana kopija
kritike Dejkobove sobe, Gospoe Dalovej, dentlmenska, ljubazna, bojaljiva,
hvali lepotu, sumnja u lik i ostavlja me umereno depresivnom. Uzrujana sam zbog
Vreme tee. Mislim da cela stvar moe da se proglasi mekom, plitkom, bljutavom,
sentimentalnom. Ipak, iskreno, ne marim mnogo. elim da me ostave na miru da
razmiljam.

Sreda, 11. maj

Moja knjiga. Kakva korist od toga to kaem da je ovek indiferentan prema
kritikama, kad ti pozitivna hvala, iako pomeana sa pokudom, da takav podsticaj,
da umesto da se osea isceeno, naprotiv, oseti se preplavljena idejama?
Nagaam iz neodreenih aluzija, preko Mardori Doud, preko Klajva, da neki
44
kau da je to moja najbolja knjiga. Do sada Vita je hvali, Doti je oduevljena,
jedan nepoznati magarac pie. Niko je do sad nije proitao do kraja, rekla bih; a ja
u se vrzmati okolo, ne revnosna ali zabrinuta jo dve nedelje, do tada e biti
gotovo.

Ponedeljak, 16. maj

Knjiga. Sad je stala na noge to se tie pohvala. Deset dana otkako je izala,
prolog etvrtka. Nesa oduevljena subliman, skoro uznemiravajui prizor. Ona
kae da je to zapanjujui majin portret, izvrsna slikarka portreta, ivela je u knjizi,
nalazi da je dizanje iz mrtvih skoro bolno. Pa Otolin, pa Vita, pa arli, pa lord
Olivije, pa Tomi, pa Klajv.

44
Doroti Velzli (Dorothy Wellesley), koja je kasnije postala Vojvotkinja of Velingtona.

115
Subota, 18. jun
Ovo je iz nekog razloga strano tanak dnevnik. Pola godine je potroeno a potroila
sam samo ovih nekoliko listova. Moda sam pre podne isuvie naporno radila pa
nisam pisala. Tri nedelje je odnela glavobolja. Sedam dana smo proveli u Rodmelu,
od kojih se seam razliitih prizora koji su se iznenada, spontano stvorili preda
mnom (na primer, selo koje izviruje ka moru u junskoj noi, kue izgledaju kao
brodovi, movara jedna vatrena pena) i ogromna udobnost to lei obavijena
mirom. Po ceo dan sam leala napolju, na terasi u vrtu. Ve je obraen. Neke plave
senice ugnezdile su se u uplji vrat moje Venere. Vita je dola jednog veoma toplog
45
popodneva i s njom smo proetali do reke. Pinker sad pliva po Lenardov tap. Ja
itam svako ubre; Morisa Beringa, zabavne memoare. Ideje polako poinju da
kaplju. Iznenada sam se ushitila (kad je L. bio na veeri sa Apostolima) i ispriala
celu priu o Leptiricama, koju u napisati mislim vrlo brzo, moda izmeu
poglavlja one dugo odlagane knjige o prozi. Sad e Leptirice, ini mi se, popuniti
kostur koji sam ovde kratko skicirala; ideja o drami-poemi, ideja o kontinuiranom
toku, ne iskljuivo ljudske misli, ve broda, noi itd., sve zajedno plovi 46. I to se
ukrta sa nailaskom bljetavih leptirica. Mukarac i ena treba da sede za stolom i
razgovaraju. Ili e utati? To e biti ljubavna pria, na kraju e ona pustiti
poslednju veliku leptiricu unutra. Mogla bi da postoji ta vrsta kontrasta, ona bi
mogla da govori, ili da razmilja o starosti zemlje; o smrti oveanstva; onda bi
leptirice i dalje dolazile. Moda bi mukarca trebalo ostaviti potpuno zamagljenog.
Francuska. uje se more; nou; bata ispod prozora. Ali to treba da sazri. Radim na
tome pomalo kad gramofon uvee svira pozne Betovenove sonate. (Prozori su
nemirni u arkama kao da smo na moru.)

45
Koker panijel.
46
Talasi. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

116
Videli smo Vitu kad joj je uruen Hotornden. Uasna predstava, pomislila sam. Ne
samo plemstva na podijumu Skvajera, Dinkvotera, Binjona ve svih nas; svih
nas brbljivih pisaca. Na asnu re! Kako smo svi izgledali beznaajno! Kako
moemo da pretendujemo da smo zanimljivi, da na rad neto predstavlja? Ceo
posao pisanja postaje beskrajno odvratan. Tamo nije bilo nikoga za koga me je bilo
briga da li ita, da li mu se dopada ili ne dopada moje pisanje. A nikoga nije bilo
briga ni za moje kritike. Pogodile su me umerenost, konvencionalnost svih tih ljudi.
Ali moda je u njima reka mastila koja je vanija nego to je njihov izgled
pokazivao tako su utegnuti, umereni i dekorativni. Osetila sam da meu nama ne
postoji nijedan potpuno odrastao um. U stvari, to se srela gusta, dosadna, srednja
klasa knjievnosti, a ne aristokratija.

Sreda, 22. jun

enomrsci me deprimiraju, a i Tolstoj i gospoa Eskvit mrze ene. Pretpostavljam
da je moja depresija neki oblik tatine. Meutim takva su i jaka uverenja na obe
strane. Mrzim tvrd, dogmatian, prazan stil gospoe E. Ali dosta pisau o njoj
sutra. Svakog dana o neemu piem i namerno sam namenila nekoliko nedelja da
zaradim novac, da mogu da nam stavim po 50 funti u dep do septembra. To e
biti moj prvi sopstveni novac otkad sam se udala. Uopte nisam oseala potrebu za
njim do skoro. Mogu da ga dobijem, ako hou, ali izbegavam da piem za novac.

etvrtak, 23. jun

Ovaj dnevnik e se udebljati zbog posnosti mog drutvenog ivota. Nikad nisam
provela tako mirno londonsko leto. Savreno je lako iskliznuti iz guve
neprimeen. Ustanovila sam svoju meru kao invalitkinja i niko me ne uznemirava.
Niko mi nita ne trai da uradim. Oholo, imam oseanje da je to moj izbor, ne
njihov. A ima luksuza u tome to si mirna u srcu haosa. im govorim i napregnem

117
duh u razgovoru, osvanem tupa, snudena, sa prilinom glavoboljom. Mir mi
donese smirena, bistra, brza jutra, u kojima se reavam mnogih poslova a mozak
protresem na vazduhu kad etam. Osetiu se po malo kao pobednica ako ovog leta
uspem da ograniim glavobolju.

Utorak, 30. jun

Sad moram da skiciram Pomraenje.
Oko 10 uvee u utorak, nekoliko veoma dugakih vozova, pedantno napunjenih
(na je bio pun dravnih slubenika), napustio je Kings Kros. U naem kupeu smo
bili Vita, Harold, Kventin, L. i ja. Rekla bih da je ovo Hetfild, kazala sam. Puila
sam cigaru. Zatim opet L. ree, ovo je Piterborou. Pre nego to se smrklo stalno
smo gledali nebo: meki oblaii, bila je i jedna zvezda, iznad Aleksandra Parka.
Gledaj, Vito, to je Aleksandra Park, ree Harold. Nikolsonovi su zaspali, H. se
sklupao, sa glavom na Vitinom kolenu. Ona je, usnula, liila kao Lejtonova Sapfu.
Tako smo ponirali kroz unutranjost. Dugo smo stajali u Jorku. Zatim smo u 3 sata
izvadili sendvie. Ja sam dola iz WC-a i nala ih kako iste Harolda od krema.
Onda je razbio porcelansku kutiju za sendvie. Na to se L. zasmejao bez
ustruavanja. Jo malo smo dremali mi ili N-ovi. Zatim smo doli do prunog
prelaza, gde se otegao dugi niz autobusa i automobila kojima su bila upaljena uta
svetla. Postajalo je sivo jo uvek runasto areno nebo. Stigli smo u Rimond oko
3,30. Bilo je hladno i N-ovi su se posvaali, Edi kae oko Vitinog prtljaga. Preli
smo u autobus, videli ogroman zamak. (Kome ovo pripada?, pitala je Vita, koja
se interesuje za zamkove.) Prednji prozor je dozidan, ini mi se da je gorelo svetlo.
Sva polja su imala peate junskih trava i crveno resasto bilje jo nije dobilo boju
sve bledo. Blede i sive bile su i male, nepopustljive jorkirske farme. Kad smo
proli pored jedne, izaoe farmer, njegova ena i sestra, svi utegnuti i uredno
obueni u crno, kao da idu u crkvu. Kod druge rune kvadratne farme, dve ene su

118
gledale sa gornjih prozora. Ovi su imali bele, napola navuene kapke. Mi smo bili u
karavanu od tri ogromna automobila. Jedan je stao i propustio druge; svi veoma
spori i snani, savladavali su strma brda. Voza je u jednom trenutku izaao i stavio
mali kamen iza naeg toka nedovoljan. Dolo bi, prirodno, do nesree, bilo je jo
mnogo drugih automobila. Njihov broj se iznenada poveao dok smo puzili ka vrhu
Bardon Fela. Ljudi su kampovali uz svoje automobile. Izali smo iz kola i nali
smo se vrlo visoko na vresitu, movarnom, trnovitom, sa nasipima za lov na
tetrebe. Ponegde su bile travnate staze, ljudi su ve zauzimali pozicije. Pridruili
smo im se, peaili smo do onog mesta koje se inilo kao najvia taka sa koje se
vidi Rimond. Tamo dole je gorelo jedno svetlo. Doline i vresita su se prostirale u
valovima oko nas, kao priroda kod Hovorta. Ali, iznad Rimonda, gde se sunce
raa, bio je mek sivi oblak. Po zlatnoj taki mogli smo da vidimo gde je sunce. Ali,
jo je bilo rano. Trebalo je da ekamo, trupui da se zagrejemo. Rej se zamotala u
plavo prugasto ebe sa branog kreveta. Izgledala je neverovatno ogromna i kao iz
spavae sobe. Sakson je delovao veoma star. Lenard je stalno gledao na sat. etiri
velika ria setera dooe u skokovima preko movare. Pored nas su bile ovce na
pai. Vita je pokuavala da kupi zamore Kventin joj je savetovao divlje pa je
povremeno gledala ivotinje. Oblaci su ponegde bili tanki, a negde su se otvorile
rupe. Pitanje je bilo da li e se sunce pokazati kroz oblak ili kroz jedno od ovih
upljih mesta kad doe vreme. Poeli smo da brinemo. Videli smo kako zraci stiu
kroz dno oblaka. Zatim, za trenutak, videli smo sunce sveobuhvatno izgledalo je
kao da plovi veoma laganim hodom i jasno, u procep; izvadili smo aava stakla.
Videli smo ga kako raste, crveno upaljeno; sledeeg trenutka brzo je odjedrilo opet
u oblak. Samo su crvene trake svetla izbijale iz njega, zatim samo zlatna izmaglica,
kakva se esto via. Prolazili su trenuci. Mislili smo da smo prevareni.
Pogledali smo ovce; nisu pokazivale nikakav strah. Seteri su jurili okolo. Svi su
stajali u dugakim nizovima, dosta ponosito, osmatrajui. Pomislila sam kako smo

119
kao veoma star narod, iz vremena kad se raao svet druidi na Stounhendu (ova
ideja je postala jo ivlja na prvoj bledoj svetlosti). Iza nas su bili veliki plavi
prostori u oblaku. Jo su bili plavi. Ali, sad je boja nestajala. Oblaci su bledeli.
Crvenkasta crna boja. U dolini je bila ogromna guva crvenog i crnog; negde je
gorelo jedno svetlo; dole je sve bilo u oblacima i vrlo lepo tako delikatno
tonirano. Nita se nije moglo videti kroz oblak. Prole su te 24 sekunde. Onda opet
pogleda nazad u plavetnilo; brzo, vrlo, vrlo brzo, sve boje su izbledele. Postajalo
je sve tamnije, kao na poetku estoke oluje. Svetlost je sve vie tonula; mi smo
stalno govorili da je to senka i mislili smo da je to sad gotovo to je senka kad
iznenada svetlost nestade. Nestajali smo. Ugasilo se. Nije bilo boje. Zemlja je bila
mrtva. To je bio trenutak zaprepaenja. A zatim, kao da je lopta doskoila, taj
oblak dobi opet svoju boju, ali iskriavu nebesku boju i tako se svetlost vrati. Imala
sam vrlo snano oseanje, kao da je svetlost nastala iz neke ogromne podanike
vernosti, neto je klealo i iznenada se diglo kad su dole boje 47. One su se vratile
zapanjujue lako i brzo i lepo u dolinu i po brdima isprva sa udnovatim
svetlucanjem i eterinou, kasnije skoro normalno, ali sa velikim oseanjem
olakanja. Kao oporavak. Bilo nam je gore nego to smo oekivali. Videli smo
kako je svet umro. To je bilo u moi prirode. Naa veliina je isto tako bila
oigledna. Sad smo postali Rej sa ebetom, Sakson sa kapom itd. Ljuto smo se
smrzli. Treba da kaem da se hladnoa pojaala kad se svetlost gasila. Oseali smo
se pepeljasto. Bilo je svreno do 1999. Ono to je ostalo bio je oseaj udobnosti na
koji smo navikli, mnogo svetlosti i boje. To je neko vreme izgledalo kao
nesumnjivo dobrodola stvar. Ipak, kada se uspostavilo svud po zemlji, prilino ti
nedostaje oseaj da je to olakanje i oporavak, oseaj koji ima kada se svetlost
vrati posle tame. Kako mogu da izrazim tamu? To je bilo iznenadno zaranjanje kad

47
Boje su u nekim trenucima bile savreno lepe svee, razliite; negde plava boja, negde smea; sve potpuno
nove, kao da ih je neko sprao i ponovo namalao. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

120
ga nismo oekivali, poto smo ostavljeni na milost i nemilost neba, nae sopstveno
plemstvo, druidi, Stounhend i rii psi u jurnjavi sve sam to imala na umu.
Pokupe te tako iz nekog londonskog salona i posade na najdivljija tresetita u
Engleskoj bilo je impresivno. Od ostalog, seam se da sam pokuavala da
ostanem budna u batama u Jorku, dok je Edi priao ja sam zaspala. U vozu sam
opet zaspala. Bilo je vruina i mi smo bili u neredu. Kupe je bio pun stvari. Harold
je bio vrlo ljubazan i paljiv. Edi je bio mrzovoljan. Peena govedina i renjevi
ananasa, ree. Stigosmo kui oko 8,30.

Utorak, 18. septembar

Hiljadu stvari treba da napiem. Kad bih imala vremena, kad bih imala snage.
Jedno vrlo kratko pisanje istroi moj kapacitet.

Loton Plejs i smrt Filipa Riija 48

Dogodilo se istovremeno. Kad je Vita ovde bila pre 10 dana, odvezle smo se u
Loton i ja provalih u kuu da je istraim. Tog sunanog jutra delovala je tako lepa,
mirna, kao da ima beskrajne, stare sobe. Vratila sam se gorei od elje da je kupim.
Toliko sam zapalila L. da smo pisali farmeru, gospodinu Raselu i ekali, kao na
iglama, razdraljivi, uzbueni, na odgovor. On je lino doao posle nekoliko dana i
trebalo je da idemo da je pogledamo. Kad smo to ugovorili i nae nade bile veoma
velike, ja otvorih Moning Post i proitah da je umro Filip Rii. Jadni Filip, on ne
moe da kupuje kue, pomislila sam. A onda, uobiajeni niz slika proe mi kroz
glavu. Tako sam, prvi put, ini mi se, osetila da me je ova smrt zatekla kao jednu
postariju budalu; naterala me da osetim kako nemam prava da nastavim; kao da se
moj ivot odvija na raun njegovog. A ja nisam bila ljubazna, nisam ga pozivala na
veere i tako dalje. Borila su se ta dva oseanja o kupovini kue i o njegovoj

48
Sin lorda Riija (Ritchie).

121
smrti. Ponekad je pobeivala kua, a ponekad je pobeivala smrt. Otili smo da
vidimo kuu, a ona je postala neizrecivo turobna; sva iskrpljena i pokvarena; sa
hrapavom hrastovinom i sivim tapetama, sa raskvaenom batom i bljetavo
crvenom kuicom pozadi. Beleim snagu i ivost oseanja koje je iznenada izbilo i
nestalo kao pena. Eto, zaboravila sam da mislim na Filipa Riija.
Ovih dana, ipak, napraviu ovde skicu, kao veliku istorijsku sliku sa obrisima svih
mojih prijatelja. O tome sam noas mislila u krevetu i iz nekog razloga sam smislila
da u poeti sa skicom Deralda Brenana. Moda ima neeg u toj ideji. To bi
mogao biti nain pisanja memoara sopstvenog doba za ivota ljudi. Mogla bi to da
bude veoma zabavna knjiga. Pitanje je kako je uraditi. Vita bi mogla da bude
Orlando, mladi plemi. Bio bi tu Liton. I bilo bi istinito, ali fantastino. Roder.
Dankan. Klajv. Edrijen. Ispriala bih njihove ivote. Ali ja mogu da smislim vie
knjiga nego to u ikad moi da napiem. Koliko priica mi doe na pamet! Na
primer: Etel Sendz koja ne pogleda svoja pisma. ta to implicira. Mogla bi se
napisati knjiga od kratkih znaajnih odvojenih scena. Ona nije otvarala svoja
pisma.

Utorak, 25. Septembar

ini mi se da sam na prethodnoj strani grekom, umesto u drugu svesku, zapisala
beleke o eliju.
Sad mi dopustite da postanem analitiarka Rodmela.
Pre trideset pet godina bilo je 160 porodica koje su ivele ovde gde ih sada nema
vie od 80. Ovo je selo u opadanju, koje gubi momke tako to oni odlaze u grad.
49
Nijedan mladi, kae veleasni Hoksford nije nauen da ore. Bogatai koji ele
vikendice kupuju kue starih seljaka za fantastine sume. Manks Haus su

49
Rodmelski upnik.

122
gospodinu H. ponudili za 400 funti; mi smo dali 700. On je odbio, rekavi da ne
eli da poseduje seoske kue. Sad e gospodin Alison platiti 1.200 funti u ime
nekog para, a mi bismo, kae, mogli da dobijemo 2.000 za ovu. On (Hoksford) je
star ovek, precvao, ide sad u seme. Zabavlja me njegov cinizam koji daje prijatan
kontrast njegovim jednostavnim otrcanim frazama. Tone u starost, veoma izanao,
klimavih udova, nosi crne vunene rukavice. Njegov ivot uzmie kao oseka,
polako; ili ga zamilja kao sveu koja trne, iji e fitilj uskoro potonuti u toplu
masnou voska i ugasiti se. Kada ga pogleda, on je kao neka ostarela ptica. Malo
lice sitnih crta, sa tekim kapcima nad zamagljenim svetlim oima. Ten mu je jo
uvek rumen, ali mu je brada kao neoplevljena bata. Dlaice rastu slabano svud po
obrazima, a dva pramena kose razvuena su preko njegove elave glave kao da su
olovkom nacrtana. On se skljoka u fotelju i prepriava svoju zbirku starih seoskih
pria koje su uvek lako zainjene podrugivanjem, kao da, potpuno neambiciozan i
sam ni u kom sluaju uspean, naplauje eretski se podsmevajui kominosti onih
preduzetnijih. Troak koji ove bogate pridolice imaju za svoja polja i farme ini ga
zajedljivim. Ali, on nee maknuti prstom; ceni svoju oljicu indijskog aja, koji
vie voli od kineskog, i ne mari ta ko misli. Pui bezbrojne cigarete i prsti mu nisu
jako isti. Govorei o svom bunaru, on ree: Druga stvar bi bila kad bi ovek hteo
da se kupa ega se on po svoj prilici liavao 70 godina. Zatim, voli praktine
razgovore: o Aladinovim lampama, na primer, i kako je upnik u Ifordu smislio
nain da koristi kuglu lampe Veritas, koja je jeftinija. Izgleda da Aladin kota 10
penija, ali naglo pocrni i neupotrebljiv je. Naginjui se preko ivice, o irmovima
za lampu priaju dva upnika. On daje savete za pravljenje garae; Persi bi trebalo
da prokopa jarak a onda da stari Fijers cementira zidove. To on savetuje. A ja
zamiljam koliko sati ivota mu je prolo u druenju sa Persijima i Fijersima oko
cementa i jarkova. Njegov klerikalni lik nije mnogo vidljiv. On ne bi kupio Bouen50

123
kolu jahanja. To je uradila njena sestra; on u to ne veruje. Ona ima kolu u
Rotingdinu, dri 12 konja, zapoljava momke i po ceo dan mora da bude tamo,
ukljuujui i nedelju. Ali, poto je izrazio svoje miljenje na porodinoj konklavi,
vie se nije meao. Gospoa H. e povratiti Bouen. Isterae ona svoje. Ovaj upnik
e se odvui u svoju radnu sobu, gde bog zna ta radi. Pitala sam ga ima li posla i to
ga je pitanje malo razveselilo. Nema posla, rekao je; ve ide da poseti jednu mladu
enu. I onda se opet smestio u fotelju i tako odsedeo u poseti vie od sat i po.

Sreda, 5. oktobar
Piem u kunoj atmosferi gde je samo jedan bedni leaj, pred skori odlazak. Pinker
spava u stolici; Lenard potpisuje ekove na malom stolu od jelovine pod svetlou
lampe. Vatra je zapretena pepelom, poto smo loili celog dana, a gospoa B.
nikada ne isti. Koverte lee u kaminu. Ja piem perom koje je slabo i tanko. Rekla
bih da pada otro, lepo vee sa zalaskom sunca.
Jue smo ili u Emberli i razmiljali da tamo kupimo kuu. Jer, to je izvanredno,
zaboravljeno, lepo mesto izmeu movarnih livada i breuljaka. Tako smo
impulsivni oboje, uprkos naim godinama.
Ali, nismo tako stari kao gospoa Grej koja je dola da nam se zahvali za jabuke.
Nee nikog da poalje da joj kupi jabuke, jer to izgleda kao pronja poto mi nikad
ne uzmemo novac. U lice su joj urezane bore koje su je izbrazdale kao tragovi bia.
Ima 86 godina i ne pamti ovakvo leto. U njenoj mladosti april je esto bio tako vru
da nisu mogli ni arav da trpe na sebi. Mora da je bila mlada kad i moj otac.
Mlaa je 9 godina, izraunala sam; roena je 1841. I pitam se ta je ona videla od
viktorijanske Engleske.
Mogu da zamislim situacije, ali ne mogu da smiljam zaplete. To jest: ako proem
pored hrome devojke, mogu, nesvesna da to radim, trenutno da smislim scenu (ne

50
Gospoica Hoksford (Hawkesford).

124
mogu trenutno da smislim nijednu). To je kvasac mog dara za fikciju. I, uzgred,
stie pismo za pismom o mojim knjigama, ali jedva da mi je drago.
Ako mi pero dozvoli, pokuau da napravim raspored rada, poto sam zavrila
poslednji lanak za Tribjun i sad sam opet slobodna. Trenutno mi kao i obino
uzbudljive izmiljotine dolaze na pamet: biografija koja poinje 1500. godine i
nastavlja se do dananjeg dana, pod nazivom Orlando. Vita, samo sa prelaskom iz
jednog pola u drugi. Mislim da u dopustiti sebi gozbu, da to skiciram za nedelju
dana, dok

Subota, 22. oktobar

Mislim da sam ranije rekla, ovo je sveska u kojoj piem posle aja. Mozak mi je
bio pun ideja, ali sam ih potroila na gospodina Ekrofta i gospoicu Fajndlejter,
vatrene oboavaoce.
Dau sebi nedelju dana da napravim skicu. A nita nisam radila, nita, nita
drugo tokom dve nedelje. Bacila sam se pomalo kriom, ali utoliko strasnije, na:
Orlando. Biografija. Bie to mala knjiga, napisana do Boia. Mislila sam da bih
mogla da je kombinujem sa Prozom, ali kad se mozak jednom zagreje, ne moe da
stane: etam smiljajui izraze; sedim pronalazei scene; ja sam, ukratko, u sred
najveeg zanosa za koji znam, ega sam se uvala od prolog februara ili jo ranije.
Govorim o planiranju knjiga ili kako se na ideju eka! Onda jedna doe na juri. Da
bih se umirila, jer sam se dosaivala i istroila sa kritikom i suoavala sa tom
nepodnoljivo tupom Prozom, rekla sam: Napisae jednu stranicu neke prie kao
uitak; zaustavie se tano u 11,30 a onda e nastaviti sa romantiarima. Imala
sam veoma malo pojma o emu e biti pria. Ali, olakanje to sam skrenula mozak
tim putem bilo je toliko da sam se osetila srenijom nego to sam bila mesecima.
Kao da sam unela sunce ili legla na jastuk. I posle dva dana potpuno sam odustala

125
od moje satnice i prepustila se istom ushienju ovom farsom, u kojoj uivam vie
nego u bilo emu dosad. Napisala sam se toliko da me je zabolela glava, dok nisam
poela da posrem kao umoran konj, te sam sino uzela malu dozu za spavanje (od
ega nam je doruak postao vatren nisam pojela celo jaje). Piem Orlanda u
polupodrugljivom stilu, vrlo jasno i jednostavno, tako da e se razumeti svaka re.
Ali, mora da se odri paljiva ravnotea izmeu istine i fantazije. Bazirano je na
Viti, Vajolet Trefjuzis, lordu Leselzu, Noulu itd.

Nedelja, 20. novembar

Sad u da ugrabim trenutak iz onoga to Morgan zove ivot, da napiem jednu
brzu beleku. Malo beleim. ivot je kaskada, klienje, bujica sve zajedno.
Mislim da u celini ovo jeste naa najsrenija jesen. Toliko mnogo posla, i sad uspeh
i lagodan ivot, sam bog zna ta je to. Moja prepodnevna trka, navrat-nanos, od 10
do 1. Piem tako brzo da ne mogu da stignem da to prekucam do ruka.
Pretpostavljam da je okosnica moje jeseni Orlando. Nikad ovo nisam osetila,
osim nekad pre podne dok sam pisala kritiku. Danas sam poela tree poglavlje. Da
li sam shvatila? Moda ima previe ale. Dopadaju mi se ipak te jednostavne
reenice i to to je, za promenu, ova knjiga spoljanja. Naravno, suvie je tanko,
nabaeno na platno; ali pokriu podlogu do 7. januara (kaem) a onda u je pisati
ispoetka.

Sreda, 30. novembar

Na brzinu beleka o sveanom ruku. L. je na veeri kod Krejnijuma. Umetnost
lakog razgovora, o ljudima. Bugi Haris. Moris Bering. B.H. zna svakog, to jest
nikog. Fredi Fosl? Da, znam ga, on zna ledi tu-i-tu. Zna svakoga: ne moe da
prizna da nekoga ne poznaje. Uglancana, sjajna veera napolju rimokatolika. U
sred veere M. Bering kae: Ledi B. je jutros umrla. Sibil ree: Molim. Ali

126
R.M. je sa njom jue ruao, kae Bugi. Pa, u novinama pie da je umrla, kae
M.B. Sibil kae: Ali, bila je prilino mlada. Lord Ajvor me je pozvao da upoznam
mladia za koga e se udati njegova ki. Znam lorda Ajvora, kae (ili bi rekao)
Bugi. Pa, to je udno, kae Sibil odustajui od pokuaja da se na sveanom ruku
rve sa smru mlade osobe. Prelazi na perike: Nekada je periku ledi arli kovrdao
mornar na palubi pre no to ona ustane, kae Bugi. O, znamo se ceo ivot. Iao
sam s njima na krstarenje. Ledi su obrve pale u supu. Ser Don Kuk je bio tako
debeo da su morali da ga vuku. Jednom je ustao iz kreveta usred noi i pao na pod i
tu je leao 5 sati nije mogao da se pomeri. B.M. mi je po konobaru poslala kruku
i dugako pismo. Razgovaraju o kuama i o raznim dobima. Sve je gladak i
povran razgovor; zavisi od poznanstva, a ne da se kae neto zanimljivo. Bugi
svakodnevno glanca obraze.

Utorak, 20. decembar

Ovo je skoro najkrai dan i moda najhladnija no ove godine. Mi smo u nemilosti
stranog mraza. Primetila sam onaj izgled crnih atoma u istom vazduhu, koje zbog
neega nikad ne mogu da opiem onako kako bih elela. Trotoar je pobeleo od
krupnih pufnastih pahuljica pre neko vee kad smo se vraali sa Roderom i Helen
od Nese. To je bilo u prolu nedelju poslednji put, bojim se, zadugo. Ali ja, kao i
obino, nemam vremena da nabrojim ta treba da uradim, veeras, u dubokoj
zimi, kad je Lenard nad svojim poslednjim predavanjem a Pinker spava u svojoj
stolici. itau Begnelovu priu, Dulijanovu dramu, pisma lorda esterfilda i
pisau Hjubertu (u vezi sa ekom iz Nejna). Postoji jedna iracionalna skala
vrednosti u mojoj glavi koja ove dunosti stavlja iznad pukog piskaranja.
To mi je sinulo sino na Nesinoj dejoj zabavi. Mala stvorenja su glumei dirnula
moju beskrajnu sentimentalnu icu. Anelika, tako zrela i sabrana, sva siva i
srebrna takvo olienje enstvenosti, u malom; i takav neotvoreni pupoljak ula i

127
senzibilnosti; sa sedom perikom i haljinom boje mora. A ipak, dosta udno, sad
jedva da elim sopstveno dete. Ova nezasita elja da napiem neto pre nego to
umrem, ovaj razorni oseaj kratkoe i grozniavosti ivota, tera me da se zakaim,
kao za stenu, za svoje jedino sidro. Ne dopada mi se fiziko oseanje imanja
sopstvene dece. To mi je palo na pamet u Rodmelu, ali nikad to nisam zapisala.
Mogu da zamislim sebe kao roditeljku, to je tano. Verovatno sam instiktivno
ubila to oseanje ili je to uradila priroda.
Jo uvek piem tree poglavlje Orlanda. Morala sam, naravno, da odustanem od
fantazije da u zavriti do februara i tampati na prolee. Oteglo se vie nego to
sam mislila. Upravo sam razmiljala o sceni kad O. sree u parku devojku (Nel) i
odlazi sa njom u urednu sobicu u Ulici Derard. Tu e se Orlando razotkriti, da je
ena. Njih dve priaju. Tu e biti dva-tri skretanja o ljubavi ena. Tako se u knjigu
uvodi O.-ov noni ivot i njene klijentkinje (to je prava re). Onda e sresti dr.
Donsona i moda napisati (to hou negde da citiram). Svima vama, dame. Tako
u dobiti izvestan efekat prolaenja godina. A onda u da opiem upaljena svetla
osamnaestog veka, a diu se oblaci devetnaestog. A onda dalje na devetnaesti. Ali,
to jo nisam promislila. Volela bih da sve napiem brzo i da sauvam jedinstvo tona
koje je u ovoj knjizi veoma vano. Ona treba da bude polusmena, poluozbiljna, sa
velikim talasima preterivanja. Moda u sakupiti hrabrost da pitam Tajms za
poviicu. Ali, kad bih mogla da piem za moj Godinjak, uopte ne bih pisala za
drugi list. Orlando je bio potpuno van domaaja moje volje (ali moan u
sopstvenom pravu!) i kao da je sve istisnuo da bi doao na svet! A ipak, upravo sad,
gledajui nazad u mart, vidim da je skoro potpuno po duhu iako ne po
konkretnim injenicama to ona knjiga koju sam planirala kao beg: da duh bude
satirian, struktura divlja. Ba tako.
Da, opet kaem, veoma srena, izuzetno srena jesen.

128
etvrtak, 22. decembar
Otvaram dnevnik samo na trenutak poto mi je glava tupa da upiem otar
prigovor sebi na sebe. Vrednost drutva je u tome to te ignorie. Ja posedujem
samo lani sjaj; ja sam mediokritet, nitarija; stekla sam naviku ljatavog
razgovora. Sve je to jeftino izgledalo sino kod Kejnzovih. Bila sam nerasploena
pa sam mogla da vidim providnost sopstvenih rei. Dadi je rekao jednu istinitu
stvar: Kad V. pusti da je stil nadvlada, ovek samo o stilu misli; kad koristi klie,
onda razmilja o tome ta hoe da kae. Ali, ree da nemam logiku mo i da
ivim i piem u opijumskom snu. A san je preesto o meni samoj.
Sad, kad se srednje godine vuku dalje a ispred je starost, vano je biti otar prema
takvim grekama. Tako lako bih mogla da postanem luckasta egoistina ena koja
trai komplimente, arogantna, uskogruda, presahla. Nesina deca (uvek se
odmeravam prema njoj i nalazim da je od nas dve ona ira i humanija), mislim
ovog trenutka o njoj sa divljenjem u kome nema zavisti; sa nekim tragom starog
detinjastog oseanja da smo mi u istom taboru protiv sveta i kako sam ponosna na
sve njene pobede u naim bitkama. Dok ona ide svojim putem tako nonalantno,
skromno, skoro anonimno, mimo cilja, okruena decom. I samo je naglaenije
nena (dirljiva stvar kod nje), to mi pokazuje da i ona osea uenje, iznenaenje
to je pored tolikih strahota i bolova prola bezbedna
San je preesto o meni samoj. Da to popravim i da zaboravim na svoju otru
apsurdnu malu linost, reputaciju i sve ostalo, trebalo bi da itam. Gledaj spoljni
svet, vie razmiljaj, pii loginije, iznad svega puno radi, vebaj anonimnost.
utanje u drutvu ili najmirnija izjava, ne ona koja se najvie istie; to je isto
lekovito, kako kau doktori. Sino je bila prilino prazna zabava. Ovde je ipak
vrlo lepo.

129
 1928.

Utorak, 17. januar

Jue smo bili na Hardijevom pogrebu. O emu sam mislila? O pismu Maksa
Birboma, koje sam upravo proitala ili o predavanju u Njunemu, o enskom
pisanju. U intervalima bi provalila po neka emocija. Ali, sumnjam u sposobnost
ljudske ivotinje da bude dostojanstvena u ceremoniji. Uhvati biskupa kako se
mrti, kako se trza; vidi njegov uglancani sjajni nos; sumnja u zanesenog mladog
svetenika u naoarima koji zuri u krst koji nosi, moda je arlatan; uhvati
rastreseni, divlji pogled Roberta Linda; onda misli o mediokritetstvu X-a; zatim, tu
je koveg, preveliki, kao na pozorinoj sceni, pokriven belim satenskim pokrovom;
nosai, prilino rumena i ukoena postarija gospoda ga pridravaju na uglovima;
napolju lete golubovi, nedovoljno vetako osvetljenje; dramatino U sigurnoj i
izvesnoj nadi u besmrtnost, moda melodramatino. Posle veere kod Klajva
Liton je protestovao, kako su romani ovog velikog oveka najbednija stvar na svetu
i da ne moe da ih ita Liton koji sedi ili lei, inertan sa zatvorenim oima ili
ozlojeen kad ih otvori. Ledi Streji polako nestaje, ali to moe da potraje
godinama. Povrh svega skuplja mi se neko nelagodno oseanje promene i
smrtnosti, oseaj da je razdvajanje smrt; a onda oseaj moje sopstvene slave (zato
bi me to spopadalo?) i potom kako slava nosi udaljavanje; pa je tu pritisak da
napiem dva lanka o Mereditu i da izglaam onaj o Hardiju. A Lenard sedi kod
kue i ita. I Maksovo pismo. I oseaj kako je sve to uzaludno.

Subota, 11. februar

Toliko mi je hladno da jedva drim pero. Sve je to uzaludno tako da sam
prekinula. I to skoro neprestano oseam, moda je trebalo da piem dnevnik. Hardi

130
i Meredit poslali su me obamrlu, sa glavoboljom, u krevet. Sad znam oseanje kad
ne mogu da ispredem reenicu i sedim mumlajui i vrtei se, a nita mi ne lepra
kroz mozak, koji je kao prazan prostor. Zatvaram vrata radne sobe i odlazim u
krevet sa epovima u uima. I tu leim dan-dva. A koliko morskih milja
proputujem za to vreme! Takve mi se senzacije ire kroz kimu i glavu im im
dam ansu. Preterani umor, teskoba i oajanje i nebesko olakanje i odmor; a onda,
opet, takav jad. Mislim da nikog telo ne baca toliko gore-dole kao mene. Ali, s tim
je gotovo i odlaem na stranu
Iz nekog razloga dosta ravnoduno odraujem poslednje poglavlje Orlanda, koje je
trebalo da bude najbolje. Uvek, uvek mi poslednje poglavlje isklizne iz ruku.
Pone da se dosauje. Sili se. Ja se jo uvek nadam sveem vazduhu i ne
uznemiravam se mnogo, osim to mi nedostaje zabave, koje je, tako strano
ivahne, bilo celog oktobra, novembra, decembra. Imam sumnje da je prazno i
previe fantastino za tu duinu.

Subota, 18. februar

U ovo vreme bi trebalo da redigujem lorda esterfilda, ali ne radim to. Odsutna
sam, um mi je na drugoj livadi, spremam se da u maju odrim predavanje u
Njunemu, ene i proza. Um je najkapriciozniji insekt leti, lepra. Jue sam
mislila da u napisati najbre, najbriljantnije stranice Orlanda. No, ni kap nije pala,
i sve iz uobiajenih fizikih razloga, koji su se tek danas pokazali. To je najudnije
oseanje: kao da je neki prst zaustavio protok ideja u mozgu, a kad se raspeatio,
krv je pokuljala na celom tom mestu. Opet, umesto da piem O., jurila sam gore-
dole kroz celu oblast mog predavanja. A sutra, na alost, idemo autom, moram da
se vratim u knjigu (koja je zadovoljavajue ivnula poslednjih neko dana). Nisu
moji oseaji nepogreiv vodi u pisanju.

Nedelja, 18. mart

131
Izgubila sam svoj pisai prostor; izvinjenje za anemino stanje ove knjige. Evo,
izmeu pisama, beleim samo da je Orlando zavren jue kad je sat otkucao jedan.
U svakom sluaju, platno je pokriveno. Bie potrebno tri meseca paljivog rada,
nunog, pre nego to bude mogla da se tampa; jer sam brljala i nabacivala te se
podloga vidi na hiljadu mesta. Ali, to je vedro, oseanje koje te ispuni kad
napie, ak i provizorno, kraj, i mi u subotu odlazimo, sa mojim umom umirenim.
Napisala sam tu knjigu bre od svih. Sve je to ala i veselo, brzo tivo; ini mi se
kao spisateljiin raspust. Sve sam uverenija da nikad vie neu pisati roman. Ulaze
estice poezije. Elem, mi idemo autom preko Francuske u subotu i vratiemo se
sedamnaestog aprila za letovanje. Vreme leti o, da; opet dolazi leto, a ja se jo
uvek tome udim. Svet se opet zavrteo u krug i pribliio naim oima svoje zelenilo
i plavetnilo.

etvrtak, 22. mart

Ovo su poslednje stranice Orlanda i sad je dvadeset pet minuta do jedan, napisala
sam sve to moram da napiem i u subotu idemo u inostranstvo.
Da, zavren je Orlando poela sam ga 8. oktobra kao alu; a sad je predugaak
za moj ukus. Mogla bi da propadne izmeu dve stolice, da bude predugaka za
alu, a previe frivolna za ozbiljnu knjigu. Sve to briem iz glave, lakoma jedino na
zelena polja, sunce, vino; da sedim i nita ne radim. Poslednjih est nedelja bila
sam vie kofa nego fontana; sedela sam kao meta raznih osoba. Zec koji tri preko
strelita, a prijatelji rade dum-dum. Hvala nebesima, Sibil nas danas naputa. Onda
ostaje samo Dadi i ceo dan samoe, molim te Boe, sutra. Ali, nameravam da
kontroliem to sa lovom na zeca kad se vratim. I zaradu. Nadam se da u se zavui
da piem jedan lep, diskretan lani za 25 funti svakog meseca i da u tako iveti;
bez stresa; i itau ono to elim da itam. Sa 46 moram da budem krta; imam
vremena samo za sutinsko. Ali, mislim da sam obavila dovoljno moralnih

132
razmiljanja i da bi trebalo da opisujem ljude. Jedino to kad je um onako bezbojan,
po dunosti, ne po elji, onda pie malaksalo.
Vodeno, vetrovito vreme. Sledee nedelje u ovo doba biemo usred Francuske.

Utorak, 17. april

Vratili smo se, sino, kao to je bilo predvieno i, da mi se slegne praina u glavi,
piem dnevnik. Preko Francuske i natrag svaki pedalj te plodne zemlje preli smo
zadivljujuom mainom. Gradovi, zvonici i prizori bude se u seanju, dok ostalo
tone. Naroito vidim artr, tog pua sa uspravljenom glavom, kako ide preko ravne
zemlje izuzetna katedrala. Rozeta je kao dragulj na crnom somotu. Spoljanost je
komplikovana, a ipak jednostavna; izduena, nekako se spasla od fantastike i
kitnjastosti. Sivo vreme prska po svemu; seam se povratka nou, esto kroz vlagu,
i kako u hotelima sluam kiu. esto sam poskakivala gore-dole od dve ae
domaeg vina. Bila sam dosta u trci to se iz ovih haotinih beleki vidi. Jednom
smo bili visoko u planini, u snenoj oluji i prilino uplaeni zbog dugakog tunela.
esto nas je dvadeset milja delilo od civilizacije. Jednog vlanog popodneva banuli
smo u planinsko selo i ja sam ula u jednu kuu i sela sa porodicom: fina, savesna,
uljudna ena, devojka lepa, stidiljiva, ima u Erlsfildu prijateljicu koja se zove
Dejzi. Love pastrmke i divlje veprove. Onda krenusmo za Florak, i tu sam nala
irardenove memoare na staroj polici za knjige koja je bila prodata zajedno sa
kuom. Uvek neka dobra hrana, a nou termofori. O, a moja nagrada 40 funti od
Francuza. I Dulijan. Vruina dan-dva u Pon di Gard na suncu. Le Bo (tu je Dante
dobio ideju za Pakao, ree Dankan). A sve vreme dok smo planinarili, moja
postojana elja za reima: predoavala sam sebi list papira, pero i mastilo kao neto
udesno poeljno mogla sam ak da osetim ukus pisanja, kao da je to za mene
boanski nain olakanja. Zatim Sen Remi i razvaline na suncu. Ve sam
zaboravila kako je to sve ilo kako se sve uklapalo. Ali, sad izranjaju

133
znamenitosti i dok sam popodne razgovarala sa Rejmondom u Nejnu, primetih da
smo se ve utaborili na najviim takama. Pre toga, prelazei groblje 51 po estokoj
52
kii i vetru, videli smo Houp i jednu tamnu, negovanu enu. Ali, one prooe
mimo nas, bacivi pogled. Sledeeg trenutka zauh Virdinija, i okretoh se. To se
53
Houp vraala. Dejn je jue umrla, promrljala je, poluzaspala, govorei
smueno, van sebe. Poljubismo se zbog Dejnine smrti, pored groba
Kromvelove erke, gde je eli nekad etao. Nije leala na goblju, ve u sobi iz
dvorita u kojoj smo je nedavno videli na jastucima, kao veoma staru osobu koju je
ivot odbacio i napustio. Ushiena, zadovoljna, iscrpljena. Houp ima boju prljavog
smeeg papira. Zatim u kancelariju, pa kui da radim sad da radim, radim,
najrevnosnije to mogu.

Subota, 21. april

I opet se naoh u starom vrtlogu pisanja nasuprot vremenu. Jesam li ikad pisala u
skladu s njim? Ali, kunem se, neu troiti previe vremena na Orlanda, koji je
udovite. U septembru treba da izae, iako bi savesni umetnik povukao rukopis i
iznova pisao i glaao do u beskraj. Ali, preostaju sati koje treba provesti u itanju
raznih stvari, nisam sigurna ta. Kakvo leto elim? Sad, kad imam 16 funti koje
mogu da potroim pre 1. jula (po naem novom sistemu) oseam se slobodnije;
mogu da priutim sebi haljinu i eir i ako hou mogu malo da se proetam. Ali
ipak jedino je uzbudljiv imaginarni ivot. im ponu da predu tokovi u mojoj
glavi, ne treba mi mnogo ni novac, ni haljina, ak ni ormar, krevet za Rodmel, ni
sofa.

Utorak, 24. april

51
Groblje iza Branzvik Skvera.
52
Houp Mirlis.
53
Dejn Harison.

134
Ovo je lep iv letnji dan. Urlajui, zima se vraa kui na svoj Arktik. Sino sam
itala Otela i impresionirali su me bujica, koliina i zapletenost njegovih rei
previe, rekla bih, da sam pisala prikaz za Tajms. On ih dodaje tamo gde je tenzija
slaba. U velikim scenama sve prianja kao rukavica. Um se kotrlja i ljuljuka meu
reima kad ga ne goni govorim o umu velikog majstora rei koji pie jednom
rukom. On vri. Manji pisci tede. Kao i obino, impresionirana sam ekspirom.
Ali, moj um je u ovom trenutku veoma otvoren za rei engleske rei. Pogode me
jako, gledam kako se odbijaju i poskakuju. itala sam samo francuski etiri
nedelje. Dola sam na ideju za lanak o francuskom (koliko ga znamo).

Petak, 4. maj
Treba da zabeleim nagradu Femina pre nego to odem, ovog blistavog letnjeg
dana, na aj sa gospoicom Denkins u Ulicu Dauti. Idem posluno, da ne odbijem
mladu devojku. Ali, bez sumnje u biti preteka. Ipak, dan je divan.
Ta nagrada je bila predmet tupih, glupih sati; funkcija; ne zabrinjava, zaglupljuje.
Hju Volpol kae da mu se ne dopadaju moje knjige; vie govori kako se boji za
svoje. Mala gospoica Robins, kao crvenda, izmilevi: Seam se vae majke
najlepa madona a u isto vreme potpuno svetska ena. Obilazila me je. (Gledam
na to kao na posetu po vrelom letnjem danu.) Nikad se nije poveravala. Iznenada
bi rekla neto to se ne oekuje od tog madoninog lica, da pomisli da je zlobna.
Uivala sam u tome; nita drugo nije ostavilo neki utisak. Naknadno sam se
uasnula to sam izgledala runo u jeftinoj crnoj odei. Ne mogu da kontroliem taj
kompleks. Budim se u zoru trzajui se. Isto tako, slava postaje vulgarna i
dosadna. Nita ne znai, a ipak ti oduzima vreme. Neprestano Amerikanci. Kroli,
Gejd, ponude.

etvrtak, 31. maj

135
Sunce je opet izalo; ja sam ve skoro zaboravila Orlanda otkad ga je L. proitao i
on je takorei izaao iz mog poseda. Mislim da nije izbruena kakva je mogla da
bude da sam na njoj due radila. Suvie je udaka i neujednaena, ali povremeno
vreoma briljantna. to se tie utiska u celini, ne mogu da prosudim. ini mi se da
nije meu mojim vanim delima. L. kae da je to satira.
L. shvata Orlanda mnogo ozbiljnije nego to sam oekivala. Misli da je u neemu
bolja od Svetionika. Bavi se interesantnijim temama, privrenija je ivotu i ira.
injenica je da sam je zapoela kao alu, a nastavila ozbiljno. Zato joj malo
nedostaje jedinstvo. On kae da je veoma originalna. U svakom sluaju, drago mi
je to sam se sad reila pisanja romana i nadam se da za to nikada vie neu biti
optuena. elim da piem neku veoma dobro promiljenu kritiku; knjigu o prozi;
neku vrstu eseja (ali ne o Tolstoju za Tajms). Veernji prijem dr. Barnija, ini mi
da je to za Dezmonda. A zatim? Oseam da teim da vratanca drim zatvorena; da
ne putam unutra mnogo planova. Neto apstraktno poetino sledei put ne znam.
Dosta mi se dopada ona ideja sa biografijama ivih ljudi. Otolin predlae sebe. Ali
ne. Ceo rukopis moram da pocepam, da napiem puno beleki i da se otisnem u
spoljni svet.
Junsko vreme. Mirno, blistavo, svee. Zahvaljujui Svetioniku, (auto), ne oseam se
tako zatvorenom u Londonu kao inae, i mogu da zamislim vee negde na
movarama ili u Francuskoj, bez zavisti koju sam ranije oseala u Londonu kad je
lepo vee. Sam London takoe neprestano privlai, stimulie, daje mi dramu i priu
i pesmu bez ikakvog napora, koliko da pokreem noge po ulicama. etala sam
popodne Pinkera do Grejz In Gardenz i videla Red Lajon Skver. Morisovu kuu.
Pomislih na njih u onim zimskim veerima pedesetih, pa pomislih da smo i mi tako
zanimljivi. Videla sam ulicu Grejt Ormond u kojoj je jue naena mrtva devojka.
Videla sam i ula Vojsku spasa kako hrianstvo ini veselim za narod, valjda da
bismo malo ivnuli mnogo gurkanja i ala od strane vrlo neprivlanih mladih

136
mukaraca i ena. A ipak, da kaem istinu, kad ih gledam, nikad se ne smejem i ne
kritikujem ih, samo oseam kako je to udno i zanimljivo; pitam se ta misle kad
kau: Priite Gospodu. Rekla bih da u tome ima malo egzibicionizma; aplauz
puka; to mami momke da pevaju crkvene pesme i raspaljuje trgovake pomonike
da glasno objave da su spaseni. Tome slui pisanje za Ivning Standard i
spremala sam se da kaem, za sebe; ali do sad to nisam radila.

Sreda, 20. jun

Toliko mi je muka od Orlanda da ne mogu da piem. Korigovala sam ifove za
nedelju dana i ne mogu da ispredem ni reenicu. Grozim se sopstvene brbljivosti.
Zato stalno sipati rei? Skoro sasvim sam izgubila i mo itanja. Radei korekturu
5, 6, 7 sati dnevno, upisujui tu i tamo pedantno, estoko sam onesposobila
sposobnost itanja. Uzela sam Prusta posle veere i ostavila ga. To je najgore
vreme. Tera me na samoubistvo. Izgleda kao da nema vie ta da se radi. Sve deluje
bljutavo i bezvredno. Sad u da posmatram, da vidim kako vaskrsavam. Mislim da
u neto itati recimo Geteovu biografiju.

Sreda, 9. avgust
54
Delimino piem da se rasteretim naracije, kao na primer: stigli smo pre dve
nedelje. Ruali smo u arlstonu, dola je Vita, ponudili su nam jednu livadu, ili
smo da vidimo farmu u Lajmkilnu. Iako u, sigurno, kroz 10 godina biti
zainteresovanija za injenice i eleu, kao kad itam, da mi se kau detalji, detalji,
na stranicama u traiti detalje i preraivati ih u fantazije koje izgledaju istinitije od
hrpe nesreenih injenica. Sad to ne mogu, jer su mi skoro neposredno pred oima.
U ponedeljak je ini mi se bio lep dan vozili smo se kroz Rajp; na uskoj stazi na
kapiji su bili devojka i njen momak; morali smo da ih prekinemo da bismo okrenuli

54
Manks Haus, Rodmel.

137
auto. Mislila sam kako su njihove rei pregraene kao reka naim upadom. To ih je
malo zabavljalo, ali ipak su bili nestrpljivi. Rekoe nam da idemo levo, ali da je put
razrovan. Bilo im je drago kad smo otili, mada su imali bljesak interesovanja za
nas. Ko su ti ljudi u automobilu, kuda idu?, a onda je to potonulo u podsvest i
potpuno su nas zaboravili. Ili smo dalje. Stigli smo na farmu. Na vrhovima suara
za hmelj su izbijale kiobranske ice; sve je bilo trono i izbledelo. Tjudorska
seoska kua bila je skoro potpuno mrana sa vrlo malim nadsvoenim prozorima.
Stari stjuartski farmeri mora da su virili preko ravnice, vrlo blatnjave, loe orane,
kao ljudi u siromanim predgraima. Ali, bili su ponosni; barem su imali debele
zidove, kamine i solidnost, dok sad u kui ivi jedan zarastao starac crvenog lica,
koji se bacio u fotelju idite kud god elite, idite bilo kuda, rekao je, raspasan,
nekako oronuo kao suare za hmelj, vlaan kao plesnivi tepisi i neist kao krevet
ispod koga viri nokir. Zidovi su bili lepiljivi. Nametaj poluviktorijanski; dopiralo
je malo svetlosti. Sve odumire, propada. On je ovde 50 godina i sve e se raspasti
na komade, jer kua nema dovoljno lepote ni snage da bilo koga navede da je
obnovi.

Subota, 12. avgust

Da li da nastavim ovaj monolog, ili da zamislim publiku, to bi me nateralo da
piem opisno? Ova reenica je nastala zahvaljujui knjizi o prozi koju sad piem
jo jednom, o, jo jednom. Ovo je knjiga od danas do sutra. Zapisujem sve to
smislim o sentimentalnom romanu, Dikensu itd, a veeras moram na brzinu da
progutam Dejn Ostin da sutra neto priredim. Ipak, elja da napiem priu lako bi
55
mogla da potisne pisanje kritike. Leptirice lebde u pozadini mog uma. Jue u
arlstonu Klajv ree da nema klasnih razlika. Pili smo aj iz svetlih, plavih oljica,
pod ruiastom svetlou dinovskog batenskog sleza. Svi smo bili malo

55
Knjiga je kasnije dobila naslov Talasi.

138
omamljeni prirodom; pomalo bukoliki. Bilo je prilino ljupko navelo me je da
pozavidim tom seoskom miru, drvee je zato mi je pogled pao na drvee? Izgled
stvari ima veliku mo nada mnom. ak i sad moram da gledam vrane kako se bore
sa jakim vetrom i jo uvek se instinktivno pitam: Kako se to kae?, i pokuavam
da zamiljam sve ivlju otrinu vazdune struje i podrhtavanje vraninog krila koje
see vazduh kao da je pun grebena, mrekanja i neravnina. Vrane se uzdiu i tonu,
gore-dole i ini se da ih to vebanje povreuje i sputava kao plivae nemirna voda.
Ali, koliko malo mogu da sprovedem kroz pero od toga to je jako ivo mojim
oima, i ne samo mojim oima i mojim nervima ili lepezastoj membrani koju ima
moja vrsta.

Petak, 31. avgust

Ovo je poslednji avgustovski dan i kao skoro svi izuzetne lepote. Svaki je dan
dovoljno lep i dovoljno topao da se sedi napolju; ali, pun je i lutajuih oblaka;
gaenja i izlaska svetlosti koje me toliko zanosi i uvek ga poredim sa svetlou
ispod alabasterske kugle. Okolo je sada kukuruz u redovima od po tri, etiri ili pet
vrsto oblikovanih utih kolaa kalorian, verovatno, sa jajima i miroijama,
ukusan. Ponekad vidim stoku kako galopira po potocima kao da su u nju uli zli
dusi, kako bi rekao Dostojevski. Oblaci kad bih mogla da ih opiem, uradila bih
to. Jedan je jue imao lepravu kosu, kao vrlo fina seda kosa starca. U ovom trenu
su beli na olovnom nebu; ali, iza kue, od sunca je trava zelena. etala sam danas
do hipodroma i videla lasicu.

Ponedeljak, 10. septembar

Zabavljalo me je kad sam otkrila da, kad Rebeka Vest kae mukarci su snobovi,
Dezmond se trenutno naljuti: ja mu odgovorih reenicom iz eseja ivot i pisanje,
koja s visine govori o ogranienjima romansijerki. Ali, u tome nije bilo gorine.

139
Govorili smo plodno, ne povlaei nijednu jalovu brazdu. Da li pretpostavljate
onda da se sad vraamo, kao kad se gnezde vrane, na vrhove svog drvea i da je sve
to graktanje poetak smetanja za tu no? ini mi se da kod nekih mojih prijatelja
opaam nenu i dirljivu srdanost; prijatnost i prisnost; kao kad sunce zalazi. esto
mi dolazi ta slika, s nekim oseanjem da je moje fiziko stanje sada hladnije; sunce
koje je ba otilo od tebe; stari disk tvog bia sve je rashlaeniji ali to je samo
poetak i postae hladna i srebrna kao Mesec. Ovo leto je bilo veoma ivahno; leto
koje sam proivela skoro previe javno. esto sam silazila ovde u svetilite; u
manastir; imala sam religiozno utoite, jedanput u velikom bolu. Uvek neki strah
toliko se ovek plai samoe, da vidi do dna posude. To je jedno od iskustava iz
nekih ovdanjih avgusta; tada sam osvestila ono to ja zovem realnou: stvar
koju vidim pred sobom: neto apstraktno; ali to obitava na breuljcima ili na nebu;
pored ega nita nije vano; u emu u se odmoriti i nastaviti da ivim. To ja
zovem realnou. I zamiljam katkad da mi je to najpotrebnije, ono to traim. Ali,
ko zna, jednom uzme pero i napie? Kako je teko ne zamiljati da je realnost
ovo ili ono, kad je ona jedno. Moda je to moj dar moda me to razlikuje od
drugih ljudi. ini mi se da retko ko ima tako akutan oseaj nalik na ovaj ali, opet,
ko zna? I to bih volela da izrazim.

Subota, 22. septembar

Ovo je bilo najlepe, ne samo najlepe nego najdivnije leto na svetu. Jo uvek, iako
duva, tako je bistro i svetlo; oblaci se prelivaju kao opal. Dugaki ambari na mom
horizontu, miije sivi; stogovi bledo zlatni. Posedovanje tog polja je promenilo
smer mojih oseanja prema Rodmelu. Poela sam da se zakopavam u njega i da u
njemu uestvujem. Sazidau jo jedan sprat na kui ako zaradim novac. Ali, vesti o
Orlandu su crne. Moda emo prodati treinu u odnosu na Svetionik pre

140
objavljivanja knjiare kupuju samo komplete od est ili dvanaest naslova. Kau
da tako mora. Niko nee biografiju. Ali, to jeste roman, kae gospoica Rii 56.
Ali, na naslovnoj strani pie biografija, kau. Morae da ide na policu sa
biografijama. Zbog mi se ini da emo moi samo da pokrijemo trokove visoka
cena ale zbog koje sam roman nazvala biografijom. A bila sam sigurna da e to
biti popularna knjiga! Jo bi trebalo da bude 10/6 ili 12/6, ne 9/-. Boe, boe!
Morau zimus da piem lanke ako hoemo neto da stavimo u banku. Ovde dole ja
sam se iz sve snage bacila na knjigu o prozi i trebalo je da zavrim prvu verziju
plana, osim Doroti Ozborn koju skiciram. Morau da piem sve iz poetka, ali
kuluenje je zavreno ta jurnjava iz knjige u knjigu i ta u sada da itam? Ti
romani su mi dugo visili nad glavom. Boiji je blagoslov to sam ih se oslobodila.
Da li u itati englesku poeziju, francuske memoare da li u sad itati materijal za
knjigu koja treba da se zove Biografije nepoznatih? A kada u, pitam se, poeti
Leptirice? Ne pre nego to me uvuku sami ti insekti. Nemam nikakvu naznaku ni
kakva e biti ta knjiga. Sasvim nov pokuaj, kako mi se ini. Uvek tako mislim.

Subota, 27. oktobar

Skandal, skandal! Da pustim da mi isklizne toliko vremena, a ja da nalakena na
most gledam kako odlazi. Ali nisam nalakena; trim gore-dole, razdraeno,
uzbueno, nemirno. A reka se estoko kovitla. Zato piem te metafore? Zato to
nita nisam napisala itavu venost. Orlando je objavljen. Ila sam u Burgundiju sa
Vitom. To je proletelo. Kako je ovo nepovezano! Moja ambicija je da od ovog
trena, 8 minuta do 6, subota uvee, opet postignem punu koncentraciju. Kad
zavrim sa ovim pisanjem, otvoriu dnevnike Fani Berni i postojano u raditi na
tom lanku zbog kojeg telegrafie sirota gospoica Mekej. itau, razmiljau. Od
itanja i razmiljanja sam digla ruke 26. septembra, kada sam otila u Francusku.

56
Gospoica Rii je bila akviziterka.

141
Vratila sam se i mi smo se bacili u London i u objavljivanje. Pomalo mi je muka od
Orlanda. Mislim da sam sad pomalo indiferentna prema tome ta ko misli. ivotna
radost je na delu ja, kao obino, usmrtim citat. Mislim da mene uzbuuje pisanje,
a ne to to e me neko itati. A poto ne mogu da piem dok me itaju, uvek sam
pomalo stegnuta srca; uzburkana; ali ne toliko srena kao u osami. Prijem knjige je,
kako kau, preko oekivanja. Prodaja prevazilazi na rekord za prvu nedelju.
Plutala sam prilino lenjo na hvali, kad Skvajer zalaja u Obzerveru. Ali, ak i dok
sam prole nedelje sedela na Beksu i itala tu kritiku pod pljuskom crvenog lia i
njegove svetlosti, oseala sam da stenu samouvaavanja u meni ne dotie. Ovo
stvarno ne boli, rekoh sebi. ak ni sada. Pre no to je palo vee ja sam bila mirna,
netaknuta. A evo ga sad Hju u Morning Postu, da opet namae med, a Rebeka Vest
takve fanfare, to je njen stil, da se oseam pomalo smeteno i glupavo. A sad se
nadam da je s tim svreno.
Hvala bogu, upravo se okonalo dugo naprezanje nad enskim predavanjem.
Dolazim sa govora u Gertonu, kroz poplavu kie. Izgladnele, ali smele mlade ene
to je moj utisak. Inteligentne, udne, siromane; osuene da masovno postanu
uiteljice. Ja sam im mirno rekla da piju vino i da imaju sopstvenu sobu. Zato bi
sav sjaj, sav ivotni luksuz obasuo dulijane i frensise, a fare i tomase ni malo?
Evo, izgleda da Dulijan ne uiva mnogo u tome. Ponekad mi se ini da se svet
menja. ini mi se da vidim kako se razum iri. Ali, volela bih da bliskije i gue
poznajem ivot. Ponekad bih volela da radim sa neim stvarnim. Oseam da kroz
mene idu trnci i da me proima vitalnost od veernjih predavanja kao to je ovo
ublai ti se otrina i osvetli nejasno. Koliko malo ovek vredi. Koliko bilo koji
ovek malo vredi, pomislim. Kako je brz, furiozan i samovoljan ivot. Kako se
hiljade bore za goli ivot. Osetila sam se starijom i zrelijom. A niko me nije
potovao. Sve su one bile ustre, egoistine ili ih moda nisu mnogo

142
impresionirale moje godine i ugled. Vrlo malo potovanja ili neeg nalik na to.
Hodnici Gertona su kao svodovi u nekoj groznoj visokoj katedrali samo se
nastavljaju, hladni i sjajni, a svetlo gori. Visoke gotske sobe: hektari svetlosmeeg
drveta. Ponegde fotografija.

Sreda, 7. novembar
Ovo u napisati radi sopstvenog uivanja. Ali, ta fraza me inhibira; jer ako ovek
pie samo za sopstveno zadovoljstvo, ne znam ta se onda dogaa. ini mi se da
unitava konvenciju pisanja, pa uopte i ne pie. Prilino me boli glava, sve mi je
mutno u glavi od sredstava za spavanje. To je posledica (ta to znai? Tren
kojeg lenjo otvaram oigledno nita ne kae!) od Orlanda. Da, da, od vremena
poslednjih zapisa u dnevniku postala sam dva i po ina via u oima javnosti.
Mislim da sad mogu da kaem da sam meu poznatim piscima. Pila sam aj sa ledi
Kjunard mogla bih i na ruak ili na veeru kad god hou. Zatekla sam je sa
kapicom, kako telefonira. To nije bila njena atmosfera taj razgovor nasamo.
Isuvie je otroumna za poverljive razgovore i potrebno joj je vee drutvo da bi
postala nagla i nehajna, to je njen vrhunac. Smena mala ena s papagajskim
licem; ali nije u potpunosti smena. Stalno sam elela superlative, nisam uspela da
se ta iluzija razmahne. Laskavo, da ali pomalo bezbojno i prijateljski. Mermerni
pod, da ali bez raskoi, bez ikakve melodije, bar to se mene tie. Sedei tamo,
nas dve smo morale da budemo skoro konvencionalne i jednoline, a to me podsea
na ser Tomasa Brauna. Najvea knjiga naeg doba, ree, pomalo laskavo poslovna
ena, meni koja ne verujem u te prie osim kad su lansirane uz ampanjac i cvee.
Onda u razgovor ue lord Donegal, slatkoreiv irski mladi, crnomanjast, uuteo,
zalizan, na temu tampe. Ne tretiraju li vas kao psa?, rekoh. Ne, uopte ne,
odgovori, zapanjen da bi iko mogao markiza da tretira kao psa. Zatim poosmo
gore, pa gore da vidimo slike na stepenitu u dvoranama i, konano, u spavaoj

143
sobi ledi K., koja je potpuno okiena platnima sa temom cvea. Krevet ima
trouglasti baldahin od ruiasto-crvene svile. Na prozorima, koji gledaju na Trg,
visi zeleni brokat. Njena pudrijera kao moja, samo islikana i pozlaena stajala
je otvorena, sa zlatnim etkama, ogledalima, a na njenim zlatnim papuama uredno
su leale zlatne arape. Sva ta oprema za jednu ilavu staru menuetkinju. Navila je
dve velike muzike kutije; zapitah je da li ih slua u krevetu? Ma, ne. Nema oko nje
takvih matarija. Vaan je novac. Ispiriala mi je prilino prljave prie o ledi
Sakvil, koja je nikad ne poseti a da je nekako ne nasamari as bista koja vredi 5
funti, koju joj je naplatila 100, pa mesingani zvekir. A njen renik ja to nisam
volela Pomalo sam dovodila u pitanje te prljave otrcane prie pa nije lako
mogla da poprica vazduh zlatnim prahom. Ali, bez sumnje, ima otrinu, svoju
otru meru u ivotu. A kako bi samo bilo divno, mislila sam dok sam na prstima
gazila kui u svojim tesnim cipelama, po magli, po zimi, kad bi ovek mogao da
otvori neka od tih vrata, koja ja jo uvek otvaram tako pustolovno, i da nae ivu,
zanimljivu, stvarnu osobu, neku Nesu, nekog Dankana, nekog Rodera. Nekog
novog, iji bi mozak poeo da vibrira. Prosti, obini i tupi su ti Kjunardovi i
Koulfaksovi sa svom svojom zapanjujuom umenou u ivotnoj trgovini.
Ne znam ta sad da piem. Mislim da ovako stoje stvari: ovaj Orlando je, svakako,
veoma brza, briljantna knjiga. Da, ali nisam pokuavala da istraujem. A da li
moram uvek da istraujem? Da, jo uvek tako mislim. Zato to moja reakcija nije
uobiajena. Ni posle svih ovih godina nije ishlapila. Orlando me je nauio kako da
napiem direktnu reenicu; nauio me je kontinuitetu, narativnosti i kako da drim
realnost podalje. Naravno, namerno sam izbegla sve ostale tekoe. Nijednom
nisam skliznula u svoje dubine, niti insistirala na skladu, kao i u Svetioniku.
Da, ali Orlando je bio proizvod savreno odreenog, zapravo nadmonog impulsa.
Hou provod. Hou fantaziju. Hou (i to je bilo ozbiljno) da stvarima dam njihovu
karikaturalnu vrednost. I to raspoloenje jo uvek lebdi oko mene. elim da

144
napiem istoriju, recimo Njunama ili enskog pokreta, u istom tonu. Taj ton je
duboko u meni u najmanju ruku, vrcav, hitar. Nije li ga stimulisao aplauz?
previe stimulisao? Smatram da postoje dunosti koje mali talenat treba da preuzme
da bi olakao geniju. Hou da kaem da ovek ima jednu stranu koja se igra; kad je
talenat samo talenat, neprimenjen. A kad je talenat ozbiljan, to onda postaje posao.
I jedan drugome olakavaju.
Da, ali Leptirice? To je trebalo da bude apstraktna, mistina, slepa knjiga. Dramska
poema. Meutim u previe mistinosti, previe apstraktnosti moda ima afektacije.
Recimo da se to svia Nesi i Roderu, Dankanu, Etel Sendz. To je moja
nekompromisna strana; zato bi bilo bolje da dobijem njihovu pohvalu.
Opet, jedan pisac prikaza kae da sam dola u krizu u pitanju stila. Sad je tako
tean i fluidan da klizi kroz um kao voda.
Ta bolest je poela u Svetioniku. Pvi deo je iao teno samo sam pisala i pisala!
Da li da se sada obuzdam i konsolidijem, vie u stilu Dalovej i Dejkobove sobe?

Ja ipak mislim da e rezultat biti knjige koje oslobaaju druge knjige. Stilska i
tematska raznovrsnost. Jer, na kraju krajeva, mislim da je to moja ud, da ne
verujem mnogo u bilo kakvu istinu, o tome ta ja kaem, ta ljudi kau, i da uvek
slepo, instinktivno, sa oseanjem da skaem preko ponora, sledim neki zov zov
pa, ako budem pisala Leptirice, moram da se nagodim sa tim mistinim oseanjima.

X. je unitio nau subotnju etnju. On je sad plesniv i za mene depresivan. Savreno

je razuman i armantan. Nita ga ne iznenauje, nita ga ne okira. Sve je proao,
izgleda. Iz toga je izaao zamotan, miran, dosta podbuo, prilino izboran i
izguvan, kao ovek koji je celu no presedeo u kupeu tree klase. Prsti mu imaju
ute mrlje od cigareta. Jedan zub nedostaje u donjoj vilici. Kosa mu je slepljena.
Oi sumnjiavije nego ikad. Na plavoj arapi ima rupu. Pa ipak je odluan i
odreen to mi je bilo toliko deprimirajue. Izgleda da je siguran da je ba njegov

145
pogled ispravan; nai pogledi su hiroviti, izopaeni. A ako je njegov pogled
ispravan, bog zna da nema ovek zato da ivi ni za mastan kola. A egoizam
mukaraca me ak i sad iznenauje i okira. Znam li ijednu enu koja bi mogla od 3
do 6,30 da sedi u mojoj fotelji bez traka sumnje da ja moda imam posla, ili sam
umorna, ili mi je dosadno; i koja bi, sedei tako, mogla da pria, da zakera, da
guna o svojim tekoama, brigama; zatim da jede okoladu, da ita knjigu i
konano da ode oigledno samozadovoljna i uvijena u nekakav mehur mutnog
pozdrava u ast samoj sebi? Svakako ne devojke u Njunamu i Gertonu. One su
mnogo ustrije, mnogo su disciplinovanije. Ni deo te samouverenosti nije njihova
sudbina.

Sreda, 28. novembra

Oev roendan. Imao bi 96, 96 godina, da, danas. I mogao je da ima 96, kao drugi
koje znamo, ali sreom nema. Njegov ivot bi u potpunosti okonao moj. ta bi se
dogodilo? Ne bi bilo pisanja, ne bi bilo knjiga nepojmljivo.
Ranije sam na njega i na majku mislila svakodnevno, ali ih je pisanje Svetionika
sleglo u mom seanju. I sad mi se ponekad vraa, ali drugaije. (Mislim da je ovo
istina da sam bila opsednuta oboma, nezdravo, i da je pisanje o njima bilo
neophodan in.) Sad mi se vraa vie kao savremenik. Moram da ga itam jednog
dana. Pitam se da li mogu da osetim, ujem njegov glas, ja to znam napamet?
Tako dani prolaze i ponekad se pitam da nije ovek, kao dete srebrnom kuglom,
hipnotisan ivotom. I da li je ovo ivljenje. Vrlo je brzo, sjajno, uzbudljivo. Ali
moda povrno. Volela bih da jednog dana uzmem u ruke kuglu i da je smireno
osetim, okruglu, glatku, teku, i da je danima tako drim. Mislim da u itati
Prusta. Ii u unazad i unapred.
to se tie moje sledee knjige, nameravam da se uzdrim od pisanja dok mi ne
bude visila nad glavom. Nek otea u mom umu kao zrela kruka; neka se klati,

146
bremenita, traei da je odseku, ili e pasti. Leptirice me jo uvek progone, dolaze,
kao i uvek, nepozvane, izmeu aja i veere, dok L. slua gramofon. Uobliila sam
jednu-dve stranice i naterala sebe da stanem. Suoila sam se sa nekim tekoama.
Da ponem sa slavom. Orlando vrlo dobro stoji. Mogla bih da nastavim tako da
piem sve me na to navodi. Ljudi kau da je knjiga jako spontana, prirodna.
elela bih da ako mogu sauvam te osobine ali da ne izgubim druge. Ali te osobine
sam u velikoj meri postigla tako to sam zanemarila druge. Nastale su iz
spoljanjeg pisanja; a ako budem kopala, moda u ih izgubiti? Koji je moj
sopstveni stav prema unutranjem i spoljanjem? Mislim da su nekakva lakoa i
zamah dobri da, mislim da je ak spoljanost dobra. Trebalo bi da je moguna
neka kombinacija. Palo mi je na pamet da ono to ja sad elim da uradim jeste da
promem svaki atom. Time hou da eliminiem sve suvino, mrtvo, povrno, da
trenutku dam celinu, ma ta on ukljuivao. Recimo da je trenutak kombinacija
misli; ula; glas mora. Suvino i mrtvo nastaje kada ue i ono to ne pripada
trenutku; taj uasan narativni posao realiste gurati od ruka do veere to je
lano, nestvarno, puka konvencionalnost. Zato ukljuivati u knjievnost bilo ta
to nije poezija pod poezijom podrazumevam ono to je potpuno proeto? Nije li
to moj prigovor romanisijerima? injenica da ne prave nikakvu selekciju? Pesnici
to postiu pojednostavljivanjem: praktino je sve izostavljeno. Ja elim da
praktino sve unesem, a da ipak promem. To bih htela da uradim sa Leptiricama.
Mora da sadri besmislice, injenice, triarije ali da bude prozirna. Mislim da
treba da itam Ibzena, ekspira i Rasina. Napisau neto o njima; jer to je za mene
najbolja mamuza, s obzirom na to da mi je takav mozak; tada itam sa estinom i
preciznou; u suprotnom preskaem li preskaem; ja sam lenj italac. Ali ne.
Iznenaena sam i malo uznemirena nemilosrdnom strogou svog uma: injenicom
da nikad ne prestaje da ita i pie. Tera me da piem o Deraldini Duzberi, o

147
Hardiju, o enama isuvie je profesionalan, ostalo je jako malo od sanjalakog
amaterizma.

Utorak, 18. decembar

L. je upravo bio da se konsultujemo o treem izdanju Orlanda. Imamo narudbine;
prodali smo preko 6.000 primeraka, a prodaja je jo uvek zapanjujue iva na
primer, danas 150, uglavnom izmeu 50 i 60 dnevno. Svaki put se iznenadim. Hoe
li stati ili e ii i dalje? U svakom sluaju, moj je prostor osiguran. Otkad sam se
udala, 1912-1928 16 godina, prvi put troim novac. Mii za troenje jo uvek ne
radi prirodno. Oseam se krivom; odlaem kupovinu kad znam da bi trebalo neto
da kupim; a ipak imam prijatan luksuzni doivljaj novca u depu, preko mojih
nedeljnih 13/, to je uvek ili bilo nedovoljno i sam prekoraivala.

1929.

Petak, 4. januar
Epa, da li je ivot vrst ili je sasvim promenljiv? Progoni me ta kontradikcija. Uvek
je bilo tako; bie zauvek; ide do dna sveta taj trenutak u kojem stojim. Isto tako je
prolazan, letei, proziran. Proi u kao oblak na talasima. Moda smo, iako se
menjamo proleui jedno za drugim, jako brzo, jako brzo, ipak nekako sukcesivni i
kontinuirani, mi, ljudska bia, i proputamo svetlost. A ta je svetlost? Ja sam
impresionirana prolaznou ljudskog ivota do tog stepena da uvek kaem zbogom

148
kad se zavri veera sa Roderom, na primer; ili raunam koliko u jo puta videti
Nesu.

etvrtak, 28. mart

Stvarno je sramota; nema dnevnika, a godina je odmakla. U stvari, 16. januara smo
otili u Berlin, posle toga sam leala tri nedelje, sledee tri nisam mogla da piem, a
od onda sam istroila energiju bila sam u jednom od uzbuenih izliva
kompozicije pisala sam ono to sam smislila leei, konanu verziju ene i proza.
I, kao i uvek, pripovedanje mi je dosadno. elim samo da kaem da sam danas
popodne srela Nesu u Totenhem Kort Roudu. Obe do dna utonule u dubine
razmiljanja po kojem i ona i ja plivamo. U sredu odlazi na 4 meseca. udno kako
nas je ivot, umesto da nas razdvoji, spojio. Ali razmiljala sam o hiljadu drugih
stvari dok sam pod mikom nosila ajnik, gramofonsku plou i arape. Ovo je
jedan od dana koje sam zvala potentnim kad smo iveli u Rimondu.
Moda ne treba stalno da ponavljam ono to uvek govorim o proleu. Moda uvek
treba nalaziti za priu nove stvari, jer ivot nadolazi. Treba izmisliti fini narativni
stil. Naravno, uvek u glavi imam mnogo novih ideja koje se formiraju. Na primer
da u otii u manastir sledeih nekoliko meseci; sputam se u svoj um. Sa
Blumsberijem je gotovo. Suoiu se sa nekim stvarima. To e biti vreme avanture i
napada, ini mi se dosta usamljeno i bolno. Ali, samoa e biti dobra za novu
knjigu. Naravno, sklapau prijateljstva. Spolja u biti spoljanja. Kupiu neku
dobru odeu i izlaziti iz nove kue. Napadau sve vreme tu okastu formu u mom
umu. Mislim da e Leptirice (ako je tako budem nazvala) biti vrlo otro saterane u
oak. Meutim, nisam zadovoljna okvirom. Ova iznenadna plodnost moe biti
puko teno pisanje. Nekad su knjige bile brojne reenice od kristala apsolutno
isklesane seivom, a sad mi je um toliko nestrpljiv, tako brz, na neki nain tako
oajan.

149
Nedelja, 12. maj
Evo, upravo sam zavrila rei u poslednju reviziju ene i proza, 57 da bi L. mogao
to da proita posle aja, stajem prezasiena. Ona pumpa poinje opet, a tako smelo
sam pomislila da je prestala. to se tie ene i proza, nisam sigurna da li je to
briljantan esej? Usuujem se da kaem: da, u njemu je puno rada, mnogo miljenja
prekuvanih u neku vrstu elea koji sam obojila to sam crvenije mogla. Ali, udim
da zavrim s tim da piem bez ikakvih granica koje brzo padaju u oi. Ovde mi je
publika bila isuvie bliska; injenice da ih napravim savitljivim, da lako ustupaju
prostor jedna drugoj.

Utorak, 28. maj

Sad o toj knjizi Leptirice. Kako treba da ponem? I kakva ona treba da bude? Ne
oseam veliki impuls; ni goznicu; samo veliki pritisak zbog tekog zadatka. Zato
da je onda piem? Zato ga uopte piem? Svakog jutra napiem malu skicu, da se
zabavim. Ne kaem, a mogla bih da kaem, da te skice imaju nekakvu vanost. Ne
pokuavam da ispriam priu. A ipak e se to moda obaviti ovako. Um koji misli.
Mogla bi to biti ostrva svetlosti ostrva u bujici koju pokuavam da izrazim; sam
ivot koji tee. Roj leptirica snano leti tim tokom. U centru lampa i saksija s
cveem. Cvet stalno moe da se menja. Ali sve scene moraju biti jae povezane
nego to u ovom asu mogu da vidim. Mogla bi da se zove autobiografija. Kako da
napravim skok ili in izmeu dolaska leptirica, razliitog intenziteta, ako postoje
samo scene? Trebalo bi da se dobije utisak da je ovo poetak, da je ovo sredina, a
ovo vrhunac kad ona otvori prozor i leptirica ue. Imau dva odvojena toka
leptirice koje lete zajedno; cvet se uzdie u centru; stalno propadanje i obnavljanje
te biljke. Ona treba po liu da vidi kako se stvari odvijaju. A ko je ona? Jako bih

57
Sopstvena soba

150
volela da nema nikakvo ime. Ne elim, neku Laviniju ili Penelopu, elim: nju. To
ve postaje artizam, poetnika Sloboda. Simboliko, u komotnim haljinama.
Naravno, mogu da je nateram da misli unapred i unazad; mogu da priam prie.
Ali, to nije to. Ukinuu i tano mesto i vreme. Napolju moe da bude bilo ta: brod,
pustinja, London.

Nedelja, 23. jun

Bilo je vrlo toplo dok sam se vozila u Vording da posetim Lenardovu majku, bolelo
me je grlo. Sledeeg jutra sam imala glavobolju, tako smo do danas ostali u
Rodmelu. U Rodmelu sam proitala celog Obinog itaoca i ovo je veoma vano
moram da nauim da piem jezgrovitije. Naroito u esejima sa optom idejom,
kao to je poslednji, Kako to pogaa savremenika, zgroena sam sopstvenom
opirnou. To delimino ide iz toga to ne smislim unapred ta elim da kaem,
delom zato to rasteem stilski da bih unela mrvice znaenja. A ishod je teturanje,
dufuznost i gubljenje daha, to ja mrzim. Sopstvena soba se mora ispravljati veoma
paljivo pre tampe. I tako sam se bacila u moje veliko jezero melanholije.
Gospode, kako je duboko! Kakav sam ja roeni melanholik! Jedini nain da
ostanem na povrini jeste rad. Beleke o letu moram da preuzmem vie posla
nego to ikako mogu da zavrim. Ne, ne znam odakle to dolazi. im prestanem da
radim, oseam kako tonem dole, dole. I, kao i uvek, oseam da, ako budem dalje
tonula, dosegnuu istinu. To mi je jedina uteha. Neka vrsta plemenitosti.
Sveanosti. Naterau sebe da se suoim sa injenicom da niega nema niega, za
bilo koga od nas. Rad, itanje, pisanje, sve je to preruavanje, kao i odnosi sa
ljudima. Da, ak bi i raanje dece bilo uzaludno.
Za utehu, Leptirice poinjem da vidim veoma jasno, ili barem uporno. Mislim da e
ovako nekako poeti: svitanje; koljke na plai; ne znam glasovi petla i slavuja; a
zatim sva deca za dugakim stolom lekcije. Poetak. Treba da budu razni likovi.

151
Onda osoba koja je za stolom moe da prozove bilo koga od njih u bilo kom
trenutku; i da preko tog lika izgradim raspoloenje, ispriam priu; na primer o
psima ili o dadiljama; ili o nekoj avanturi deijeg tipa; da to sve veoma lii na 1001
no; i tako dalje to e biti detinjstvo. Ali, to ne sme da bude moje detinjstvo.
Zatim amci u ribnjaku; oseaj deteta; nestvarnost; stvari u udnim proporcijama.
Onda se mora izabrati druga osoba ili lik. Nestvarni svet treba da bude okolo svega
toga fantomski talasi. Ui e Leptirica jedna lepa leptirica. Da li moe da se
postigne da se sve vreme uju talasi? Ili zvuci sa farme? Neki udni irelevantni
zvuci. Ona bi mogla da ima svesku iz koje ita i svesku u koju pie stara pisma.
Rana jutarnja svetlost ali na tome ne treba insistirati jer realnost mora da ima
mnogo slobode. Ipak sve mora da bude relevantno.
Sve je to naravno stvarni ivot; a nepostojanje nastupa tek kad toga nema. To
sam dosta pouzdano dokazala za proteklih pola sata. U meni sve ozeleni i oivi kad
ponem da mislim o Leptiricama. Isto tako, mislim, jo vie si u stanju da ue u
druge ljude

Ponedeljak, 19. avgust

Izgleda da me je veera prekinula. Otvorila sam dnevnik iz jednog drugog toka
misli, da zabeleim blagoslovenu injenicu da sam, valjalo ne valjalo, upravo
napravila poslednju ispravku u ene i proza ili Sopstvena soba. Pretpostavljam da
je nikad vie neu itati. Da li je dobra ili loa? Mislim da je u njoj jedan tegoban
ivot. Osea kako to stvorenje izvija lea i galopira napred iako je, kao i uvek,
veoma razvodnjeno i klimavo i iskazano u previsokom tonu.

Ponedeljak, 10. septembar

Lenard je na izletu u arlstonu a ja sam ovde umorna. Ali, zato sam umorna?
Pa nikad nisam sama. To je poetak moje pritube. Nisam umorna fiziki koliko

152
psihiki. Naprezala sam se i cedila nad lancima i nad korekturom; a podsvesno se
formirala moja knjiga o Leptiricama. Jeste, ali se formira veoma sporo; ne elim ja
da je piem, ve da je smiljam tokom dve ili tri nedelje, recimo da dospem u isti
tok misli i da ga pustim da sve potopi. Ispisivau moda po nekoliko reenica pre
podne u dnevniku, kraj mog prozora. (A oni su otili na neko lepo mesto
verovatno u Hurstmonso, u ovo udno maglovito vee, kad je pak dolo vreme da
se ide, ja sam imala elju da odetam u brda sama. Sad se naravno oseam pomalo
usamljenom, naputenom i prevarenom.) Kad god uem u svoj tok misli, izbace me
iz njega. Bili su Kejnzovi; zatim je dola Vita; pa Anelika i Iv; pa smo ili u
Vording, a onda je u mojoj glavi poelo da kljuca i evo me, ne piem to nema
veze, ali ne mislim, ne oseam i ne vidim zgrabivi kao blago jedno popodne da
budem sama. Lenard se pojavio na staklenim vratima u ovom tenutku. Ni oni nisu
otili u Herstmonso ili bilo gde; s njima su bili Sprot i jedan rudar, tako da nita
nisam propustila prvo egoistino zadovoljstvo.
Stvarno, ovi prvi predoseaji knjige stanja due dok stvara su veoma udni i
malo razumljivi

Da, imam 47 godina; moje mane e naravno rasti. Da ponem sa oima. Prole
godine, ini mi se, mogla sam da itam bez naoara; kupovala sam novine i itala u
podzemnoj eleznici. Postepeno sam videla da su mi kad leim potrebne naoare, a
sad bez njih ne mogu da proitam nijedan red (osim pod veoma udnim uglom).
Nove naoare su mi mnogo jae od starih i, kad ih skinem, za trenutak sam
oslepljena. Koje jo mane? ini mi se da savreno ujem. ini mi se da mogu da
peaim kao i uvek. Ali, ipak, zar se ivot nee menjati? A moda e doi neko
teko, ak i opasno vreme? To se oigledno moe prevladati zdravim razumom sa
milju da je to prirodan proces; da mogu da se prostrem ovde i da itam; da e mi
sposobnosti i dalje biti iste; da u nekom smislu nemam razloga da brinem

153
napisala sam neke zanimljive knjige, mogu da zaradim novac, mogu da obezbedim
letovanje O, ne, nema zato da se uznemirava; a ti udni intervali u ivotu
imala sam ih mnogo umetniki su najplodniji. Postanem plodna mislim na moje
ludilo u Hogartu i na sve male bolesti na primer pre nego to sam napisala
Svetionik. Sad bi sa est nedelja u krevetu Leptirice postale remek-delo. Ali nee se
tako zvati. Iznenada sam se setila da leptirice ne lete danju. A ne moe da gori
svea. Sve u svemu, treba razmisliti o formi knjige i s vremenom bih to mogla da
uradim. Ovde u prekinuti.

Sreda, 25. septembar

Jue ujutru sam opet poela Leptirice, nee se tako zvati; i odmah je iskrslo vie
problema. Ko to misli? I jesam li ja izvan osobe koja misli? Potreban je neki izum
koji nije trik.

Petak, 11. oktobar

Hvatam se za ideju da ovde piem da ne bih pisala Talase ili Leptirice, ili kako god
e se zvati. Misli da si nauila da pie brzo, sa uitkom i sa zadovoljstvom, zbog
koncentracije. Ne piem glatko, ve zapinjem. Nikad u ivotu se nisam bacila na
tako neodreen, a ipak razraen plan. Kod svakog znaka moram da mislim na
njegov odnos sa tucetom drugih. Pa, iako bih dosta lako mogla da napredujem,
stalno zastajem da razmotrim ceo efekat. Posebno: ima li neke korenite greke u
mojoj emi? Nisam sasvim zadovoljna tim metodom izabiranja stvari u sobi da me
podseaju na neto drugo. Ali u ovom trenutku ne mogu da predvidim ta je to to
se blisko dri originalnog nacrta, a dozvoljava pokret. Moda su mi zato ovi
oktobarski dani pomalo napregnuti i obavijeni tiinom. Ne znam tano ta pod
ovom poslednjom rei mislim, poto uopte nisam prestala da viam ljude
Nesu i Rodera, Deferove, arlsa Bakstona, a trebalo je da vidim lorda Dejvida,

154
videu Eliotove o, i Vita je bila ovde. Ne, to nije fizika tiina to je neka
unutranja usamljenost, zanimljiva za analizu, kad bi bilo mogue. Evo jednog
primera: etala sam popodne ini mi se da je to Bedford Plejs, ravna ulica puna
pansiona i rekoh sebi spontano, otprilike ovako. Kako ja patim. A niko ne zna
58
kako ja patim, etajui tom ulicom, obuzeta svojim bolom, kao posle Tobijeve
smrti sama; borei se sa neim sama. Ali, tada sam morala da se borim sa
avolom, a sad ni sa im. I kad uem u kuu, sve je tako tiho ne tutnje mi tokovi
u glavi ipak piem i mi smo vrlo uspeni i preda mnom je ono to najvie
volim promena. Da, one poslednje veeri u Rodmelu, kad je Lenard protiv svoje
volje siao po mene, doli su Kejnzovi. A Mejnard prestaje da radi za Nejn, i
Hjubert59, a nema sumnje i mi emo. Jesen je; svetla se pale; Nesa je u Ficroj ulici
u velikoj sobi punoj magle sa treperavim gasnim svetlom i neraspremljenim
tanjirima i aama na podu a Pres se naglo razvija taj posao sa slavnim ljudima
je veoma istrajan ja sam bogatija nego to sam ikad bila kupila sam danas jedne
minue i zbog svega toga, maina se ispraznila i uutala. U celini, nije mi
mnogo ao; ja ba volim da sevnem s jedne strane na drugu, gonjena onim to
zovem realnost. Kad ne bih oseala te izuzetno sveproimajue napone nemira ili
mira, sree ili nelagodnosti ja bih lagano utonula i prepustila se. Eto neega sa
im e se boriti; i kad se rano probudim, kaem sebi Bori se, bori se. Kad bih
mogla da uhvatim to oseanje, uinila bih to; oseanje kako peva realni svet, kako
te usamljenost i utanje udaljavaju od sveta u kome se udobno boravi. Imam oseaj
da sam spremna na avanturu; da sam sad neverovatno slobodna, sa novcem i tako
dalje, da radim bilo ta. Idem po karte za pozorite (Matrijarh) i vidim okaen
spisak jeftinih izleta i odjednom smislim da sutra idem u Stretford na Ejvonski
vaar starudija to da ne? ili u Irsku, ili u Edinburg za vikend. ini mi se da

58
D.T. Stiven (J. T. Stephen), brat V.V. Umro je 1906.
59
Hjubert Henderson, urednik.

155
neu. Ali sve je moguno. A ovaj udni hat, ivot, je istinski. Da li ovako
izraavam ono to hou da kaem? Ipak, nisam stvarno uhvatila prazninu. udno,
sada pomislih nedostaje mi Klajv.

Sreda, 23. oktobar

injenica je piem samo jedan sat i na mene se ponovi sjuri oseanje da vie ne
mogu da drim mozak na toj ici onda kucam, i gotova sam do 12. Sumirau
utiske pred objavljivanje Sopstvene sobe. Pomalo je zlokobno to Morgan nee
60
pisati prikaz . Poinjem da sumnjam da knjiga ima prodoran enski ton koji se
nee dopasti mojim prijateljima. Slutim i da neu dobiti nikakvu kritiku osim
Litonovog, Roderovog i Morganovog aljivog izvrdavanja; da e tampa biti
ljubazna i rei kako je knjiga armantna i ivahna. Neki e me napasti zbog
feminizma i aludirae na safizam. Sibil e me pozvati na ruak; dobiu obilje
pisama od mladih ena. Bojim se da je nee ozbiljno shvatiti. Ga Vulf je tako
vrsna spisateljica da se sve to napie ita lako ta veoma feministika logika
knjiga koju treba devojkama dati u ruke. ini mi se da me nije mnogo briga.
Leptirice; a mislim da e biti talasi, idu teko; ali njima mogu da se vratim kad me
sve drugo napusti. To su trice i kuine, rei u; tako je; ali napisala sam je sa arom
i ubeenjem.
61
Sino smo veerali sa Vebovima, a Edi i Doti su bili kod mene na aju. to se
tie tih veera za odrasle, prijateljski moe da se popria sa jednim ovekom sa
Hjuom Makmilanom 62 o Bakanovima i o njegovoj karijeri. Vebovi su prijateljski
nastrojeni ali na njih ne moe da utie u vezi sa Kenijom. Sedeli smo u

60
Pisao je jue, 3. decembra, kae da mu se veoma dopada knjiga. - beleka V.V. sa margine
rukopisa.
61
E. Sakvil-Vest (Sackville-West).
62
Kasnije lord Makmilan (Macmillan).

156
iznajmljenom dvosobnom stanu (iza paravana u dnevnoj sobi je mesingani
krevetski ram), jeli smo komadine govedine i ponudili su nas viskijem. To je ona
ista, prosveena, bezlina, savreno samosvesna atmosfera. Moj deko e dobiti
svoje igrake ali nemojte da to ide dalje to moja ena kae povodom mog
ulaska u Kabinet. Ne, oni nemaju iluzija. Poredila sam ih sa sobom i L. i osetila
sam (rekla bih ba iz tog razloga) taj patos, tu simbolinu osobinu para bez dece,
koji se za neto bori, ujedinjen.

Subota, 2. novembar
O, dosta dobro sam do sad prola sa Sopstvenom sobom. ini mi se da se prodaje, a
dobijam neoekivana pisma. Ali vie me brinu moji Talasi. Upravo sam prekucala
ono to sam pre podne uradila i ne mogu da se osetim sasvim sigurnom. Tu ima
neto (kao to sam osetila kod Gospoe Dalovej) ali ne mogu do njega da doprem
do kraja; nema u sebi nita od brzine i izvesnosti prisutnih u Svetioniku. Orlando je
jednostavna deija igra. Da li metod nije pravi, u neemu? Ima li neka kvaica?
pa ono to je zanimljivo nije vrsto zasnovano? Ja sam u udnom stanju; oseam
rascep. Imam svoju zanimljivu stvar, a nemam za nju dovoljno vrst sto. Moda e
se razreiti u jednom bljesku, kad budem ponovo itala. Verujem da sam u pravu
to traim bazu za moje ljude naspram vremena i mora ali gospode, kako je teko
da se tamo ukopa, sa ubeenjem. Jue sam imala ubeenje, danas je nestalo.

Subota, 30. novembar

Punim ovu stranicu, opako, na kraju prepodnevnog rada. Poela sam drugi deo
Talasa ne znam. Ne znam. Oseam da samo akumuliram beleke za knjigu bog
zna hou li se ikad suoiti sa naporom da je napiem, bog zna. Iz neke bolje baze
moda bih mogla da je poveem u Rodmelu, u mojoj novoj sobi. itanje
Svetionika mi ne olakava da piem

157
Nedelja, 8. decembar
itala sam i itala i rekla bih da sam zavrila debeli rukopis. A itala sam ga
paljivo, veliki deo je na granici i zato treba promisliti. Sad, poto je taj teret
otpremljen, slobodna sam da ponem da itam elizabetance male nepoznate pisce,
za koje, ovako neuka, nikad nisam ula. Patnam, Veb, Harvi. Ova pomisao me
ispunjava radou bez preterivanja. Da ponem itanje sa perom u ruci,
ustremljena, da otkrivam, da razmiljam o izrazima na novom tlu, to me jo uvek
jako uzbuuje. O, ali L. hoe da sortira jabuke, a mala buka me uznemirava. Ne
mogu da se setim ta sam htela da kaem.
Prestala sam da piem, to nije velika teta, i napravila spisak elizabetanskih
pesnika. I, sa velikom radou, odbila sam da piem o Rodi Broton, Dela Merovoj
Vidi. Da je ta ica jako popularna dokaz su Dejn i Deraldina, ali se brzo u meni
istroila. elim da piem kritiku. Da, i mogla bi se izmisliti jedno dva nepoznata
autora. Elizabetanske prozne pisce sam prvo i najivlje zavolela, rukovodila sam se
Heklutom, to mi je otac dovlaio kui. Razmiljam sa nekom sentimentalnou o
tome kako otac lunja po Biblioteci imajui na umu devojicu koja sedi u Hajd
Park Gejtu 63. Mora da mu je bilo 65 godina, a meni 15 ili 16 u to vreme. Ne znam
zato, ali ushiivali su me. Nisu me ba interesovali, meutim, zanosio me je prizor
velikih utih stranica. itala sam ih i sanjarila o tim nepoznatim avanturistima i
sigurno sam vebala njihov stil u sveci sa citatima. Onda sam napisala dugaak
ivopisan esej, o hrianskoj religiji, mislim. ini mi se da se zvao Religio Laici, u
njemu sam dokazivala da ovek ima potrebu za Bogom. Ali Bog je bio opisan u
procesu menjanja. Pisala sam i istoriju ena. I istoriju sopstvene porodice sve
veoma elokventno, u elizabetanskom stilu.

63
Hajd Park Gejt gde je porodica Stiven ivela kad je V.V. bila dete.

158
RODMEL

prvi dan posle Boia

Skoro neverovatno umirujue dve nedelje bez ikoga skoro je nemogue da to
sebi dopusti. Nemilosrdno smo istisnuli posetioce. Biemo jedanput sami,
kaemo; i stvarno, izgleda mogue. A Eni veoma saosea sa mnom. Moj hleb se
dobro pee. Sve je dosta zanosno, jednostavno, brzo, efikasno osim mog
spoticanja po Talasima. Piem dve stranice besramnih gluposti, kompromisa,
promaaja, mogunosti, dok mi je dnevnik kao san ludaka. Verujem ipak u neku
inspiraciju pri ponovnom itanju i da u dopisti neto smisleno. Jo uvek nisam
zadovoljna. Mislim da neto nedostaje. Nita ne rtvujem pristojnosti. Cedim moj
centar. Briga me ako je sav raeprkan. Tu ima neega. Spremna sam da pokuam
sa nasilnim injekcijama London razgovor da nemilosrdno proguram a
onda, ako od toga nita ne bude barem sam ispitala sve mogunosti. Ali volela
bih da u knjizi vie uivam. Nemam je po ceo dan u glavi kao Svetionik ili
Orlanda.

1930.

Nedelja, 12. januar

Nedelja je. Upravo sam uzviknula: A sad ne mogu vie ni o emu da mislim.
Zahvaljujui mojoj tvrdokornosti i marljivosti, sad jedva mogu da prestanem da
smiljam Talase. Taj oseaj je postao akutan pre oko nedelju dana kad sam poela
da piem Fantomsku zabavu: sad oseam da mogu da pourim, posle 6 meseci
mukotrpnog posla, i da zavrim. A ni najmanje nisam sigurna kako e to da dobije

159
neku formu. Morau mnogo da odbacim. Sutina je pisati brzo i ne remetiti
raspoloenje bez odmora, bez prekida ako je mogue, dok se ne zavri. Zatim
odmor. A onda pisanje sledee verzije.

Nedelja, 26. januar

Imam 48 godina. Bili smo u Rodmelu jo jedan vlaan, vetrovit dan; ali smo na
moj roendan etali po breuljcima, koje su kao sklopljena krila sivih ptica. Prvo
smo videli jednu lisicu, vrlo je dugaka kad isprui svoju etku. Zatim drugu, koja
je tektala, jer nam je nad glavom peklo sunce. Lako je preskoila ogradu i ula u
utilovku vrlo redak prizor. Koliko lisica ima u Engleskoj? Uvee itam
biografiju lorda aplina. Jo uvek ne mogu da piem prirodno u svojoj novoj sobi.
Sto nije dobre visine i moram da se pogrbim da grejem ruke. Sve mora da bude
apsolutno onako kako sam navikla.
Zaboravila sam da kaem da smo posle estomesenog obrauna otkrili da sam
prole godine zaradila oko 3.020 funti to je plata dravnog slubenika.
Iznenaenje za mene, koja sam godinama bila zadovoljna sa 200. Ali u debelo da
64
padnem ini mi se. Talasi se nee prodati u vie od 2.000 primeraka . Zaglibila
sam se u toj knjizi hou da kaem zalepila sam se za nju, kao muva na
gumarabiku. Ponekad mi ne ide; ali nastavljam; drugi put osetim da sam konano
nasilnim merama kao da se probijam kroz ikaru dodirnula neto centralno.
Moda u sad moi da kaem neto direktno, potanko i ne moram stalno da idem
po crti da bi moja knjiga dobila oblik. Ali kako da sve to poveem, kako da je
sloim da je pritegnem u celinu ne znam. Ne mogu ni kraj da pogodim moda
e to biti jedan gigantski razgovor. Meiugre su veoma teke, iako su, ini mi se,
sutinske. Zbog premoavanja i da bi se dobila pozadina more, bezoseajna
priroda ne znam. ini mi se, kad osetim tu iznenadnu direktnost, da mora da je to

64
Danas, 30. oktobra 1931, za dve nedelje se prodalo 6.500 primeraka. Ali pretpostavljam da e sad stati beleka V

160
pravi put. U svakom sluaju, u ovom momentu mi se nijedna druga prozna forma
ne namee, osim kao ponavljanje ve vienog.

Nedelja, 16. februar

Leanje na sofi nedelju dana. Danas sedim uspravljeno u uobiajenom stanju
neujednaene ivahnosti. Ispod normale, sa grevitom eljom da piem, zatim da
dremam. Lep, hladan dan je i ako moja energija i oseanje dunosti potraju,
odveu se u Hempsted. Ali sumnjam da mogu da piem bilo ta svrhovito. Pliva
mi oblak u glavi. Suvie sam svesna tela i izbaena iz ivotne koloteine da bih se
vratila u prozu. Jednom ili dvaput osetila sam udan lepet krila u glavi, koji tako
esto dolazi kad sam bolesna prole godine na primer u ovo doba leela sam u
krevetu izgraujui Sopstvenu sobu (pre dva dana prodato je 10.000 primeraka).
Kad bih mogla sledee dve nedelje da ostanem u krevetu (ali za to nema anse),
verujem da bih videla cele Talase. Ili bih, naravno, mogla da preem na neto
drugo. Ovako, skoro mi doe da insistiram da odjurimo u Kasis, ali za to verovatno
treba vie odlunosti nego to ja imam. Zadovoljiemo se ovim ovde. Pinker hoda
po sobi traei sunano mesto znak prolea. Verujem da su u mom sluaju ove
bolesti kako da to izrazim? donekle mistine. Neto se deava u mom umu.
Odbija da registruje utiske. Zatvara se. Uauri se. Leim sasvim obamrla, esto sa
akutnim fizikim bolom kao prole godine, samo neprijatnost. Zatim neto
iznenada proklija. Pre dve noi Vita je bila ovde. Kad je otila, poela sam da
oseam svojstvo te veeri da je to dolazak prolea; srebrna svetlost pomeana sa
lampama koje se rano pale; svi taksiji jure ulicama. Imala sam strahovito oseanje
da ivot poinje; pomeano sa tom emocijom koja je sutina mog oseanja ali
izmie opisu (i dalje smiljam scenu u Hempton Kortu u Talasima gospode,
koliko se pitam hou li izvui ovu knjigu! Za sad je to gomila fragmenata.) Kao to
rekoh, izmeu ovih dugakih pauza, jer vrti mi se u glavi i piem vie da bih se

161
 stabilizovala nego da neto tano kaem oseala sam kako dolazi prolee; Vitin
ivot tako pun i uzbudljiv; sva vrata se otvaraju; a verujem da to ona leptirica trese
svoja krila u meni. Tad poinjem da gradim svoju priu, kakva god da je. U meni
jurnu ideje, esto pre nego to mogu da iskontroliem um ili pero. Ne vredi
pokuavati da pie u toj fazi. Sumnjam da mogu da ispunim to belo udovite.
Volela bih da legnem i da spavam, ali me je sramota. Lenard je zbrisao svoj grip za
jedan dan i krenuo za svojim poslom iako se oseao bolesno. A ja ovde jo uvek
65
dangubim, neobuena. Eli sutra dolazi. Ali, kao to sam rekla, moj um radi u
lenstvovanju. Za mene je esto najkorisnije da nita ne radim. itam Bajrona,
Moroa, to me vodi do ajlda Harolda; tera me da razmiljam. Kakva udna
meavina: najslabija sentimentalna ga Hemans kombinovana sa britkom istom
snagom. Kako su se oni iskombinovali? A ponekad su opisi u .H. divni; kao
kod velikog pesnika. Postoje tri elementa kod Bajrona:
1. Romantina crnokosa dama, koja peva salonske pesme uz gitaru.
Tambur! Tambur! Izdaleka tvoja uzbuna

daje nadu hrabrima i obeava rat;

O! Ko je hrabriji od crnomanjastog Suliota

u snenoj koulji i staroj kabanici

neto zanatlijsko, poza, glupost.

2. Onda je tu snana retorika, kao njegova proza, i dobar kao proza.

Krivoverni kmetovi! Zar ne znate,

65
Eli Rendel (Elly Rendel), lekarka V.V.

162
 ko hoe slobodu mora da zada udarac.
Desnicom se kuje pobeda.
Hoe li vam Gali ili Moskovljani ispraviti nepravdu? Ne!

3. Zatim ono to meni zvui istinije, i skoro kao poezija.

Priroda draga ipak je najbolja mati!

Iako stalno menja svoj blagi lik;
Sa njenih grudi da se napajam,
nikad me odbila nije, iako nisam njeno miljene.
Danju i nou, uvek mi se smeila.
Paljivo sam je sluao kad niko drugi nije,
A kad sam bio gnevan, jo vie sam je traio i voleo. 66

4. A onda naravno postoji ista satira, kao u opisu londonske nedelje, i

5. Konano (ali to je vie od tri) neizbena napola izvetaene napola iskrena
tragina nota, koja ide kao refren, o smrti i o gubitku prijatelja.

Sve to si mogla uzela si mi, okrutna Smrti!

Roditelja, Prijatelja, a sad i vie od Prijatelja.
Nikad me tvoje strele nisu sustizale tako brzo
jer bol se sa bolom i dalje mea,
otimajui mi ono malo radosti koje ivot jo moe da prui.

Mislim da je od toga sainjen; uz mnogo lanog, bljutavog, ipak ga to ini vrlo

promenljivim i bogatim. Imao bi vei domet nego drugi pesnici da je mogao sve da

66
Sve u drugom pevanju .H. beleka V.V. sa margine rukopisa

163
dovede u red. Mogao je da bude romansijer. udno je pak kad ita prozu u
pismima i oito iskreno oseanje prema Atini, i to poredi sa konvencijom koju je
usvojio u stihu. (Malo se podsmeva Akropolju.) Ali moda je i podsmeh bio poza.
Moda je tano da ako si nabijen tako visokom voltaom, ne moe da se uklopi ni
u jedno obino ljudsko oseanje; mora da pozira, mora da govori ushieno, ne
uklapa se. U aljivom albumu je napisao da mu je 100 godina. I to je tano, ako
ivot meri po oseanju.

Ponedeljak, 17. februar

A ova temperatura se die. Ali se sad spustila, i sad...

etvrtak, 20. februar

Moj duh mora da se da u galop ako moe. Moda neke skice likova.

Ponedeljak, 17. mart

Provera knjige (za pisca) je da li ona stvara prostor u kojem moe, sasvim
prirodno, da kae ono to hoe. Kao to sam ja jutros mogla da kaem ta je Roda
rekla. To je dokaz da je sama knjiga iva: jer se nije sudarila sa onim to sam htela
da kaem, nego mi je dopustila da to glatko stavim unutra, bez ikakvog pritiska ili
izmena.

Petak, 28. mart

Da, ali ova knjiga je veoma udan posao. Imala sam dan opijenosti kad sam rekla:
Deca nisu nita prema ovome. Kad sam sedela pregledajui kompletno celu
knjigu i svaala se sa L. (oko Etel Smit) i napustila je, osetila sam pritisak forme
taj rasko, tu veliinu kao moda nikad ranije. Ali ne mogu da je protrim u
opijenosti. I dalje se marljivo trudim i vidim da je najsloenija i najtea od svih
mojih knjiga. Kako da zavrim, osim ogromnom raspravom u kojoj e svaki ivot

164
imati sopstveni glas mozaik ne znam. Problem je u tome to je svuda visok
pritisak. Jo nisam ovladala govornim glasom. Ipak, mislim da je neto tu i
predlaem da nastavim da to marljivo uvrujem. A onda da ispoetka napiem,
najvei deo itajui naglas, kao poeziju. Podnee irenje. ini mi se da je sabijeno.
Ovo je ma ta da od nje napravim iroka i mona tema to Orlando moda
nije bio. U svakom sluaju, preskoila sam svoju preponu.

Sreda, 9. april
Ono to sad mislim (o Talasima) je da mogu u samo nekoliko poteza da dam
sutinu nekog lika. To treba uraditi smelo, skoro kao karikaturu. Jue sam kroila u
ono to bi moglo biti poslednji sloj. Kao i svaki deo ove knjige, to ide na mahove.
Nikad ne mogu jeftino da proem, nego me vue nazad. Nadam se da to doprinosi
vrstini. Moram da obratim panju na reenice. Lakou smisla u Orlandu i
Svetioniku u velikoj meri koi izuzetna teina forme kao to je bilo u Dejkobovoj
sobi. Mislim da je ovo dosad najvei napredak; ali moda naravno ponegde nema
dovoljno vatre. Mislim da sam se stoiki drala prvobitne zamisli. Bojim se da bi
ponovno pisanje moralo da bude tako drastino, da bih moda knjigu potpuno
zbrkala. Ona e morati da bude veoma nesavrena. Ali ini mi se da sam postavila
svoje statue naspram neba.

Nedelja, 13. april

itala sam ekspira odmah poto sam zavrila sa pisanjem. Kad mi je um
razjapljen i usijan. E, to je zadivljujue. Dosad uopte nisam znala kakvu ima
zapanjujuu mo rasprostiranja, brzine i kovanja rei, dok nisam osetila kako ona
potpuno pretie i pretrava moju sopstvenu, izgledalo je pak da smo ravnopravno
krenuli, a onda vidim kako juri ispred mene i radi stvari koje ne mogu da zamislim
ni u najdivljivoj vrevi uma, ni pod najveom napregnutou. ak i manje poznate

165
drame pisane su brzinom koja je hitrija od bilo ije najvee hitrine, a rei tako brzo
padaju da ne moe da ih pokupi. Vidi ovo. Na ubranom ljiljanu skoro uvelom.
(Ovo je puka sluajnost. Sasvim sluajno sam na to naila.) Oigledno je njegov
um bio tako savreno prilagodljiv da je mogao da ispuni bilo koji tok misli; a dok
se odmara, da pusti da padne pljusak nevienog cvea. Zato bi onda iko drugi
pokuavao da pie? To i nije pisanje. Zaista, rekla bih da ekspir u potpunosti
prevazilazi knjievnost, kad bih znala ta pod tim mislim.

Sreda, 23. april

Ovo je vrlo vano jutro u istoriji Talasa, jer mislim da sam zamakla za ugao i vidim
pravo pred sobom poslednji sloj. Mislim da imam Benarda u finalnom koraku. On
e dalje ii pravo napred i zaustavie se na vratima. I dolazi poslednja slika talasa.
U Rodmelu smo, i najverovatnije u ostati jo dan ili dva (ako se usudim) da ne bih
prekidala tok i da zavrim knjigu. O, boe, a onda odmor; pa onda lanak; a onda
opet to strano oblikovanje i modeliranje. Moda e ipak biti neke radosti u tome.

Utorak, 29. april

Upravo sam zavrila, ovom istom kapi mastila, poslednju reenicu Talasa. Mislim
da ovo treba da zapiem za svoju informaciju. Jeste, to je bilo najvee naprezanje
uma koje znam; poslednje stranice sigurno. Mislim da nisu fijasko kao inae. ini
mi se da sam se potpuno i asketski drala plana. Toliko u rei estitajui sebi. Ali
nisam napisala nijednu knjigu sa toliko rupa i zakrpa; bie potrebno da se ponovo
gradi, nije dovoljno da se samo preoblikuje. Posumnjala sam da je struktura
pogrena. Nema veze. Moda sam uradila neto lagano i teno; postigla sam neto
nalik na viziju koju sam imala onog nesrenog leta, ili tri nedelje, u Rodmelu kad
sam zavrila Svetionik. (To me je podsetilo moram hitno da snabdem um neim
drugim, ili e opet poeti da kljuje i oajava, neim imaginativnim, ako je mogue,

166
i laganim; inae u se istroiti na Hezlitu i kritici posle prvog boanskog olakanja.
Prijatno sam svesna razliitih nagovetaja u potiljku. Dankanova biografija; ne,
neto o platnima koja sijaju u ateljeu, ali to moe da eka.) Mislim u sebi, dok idem
niz Sautempton Rou, Eto, dala sam ti novu knjigu.

etvrtak, 1. maj
Potpuno sam unitila svoje pre podne. Da, doslovno tako. Poslali su knjigu iz
Tajmsa, kao da ih je nebo obavestilo da sam slobodna. Osetivi svoju pomahnitalu
slobodu, odjurih na telegraf i rekoh Van Dorenu da u pisati o Skotu. A sad, poto
sam proitala Skota, ili redaktora koga je Hju nabavio, neu i ne mogu. Uzrujala
sam se dok sam pokuavala da to proitam, zatim piui u Rimond da kaem da ne
mogu. Straila sam blistavi prvi maj od koga mi je nebeska svetlost plava i zlatna.
U glavi imam samo gomilu ubreta; ne mogu da itam, ne mogu da piem i ne
mogu da mislim. Istina je naravno u tome to elim da se vratim Talasima. Da, to je
istina. Razliita u svakom pogledu od drugih mojih knjiga, ova se od njih razlikuje
i po tome to poinjem ispoetka da je piem, ili da je ponovo smialjam sa arom,
tek to sam je zavrila. Poinjem da uviam ta sam imala na umu. elim da
ponem da isecam mase onoga to je nevano, da istim, izotravam i da postignem
da dobre reenice zasijaju. Talas za talasom. Nema prostora. I tako dalje. Ali ipak
idemo u obilazak Devona i Kornvola u nedelju, to znai nedelju dana odsustva; a
onda u moda naterati moj kritiarski um da obavi jednomeseni posao kao vebu.
ega bih se latila? Ili jedna pria? ne, ne jo jedna pria sad

Sreda, 20. avgust

Mislim da se Talasi razreavaju (na 100-toj sam stranici) u seriji dramatinih
monologa. Poenta je u tome da stalno utiu i istiu u ritmu talasa. Mogu li se itati
konsekutivno? To uopte ne znam. Mislim da je ovo najvea ansa koju sam do

167
sada bila u stanju sebi da dam; zato pretpostavljam da je najpotpuniji promaaj.
Ipak potujem sebe to sam napisala ovu knjigu da ak i ako pokazuje moje
uroene mane.

Ponedeljak, 8. septembar
Obeleiu svoj povratak u ivot to jest u pisanje zapoinjui novu knjigu, to se
poklapa sa Tobijevim roendanom. Danas bi, ini mi se, napunio 50 godina. Kad
sam stigla ovde, imala sam uobiajenu o kako uobiajenu glavobolju. Do jue
sam leala na krevetu u dnevnoj sobi kao vlakno umornog miia. Sad sam ustala i
nastavljam, sa jednom novom slikom na umu; sa svojim prkosom smrti u bati.
Ali ova knjiga je trebalo da pone reenicom Niko nikad nije tako marljivo radio
kao to ja radim upravo sam uzviknula heftajui 14 stranica Hezlita. U neko
drugo vreme ja sam te stvari skicirala za jedan dan. Sad, delom zato to moram da
radim za Ameriku i da unapred sklopim neke ugovore, troim rekla bih smenu
koliinu vremena, vie se muei. Poela sam da itam Hezlita, ini mi se, u
januaru. Nisam sigurna da sam probola onu jeguljicu po sredini onu sr to je
tema svake kritike. Naravno da je ogroman posao pronai je u svim ovim esejima.
Toliko ih je, tako su kratki i svaki ima neku drugu temu. Nema veze, tekst danas
putuje; a moj apetit za kritiku je, udno, izotren. Imam neki dar za to, ili moda
dar za naporan rad, prisiljavanje i muenje.

Utorak, 2. decembar
Ne, ovog jutra ne mogu da piem onaj veoma teak deo u Talasima (kako njihovi
ivoti lebde osvetljeni naspram Palate), sve zbog Arnolda Beneta67 i Etelinog 68

prijema. Jedva povezujem rei. Bila sam verovatno dva sata, sama sa B., u separeu

67
Ubrzo posle toga, A.B. je otiao u Francusku, popio au vode i umro od tifusa. (30. mart.
Danas je njegova sahrana. - beleka V.V. sa margine rukopisa)
68
Etel Sendz (Ethel Sands).

168
kod Etel. Ubeena sam da je B. isplanirao taj susret, da uspostavi dobre odnose sa
gom Vulf a bog mi je svedok da me je ba briga da li sam u dobrim odnosima
sa B. Zovem ga B. zato to ne moe da izgovori b. Stane; zatvori oi; zavali se;
eka. Begin, izgovori konano mirno, bez imalo zbunjenosti. Taj metod
neizdrljivo otee jedan dosta nenadahnut razgovor. To je zabavno. Svia mi se
stari. Dajem sve od sebe, kao spisateljica, da otkrijem znake velikog duha u
njegovim zamagljenim smeim oima. Vidim izvesnu senzualnost, mo,
pretpostavljam. O, kad je zakokodakao Kakva sam nespretna budala kakva
bebica u poreenju sa Dezmondom Mekartijem koliko sam trapava kako sam
mogla da napadnem profesore? Ta naivnost je privlana, a da li bi bila jo
privlanija da u njemu oseam, kako on kae, kreativnog umetnika. Ree da mu
je Dord Mur u The Mummers Wife otkrio Pet gradova; nauio ga ta da gleda.
Duboko potuje D.M., ali ga prezire zbog hvalisanja o svojim seksualnim
trijumfima. Priao mi je da mu je dola u posetu jedna mlada devojka. Kako je
sedela na sofi, traio je da se svue. I kae je da je ona skinula svu odeu i pustila
da je gleda Pa ja u to ne verujem... Ali on je izvanredan pisac on ivi za rei.
as je bolestan. as je uasan gnjave stalno pria iste prie. A za mene e ljudi
uskoro rei: On je mrtav'. Ja brzo rekoh. Za vae knjige? Ne, za mene,
odgovorio je, pripisujui, ini mi se, dui ivot svojim knjigama nego ja.
To je jedini ivot, ree (to neprestano piskaranje, re po re, hiljadu rei dnevno).
Nita drugo ne elim. Ni na ta ne mislim osim na pisanje. Neki se ljudi
dosauju. Imate odeu kakva poelite, pretpostavljam, rekoh. I kupatilo. I
krevete. I jahtu. O, da, moja odea ne moe biti bolje saivena.
Konano uvukoh lorda Dejvida69. Pa smo bockali staria zbog toga to misli da
smo otmeni. On ree da su vrata Hatfilda zatvorena zatvorena za ivot. Ali su

69
Dejvid Sesil (David Cecil).

169
otvorena etvrtkom, ree lord D. Ja ne elim da idem etvrtkom, ree B.
Namerno gutate slovo h, rekoh, mislite da imate vie 'ivota' od nas. Ja
ponekad peckam, ree B., ali ne mislim da imam vie ivota nego vi. Sad moram
kui. Sutra pre podne moram da napiem hiljadu rei. Posle toga je ostao samo
krljav kraj veeri; a ja sam posle toga jedva bila u stanju da upravljam perom po
papiru.
Razmiljanje: Po svoj prilici je loe pregledati lanke, prikaze itd, da bi se nalo
sopstveno ime. Ipak ja to esto radim.

etvrtak, 4. decembar
Jedna re lakog prekora u Lit.Sapl. naterala me je da odluim, prvo, da promenim
cele Talase; drugo, da se naljutim na javnost zbog jedne rei lakog prekora.

Petak, 12. decembar

ini mi se da je ovo poslednji dan predaha koji sebi doputam pre nego to se latim
poslednjeg sloja Talasa. Imala sam nedelju dana slobodnih to e rei da sam
napisala tri male skice; i besposliila sam, provela jedno prepodne u kupovini,
jedno prepodne, ovo prepodne, sreujui novi sto i radei svakakve sitnice, ali
mislim da sam povratila dah i moram da budem slobodna jo tri, moda etiri
nedelje. Tada u, ini mi se, bez prekida pisati Talase itd. da bih objedinila te
meuigre. A zatim, o Boe, neto e morati da se pie ispoetka; zatim ispravke; i
onda se alje Mejbl; zatim ispravljam kucani tekst i onda dajem Lenardu. Lenard e
ga verovatno dobiti pred kraj marta. Onda u ga odloiti. Zatim tampanje, moda
u junu.

Ponedeljak, 22. decembar

170
Sino mi je palo na pamet dok sam sluala Betovenov kvartet da stopim sve
umetnute delove u Bernardov zavrni govor i da zavrim reima O samoo: tako
da apsorbuje sve te scene i da vie nemam pukotina. Da time pokaem da je
dominantna tema napor, napor, a ne talasi. I linost. I prkos. Ali nisam sigurna
kakav e biti umetniki efekat; zato to proporcije moda zahtevaju intervenciju
talasa na kraju, da bi se napravio zakljuak.

RODMEL

Subota, 27. decembar

Ali kakve koristi od prie o Bernardovom zavrnom govoru? Doli smo ovamo u
utorak i sledeeg dana je moja prehlada prela u uobiajeni grip i ja sam u krevetu
sa uobiajenom temperaturom i ne mogu da koristim pamet, niti mogu da
oblikujem slova, to se vidi. Rekla bih da u za dva dana biti normalna; ali e
suner iza moga ela biti suv i bled, moje dragocene dve nedelje ushienja i
koncentracije e nestati, i ja u se vratiti u gungulu, sa Neli, ne zavrivi nita.
Pokuavam da se razvedrim milju da u moda razviti neke misli. U
meuvremenu pada kia, Enino dete je bolesno; psi u susedstvu laju li laju. Sve su
boje prilino mutne i puls ivota je otupeo. Bezvoljna tromo itam knjigu za
knjigom: Defoov Tour; Rouenovu autobiografiju; Bensonove memoare. Dins, na
poznat nain. Paroh, Skiner, koji se ustrelio, izronjava kao krvavo sunce u magli.
Knjigu vredi ponovo pogledati, moda u bistrijem raspoloenju.70 Ustrelio se u
brezovoj umi iza svoje kue; ivot je proveo iskopavajui kamenje i svodei sva
mesta na Kamelodunum. Svaao se; prepirao. Voleo je svoje sinove, a ipak ih je
oterao od kue jedna jasna, teka slika jedne vrste ljudskog ivota razdraenog,

70
Dnevnik upnika iz Somerseta- beleka V.V. sa margine rukopisa.

171
nesrenog, borbenog, nepodnoljivo munog. A itala sam i pisma K.V. 71 i pitala
se ta bi se dogodilo da se Elen Teri rodila kao kraljica. Potpuna propast imperije?
K.V. potpuno neestetina; jedna vrsta pruske sposobnosti i vere u sebe, jedino po
emu je izrazita. Ovozemaljska, brutalna prema Gledstonu, kao gospodarica prema
nepotenom sluzi. Znala je ta hoe. Imala je apsolutno obian um koji samo
nasleena sila i nagomilan oseaj moi ine znaajnim.

Utorak, 30. decembar

Moda joj nedostaje jedinstvo; ali mislim da je prilino dobra (govorim sebi pored
vatre o Talasima). Pretpostavimo, moda bih mogla vie da objedinim scene?
uglavnom putem ritmova. Da time izbegnem one rezove; da nateram krv da kao
bujica tee s jednog kraja na drugi ne elim praznine koje stvaraju prekidi; elim
da izbegnem poglavlja. Ako ita, to sam ovde postigla: proetu, neiseckanu
potpunost; izmene scena, uma, likova, uraene su a da ni kap nije prosuta. Kad bih
sad to mogla da preradim sa vrelinom i cirkulacijom, samo to trai. A ja
uzburkavam krv (temp. 37,2). Ali bez obzira ila sam u Luis i Kejnzovi su doli na
aj. A poto sam ja sela u svoje sedlo, ceo svet se uobliio; upravo mi ovo pisanje
daje moje proporcije.

1931.

Sreda, 7. januar
Glava mi nije puna najsveije energije; ove dve nedelje mi nisu pruile pogled na
breuljke koji se prelivaju, na polja i ivice isuvie je kua obasjanih svetlou

71
Kraljica Viktorija.

172
vatre, i osvetljenih stranica, pera i mastila prokleti moj grip. Ovde je veoma
mirno ni zvuka osim to iti gas. O, u Rodmelu je bilo previe hladno. Smrzla
sam se kao vrapi. I napisala sam nekoliko mucavih reenica. Malo je knjiga ije
me je pisanje ovoliko interesovalo kao Talasi. Zato to ak i sad, na kraju, otkrivam
poneto: nita nije glatko, nikakve sigurnosti. Vidite, mogla bih moda da napravim
B.-ov monolog tako da prekine, da duboko potkopa, da pokrene prozu, kunem se,
kao to se proza nikad pre ovoga nije pokrenula; od smejuljenja, brbljanja, do
rapsodije. Neto novo slije se u moj lonac svakog jutra neto ega ranije nije bilo.
Ne moe da dune jak vetar, jer ja sve vreme seckam i lepim. Sakupila sam nekoliko
ideja za lanke: jedan o Gosu, kritiaru, kao kozeru: kritiaru iz fotelje; jedan o
pismima jedan o kraljicama.
A ovo je istina: Talasi su napisani pod tako velikim pritiskom da ne mogu da
uzmem i da ih proitam izmeu aja i veere. Mogu da ih piem jedno sat, od 10 do
11,30. Prekucavanje je skoro najtei deo posla. Bog neka mi je u pomoi ako e sve
moje knjiice od 80.000 rei ubudue da me staju dve godine! Ali ja u, kao brza
laa koja se naginje na bok, umai u neku hitriju, manju avanturu moda u nekog
drugog Orlanda.

Utorak, 20. januar

72
Ovog trenutka, dok sam se kupala, smislila sam potpuno novu knjigu koja je
nastavak Sopstvene sobe o seksualnom ivotu ene. Zvae se moda Profesije za
ene gospode kako je uzbudljivo! Nikla je iz mog predavanja732 koje treba da
odrim u sredu u Pipinom udruenju. Sad na Talase. Hvala bogu ali veoma sam
uzbuena.

72
Kasnije su iz toga postale Tri gvinije.
73
Mislim da su to Ovde i sada, maj 34. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

173
Petak, 23. januar
Previe sam uzbuena, avaj, da bih nastavila rad na Talasima. Nastavljam da
smiljam Otvorena vrata, ili kako god e se zvati. Didaktian, jasan stil se
sukobljava sa dramskim. Teko mi je da se vratim u Bernarda.

etvrtak, 26. januar

Slava nebu, mogu iskreno da kaem, danas kad punim 49 godina, da sam se otresla
opsesije Otvorenih vrata i vratila se Talasima. Tog trenutka videla sam
kompletnu knjigu kao celinu, i sad mogu da je zavrim. Recimo za manje od tri
nedelje. Tu stiem do 16. februara, tad nameravam, poto uradim Gosa, ili moda
jedan lanak, da grubo skiciram Otvorena vrata, da bi bila gotova pre 1. aprila.
(Uskrs je 3. aprila.) Tad emo, nadam se, ii na put po Italiji; vraam se recimo 1.
maja i zavravam Talase, tako da u junu rukopis moe u tampu i da knjiga izae u
septembru. To su u svakom sluaju moguni datumi. Jue u Rodmelu videli smo
svraku i uli prve prolene ptice. Egoistino prodorno, kao mukarac. Jako sunce,
etali smo do Kaburna; kui preko Horlija. Videli smo tri mukarca kako su se
potrali iz automobila i jurili bez e ira preko polja. Videli smo na sred polja
srebrnoplavi avion, naoko neoteen, meu drveem i kravama. Jutros novine kau
da su tri oveka poginula kad se avion sruio na zemlju. A mi smo otili dalje,
setila sam se onog epitafa u grkoj antologiji: kad potonuh, drugi brodovi nastavili
su da plove.

Ponedeljak, 2. februar
ini mi se da zavravam Talase. Moda u zavriti u subotu.
Ovo je isto autorska beleka: nikad nisam tako potpuno iscedila mozak nad nekom
knjigom. Dokaz je to sam skoro nesposobna da itam ili piem neto drugo. Mogu
samo da se pruim kad proe podne. O gospode, to olakanje kad se ova nedelja

174
svri a ja imam barem doivljaj da sam zakljuila pisanje i da je gotovo sa ovom
dugom rabotom: dovela sam viziju do kraja. Mislim da sam uradila ba ono to sam
imala na umu; naravno emu sam u velikoj meri promenila, ali imam oseaj da sam
insistirala da kaem, milom ili silom, izvesne stvari koje sam imala na umu.
Pomiljam da je knjiga moda previe opsesivna i da sa itaoeve take gledita
moe biti promaaj. Ali, nema veze, to je hrabar pokuaj. Mislim da sam se za
neto izborila. O, a sad dolazi vreme uivanja u slobodnom arkanju uivanje u
lenjosti i bezbrinosti. Moi u ponovo da itam, celim umom neto to nisam
radila, mogu rei, tokom ova etiri meseca. Trebalo mi je 18 meseci da je napiem;
pretpostavljam da neemo moe da je objavimo pre jeseni.

Sreda, 4. februar
Oboma nam je propao dan. L. mora da ide svakog dana u 10,15 na sud u svoju
porotniku grupu, a stalno odlau do sutra u 10,15. A meni je ovo prepodne, koje
je trebalo da zada zavrni udarac Talasima B. e kroz dva dana da izgovori O,
Smrti upropastila Eli koja je trebalo da doe tano u 9,30 ali nije dola do 11.
Sada je 12,30 mi smo sedele priajui o ovoj epohi i enama od profesije, posle
uobiajenog rituala sa stetoskopom i uzaludnog traenja uzroka moje temperature.
Ako hoemo da potroimo 7 gvineja, moda bismo mogli da ulovimo bakteriju
ali neemo. Moram da uzimam Bemax i uobiajena rutina.
Kako su udna i svojeglava ova poslednja razjarivanja Talasa! Trebalo je da ih
zavrim za Uskrs.

Danas dolazi Etel74 : U ponedeljak sam ila na njenu probu. Prostrana kua u
Portland Plejsu, sa hladnim adamsovim gipsanim ukrasima kao svadbena torta.
Izlizani crveni tepisi, ravne povrine premazane zagasito zelenom bojom. Proba je
bila u dugakoj prostoriji sa lunim prozorom koji gleda na, zapravo u, druge kue

175
 gvozdena stepenita, dimnjaci, krovovi ogoljene cigle. Vatra je tutnjala u
75
adamsovom kaminu. Ledi L., sad kao bezoblina kobasica i gospoa Hanter ,
umotana satenska kobasica, sedele su jedna pored druge na sofi. Etel je stajala kraj
klavira, uz prozor, sa ulubljenim eirom, u demperu i kratkoj suknji i dirigovala
olovkom. Na vrh nosa joj je bila kapljica. Gica Sadbi je pevala jednu duhovnu
pesmu i ja sam posmatrala kako je tano prola isti ekstatini stav i nadahnue i u
sobi i u holu. Tu su bila dva mladia ili mlaa mukarca. Etelin pince nez klizio je
sve blie kraju njenog nosa. Povremeno je pevala, a jednom je uzela bas i
proizvela je otar pitav zvuk ali ona sve radi tako otvoreno i direktno da u tome
nema nieg smenog. Potpuno izgubi samosvest. Deluje sva vitalizirana, proeta
enegijom. Gura e ir s jedne strane na drugu. Krupnim koracima ritmino pree
celu sobu da naglasi Elizabeti da je to grka melodija; a onda krupnim koracima
nazad. Nametaj poinje da se mie, ree, mislei na neka natprirodna poskakivanja
koja su u vezi sa bekstvom iz zatoenitva, sa prkosom ili smru. ini mi se da je ta
muzika isuvie literarna prenaglaena suvie didaktina za moj ukus. Ali ja sam
uvek impresionirana injenicom da je to muzika mislim time to je ona isprela te
koherentne akorde, harmonije, melodije iz svog tako praktinog, estokog, akog
uma. ta ako je ona velika kompozitorka? Ta fantastina ideja je za nju sasvim
obina: to je struktura njenog bia. Kad diriguje, ona uje betovenovsku muziku.
Dok krupno koraa i krui oko nas koji nemi sedimo na stolicama, ona misli da je
to moda najznaajniji dogaaj koji se sad odvija u Londonu. A moda i jeste. Ja
sam gledala udnovato osetljivo, senzibilno jevrejsko lice stare ledi L. koje
podrhtava na zvuk kao leptirovi pipci. Koliko su stare Jevrejke osetljive na muziku
toliko podatne, toliko suptilne. Ga Hanter je sedela kao votana figura, smirena,
tapacirana, sleena, sa torbicom sa zlatnim laniem.

74
Etel Smit (Ethel Smyth).
75
Sestra Etel Smit.

176
Subota, 7. februar
Moram za nekoliko preostalih minuta da zabeleim, hvala nebesima, kraj Talasa.
Napisala sam rei O, Smrti pre petnaest minuta, nanizavi deset stranica, sa nekim
trenucima intenziteta i opijenosti, da je izgledalo da se spotiem za sopstvenim
glasom, ili za nekim ko naglas govori (kao kad sam bila luda). Skoro sam se
uplaila, setivi se glasova koji su nekad leteli preda mnom. U svakom sluaju,
zavreno je. Sedim ovih 15 minuta u slavi, miru i sa neto suza mislei na Tobija i
da li bih na prvoj stranici mogla da napiem Dulijan Tobi Stiven 1881-1906.
Mislim da ne. Kako je fiziki taj oseaj trijumfa i olakanja! Bilo dobro ili loe,
zavreno je. I sa sigurnou sam osetila na kraju, da je knjiga ne samo zavrena,
ve zaokruena, potpuna; da je stvar izreena koliko uurbano, koliko
fragmentarno ne znam; ali mislim da sam uhvatila to peraje na ogromnoj povrini
vode, koje mi se ukazalo preko movara, sa mog prozora u Rodmelu kad sam se
bliila kraju Izleta na svetionik.
U poslednjoj fazi me interesuju sloboda i smelost sa kojima je moja imaginacija
kupila, koristila i odbacivala sve slike, simbole koje sam pripremila. Sigurna sam
da je to pravi nain kako se oni koriste ne u zadatim oblicima, kao to sam prvo
pokuala, koherentno, ve jednostavno kao slike; nikad ih ne tera da imaju
funkciju, samo sugerie. Zato se nadam da sam sauvala zvuk mora i ptica, da su
zora i bata ostali podsvesno prisutni, podzemno obavljajui svoj posao.

Subota, 28. mart

Arnold Benet je sino umro i to me je rastuilo vie nego to sam oekivala. Drag,
autentian ovek. Sa govornom manom, pomalo trapav u ivotu; dobronameran,
misaon ovek; ljubazan; neuglaen; i zna da je neuglaen; nejasno je lutao i tragao
za neim drugim. Prezasien uspehom, ranjenih oseanja; lakom; debelih usana;

177
neizdrivo prozaian; prilino dostojanstven; obuzet pisanjem; ali uvek prevaren;
opinjen sjajem i uspehom; ali naivan. Stari gnjavator; egoist; isuvie izloen na
milost i nemilost ivotu s obzirom na svoje sposobnosti. Sitnotrgovaki pogled na
knjievnost; ipak sa rudimentima literature. Utopljen u salo i blagostanje, sa eljom
za odvratnim ampir nametajem; senzibilan. Neka stvarna mo razumevanja, i
divovska mo upijanja. To su teme o kojima na mahove jutros mislim dok piem za
novine. Seam se njegove reenosti da pie 1.000 rei dnevno; i kako je one veeri
otkaskao da to obavi i oseam neku alost to vie nee sesti i poeti metodino da
ispunjava odreeni broj stranica svojim kao radnikim, lepim ali tupim rukopisom.
udno kako ali zbog nestanka nekog ko je delovao, kako ja to kaem autentino;
nekog ko je imao neposredan kontakt sa ivotom jer on me je grdio; a ja bih ipak
vie volela da me i dalje grdi i da ja grdim njega. Otiao je jedan element iz ivota
ak i mog. Ja, koja sam toliko udaljena. To je ono do ega je oveku stalo.76

Subota, 11. april

Toliko sam umorna od ispravljanja sopstvenog rukopisa ovih 8 lanaka ali ini
mi se da sam ipak nauila da radim u slojevima, ne na pojedinostima. Mislim da je
pisanje dosta slobodno; meni odbojnost prema popravkama stvara muninu. Ono
natrpavanje pa isecanje. A trae mi lanke i lanke. Doveka bih mogla da piem
lanke.
Ali nemam pero staviu samo znak. A i nemam mnogo da kaem, u stvari imam
isuvie, a nisam raspoloena.

76
U dnevniku Arnolda Beneta iz 1930. postoji beleka u kojoj on kae da je bio na zabavi gde je i
V.V. bila goa i dodaje Virdinija je u redu; drugi gosti su zadravali dah da bi mogli da nas
sluaju.

178
Sreda, 13. maj
Osim ako ovde ne zapiem nekoliko reenica s vremena na vreme, ja u, kako
kau, zaboraviti da koristim pero. Sad sam zauzeta kucanjem, od poetka do kraja,
332 stranice te vrlo zgusnute knjige Talasi. Uradim 7 ili 8 dnevno, to znai da
mogu da se nadam da u je imati celu otprilike 16. juna. To trai izvesnu odlunost;
ali ne vidim drugi nain da uradim sve ispravke, da sauvam ritam i tempo, da
spojim, da razvijem i obavim sve druge zavrne procese. To je kao kad zamahuje
peko celog platna mokrom etkom.

Subota, 30. maj

Ne, upravo sam rekla, poto je 12,45 ne mogu vie da piem, zaista ne mogu.
Prepisujem poglavlje o smrti; dva puta sam ga iznova pisala. Vratiu se jo jednom
na njega i zavriu ga, nadam se, po podne. Ali kako ono namotava tvrdo klupe
miia u mom mozgu! Ovo je najkoncentrisaniji posao koji sam ikad uradila o,
olakanje kad se zavri.77 Ali je i najzanimljiviji.

Utorak, 23. jun

Jue, 22. juna, kad, ini mi se, dani poinju da se skrauju, zavrila sam
prekucavanje Talasa. Nisu zavreni o, boe, ne. Sad treba da radim korekturu
prekucanog teksta. Ovaj posao sam poela 5. maja i niko ne moe da kae da sam
ovaj put bila brza i nemarna; ali ne sumnjam da ima bezbroj propusta i aljkavosti.

Utorak, 7. jul
O, traim olakanje od ovog neprestanog popravljanja (radim meuigre), da
nekoliko rei napiem nepaljivo. Jo bolje, da nita da piem, da lutam po
breuljcima, da me vetar nosi kao iak, tako neodgovorna. I da pobegnem od ovog

str. 162, znai polovina za 26 dana. Zavrie se nadam se do 1. jula. beleka V.V. sa
77

margien rukopisa.

179
 tvrdog vora u koji mi je mozak tako vrsto uvezan mislim na Talase. Tako se
oseam u pola jedan u utorak, 7. jula lep dan, ini mi se i sve je, ta otrcana fraza
mi prolee kroz um, oko nas prijatno za oko.

Utorak, 14. jul

Tano je podne 14. jula ulazio je Bob78 da me zamoli da potpiem papir za
Palmerovu penziju. Bob pria uglavnom o svojoj novoj kui, lavaboima, sme li
ipak sa sveom da legne da spava. Besi se danas useljava; on odlazi u Italiju na
mesec dana; da li bih poslala primerak moje nove knjige grofu Moiri, svi Italijani
su grofovi, jednom je vodio etiri grofa po Kembridu; Palmer i tako dalje.
Premetao se s noge na nogu, skidao i opet stavljao eir, kretao ka vratima i vraao
se.
Htela sam da kaem da sam upravo korigovala scenu u Hempton Kortu. (Ovo je
konana korekcija, molim te, boe!)
Moj raun sa Talasima ini mi se da je ovakav:

Poela sam ih, ozbiljno, oko 10. septembra 1929.

Zavrila sam prvu verziju 10. aprila 1930.
Poela sam drugu verziju 1. maja 1930.
Zavrila sam drugu verziju 7. februara 1931.
Poela sam da ispravljam drugu verziju 1. maja 1931, zavrila 22. juna 1931.
Poela sam da korigujem kucani tekst 25. juna 1931.
Zavriu, nadam se, 18. jula 1931.
Zatim ostaje samo korektura tamparskih otisaka.

78
R. C. Trevelijan

180
Petak, 17. jul
Da, mislim da mogu da kaem da sam danas pre podne zavrila; to e rei da sam
jo jednom, 18-ti put, prepisala uvodne reenice. L. e proitati sutra i ja u otvoriti
ovu svesku da zabeleim njegovu presudu. Moje miljenje o boe to je teka
knjiga. Ne znam da sam ikad bila tako napeta. I nervozna sam, priznajem, u vezi L.
Vie nego obino, zato to e biti poten. A ovo je moda promaaj. A ja vie ne
mogu. Sklona sam da mislim da je ona dobra ali nekoherentna, nije prevrela i
zgusnula se, sva je u trzajima. U svakom sluaju je izraena, kompaktna. U svakom
sluaju pogodila sam svoju viziju ako je nisam uhvatila, bar sam zamahnula u
pravom smeru. Ali nervozna sam. Moda e opti utisak biti da je to malo
izafektirana knjiga. Bog zna. Kao to rekoh, a ponavljam da bih pojaala taj
prilino nelagodan lagani teret na srcu, nervozna sam ta e L. da kae, kad izae,
recimo sutra uvee ili u nedelju ujutru, ue u moju batensku sobu nosei rukopis,
sedne i pone, Dakle!

Nedelja, 19. jul

To je remek delo, rekao je L. kad je uao jutros u moju kuicu. Tvoja najbolja
knjiga. Zabeleiu to i dodajem da mu se ini da je prvih 100 stranica izuzetno
teko i pitanje je dokle e jedan obian italac moi da prati. Ali gospode! kakvo
olakanje! Izjurila sam na kiu da napravim mali krug do Rat Farme, kliui, i
skoro sam se pomirila sa injenicom da se na padini blizu Nortiza pravi kozija
farma na kojoj e se graditi kua.

Ponedeljak, 10. avgust

Sada 10,45 proitala sam prvo poglavlje Talasa i nisam pravila nikakve izmene,
osim 2 rei i 3 zareza. Da, u svakom sluaju, precizno je i jasno. Dopada mi se. I
vidim da u bar jednom poslati otiske po kojima sam par puta mahnula olovkom.

181
Krv mi navire: ini mi se da preskaem prepone pitali smo Rejmonda. Probijam
se kroz more, uprkos glavobolji, uprkos gorini. Moda u dobiti i ..... /neitko/
Sad u malo da piem Flaa.

Subota, 15. avgust

Prilino sam uzbuena itam tamparske otiske. Mogu da proitam samo po

nekoliko stranica. Tako je bilo i kad sam pisala i bog zna kakvo dejstvo ima ta
ekstatina knjiga.

Nedelja, 16. avgust

Tebalo bi zaista da se izvinim ovoj svesci to je koristim ovako da ispiem svoju
besciljnost. Korigujem otiske poslednje poglavlje danas pre podne i vidim da
treba da stanem posle pola sata i da pustim um da se raspri posle tih trenutaka
koncentracije. Ne mogu da piem Flaovu biografiju jer je ritam pogrean. ini mi
se da su Talasi ipak napeti i zgusnuti, kad mi tako cede mozak. A ta e kritiari da
kau? A moji prijatelji? Oni, naravno, ne mogu da kau neto sasvim novo.

Ponedeljak, 17. avgust

Eto, tek je prolo 12,30, napravila sam poslednje ispravke u Talasima zavrila
otiske i oni sutra idu i mislim da ih nikad, nikad vie neu videti.

Utorak, 22. septembar

A gospoica Holtbi kae To je poema, svakako potpunija od bilo koje vae knjige.
Retke suptilnosti. Moda ima dublji uvid u ljudsku duu od Izleta na svetionik,
iako prepisujem ovu reenicu, sa grafikona moje temperature, boe, to bih ja rekla,
temperatura je bila samrtno niska prole nedelje, a zatim grozniavo visoka, a sad
se ne die: normalna je. Nadam se da sam bezbedna; mislim da sad kritike mogu
samo da se ponavljaju. A ja sam toliko toga zaboravila. elim da mi kau da ja

182
knjiga vrsta i da ima nekog smisla. ta ona znai, sama neu znati dok ne napiem
drugu knjigu. Ja sam divlji zec, daleko ispred lovakih pasa, mojih kritiara.

Tevistok Skver 52

Ponedeljak, 5. oktobar
Hou da kaem kako sva drhtim od zadovoljstva ne mogu da nastavim Pismo
jer je Harold Nikolson telefonirao, da kae da su Talasi remek delo. A ha onda to
nije sve bilo uzalud. Hou da kaam da ta moja vizija ima neko snano dejstvo na
druge umove. Sad jednu cigaretu, a onda nazad na trezvenu kompoziciju.
Dakle, da nastavim ovaj egoistini dnevnik: nisam strano uzbuena; ne; za duinu
ruke vie nego inae; sva ova pria, Talasi su, ako nita drugo, avantura u koju
dalje idem sama. Taj dragi stari Lit.Sapl, koji mirka i iroko se smei i ponaa
pokroviteljski. Jedan dugaak i za Tajms dosta otvoren prikaz ne uzbuuje me
mnogo. Ni Harold u Eknu. Da, do izvesne mere. Bila bih nesrena da su me
ukorili, ali boe, kako sam se udaljila od toga. Iscrpljeni smo i od ljudi i od
pakovanja knjiga. Pitam se da li je dobro oseati takvu uzdranost to jest, da
Talasi nisu to to oni kau. udno, to oni (Tajms) hvale moje likove, kad sam ja
mislila da nema nijednog. Ali ja sam iscrpljena; elim moju movaru, moj
breuljak, mirnu etnju po mojoj zranoj spavaoj sobi. Veeras je radio emisija.
Sutra idemo u Rodmel. Sledee nedelje u morati da izdrim onaj mete.

Petak, 9. oktobar
Ova neitljiva knjiga zapravo se bolje prima od bilo koje. Beleka u Tajmsu je
objavljena na vreme prvi put mi je to omogueno. I prodaje se koliko je to
neoekivano, koliko je udno to ljudi mogu da itaju tu teku zahtevnu stvar!

183
Subota, 17. oktobar
Jo beleaka o Talasima. Prodaja, u ova poslednja tri dana je pala na oko 50. Poto
je snano planula, prodavali smo 500 za jedan dan, iblje je zgaslo, kao to sam
predviala. (Nisam mislila da emo prodati vie od 3.000.) Dogodilo se to da
itaoci ne mogu da se probiju kroz knjigu i vraaju primerke bibliotekama. Tako,
predviam, sad e curkati dok ne prodamo 6.000 primeraka, a onda e se skoro
ugasiti, iako ne potpuno. Citirajui bez tatine gotove fraze, mogu rei da je bila
primljena sa aplauzom. Cela unutranjost itala je oduevljeno. Ja sam na neki
nain, kako bi M. rekao, prilino dirnuta. Nepoznati provincijski kritiari kau
skoro u isti glas, ovom prilikom gospoa Vulf daje svoje najbolje delo; knjiga ne
moe biti popularna; ali mi je potujemo to je to uradila; i smatraju da su Talasi
izuzetno uzbudljivi. U opasnosti sam, zaista, da postanem naa vodea
romansijerka, i to ne samo kod ljudi prefinjenog ukusa.

Ponedeljak, 16. novembar

Priiniu sebi zadovljstvo hou li? prepisivanjem nakoliko reenica iz pisma
koje mi je samoinicijativno uputio Morgan povodom Talasa:
Verovatno u ti opet pisati kad ponovo proitam Talase. Pogledao sam knjigu i
priao o njoj na Kembridu. Teko je izraziti se o delu za koje osea da je jako
vano, ali ja sam nad knjigom imao onu vrstu uzbuenja koje potie iz verovanja
da sam se sreo sa delom koje je klasik.
Usuujem se da kaem da mi je ovo pruilo bitnije zadovoljstvo od svih pisama
koje sam dobila povodom bilo koje knjige. Da, mislim da je tako zato to dolazi od
Morgana. Pre svega, jer mi daje razlog da mislim da e biti dobro da nastavim
ovom veoma samotnom stazom. Hou da kaem, danas sam u Sitiju razmiljala o
jo jednoj knjizi o vlasnicima duana i krmi, sa scenama iz obinog ivota. I
odobrila sam tu skicu prema Morganovom sudu. Dadi se isto slae. O, da, izmeu

184
50-e i 60-e napisau neke sasvim izuzetne knjige, ako poivim. Hou da kaem,
ini mi se da sam konano spremna da otelotvorim tano one oblike koji su
sadrani u mom mozgu. Koliki trud da bi se stiglo do ovog poetka ako su Talasi
moje prvo delo u sopstvenom stilu! Da se zabelei, kao kuriozitet moje knjievne
istorije: uporno izbegavam susret sa Roderom i Litonom; sumnjam da im se Talasi
dopadaju.
Radim veoma marljivo na svoj nain, da doteram dva dugaka lanka o
elizabetanskom dobu i da ih stavim na poetak novog Obinog itaoca. Zatim treba
da proem dugaak spisak tih lanaka. U podsvesti oseam da mogu da smislim
novi kritiki metod; neto mnogo manje kruto i formalno od ovih lanaka za Tajms.
Ali u ovoj knjizi moram da se drim starog stila. A kako bih, pitam se, to mogla da
uradim? Mora da postoji neki jednostavniji, suptiliniji, prisniji nain pisanja o
knjigama, kao i o ljudima, kad bih mogla da ga pronaem. (Talasi su se prodali u
vie od 7.000 primeraka.)

1932.

Sreda, 13. januar

O, ali, uvek tako kaem izvinjavajui se sama sebi, ovo nije prvi dan u godini.
Trinaesti je, a ja sam klonula, u jednoj od onih oseka u ivotu kad ne mogu da
izvuem nijednu re na zid. asna re, Talasi su iz mene toliko izvukli da jo
oseam napor.
Moemo li da raunamo na sledeih 20 godina? 25-og u imati pedeset godina, u
ponedeljak. Ponekad oseam da sam ivela ve 250 godina, a ponekad da sam jo

185
uvek najmlaa osoba u ovom autobusu. (Nesa kae da kad seda, jo uvek to
pomisli.) elim da napiem jo etiri romana: Talase, hou da kaem; i Kucanje na
vratima; i da proem kroz englesku knjievnost kao kroz sir, ili kao neki marljivi
insekt koji grize svoj put od knjige do knjige, od osera do Lorensa. Imajui u vidu
sporost, i kako postajem sve sporija, tea, manje tolerantna prema skakanju i urbi,
to je program koji treba da traje tokom mojih sledeih 20 godina, ako ih budem
imala.

Nedelja, 31. januar

Poto sam upravo zavrila, rekla bih, konanu verziju mojih Pisama mladom
pesniku, kako zovem taj tekst, mogu da dam sebi trenutak slobode. Iz cininog tona
ove reenice vidim da moja konanost nije sigurna. Pisanje postaje sve tee. Stvari
koje sam na brzinu skicirala sad sabijam i preformuliem. I iz razloga u koje ne
moram ovde da ulazim, elim da neko vreme ove stranice koristim za dijalog.

Ponedeljak, 8. februar
Zato sam uopte rekla da u izdati jo jedan tom Obinog itaoca? Trebae mi
nedelje i meseci. Ipak e godina provedena u iitavanju engleske knjievnosti
osim skretanja u Grku i Rusiju bez sumnje initi dobro mom proznom mozgu. U
svakom sluaju pruie mu odmor. Jednog dana, u juriu, proza e provaliti unutra.
Ove opaske sam pribeleila na kraju dugog prepodnevnog rada na Donu, koji u
morati da ponovim, a da li je vredno truda? Budim se nou sa oseajem da sam u
praznoj sali. Liton mrtav i te fabrike zgrade. Kakva je svrha ivota kad ne
radim on iznenada postaje tanak, indiferentan. Liton je mrtav, a nema nieg da to
definitivno obelei. A o njemu piu loe lanke.

186
etvrtak, 11. februar
Um mi je natimovan na Kucanje na vratima 79 (kako se zove?), zahvaljujui knjizi
Vels o enama kako e ena u svetu budunosti morati da bude podreena i
dekorativna, jer se za deset godina probe nije dokazala.

Utorak, 16. februar

Upravo sam zavrila ironino stavljam navodnike mog Dona, veliki, ali ini
mi se dobronameran posao. Treptim i udim da piem kako bi se zvalo? Takvi
su mukarci ne, to je isuvie oigledno feministiki. Zatim nastavak, za koji sam
skupila dovoljno baruta da dignem u vazduh katedralu Svetog Pavla. Treba da ima
etiri slike. Moram da nastavim Obinog itaoca da bih dokazala svoja uverenja.

Utorak, 17. maj

ta je pravi stav prema kritici? ta ja treba da oseam i kaem kad gica B. u
Skrutiniju posveti lanak napadu na mene? Ona je mlada, iz Kembrida, revnosna. I
kae da sam veoma lo pisac. Mislim da je pravi nain da konstatujem sr onoga
to je reeno a sa im se ja ne slaem a onda da iskoristim mali skok energije
koji daje opozicija, da sama postanem snanija. Moda je tano da e moja
reputacija poeti sad da opada. Ismevae me i pokazivati prstom na mene. Kako da
se drim jasno je da su Arnold Benet i Vels kritiku mlaih od sebe primili na
pogrean nain. Pravi nain nije da to uzme za zlo; niti da bude strpljiv, hrianin,
ni ponizan. Naravno, sa mojom udnom meavinom ekstremne naglosti i
skromnosti (da se grubo analiziram) ja se veoma brzo oporavljam od pohvale i
ukora. Ali elim da naem svoj stav. Najvanije je da ne misli mnogo o sebi. Da
iskreno ispita optubu; ali bez panike, bez mnogo uznemiravanja. Ni u kom

79
Kasnije su iz toga postale Tri gvineje.

187
sluaju se ne treba svetiti niti razmiljati previe. Trn sam izvadila moda isuvie
lako.

Sreda, 25. maj

Zavrila sam Dejvida Koperfilda i pitam se zar ne bih mogla da pobegnem u
neku prijatniju atmosferu? Zar ne bih mogla da se razgalim, da se balzamujem i da
postanem jedno oseajno ivo bie? Gospode kako patim! Kako imam stranu
sposobnost da intenzivno oseam otkad smo se vratili, smotana sam u klupe; ne
mogu da uhvatim korak; ne mogu da nateram stvari da igraju; oseam se grozno
rezervisana; vidim mladost; oseam starost; ne, nije ba to. Pitam se kako izdrati
jo otprilike godinu dana. Mislim, ljudi ipak ive; ne mogu da zamislim ta se
deava iza lica. Sve je tvrda povrina; ja sam samo organ koji prima udarce, jedan
za drugim. Uas tvrdih, rumenih, lica na jueranjoj izlobi cvea. uplja
besmislenost sveg tog postojanja. Mrnja prema
sopstvenoj gluposti i neodlunosti; staro dolapsko oseanje da ide dalje, dalje,
dalje, bez ikakvog razloga. Litonova smrt, smrt Karingtonove. enja da
razgovaram s njim. Sve je to odseeno, otilo: ene: moja knjiga o profesijama.
Da li u da piem novi roman. Prezir zbog toga to mi nedostaje intelektualna mo.
itam Velsa bez razumevanja drutvo; kupovina odee; Rodmel upropaen.
Cela Engleska upropaena. Strah u noi da je sve generalno pogreno u
univerzumu. Kupovina odee. Kako mrzim Bond Strit i troenje novca na odeu.
Najgora od svega je ta potitena praznina. I oi me bole. I ruka mi drhti.
Jedna Lenardova uzeica pada mi na pamet u ovo doba potpune ispraznosti i
dosade. Stvari su nekako pole naopako. To je bilo one noi kad se K. ubila.
Hodali smo po toj tihoj tunoj ulici sa skelama. Videla sam sve to nasilje i
besmisao u vazduhu. Nas male, napolju mete. Neto uasno. Besmisao hou li
od toga napraviti knjigu? To bi bio nain da opet uvedem red i brzinu u svoj svet.

188
etvrtak, 26. maj
Danas je iznenada spala teina sa moje glave i mogu da mislim, rezonujem, da se
drim jedne stvari i koncentriem. Moda je to poetak jo jedne klice. Moda za
ovo treba da zahvalim sinonjem razgovoru sa L. Pokuala sam da analiziram svoju
depresiju. Kako mi je mozak izmoren sukobom dva tipa miljenja, kritikog i
kreativnog; kako me mui razdor i kako nema izvesnosti. Jutros se unutranjost
moje glave osea smirena i glatka, nije vie napeta i zbrkana.

Utorak, 28. jun

Upravo sam zavrila De Kvinsija.Tako pokuavam da idem u korak sa danima i
da isporuim drugi tom Obinog itaoca poslednjeg dana juna, a obeshrabrim se
kad vidim da je to etvrtak. Tako sam provela prolo leto muei se sa Talasima.
Ovo je daleko manje otro. Ipak plamti, zanesveuje ta vrelina. Kraljevski, carski,
to su rei kojima petljam po Skveru. Jue je bila takva vruina takva vruina kad
je doao princ Mirski sa svojom reitom ruskom damom. Hou da kaem da je
puna temperamenta, ima slobodne slovenske pokrete, ali Mirskom se zavezao jezik.
Zine i pregrize svoju opasku na komade. Ima ute pogreno razmetene zube. Bora
elo. Oajanje, patnja, ostavili su jak trag na njegovom licu. ivi u Engleskoj, po
pansionima ve 12 godina; sada se vraa u Rusiju zauvek. Mislila sam dok sam
gledala kako mu se oi pale i gase uskoro e ti metak prosvirati kroz glavu. To je
jedan od rezultata rata: ovaj ovek ulovljen u stupicu. Ali to nam nije podmazalo
ajanku.

Sreda, 29. jun

Kadgod sisam pero, usne su mi umazane mastilom. A nemam mastila da napunim
mastionicu. Sad je 12,10 i ja sam upravo zavrila Hardija; dajem sebi obeanje da
e O.. konano biti gotov sledee srede. A danas je nedelja. Sino u 10 proao je

189
cepelin, traak svetla mu je visio iz pupka. To me je uteilo jer nisam ila na
poslednje vee baleta. Sad sam raistila sto koji Don moe da koristi dok ja
nisam tu. I sad u da navalim na K. Roseti. Ali, gospode, kako se ovek umori od
sopstvenog pisanja.
Danas je sreda a O.., priznajem, jo nije sasvim zavren. Ali pak morala sam
ponovo da napiem ceo poslednji lanak, za koji sam mislili da je tako dobar.
Zadugo neu skupljati novu hrpu lanaka.

Ponedeljak, 11. jul

Uzeu novo pero i otvoriti novu stranicu da pribeleim tu injenicu koja je sada
injenica, da sam navukla zelenu gumicu oko Obinog itaoca, drugi tom, i evo ga,
u 10 do jedan, lei spreman da ga nosim gore. Ne oseam se ponosno, oseam
samo da je zavreno jedno okapanje. A ipak rekla bih da je to za itanje dosta lepa
knjiga ipak sumnjam da u pisati neto slino. Moram da naem prei put do
knjige. Ali hvala bogu, ne sada. Sada idem na odmor. To jest, ta u sutra da
piem? Mogu da sedim i da mislim.

Sreda, 13. jul

Ne urim da napiem dobar roman. Tako treba pisati. Mozgam, kao i obino, kako
da unapredim svoju sudbinu i poeu danas popodne, etnjom u Ridents Parku,
sama. Hou da kaem, zato ovek radi bilo ta to ne eli na primer kupuje eir
ili ita knjigu. Stari Dozef Rajt i stara Lizi Rajt su ljudi koje potujem. Stvarno se
nadam da e drugi tom stii danas. On je prireivao dijalekatske renike: bio je
deko iz sirotita njegova majka je radila po kuama. Oenio se gicom Leom,
svetenikovom kerkom. Upravo sam sa potovanjem proitala njihova ljubavna
pisma. A on kae: Uvek zadovolji sebe onda si u svakom sluaju srena osoba.
A ona kae neka detalji budu delovi celine daj prave razmere razmiljajui o

190
braku sa Doom. udno kako se retko sreu ljudi koji kau stvari koje smo sami
mogli rei. Njihov stav prema ivotu veoma je nalik naem. Do, jedan veoma
krupan, snaan ovek Ja sam u neku ruku jedinstven, kae. Moramo da
ostavimo potomstvu neko svedoanstvo o Dou i Lizi. Doveo je svoju staru majku
u Oksford. Ona je mislila da e Ol Souls postati dobro preduzee. Imao je aku,
udarao je deake. To je bilo njegovo shvatanje obrazovanja. ta je to? Ponekad bih
volela da i sama mnogo znam. O zvucima i dijalektima. Ipak, kakva korist od toga?
Hou da kaem, ako ima takav um zato da ne stvori neto lepo? Da, ali trijumf
obrazovanja je to ono stvara neto zauvek solidno. Sada su svi saznali za
dijalekte, zahvaljujui njegovom reniku. On je guba, snana varijanta Sidnija
Veba i Voltera Lifa nabijen, kosmat, smeniji i silovitiji od obojice. Mogao je da
radi cele noi, umije se i radi celog sledeeg dana. Gica Vajsi, Touvijeva devojka,
ih je spojila naterala je Lizi da se ostavi araniranja cvea u parohiji i da ode u
Oksford. Ona, karakterna ena, nije htela da prihvati Doovu ponudu za posao jer
se kod njega oseala kao medved na lancu. Ali udala se za njega. Izgubili su se u
umi, 1896, po Virdiniji Voter. Seli su na zemlju i proveli jedan sat u velikoj
patnji, posle ega je ona pristala da se uda za njega popeli su se u pekarska kola i
odvezli se nazad kod gice Vajsi. Oaravajua pria. Do je znao sve o posluzi.
Do je sam nauio da ita sa 14 godina. Poduavao je mlinarske momke u
spavaonici za 2d nedeljno. Navodno je bio osoran, ali vrlo osetljiv ovek. Evo, to je
svedoanstvo Dou i Lizi da sam razmiljala kako bih volela da ih vidim sad bih
volela da joj piem. Fino lice sa krupnim svetlim oima. Da, ali ta se deava u
drugom tomu?

RODMEL
Petak, 5. avgust

191
 80
Jue je L. doao u moju sobu u vreme doruka i rekao Goldi je umro. Nisam
ga nikad dobro upoznala ali sam sa onim vernim prijateljima sa Kembrida delila
zajedniko oseanje prema njemu i tako mu se pribliila. Bila sam, naravno,
zadovoljna onim to je napisao o Talasima. Imam udno oseanje da je sve nae
bitisanje sada u sred neke ogromne operacije; oseanje o velianstvenosti tog
poduhvata ivota; o tome da sam sposobna da umrem; da me neizmernost
okruuje. Ne, ne mogu to da uhvatim ostaviu ga da prevri u jedan roman, bez
sumnje. (Tako se zane i iz toga se zgunjava knjiga.) Cele noi smo L. i ja opet
priali o smrti. Po drugi put ove godine. Kako smo moda nalik crvima koje je
zgazio auto. ta crv zna o automobilu o tome kako je napravljen? Moda postoji
neki smisao. Ako postoji, mi ovako kao ljudska bia, ne moemo da ga dokuimo.
Goldi je imao nekakvo mistiko uverenje.
Bili smo na trkama u Luisu i videli debelu damu u crnom, ije se telo presipalo
preko lovakog sedla na kojem je njen teret bio jako nebezbedno rasporeen. Videli
smo rulju sportskog drutva postrojenu u svojim automobilima, sa pomonim
seditima nabreklim od izletnikih korpi, uli smo tektanje kladioniara. Na
sekundu su promakli kraj nas ibani prenapregnuti konji sa jahaima crvenih lica.
Kakvu su oni buku pravili kakav oseaj tvrdog i zategnutog miia a iza
breuljka je ovaj vetrovit, sunani dan izgledao divalj i dalek. Mogla sam da
zamislim nekultivisanu zemlju kao nekad.

Sreda, 17. avgust

ini mi se da sam popravila O.., jer vie ne mogu da popravljam. Imam jo
nekoliko minuta odmora pre no to L.-u odnesem ifove. Da li da opiem kako sam
se opet onesvestila? To jest, galopirajua kopita podivljaljala su mi u glavi, prolog
etvrtka uvee, dok sam sedela na terasi sa L. Kako je svee posle one vruine!

80
D. Louz Dikinson (G. Lowes Dickinson).

192
rekoh. Posmatrali smo kako se breuljci povlae u finu tamu poto su ceo dan
gorele kao masivni smaragd. Sad su bile prekrivene finim mekim velom. Bela sova
je nadletala lovei mia u movari. Onda mi je srce poskoilo. I stalo. Pa opet
poskoilo. I ja osetih onu udnu gorinu u dnu grla. Puls mi je skoio u glavu i
tukao, tukao sve divljije i bre. Onesvestiu se, rekoh, skliznuh sa stolice i legoh u
travu. O, ne, nisam bila besvesna. Bila sam iva, ali u vlasti te borbene zaprege u
glavi: u galopu, sa ibanjem. Mislila sam da e mi neto prsnuti u mozgu ako se to
nastavi. Polako se priguivalo. Sabrah se i oteturah, sa beskrajnim naporom i
uzbunjenou, zaista se sad onesvestivi, gledajui vrt kako se bolno produava i
izvre, nazad, nazad, nazad delovalo je kao da jako dugo traje mogu li da se
odvuem do kue? Stigla sam do svoje sobe i pala na krevet. Zatim bol, kao od
poroaja, a onda je i to polako utihnulo; leala sam nadzirui, kao treptavo svetlo,
kao vrlo zabrinuta majka, rastrojene, iscepkane fragmente moga tela. Vrlo bolno i
neprijatno iskustvo.

Subota, 20. avgust

udan dan jue u Londonu. Rekoh sebi, stojei kraj L.-ovog prozora. Gledaj ovaj
trenutak, jer tako toplo nije bilo 21 godinu. Strujao je vru vazduh kao kad proem
iznad kuhinje, kad iz radne sobe idem u tampariju. Napolju devojke i momci u
belom lee na kvadratnoj travi. Toliko je vrue da nismo mogli da sedimo u
dnevnoj sobi. L. je donosio i prinosio i jedva mi je dozvolio da uz stepenice
odnesem sopstveno telo. Kad smo se vraali, zatvorili smo auto a spustili vetrobran
tako da smo sedeli na vruem grubom vetru koji je, kad smo stigli do uzanih
puteva i uma postao prekrasno prohladan i zelen. Najhladnije mesto je prednje
sedite automobila koji ide 40 ili 50 milja bez vetrobrana. Danas, u 12,30 podigao
se vetar, spustili su se oblaci. Sad, u 3,45 skoro je normalan topao letnji dan. Ova

193
vruina je trajala 10 dana. Ubrzo posle nesvestice glava je poela da mi bruji, ili mi
se ini. Mislim pomalo na iznenadnu smrt i pomiljam, pa, idi, jedi, pij, smej se i
hrani ribe. udno gluposti koje ljudi pripisuju smrti elja koju ovek ima da je
umanji i da ga zatekne, kao to je Montenj rekao, dok se smeje sa devojkama i
drugovima. A L. obeleava koiima bazen za kinicu, a ja idem unutra da me
fotografiu. Jo tri knjige se pojavljuju o gi Vulf to me opominje da pribeleim
ponekad neto o mom radu.
Veoma dobro je ovo leto, uz svu moju stidljivost i zaziranje, jutronje treperenje.
Divno sam smirena, lagana, mona. Verujem da od sada elim za sebe tu humaniju
egzistenciju da se bezbrino protegnem meu svojim prijateljima da oseam
irinu i zabavnost ljudskog ivota, da se ne napreem da odmah pravim emu, neka
bude suptilna, pustiu sok obinih stvari, razgovor, lik, da curi kroz mene, mirno,
bez iije volje, pre nego to kaem stoj i izvadim pero. Da, moje stvari sad poinju
da teku glatko, nije mi vie napet svaki nerv. Jue smo odneli ljive staroj gi Grej.
Ona se smanjila i sedi na tvrdoj stolici u oku. Vrata se otvaraju. Trza se i drhti.
Divlje bezizraajno zuri kao starci. L. se dopao njen oaj: Uspuem se u krevet sa
eljom da svane i ispuem iz njega sa eljom da se smrkne. Ja sam neuka starica
ne umem da itam i piem. Ali se molim bogu svake noi da me uzme o, da odem
da se odmorim. Niko ne zna koje ja bolove podnosim. Pipnite mi lea, i ona poe
da petlja oko zihernadle. Pipnuh. Tvrda sam kao kamen, puna sam vode i noge
isto. Svue arape. Vodena bolest. Meni je devedeset dve godine, moja braa i
sestre su mrtvi, erka mi je mrtva, mu mi je mrtav Ponavljala je svoj jad,
spisak bolesti, nita drugo nije mogla da vidi. Mogla je samo da pone ispoetka.
Poljubila mi je ruku zahvaljui nam za naih pola kilograma ljiva. To radimo sa
svojim ivotom nema itanja ili pisanja lekari je dre u ivotu pomou.....
/neitko/, dok ona eli da umre. Ljudska dovitljivost u muenju je veoma velika.

194
LONDON

Nedelja, 2. oktobar
Da, dopustiu sebi novo perce. udno kako povratak ovde remeti moje spisateljsko
raspoloenje. Jo udnije je koliko sam opsednuta oseanjem da sam tek sada, u 50-
oj godini, uravnoteena da skoro slobodno gaam pravo ispred sebe i da ne
skreem strele ma kakve da su. Tako da me sav taj trepet nedeljnih novina uopte
ne interesuje. To su promene due. Ne verujem u starenje. Verujem u stalno
menjanje svog poloaja prema suncu. Odatle moj optimizam. I da bih se sad pri
istoj svesti i zdravoj pameti promenila, elim da se otarasim ove labave ivotne
besciljnosti: ljudi, kritike, slave; sve te sjajne krljuti; da se povuem i
koncentriem. Neu da jurim okolo, bar jo ne, kupujui odeu, viajui se sa
ljudima. Idemo sutra za Lester, na konferenciju Laburistike partije. Onda se
vraamo u groznicu objavljivanja. Od O. ni najmanje ne drhtim. Ni od knjige
Vinifred Holtbi 81. Interesuje me da za trenutak osmotrim ta se deava ne elei da
uestvujem u tome dobro stanje uma kad je ovek svestan moi. Jo neto, sad
me podupiru breuljci: priroda, selo. Kako smo sreni L. i ja u Rodmelu. Kako je to
slobodan ivot jurimo 30 ili 40 milja; ulazimo kad i kako nam se dopada;
spavamo u praznoj kui; tijumfalno se borimo sa svim to nas uznemirava;
svakodnevno uranjamo u tu boansku ljupkost uvek neka etnja i galebovi na
ljubiastoj oranici ili odlazak do Taring Nevila to su izleti koje najvie volim u
irokom, indiferentnom prostoru. Nita me ne trza, ne titi, ne cima. I ljudi postaju
laki, njihova intima procveta u mojoj sobi. Ali to je prolost ili budunost. itam
82
takoe D.H.L. sa uobiajenim oseanjem frustracije. On i ja imamo previe
zajednikog isti pritisak da budemo svoji. Tako da ne mogu da pobegnem kad ga

81
Winifred Holtby: Virginia Woolf.
82
D. H. Lorens (D.H.Lawrence).

195
itam, iskljuena sam, elim da me oslobodi drugog sveta. Prust to ini. Za mene je
Lorens zaguljiv, ogranien. Ja to neu, stalno govorim. Ponavlja istu ideju. Ni to
ne elim. Nipoto ne elim filozofiju: ja ne verujem da drugi itaju zagonetke.
Ono u emu ja uivam (u Pismima) jeste iznenadna vizualizacija, veliki duh to
preskae talas (morske pene u Kornvolu) ali mi njegova objanjenja onog to vidi
ne priinjavaju zadovoljstvo. A i to je potresno, to dahtanje od napora. Ostalo mi
je jo 6 funti i 10 penija, a vlada ga izbacuje iz slube, kao abu i zabranjuje
njegovu knjigu; brutalnost civilizovanog drutva prema tom dahuem teskobnom
oveku. Kako je to bilo uzaludno. Od svega toga on sope u pismima. Nita od
toga nije sutinski vano. On samo dahe i trza se. Takoe, ne volim drndanje s dva
prsta i arogantnost. Konano, engleski ima milion rei, zato da se ogranii na 6?
i da se time hvali. A popovanje me razdrauje. Kao ovek koji donosi sud kad ima
samo polovinu injenica. Dri se za plot i udara u jastuk. Izai da vidi ta je ovde
elim da mu kaem. Hou da kaem to je tako sterilno, tako lako, davati savete o
sistemu. Pouka je, ako hoe da pomogne, nikad ne sistematizuj ne pre 70-te
godine, i poto si bio suptilan, saoseajan i kreativan i poto si oprobao sve svoje
nerve i vidike. Ipak je on umro sa 45. Zato Oldos kae da je on umetnik?
Umetnost je osloboditi se svakog popovanja. Stvari po sebi. Reenica po sebi je
lepa. Brojna mora. Zelenkade koje dolaze pre no to se usude laste. Lorens je samo
traio dokaze. Nisam ga naravno itala. Ali u Pismima moe da se uje samo do
izvesne take, mora da da savet i da sve stavi u sistem. Zato je privlaan onima koji
ele da budu svrstani, to ja ne elim; zapravo mislim da je to bogohulno, to
ubacivanje raznih Karsvela u Lorensov sistem. Vee je potovanje ostaviti ih na
miru. Nita drugo nije za potovanje nego Karsvelov karsvelizam. Otuda njegovo
ako izvrdavanje i razoaranje u svakoga ko mu se nudio: Liton, Berti, Skvajer
svi su oni privilegovani, neisti. Njegov metar se sputa i svima uzima meru. emu

196
sve to kritikovanje drugih? Zato ne neki sistem koji ukljuuje dobro? Kakvo bi to
bilo otkrie sistem koji ne iskljuuje.

Sreda, 2. novembar
On ima egrtaljku u glavi, mlad ovek drskih oiju, kotunjav, klimavih zglobova,
koji sebe smatra najveim pesnikom svih vremena. Valjda jeste to nije tema koja
me u ovom trenutku mnogo interesuje. A ta me interesuje? Moje sopstveno pisanje
naravno. Upravo sam izglancala L.S. za Tajms ini mi se da je dobar, imajui u
vidu struje koje se kolebaju oko te teme upravo u Tajmsu. Potpuno sam
83
preoblikovala moj Esej. To e biti esej-roman, zvae se Parditerovi
obuhvatie sve, pol, obrazovanje, ivot itd. Stie vrlo monim i hitrim skokovima,
kao divokoza preko provalija, od 1880. do ovde i sada. U svakom sluaju, to je
zamisao i ja sam u takvoj magli, snu i opijenosti, recitujem reenice, vidim scene
dok hodam po Sautempton Rodu da jedva mogu da kaem da sam uopte iva, od
10. oktobra.
Sve juri od svoje volje u tu struju, kao sa Orlandom. Naravno, dogaa se da posle
izbegavanja da piem roman zasnovan na injenicama svih ovih godina od 1919
a D & n su mrtvi budem beskrajno oarana injenicama, za promenu, i vidim da
ih posedujem u ogromnim koliinama. Iako povremeno oseam tenju prema viziji,
ali joj odolevam. Sigurna sam da je ovo pravi put posle Talasa Parditerovi to
je ono to prirodno vodi ka sledeoj stepenici romanu-eseju.

Ponedeljak, 19. decembar

Da, danas sam se ispisala do granice totalne iscrpljenosti. Blago meni, mogu da
stanem i da valjam, klonula, i da pustim tokove uma koliko ih molim da to
urade da se ohlade i uspore i da sasvim stanu. Opet u uzeti Flaa, da se ohladim.

83
To su postale Godine.

197
Zaboga, napisala sam 60.320 rei od 11. oktobra. ini mi se da od svih knjiga ova
najbre ide. Daleko bre od Orlanda ili Izleta na svetionik. Ali onda u ovih 60
hiljada rei morati da zalijem znojem i samem na 30 ili 40 hiljada bie velike
muke. Nije vano. Osigurala sam skicu i fiksirala oblik za taj ostatak. Prvi put
oseam: Ne, ne smem da rizikujem da preem ulicu, dok se knjiga ne zavri
Da, biu slobodna i potpuna i apsolutna gospodarica svog ivota do 1. oktobra
1933. Niko ovamo nee doi kad hoe, ili da mi zvizne da doem. O, sledea
knjiga koju budem pisala bie pesnika. Ova, meutim, oslobaa takvu bujicu
injenica za koju nisam znala da u meni postoji. Mora da sam posmatrala i kupila
ovih 20 godina od Dejkobove sobe u svakom sluaju. U tom izobilju vienog ja
ak ne mogu ni da napravim izbor otuda 60.000 rei sve povodom jednog pasusa.
Moram da odrim kontrolu i da ne budem previe sarkastina, da sauvam pravi
stepen slobode i uzdranosti. O, ali kako je ovo pisanje lako u poreenju sa
Talasima! Pitam se koliko ima visokokaratnog zlata u te dve knjige. Naravno, re
je o spoljanjosti. Ali ima tu dosta zlata vie nego to sam mislila u spoljanosti.
U svakom sluaju, ta ja marim za perinu? Odlazim sa ciganskom ergom, o! Sa
Ciganima, kaem, ne sa Hju Volpolom i Pristlijem ne. Uistinu Parditerovi su
blizak rod Orlandu, a krv nije voda. Orlando me je nauio tom triku. Sad ali
moram da stanem barem 10 dana ne, 14 ako ne i 21 dan jer moram da piem
poglavlje 1888-1900, a za to je potrebna vetina. Ali ja volim da primenjujem
vetine koje imam. Nameravam da brzo zavrim poslove. Sutra odlazimo. Vrlo
plodna, raznovrsna i ini mi se uspena jesen jednim delom zahvaljujui mom
umornom srcu. Tako da sam mogla da postavljam uslove. A nikad nisam ivela u
takvoj trci, u takvom snu, u tako estokom pogonu pod pritiskom jedva da sam
ita videla osim Parditerovih.

198
 RODMEL

Petak, 23. decembar

Ovo nije prvi dan nove godine, ali ovo odstupanje moe da se oprosti. 84 Moram da
opiem moju snudenost i jad od potonulosti upravo sam proitala 30.000 rei
Flaa i dolazim do zakljuka da ne vrede. O, kakvo traenje vremena kakva
gnjavaa! etiri meseca posla i bog zna koliko itanja ak ne ni onog ushienog
a ne vidim kako od toga bilo ta da napravim. To nije prava tema za tu duinu.
Suvie je slabano i suvie ozbiljno. Ima tu puno dobrog, ali bi moralo da bude
mnogo bolje. I evo me dva dana pred Boi upala sam u jedan od mojih sivih
haosa. Istina, pisanje Parditera je delom zavreno. Ali oseam da na Flaa uopte
ne mogu da se vratim. L. e biti razoaran; novac izgubljen to je gnjavaa.
Prihvatla sam se toga bez zadrke posle Talasa, za promenu. Nisam prethodno
razmislila. I tako sam se nasukala. Bie potrebno mesec dana vrednog rada a i
onda sumnjam. Za to vreme mogla sam da uradim Drajdena i Poupa, a ovako idem
ka tome da ponem ne, da zavrim godinu sa alosnom jadikovkom. Uasno je
toplo, kao prolee, sa pelama na cveu. Nije vano, ovo uopte nije znaajan
korak u nazad.

1933.

Ovo je zapravo poslednji dan 1932, ali toliko sam umorna od glancanja Flaa
toliki pritisak od obraivanja deset stanica dnevno da sam uzela slobodno pre

84
Virdinija Vulf je svake godine dnevnik vodila u novoj svesci. Ova i sledea beleka nalaze se
na poetku sveske za 1933.

199
podne i ovde u ga iskoristiti, na svoj lenji nain, da sumiram ceo ivot... bunar se
puni kinicom, zlatne ribice su umrle; danas je zimski dan svetloplavih oiju; i, i
a misli mi se s uzbuenjem okreu na Parditerove, jer eznem da osetim kako su
mi puna jedra i da me vode Elvira, Megi i ostali kroz celokupni ivot ljudskih bia.
A njega, naravno, ne mogu da sumiram, jer mi je glava umorna.

3. januar 1933.
Ovo je malo izmeteno, ali i ja sam.85 Ovde smo zbog Anelikine sinone zabave i
imam pola sata pre nego sto se zaletimo novim lanesterom (nije na, pozajmljen)
nazad u Rodmel. Proveli smo tamo samo dve nedelje a ja sam se do sri istroila
tampanjem i samoom pa sam dobila nagovetaj glavobolje. I da razbijem
intenzivnu koncentraciju kojom sam napisala drugu verziju odvratnog psa Flaa za
13 dana, da bih bila slobodna o boanska sloboda da piem Parditerove,
nastojala sam da provedem vee avrljajui.

etvrtak, 5. januar
Toliko sam oduevljena sopstvenom dosetljivou jer sam posle samo deset godina
napravila sebi, za pet minuta, savrenu tablu za pisanje, sa privrenom pernicom,
tako da nikad vie ne mogu da uletim u mahnito traenje mastila i pera u
najkritinijem trenutku u ivotu jednog pisca i da vidim kako se moja iznenadna
reenica osipa samo zbog toga to nemam pero pri ruci drago mi je to sam
odmakla od 100-te stranice Flaa ovo je trei put da piem tu scenu u Vajtepelu
i sumnjam da je ona vredna toga, pa ne mogu da odolim da se ne prebacim na ovu
slobodnu plavu stranicu koja, hvala bogu na nebesima, ne trai da se dva puta pie.
Dan je vlaan i mutan. Moji prozori potpuno zamagljeni eh da je samo zato to
sam ja u uzvienom italakom raspoloenju. Ozbiljno verujem da je napor od

85
Ova beleka se nalazi na kraju rukopisa iz 1932.

200
Talasa oslabio moju koncentraciju za naredne mesece a zatim sve to saimanje
tekstova za Obinog itaoca. Ja sam sad na vrhuncu svojih moi u tom pogledu, pa
sam jako koncentrisano i paljivo proitala nekih 12 ili 15 knjiga otkad sam ovamo
dola. Kakva radost kakav oseaj, kao da rols rojs opet prede svojih 70 milja na
sat u mom mozgu Takoe sam ohrabrena to itam sa oseanjem da sam u
poplavi kreativnosti u Parditerovima kakvo oslobaanje to daje oveku kao da
se sve sliva u taj tok sve knjige postaju fluidne i nadimaju bujicu. Ali ja bih rekla
da je to samo znak da radim dosta povrno, prenagljeno i neobuzdano. Ne znam.
Imam jo jednu nedelju Flaa i onda u ui u borbu sa mojih 20 godina koje treba
da reim u jednom poglavlju. Sada vizualizujem tu knjigu kao udno neujednaenu
sekvencu vremena niz velikih balona povezanih pravolinijskim uskim narativnim
pasaima. Mogu da se ophodim slobodno sa formom prikazivanja, to se uopte
nisam usudila kad sam pisala Dan i no knjigu koja me je mnogo nauila, koliko
god da je moda loa.

Nedelja, 15. januar

Izala sam ovamo, naeg poslednjeg jutra, da piem pisma i, naravno, piem
dnevnik. A nisam napisala ni redak tokom ove tri nedelje samo sam kucala Flaa,
koga sam jue, nebu hvala, zavrila, skoro bez navodnika. O, ali su moje pisanje
Flaa postepeno izgurali Parditerovi, kao kukavica kad se izlee u gnezdu. udne
su funkcije uma! Pre oko nedelju dana poela sam da smiljam scene nesvesno:
izgovarajui u sebi fraze, i tako sam sedela nedelju dana, buljei u pisau mainu i
naglas izgovarajui reenice Parditerovih. To me sve vie izluuje. Sve e to ipak
nestati kroz nekoliko dana, kad dozvolim sebi da opet piem. itam Parnela. Da, ali
ova scena neprijatno ubrzava otkucaje mog srca. Dok sam na silu radila Flaa
vratila se stara glavobolja prvi put ove jeseni. Zato mi od Parditerovih srce

201
poskakuje, zato mi Fla koi vrat na potiljku? Kakva je veza mozga sa telom?
Niko u Ulici Harli ne bi mogao da objasni, iako su simptomi isto fiziki i tako
razliiti, kao i ove knjige.

etvrtak, 19. januar

Mora se priznati da su Parditerovi kao kukavica u mom gnezdu a ono bi trebalo
da bude Fla. Treba da korigujem samo 50 stranica i da ih poaljem Mejbl, a te
proklete scene i dijalozi e nastaviti da mi izviru u glavi. Poto sam popravila jednu
stranicu, sedela sam odsutno 20 minuta. Valjda e mi se podii pritisak kad ponem
da piem. A sad sam zamorena, neobino rastresena.

Subota, 21. januar

Dakle, Fla vegetira i ja ne mogu da ga poaljem. To je tuna istina. Stalno vidim
da bih mogla neto da samem, neto da produbim. Nema ale sa reima ne moe
se tako. Ne kad treba da stoje zauvek. Zatvaram Parditerove recimo do srede
nee biti kasnije, kunem se. Raste mi sumnja koliko su vredni likovi. Plaim se
didaktike: moda me je samo lana strast naterala da pred Boi ponem da
verglam. U svakom sluaju, bezmerno sam uivala i opet u, samo da budem
slobodna, u prozi, da opet smiljam scene koliko god direktno. Takav krik putam
ovog vrlo lepog, hladnog januarskog jutra.

etvrtak, 26. januar

Dakle, Fla je, na asnu re, poslat. Ne moe da se kae da se ne trudim oko mojih
malih pria. A sad, poto sam pet nedelja strogo savijala mozak na ovaj nain,
moram da ga razvijem na drugi na parditerski nain. Nijedan kritiar ne shvata
potpuno elju uma za promenom. Ne govore o tome da je ovek mnogostran, da
prirodno mora da ode drugim putem. Kad bih samo imala dovoljno duha da uem
u to kako je ekspir radio, verujem da bi se tamo naao isti zakon tragedija,

202
komedija i tako dalje. Provirujui iz Parditerovih, samo mogu da vidim kako me
doziva obris iste poezije. Ali Parditerovi su oaravajui, vrst posed u kojem e
se sutra uivati. Koliko su loi videu.

etvrtak, 2. februar
Nije to elja da se pomerim u martu, sa Parditerovima na vratu. Nameravam u
svakom sluaju da radim uveliko, opseno, plodno na toj knjizi. Danas sam
zavrila, dosta potpunije nego obino, reviziju prvog poglavlja. Izostavljam
meupoglavlja, povezujem ih u tekstu. A planiram dodatak sa datumima. Dobra
ideja? Golsvordi je umro pre dva dana, to mi je iznenada sinulo, kad sam prola
pored jezera Serpentajn, posle posete gospoo V. (koja umire oporavlja se), sa
galebovima koji otvaraju svoje jatagane mase galebova. Gosvordi je mrtav. A.
Benet mi je rekao da jednostavno ne moe da podnese Goslvordija. Morala sam da
hvalim Dekove knjige gospoi G. Ali mogla sam da kaem ta sam htela protiv
Golsvordija. Taj kruti ovek lei mrtav.

Subota, 25. mart

Ovo je potpuno korumpirano drutvo upravo sam rekla, iz lika Elvire Parditer i
nita neu od njega da primim, itd., itd.: Sad, kao Virdinija Vulf, moram da piem
o boe kakva gnjavaa prorektoru Manesterskog univerziteta i da kaem kako
odbijam da budem proizvedena u poasnog doktora knjievnosti. I pismo ledi
Sajmon koja je pourila i poziva nas da budemo njeni gosti. Bog zna kako u da
stavim Elvirin jezik u uljudan novinski stil. udna koincidencija! da stvarni ivot
donese upravo situaciju o kojoj piem. Jedva razlikujem koja sam ili gde sam,
Virdinija ili Elvira, u Parditerovima ili napolju. Veerali smo sa Suzan Lorens
pre dve veeri. Neka ga Stoks s Manesterskog univerziteta je tamo bila. Kako e
moj mu biti oaran da vam da diplomu u julu! poela je. I onda je dugo eretala o

203
tome kako je Manester oaran da mi ukae tu ast, pre nego to sam skupila
hrabrost i rekla: Ali ja neu to da primim. Posle toga je nastala opta rasprava, sa
Nevinsonovima, (Ivlin arp), Suzanom Lorens itd. Oni su govorili da bi primili
diplomu od univerziteta ali ne i odlikovanje od drave. Naterali su me da se osetim
pomalo aava, izvetaena, moda ekstremna, ali samo povrno. Nita me nee
navesti da preutno pristanem na svu tu prevaru. Niti bi mi to priinilo, ak ni
zabranjeno, zadovoljstvo. Stvarno verujem da Nesa i ja ona je bila na mojoj strani
i koristila moje argumente o gluposti davanja poasti enama nemamo smisla za
publicitet. Sad na uljudna pisma. Dragi prorektore

Utorak, 28. mart

Uljudna pisma su poslata. Do sad nisam, niti sam mogla da dobijem nekakav
odgovor. Ne, hvala bogu, ne moram da izronim iz svoje proze u julu, da bi mi na
glavu stavili krznenu rojtu. Ovo je najlepe prolee koje sam ikad videla meko,
toplo, plavo, magliasto.

etvrtak, 6. april
O, tako sam umorna! Umorila sam se piui poslednju verziju Parditerovih. Stigla
sam do Elvire u krevetu ta scena mi je stalno bila na umu svih ovih meseci, a sad
ne mogu da je napiem. To je prekretnica u knjizi. Potreban je veliki udarac da je
zaljuljam u arkama. Kao i obino, uletele su sumnje. Postiem sve to prebrzo,
isuvie je tanko, isuvie ivo po povrini? Pa, ako je tako, previe sam iscrpljena da
pritisnem tekst. Zato u da ga pokopam na mesec dana moda, dok se ne vratim
iz Italije, a u meuvremenu u pisati o Goldsmitu itd. A onda u ga zgrabiti svea i
napisati brzo u junu, julu, avgustu, septembru. Za etiri meseca bi trebalo da
zavrim prvu verziju 100.000 rei, mislim. Za pet meseci 50.000 rei moj
rekord.

204
etvrtak, 13. april
Ne, ovog puta sam se suvie iscedila. Nije ostala nijedna ideja u pomorandi. Ali
danas odlazimo i ja u na sunce, sa samo nekoliko knjiga. Ne, neu da piem, neu
da viam ljude. Mali ujed od Gisinga u T.L.S. na koji moram da odgovorim. Ali,
naravno, ne mogu da naem rei koristim pogrene to je moje stanje. Poznato
stanje posle ova tri meseca pisanja kako je ta knjiga meni zabavna.

Utorak, 25. april

Naih deset dana upravo je prolo. Pisala sam skoro svakodnevno o Goldsmitu ne
vidim mnogo svrhu svojih goldsmita i tako dalje i itala sam Goldsmita i tako
dalje. Da, sad u morati da ispravljam Flaove ifove. Do izvesnog stepena
sumnjam u tu knjiicu. Ali ja sam u sumnjiavom raspoloenju. Uurbano
raspoloenje da sam u prolazu, jer u petak, 5-og idemo za Sijenu, tako da ne mogu
da se skrasim i da smiljam svoju priu, u kojoj lei stalnost. Kao i obino elim da
se ustalasam u neem novom, da potpuno razbijem plesnivost navike i da se latim
eskapizma koji donose Italija, sunce, besposlienje i ravnodunost svega toga
prema svemu ovome. Diem se kao mehuri iz flae
Ali Parditerovi. Mislim da e to biti straan dogaaj. Moram da budem smela i
riskantna. elim da prikaem celo sadanje drutvo nita manje. injenice i
pogled. I da ih kombinujem. Hou da kaem, Talasi se odvijaju istovremeno sa
Dan i no. Je li to mogue? U ovom trenutku sam sakupila 50.000 rei stvarnog
ivota. Sad u sledeih 50 moram nekako da komentariem; bog zna kako u korak
sa dogaajima. Elvirin lik je problem. Moe da postane previe dominantna. Ona
treba da se vidi samo u odnosu na druge. To bi trebalo da da otru ivicu obema
realnostima taj kontrast. U sadanjem trenutku mislim da je tok dogaaja isuvie
fluidan i isuvie slobodan. tivo je tanko, ali ivo. Kako da doem do dubine, a da
ne postanem statina? Ali ja volim ove probleme i u svakom sluaju u toj

205
prirodnosti ima vetra i snage. Knjiga treba da cilja na ogromnu irinu i ogroman
intenzitet. Da ukljui satiru, komediju, poeziju, naraciju, a koja forma e ih odrati
zajedno? Da li treba da unesem dramu, pisma, pesme? Mislim da sam poela da
hvatam celinu. Knjiga treba da se zavri pritiskom normalnog dnevnog ivota koji
ide dalje. Milion ideja i bez popovanja istorija, politika, feminizam, umetnost,
knjievnost ukratko, suma svega to znam, oseam, ismevam, prezirem, volim,
divim se, mrzim i tako dalje.

Petak, 28. april

Samo beleka. Izali smo iz automobila sino i poeli da etamo ka jezeru
Serpentajn. Letnje vee. Kesteni u svojim krinolinama sa sveicama. Zeleno siva
voda i tako dalje. Iznenada L. pokaza, eno ga o, istanjenih golenica, bele brade,
grabi krupnim koracima. Priali smo kod ograde 15 minuta. On je stajao sa
prekrtenim rukama, vrlo prav, kad je zabacio glavu, zubi sa zlatnim krunicama.
Uravo ide od zubara i vreme ga je namamilo u etnju. Vrlo prijateljski
raspoloen. To je njegova umetnost, da te navede da misli da mu se dopada.
Vrcanje ideja. Zaboravljate da je avion kao i auto sudara se. Preli smo preko
velikog zida videli mali nejasan predmet u daljini. Naravno, tropi su pravo mesto.
Ti ljudi su prava ljudska bia. Mi smo razmazane kopije. Uhvatio sam kako nas
Kinezi gledaju uasnuti to da smo mi ljudska bia! Naravno, put kota hiljade, a
da ste nas videli, rekli biste da nemamo za kartu do Hempton Korta. Mnogo starih
usedelica godinama je tedelo za ovo putovanje. O, ali moj publicitet! To je
zastraujue. U svakoj luci bombardovanje od sat vremena. Pogreio sam to sam
prihvatio... 86 poziv. Naao sam se na bini okruen celim univerzitetom. Poeli su
da viu Hoemo Bernarda oa. Rekao sam im da svaki ovek u 21-oj mora da bude
revolucionar. Posle toga naravno policija ih je pohapsila na tuce. Hou da napiem

86
Ovde je praznina u rukopisu.

206
jedan lanak za Herald da istaknem ono to je Dikens godinama ranije govorio o
ludosti Parlamenta. O, mogao sam da izdrim to putovanje samo piui. Napisao
sam 3 ili 4 knjige. Ja volim da publici dam punu teinu. Knjige bi trebalo prodavati
na kilo. Sladak je ovaj psi. Ali da vas ne zadravam, da se ne smrznete?
(dotaknuvi moju ruku). Dva mukarca su zastala na stazi da gledaju. On opet
krenu krupnim korakom i ieze. Rekoh kako se dopadamo ou. L. misli da se
njemu niko ne dopada. ta e rei za oa kroz 50 godina? Njemu je 76, ree.
Suvie je star za trope.
Sino da se odmorim za trenutak od korigovanja te blesave knjiice, Flaa o,
kakvo gubljenje vremena snimiu Bruna Voltera. On je crnjomanjast,
debeljukast ovek, nimalo elegantan. Nimalo veliki dirigent. Malo je Sloven
malo Semit. Vrlo blizu je ludila, to jest ne moe da izbaci otrov, kako on zove
Hitlera, iz sebe. Ne smete da mislite o Jevrejima, stalno govori. Morate da
mislite o ovoj uasnoj vladavini netrpeljivosti. Morate da mislite o sveukupnom
stanju sveta. Ono je uasno uasno. Da je to zlo, ta niskost mogua! Naa
Nemaka, koju sam voleo, sa naom tradicijom, naom kulturom. Sad smo mi
jedna sramota. Onda nam je priao kao ne sme da razgovara glasnije od apata.
Svud su pijuni. Morao je ceo dan da sedi pored prozora u svom hotelu u Lajpcigu,
telefonirajui. Sve vreme su vojnici marirali. Neprestano mariraju. A na radiju, u
pauzama, putaju vojnu muziku. Uasno, uasno! On se uzda u monarhiju, to mu je
jedina nada. Nikad se tamo nee vratiti. Njegov orkestar postoji 150 godina, ali duh
celine je grozan. Moramo da se udruimo. Da odbijemo da sretnemo ijednog
Nemca. Moramo da kaemo da su oni necivilizovani. Neemo sa njima da
trgujemo niti da sviramo. Moramo ih naterati da se i sami osete otpadnicima ne
borei se sa njima, ve ignoriui ih. Zatim se zaneo muzikom. On ima intenzitet

207
velika darovitost? koji ga natera da proivi sve to osea. Opisao je dirigovanje,
mora da poznaje svakog muziara.

UAN LE PEN
Utorak, 9. maj
Da, pomislila sam, napraviu beleku o tom licu licu ene koja veze, veoma tanku
sjajnu zelenu svilu za stolom u restoranu gde smo ruali u Beu. Bila je kao
sudbina savrena gospodarica svih umetnosti samoodranja. Kosa smotana i
sjajna; oi tako nonalantne; nita ne moe da je uplai, sedela je vezui zelenu
svilu dok su ljudi sve vreme dolazili i odlazili; ona ni ne pogledavi, svesna ipak,
ne bojei se niega, ne oekujui nita savreno pribrana Francuskinja srednje
klase.
U Karpentrau je sino bila mala sluavka sa potenim oima, sa loom frizurom i
jednim prilino pokvarenim zubom. Osetila sam da e je ivot neizbeno zdrobiti.
Moda ima 18 godina, ne vie. Ve se mui, bez nade; siromana, nije slaba ali je
savladana ipak nije toliko savladana da ne poeli na trenutak estoko da putuje
kolima. O, ali ja nisam bogata, rekla mi je, to su njene jeftine arape i cipele i te
kako pokazivale. O, kako vam zavidim to moete da putujete. Dopada vam se
Karpentra? Ali vetar stalno tako jako duva. Doi ete opet? To zvono zvoni. Nema
veze. Doite ovamo da vidite. Ne nikad nisam tako neto videla. O, da, njoj se uvek
sviaju Englezi (Ona je bila druga sobarica, sa kosom kao nakostreeni kaktus.)
Da, meni se Englezi uvek sviaju ree ona. udno, malo, poteno lice, sa crnim
zubom, ostae u Karpentrau pretpostavljam: hoe li se udati? Hoe li postati jedna
od onih krupnih crnih ena koje sede kraj vrata pletui? Ne, proriem joj neku
tragediju, jer je imala dovoljno uma da nam zavidi na lanesteru.

PIZA

208
Petak, 12. maj
Da, eli je bolje odabrao od Maksa Birboma. Izabrao je luku, zaliv i dom sa
balkonom, na kome je stajala Meri, gledajui preko mora. Nagnute jedrilice stiu
od jutros vetrovit gradi, visokih ruiastih i utih junjakih domova, ini mi se
da se nije mnogo menjao. Stalni udari talasa, jako izloen moru i ta dosta pusta
kua pred kojom je pravo more. Pretpostavljam da se tu eli kupao, etao, sedeo na
plai, a Meri i ga Vilijams su pile kafu na balkonu. Rekla bih da su odea i ljudi
bili sasvim isti. U svakom sluaju, na svoj nain, veoma dobra kua velikana. Kako
bi se reklo celo more? Ne mogu da mislim veeras, nebu pod oblake, u spavaoj
sobi kod Netana u Pizi, koju su zaposeli francuski turisti. Arno buja pored nas,
penei se kao kafa. etali smo po samostanima. To ja prava Italija sa starim
pranjavim mirisom; ljudi se roje po ulicama; ispod kako se zove mislim da se
ulica koja ima stubove zove Arkada. elijeva kua eka kraj mora, a eli ne dolazi;
Meri i ga Vilijams gledaju sa balkona i zatim Triloni stie iz Pize i pri telo na
obali to mi je na umu. Sve su boje ovde belo plaviasti mramor naspram vrlo
svetlog, zasienog neba. Kula je udesno nagnuta. Svetenik-prosjak na vratima u
iskarikiranom konom eiru. Kler hoda. U tim samostanima Kampo Santo
etali smo L. i ja pre 21 godinu i sreli Pelgrejve, a ja sam pokuala da se sakrijem
iza stuba. A sad dolazimo svojim kolima, a Pelgrejvi jesu li mrtvi ili veoma stari?
U svakom sluaju napustili smo crnu zemlju. Zemlju golovratog beloglavog supa,
pokropljenu crvenim krovovima. To je Italija u koju se ranije ilo vozom, sa
Vajolet Dikinson a onda smo hvatale hotelski autobus.

SIJENA

209
Subota, 13. maj
Danas smo naili na prekrasan vidik i na melanholinog oveka. Vidik je bio kao
stih koji ini sam sebe; oblikovana brda, sva zajapurena od crvenog i zelenog;
izduene linije, obraen svaki pedalj. Staro, divlje, moglo bi se rei savreno,
jednom zauvek. I ja prepeaih gore do jedne grupe ljudi i rekoh Koje je to selo?
Zvalo se.....87 i ena sa plavim oima ree, Hoete kod mene na pie? Bila je
gladna razgovora. etiri ili pet ih je zujalo oko nas i ja odrah ciceronski govor o
lepoti zemlje. Ali ja nemam novca da putujem, ree ona, lomei ruke. Neemo kod
nje kuica na padini brda. Rukovasmo se. Njene ruke su bile pranjave, nije
htela, ali svi se rukovasmo i ja poeleh da smo otili kod nje, u taj divni pejza.
Onda smo, ruajui kraj reke, meu mravima, sreli melanholinog oveka. Drao je
pet-est ribica, koje je uhvatio rukama. Mi rekosmo kako je to veoma lepa priroda,
on ree, ne, vie voli grad. Bio je u Firenci. Ne, on ne voli selo. eli da putuje, ali
nema novca. Radi u nekom selu. Ne, on selo ne voli, ponovio je svojim nenim
kultivisanim glasom. Nema pozorita, nema slika, samo savrena lepota. Dala sam
mu dve cigarete, u poetku je odbio, zatim nam je ponudio svojih est ili sedam
ribica. Ali ne moemo da ih ispeemo u Sijeni, rekosmo. Ne, sloio se, i tako
odosmo.
Lako je rei pisau beleke, ali pisanje je veoma teka umetnost. To jest, stalno
mora da odabira, a ja sam isuvie pospana, tako mi pesak samo istie kroz prste.
Pisanje nije ni najmanje laka umetnost. Smisliti ta da pie, to izgleda lako; ali
misao ispari, tri tamo-amo. Evo nas u buci Sijene, kameni grad natkriljen tunelom
od arkada, preplavljen brbljivom, vritavom decom.

87
Praznina u rukopisu.

210
Nedelja, 14. maj
Da, itam, letimino, Sveti izvor, knjiga apsolutno neprikladna za ovu galamu,
sedei kraj otvorenog prozora, gledajui preko glava, glava, glava celu Sijenu
kako paradira u sivom i ruiastom a automobili trube. Lepo se klizi po spirali? Ja
ne. to je odgovor. Ja pustim da se prekine. Samo kao napomena, znak
majstorskog pisca je njegova mo da bezbrino razbije svoj kalup. Nijedan od
stidljivih imitatora H. D. nema tu snagu, kad isprede reenicu, da je razori. On ima
neki uroeni sok, crtu. Zaronio je kaiku duboko u neku sopstvenu kau u neku
potpunu smeu. To, njegova vitalnost, njegov puki jezik, sonost, zahvat i zamah
uvek me zaskoe sveinom, iako se u isto vreme pitam kako neko moe, van
staklene bate s orhidejama, da proizvodi takav orhidejski san. O, te edvardijanske
dame sa belom kosom, ti skrojeni dragi moji mukarci! Da, kad se uporedi s tim
vulgarnim starim grubijanom Krivijem. (L. je ovde, grize ga jedna buva.) H. D. je
miiav, mrav. Bez sumnje drutvo doba regenstva, miris rakije i kocke,
lorensovske ene u arenom somotu. Opta nehajnost i sonost i vulgarnost ovde su
u svom superlativu. Naravno da su postojali eliji, Vordsvorti i Kolridi s druge
strane ograde. Ali kad to iklja u mlazevima sa Krivijeve stranice to neto izmeu
Bakingemske palate, Brajtona i sopstvenog kraljiinog kurzivnog stila, tako
neobuzdano, tako slabo. Kako se nadati izleenju za pojedinca? To su svi ti
jednolini lordovi i ledi koji oijukaju i prejedaju se, i pli i pozlata, Princeza i
Princ. Mislim da su razvrat i nezdrava debljina zahvatili 18. vek i naduli ga kao
rascvetalu pudrijeru. 1860. je znatno konkretnija.

Ponedeljak, 15. maj

Ovo bi bio ceo opis, mislim na mala, iljasta, zelena brda, bele volove, jablane i
kiparise i skulptoralno oblikovanu beskrajno muzikalnu bujnu zelenu zemlju

211
odavde do Abacije 88, kuda smo danas ili. Nismo mogli da naemo put, pitali smo
divne umorne seljake, ali nijedan nije bio etiri milje dalje od svoje ispae, dok
nismo stigli do oveka koji je tucao kamen i on je znao. Nije mogao da prekine
posao da poe s nama jer inspektor sutra dolazi. A on je bio sam, sam celoga dana
bez ikakvog razgovora. Takva je bila i vremena Marija u Abaciji. Ona je mumlala
i gutala rei, dok nas je uvodila kroz veliku zgradu od golog kamena, mumlala je
mumlala o Englezima kako su oni lepi. Jeste li vi grofica? pitala me je. A ni njoj
se nije svialo italijansko selo. Deluje kao da su krti na hrani, isueni, kao
skakavci i sa manirima osiromaenog plemstva, tuni, mudri, tolerantni, aljivi.
Sreli smo i oveka sa mulom. Pustio ju je da odgalopira niz put. Dobrodoli smo,
jer bismo mogli da popriamo. Oni se okupe i raspravljaju o nama kad odemo.
Gomile umiljatih i ljubaznih deaka i devojica, uvek su nam prilazili i mahali i
dodirivali svoje eire. Niko osim nas veeras nije bio na vidikovcu, kod
Euaneana, belog kao kost. Tu je jo par crvenih farmi; i ostrva svetlosti koja tu i
tamo plivaju u moru senke jer je bilo veoma pljuskovito tu su zatim crne pruge
kiparisa oko farme; kao opivene krznom; i jablani i potoci i slavuji pevaju i
iznenada kia narandastog cveta; i volovi beli kao alabaster koji ljuljaju vilicama
veliki zaklopci bele koe to im vise ispred nosa i beskrajna praznina, samoa,
tiina: nikad nova kua ili selo; ve samo vinogradi i masline, tamo gde su uvek
bili. Brda su postala bledo plava, obojena otro i meko na nebu; brdo za brdom.

PJAENCA
Petak, 19. maj
udno je da piem datum. Moda u ovom dezorijentisanom ivotu ovek misli, ako
znam da kaem koji je dan, onda Tri takice da naznaim da ne znam ta mislim

88
Abacia di Antimo kod Montalina.

212
time. Vozili smo se celog dana od Leriija preko Apenina i sad je hladno,
samostanski, jako neudobno u ogromnoj italijanskoj krmi sa galerijama, nema gde
da se sedne, tako da u ovom trenutku sedimo, L. na tvrdoj stolici, ja na krevetu da
bismo se koristili jedinim svetlom koje gori izmeu nas. L. pie uputstva za Pres. Ja
se spremam da itam Goldonija.
Lerii je vru i plav, a mi smo dobili sobu sa balkonom. Bilo je tu Gospoica i
Majki, gospoice koje su davno izgubile sve ivotne anse i mogu da se lagano
namrtene, s blagom tugom, suoe sa rukom prireenim za Engleze, u potpunoj
tiini, obuene kao za hladnu veeru nedeljom u Vimbldonu. Tu je i penzionisani
Angloindijac, koji izvodi, recimo, gicu Tautet u etnju, bezbrian mukarac
crvenog lica, kome je veoma draga veernja sluba u opatiji. Ona ide u hram, gde
moj brat ima stan. I tako dalje. I tako dalje. O Apeninima nemam ta da kaem,
osim da su gore kao unutranjost zelenog kiobrana, ica do ice, a oblaci nabodeni
na vrh tapa. I tako dole ka Parmi, vreloj, kamenoj, bunoj; sa radnjama koje ne
dre mape, i onda po dobrom putu u Pjaencu u kojoj se sad nalazimo, uvee u 6
minuta do 9. Naravno to je tekoa s putovanjima, to je cena brzine i slobode, to
ispraimo cipele, sutra odjurimo, ruamo na zelenom mestacu kraj dubokog
hladnog potoka. Sve e se to zavriti tano kroz nedelju dana, udobnost,
neudobnost, strast i urba zbog odsustva svih obaveza, radnog vremena, navika. A
onda emo ih opet preuzeti sa estinom veom od putnike strasti.

Nedelja, 21. maj

Da piem da ne bih zaspala, to je noanja egzaltirana misija, noas, sedei pored
otvorenog prozora drugorazredne krme u Draginjanu, napolju platani, uobiajena
ptica na jednu notu, uobiajeni zvunik. U Francuskoj svi krenu kolima nedeljom,
onda se smire nou. Vlasnici hotela koji su prepuni, jedva prestaju da igraju karte.
Ali Gras je bio previe iv ovde smo stigli kasno. Odlazimo rano. Utonula sam u

213
Krivija, L. u Zlatnu granu. eznemo za krevetom. To je cena putovanja ove
pospane neudobne hotelske noi, sedenje na tvrdim stolicama ispred lampe. Ali
zavodljivost dejstvuje im krenemo, u Eks sutra, onda kui. Kua postaje
magnet, jer ne mogu da prestanem da smiljam P-ove. Ne mogu da ivim bez tog
opojnog pia, iako je ovo najlepa i najzabavnija alternativa. Ali sita sam raspusta i
elim da radim tako sam nezahvalna! ipak hou i brda kod Fabrije i brda kod
Sijene, ali nikakva druga brda, ne ova crna i zelena nasilna monotona juna brda.
Videli smo danas feniksa, spomenik jadnom Lorensu, ukraen bojenim
kameniima u Vansu, meu svim tim izreckanim, ipkastim grobovima.

Utorak, 23. maj

Upravo rekoh sebi, kad bih mogla da piem, ovi beli tabaci bi bili prava stvar, ni
preveliki ni premali. Ali ne elim da piem, osim kao sredstvo za razdraivanje.
Takva je situacija. Ja sedim na L.-ovom krevetu, on u jedinoj fotelji. Ljudi
kloparaju trotoarima gore dole. To je Vijen. Pri, sve jae, a mi vozimo kroz
Francusku. Danas je utorak, prelazimo kanal u petak i onda je ovo bekstvo od
stalnog boravka i navika zavreno. Ii emo kroz Eks, Avinjon, dalje, dalje, ispod
svodova od lia, preko golih peskovitih puteva, ispod sivo crnih brda sa
zamkovima, kraj vinograda. Ja mislim na Parditerove. L. vozi, a kad doemo od
jablana, izaemo i ruamo kraj reke; a onda dalje, popiemo olju aja kraj reke.
Pokupili smo potu, saznali smo da je ledi Sintija Mozli umrla. Predstavili smo
sebi tu scenu, udili se nad smru, dremali i kunjali na vruini pa odluismo da
ovde spavamo hotel de la Poste. Proitali smo jo jedno pismo i saznali da e
Book Society verovatno uzeti Flaa i spekulisali ta bismo uradili da imamo 1.000
ili 2.000 funti za troak. A ta bi ti malograani u Vijenu, to piju kafu, uradili s
tom sumom, pitam? Devojka je daktilografkinja; mladii su slubenici. Iz nekog
razloga poeli su da raspravljaju, ini mi se o hotelima u Lionu, a nemaju zajedno

214
ni paru; i svi mukarci idu u pisoar, ovek vidi njihove noge, a marokanski vojnici
idu u svojim sivim pelerinama. Deca igraju lopte, a ljudi stoje dangubei i sve
postaje veoma slikovito, skladno, naroito noge, prave udne uglove. I ti ljudi koji
veeraju u hotelu, sve to udno izgleda. Odlazimo sutra rano ujutru, nita znaajno
ne ocrtava Vijen u mom pamenju. Poinje da nas vue kua i sloboda da nema
pakovanja. Oh, da sednem u fotelju i da itam i da ne moramo da traimo Eau
mineral kojom emo da operemo zube.

TEVISTOK SKVER 52

Utorak, 30. maj

Da, ali od svega je povratak kui sa odmora nesumnjivo najprokletiji. Nikad nije
bilo toliko besciljno, takva depresija. Ne mogu da itam, piem ili da mislim. Ovde
nema klimaksa. Komfora da, ali kafa nije tako dobra kao to sam oekivala. A
mozak mi je iscrpljen doslovno nemam snage da podignem pero. Znam ta
moram da uradim, da je postavim na ine mislim na moju lokomotivu i da je
poguram. Gospode, koliko sam jue gurala da je nateram da opet pone da juri po
Goldsmitu. Taj je lanak napola zavren. Lord Solzberi je rekao da su pripremljeni
govori kao hladni ostaci od sinone veere. Vidim kako su se skorele stranice mog
lanka. Danas je malo toplije, podgrejano meso. Skorela hladna ovetina. Ovde je
prohladno, dosadno. Da, ali ujem sat kako kuca i ini mi se, iako ne smem da
gledam, da su tokovi upravo poeli da se vrte na inama. Idemo u Manks Haus za
Duhove, koji padaju u ponedeljak, u rezidencijalni, splasnuti Manks Haus. Ne, ne
mogu da gledam Parditerove. To je prazna pueva kuica, a ja sam prazna sa
hladnom lepljivom masom mozga. Nema veze. Uroniu glavu pre svega u
Parditerove. A sad u naterati um da juri po Italijanu kako se zvae Goldoni.
Malo je glagola, ini mi se.

215
Pada mi na pamet da je ovo stanje, moje depresivno stanje, ono stanje u kome
veina ljudi obino ivi.

Sreda, 31. maj

Mislim da sam stigla do take iz koje bih odmah mogla tokom etiri meseca da
piem Parditerove. O, to olakanje, to fiziko olakanje! Oseam se kao da bih
jedva jo mogla da potiskujem da mi je mozak izmuen od stalnog udaranja u
prazan zid mislim na Flaa, Goldsmita, vonju kroz Italiju. Eto, sutra mislim da
89
to rasteram. I zamisli ako dou samo besmislice? Stvar je u tome to treba da
bude odvana, smela, da preskoi sve mogue ograde. Moda bih mogla da
uvedem drame, pesme, pisma, dijaloge. Mora se dobiti oblina, ne samo ravan. Ne
samo teorija. I razgovor. Rasprava. Kako to da se uradi, bie to jedan od problema.
Mislim na intelektualnu raspravu u umetnikoj formi. Mislim, kako obinom
ivotnom opaanju na nain Arnolda Beneta dati umetniku formu? To su sloeni,
teki problemi za etiri meseca koja su preda mnom. Sopstveni talenat u ovom
trenutku ne poznajem. Potpuno sam dezorijentisana posle etiri nedelje odmora, ne,
tri, ali sutra opet idemo u Rodmel. I moram da popunim pukotine itanjem, a ne
elim da se prihvatim knjiga. Dakle, sad moram da idem do Marija zbog haljine. A
tamo iza ugla je Etel. Ali pota ne ide, opet deozorganizovanost zbog Duhova.
Razmiljala sam, vozei se sino kroz Rimond, neto veoma duboko o sintezi
moga bia. Kako je jedino pisanje uspostavlja. Kako nita ne ini celinu dok ne
piem. Sad sam zaboravila ono to je izgledalo tako duboko. Rododendron kao
obojeno staklo narasta u Kjuu. O, kakav nespokoj, kakvo stanje nelagode.

Mene su iznenada pozvali da izvuem dobitnika na naem derbiju za tri prve nagrade.
89

Kau da ove godine nema favorita. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

216
Vrlo dobro. Stari Parditerovi poinju da idu bez zapinjanja. A ja govorim, o, da se
zavri. Hou rei, pisanje je napor. Pisanje je oajanje. A ipak pre neki dan u
uarenoj vrelini Rodmela, priznajem ta se perspektiva izotri ini mi se da je
slina bila moja duboka misao u Rimondu. Da. Razmera je tana. Iako je vrhunac
patnje preteran. Patim, kao jutros, od jezivog oaja i patiu, o boe, kad doe do
ponovnog pisanja, patim u tom intenzitetu da je teskoba neizreciva (ta re znai
jedino to da ne moe da se izrazi). Dranje stvari, svih stvari, bezbrojnih stvari, na
okupu.

Ponedeljak, 10. jul

Bela 90 je stigla i udarila glavom o prozor automobila. Posekla je nos i oamutila se.
A ja sam bila u jednom od mojih stanja, tako estokih, tako akutnih. Hodala sam
Ridents parkom u crnom jadu i morala sam da sakupim svoje kohorte na stari
nain da me sprovedu, to su one manje vie obavile. Ova beleka svedoi o mojim
sopstvenim usponima i padovima. Mnogi prou nezabeleeni, iako su, ini mi se,
manje estoki nego nekad. Kako je to poznato, tabanje po putu, sa potienou i
bolom koji mi stee srce. I elja za smru, na stari nain, sve zbog dve, da kaem,
nepaljive rei.

etvrtak, 20. jul

Opet sam pod punom parom sa Parditerovima posle nedelju dana vrlo oskudnih
stranica. Problem je u tome da se utisne meso. Mislim da se sauva ritam i prenese
znaenje. Sve vie ima tendenciju, mislim (u svakom sluaju E.M. scene) ka
drami. Mislim da sledei sloj treba da bude objektivan, realistian, u maniru Dejn
Ostin. Da priu stalno nosi dalje.

90
Ledi Saudern (Southorn) sestra L.V.

217
Subota, 12. avgust
Tako prirodno, posle ge Nef sam bila tako umorna, drhtala sam i tresla se. Otila
sam u krevet na dva dana i otspavala rekla bih sedam sati, posetivi opet carstvo
tiine. To me je pogodilo, otkud ti iznenadni napadi potpune iscrpljenosti? Ula
sam ovamo da piem. ak ne mogu ni reenicu da zavrim, odmah me povue na
dole. Da li je li to neki udan napor, podsvest koja me vue dole u sebe? itala sam
Fabera o Njumenu, poredila njegov prikaz nervnog sloma, odbijanje jednog dela
mehanizma. Da li mi se to dogaa? Ne ba. Jer ja nita ne izbegavam. Ja eznem da
piem Parditerove. Ne. Ja mislim da je to napor od ivljenja u dve sfere. Roman i
ivot, prenapregnutost. Nefovi me skoro lome zato to me odvlae tako daleko od
drugog sveta. Ja elim samo da etam i savreno spontan detinjast ivot sa L. i ono
na ta sam navikla kad radim iz sve snage. To to moram da se ponaam oprezno i
odluno prema stranim ljudima skree me u drugu oblast, otuda kolaps.

Sreda, 16. avgust

I zahvaljujui poletanju ser Alena Kobama, Aneliki i Dulijanu, vonji brodom,
dobila sam jo jednu glavobolju i krevet i nisam videla Etel, samo sam joj ula glas
i dobila est stranica jutros na tu temu i nisam videla Vulfove i opet sam izala
ovde 91 da drljam po Parditerovima, mislei, o boe, kako u ikad to da dovedem
u red. Kakva e to strana bitka biti! Nema veze. elim da raspravljam o Formi,
poto itam Turgenjeva. (Ali kako mi drhte ruke posle jedne od tih glavobolja,
upravo ne mogu da taknem re ili pero izgubila sam naviku.)
A forma je oseaj da jedna stvar na pravi nain sledi drugu. To je delom logino. T.
je pisao pa iznova pisao. Da oisti istinu od onoga to nije sutina. A Dostojevski bi
rekao da je sve vano. Ali D. se ne moe ponovo itati. ekspirovu formu je

91
Njena radna soba u dnu bate Manks Hausa.

218
organizovala scena. (T. kae da se mora nai nova forma za staru temu, ali, ini mi
se, kae to drugim reima.) Sutinska stvar u nekoj sceni je ne izgubiti se. Kako
znate ta je to? Kako znamo da je D. forma bolja ili gora od T. forme? Izgleda
nestalnija. T-ova ideja je da pisac kae ono sutinsko, a itaocu ostavi da uradi
ostalo. D. da prui itaocu svu moguu pomo i sugestiju. T. smanjuje ove
mogunosti. Tekoa sa kritikom je to je ona tako povrna. Pisac ide mnogo
dublje. T. je vodio dnevnik umesto Bazarova, pisao je o svemu sa njegove take
gledita. Imamo samo 250 kratkih stranica. Naa kritika je samo pogled iz ptiije
perspektive na vrh ledenog brega. Ostalo je ispod vode. Mogla bih tako da ponem.
lanak bi mogao da bude razlomljeniji, manje sreen nego obino.

etvrtak, 24. avgust

Pre nedelju dana, u petak, da budem precizna, poto mi se povratio um, zagnjurila
sam se u Parditerove spremna da ih ogloem do kosti pre nego to krenem dalje
da prikupljam nove scene. Preureujem takoe ceo prvi deo da bih ga spojila. Sad
se smrt dogaa u prvom poglavlju. Mislim da u smanjiti obim na polovinu;
nekako je zasad pomalo golo i grevito. ak je dosta zbrzano i nategnuto. Upravo
sam ubila gu P. I ne mogu da gaam pravo u Oksford. Tano je da se u tim malim
scenama ovek zaplete, ba kao u ivotu i ne moe u sekundi da se prebaci na
razliito raspoloenje. Meni izgleda da je poetak potpuno stvaran. Imam dobro
opravdanje za koristim poeziju u drugom delu, ako mogu da je uhvatim. Dosta
zanimljiv eksperiment: kad bih mogla da imam dva razliita pogleda na istu stvar.
A prepodne sam provela itajuu Ispovesti Arsena Useja, koje je Klajv jue
ostavio. Koliko ogromno, bogato zadovoljstvo meni daju knjige! Ula sam i zatekla
sto krcat knjigama. Zavirila sam i omirisala svaku. Nisam mogla da odolim da ovu
ne ponesem i da je ne nanem. Mislim da bih mogla sreno ovde zauvek da ivim i
itam.

219
Subota, 2. septembar
Iznenada nou pomislila sam da bi naslov Parditerovih mogao da bude Ovde i
sada. Mislim da je bolji. To pokazuje o emu ja govorim, ne takmiim se sa Sagom
o Harisovima, Sagom o Forsajtima i tako dalje. Sad sam zavrila prvi deo; hou da
kaem saela sam ga, mislim da u saeti Eleonorin dan, a ta onda? Ostalo ne
dozvoljava mnogo saimanja. Mislim da sam ga smanjila na 80.000 rei moda. Ali
meni izgleda da e morati da doe 40 drugih. 80 plus 40 jednako je 120.000. Ako
tako bude, bie najdua knjiga u mom malom leglu dua od No i dan, ini mi
se.

Utorak, 26. septembar

Zato ne bih ovih dana napisala fantaziju na temu Kreba? Biografsku fantaziju,
eksperiment u biografiji.
Imala sam najdublji interes da piem ovde, dijalog due s duom, i dopustila sam da
sve to sklizne, zato? Zbog hranjenja zlatnih ribica, zbog gledanja novog ribnjaka,
zbog kuglanja. Sad nita ne ostaje. Zaboravila sam o emu. Srea. Jue, savren
dan. I tako dalje. Sad sam poela jutro telefoniranjem ispravki u Bogojavljenskoj
noi za N.S., dodati zarez, izbaciti taku zarez, i tako dalje. Onda sam dola ovde,
poto sam pogledala arana, i piem Turgenjeva.

Ponedeljak, 2. oktobar
Sad je oktobar, sutra treba da idemo na konferenciju u Hejstingzu, a u sredu kod
Vite, zatim nazad u London. Hou da upozorim samu sebe pre objavljivanja knjige.
Fla e izai u etvrtak i ja u, ini mi se, biti veoma deprimirana tom vrstom
pohvale. Rei e da je armantno, delikatno, damski. I bie popularan. Dakle,
moram da pustim da to sklizne preko mene na obraajui nikakvu panju. Moram
se koncentrisati na Parditerove ili Ovde i sada. Ne smem sebi da dopustim da

220
verujem da sam, jednostavno, damsko naklapalo. Jer to nije tano. Uopte mi se
nee dopasti Flaova popularnost. Ne, moram sebi da kaem, to je izmaglica,
vodena koprena. I da tvrdo, estoko, stvaram, za to se sad oseam spsobnijom nego
ikad ranije.

Nedelja, 29. oktobar

Ne, glava mi je isuvie umorna da nastavim sa Bobijem i Elvirom, treba da se
sretnu u Katedrali Svetog Pavla, danas pre podne. elela bih da uhvatim u celini,
mirno i nesvesno. Ovo poslednje je teko, zahvaljujui Flau, zahvaljujui
neprestanom sitnom kropljenju komentara koji me dre budnom. Jue je Granta
rekla da sam ja pokojna. Orlando, Talasi, Fla predstavljaju smrt potencijalno
velike spisateljice. To je samo jedna kina kap, hou da kaem to poniavanje s
kojim neki mali bubuljuavi ai voli da deli pravdu, ba kao kad bi stavio nekom
abu u krevet. A toliko ima pisama i toliko zahteva da poaljem sliku, toliko da
sam, moda budalasto, napisala sarkastino pismo N.S. i izazvala jo kinih kapi.
Ova metafora pokazuje kako je strano vana podsvest kad pie. Ali dopustite da
podsetim da je moda u knjievnosti neizbena i da ovek mora da odrasta i da se
menja i da sam, konano, ustanovila moju filozofiju anonimnosti. Pismo N.S. je
sirova javna objava o tome. Kako je to bilo udno otkrovenje prole zime! Sloboda,
koja mi, vidim, sad daje lakou da odbijem Sibiline pozive, da ivot prihvatim
mnogo snanije i postojanije. Neu biti slavna, velika. I dalje u biti smela,
menjau se, otvariu um i oi, odbijajui da budem igosana i stereotipizirana.
Poenta je u tome da oslobodi svoje bie. Da mu dopusti da nae svoje dimenzije,
da ga ne ograniava. I ako sam kao, i obino ispalila samo nasumice, ima mnogo
sutine u tome. Oktobar je bio lo mesec, ali je mogao biti mnogo gori bez moje
filozofije.

221
etvrtak, 7. decembar
etala sam Lester skverom tako daleko od Kine kad na plakatima videh Smrt
poznatog pisca romana. Pomislila sam na Hjua Volpola. Ali to je Stela Benson.
Zato sam odmah poela o tome da piem? Nisam je dobro poznavala, ali imam
doivljaj finih, paljivih oiju. Slab glas, kaalj, oseanje tlaenja. Sedela je sa
mnom na terasi u Rodmelu. A sad, tako brzo, nestalo je to to je moglo biti
prijateljstvo. Pouzdana i paljiva i veoma iskrena tako je se seam. Pokuale
bismo da se probijemo, jedne od ovih tekih veeri, do nekog dubljeg sloja
sigurno bismo ga dosegnule, da nam je data ansa. Drago mi je to sam je
zaustavila na vratima kad je ulazila u svoj mali auto i zamolila da me zove
Virdinija da mi pie. A ona ree: Nita mi nee biti drae od toga. Ali ovo je
kao da priguujem neto njenu smrt daleko u Kini; i ja koja sedim ovde i piem o
njoj, tako kratkotrajno a ipak tako istinito; i nieg vie nee biti. Kako izgleda
alosno ovo popodne, sa novinskim kolicima (?) koja jure uz Kingsvej. Smrt
poznatog pisca romana na plakatima. Vrlo fin vrst um. Mnogo patnje, postisnute.
Kao da me je na neki nain sramota zbog njene smrti, kao i zbog K.M-ine. Ja
nastavljam, a one nestaju. Zato? Zato nije moje ime na plakatima? I imam oseaj
da bi obe mogle da protestuju to su otile ne zavrivi posao obe tako iznenada.
Stela je imala 41 godinu. Poslau vam moju knjigu i tako dalje. ivela je na
sumornom ostrvu, razgovarajui sa pukovnicima. udno oseanje, kad pisac kao
to je S.B. umre, reakcija ti je manja: Ovde i sad nee biti njome obasjano, ivot je
oslabljen. Izliv, koji sam otposlala, manje porozan i sjajan: kao da mislea materija
postaje mrea koja se oplouje samo kad i drugi ljudi (to jest ona) misle. Sad toj
mrei nedostaje ivot.

222
Nedelja, 17. decembar
Zavrila sam jue etvrti deo Ovde i sada i zato se preputam jutarnjoj
kontemplaciji. itam neke stare dnevnike da osveim seanje na rat.

1934.

Utorak, 16. januar

Pustila sam da sve ovo vreme, tri nedelje u Manksu, sklizne jer sam tamo bila tako
boanski srena i puna ideja jo jedna nova bujica Parditerovih ili Ovde i sada
(udno da to Goldi u pismu pominje Talasi su takoe ovde i sada zaboravila
sam). Tako nisam napisala ni rei zbogom godini, ni jednom reju ne opisijem
Kejnzove i Dounsove, nita o etnjama duboko u breuljcima ili o itanju Marvela
neke veeri, i uobiajeno ubre.

Nedelja, 18. februar

A ja opet jutros zapoeh Ovde i sada, u taki koju sam napustila gotovo pre tri
nedelje zbog glavobolje. Zabeleiu da je dve do tri nedelje prava pauza. Nije se
ohladilo, kao posle est nedelja. Jo sve imam na pameti i mogu da vidim kako u
da revidiram. Razletela se na sve strane scena razgovora tokom vazdunog
napada jer sam bila umorna, sad moram da je slepim, da uem u to raspoloenje i
da ponem ispoetka. elim da svuda oko sebe podignem arobni svet i da tu ivim
snano i mirno est nedelja. Uobiajeni problem kako uklopiti dva sveta. Nije
dobro estoko se uzbuditi, mora se kombinovati.

223
Utorak, 17. april
Toliko sam iscrpljena od jue uvee da ne mogu ni re da dodam mom Sikertu ili
da smislim skicu poslednjih poglavlja Ovde i sada. Visoka cena za uurbanu veeru
kod Haizovih. Jurnjava na Makbeta; razgovor sa Dodo Meknoten; zatim sa ser
Fredom Polokom na sceni Sedlers Velsa.
Ideja o ekspiru.
Da drama zahteva izlazak na porvrinu zato se insistira na realnosti koja romanu
nije potrebna ali moda je potreban kontakt sa povrinom idui ka vrhuncu. To
potvruje moju teoriju o razliitim nivoima u pisanju i kako ih kombinovati,
poinjem da mislim da je kombinacija neophodna. Ovakav odnos sa povrinom se
dramatiaru namee iz nude. Koliko je ona uticala na ekspira? Ideja da bi se na
toj osnovi mogla razraditi teorija proze itd.; koliko se dotaklo nivoa, bilo da su
sauvani ili ne.

Sreda, 9. maj
Ovaj 9. maj bio je poslednji dan i kraj. Videli smo Vorikir, a ja sam itala
Monolog i primetila kako drugi stil udno inficira. Najbolje u njemu je: jako
zeleno, jako lie, zdepaste ute kamene zgrade i lepo razasute elizabetanske
seoske kue. Sve je to vrlo harmonino vodilo u Stretford na Ejvonu, i prokleta bila
sva gunala, to je lep, oputen grad, izmean, 18. vek i sve ostalo priljubljeno jedno
uz drugo. Niklo je sve cvee u ekspirovoj bati. Tamo su gledali prozori sobe u
kojoj je radio kad je pisao Buru, rekao je ovek. A moda je to istina. U svakom
sluaju to je odlina velika kua, koja pravo gleda u velike prozore i sivi kamen
kolske kapele, a kad je otkucao sat, to je bio zvuk koji je ekspir uo. Ne mogu uz
vie truda nego to moj um koji juri drumovima moe da obuhvati, da opiem
udan utisak vedre impersonalnosti. Da, sve kao da govori, ovo je bilo ekspirovo,
tu je sedeo i etao. Ali me nee nai, ne onako od krvi i mesa. On je vedro

224
odsutan-prisutan; oba odjednom; zrai oko oveka, da, u cveu, u staroj dvorani, u
bati; ali nikad da ga uhvati. Ili smo i crkvu, tamo je bila kitnjasta glupava bista,
ali ono na ta nisam raunala bila je izlizana jednostavna ploa, okrenuta na
pogrenu stranu. Dobronamerni prijatelj trpi Isusa radi opet je izgledalo da je on
sav vazduh i sunce to se vedro smei; a ipak tamo dole na korak od mene leale su
koice koje su irile po svetu tu beskrajnu svetlost. Da, zatim smo etali oko crkve.
Sve je jednostavno i pomalo trono; reka klizi pored kamenog zida, sa crvenom
irokogrudou nekog cvetnog drveta, a ivica ledine je nedirnuta, meka i zelena i
blatna sa dva nonalantna labuda. Ta crkva, kola i kua su prostrana mesta,
rezonantna, sunana danas i unutra i napolju..... /neitko/ da, impresivno mesto,
jo ivo, a tamo dakako lee koice, koje su stvarale. Da se misli kako je pisana
Bura, dok gleleda napolje u batu. Kakav bes i oluja misli moraju da prou kroz
svaki um. Bez sumnje solidnost mesta je bila udobna. Bez sumnje on je gledao
podrume s vedrinom. I nekoliko namirisanih amerikih devojaka i dosta
papagajskog brbljanja sa starih gramofonskih ploa na mestu roenja, koje ponavlja
istu priu. Ali nije li to udno, pazitelj u Nju Plejsu se sloio, da se zna samo za
jedan originalan ekspirov potpis i da je sve ostalo, knjige, nametaj, slike itd.,
potpuno nestalo? Ja pak mislim da je ekspir bio veoma srean u tome to nije
postojala prepreka za slavu, ve je njegov genije strujao iz njega i jo uvek je tamo,
u Stretfordu. Igrali su, ini mi se, Kako vam drago u pozoritu.
Da ne mumlaju vie glupi biografi pesmice o Nju Plejsu. Ja bih mogla, ini mi se.
Jer ovek nam je rekao da je posle praunukine smrti sve rasprodato, a zato ne bi
mogle neke od tih stvari da budu izgubljene, ree, da budu sklonjene i da izau na
svetlost dana? Takoe je kraljica H. Marija, ena arlsa I, boravila u Nju Plejsu sa
unukom (?) to pokazuje koliko je mesto moralo biti vano. To nam je on rekao, a
ja to nikad ranije nisam ula. Ree da je Geskel, svetenik, prvobitnu kuu koja se
protezala preko bate skoro do kapele sruio jer su mu ljudi dosadili molbama da

225
vide ekspirovu kuu. A tamo je (izmeu prozora i zida) bila soba u kojoj je umro.
Jedan dud bije glas da je izdanak drveta koje je raslo ispod ekspirovog prozora.
Veliki jastuci plavog, utog, belog cvea u bati koja je otvorena, tako da ivi i
dalje etaju i sede u njoj.

Petak, 18. maj

Lepila sam irske novine u staru svesku i prekinula sam, osetila sam ini mi se malu
drhtavicu. Ne moe nita da mi bude posle svih ovih odmora, ali bilo je grip. Zato
moram da ostavim sve ideje celu poplavu Parditerovih i velianstven i teak kraj
te knjige. Bila sam ga celog sam natapkala mokrim sunerom, a sada je tano
nedelju dana otkako sam otila u krevet, i evo nas ovde za Duhove u Monksu. Ono
to jo vie zapanjuje jeste da ja ovo piem zlatnim votermenom i pomiljam da
izbacim elini vulvort. Danas je sunan, raskoan dan, ini mi se da sve ptice
struu po svojim gnezdima i krete na drveu rano ujutru proizvodei neprestanu
provalu pesama koje ja sluam leei. ujem kako L. hoda po bati sa Persijem.
Sve je mirno i duboko prijatno, zahvaljujui tome to zauvek nema, ak ni u
pozadini, Nelinog gunanja, a nju je zamenila vrsta, tiha, nesebina Mejbl. Da,
uspevamo bez bedinerke; slobodni smo, vedri, zapravo, kakvo olakanje! Tako, ako
budem mogla da izvuem glavu iz ovoga gde sam se zaglibila, moda u u utorak
da se opet zagnjurim na tri meseca. Ali uzimam jo dan-dva da se odmorim. Kako
postajem beskrajno skromna i osloboena iluzija i bez ikakve ambicije, sve zbog
gripa. Nisam mogla da verujem da e iko doi da me poseti, a kamo li da u ikada
vie nanizati tuce rei. Sad poinje da se vraa samopouzdanje, mo shvatanja,
blagoslovena iluzija po kojoj mi ivimo, da se vraa, vrlo neno. Smirena vedrina
je prvi stepen, koji neu da prekidam pisanjem.

226
Utorak, 22. maj
Konano danas, u utorak, bosle beznadenog, sterilnog kresanja palidrvca o kutiju
o tako su me obuzele nepopustljivost i nitavnost pojavio se plamiak. Moda
e krenuti. To se odnosi na avolski teak rad da posle gripa opet ponem 7. deo.
Elvira i Dord ili Don, razgovaraju u njenoj sobi. Jo uvek sam miljama daleko
od njih, ali mislim da sam jutros uhvatila pravu intonaciju. Zabeleila sam ovo kao
nekakvo upozorenje. Sad je vano da se ide veoma polako; da stanem u sred bujice;
nikad da ne pritiskam; da leim na leima i da pustim da se meki podsvesni svet
nastani; da ne naterujem penu sa usana. Nema urbe. Imam dovoljno novca za
godinu dana. Ako ova knjiga izae u junu sledee godine, ima dovoljno veremena.
Poslednja poglavlja moraju biti tako bogata, tako zakljuna, da se tako zajedno
talasaju da mogu da nastavim samo ako pustim svakog jutra da se cela knjiga lee
pod mojim umom. Nema vie nikakve potrebe da jurim, kad je narativni deo gotov.
Ono to ja elim to je da je obogatim i stabilizujem. Ovo poslednje poglavlje mora
da odgovara po duini i vanosti i obimu prvoj knjizi. I zapravo mora da da drugu
stranu, njenu potopljenu stranu. Mislim da ne mogu ponovo da itam, sumirau ga
unazad ajanka, smrt, Oksford itd. po seanju. I kako cela knjiga zavisi od toga
hoe li mi ovo poi za rukom, moram da budem veoma oputena i strpljiva i da
negujem svoju dosta kripavu glavu i da je uljuljkujem francuskim i tako dalje, to
lukavije.

Ponedeljak, 11. jun

Ta stranica puna nade zvui sad isuvie naivno, poto sam se vratila i u petak
nastavila da drhtim, da imam bolove, kruta kao motka, dok sam razgovarala sa
Elizabet Bouen: 101, krevet, grip, i tako preleala celih nedelju dana, tanije do
prole nedelje, da bih se izleila. Onda sam otila u Rodmel i tu sam opet poela
poglavlje i ideje su mi se raspalile a onda je dola opera, slavuj koji je pevao na

227
crniki, Kristabel 92 i g. Olaf Hambro koji su priali prie o Kraljici i Princu i jedan
veoma estok koncert jue, tako da danas ne mogu, ne, ne mogu da piem.
Stripljenja, to bi rekao Karlajl (na talijanskom). Ali pomisli ceo sistem se tako
iskuava preko ovoga kraja, da jedno siuno zrnce, jedna kasna no, jedan
prenaporan dan prekida sav nalet, sve ideje. I to tek to sam to jasno videla pred
sobom te vrlo zapletene scene, sve u kontrastima. Grade se. Tako, ekaj do sutra.

Ponedeljak, 18. jun

Vrlo, vrlo toplo: dan se toliko promenio da se moe napolje posle aja. Sua u
celom svetu. Poplava sa Ovde i sada, bogu hvala. Ipak veoma oprezno. Tek sada
sam smislilla scenu sa Rej i Megi. Znak da se oploujem, jer bi trebalo da radim
francuski za Deni koja dolazi u 5.

Petak, 27. jul

A ha ali sad, poto sam otpravila ovaj potpuno neprijatan dan, Vordinga i g.
Fiersa, koji reprezentuju rodmelsku laburistiku partiju, sat posle veere slobodna
sam da ponem poslednje poglavlje; i po milosrdnom Provienju bunar je pun,
ideje se penju i ako mogu da se toga drim iroko, slobodno, mono, potpuno u
zaroniti na dva meseca. udno kako stvaralaka mo najednom dovede ceo kosmos
u red. Mogu da vidim dan kao celinu, srazmeran ak i posle dugo usplahirenog
mozga kao jutros, mora da je to fizika, moralna, mentalna potreba, kao pokretanje
motora. Neobuzdan, vreo dan vetar koji besni u bati; sve julske jabuke po travi.
Nameravam da se prepustim uivanju serije brzih otrih kontrasta: razbijajui sve
ablone koliko god hou. Pokuavajui svaku vrstu eksperimenta. Sad naravno ne
mogu da piem dnevnik ili pisma niti da itam, jer sve vreme izmiljam. Moda je
Bob T. bio u pravu kad me je u pesmi nazvao srenijom od svih mislim na um

92
Ledi Aberkonvej (Aberconway).

228
koji mogu da izrazim ne, mislim po tome to sam mobilisala svoje bie nauila
da mu dam potpun izlaz mislim, to sam do izvesnog stepena sebe naterala da
razbijem svaki ablon i da naem sveu formu bia, to jest, izraze za sve to
oseam ili mislim. Tako da dok to funkcionie, imam oseaj da sam potpuno
aktivirana da nita nije lano. Ali to iziskuje neprestani napor, uznemirenosti i
trku. U Ovde i sada ja razbijam ablon koji je napravljen Talasima.

etvrtak, 2. avgust
Zabrinuta sam i zbog mojih poslednjih poglavlja. Da nisu isuvie kretava i
brbljiva? A zatim ta beskrajna duina i neprestana plima i oseka invencije. Tako
sam boanski srena jednog dana, a sledeeg sam tako iscrpljena.

Ponedeljak, 7. avgust
Prilino mokar dravni praznik. aj sa Kejnzovima. Mejnard je izvadio zub ali je
bio vrlo plodan. Na primer: Da, bio sam tri nedelje u Americi. Nemogua klima. U
stvari, u njoj su se sakupile greke svih klima. To podrava moju teoriju o klimi.
Niko ne moe u Americi da stvori veliko delo. ovek se ceo dan znoji i prljavtina
mu se lepi na lice. Noi su podjednako vrue kao i dani. Niko ne spava. Svako je
stalno u kripcu sa klimom. Obiavao sam da dikatiram lanke bez razmiljanja.
Oseao sam se savreno dobro dok nisam otiao. to se tie nemake
politike.Oni ine neto vrlo udno sa svojim novcem. Ne mogu da shvatim ta.
Moda Jevreji povlae svoj kapital. Da vidimo, ako bi svaki od 2.000 Jevreja
povukao kapital od 2.000 funti svejedno, ne mogu da isplate svoj lankairski dug.
Nemci su uvek kupovali pamuk iz Egipta, davali da se prede u Lankairu; to je mali
raun, samo miliona, ali oni ne mogu da plate. Ipak sve vreme kupuju bakar.
Zbog ega? Zbog naoruavanja, bez sumnje. To je jedan od klasinih primera
meunarodne trgovine. 20.000 ljudi je bez posla. Ali naravno ima neto iza toga.

229
ta je uzrok finansijske krize? Oni rade neto budalasto. Nema kontrole dravne
blagajne nad vojskom.
(Ali sve vreme mislim ime treba da se zavri Ovde i sada. elim hor, globalnu
izjavu, pesmu za etiri glasa. Kako da to dobijem? Sad skoro vidim kraj, jurei
napred: kako postaje sve dramatinije. I kako da napravim prelaz sa kolokvijalnog
na lirsko, sa posebnog na opte?)

Petak, 17. avgust

Da, mislim da zahvaljujui iznenadnom naletu dve besane noi, koje su
nadoknadile dva rana jutra, mislim da vidim kraj Ovde i sada (ili Muzika ili Zora ili
ma kako u to nazvati) treba da se zavri sa tim kako Elvira izlazi iz kue i kae:
Zato sam vezala ovaj vor na maramici? A svi bakrenjaci se raspu naokolo
Sve e biti u govorima nema drame. Sad sam napravila skicu ta svako treba da
kae, a zavrava se sveanom veerom i zabavom u prostoriji u prizemlju. Mislim
da je kima slomljena. Dojurie do neeg to je priblino mojih 850 stranica,
pretpostavljam, to je kod 200, 170.000 a ja u tekim radom to da spustim na
130.000.

Utorak, 21. avgust

Pouka Sada i ovde je da moe da upotrebi sve vrste formi u jednoj knjizi. Zato
bi sledea mogla da bude pesma, realnost, komedija, drama, naracija, psihologija,
sve u jednom. Vrlo kratko. I o ovome treba razmisliti, drama o Parnelovima, ili
biografija g-e P.

etvrtak, 30. avgust

Ako ne mogu ak ni ovde da piem, zahvaljujui tome to sam smiljala poslednje
scene, kako onda uopte mogu da itam Dantea? Nemogue. Posle trodnevnog
muenja, kad sam se vratila, opet me nosi struja. Robson dolazi danas na aj, a

230
Vulfovi sutra i opet mi je izmakao Elvirin govor Znate li ta sam drala u
ruci celo vee? Bakrenjake.
Pa, u svakom sluaju, imam dovoljno zaliha za ovo poglavlje, rekla bih za jo dve-
tri nedelje. Jue sam nala novi put za etnju i jednu novu farmu u prevoju izmeu
Eema i Taring Nevila. Vrlo ljupka, sasvim sama, iza nje se sputa breuljak. Zatim
sam se vratila uz nemirnu, iroku, poplavnu sivu reku. Pliskavica izae na povrinu
i gutnu. Padala je kia. Sva runoa se razlila. Neverovatan pejza kao iz 18. veka,
na sreu me je naterao da manje mislim o Vilmingtonu.
Strana je oluja sa gradom provalila je posle aja; kao beli led; vitlala, ibajuu kao
da biuje svet. To se nekoliko puta dogodilo; crni oblaci dok smo sluali Bramsa.
Uopte nema pisama ovog leta. Ali sledeeg e ih biti mnogo, predviam. I ne
marim; jednog dana, jue da budem precizna, bila sam tako pobedonosna: pisanje,
ona etnja, itanje, Lison, /neitko/, Sen Simon, predgovor Henrija Dejmsa za P.
jedne ledi vrlo pametan /neitko/ i prepoznajem nekoliko stvari; zatim idov
dnevnik, opet pun seanja od kojih se trzam neto to sam i ja sama mogla da
kaem.

Nedelja, 2. septembar
Mislim da nikad nisam bila uzbuenija zbog neke knjige nego dok piem kraj
hoe li ovo biti Zora? Ili je to prenaglaeno sentimentalno. Jue sam pisala kao
zaboravih re; obrazi mi gore, ruke drhte. Radim scenu gde Pegi slua njihov
razgovor i prasne. Ovo praskanje me je toliko uzbudilo. Moda previe. Ne mogu
lako da napravim prelaz ka E-nom govoru.

Sreda, 12. septembar

Roder je u nedelju umro. Sutra idemo gore, sledei neki instinkt, na sahranu. Ja se
oseam oamueno: jako odrvenelo. ene plau, L. kae. A ja ne znam zato

231
plaem uglavnom sa Nesom. I isuvie sam glupa da ita piem. Glava mi je sva
ukruena. Mislim da me to sad snalazi beda ivota, i taj cnpurasti veo koji sve
prekriva. Vreme je vrue; duva neki vetar. Sr je iz svega otila. Ne mislim da je to
preterivanje. Pretpostavljam da e se vratiti. Zapravo oseam veliku elju,
povremeno, da vie ivim svud ovde, da viam ljude, da stvaram, samo to se sad
ne moe napraviti taj napor. I ne mogu da piem Heleni, ali sad moram da ovo
zatvorim i da pokuam.
Mopasan, o piscima (istina je mislim) En lui aucun sentiment simple nexiste plus.
Tout ce quil voit, ses joies, ses plaisirs, ses souffrances, ses desespoirs, deviennent
instantment des sujest d'observation. Il analise malgre tout, malgre lui, sans fin, les
coeurs, les visages, les gestes, les intonations.93*
Seam se kako sam se okrenula na stranu kraj majinog kreveta, kad je umrla i
uvela nas Stela 94 , kako se smejem, kriom, na dadiljino plakanje. Ona se pretvara,
rekla sam, sa 13 godina, i bojala sam se da ne oseam dovoljno. Tako i sad.
Piev temperament.
Ne jamais souffrir, penser, aimer, sentir, comme tout le monde, bonnement,
franchement, simplement, sans sanalyser soi-meme apres chaque joie et apres
chaque sanglot.95*

Subota, 15. septembar

Drago mi je to smo ili na slubu u etvrtak. Bio je veoma topao letnji dan. I sve
veoma jednostavno i dostojanstveno. Muzika. Ni re nije izgovorena. Sedeli smo
tamo, pred otvorenim vratima koja su vodila u batu. Cvee i etai, to bi se

93
U njemu (piscu) vie ne postoji nijedan jednostavan oseaj. Sve to vidi, emu se raduje, sva
njegova zadovoljstva, patnje, razoaranja, istog momenta postaju predmet prouavanja. On,
uprkos svemu, uprkos sebi samom, beskrajno analizira: srca, lica, pokrete, intonacije.
94
Stela Dakvort (Stella Duckworth), polusestra V.V.
95
(Pisac) nikada ne pati, ne misli, ne voli, ne osea kao drugi dobronamerno, iskreno,
jednostavno, ne preispitujui samoga sebe posle svake radosti i svakog plaa.

232
dopalo Roderu. On je leao ispod starog crvenog brokata sa dve grane vrlo svetlog
arenog cvea. Snaan je instinkt koji ovek ima da bude sa svojim prijateljima.
Razmiljala sam i o njemu povremeno. Dostojanstveno i asno i veliko velika
slatka dua neto zrelo i muzikalno o njemu a onda to to je zabavno i to je
injenica da je on iveo tako raznovrsno i velikoduno i radoznalo. Mislila sam o
tome.

etvrtak, 18. septembar

Dopada mi se pisanje jutros jer skida zategnutost sa usana. Hladan tup dan posle
sveg onog bljetanja. Sad imamo Grejema i gu V., ali zatim, verovatno, mir. I kraj
knjige? O kad bi to moglo da bude! Ali oseam se 10 milja daleko daleko daleko
bez kontakta, sad sam veoma iscrpljena.
Imala sam ideju da bih mogla da opiem to strahovito oseanje na R. sahrani: ali ne
mogu naravno. Mislim to univerzalno oseanje; kako smo se svi borili svojim
mozgovima, ljubavima i sve tako dalje; i mora da nadvlada. Onda onaj koji je
nadvladao, ta spoljna sila postaje tako jasna; indiferentna; a mi tako mali, lepi,
delikatni. Onda me je obuzeo strah, od smrti. Naravno da u i ja tamo da leim,
ispred te kapije i da skliznem unutra i to me je uplailo. Ali zato? Mislim, osetila
sam uzaludnost ove neprestane borbe naim mozgovima i nae ljubavi jednih
prema drugima, nasuprot toj drugoj stvari; ako je Roder mogao da umre.
Ali zatim, sutradan, danas, u etvrtak, nedelju dana kasnije, ta druga stvar je poela
da radi egzaltirani oseaj to si iznad vremena i smrti zato to si opet u stanju
pisanja. A to nije iluzija, koliko ja mogu da kaem. U svakom sluaju imala sam
snaan oseaj da bi Roder potpuno bio na naoj strani u tom uzbuenju i da ma ta
nevidljiva sila uradi, mi tako izlamo izvan nje. Lepo pismo od Helen. A danas
idemo u Vording

233
Nedelja, 30. septembar
Poslednje rei bezimene knjige napisane su pre 10 minuta, i to dosta mirno. 900
strana. L. kae 200.000 rei. Gospode boe, koliko ponovnog pisanja to znai! Ali
isto tako, kakvo blaenstvo to sam dovela pero do kraja, do poslednjeg reda, ak i
kad bi sad vei deo morao da se brie. U svakom sluaju, nacrt je tu. Bilo je
potrebno manje od 2 godine. Zapravo nekoliko meseci manje, poto se Fla
umeao; tako da je napisana u veem galopu nego ijedna moja knjiga. Tumaenja
su reita. I rekla bih ne kaem li to uvek? uzbudljivija. ini mi se da su
drugaija. Jer sam bila mnogo uoptenija, manje lina. Nema lepog pisanja.
Dijalog mnogo lake ide. Ali je bilo veoma naporno jer sam mnogo razliitih
vetina morala da koristim istovremeno, a da nijedna nije prenapregnuta. Nema
suza i egzaltacije na kraju, ve mir i irina, nadam se. U svakom sluaju, ako sutra
umrem, obris je tu. I sama sam svea. Sutra jo preraditi kraj. Ipak mislim da nisam
dovoljno svea da izmiljam. To je bio naporno invencija. Bojim se da je
poslednjih 20 stranica pomalo mlitavo. Isuvie repova da se poisti. Ali nemam
pojma o celini

Utorak, 2. oktobar
Da, ali moja glava mi nikad nee dopustiti da tek tako slavim; uvek se sve srui.
Jue ujutru javili su se stari znaci svetlosti; a onda otar, veoma otar bol iznad
oiju; tako da sam sedela i leala do predvee. Nisam etala, nisam imala nijednu
jedinu ideju pobede ili olakanja. L. mi je kao estitku kupio malu putnu
mastionicu. elela bih da mogu da smislim ime. Sinovi i keri? Verovatno je ve
korieno. Ima itava masa toga to treba da se uradi na poslednjem poglavlju, to
u, nadam se, Deo volente, kako kau u nekim krugovima, jo sutra poeti, dok je
git jo mekan.

234
Tako je letu kraj. Do 9. septembra kad je Nesa prela preko terase, ujem taj
vrisak: Mrtav je veoma snano, sreno leto. O, radost etanja! Nikad je tako
snano nisam osetila. Kuper Pouis, dosta udno, izraava to isto, nalik na trans,
plivanje, letenje kroz vazduh; protok oseanja i ideja; i lagano ali svee menjanje
breuljaka, puta, boje; sve to ustalasano na tankom tabaku savrene mirne sree.
injenica je da sam uvek najsvetlije slike slikala na tom tabaku i esto naglas
govorila. Gospode, koliko sam stranica Sinova i keri moda bi Keri i sinovi,
dalo drugaiji ritam od Sinova i ljubavnika ili Supruga i keri smislila brbljajui
ih u uzbuenju na vrhu breuljka i u prevojima. Ima isuvie zgrada, na alost, a
govorka se da Kristi i graevinsko preduzee Ringmer kupuje Botenovu farmu da
na njoj zidaju. U nedelju su me sekirali, dok sam etala u Luis, automobili i vile.
Ali opet, otkrila sam stazu do sablasne farme; i Pidingou stazu, takvu raznolikost i
krasotu reku olovnu i sivu, londonski brod plovi, most otvoren. Gljive i bata
nou. Mesec, kao oko umirueg delfina; ili crvena pomoranda, etveni mesec, ili
ulaten kao elini no; ili plamsav; nekad juri preko neba; katkad visi meu
granama. Sad je u oktobru dola gusta vlana magla, zgunjava se i ostavlja mrlje.
U nedelju su bili Bani i Dulijan.
Knjige proitane ili u itanju:
ekspir: Troil
Perikle
Ukroena goropad
Simbelin
Mopasan samo odlomci
De Vinji samo odlomci
Sen Simon samo odlomci
id samo odlomci
Knjige iz biblioteke: Pouis

235
 Vels
Ledi Bruk
Proza. Dobre
Alis Dejms

Mnogo rukopisa.
nijedan nije vredno zadrati.

etvrtak, 4. oktobar
estoka olujna kia na ribnjaku. Prekriven je sitnim belim trnjem, koje se baca
gore-dole; ribnjak se kostrei trnjem kao malo bodljikavo prase ekinjama. Zatim
crni talasi; prelivaju se preko njih; crni drhtaji i malo vodeno trnje je belo. Zbrda
zdola kia i brestovi bacaju ribnjak gore-dole; izliva se na jednu stranu, listovi
lokvanja se napeli; crveni cvet okolo pliva; jedan list lepra; zatim je na trenutak
potpuno glatko; pa se podbode; trnje kao staklo; ali neprestano poskakuje gore
dole; brza mrlja senke. Sad svetlost od sunca; zeleno i crveno; sjajano jezero alfija
zeleno; trava bljetavo zelena; crvene bobice na ogradi; krave veoma bele;
ljubiasto nad Eemom.

etvrtak, 11. oktobar

Kratka beleka. U dananjem Lit. sapl. oglaavaju Ljude bez umetnosti, od
Vindama Luisa: poglavlja o Eliotu, Fokneru, Hemingveju, Virdiniji Vulf Znam
po razumu i instiktu da je to napad; da sam javno unitena; nita od mene nije
ostalo u Oksfordu i Kembridu i na mestima gde mladi itaju Vindema Luisa.
Instinkt mi kae da ga ne itam. I iz tog razloga, dakle, otvaram Kitsa i nalazim:
Hvala ili pokuda imaju samo trenutno dejstvo na oveka koga ljubav prema lepoti
apstrakno, ini otrim kriarem svojih dela. Moja sopstvena domaa kritika

236
priinila mi je bol koji prevazilazi ono to bi Blekvud ili Kvoterli mogli da mi
nanesu To je puka stvar trenutka ja mislim da u biti meu engleskim
pesnicima posle smrti. ak i kao predmet sadanjeg interesovanja, pokuaj da me
zbriu u Kvoterliju samo je na mene skrenuo vie panje.
Dakle: da li ja mislim da u biti meu engleskim romansijerima posle smrti? Jedva
da ikad o tome mislim. Zato se onda povlaim pred tim da itam V.L.? Zato sam
osetljiva? Mislim da je tatina u pitanju. Ne volim pomisao da me ismevaju. Kako
e A., B. i C. sijati od zadovoljstva to uju da je V.V. unitena. To e takoe
podstai dalje napade. Moda se oseam nesigurnom u odnosu na sopstvene
talente, ali ipak, znam o njima vie nego V.L. U svakom sluaju nameravam i dalje
da piem. Uradiu neto lukavo: sumirau prirodu te optunice iz razgovora i
prikaza, i za godinu dana moda, kad mi knjiga izae, proitau to. Ve oseam
smirenost koja mi uvek dolazi posle uvrede. Saterana sam uza zid. Piem pisanja
radi, itd. A imam i uvrnuto, sramno zadovoljstvo u tome to me vreaju u tome
to sam neka figura, u tome to sam muenica, i tako dalje.

Nedelja, 14. oktobar

Nevolja je u tome to sam iscrpla i poslednji gram spisateljskog uma u
Parditerovima. Bez glavobolje (osim onog to Eli zove tipina migrena dola je
jue da vidi L. zbog njegovog iaenja). Ne mogu da obodem sebe. injenica je da
sam planirala da iz beleaka napiem romantino poglavlje. Ali ne mogu da ga se
latim. Jutros sam primila strelu V.L-a k srcu: on se strano i presreno sprda sa B. i
B 96. Kae da ja virim, a ne gledam; kae da sam u osnovi preterano edna; ali da
sam jedna od etiri ili pet ivih (tako izgleda) umetnika. Na to se svodi ovo
bievanje. (O, ja sam potcenjena, Edit Sitvel kae.) Dakle, komarac se smestio i
ujeo. I ini mi se da je (12,30) bol nestao. Da. Mislim da nestaje u talasiima. Samo

96
Gospodin Benet i gospoa Braun.

237
ne mogu da piem. Kad e mi mozak oiveti? Za 10 dana, mislim. A divno se ita:
poela sam sino Godinja doba Dakle, htela sam da kaem, drago mi je to ne
moram i ne mogu da piem, jer napad je opasan zbog toga to te nagoni da
odgovori to je apsolutno fatalno. Mislim fatalno bi bilo prepraviti P-ove prema
njegovoj kritici. ini mi se da mi otkrie od pre dve godine divno slui: ii u
avanturu i otkrivati i ne dozvoliti nikakve krute poze; biti gibak i go pred istinom.
Ako ima istine u V.L., pa, suoi se s njom: bez sumnje sam edna i virim. Pa, ivi
onda smelije, ali za boga miloga ne pokuavaj da povija svoje pisanje ovamo ili
onamo. Jer to niko ne moe. A postoji i to uvrnuto zadovoljstvo to te vreaju, a i
oseanje da si gurnuta u tamu je prijatno i zdravo.

Utorak, 16. oktobar

Danas sam sasvim izleena. Tako je V.L. bolest trajala dva dana. Pomogla mi je
otresita ljubav stare Etel, a jue sam se prodrmala kupovinom bluze i vrsto zaspala
posle veere.
Ispisala sam se jutros.
Tako mi se spava. Jesu li to godine? Ne mogu da se otresem tog stanja. I tako sam
neraspoloena. To je kraj knjige. Pregledala sam stare dnevnike zato sam ih
vodila, i nala sam isti jad posle Talasa posle Svetionika sam bila, seam se, blie
samoubistvu, ozbiljnije nego ikad od 1913. Konano, to je normalno.
Sad galopiram ve trei mesec tako uzbuena latila sam se mojih papira dakle,
da sve to saseem posle prvog boanstvenog olakanja, naravno, neka uasna
praznina mora da se razlije. Nita nije ostalo od ljudi, od ideja, od napona, od celog
ivota, ukratko, koji je jurio mojim mozgom, ne samo mozgom. Zaposelo je svu
moju dokolicu. Mislim kako sam imala obiaj da mirno sedim na istim inama,
radei dalje moju knjigu. Pa, nita ne mogu da uradim sledee dve ili tri ili moda
ak etiri nedelje ve da sebe mazim. Odbijam da se suoim njom, odbijam da o

238
njoj mislim. Ovaj put je zbog Rodera tee nego obino. Jue smo s Nesom pili aj.
Da, njegova smrt je gora nego Litonova. Zato, pitam se? Tako beo zid. Takvo
utanje. Takvo siromatvo. Kakav je on odjek davao!

Ponedeljak, 29. oktobar

itam Antigonu. Kako je ta arolija jo uvek mona grka, emocija koja se
razlikuje od svih ostalih. itau Plotina, Herodota, ini mi se Homera.

etvrtak, 1. novembar
Ideje koje su mi sino pale na pamet dok sam veerala sa Klajvom, razgovarala sa
Oldosom97 i sa Kenetom Klarkom i njegovom enom.
O Roerovoj biografiji: da bi trebalo da je pie vie razliitih ljudi koji bi ilustrovali
razliite periode.
Mladost, Mardori 98
Kembrid, Ved?
Rani londonski ivot
Klajv
Sikert
Blumsberi, Dezmond
V.V.
Kasniji ivot, Dulijan
Blant
Herd i tako dalje
Sve da kombinujemo recimo Dezmond i ja zajedno. O romanima razliiti slojevi
bia: gornji, donji. To je bliska ideja, delom sam je okuala u Parditerovima. Ali

97
Oldos Haksli ( Aldous Huxley).
98
Mardori Faj.

239
razmiljam o tome da se ona mnogo podrobnije ispie. I posebno u mojoj knjizi
kritika: pokazau kako um prirodno sledi taj red u razmiljanju i kako to
knjievnost ilustruje.
Sad moram da radim biografiju i autobiografiju.

Petak, 2. novembar
Dva zuba su izvaena sa novim anestetikom, zato piem dnevnik, neozbiljno. A
ovo je drugo pero. Mozak mi je vrlo lagano smrznut, kao moje desni. Zubi postaju
kao staro korenje koje poupa. On je lomio, a ja sam jedva osetila. Moj mozak,
smrznut, misli o Oldosu i Klarkovima. Neodreeno misli o biografiji. Misli da li je
o meni negde izaao prikaz ne mogu da gledam misli da je lep hladan dan.
Otila sam na sprat da isperem desni koje mi krvare kokain traje 1/2 sata, zatim
nervi poinju opet da se oseaju i otvorih Spektejtor, proitah opet V.L.-a o meni.
Odgovor Spenderu. Nisam maliciozan. Neki ljudi gu V. zovu Felicija Hemans.
Pretpostavljam da je to jo jedna mala ogrebotina tih maijih kandi: da podmetne,
usput ne kaem ja drugi kau. A na sledeoj stranici su tako drski u vezi sa
Sikertom; i tako dakle, L. kae da bi me trebalo prezirati ako za to marim. Da, ali
jesam, marila sam 10 minuta: marim to sam opet na svetlu, ba kad sam tonula u
moju naseljenu tamu. Moram da se priberem. Mislim da ovaj napad nee trajati
vie od dva dana. Mislim da u se oistiti od infekcije do ponedeljka. Ali kako je
sve to dosadno. I koliko se pucnjeva u prazno otvara preda mnom. Ali stani malo.
U najgorem sluaju, ako sam nevaan pisac, ja uivam da piem: mislim da sam
poten posmatra. Zato e me svet i dalje uzbuivati, bez obzira na to da li ja to
mogu da iskoristim ili ne. Isto tako, kako da vagam V.L.-ovu kritiku i Jejtsa a
kamoli Goldi i Morgana. Da li bi oni ita osetili da sam ja nevana? Oko dva ujutru
obuzeo me je izvanredan oseaj snage (vonja zatvorenih oiju). Ja imam L., tu su
njegove knjge i na zajedniki ivot. I slobodna sam, sada, da ne gulim za novac.

240
I kad bih samo za trenutak mogla potpuno da zaboravim na sebe, svoje prikaze,
svoju slavu, svoje tonjenje na lestvici koje sad predstoji i trajae 8 ili 9 godina
tada bi trebalo da budem ono to ja uglavnom jesam: vrlo brza, uzbuena,
zabavljena, intenzivna. udno, ti ekstravagantni usponi i padovi ugleda; uporedi
Amerikance u Merkjuriju Ne, za ime boga, ne uporeuj, pusti da sva hvala i
pokuda potonu na dno ili da isplivaju na povrinu i pusti mene da ravnoduno idem
svojim putem. I da mi bude stalo do ljudi. I leti, po ivotu, na sve strane.
Ovo je vrlo razumno kad se kae. I sve se zaboravilo i svreno je.
99
Na prvom mestu je sad (I) pitanje o pisanju R.-ove biografije. Bila je Helen100.
Kae da i ona i M.101 to ele. Tako da ja ekam. ta oseam u vezi s tim? Kad bih
bila slobodna, onda bi to bila ansa da isprobam pisanje biografije. Sjajna, teka
ansa bolja nego pokuaji da naem temu kad bih bila slobodna.

Sreda, 14. novembar

Evo sad, u 10,30, u etvrtak ujutru, 15. novembra, spremam se da prionem na
ponovno pisanje i proitavanje Parditerovih: straan trenutak.
12,45. Dakle, izvela sam taj straan skok poela da ponovo piem Pe. Boe, boe!
Devedeset dana deset stranica dnevno. Tri meseca. Poenta je da se same. Da svaka
scena bude scena, mnogo dramatizovanija, kontrastnija. Da svakom paljivo
dominira jedan interes. Neke generalizovane. U svakom sluaju kree uobiajena
poplava, to dokazuje da samo stvaranje moe da dovede do proporcije. Sad,
avolski e to biti neprijatno, vidim saimanje nepreglednih masa opet koristim
svoje sposobnosti, a sve muve i buve sam zaboravila.

99
Rodera Fraja (Roger Fry).
100
Helen Anrep.
101
Mardori Faj.

241
Jedna beleka: oajanje nad tim to je knjiga loa. Ne mogu da razumem kako sam
uopte mogla da napiem tako neto i sa takvim uzbuenjem. To je jue. Danas
opet mislim da je dobra. Beleka, kao savet drugim Virdinijama sa drugim
knjigama da to ovako ide: gore dole, gore dole a istinu bog zna.

Sreda, 21. novembar

Mardori Fraj na aju u nedelju. Dugaka debata o knjizi o Roderu, bez mnogo
zakljuaka. Ona kae da eli od mene studiju potkrepljenu poglavljima o drugim
aspektima. Kaem, Dobro, ali te knjige su neitljive. O, naravno, elim da ti bude
sasvim slobodna, kae. Trebalo bi da neto kaem o njegovom ivotu, ja kaem.
Porodica tu u naravno, bojim se, morati da te zamolim da bude paljiva, kae
ona. Rezultat svega je da e ona pisati N.S. da trai pisma; da ja treba da ih iitam;
i da emo onda diskutovati tako da e se to protegnuti mesecima, pretpostavljam.
A ja planiram da radim na P-ovima, a da se u vreme itanja bavim Roderovim
spisima, tako da bih sledeeg oktobra mogla da piem, ako se tako odlui. Ali ta?

Ponedeljak, 3. decembar
Nije li to udno? Nekih dana uopte ne mogu da itam Dantea posle revidiranja P-
ih. A drugih dana je za mene to neto uzvieno i pomae mi. Die te iznad
egrtanja rei. Ali danas (poto sam radila scenu u loi) isuvie sam uzbuena.
Danas mislim da je to dobra knjiga. Opet sam u jeku. Ali stau na kraju pogrebne
scene i smiriti mozak. To jest, pisau boini komad: Freshwater, farsu, zabave
radi. I lanak o savremenoj kritici, osvrnuu se malo oko sebe. Dejvid Sesil o prozi,
dobra knjiga za itaoce, ne za pisce sve tako elementarno, ali ima nekoliko dobrih
poenti, spolja. Ja sam ipak zavrila s tom vrstom kritike. On esto grei: shvata
V.H. pogreno, mislim. eli da ima duboku teoriju. Mi Blumsberi smo mrtvi,

242
tako kae Doud. Eto njemu ipak. Liton i ja dvoje smuenih. Jadni Frensis102 lei u
hotelskoj sobi na Rasel skveru ovog kinog jutra. Ula sam i sela kod njega. Sasvim
je to on, sa kvrgom na elu. I svega toga je svestan. Moe da umre na drugoj
operaciji ili polako da se koi, do potpune paralize. Mozak moe da mu strada. On
sve to zna i to je stajalo meu nam, dok smo se alili. Bio je na toj ivici jednom ili
dvaput. Ali u ovom trenutku ne mogu vie da oseam ne posle Rodera. Ne mogu
opet da poem kroz to. Imam takvo oseanje. Poljubila sam ga. Ovo je prvi put
ovaj edni poljubac, rekao je. Pa sam ga opet poljubila. Ne smem da zaplaem,
pomislila sam, pa sam otila.

Utorak, 18. decembar

Razgovarala jue sa Frensisom. On umire: ali ne okolii. Samo izraz mu je dosta
drugaiji. Nema nade. Onaj ovek kae da on svakog sata pita koliko e ovo jo da
potraje i nada se kraju. Ponaao se sasvim uobiajeno, bez lutanja, bez
nekoherentnosti. Na ast Atini. Dua zasluuje da bude besmrtna, kako kae L.
Otetali smo nazad, drago nam je bilo to smo ivi, nekako otupeli. Ne mogu da
upotrebim matu na tu temu. Kako bi bilo leati tamo, oekujui smrt? I kako je
smrt udna i strana. Piem uurbano, poto idem na Anelikin koncert u ovaj fini
meki dan.

Nedelja, 30. decembar

Poto sam zaboravila da ponesem moju svesku, moram ovde da popunjavam
dnevnik, na nepovezanim tabcima. Zavrava se godina. Sa ovim prokletim psima
to stalno laju. A ja sedim u svojoj novoj kui i, od svih sati, ba je 3.10 i kia pada.
Krava je dobila iijas, pa je vodimo u Luis da uhvati voz za London; posle toga
pijemo aj u arlstonu, igramo predstavu i tamo ruamo. Ovo je najvlaniji Boi,

102
Frensis Birel ( Francis Birrell).

243
rekla bih, crtajui krivulju na slepo, da se zabelei. Tek jue mi je uspela etnja do
sablasne farme; ali boga molim, kad se Boi zavri, da kia prestane da pada i psi
gice Emeri prestanu da laju.
Bilo je glupo to sam dola ovamo bez knjige, kad sam videla da svako jutro
zavrim sa glavom punom ideja o Parditerovima. Veoma je interesantno ispisivati.
Dosta piem ponovo. Ideja mi je da samem scene; vrlo intenzivno; manje
intenzivno; zatim drama; pa naracija. uvajui neku vrstu njihanja i ritma kroz sve
scene. U svakom sluaju dozvoljava veliku raznovrsnost ova knjiga. Mislim da e
se zvati Obini ljudi. Zavrila sam manje vie Megi i Saru, prvu scenu, u spavaoj
sobi. Sa kakvim sam to uzbuenjem pisala! A sada je jedva i redak originala ostao.
Da, ali mislim da sam uhvatila duh. Piem moda 60 stranica dok to ne postignem.
I kad se vratim, vidim ga kako skakue kao uti kanarinac na svojoj preagi. elim
da i od S. i M. napravim smele likove, koristei karakterni dijalog. Zatim idemo
dalje do Martinove posete Eleonori, pa dugaak dan koji se zavrava kraljevom
smru. Iznojila sam se 80 ili 90 stranica, uglavnom zahvaljui pogrenom
paginiranju.
Kraj godine: Frensis obavlja svoju smrt u sanatorijumu u Kolingam Plejsu. Ono to
ja vidim je izraz na njegovom licu: kao da se suoava sa udnim samotnim bolom.
Sopstvena smrt, pomisli lei tamo sam, gleda je, sa nekih 45 godina: sa velikom
eljom da ivi. I tako e Nju Stejtsmen biti najbolje novine na svetu, zar ne?
Ipak je on mrtav (Brimli Donson), izreeno sa nekom vrstom gorine. Nijedna
od ovih rei nije potpuno tana.
I evo nas, razdraeni kravinom hromom nogom i psima. Ipak, kao i obino veoma
sreni, ini mi se. Uvek tako puni ideja. L. zavrava svoje jutarnje pisanje Kvak
Kvaka. Zet103 pue od jedne stolice do druge upkajui mu kosu.

103
Majmuni marmoset.

244
A Roder je mrtav. I ja treba da piem o njemu? I daranje ara mislim na elju
da izmislim to je mogue vie od te vatre. Da se spremim na mokru vonju. Psi jo
uvek laju.

1935.

Utorak, 1. januar
Komad je prilino budalast104; ali ne nameravam da sebe gnjavim time da ostavim
dobar utisak kao dramski pisac. A jue sam imala krasnu starogodinju etnju po
pacovskoj dolini, ali novom stazom gde sam srela g. Frita i razgovarala o izgradnji
puta. Zatim smo ili u Luis da odvezemo kola u Martinovu radionicu, pa kui gde
sam itala sv. Pavla i novine. Moram da kupim Stari zavet. itam Dela apostola.
Konano osvetljavam tu tamnu mrlju u svojoj lektiri. ta se to desilo u Rimu? Ima
sedam Renanovih tomova. Liton ga zove slatkoreivi. Jejts i Oldos su se sloili
pre neki dan, da je njihov veliki cilj u pisanju da izibegnu literarnost. Oldos je
rekao da je literarni feti bio izvanredan kod viktorijanaca. Jejts ree da eli da
koristi samo rei koje govore stvarni ljudi. Da se promenio piui drame. A ja
rekoh, na brzinu, da je ono to on misli ionako veoma teko. I ta je literarno. To
je dosta zanimljivo pitanje. Mogla bih da u njega uem, ako ikada budem pisala
svoju kritiku knjigu. Ali sad elim da piem o tome kako je biti prezren. Moj um
e nastaviti i dalje da pothranjuje te ideje. Moram da zavrim Obine ljude. Tu je
Roder i pisanje o prezrenima. Da ponem Rodera u oktobru 1935. Da li je to

Freshwater, komedija. Pozorini komad koji je Virdinija Vulf napisala da bi se izveo na

104

zabavi 18. januara. Igrali su Vanesa Bel, Dulijan i Anelika Bel, Adrijan Stiven i Lenard Vulf.

245
mogue! Da Obine ljude objavim u oktobru; znai da obe napiem tokom 1936.
Bog zna! Ali moram da uguram prilino rada imajui na umu da mi je 53-54-55.
Kako sam uzbuena zbog svojih ideja! I treba da se vidim sa nekim ljudima.

Petak, 11. januar

Ovo prolee e nam biti sazdano od pljeska. Danas je jako vetrovito. Glupa etnja
po magli pre dva dana prema Pidingou. Sad ljudi vru. Jue su bile Nesa, Anelika
i Eva. Priale smo dosta o komadu. Zabavna zgoda. A ja u da iznajmim magareu
glavu da primam posete to e rei: Ovo je magarei posao. Smislila sam
redukujem Karavan (tako se odjednom zove) na 150.000 rei i da prekucavanje
zavrim u maju. Pitam se. Mislim da je saeto. A ponekad moj mozak preti da se
raspoluti od svih znaenja koja mislim da bih u to mogla da utisnem. Otkrie ove
knjige je, razjasnilo mi se, kombinacija spoljnjeg i unutranjeg. Ja oba koristim,
slobodno. A moje oko je svojevremeno nakupilo unutra mnoge spoljanosti.

Subota, 19. januar

Komad je sino odran, a kao ishod mozak mi je jutros suv i ovu svesku mogu da
upotrebim samo kao jastuk. Rekli su, naravno, da je komad veoma uspean i ja sam
uivala da vidimo u emu? U Banijevoj pohvali, Oliverovoj105, ali u Kristabelinoj
ne mnogo niti u stajanju sa Davidom, Korijem, Elizabet Bouen i napumpavanju
ivahnosti. Ipak, u celini, dobro je ponekad provesti neko oputeno smeno vee.
Roderov duh je zakucao na vrata njegov portret arlija Sangera kruio je u sred
probe. A kako bi Frensis u tome uivao, rekao je Lenarad. To su sad nai duhovi.
Ali oni bi pozdravili ovaj pokuaj. Dakle, na spavanje. A sad, bog blagoslovio moju
duu, kako bi rekao Tenison, moram da isperem i da osveim um, pa da ga nateram
da trezveno radi na neem tekom. Tu je su moj Dante i Renan. A uasni zimski

105
Oliver Streji (Oliver Strachey).

246
period poinje; bledi neprikladni dani, kao kad vidi enu koja stari u 11 sati.
Meutim, L. i ja emo popodne ii u etnju. Meni to deluje kao odlian saldo u
banci! vrsta srea.
Imam ideju za komad. Letnja no. Neko je na klupi. Glasovi govore iz cvea.

Sreda, 23. januar

Da, trebalo je da objasnim zato piem Sikerta. Uvek o stvarima mislim prekasno.
itam Vilinsku kraljicu sa ushienjem. Pisau o njoj. Vodila sam Aneliku u
kupovinu. Ima li neto protiv ako itam Naslednika Redklifa? rekla je za ajem,
zabavljajui me. Kakav udan smisao ima odea! Kupovina njenog kaputa, mog,
sluam kako ene govore o novim suknjama, kao o konjskim trkama. A ja sam
ustreptala zato to moram sutra da ruam sa Klajvom u mom novom kaputu. A ne
mogu da smislim ta mislim pod koncepcija. Ideja iz Vilinske kraljice. Kako da
izrazim neku vrstu prirodnog prelaza iz jednog stanja u drugo. I taj izgled prirodne
lepote. Bolje je itati originale. Dobro, Klajvov ruak e mi pomoi da iskoim iz
toga. A sad kad je komad gotov, moramo poeti ovde da viamo ljude. I da odemo
na Hamleta i da planiramo proleno putovanje. Uzimam dve nedelje slobodno od
proze. Mozak mi se zavezao u vor. Pomiljam da stavim Terezu da peva, da
rasprava dobije lirski element. to dalje od T. (tako se privremeno zove po mojoj
Sari i Elviri). O, nebesa, patka sa ubom Dek nam ju je dao kao zgreno,
goludravo i mokro pae. itam Kontrapunkt ivota. Nije dobar roman. Sve je
sirovo, neprevareno, protestno. Potomak, dosta udno, ge H. Vord: interesovanje
za ideje; od ljudi pravi ideje. Jedan ovek iz Amerike uzvraa mi pisma i kae da
mu je drago to me vidi ba onakvu kakva jesam.

247
Petak, 1. februar
I opet sam jutros, petak je, isuvie umorna da nastavim sa P-ovima. Zato? Previe
priam, rekla bih. Mislila sam, ipak, da elim drutvo: i videla Helen, Meri,
Dilet. Veeras En. Mislim ipak da su P-ovi posao koji obeava. Samo trai jake
ivce. Sutra slobodan dan.

Sreda, 20. februar

Sara mi priinjava velike tekoe: ne mogu da je uvedem u glavni tok, a ona je ipak
od sutinskog znaaja. Veoma teak problem; taj posao prelaza. I optereenje
neim to neu da nazovem propagandom. Uas me hvata od Oldosovog romana:
to se mora izbei. Ali ideje su udljive. Nee da srastu u celinu. Pokazuju
kreativnu, podsvesnu snagu. Valjda je to razlog. Napisala sam scenu u jeftinom
restoranu ne znam koliko puta.

Utorak, 26. februar

Vrlo lep nebeskoplavi dan, moji prozori kao udom potpuno ispunjeni plavetnilom.
G. Rajli ih je upravo popravio. A ja sam piem i piem i prepravljam onu scenu kraj
Okruglog ribnjaka. Ono to ja elim to je da sve to samem tako da svaka reenica,
iako savreno prirodan dijalog, iza sebe ima veliki naboj znaenja. I najbriljivija
harmonija i kontrast scene sudar amca itd. i to mora da se sredi. Zato je tako
izuzetno teko. Ali nadam se da u to moda sutra uraditi, onda e veera i zabava
posle nje i Kiti i selo ii bre. ini mi se da su uzvienije scene mnogo
jednostavnije i mislim da je u redu da ih tako ostavim. Ali boe koliko jo tu ima
posla! Neu biti gotova pre avgusta. A spopala me je elja da napiem jedan
antifaistiki pamflet.

248
Sreda, 27. februar
Upravo sam sve iznova napisala. Ovaj put mora da uspe, kaem sebi. Ipak znam da
treba da se urafim i da neke stranice ponovo piem. Ima isuvie skokova.
Isuvie..... /izostavljena re/. Oigledno je da jedna osoba jedno vidi a druga drugo i
treba ih dovui jednu do druge. Ko je to rekao da kroz nesvesno ovek dolazi do
svesnog, a onda opet do nesvesnog?
Sad oseam snanu elju da prestanem da itam V.k. i da itam Ciceronova pisma i
atobrijanove memoare. Koliko mogu da vidim, to je prirodno ljuljanje klatna. Da
se partikularizuje posle generalizacije romantine poezije.

Ponedeljak, 11. mart

Kako bih volela, mislila sam neko vreme, penjui se, danas popodne, da opet
napiem neku reenicu! Kako je divno oseati kako se ona oblikuje pod mojim
prstima! Od 16. oktobra nijednu novu reenicu nisam napisala, ve sam samo
prepisivala i kucala. Kucana reenica se nekako razlikuje; s jedne strane,
oblikovana je od onoga to je ve tu; ne iskae svea iz uma. Ali to prepisivanje
mora da se nastavi, vidim, do avgusta. Sad sam tek na prvoj sceni rata. Ako budem
imala sree, stii u do E. u Oksford Stritu pre nego to uemo u maj i proveu jun
i juli na velikom orkestarskom finalu. Onda u opet u avgustu pisati.

Subota, 16. mart

Imala sam tri estoka udara u poslednje vreme: Vindam Luis, Mirski, a sad
Svinerton. Ismeva se Blumsberi i ja sam s njim otpisana. Nisam itala V.L.: a
Svinerton me je uzbudio kao crvenda nosoroga osim u dubini noi. Kako sam ja
stamena; i kako sam sad preputena sudbini; i kako mi nije stalo i kako mi je stalo;
i kako mi je dobar roman; i kako sam umorna od jutros; i kako volim pohvalu; i

249
kako sam puna ideja. Tom i Stiven106 dolaze na aj, a Rej107 i Vilijam108 dolaze na
ruak. Zaboravila sam da opiem interesantan razgovor sa Nesom o tome kako ja
kritikujem njenu decu i izostavila sam zaboravila sam ta. Danas mi je glava
mutna tako da jedva mogu da itam Ozberta o Brajtonu, a kamo li Dantea.
U prolonedeljnom Tajm end Tajd St.Don Ervin je nazvao Litona onaj ovek
servilnog umaonaj Pandar ili neto u tom smislu. Razmiljam da li bih, ako
budem pisala o Roderu, ukljuila beleku, sarkastinu beleku o tim
Blumsberijevskim deraima. Ne, mislim da neu. Opii ih to je jedini nain.

Ponedeljak, 18. mart

Jedino to vredi da uradim sa ovom knjigom je da je pustim ta stri: dri se ideje i
ne sniavaj je ni za santimetar ne obazirui se ni na koga. Tako je udno to da se
sve razrei kad si u drutvu, a posle ti se trkom vrati. A podrugivanje Svinertona i
Mirskog zbog toga se oseam kao da me ljudi mrze i preziru i da me ismevaju
pa, ovo je jedini odgovor: dri se svojih ideja. I elim da nikad ne itam o sebi ili
da mislim o sebi, u svakom sluaju dok ne bude gotovo, ve da vrsto gledam u
svoj predmet i samo da razmiljam kako da ga izrazim. O kako me mrvi kad
otelovljujem sve te ideje i moram neprestano da izlaem svoj um, tako otvoren i
intenziviran od vreline stvaranja, otrim napadima spoljnog sveta. Kad ne bih
oseala ovoliko, bilo bi mi tako lako da nastavim.
Poto sam upravo napisala pismo o Blumsberiju, ne mogu dovoljno da kontroliem
um da nastavim sa P-ovima. Probudila sam se noas i mislila o tom pismu. Da li da
ga poaljem ili ne, ne znam. A sad moram da mislim o neem drugom. Dulijan i
Helena su bili sino.

106
Stiven Spender (Stephen Spender).
107
Rej Streji (Ray Strachey).
108
Vilijam Plumer (William Plomer).

250
L. mi je savetovao da ne poaljem pismo i posle dve sekunde vidim da je u pravu.
Bolje je, kae, ako si u stanju da kae mi na to ne odgovaramo. Predlaemo da
Morgan napie komini vodi kroz Blumsberi, a on zanoveta.

etvrtak, 21. mart

Opet sam isuvie iscrpljena da bih prionula na to veoma teko, prenatrpano
poglavlje o vazdunom napadu. U stvari, ja sam na ivici uobiajene glavobolje
zato to je jueranji dan bio strana gungula.
Odluila sam da ostavim to prokleto poglavlje ovde i da nita ne radim u Rodmelu.
Da, kao to vidim, ne mogu da itam: ceo mozak mi je tvrd kao klupe kanapa.
Veoma neprijatna varijanta glavobolje, ali mislim da se uskoro zavrava. Bila je
potrebna samo mala promena. Nije stvarno jaka glavobolja. Zato ovo beleim?
Zato to ne mogu uopte da itam a pisanje je kao da pevui. Ali kakvu bezvrednu
pesmu! A prolee je.

Ponedeljak, 25. mart

Jutros, uprkos besu, napisala sam celo to prokleto poglavlje ponovo, u gru i
oajanju i mislim da sam ga dobro uradila, razbila u manje celine, pravila misaone
skokove i zagrade. U svakom sluaju to je sutina. A odsekla sam 20 do 30
stranica.

Sreda, 27. mart

Vidim da postajem redovna dneviarka. Razlog je to to mi je potreban prelaz sa
Paditerovih na Dantea. A dnevnik mi ohladi mozak. Dosta sam zabrinuta zbog
poglavlja o vazdunom napadu; plaim se da saimanjem i brigom mogu da ga
pokvarim. Nije vano. Ii u dalje i videti ta e biti.
Jue smo otili u Tauer koji je jedan impresivan, ubilaki, krvavi, sivi gavran koji
opseda mesto vojnih kasarni i tamnice; kao zatvor engleskog sjaja; popravni dom u

251
zadnjem dvoritu istorije, gde smo streljali, muili i zatvarali. Zatvorenicu su
izgrebali svoja imena, veoma lepo, po zidovima. Krunski nakit sijao je veoma
dreavo, bilo je narudbina od Spinksa i od juvelira iz Rident Strita. Gledali smo
vebe kotske garde i jednog oficira koji je nekim tigrovim korakom iao gore dole
dra za perike votanog lica istreniran da balansira do nekog stepena
bezoseajnosti. Stariji vodnik je lajao i kleo. Sve u promuklom laveu. Ljudi su
stupali i obrtali se kao maine. Onda je oficir takpe zalajao. Sve precizno,
nehumano, producirajui se. Poniavajui, zaglupljujui prizor. Ali u skladu sa tim
sivim zidovima, kaldrmom, sa delatovim panjem. Ljudi sede na obali reke meu
starim topovima. Stepenice itd., vrlo romantino. Tamniki ugoaj.

Ponedeljak, 1. april
Ovom brzinom nikad neu zavriti istilite. Ali koja korist od itanja kad
polovinom mozga i dalje radim Eleonoru i Kiti. O, ta scena trai saimanje. Isuvie
je tanka. Ali zavriu je pre nego to otputujem. Razmiljamo o tri nedelje u
Holandiji i Francuskoj. Nedelju dana u Rimu, kad tamo preletimo. Jue smo ili u
Kju, i ako treba imati i vrtlarske beleke, zapisau da je jue bio prvi dan kad
cvetaju trenje, kruke i magnolije. Jedna ljupka bela sa crnim kapicama na cvetu;
druga ruiaste nijanse, upravo pada. Jo, i jo. uto bunje, zelenkade u travi.
etnja kroz Rimond jedna duga etnja pored jezera. Proverila sam izvesne
detalje.

Utorak, 9. april
Srela sam jue Morgana u Londonskoj biblioteci i iznervirala se.
Virdinija, draga, rekao je. Bila sam zadovoljna tom malom oseajnom prisnom
etiketom.
Poto si dobar deko, napreduje s knjigama o Blumsberiju?, rekla sam.

252
 Da. Sluajte. Je li moja knjiga stigla? pitao je g. Meneringa.
Upravo smo je poslali, rekao je g. M.
Virdinija, zna da sam lan Odbora, rekao je Morgan. Diskutovali smo da li da
primimo dame Shvatila sam da me zadirkuju, i onda sam morala da odbijem:
O, ali primali ste, rekla sam. Primili ste gospou Grin.
Da, da, Bila je gospoa Grin. I ser Lezli Stiven je rekao nikad vie. Ona je pravila
takve probleme. A ja rekoh, nisu li se dame popravile? Ali svi su oni bili potpuno
odluni. Ne, ne, ne, dame su sasvim nemogue. Nisu hteli ni da uju za to.
Vidi kako mi se ruka trese. Bila sam tako ljuta (jo i vrlo umorna) stojei. I videla
sam kako su ocrnili celu listu kandidata. Razmiljala sam kako je moda M.
pomenuo moje ime, a oni su rekli ne, ne, ne: dame su nemogue. I tako se smirih,
nita nisam rekla, a jutros u kadi smislila sam reenicu za moju knjigu Kako je to
biti prezren koja ide ovako jedna moja prijateljica, kojoj je ponuena jedna od
tih nagrada radi nje je trebalo napraviti veliki izuzetak ukratko trebalo je da se
ona odlikuje zaboravila sam ime Rekla je: A oni su stvarno mislili da bih je ja
primila. Bili su, asti mi, iznenaeni, ak i mojim vrlo umerenim i skromnim
odbijanjem. Nisi im rekli ta misli o njima to su se usudili da ti predloe da turi
nos u tu pomijaru? to je bila moja opaska. Ni za sto godina, rekla je. Uveu i M.
Petisona i rei u da za saoseanje treba snaga koja je potrebna se narea 700 cigli.
Pokazau kako ne moe da sedi u odborima ako servira i aj da je, uzgred, ser
L.S. provodio veeri sa udovicom Grin. Da, ti plamsaji su vrlo dobri za moju
knjigu, jer se krkaju i postanu providni. Vidim kako mogu da ih pretvorim u lepu,
jasnu, razumnu, ironinu prozu. Doavola i Morgan kad je mogao da pomisli da
bih ja to prihvatila A dragi stari Morgan danas dolazi na aj a zatim sedi sa
Berijem koji ima katarakt.
Veo na hramu univerziteta ili katedrale, akademskog ili svetenikog, zaboravila
sam trebalo je da se podigne i napravi izuzetak da joj se dozvoli da ue. Ali ta je

253
sa mojom civilizacijom? Ve 2.000 godina radimo stvari za koje nas ne plaaju to
ih radimo. Ne moete sad da me podmitite. Pomijara? Ne, rekla sam, iako veoma
duboko uvaavam Ukratko, moramo govoriti lai, privijati sve meleme za koje
znamo na oteenu kou vatrom tako strano zahvaene tatine nae brae. Istinu
treba da govore smo one ene ije su oevi bili mesari i ostavili im udeo u tovilitu
svinja.

Petak, 12. april

Ovaj mali bombastini govor nee biti mnogo razumljiv za koju godinu. Ipak ima u
njemu nekih korisnih injenica i izraza. Prilino me svrbi da doem na tu knjigu.
Ali se arkam sa glavoboljom i ne mogu da vuem svoju teinu ujutru.

Subota, 13. april

Da pribeleim da bi bilo mnogo mudrije da ne pokuavam da skiciram Kako je to
biti prezren, ili kako god da e se zvati, dok ne zavrim sa P-ovima. Jutros sam
zalutala i pokuala na brzinu. Interesantno je otkrie da ne moe da propagira u
isto vreme kad pie prozu. A kako je ova proza opasno blizu propagande, ruke
moraju da mi ostanu iste.
injenica je da sam skoro zaspala posle zoolokog vrta i Vilija. Ali on je dodao
malo ulja na moju vatru. Uas pravnike profesije. Njeno ogromno bogatstvo.
Njene konvencije. Upravo zaseda Kraljevska komisija. Uskogrude sede starine i
tako dalje. Vredi u to ui ovih dana. A i medicinska profesija i osteopati su vredni
podsmeha. Ali o boe, ne sada. Sad Alfijeri i Ne i druge vane linosti. Sino sam
bila tako srena itajui sama. Videli smo veliku nemu ribu u zoolokom vrtu i
gorile. Navalila je kia, na oblak. A ja sam itala Eni S. Svon o njenom ivotu, sa
velikim potovanjem. Autobiografija uvek da to da ti se osoba dopada, nekako te
barem imaginativno potrese. Nema sumnje da su njene knjige, koje ona ne moe da

254
prebroji i o kojima nema iluzija, ali ne moe da prestane da pria prie, splaina, za
prasce, za svinje koju god splainu hoete. Ali ona je pronicljiva, sposobna
starica.

Subota, 20. april

Scena se promenila, Rodmel, a ja piem za stolom koji je L. napravio (poduprta
jastukom) i pada kia. Veliki petak je bio kompletna prevara kia i samo kia.
Pokuala sam da etam pored obale i videla sam kako krtica tri po livadi ona
vie klizi kao izdueni zamorac je. Pinka109 je otrala i gurala ju je njukom a
krtica je uspela da sklizne u rupu. U isto vreme sam kroz kiu ula kako peva
kukavica. Zatim sam dola kui i itala, itala Stivena Spendera. Prebrz je da
stane i razmisli. Da li ja da stanem i razmislim? Da ponovo proitam? Ima prilian
zamah i fluentnost i neke opte ideje, ali se iscrpljuje u uobiajenom ubretu sa
stola jednog maturanta. Sve hoe da stavi u knjigu i referie i odgovara na sva
brbljanja. Ali ja bih elela da ispitam nekoliko stvari: zato uvek izbegavam svoje
savremenike? Koji je stvarno enski ugao? Zato meni toliko toga deluje
neizvesno? Ali ja prepoznajem sopstvena ogranienja. Nisam analitiarka, Liton je
imao obiaj da kae. Da li instinktivno suzdravam um od analiziranja koje bi
umanjilo njegovu kreativnost? Mislim da ima neega u tome. Nijedan kreativni
pisac ne moe da svari drugog savremenika. Recepcija dela ivih ljudi je isuvie
gruba i delimina ako i sam radi istu stvar. Ali ja se divim Stivenu to je pokuao
da se uhvati u kotac s tim problemom. Samo, naravno, morao je da se uplie da
koristi sopstveni neugodan poloaj kao magnet, zato je ema isuvie proizvoljna.
Ako nisi u njegovom neugodnom poloaju. Ali kao to kaem, proitala sam u
jednom dahu ne napinjui se da se mnogo raspravljam. Otkrila sam da je to veoma
koristan metod. A posle se vratim i raspravljam se.

109
Koker panijel.

255
Subota, 27. april
Potpuno me je napustila elja da se bavim umetnou pisanja. Ne mogu da
zamislim kako bi to bilo. To jest, tanije, ne mogu da savijem um po liniji knjige;
ne, ni lanka. Nije naporno pisanje ve gradnja. Ako napiem ovaj pasus, onda
postoji sledei, zatim sledei. Ali posle jednomesenog odmora biu tako ilava i
elastina kao recimo vresov koren. I lukovi i kupole nicae u vazduh vrsti kao
elik i laki kao oblak ali sve ove rei ne pogaaju metu. Stiven Spender zahteva
kritiko pismo; ne mogu da ga piem. Niti mogu sa bilo kakvom sigurnou da
opiem gu Kolet, u koju smo se ja i L. jue zaljubili. ena hrt; elino plave oi,
demper protkan srebrom; sasvim slobodna, naotrena, otvoreno govori, udovica
gradonaelnikovog sina, koji je letei poginuo na njene oi. Posle toga ona se
slomila i jedini lek, ree, bio je da ode u Hong Kong i bude sa Belom. Nismo neto
mnogo oekivali, istinu da kaem; dok je ona naprotiv ismejala Jubilej, tog
gradonaelnika i priala nam sve o ivotu u rezidenciji. L. M. troi 20.000 funti iz
sopstvenog depa na godinju slubu, 10.000 na svoje erifovanje, zatim kupuje
hermelinski kaput za 1.000 funti u kome e da primi kralja u vrhovnom sudu. Pada
kia; kralj samo promakne, a kaput je upropaen. Njena svekrva je savreno
prirodna, razumna ena koja sama kupuje ribu i nosi torbu. Kraljica joj je kao znak
uvaavanja dala dve velike koljke na kojima je izgravirana pria o oru i adaji.
One su sreom ostale u rezidenciji. L.M. nosi teku haljinu od sirovog zlata.
Uasno paradiranje i runoa ali ona je bila tako prijatna i neoekivana da sam je
zaista pozvala da nam doe u posetu to je, kad bi ona znala, kompliment koji ne
dajemo ak ni kraljevskoj porodici.

PUTOVANJE U HOLANDIJU, NEMAKU, ITALIJU I FRANCUSKU

256
Ponedeljak, 6. maj, Kutfen
Ideje koje su mi pale na pamet.
to je vizija kompletnija, to je manje podlona satiri. to se vie razume, to se
moe manje sumirati pravolinijski. Na primer: ekspir i Dostojevski, nijedan od
njih ne satirizuje. Doba razumevanja. Doba razaranja i tako dalje.

Belambr
Na svoj nain dirljiva, zavrena pria. Ali plitka. Povrna knjiga. Ali isto tako
dovrena. Zaokruena. Samo ako se dri santimetar nie; jer ljudi kao Sejnti ne
smeju da zarone dublje; i pria brzo ide tokom koji po sebi prua celovitost. To
jest, ako pisac prihvati konvencije i pusti da one vode likove a ne da se likovi
sukobljavaju sa njima, moe da proizvede efekat simetrije: vrlo prijatan,
sugestivan, ali samo na povrini. To jest, nije mi vano ta se deava, ipak svia mi
se skica. Zgroena sam tom konformistikom psihologijom iji je on verni
oboavalac. Meutim on je osetljiv, iskren duh, koji veze svoje i daje otra
zapaanja. Nije ni snob.

etvrtak, 9. maj
Sedim na suncu ispred nemake carine. Auto sa kukastim krstom na zadnjem
prozoru upravo je proao rampu na ulazu u Nemaku. L. je na carini. Ja grickam
Aronov tap. Treba li da uem da vidim ta se deava? Lepo suvo vetrovito jutro.
Holandsku carinu smo proli za 10 sekundi. Ova traje ve 10 minuta. ipke na
prozorima. Evo izlaze i mrgud se nasmejao Mici110. Ali L. pria da je neki seljak
uao sa eirom na glavi, a ovaj mu je rekao da je ta kancelarija kao crkva i naterao
ga da skine eir. Hajl Hitler, ree mali tanuni deko, otvorivi na rampi torbu u

110
Na marmoset.

257
kojoj je verovatno bila jabuka. Postali smo ropski pokorni to jest oarani kad se
slubenik nasmeio Mici prvo povijanje kime.
Umetniko delo znai da jedan deo dobija snagu od drugog dela.

Ponedeljak, 13. maj, Brener

udno je videti kako zemlje prelaze jedna u drugu. Kreveti su sad pokriveni
dunjom. Nema arava. Zidaju se kue. Austrijske, dostojanstvene. Zime u
Inzbruku traju do jula. Nema prolea. Italija je preda mnom na plavom grebenu.
ehoslovaka je pravo kad se ide prema carinskoj kui.

Perua
Proli smo danas kroz Firencu. Videli smo zeleno belu katedralu i uti Arno kako
vrluda u pliacima. Grmljavina. Irisi ljubiasti naspram neba. Put do Areca.
Prekrasna crkva sa sputenim brodom.
Trasimensko jezero. Stajala sam u polju crveno ljubiaste deteline. Jezero
zvidovkinih jaja; sive masline, odline, suptilne; morska hladnoa, koljka zeleno.
Pa dalje, alei to nismo ostali u Perui. Brafani gde smo boravili 1908. Sad je sve
isto. Iste revnosne suncem opaljene ene. ipke i drugo, na prodaju. Bolje da smo
ostali kod Trasimena. Ula sam jue u jedan Albergo da kupim kiflu i nala zidani
kamin, sve patrijahalno sluge i gospodari. Veliki kotao na vatri. Verovatno nema
mnogo promena od 16. veka: taj narod uva sokove. Mukarci i ene kose. Tu gde
smo sedeli pevao je slavuj. abice su skakale u potok.
Brafani: troje ljudi gleda kako se vrata otvaraju i zatvaraju, komentariui posetioce
kao sudbine sumiraju, smetaju. ena sa licem orlovski otrih crta, crvene usne,
nalik na pticu savreno samozadovojna. Francuski zaklaeni mukarci, dosta
sirota sestra. Sad vau pomalo o ljudskoj prirodi. Nas je spasla elegancija naeg
prljaga.

258
Rim. aj. aj u kafeu. Dame u svetlim kaputima i belim eirima. Muzika. Gleda
napolje i vidi ljude kao na filmu. Abisinija. Deca nose teki prtljag. Lovci na
kafee. Sladoledi. Starac koji lovi Greka.
Nedeljni kafe. N. i A. crtaju. Vrlo hladno. Rim, nedelja nije tako vidljiva ali je
primetna. estoke stare dame irokih vilica. K. govori o Monaku. Talejranu. Neke
vrlo jadne crne tanke ene. Utisak neurednosti koji ostavlja retka kosa. Premijerovo
pismo u kojem mi nudi da me preporii za Legiju asti. Ne.

Utorak, 21. maj

udnovat je ljudski mozak. Probudila sam se rano i opet razmiljala da na brzinu
skicram knjigu O profesijama, na koju nisam ni pomislila ovih 7 ili 8 dana. Zato?
Kolebanje oko romana kako bi istvoremeno izali. To je znak da opet moram da
stavim pero na papir. Ipak sad idem na pijacu tepiha sa N. i A., koji nikako da
stignu.

Nedelja, 26. maj

Piem u nedelju uvee, u est sati, uz orkestar koji svira pa stane, deca viu, u
previe luksuznom hotelu gde konobari donesu meni a ja skandalozno meam
francuski sa starim krhotinama bolno steenog italijanskog. Ipak, mogu leei na
krevetu da odverglam Gli Indifferenti iz zadovoljstva. O, ta lepota zemlje koje jo
ponegde ima na primer ta vonja izvan Rima prvog jutra more i rub nenaruene
zemlje. I kiobran pinije, posle Civita Vecchia. Zatim naravno sva intenzivna
dosada enove i rivijere sa njenim geranijumima i bugenvilejama, sa oseajem da
te je zakopala izmeu brda i mora i da te tu dri u bljetavom raskonom svetlu, a
da nema prostora da se obrne, pa uroni u brda to silaze kao u vrt leinara. Ali
mi smo spavali u Leriiju te prve noi, koji je zaliv, more na rubu i zeleni jedrenjak
i ostrvo i iskriavo crveno koje bledi i ute none lampe, doveo do savrenstva. Ali

259
ta vrsta savrenstva ne navodi me vie da vadim svoje pero. Suvie je to lako.
Vozei se danas mislila sam o Roderu Brinjol Kor na asnu re, te masline i
ravocrvena zemlja i jednolino zeleno i to drvee. Ali sad je opet orkestar poeo i
moramo dole da raskono odveeramo lokalnu pastrmku. Odlazimo sutra i kod
kue smo u petak. Ali iako sam nestrpljiva da moj mozak ponovo jede, proigravam
ove poslednje dane bolje nego u drugim prilikama. Zato? Zato? Stalno se pitam. I
oseam da bih uskoro mogla da ispoliram te poslednje scene. Uinilo mi se da
mogu da pojaam prvi pasus. Ali ne elim previe da se gnjavim pisanjem, da
jako rairim moju mreu. Pad mi na pamet, dok se vozimo, kako im se je ne
sviam, kako mi se podsmevaju; a ja, veoma ponosna na svoju nameru, galantno
prelazim preko toga. Ali opet o pisanju!

Sreda, 5. jun
Stigli smo 111 i polako smekava mrgodno, drveno oseanje zbog koga sam mislila
da sam mrtva otkad smo se vratili. Opet delimino poinje ovo prokleto suvo
prazno poglavlje. Svaki put kaem da e to biti avo! ali nikad ne verujem. A onda
dolaze uobiajene depresije. I ja elim smrt. Ali sad vidim da e se poslednjih 200
stranica afirmisati, pa me to tera da napiem jednu manje-vie dramu. Sve
razlomljeno. I ja vie ne poinjem da izmiljam. Isto tako, posle udne meuigre,
najednom ivot to jest telefon poinje. Tako da sam na silu razdraena.
(Naumila sam bila da napravim beleku o dramskom obliku koji mi se namee.)

Ponedeljak, 10. jun, ponedeljak posle Duhova

U Manks Hausu. Vredno radim. Mislim da mogu da zbrzam ove scene. Ipak ne
mogu jutros da piem (utorak). Kako da prirodno kaem da sam nasledila Ruu i
Zvezdu!

111
U London.

260
etvrtak, 13. jun
U izvesnom smislu ove poslednje scene su dosta nalik pisanju Talasa. Mozak mi
postaje prenatrpan, moram da stanem; idem gore, naletim na gu Bruster koja ide
za poslom, vratim se; naie mali protok rei. To je krajnja kondenzacija; ti
kontrasti; sve to odrati zajedno. Da li to znai da je knjiga dobra? Oseam se kao
da treba da uspravim veliki stub i da mogu samo da vuem i da se znojim. Nekako
je tome nalik. Postaje ogoljenije i intenzivnije. A onda kakvo olakanje kod neke
uzvienije scene kao ona sa Eleonorom! Samo i to treba da se same. Mui me
kako da je stavim na pravo mesto.

Utorak, 16. jul

udan oseaj potpunog promaaja. Mardori mi nije pisala o mom govoru112.
Prema Deni, Pamela misli da je cela stvar promaena. A ja sam zbog toga
upropastila moje poslednje stranice! Od jutros ne mogu da piem, ne mogu da
uhvatim zamah. Bezbrojne brige o tome da treba da zovem ljude na veeru i tako
dalje, optereuje me. Glava mi sva zvoni. A ja treba da dam taj prokleti govor da se
tampa, ili da to odbijem. Direktor je pisao. Nikad vie, o, nikad vie.
Ipak mislim da mogu kako treba da uhvatim poslednje stranice, samo kad bih
mogla da se zanesem nazad u njih. Da, ali kako da se zanesem, kad treba da se
vidim sa Suzi i Etel, da pogledam kuu gice Beler, da telefoniram, da pravim
beleke i da naruim ovo i ono? Elem, budi tiha i duboko se zamisli; tek je 16-ti,
ima jo dve nedelje do avgusta. I ja sam sigurna da tamo negde postoji prikriven
izuzetan oblik. To nije samo bujica rei, mislim. Ako bude potrebno, mogla bih da
ga odbacim. Ali mislim da neu morati. Samo dalje i napii moda vrlo brzu kratku
skicu, mastilom to je dobar plan. Vrati se i uhvati sredinju ideju, a onda juri na

Govor koji je Virdinija Vulf odrala na otvaranju izlobe slika Rodera Fraja, kasnije
112

objavljen u knjizi tekstova V.V. The Moment.

261
nju. I budi vrlo kontrolisana i dri sebe jednom rukom. I moda malo itaj ekspira.
Da, jednu od poslednjih drama: mislim da u to da uradim, da bih time olabavila
miie. Ali, oh, ta strepnja i neprestano lupkanje pehara koji mi izmie.

Sreda, 17. jul

Upravo sam zavrila svoje prvo grubo prekucavanje i vidim da je knjiga stigla na
740 stranica, to jest 148.000 rei. Mislim da mogu da skratim. Ceo poslednji deo je
jo rudimentaran i trai uobliavanje; ali mozak mi je suvie umoran da to ozbiljno
uradim ovog trenutka. Svejedno mislim da mogu da je skratim; a zatim? Boe
moj. Vidim zato sam posle Talasa pobegla na Flaa. Jednostavno eli da sedi na
obali i da baca kamenie. elim i da itam slobodnog uma. I da pustim da se
nabori sami zaglade. Suzi Baken, Etel, zatim Dulijan tako da sam priala od
4,30 do 1 ujutru, sa samo dva sata za ruak i tiinu.
ini mi se da poslednje poglavlje treba da se oblikuje oko N-og govora; mora da
bude mnogo formalnije; vidim kako mogu da unesem meuigre mislim na
prostore tiine, na poeziju i kontrast.

Petak, 19. jul

Ne. Ja i dalje dobijam glavobolje unapred. Ne vredi da pokuavam da izvedem
krajnji napor, koji bi trebalo da bude vie nalik na povetarac meu tim tekim
brestovima, tu ovih zadnjih dana: da, neki vetar koji duva kroz umu gustog
zelenog lia. Jer mora postojati kretanje isto kao i neka teina, neto to e vetar
da podie.

Petak, 16. avgust

Ne mogu ni beleku da napiem, jer sam tako strano pritisnuta prepisivanjem da,
ponovno prekucavam onom brzinom, ako je mogue, od 100 strana nedeljno, ovu
nemoguu venu knjigu. Ne diem glavu s posla do jedan sat; sad je toliko, zato

262
moram da uem u kuu i da ostavim celu gomilu nerenih stvari; tolike ljude, tolike
scene, lepotu, jednu lisicu i iznenadne ideje.

Sreda, 21. avgust

Jue sam bila u Londonu. Videh da u Tajmsu za mene kau izuzetno strpljiva i
savesna umetnica mislim da je to tano, ako se uzme u obzir koliko robujem
svakoj rei ove knjige. Glava mi je kao, kao puding neto to blago podrhtava i
na kraju prepodneva ne mogu da proizvedem ni re. Na poetku sam dovoljno
svea. Jue sam Mejbl poslala prvih dvadesetak stranica.
Mardori Fraj dolazi u ponedeljak sa naramkom papira, kae. Jo jedna knjiga.
Imam li tu nesavladivu snagu da ponem novu? Pomislim na pisanje i prepisivanje.
Ipak bie i radosti i ekstaze. Opet je veoma vrue. Okreiu ovu sobu. Ila sam jue
kod tapetara i izabrala presvlake. Vredi li ovo pisati? Moda.

Utorak, 5. septembar
Danas pre podne morala sam da odustanem od pisanja Godina tako e se zvati.
Apsolutno sam patosirana. Ne mogu da ispumpam ni re. Ipak, toliko mogu da
vidim, tu ima neto; pa u saekati, dan-dva i pustiti da se zdenac napuni. Ovaj put
mora biti prokleto duboko. Zapremina mu je 740 stranica. Mislim, psiholoki, ovo
je moja najudnija avantura. Pola mozga mi je potpuno presuilo; ali samo treba da
preokrenem i druga polovina je, ini mi se, spremna, da sasvim sreno napie neki
lani. O, kad bi samo iko znao neto o mozgu. ak i danas, kad sam oajna, kad
skoro sa suzama gledam to poglavlje, nesposobna da bilo ta doprinesem, oseam
da treba samo da naslepo potraim kraj klupeta neko mesto odakle da ponem,
moda nekog u koga mogu da gledam...../neitko/ ne znam glava bi mi se
napunila i umor bi nestao. Ali ja bdim i brinem.

263
Petak, 6. septembar
Zaviu mozak u lie kiselice na nekoliko dana, pet, ako mogu da izdrim; poto su
deca, L-ovi neake, otile. Ako mogu jer mislim da se jedna scena formira. Zato
da ne napravim laki prelaz na primer Megi, kako gleda u Serpentajn; kae i
tako izbegnem nagli skok? Zar nije udno to je upravo to bila scena zbog koje sam
skoro dobila napad spreavajui sebe da je piem? Ovo e biti najuzbudljivija stvar
koju sam ikad napisala, stalno sam sebi govorla. A sada je ona kamen spoticanja.
Pitam se zato? Isuvie je lina, je li zato? Izvan kljua? Ali neu da razmiljam.

Subota, 7. septembar
Boansko, mirno jutro, gde itam Alfijerija kraj otvorenog prozora i ne puim.
Verujem da bih se vratila na staro ushienje itanja kad ne bih pisala. Teko je to
to pisanje toliko usija mozak da on ne moe da se skrasi da ita; a zatim, kad
vrelina nestane, toliko je glava umorna da mogu samo da prelistavam. Ali sad sam
dva dana stala sa Godinama i oseam da mi se smesta vratila mo da se mirno i
vrsto uspokojim nad knjigama. Stigla je danas biografija Dona Bejlija, ipak sam
posumnjala. U ta? U sve. Zvui kao mi koji cii pod slamaricom. Ali samo sam
bacila pogled i stigao je miris Lit. kuhinje, Lit. Sapl., lit ovo i ono i primedba to
je Dezmond dao Kupera ba Virdiniji Vulf i to joj se svia! Ja, koja sam itala
Kupera kad mi je bilo 15 godina, kakva prokleta glupost.

etvrtak, 12. septembar

Jutra koja nisu ni mirna ni boanska, ve pomeani pakao i ekstaza. Nikad nisam
imala tako vreo balon u glavi kao dok sam pisala drugu verziju Godina; tekst je
tako dugaak, a pritisak tako straan. Ali upotrebiu sve svoje umee da ouvam
zdravu glavu. Prestajau da piem u 11,30 pa u itati italijanski ili Drajdena i tako

264
u sebe da ljuljukam. Ila sam kod Etel113 jue u kuu gice Hadson. Dok sam
sedela u kompletnom domu jednog engleskog dentlmena, pitala sam se kako iko
moe da podnese taj ekipa; i mislila sam kako bi kua trebalo da bude pokretna,
kao pueva ljutura. Moda e u budunosti ljudi izvlaiti odnekud svoje kue kao
male lepeze; i ii dalje. Nee biti nastanjenog ivota meu zidovima. U kui je bilo
bezbroj istih soba u dobrom stanju. Sluavka sa kapicom. Kolai na pagoda
posluavnicima. Uasan niz uglancanog braon nametaja i knjiga crvena imitacija
koe. Mnogo lepih starih soba, ali je plemika kua ulepana i naravno
samouvereno iskomplikovana. Balska dvorana; biblioteka prazna. I gica Hadson
sva obnovljena, sa svojim pekinezerom, kompetentan bivi gradonaelnik Istborna
sa talasastom sedom kosom; i sve tako uredno i postojano; i nahereni srebrni
ramovi; i duh reda, potovanosti, opteg mesta. Posetiu vikarovu suprugu. Etel
neizmerno crvena i krupna: jadna starica breke sa neunitivim egoizmom o
gluvoi i o svojoj Misi. Mora da ima pozornicu svakih est meseci. Ne. Ali
naravno, ogluveti, imati 76 godina elem, vratila sam se u arlston sa Iv i
Anelikom.

Petak, 13. septembar

Kakva kombinacija za praznoverne! Vozei se u Dorking u posetu Margareti i
Lilijan upadoh u blagu poplavu, ini mi se Godina. Uvek je teko na poetku
poglavlja ili delova, gde treba da se uhvati celo novo raspoloenje, i stigne pravo u
centar. Rimond prihvata mog Merijeta i zahvaljuje za svoje jadno malo vitetvo!

Sreda, 2. oktobar
Jue smo ili u Brajton na sastanak Laburistike patije. Iako sam jutros odbila da
idem ponovo, toliko sam izbaena iz stroja da ne mogu da se nakaim na Godine.

113
Etel Smit.

265
Zato? Uranjanje u svu tu energiju i sve to naprezanje zbog neeg bez ega mogu
navodi me na oseanje da sve to moe bez mene. Ne, nije samo to. Bilo je vrlo
dramtino. Bevanov napad na Lenzeberija. Suze su mi navrle na oi dok je L.
govorio. A ipak je on pozirao, to sam osetila, glumio je, nesvesno, napaenog
hrianina. Pretpostavljam da je i Bevan glumio. Uvlaio je glavu u svoja ogromna
ramena sve dok nije poeo da liio na kornjau. Rekao je L. da ne telali svoju
savest okolo. A kakva je moja dunost kao ljudskog bia? Delegatkinje su bile vrlo
tanunog glasa i neubedljive. U ponedeljak je jedna rekla: Dolo je vreme da
prestanemo da peremo sudove. Slabunjav krik protesta, ali iskren. Frulica svira ali
kakve su joj anse prema svoj toj teini peene govedine i piva koju ona mora da
spremi? Sve veoma ivahno i interesanto, ali se ponavlja. Previe retorike, i kakav
parcijalan pogled: elja da se promeni struktura drutva, da, ali ta kad se ona
promeni? Da li ja verujem Bevanu da e stvoriti dobar svet kad bude imao ista
prava? Da je on roen kao vojvoda Meni je bio simpatian Selter koji je
propovedao neopiranje. Sasvim je u pravu. To treba da bude na pogled. Ali ako je
durtvo u svom sadanjem stanju? Sreom, neobrazovana i bez prava glasa, nisam
odgovorna za stanje drutva. To su neki amori koji mi kolaju po glavi i odvraaju
me od onoga to je, konano, moj posao. Dobra je stvar kada te prekinu jedan dan
ak dva dana ali tri ne. Pa nisam ila; a ne mogu zapravo da piem. Meutim
sastaviu se kad ovo zavrim. udna je ta ogromna osetljivost mog uma na
povrinske impresije. Kako ih usisam i pustim da se vrtloe. A koliko je znaajan
um ili rad jednog jedinog oveka? Treba li svi da budemo ukljueni u menjanje
114
strukture drutva? Lui ree jutros da je ba uivala radei za nas i da joj je ao
to odlazimo. To je jedno delo na svoj nain. Ipak, ne mogu da poreknem svoju
ljubav prema oblikovanju reenica. A ipak L. je otiao i ini mi se da u o tome

114
Gospoa Everest koja nam je vodila kuu.

266
da prodiskutujem s njim. On kae da politika treba da bude odvojena od umetnosti.
etali po hladnoi, po movari i diskutovali o tome. injenica je i da mi se glava
brzo zamara. Da, isuvie sam umorna da piem.

Utorak, 15. oktobar

Otkad smo se vratili ja sam u punom jeku sa Godinama po celo pre podne, Roder
izmeu aja i veere, etnja i ljudi, zato je u denvniku praznina. A veeras sam
samo zbrljala Rodera jer je jue straga izdubilo rupu, nisam mogla jutros da
piem, a za deset minuta moram gore, da primim gicu Gruber (da razgovaramo o
knjizi o enama i faizmu nevin e te prevariti, kako bi to Loti rekla). Da, bilo je
10 dana mirne, pune, kompletne sree. A ja sam mislila da u to mrzeti. Ni
najmanje. London je tih, suv, udoban. Nalazila sam spremljenu veeru. Nema
deije vriske. I oseaj napredovanja, lakog, snanog (to je danas presuilo) u
pisanju Godina. Tri dana sam bila u divljem uzbuenju nad Sledeim ratom. Jesam
li rekla da je rezultat L.p. u Brajtonu bilo to to se prolomila brana izmeu mene i
te nove knjige, tako da nisam mogla da odolim da na brzinu ne napiem jedno
poglavlje. Zaustavila sam se, ali potpuno sam bila spremna da to razvijam forma
mislim dobra im budem imala vremena? A planiram da to radim na prolee, dok
budem dalje akumulirala Rodera. Ta podela je, uzgred, savena i udim se da je se
nisam ranije setila knjiga ili priprema za knjigu koja je sasvim s druge strane
uma. To je jedini nain da zaustavi tokove i da ih natera da se okreu na drugu
stranu. Za mene bi to bilo veliko osveenje i nadam se poboljanje. Avaj, sad dolazi
Gruberova.

Sreda, 16. oktobar

Piui Godine otkrila sam da komediju moe da dobije samo ako koristi
povrinske slojeve na primer, onu scenu na terasi. Pitanje je mogu li da doem na

267
sasvim dugaije slojeve ako uvedem zajedno muziku i slikarstvo uz izvesno
grupisanje ljudskih bia? To elim da pokuam u sceni vazdunog napada: da
stalno idu i da utiu jedna na drugu, ta slika, ta muzika; i u drugom pravcu ta
akcija mislim lik iskazuje lik dok se kretanje nastavlja (to jest promena
oseanja dok napad traje). U svakom sluaju, u ovoj knjizi sam otkrila da kontrast
mora da postoji; jedan sloj ili namaz ne moe intenzivno da se razvije, kao to sam,
ini mi se, uradila u Talasima, bez tete po druge. Tako se nadam da jedna vrsta
forme, nameui se, odgovara dimenzijama ljudskog bia; ovek bi trebalo da
moe da oseti neki zid koji je sagraen od svih tih uticaja; i on bi trebalo u
poslednjem poglavlju da se sklopi oko njih na prijemu tako da ti oseti da se, dok
oni individualno nastavljaju, zid ispunio. Ali jo nisam do toga stigla. Radim jutros
Krozbija jedna uzvienija scena. Spokojno kretanje od jedne do druge scene
deluje mi kao da je ovo za mene pravi sled. Uivam u tom seldu bez napora koji
sam imala u Talasima.

Utorak, 22. oktobar

Opet sam zastala sa Godinama zbog moje proklete ljubavi prema razgovoru. To
jest, ako razgovaram sa Rouz Mekoli od 4 6.30; sa Elizabet Bouen od 8-12,
sutradan imam tupu toplu masu u mozgu i plen sam svake buve, mrava i muice. Pa
sam sklopila knjigu Sel i Martin u Hajd parku provela jutro kucajui Roderove
memoare. To je divan sedativ i osveenje. Volela bih da mi je uvek pri ruci. Moj
recept je dva dana odmora, sa tom smirenou; ali odmor se teko postie. Mislim
da u da odbiti sve pozive na partije askanja dok ne budem gotova. Kad bi samo
bilo do boia! Na primer, ako idem na koktel kod Edit Sitvel veeras, pokupiu
samo neku razdraujuu sliku. Zapeniu se kao pena u ai i onda treba opet da se
izglaujem i osveavam. Ali kad zavrim Godine, onda u ii svuda. I svaku
pukotinu izloiu svetlosti. Ovako, ko sve ne dolazi? Ove nedelje sam svakog dana

268
morala da razgovaram. Ali u sopstvenoj sobi sam srenija, ini mi se. E sad u
smireno da klipem kroz Bridizova pisma i moda u poeti da rasporeujem
Heleninu zbrkanu masu materijala.

Nedelja 27. oktobar

Palo mi je na pamet da je danas Adrijanov roendan, pa smo ga pozvali na ruak.
Ne, neu da urim sa ovom knjigom. Pustiu da mi se svaka scena potpuno i lako
uoblii u rukama pre nego to je poaljem na kucanje, pa makar prolo jo godinu
dana. Pitam se zato dozvoljavamo vremenu da nas stalno uznemirava. Jutros
mislim kako je knjiga znatno bolja. Radim Kitin prijem. I uprkos tome to strano
suzbijam nestrpljenje nikad nisam sebe tako drastino obuzdavala uivam u
ovom pisanju potpunije i sa manje naprezanja i, kako se kae? hou da kaem
da mi prua prirodnije zadovoljstvo od drugih. Ali trpim takav pritisak ostalih
knjiga koje se ritaju u predvorju da mi je teko da nastavim sasvim sporo. Jue smo
etali preko Ken Vuda do Hajgejta i razgledali dve stare Frajeve kue. Tu se
Roder rodio i video mak. Mislim da ponem sa tom scenom. Da, ta knjiga se
oblikuje. Zatim je tu moj sledei rat koji u ma kom trenutku apsolutno podivlja,
kao da kroti ajkulu; a ja skiciram scenu po scenu. Mislim da to moram da uradim
odmah poto zavrim Godine. Pretpostavimo da e Godine biti gotove u januaru.
Onda skiciram Rat (ili kako god ga nazovem) za est nedelja, i da Rodera radim
na leto?

Ponedeljak, 18. novembar

Palo mi je na pamet da sam kao pisac dostigla vii stepen. ini mi se da postoje
etiri? dimenzije. Sve ih treba stvoriti u ljudskom ivotu, a to vodi ka mnogo
bogatijem grupisanju i stvaranju proporcija. Hou da kaem: ja; i ona koja nisam
ja; i spoljanja i unutranja ne, isuvie sam umorna da to iskaem. Ali vidim. I to

269
e se uticati na moju knjigu o Roderu. Vrlo je uzbudljivo tako tapkati u mraku
dalje. Nova kombinacija u psihologiji i telu dosta nalik na slikanje. To e biti
sledei roman, posle Godina.

etvrtak, 21. novembar

Da, ali te uzvienije scene postaju isuvie tanke. Razmiljanje posle pisanja scene
kad Kiti i Edvard provode jutro u Rimondu. U prvom trenutku su takvo olakanje,
posle onih durgih od kojih eksplodira leti napred. Treba ii mirno; vrati se
nazad i izbrie detalj; isuvie je poenti; isuvie trzavo, i kao da aludira na.
elim da sauvam individualno i onaj oseaj koji me iznova obuzima, a ipak se
menja. Veoma je teko to iskombinovati.

Sreda, 27. novembar

Dani su mi previe razliiti tako da ne mogu da piem. Ipak, neka mi je nebo u
pomoi, imam oseaj da sam dospela na niiju zemlju za kojom tragam; i mogu da
preem iz spoljanjeg u unutranje i naselim venost. udno, veoma sreno,
oseanje slobode, kakvo nisam imala zavravajui druge knjige. A ova je i
zapanjujue dugaka. Pa ta onda to znai? Jo jedna prepreka jutros; ne mogu da
naem pravi poetak za poslednje poglavlje. Ne znam u emu je problem. Ali nema
potrebe da urim. A glavno je da se prepustim idejama, da one s lakoom teku; i da
ne budem prenaglaena. Naravno, teko je kroiti u sred novog lika. Nort. Pomalo
sam razdraena; mislila sam da u imati mirnu nedelju, a Neli K. i Nen Hadson ele
da dou. Javiu im se telefonom. A Nen ima i jednog prijatelja iz Turske. Ali neu
dozvoliti da me pouruju. Nikako.

Subota, 28. decembar

Sve je to krasno, ispisujem datum lepim, jasnim rukopisom, na poetku ove nove
sveske, ali ne mogu da prikrijem injenicu da sam skoro na izdisaju, kao sluavkina

270
krpa za prainu; to jest moj mozak; u pitanju je poslednja revizija poslednjih
stranica Godina. A da li je to poslednja revizija? I zato da na plesu ovih dana na
prvom mestu bude pripito sitno posrtanje? U stvari, treba da protegnem svoje
zgrene miie. Tek je pola dvanaest jednog vlanog sivog jutra i treba mi sat
smirenog posla. To me podsea moram sebi da smislim neko oputanje kad
stignem na kraj. Jedan lanak o Greju, recimo. Ali kako e cela perspektiva dobiti
druge razmere im se relaksiram od ovog napora. Hou li ikad vie pisati dugaku
knjigu dugaak roman koji mora da dri u glavi u potpunosti skoro tri godine?
ak ni ne pokuavam da se zapitam da li je vredan toga. Ima jutara koja su tako
prenatrpana da ak ne mogu ni da prepisujem Rodera. Goldi me neizrecivo
deprimira. Uvek je na vrhu brda pitajui se kako da ivi, teoretiui o ivotu; nikad
ne ivi. Roder uvek dole u sonim dolinama, ivi. Tanak zviduk vrueg vazduha
Goldi puta kroz zube. Uvek ivi u celini, ivi u nekome. Uvek eli i Gete, a onda
izgubi termofor. Nikad ne primeti lice, maku, psa ili cvet, osim u protoku
univerzalnog. Zato su njegove visokoparne knjige tako neitljive. Ipak je
neprestano bio jako armantan.

Nedelja, 29. decembar

U stvari, upravo sam napisala poslednje rei Godinama kotrljajui, kotrljajui,
iako je tek nedelja, a sebi sam dala rok do srede. Ne cvrkuem kao obino. Ipak
sam mislila da se smireno zavri prozno delo. Da li je dobro? To nikako ne mogu
da kaem. Da li se dri u celini? Da li jedan deo podrava drugi? Mogu li da
laskam sebi da je pribrano; i da je celina? Pa, ima jo mnogo posla. Moram jo da
saimam i da izotravam. Da pauze, ponavljanje i govor budu efektni. U ovoj
verziji ima 797 stranica. Recimo 200 svaka (to je slobodna procena) priblino ide
do 157.000 da kaemo 140.000. Da, trai izotravanje, neke smele rezove i
naglaske. To e mi uzeti jo ne znam koliko. I ja moram podsvesno da konano

271
da odvojim um od te knjige i pripremim sa za drugo stvaralako raspoloenje, ili u
potonuti u akutno oajanje. Kako je to udno sve e to izbledeti, a neto drugo e
doi na njegovo mesto. I sledee godine u ovo doba sedeu sa ogromnom hrpom
iseaka iz novina. Nadam se ne bukvalno, ali u mom umu e postojati uobiajeni
hor o tome ta su ljudi rekli o ovoj masi nakrabanog teksta, a ja u rei da je to bio
samo jedan pokuaj. Sad moram da radim neto razliito. Svi stari ili novi problemi
bie preda mnom. U svakom sluaju, u vezi sa ovom knjigom najvie oseam
vitalnost, plodnost, energiju. ini mi se da nikad nisam toliko uivala u pisanju
neke knjige. Ceo um mi je bio aktiviran, ipak ne tako intenzivno kao u Talasima.

Ponedeljak, 30. decembar

E, danas ne ide. Ne mogu ni re da napiem. Isuvie jaka glavobolja. Mogu samo
da se osvrnem na Godine, kao na neko nepristupano stenovito ostrvo; koje ne
mogu da istraujem, ne mogu o njemu ak ni da mislim. Jue u arlstonu. Veliki
uti sto sa samo nekoliko mesta. Od itanja o Roderu, on poinje da me progoni.
Kakvo udno posthumno prijateljstvo u po neemu intimnije od bilo kog
prijateljstva koje sam imala u ivotu. Otkrila sam ono o emu sam nagaala; i
stvarni glas je nestao.
Imala sam ideju dok sam se oblaila volela bih da ideje malo spavaju kako da
napravim moju ratnu knjigu115 da se pravim da su sve to lanci koje su tokom
poslednjih nekoliko godina urednici traili da napiem, na razne teme: treba li ene
da pue, o kratkim suknjama, o ratu itd. To bi mi dalo pravo da lutam, a stavilo bi
me i u poloaj nekog od koga se to trai. Opravdalo bi metod i uspostavilo
kontinuitet. Mogla bih da napiem predgovor u kojem se sve to kae, da dam pravi
ton. Mislim da bih tako to postigla. Divlja, vlana no napolju je poplava. Kia

115
To su postale Tri gvineje.

272
kad sam pola u krevet. Psi laju. Vetar udara. Mislim da u se sad uunjati unutra i
itati neku knjigu iz prolosti.

1936.

Petak, 3. januar
Poela sam godinu sa tri potpuno potonula dana; glavobolja, glava koja puca, glava
tako puna, krcata idejama. A kia lije, napolju je poplava. Jue smo se batrgali po
blatu i ono se prelilo preko ruba mojih velikih gumenih izam, stopala su mi
ljapkala u vodi. Tako da je ovaj Boi, to se tie odlaska u prirodu, bio promaaj.
Iako London moe da razdrai i ugnjavi, drago bi mi bilo da se vratim, pa sam
molila, sa prilinim oseanjem krivice, da ne ostanemo ovde jo jednu nedelju.
Danas je utosiv maglovit dan; tako da jedino mogu da vidim grbu koja svetluca od
vlage, ali ne i Kaburn. Ipak sam zadovoljna jer mislim da sam povratila dovoljno
ravnotee u glavi da ponem Godine, mislim na konanu reviziju, u ponedeljak. To
iznenada postaje pomalo hitno, jer prvi put tokom vie godina L. kae da nisam
zaradila dovoljno da platim svoj deo izdavakoj kui i moram da dam 70 funti od
svog skrivenog blaga, koje se svelo na 700 funti i moram da ga popunim. Na neki
nain je zanimljivo da opet ekonomiem. Ali bie naporno baviti se time ozbiljno. I
jo gore brutalan ok ako budem morala da zaraujem od urnalizma. Sledea
knjiga o kojoj razmiljam zove se Odgovori korespondentima Ali ne smem
odmah da stanem i da je smislim. Ne. Moram da pronaem strpljiv i miran metod
da umirim taj nerv koji se uzbuuje, neka spava dok Godine na budu na stolu
zavrene. U februaru? O, to olakanje kao da sam jednu ogromnu ta mogu da
kaem kotanu izraslinu vreu miia isekla iz mozga. Ipak bolje je pisati to

273
nego neto drugo. udan uvid u moju psihologiju. Ne mogu vie da piem za
novine. Moram da piem za svoju sopstvenu knjigu. Smesta preraujem ono to
hou da kaem, ako mislim na novine.

Subota, 4. januar
Vreme se poboljalo i mi smo odluili da ostanemo do srede. Sad e naravno da
pada kia. Ali ja u doneti neke dobre odluke: da itam to je mogue manje
nedeljnih novina koje su u stanju da me podbodu da razmiljam o sebi, dok se ove
Godine ne zavre. Da punim glavu knjigama iz prolosti; da ne mislim na
Odgovore korespondentima; i sve u svemu da budem to je mogue temeljnija,
manje povrna, vie fizika, to manje osetljiva. Sad u da radim Rodera; a zatim
da odahnem. Jer, da kaem istinu, glava mi je jo uvek sva od nerava; i jedan
pogrean korak znai korak ka oaju, ushienje i sve ostalo iz tog poznatog jada: ta
dugaka skala nesree. Tako da sam naruila rozbratnu a mi emo da se
provozamo.

Nedelja, 5. januar
Imala sam jo jedno jutro sa starom napasti. Prilino sam u sumnji da sam rekla
ono to sam htela i svaki dalji rad bi samo brkao stvari. Dalji rad mora biti samo na
tome da se sredi i zagladi. Deluje kao da u to moi, tako sam smirena. Oseam se
dobro, zavreno je. elim da idem na neto drugo. Da li je dobro ili loe, to ne
znam. A glavi mi je danas mirna, ublaila sam je itajui sino Glavnog trubaa i
vozei se kroz poplavu. Oblaci su imali boju krila retke tropske ptice: prljavo
ljubiasta; a jezera su ih odslikavala i bilo je jata zvidovki, crnih i belih; sve je
veoma ravno u liniji i isto i suptilno u boji. Kako sam spavala!

Utorak, 7. januar

274
Opet sam prepisala poslednje stranice i mislim da sam dobila bolju prostornost.
Mnogi detalji i neke temeljne stvari su ostali. Snena scena na primer, a sumnjam
da ima i dosta pasusa sa kojima se nisam suoila. Ali i dalje imam oseaj da je
izreeno; i samo treba da koristim zanat, ne kreaciju.

etvrtak, 16. januar

Retko sam bila tako potpuno nesrena kao sino oko 6,30 dok sam iitavala
poslednji deo Godina. Tako slabano brbljanje liilo je na ogovaranje u sumrak;
slika moje iznemoglosti i to tako ogromne duine. Mogla sam samo da ga tresnem
na sto i da odjurim uz stepenice kod L. dok su mi obrazi goreli. On ree: To se
uvek deava. Ali ja sam osetila: Ne, nikad nije bilo ovako loe. Beleim to za
sliaj da budem u istom stanju posle neke druge knjige.
Jutros, kad zavirim u knjigu, naprotiv, izgleda puna, uskomeana, iva. Pogledala
sam prve stranice. Mislim da ima neto u njima. Ali sad moram da se prisilim da
ponem sa redovnim poiljkama Mejbl. Veeras ide 100 stranica, kunem se.

Utorak, 25. februar

Pokazuje se koliko vredno radim. Ovo je prvi trenutak ovih pet minuta pre ruka
koji imam za dnevnik. Radim celo pre podne, a vrlo esto i od 5 do 7. Zatim,
imam glavobolje. Nadvladavam ih mirno leei, povezujui knjige i itajui
Dejvida Koperfilda. Zaklela sam se da e 10. marta rukopis biti gotov, otkucan i
popravljen. L. e ga onda proitati. A imam jo da iskucam jednu celu scenu
Rimonda i El. Da uradim mnogo popravki u toj prokletoj sceni napada. Sve to da
se prekuca, ako mogu do 1-og, a to je nedelja; a onda od poetka, moram sve da
iitam. Tako da uopte ne mogu da piem dnevnik niti da radim Rodera. Sve u
svemu, uivam to je udno u usponima i padovima, i nemam opte miljenje.

275
Sreda, 4. mart
Dakle, skoro sam gotova sa prepisivanjem scene vazdunog napada, mislim po 13.
put. Onda to sutra ide i mislim da u imati jedan dan punog odmora ako se
usudim pre ponovonog itanja. Tako da nazirem kraj. To jest nazirem poetak
druge knjige koja neprestano, nemilosrdno kuca na vrata. O, da budem opet
sposobna da slobodno piem svakog jutra, da ispredam sopstvene rei iznova
kakva blagodet kakvo fiziko olakanje, odmor, oduevljenje posle ovih
poslednjih meseci od oktobra, manje vie godina neprestanog saimanja i
ponovnog pisanja stalno iste knjige.

Sreda, 11. mart

Dakle, poslala sam jue Klarku 132 stranice.116 Odluili smo da idemo
neuobiajenim putem da napravimo prve otiske, pre nego to L. bude gledao
knjigu, i da ih poaljemo u Ameriku.

Petak, 13. mart

Idem malo bolje. Pa sam ukrala 10 minuta pre ruka. Nikad nisam ovoliko radila ni
na jednoj knjizi. Cilj mi je da u korekturi nijednu stvar ne menjam. I poinjem da
pomiljam da tu ima neto jo se nije strovalila. Ali dosta o Godinama. Jue smo
etali po Kenzington Gardenz raspravljajui o politici. Oldos odbija da potpie
najnoviji manifest koji odborava sankcije. On je pacifista. I ja sam. Treba li da se
predam. L. kae da ako se ima u vidu da je Evropa na ivici najveeg unitenja u
proteklih 600 godina, ovek mora da potisne privatne razlike i da podri Ligu. On
je danas na specijalnom sastanku Laburistike partije. Ovo je najgrozniavija
nedelja preteranog politikog rada koju smo ikad imali. Hitler ima vojsku na Rajni.

116
R. & R. Clark, Ltd., tampari.

276
U Londonu se odravaju sastanci. Francuzi su toliko ozbiljni da oni mala
Obavetajna grupa alju sutra jednog oveka da ovde konferie: dirljiva vera u
engleske intelektualce. Sutra drugi sastanak. Kao i obino, mislim: O, irie se to.
Ali udno je koliko su opet topovi dospeli blizu naeg privatnog ivota. Mogu
sasvim jasno da ih vidim, i da ujem tutnjavu, ak iako nastavljam, kao mi kome
nema spasa, da grickam moju dnevnu stranicu. ta drugo da se radi osim to
neprestano odgovara na telefon i slua ta L. kae. Sve propada. Sreom otkazali
smo sve veere i tako dalje, zbog Godina. Ovo je vrlo koncentrisano, radno
prolee, sa moda dva lepa dana. Nikli su afrani. Ljuti mrak i hladnoa. Izgleda da
se sve podupire: moje kuluenje, naa nedrutvenost, kriza, sastanci, tama a ta
sve to znai, niko ne zna. Privatno ne, ini mi se da nikog nisam videla i da sam
samo etala i radila etnja jedan sat posle ruka i tako dalje.

Ponedeljak, 16. mart

Ne bi trebalo da piem dnevnik, ali ne mogu dalje da se gnjavim sa onim munim
stranicama. Poeu u u 3 i uradiu neto, i opet posle aja. Sopstvene orijenatcije
radi, od Izleta na puinu nisam patila od ovako akutnog oajanja kod proitavanja
teksta. U subotu na primer: evo mene, suoene sa potpunim promaajem. A knjiga
se ipak knjiga tampa. Onda sam se energino latila: u oajanju, pomiljajui da je
bacim. Ali sam nastavila da kucam. Posle jednog sata, udica je poela da se zatee.
Jue sam je ponovo itala i mislim da bi to mogla da bude moja najbolja knjiga.
Meutim tek sam kod kraljeve smrti. Mislim da promene scene toliko iscrpljuju.
Uhvati ljude tano u sred neega, zatim se otrese. Svaki poetak deluje
beivotno i jo moram da prekucavam. Uradila sam manje vie 250 strana, a ima
700. etnja pored reke i kroz Rimond park mi je najvie napumpala krv.

Sreda, 18. mart

277
Sad mi izgleda tako dobro jo uvek govorim o Godinama da ne mogu da
nastavim sa ispravkama. Zapravo zaista mislim da je scena kod Viteringa najbolja,
iz te serije, koju sam ikad napisala. Prvi otisci su upravo doli, pa me eka hladan
tu. A jutros ne mogu da se koncentriem moram da sastavim Pismo jednom
Englezu. Jo uvek mislim da je ovo konana forma koju e ova knjiga imati.

Utorak, 24. mart

Vrlo dobar vikend. Drvee pupi. Zumbuli, afrani. Vrue je. Prvi proleni vikend.
Proetali smo do Pacovske farme traei ljubiice. Tamo je mirno prolee. Ja
petljam u pospanom stanju. A jako sam okupirana sa Dve gvineje tako u da je
nazovem. Mislim da sam na ivici ludila, toliko sam duboko ula u ovu knjigu da ne
znam ta radim. Uhvatim sebe kako idem po Strandu priajui naglas.

Nedelja, 29. mart

Danas je nedelja, a ja jo uvek krim put. Jutros sam uradila Eleonoru u Oksford
Stritu po 20-ti put. Napravila sam zaplet i zavriu do utorka, 7-og aprila, kaem
sebi. Sve mi se ini da je dosta dobro. Ali neu vie o tome. Jedna bolesna glava
ove nedelje, leanje niice.

etvrtak, 9. april
Sad e doi vreme depresije, posle prenatrpanosti, guenja. Poslednja partija jue je
poslata Klarku u Brajton. L. je u toku itanja. Rekla bih da sam pesimistina, ali
zamiljam izvesnu mlakost u njegovoj presudi. To je ipak privremeno. U svakom
sluaju, ovo su odvratni, muni, a u isto vreme mlitavi dani i moraju se baciti na
lomau. Uas je u tome to sutra, posle ovog jednog vetrovitog dana predaha o taj
hladni severni vetar koji pustoei duva svakodnevno otkad smo doli, ali ja
nemam ui, oi ili nos, pravim samo te brze prelaze iz kue u radnu sobu, uvek u

278
oajanju posle ovog jednodnevnog predaha, kaem, moram poeti od poetka i
proi kroz 600 stranica hladnih otisaka. Zato, o zato? Nikad vie, nikad vie. Tek
to sam to napisala, sastavila sam prve stranice Dve gvineje i poela srodno
muvanje oko Rodera. Ali ozbiljno, ja mislim da e ovo biti moj poslednji
roman. I elim da prionem na kritiku.

etvrtak, 11. jun

Mogu samo, posle dva meseca, da napiem ovu kratku beleku, da kaem konano
posle skoro dva meseca turobne i jo gore, skoro katastrofine bolesti nisam
nikad bila tako blizu ponora, po sopstvenom oseanju, od 1913 opet sam na vrhu.
Moram ponovo da piem, to jest umeem i briem, najvei deo Godina u otiscima.
Ali ne mogu da uem u to. Mogu da radim samo sat otprilike. O, ali boanstvena
radost to sam ponovo gospodarica svog um! Jue smo se vratili iz M.H.117 Sad u
iveti kao maka to gazi po jajima dok mojih 600 stranica ne bude gotovo. Mislim
da mogu mislim da mogu ali moram da imam ogromnu hrabrost i bodrost da ih
obuhvatim. Ovo je, kao to kaem, moje prvo dobrovoljno pisanje od 9. aprila,
posle ega sam se bacila u krevet zatim u Kornvol ni beleke o tome. Zatim
nazad, videla sam se sa Eli, pa u M.H., jue sam ila kui na dvonedeljnu probu. A
krv mi se penje u glavu. Jutros sam pisala 1880-tu.

Nedelja, 21. jun

Posle nedelju dana intezivne patnje pravih prepodnevnih muenja a ne
preterujem bol u glavi oseanje potpunog oajanja i promaaja glava iznutra
kao nozdrve posle polenske groznice evo opet smirenog tihog jutra, oseanje
olakanja, predaha, nade. Upravo sam zavrila Robsona, mislim da je dobro. ivim

117
Manks Haus u Rodmelu.

279
tako usiljeno, tako ukroeno, ne mogu da pravim beleke o ivotu. Sve je planirano,
utucano. Radim ovde pola sata, idem gore, esto oajna, legnem, proetam oko
Skvera, vratim se i uradim jo deset redova. Jue sam stigla do Lordova. Stalno sa
oseanjem da moram da zavedem kontrolu. Vidim ljude kako lee na sofi izmeu
aja i veere. Rouz M., Elizabet Bouen, Nesa. Sedela sam sino na Skveru. Gledala
sam zeleno lie sa koga kaplje kia. Grom i munja. Ljubiasto nebo. N. i A. koji su
raspravljali 4/8 vremena. Make su se prikradale. L. je vearao sa Tomom i Belom.
Vrlo udno, vrlo upeatljivo leto. Nova oseanja: poniznost, bezlina radost,
knjievniki oaj. Uim svoj zanat u najsurovijim uslovima. Stvarno sam itajui
Floberova pisma ula sopstveni glas kako vie: O, umetnosti! Strpljenja vidim da
me on tei, upozorava. Moram tu knjigu da uobliim mirno, snano, smelo. Ali
nee izai do sledee godine. Ipak mislim da ona ima potencijala, ako mogu da ih
ugrabim. Pokuavam da izrezbarim lik duboko u reenici. Da sreem i da samem
scene. Da sve umotam u neki medij.

Utorak, 23. jun

Dobar dan lo dan tako se to nastavlja. Malo ljudi moe da se mui pisanjem
kao ja. Samo Flober, mislim. Ipak sad vidim knjigu kao celinu. Mislim da mogu da
je izvedem, samo kad bih imala hrabrosti i strpljenja: da smireno uzmem svaku
scenu, saberem. Mislim da bi to mogla biti dobra knjiga. A zatim o, kad se ona
zavri!
Nisam ba bistra danas jer sam ila kod zubara a onda kupovala. Mozak mi je kao
vaga. Jedna trun ga povue. Jue je balansirao. Danas tone.

Petak, 30. oktobar

U ovom trenutku ne elim da priam o mesecima kad sam u dnevniku ostavila
poslednji beleg. Iz razloga koje ne mogu sada da razvijam, ne elim da analiziram

280
to izuzetno leto. Za mene bi bilo korisnije i zdravije da piem scene, da uzmem
pero i da opiem stvarne dogaaje. To bi bila i dobra veba za moje klecavo i
sumnjiavo pero. Mogu li jo uvek da piem? To je pitanje, vidite. A sad u
pokuati da se uverim da li je taj dar mrtav ili uspavan.

Utorak, 3. novembar
Nikad kraja udima L. se zapravo dopadaju Godine! To dosad misli dosad, do
poglavlja s vetrom dobro je kao moje ostale knjige. Zapisau zapravo injenice.
U nedelju sam poela da itam otiske. Kad sam proitala do kraja prvog dela bila
sam oajna. Ukoen ali siguran oaj. Naterala sam sebe jue da itam dalje, do
Sadanjeg vremena. Kad sam stigla do tog meaa rekla sam: Ovo je sreom tako
loe da ne moe biti sunje. Moram da nosim otiske, kao mrtvu maku, L-u i da mu
kaem da ih spali ni ne itajui ih. Uradila sam to. I spade mi teret s lea. To je
istina. Osetila sam da sam se rasteretila nekog velikog paketa. Bilo je hladno i suvo
i vrlo sivo a ja sam izala i etala po groblju gde je sahranjena Kromvelova kerka,
dole kroz Grejz In, du Holborna i nazad. Sad vie nisam bila Virdinija, genije,
ve samo savreno velianstven a ipak zadovoljan da li da to nazovem duh? Ili
telo? I veoma umorna. Vrlo stara. Ali istovremeno zadovoljna da se pridruim
ovom veku i Leonardu. Imali smo usiljen ruak. Siv prijem. I ja rekoh L. da u
pisati u Rimond da traim knjige za prikaz. Otisci e kotati pretpostavljam
izmeu 200 i 300 funti koje u isplatiti iz svoje zalihe. Poto imam 700 funti, posle
ovoga e mu ostati 400. Nisam bila nesrena. A L. ree da misli da ja moda
greim u vezi sa knjigom. A onda je toliko udnih ljudi nailo: g. Mamford, u boji
mahagonija, vitak, vrlo tvrd polucilindar i tap; njega sam stavila u salon sa
cigaretom: g. ----- vrlo teak i irok, koji mi ree: Pardon, i pokuca na vrata. Lord i
ledi Sesil su telefonirali, da nas pozovu na ruak, i da se upoznamo sa panskim

281
ambasadorom. (Ja smiljam Tri gvineje.) Onda smo, posle aja, ili na izlobu
knjiga Sandi Tajmsa. Kako je to bilo zaguljivo!
Kako sam se mrtva oseala o, beskrajno umorna! A prila je gica Vajt, kruta
mala ena sa vedrim drvenim licem, i priala o svojoj knjizi i prikazima. A onda je
Ursula Streji dola od Dakvortovih i rekla: Vi ne znate ko sam ja? I ja sam se
setila meseinom obasjane reke. Onda me je Roder Senhaus potapao po ramenu.
Otili smo kui i L. je itao i itao i nita nije rekao ja sam poela da se oseam
aktivno potitena; jo bih mogla drugaije da sastavim Godine mislila sam o emi
druge knjige trebalo bi govoriti u prvom licu. Da li bi to bila forma za Rodera?
i ja padoh u jednu od mojih uasnih vruia i u duboki dreme, kao da mi je
prekinut priliv krvi u glavi. Iznenada L. spusti svoj otisak i ree da misli da je to
izuzetno dobro kao sve ostale knjige. A sad dalje ita, a izmorena od napora da
napiem ove stranice, idem gore da itam italijansku knjigu.

Sreda, 4. novembar
L. koji je sad proitao do kraja 1914, jo uvek misli da je izuzetno dobra, vrlo
udna, vrlo zanimljiva, vrlo tuna. Razgovarali smo o mojoj tuzi. Ali ta je meni
teko: ne mogu da se nateram da verujem da je u pravu. Moda ja jednostavno
preterujem da je toliko loa, i zato on sad, nalazei da nije tako loa, preteruje
koliko je dobra. Ako e se tampati, ja moram smesta da sednem i da popravljam:
kako mogu? Svaka druga reenica izgleda mi loa. Ali odlaem to pitanje dok on
ne zavri, veeras.

etvrtak, 5. novembar
udo se dogodilo. L. je spustio poslednji tabak sino oko 12 i nije mogao da
govori. Bio se zaplakao. Kae da je to veoma izuzetna knjiga dopada mu se
vie od Talasa i nema ni senke sumnje da mora da se objavi. Ja, kao svedokinja,

282
ne smo njegove emocije ve njegove zadubljenosti, jer on je itao i itao, ne mogu
da sumnjam u njegovo miljenje. A ta je sa mojim miljenjem? U svakom sluaju
taj trenutak olakanja je bio boanstven. Jedva da jo znam da li sam na nogama ili
na glavi, tako je zapanjujui preokret od utorka ujutru. Nikad nisam imala takvo
iskustvo.

Ponedeljak, 9. novembar
Moram da donesem neke odluke u vezi sa ovom knjigom. Mislim da je izuzetno
teka. Obuzelo me je oajanje. Ona deluje tako loe. Mogu jedino da se drim L.-
ove presude. Postala sam jako rasejana. Pokuala sam, kao melem, da sastavim
jedan lanak, seanje. Da prikaem knjigu za Lisener. To me je nagnalo da mi
mozak poleti. Moram da ga fiksiram na Godine. Moram da radim moje otiske da
ih poaljem. Moram da na to fiksiram mozak po celo pre podne. Mislim da je jedini
nain da tako radim, a da onda dopustim sebi da radim neto drugo izmeu aja i
veere. Ali da se celo pre podne zadubim u Godine nita drugo. Ako je poglavlje
teko, koncentrisati se na kratko. Zatim pisati dnevnik. Ali da ne skiciram nita
drugo do posle aja. Kad bude gotovo, uvek moemo pitati Morgana.

Utorak, 10. novembar

U celini bolje je ilo danas pre podne. Tano je da mi je mozak jako umran od ovog
posla. Zaboli posle sat, ili manje. Pa moram da ga ljuljkam i da se polako
udubljujem. Da, mislim da je dobra knjiga; na svoj veoma teak nain.
Pitam se da li je iko ikad patio toliko od jedne knjige kao ja od Godina. Samo da
izae, neu je vie ni pogledati. Ona je kao dugaak poroaj. Pomislim na to leto,
svakog jutra glavobolja i kako sebe u spavaici teram u tu sobu; i leem posle jedne
stranice. I uvek sa uverenjem da je promaaj. Sad je to uverenje milostivo
otklonjeno do izvesnog stepena. Ali ja sad oseam da ne marim bilo ko ta da kae,

283
kad sam je se otresla. I iz nekog razloga oseam kako me uvaavaju i kako im se
dopadam. Ali to je samo mutna igra iluzije, koja se uvek menja. Nikad vie neu
pisati dugaku knjigu. Ipak oseam da u jo pisati prozu scene e se oformiti.
Ali jutros sam umorna. Jue je bilo isuvie naprezanja i jurnjave.

Ponedeljak, 30. novembar

Po mom miljenju, nema nikakve potrebe da budem nesrena zbog Godina. Izgleda
mi da se na kraju razreava. U svakom sluaju napeta, realna, naporna knjiga.
Upravo sam je zavrila i oseam se malo egzaltirano. Drugaija je naravno od
ostalih. Ima, mislim, vie stvarnog ivota u njoj, vie krvi i mesa. Ali, u svakom
sluaju, ak iako ima oiglednih vodnjikavih zakrpa i mlevenja na poetku, mislim
da ne moram nou da drhtim. Mislim da mogu da budem samouverena. Ovo sebi
iskreno kaem, da me dri tokom nedelja tupe slutnje. I ne treba mnogo da brinem
ta ljudi kau. U stvari, upuujem kompliment onoj strano deprimiranoj eni, sebi,
koju je tako esto bolela glava, koja je bila tako potpuno uverena u promaaj; jer
uprkos svemu mislim da je ona ovo izvela do kraja i treba joj estitati. Kako je to
uradila, sa svojom glavom nalik na staru krpu, ne znam. Ali sad odmor, i Gibon.

etvrtak, 31. decembar

Tu ispred mene lee otisci ifovi danas se alju, neka vrsta koprive to ari,
koju prekrivam. Ne elim o tome ni da piem ovde.
Boanstveno olakanje me je obuzelo ovih poslednjih dana to sam se nje reila
bilo da je dobra ili loa. Moram da kaem da se prvi put od februara moj um
podigao, kao drvo koje je streslo teret. Zaronila sam u Gibona i itam, itam, prvi
put od februara, ini mi se. Sad u akciju i uivanje i da se opet neeg latim. Mogla
bih da napiem neke zanimljive i moda vane beleke o tome kako imam
apsolutnu potrebu za svojim radom. Da uvek za neim tragam. Nisam sigurna da je

284
intenzitet i iskljuivost koju ima dok pie dugaku knjigu stanje koje je mogue
odrati. Hou da kaem, ako ikad ubudue budem radila takvu stvar a u to
sumnjam naterau sebe da je variram sa malim lanicima. U svakom sluaju,
neu sad da razmiljam da li mogu da piem. Sjuriu se u besvesnost o sebi i u rad.
Gibon prvo, onda nekoliko malih lanaka za Ameriku; zatim Roder i Tri gvineje.
ta od to dvoje dolazi prvo, kako da to uklopim, ne znam. U svakom sluaju, ak i
ako su Godine promaaj, dosta sam razmiljala i sakupila malu zalihu ideja. Moda
sam sad opet na jednom od onih vrhova gde mogu brzo da napiem dve tri knjiice;
a onda da imam novu pauzu. Bar, oseam da posedujem dovoljno umea sa kojim
mogu da idem dalje. Nema praznine. A kao dokaz za to, ui u, uzeti beleke o
Gibonu i poeti paljivo da skiciram taj lanak.

1937.

etvrtak, 28. januar

Potonula sam jo jednom u taj srean, neobuzdan san: to jest jutros sam poela Tri
gvineje i ne mogu da prestanim o tome da mislim. Planiram da ih ispiem bez
mnogo torokanja, a mislim da bi moda mogle biti grubo skicirane do Uskrsa; 118
ali dozvoliu sebi, naterau sebe da navrljam par malih lanaka u pauzama. Onda
se nadam da u prebroditi uasni 15. mart. Danas smo primili telegram da Godine
nisu stigle u Ameriku. Moram sebe da obloim protiv tog tonjenja i blata. I koliko
mogu da kaem, ovaj metod je skoro savreno efikasan.

118
A zavrila sam je 12. oktobra 1937. (t.j. okvirno). - beleka V.V. sa margine rukopisa.

285
etvrtak, 18. februar
Ve tri nedelje piem Tri gvineje i uradila sam 38 stranica. Sad sam trenutno iscrpla
tu ilu i elim nekoliko dana promene. Kakve? U ovom trenutku ne mogu da
mislim.

Subota, 20. februar

Odvraam oi od Presa kad idem na sprat, jer su tamo sve revizije Godina
spakovane i na pakovanju. Izlaze sledee nedelje: ovo je moj poslednji srazmerno
miran vikend. ta ja predviam sa takvom vlanolepljivom hladnoom? Uglavnom
mislim da knjigu moji prijatelji nee pominjati; da e dosta nespretno skretati
razgovor. Predviam izvesnu mlakost meu meni prijateljski nastrojenim
kritiarima uljudnu mlakost; i indijanski krik oduevljenja Grigovih koji e
radosno i glasno da objave da je to rastegnuto brbljanje usiljeno ozbiljnog i
119
preterano ednog burujskog uma , i rei e da sad niko ne moe vie da shvata
ozbiljno gu V. Ali ne, nee me toliko pogoditi nasilje. Ono to mislim da e me
najvie pogoditi to je ta nespretnost kad idem, recimo u Tilton ili arlston, a oni ne
znaju ta da kau. I poto ne moemo da pobegnemo do juna, moram da oekujem
da budem potpuno izloena toj atmosferi vlanog vatrometa. Rei e da je to
umorna knjiga; poslednji pokuaj Pa, sad kad sam ovo ispisala, oseam da ak i
ako bude ovako, ja mogu da egzistiram u toj senci. To jest, ako vredno istrajem u
poslu. A njega ima dovoljno. Jue sam razgovarala sa Nesom o knjizi ilustrovanih
dogaaja; nameravamo da proizvedemo 12 litografija za boi, koje emo sami
tampati. Dok smo priale, Mardori Fraj je telefonirala da me pozove da se vidim
sa Dulijenom Frajom oko Rodera. To sad poinje da me pritiska. Zatim, L. eli,

119
ini mi se da oekujem kako e oni sada rei da je gospoa Vulf napisala dugaku knjigu
ni o emu. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

286
da ako moe, dobije Tri gvineje za jesen, a ja imam mog Gibona, radio emisije i
mogui uvodnik o biografiji, da ispunim pukotine. Planiram da se drim izvan
knjievnih krugova sve dok taj blagi bum ne proe. A to, ekanje, ipak je najgore.
Idueg meseca u ovo doba oseau se mnogo lake. A sad mi je stalo samo s
vremena na vreme.

Nedelja, 21. februar

Slobodna sam opet, posle pauze od pet dana (pisala sam Lica i glasove) za Tri
gvineje. Posle veoma potitenog piskaranja, uhvatila sam lagani kas i nadam se da
u sad da vozim pravo. udno je kako ponekad sasvim brzo napravi prelaz.
Neverovatno miran jue se ni sa kim nisam viala. Pa sam otila na Kaledonijsku
pijacu, nisam mogla da naem radnju sa kaikama. Kupila sam ute rukavice 3/ - i
arape 1/, pa kui. Opet sam poela da itam francuski: Mizantropa i Koletine
memoare koje mi je letos dala Deni kad sam potiteno dremala i nisam mogla ni
na ta da se usredsredim. Danas su kritiari (prokleta, glupava misao), zarili zube u
mene. Ali ta me briga za meku postelju, itd. Zapravo, kad samo uhvatim kas preko
Tri gvineje mislim da u samo videti kako sevaju bele ine i da klipem prema
cilju.
Nedelja, 28. februar
Tri gvineje su me potpuno proele da jedva mogu da se otrgnem i da piem
dnevnik. (Sad sam zapravo opet ispustila pero da bih razmiljala o sledeem
paragrafu o univerzitetima) kako obrazovanje vodi do profesije i tako dalje. To
je loa navika.

Nedelja, 7. mart
Kao to se vidi na prethodnoj stranici, moja duhovna temperatura pojurila je
nagore. Zato, ne znam, osim to sam poteno galopirala sa Tri gvineje. Sad sam

287
naela tu fatalnu nedelju i treba da oekujem iznenadan pad.120 Bie prilino loe,
sigurna sam. Ali u isto vreme, uverena sam da taj pad ne mora da bude fatalan; to
jest knjiga moe da bude prokleta, sa bledom pohvalom; ali poenta je da ja sama
znam zato je ona promaaj i da je taj promaaj nameran. Isto tako, znam da sam
dostigla svoju taku gledita, kao spisateljica, kao bie. Kao spisateljica opremljena
sam za sledee knjige. Tri gvineje i Roder (pustimo lanke); kao bie
interesovanja i bezbednosti mog sadanjog ivota nisu za odbacivanje. To sam,
asno, dokazala ove zime. To nije gest. I na asnu re, to umanjivanje slave, to
ljudi vie nisu oduevljeni, prua mi ansu da mirno posmatram. Isto tako, u
situaciji sam da se drim uzdrano. Ne moram uopte nikoga da traim. Ukratko, u
oba sluaja sam bezbedna i jedva ekam, posle neizbenih drmusanja narednih
deset dana, sporo, tamno, plodno prolee, leto i jesen. Ovo sam, nadam se, zapisala
jednom zauvek. I molim, setiti se toga u petak kad izau prikazi.

Petak, 12. mart

O, kakvo olakanje! L. mi je doneo Lit. Sapl. u krevet i rekao: Sasvim je dobro. I
tako je. I Tajm end Tajd kae da sam ja provorazredna romansijerka i velika lirska
pesnikinja. A ja ve jedva mogu da proitam cele prikaze. Ve se oseam pomalo
oamuena, pa pomislim onda da ova knjiga nije besmislica; zaista ima efekta. Iako
naravno to uopte nije efekat koji sam oekivala. Ali ipak, draga moja, posle cele
agonije, ja sam slobodna, cela, zaokruena. Mogu punom parom napred. I zato
prestani sa tim plakanjem od zadovoljstva, trezveno se raduj. Odlazimo u M.H.
Dulijan se danas vraa. Koristim poslednjih pet minuta pre ruka da zabeleim da
iako sam se danas potpuno reila ui, razdraenosti i oajanja ovih poslednjih
nekoliko nedelja i mislim da ne mogu da ih ponovim, jo jednom sam sebe

120
Prodali smo 5.300 pre objavljivanja. beleka V.V. sa margine rukopisa.

288
opteretila naporom Tri gvineje koje piem teko i vredno. Sad se napinjem da
prevuem ova kola preko neravnog tla. Zato izgleda kao da nema odmora, nema
oseanja da je neto gotovo. ovek uvek sebe upree po instinktu i ne moe da ivi
bez napora. Sad e Godine kompletno izumreti u mom mozgu.
Auto je popravljen, ali pljuti kia.

Nedelja, 14. mart

Toliko cvrkuem zbog dva stupca u Obzerveru koji hvale Godine, da ne mogu, kao
to sam predvidela, da nastavim Tri gvineje. Jer, upravo sam se zavalila i sa
zadovoljstvom mislim o ljudima koji itaju taj prikaz. A kad mislim o agoniji kroz
koju sam prolazila u ovoj sobi, pre samo godinu dana kad sam pomislila da je
ceo trogodinji rad potpuni promaaj, a zatim kad se setim prepodneva kad sam
ustajala posrui i kad sam komadala ove otiske, pisala po tri reda a zatim odlazila
nazad u postelju najgore leto u mom ivotu, ali i najvee prosvetljenje nije ni
udo to mi ruka drhti. Najvee zadovoljstvo mi prua to to sad postoji ansa,
poto ju je De Selinkur video, da ono to sam nameravala u Godinama nee ostati
potpuno nemo i opskurno kao to sam se plaila. T.L.S. kae da je to obina
labudova pesma srednje klase, serija izuzetnih impresija. Ali on vidi da je to
kreativna, konstruktivna knjiga. Nisam ga jo celog proitala, ali se bacio na neke
kljune reenice. A to znai da e se o knjizi raspravljati i to znai da e Tri gvineje
odjeknuti veoma otro i precizno na vrelom nakovnju. Tako da moje veliko,
paljivo planiranje nee uzmai pred ivotnim vremenom itd. kao to sam bila
uverena. Uveriti sebe, meutim, za mene je ipak bilo veliko otkrie.

Petak, 19. mart

Ovo je jedno od mojih najudnijih iskustava oni, skoro svi jednoglasno, kau
da su Godine remek delo. Tajms to kae. Bani, itd. Hauard Spring. Da mi je neko

289
rekao da u ja to napisati, ak i pre nedelju dana, a kamo li pre est meseci,
poskoila bih kao ustreljen zec. Kako bi to bilo potpuno i apsolutno neverovatno!
121
Hor pohvala je poeo jue . Uzgred, etala sam Kovent Gardenom i naila na
Katedralu svetog Pavla; K.G., prvi put sam ula kako stara sluavka peva dok isti
stolice u prednjem holu. Onda sam otila do Barnetsa, izabrala tof, kupila Ivning
Standard i itajui ga u metrou otkrila da me glorifikuju. Mirno, tiho oseanje,
slava. Toliko sam se oeliliila da mislim da me to lepranje nee mnogo brinuti.
Sad moram opet da ponem da radim Tri gvineje.

Subota, 27. mart

Ne, neu da napirlitam Gibona to jest saeu ga na hiljadu rei. Potrebno je
isuvie zavrtanja, a mozak mi je nezapet. Prosto piskaram ovde, pored vatre, u
hladno ali svetlo uskrnje jutro. Iznenadni zraci sunca, rano razbacan sneg na
brdima; nailaze iznenadne oluje, crne kao mastilo koje se izlije iz hobotnice. A
vrane se vrpolje i kljucaju na brestovima. to se tie lepote, kao to uvek kaem
kad etam po terasi posle doruka, isuvie je za jedan par oiju. Dovoljno da celo
stanovnitvo pluta u srei, samo kad bi gledali. Neobina kombinacija, ova bata sa
crkvom, i crni crkveni krst naspram Eem Hila. To jest, svi ti engleski elementi
sluajno na jednom mestu. Doli smo u etvrtak, spakovali se na brzinu u Londonu.
Kola su prela sve vreme puta. Jue konano savreno osloboenje od telefona i
kritika, niko nije zvao. Poela sam Lord Ormont i njegova Aminta i nala da je to
tako bogato, tako kvrgavo, tako ivo i miiavo posle blede prozice na koju sam ja
navikla na alost. To me je nateralo da poelim da opet piem prozu. Meredit je
potcenjen. Dopada mi se njegov napor da pobegne od obine proze. Imao je humor

Neto kao da je to remek delo i da g-a Vulf moe da nam prui vie od bilo kog ivog
121

romansijera... zapanjujua plodnost. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

290
i neki uvid mnogo vie no to mu sad priznaju. Kao i Gibon. Tako da sam dobro
opremljena; ali ne mogu da piem vie bez starog stezanja i kucanja u potiljku.

Petak, 2. april
Kako ja sebe zanimam! Sasvim sam se pridigla i ivnula, um mi je pun do ivice. U
petak me je tako avolski deprimirao i pljusnuo po obrazu Edvin Mjuir u Liseneru i
Skot Dejms u Lajf end Leters. Obojica su mi elegantno natrljala nos. E.M. kae da
su Godine mrtve i razoaravajue. To je zapravo rekao i S. Dejms. Sva su svetla
potonula; moja trska se povila do zemlje. Mrtve i razoaravajue znai
razotkrivena sam i taj mrski kamiak od knjige je kao to sam i mislila memljiv i
hladan promaaj. Nema u njemu ivota. Inferiorniji od gorke istine i intenzivne
originalnosti gice Kompton Bernet. Taj bol me je probudio u 4 ujutru i uasno
sam patila. Ceo dan, vozei se do Denet i nazad, bila sam pod tim oblakom. Ali
oko sedam se podigao; bila je jedna dobra kritika, od etiri reda, u Empajer Rivju.
Moja najbolja knjiga. Je li to to stvarno pomoglo. Ne verujem. Oseaj da te je neko
detonirao sasvim je stvaran. Osea se nekako osveena, razonodi te, zaokrugli;
osea se borbeno, vie nego kad primi pohvalu.

Subota, 3. april
Moram na radio 29-og. Govoriu ovako: ne postoji spisateljski zanat. Zanemariu
naslov, govoriu o reima: zato se one ne preputaju zanatu. Rei govore istinu,
nisu korisne. Trebalo bi da postoje dva jezika: fikcija i fakt. Rei su neljudske
nee da zarauju novac potrebna im je privatnost. Zato. Zbog njihovih zagrljaja,
da se rasa nastavi. Mrtva re. istunci i oni koji to nisu. Ovo su samo impresije, ne
neto vrsto. Ja takoe potujem rei. Udruenja rei. Lakoa izraavanja je
posledica tvog neprisustva. Lako moemo da napravimo nove rei. ljus, ljus, krc,
krak. Ali ne moemo da ih koristimo u pisanju.

291
Nedelja, 4. april
Jo jedna udna idiosinkrazija. Mejnard misli da su Godine moja najbolja knjiga:
misli da jedna scena, E. i Krozbi, tue ehovljev Vinjik i to miljenje, iako je iz
centra, od veoma finog uma, ne laska mi koliko me dotie Mjuerova pokuda; ona
tone unutra polako i duboko. To nije tato oseanje; ono drugo jeste; ono drugo e
umreti im proe nedeljni broj Lisenera. L. je iao u Tilton i imao je dugaak,
miran, drugarski razgovor. Mejnard je rekao da misli da su Godine veoma dirljive.
Nenije od svih ostalih mojih knjiga. Ne zbunjuju ga kao Talasi; ne treba se brinuti
zbog simbolizma; veoma lepa; i nije rekao nita to je nepotrebno; jo nije bio
zavrio knjigu. Ali kako uskladiti ta dva miljenja; to je moja najhumanija knjiga; i
najnehumanija? O, zaboraviti sve to i pisati moram sutra.

Petak, 9. april
Ko god spozna takvu sreu treba ga aliti, jer sigurno slepa. Da, ali moja srea
nije slepa. Postigla sam je sa svojih 55 godina, razmiljala sam izmeu tri i etiri
jutros. Leala sam budna, tako mirna, tako zadovoljna, kao da sam iskoraila iz
zakovitlanog sveta u tamnoplavi mirni prostor i tu egzistirala otvorenih oiju, izvan
zla; naoruana protiv svega onoga to se moe dogoditi. Nikad ranije nisam imala
to oseanje; ali sam ga imala nekoliko puta od prolog leta. Kad sam ga dosegla, u
svojoj najdubljoj depresiji, kao da sam tih noi u M. H. iskoraila, odbacivi kaput,
legla u krevet, gledajui zvezde. Naravno da me to depresija uzrujava tokom dana,
ali ona je tu. Bila je tu jue kad je doao stari Hju i nita nije rekao o Godinama.

Ponedeljak, 1. jun, Manks Haus

Konano sam krenula sa Tri gvineje posle petodnevnog kuluenja, prekucavanja
prekucanog, donekle novog pisanja; moj jadni stari mozak opet bruji ini mi se

292
najvie zato to sam jue otila u dobru, dugaku etnju i tako sam otvorila put
pospanosti bilo je veoma toplo. U svakom sluaju moram da iskoristim ovu
stranicu kao trkalite jer ne mogu da zateem cela tri sata; moram da se opustim i
da ovde istrim poslednji sat. To je najgore u pisanju to traenje vremena. ta
mogu da uradim sa svojim poslednjim jutarnjim satom? Opet Dante. Ali, kako mi
srce poskoi na pomisao da nikad vie neu biti upregnuta u dugaku knjigu. Ne.
Ubudue uvek kratke knjige. Ta dugaka knjiga ipak nee potpuno da se srui
njeni odjeci gunaju. Jesam li rekla ne, nisam, ti londonski dani bili su isuvie
tesni, isuvie vrui i muni zbog te knjige da su pisali H. Brejs i rekli da su sreni
122
to vide da su Godine bestseler roman u Americi? To se potvrdilo mojim
mestom na vrhu liste u Herald Tribjunu. Prodali su 25.000 moj rekord,
verovatno. (Sad sanjam o Tri Gvineje.) Razmiljamo da li bismo moda imali
novca da platimo sebi rentu. Ta velika elja da ne mora da zarauje novac
pisanjem. Sumnjam da u ikad napisati drugi roman. Sigurno ne, osim pod velikim
123
pritiskom, onakvim kakav su u meni proizvele Godine . Da sam druga osoba,
rekla bih sebi: Molim te, pii kritiku, biografiju, izmisli za obe novu formu. Napii i
neku potpuno neformanlu prozu, kratko, i poeziju. Sudbina je ovde umeala prste,
jer kad zavrim Tri gvineje nadam se da u ih napisati u avgustu, iako jo nee
biti za tampanje nameravam da odloim rukopis i da piem Rodera. Mislim da
bi bilo najbolje da mesec dana vredno radim Tri gvineje do juna. A da onda
itam o Roderu i da iitavam beleke. Da kaem uzgred, otro me je uvredio
124
Skrutini koji me, kae L., naziva varalicom u Talasima i Godinama; veoma

122
Ponedeljak, 14. jun, Godine su jo uvek na vrhu liste. - beleka V.V. sa margine rukopisa.
Ponedeljak, 12. jul, Godine su jo uvek, nedeljama, na vrhu liste. - beleka V.V. sa margine
rukopisa.
123
23. avgust, Godine su na 2. ili 3. mestu, devet izdanja. - beleka V.V. sa margine rukopisa.
124
Jue, 22. oktobra, bile su poslednje na listi. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

293
inteligento (i izuzetno) hvalio me je F. Fokner u Americi i to je sve. (Smatram da
samo toliko treba sada da kaem o kritikama. Nazirem da je namera tog pametnog,
mladog oveka da uiva da me srozava neka bude tako, ali privatno Sali Grejvs i
Stiven Spender odobravaju. Tako, da sumiram, poteno, ne znam, gde stojim. Ali
nemam nameru da vie o tome da mislim. Gibona je odbacila N. Ripablik, tako da
vie neu slati u Ameriku. Niti u uopte pisati lanke osim za Lit.Sapl. za koji se
sad spremam da uradim Kongriva.)

Utorak, 22. jun

Zar nije sramota to prvo piem dnevnik a nisam se latila Kongriva? Ali posle
razgovora sa gicom Sarton, Marijem, Anom, mozak mi je posle veere bio
iscrpljen, tako da nisam mogla da itam Ljubav za ljubav. I neu da radim Tri
gvineje do ponedeljka dok malo ne predahnem. Zatim idem na poglavlje o
profesijama, i onda gotovo. Sad treba da isisam krv iz tog dela mozga u drugi po
dobrom receptu H. Nikolsona. Volela bih da piem priu-san o vrhu jedne planine.
Zato? O leanju na snegu; o prstenovima boja; o tiini i samoi. Ipak ne mogu. A
zar se neu ovih dana predati uitku da kratko skrenem u taj svet? Od sad uvek na
kratko. Ne vie duga muenja, samo iznenadni intenziteti. Kad bih mogla da
smislim novu avanturu. udno, vidim je pravo pred sobom jue u ering Kros
Roudu kao da ima neke veze sa knjigama, sa nekim novim kombinacijama.
Brajton? Okrugla soba u luci neki ljudi kupuju, mimoiu se pria koju mi je
Anelika letos ispriala. Ali kako se to slae sa kritikom? Pokuavam da ostvarim
sve etiri dimenzije uma da spojim ivot sa emocijama iz literature. Jednodnevna
etnja avantura uma; tako neto; Beskorisno je da ponavljam svoje stare
eksperimente: moraju da budu novi da bi bili eksperimenti.

294
Sreda, 23. jun
Teko je pisati kad proita Lubav za ljubav remek delo. Uopte nisam znala
koliko je dobro. I kakvo ushienje ovek doivi kad ita ta remek dela. Taj divan,
teak engleski! Da, uvek dri klasike pri ruci da sprei fijasko. Ipak ne mogu da
iskaem to oseanje, koje moram sutra da pretoim u lanak. Ali ne mogu ni da se
skrasim da itam stihove jadne Rozmeri, to je tebalo da bude perspektiva za ovo
vee. Kako je mogao L.S. u D.N.B da porie K. oseanje, bol vie ga ima u tom
jednom delu nego u celom Tekeriju. Ta nepristojnost esto predstavlja potenje. Ali
dosta o tome ila sam jue u kupovinu, lov na sitnu ribu, kod Selfrida. Tako je
otoplilo da smo se pekli, a ja sam bila u crnom. Zapanjujue prevrtljivo leto, esto
te uhvati oluja, ili si smrznuta ili si peena. Kad sam stigla u 52, preko skvera je
dolazio dugaak red begunaca kao karavan u pustinji. panci koji bee iz Bilbaa
koji je, pretpostavljam, pao. Nekako su mi navrle suze na oi, iako niko nije
delovao iznenaeno. Deca se vuku, ene u jeftinim londonskim jaknama sa veselim
maramicama na glavama, mladii, i svi nose ili jeftine kofere i svetlo plave
emajlirane ajnike, veoma velike i limene kantice sa ajem koje spadaju uz darove
od neke milostinje procesija se otegla, pobegla je, oterana mitraljezima sa
panskih polja, da se vue preko Tavistok skvera, du Gordon skvera, a onda kuda?
grlei svoje emajlirane ajnike. udan prizor. Ili su dalje, znali su kuda,
pretpostavljam da ih je neko uputio. Jedan deak je avrljao, ostali su bili obuzeti
mislima, kao ljudi na putu. Zato ne moemo da piemo kao Kongriv, ini mi se.

Nedelja, 11. juli

Praznina, ne u ivotu, ve u komentarima. Svakog jutra sam u punom jeku sa Tri
gvineje. Postaje neizvesno da li u zavriti do avgusta. Ali sam u sred svog
arobnog mehura. Kad bih imala vremena, volela bih da opiem to udno opaanje

295
sveta tog bledog sveta, lienog iluzija koje me tako snano pogodi povremeno,
kad se zidovi istanje kad sam umorna ili kad me prekinu. Tad mislim o Dulijanu
blizu Madrida. I tako dalje. Margaret L. Dejvis pie da Denet125 umire, pita da li
bih o njoj pisala za Tajms dosta udna pomisao: kao da je vano ko pie. Ali me
je jue preplavila misao o Denet. Mislim da je pisanje, moje pisanje, ponaanje
medijuma. Ja postajem ta osoba.

Ponedeljak, 19. jul

Upravo smo se vratili iz M. H. ali ja ne mogu i neu nita da piem isuvie mi je
dodijalo i podrhtavam. Jo sam jako natezala mozak isuvie jako da skucam
malu itulju o Denet za Tajms. I nisam mogla dobro da je razvijem.Ostala je
126
isuvie ukoena i tipizirana. Ona je umrla. Od jutros tri poruke od Emfi . Umrla
je u etvrtak, sklopila je oi i bila tako lepa. Danas je kremiraju, a sama je dala
da se odtampa mala posmrtna sluba i ostavila prazan datum smrti. Bez rei. Jedan
Betovenov adao i jedan tekst o plemenitosti i veri koji bih ukljuila da sam znala.
Ali kakve veze ima to to sam ja pisala? Ima neeg prikladnog i potpunoa u takvoj
njenoj komemoraciji. Draga, stara, smuena Emfi bie sama u svojoj usamljenosti.
Za nas e ona uvek biti vetropirasta; iako je meni uvek dirljiva. Seam se njene
reenice u pismu, kako je u pono uletela u Denetinu sobu i kao su se njih dve
lepo provele. Uvek je uletala. Denet je bila postojana, kontemplativna osoba,
ukotvljena u neku privatnu veru koja nije bila u skladu sa verom sveta. Ali je bila
udnovato neartikulisana. Nije imala ruku za rei. Njena pisma, osim to je
poslednje poinjalo sa Moja voljena Virdinija, uvek su bila pribrana i

125
Denet Kejs (Janet Case), stara prijateljica koja je Virdinju Vulf uila grki.
127
Denetina sestra.

296
neformalna. A kako sam je volela u Hajd Park Gejtu. Dok sam ila ka Vindmil Hilu
obuzimala me je as vruina, a as jeza. Ona je u mom ivotu odigrala veliku
vizionarsku ulogu, dok vizionarstvo nije postalo deo izmiljenog, a ne realnog
ivota.

Petak, 6. avgust
Hoe li novi roman ikad isplivati? I ako hoe, kako? Imam samo naznaku da on
treba da bude dijalog, poezija i proza; sasvim razliit od prethodnih. Nema vie
dugakih, pomno pisanih knjiga. Ali nemam impuls. ekau i neu imati nita
protiv ako se impuls nikad ne formulie. Iako mi se ini da u jednog od ovih dana
dostii tu staru ekstazu. Ne elim vie da piem prozu. elim da istraujem novu
kritiku. ini mi se da sam dokazala da nikad neu pisati da nekog zadovoljim, ili
preobratim. Sad sam potpuno i zauvek sopstvena gospodarica.

Utorak, 17. avgust

Nemam mnogo da kaem. injenica je da letos ivim samo u mozgu. Uzbuuje me
pisanje. Tri sata prou kao 10 minuta. Jutros sam imala trenutak stare ekstaze
pomisli! Prepisujui Groficu i juvelira za ambruna u Njujorku. Traio je sinopsis.
Oekujem da e ga razoarati. Ali ak i u tom malom ekstavagantnom bljesku je
postojalo staro uzbuenje ini mi se vie nego u kritici.
Sreom, ako je to prava re primila sam elektro okove telegrame u kojima me
mole da piem. ambrun nudi 500 funti za priu od 9.000 rei. Smesta sam poela
da smiljam avanture deset dana avantura ovek vesla, sa crnim pletenim
rukavicama na rukama. Da li ikada, ak i u dnevniku, piem za sopstvenie oi? Ako
ne, za ije oi? Jedno dosta zanimljivo pitanje.

297
Utorak, 12. oktobar, London
Da, vratili smo se na Tevistok Skver, a ja u dnevniku nisam napisala ni re od 27.
septembra. Vidi se da je svako pre podne potpuno zatrpano sa Tri gvineje. Ovo je
prva beleka, jer sam u 12, pre deset minuta, verovatno napisala poslednju stranicu
Tri gvineje. estoko sam progalopirala ovih prepodneva! Pritislo me je i ja sam
pustila mlaz. Ako je to ikakav dokaz vrline, kao fiziki vulkan. Oseam da mi je
mozak oputen i smiren posle tog izliva. Knjiga je poela da se krka jo od pa,
mislila sam o njoj u Delfima, seam se. A onda sam naterala sebe da to prvo stavim
u prozu. Ne, prvo je dola proza. Godine. I kako sam sebe obuzdavala, kroz celu tu
stranu depresiju, i odbijala, osim nekih mahnitih beleaka, da je nainjem dok se
Godine taj uasni teret ne skinu s mene. Tako da sam zasluila ovaj galop. A
trebalo je vremena i razmiljanja. Da li je dobro ili loe, to ne mogu da kaem. Sad
moram da dodam bibliografiju i beleke. I da predahnem nedelju dana.

Utorak, 19. oktobar

Iznenada mi se uinilo sino dok sam itala Lovako drutvo priu koju aljem
H.B. u Ameriku kako vidim formu novog romana. Prvo treba postaviti temu,
zatim je preformulisati, i tako dalje, ponavlja istu priu, izdvaja poneto, dok se
ne izloi kljuna ideja.
To bih mogla da primenim i u mojoj knjizi kritike, ne znam kako. Mozak mi je
veoma iscrpljen. Pokuavam to da otkrijem. Kad sam zavrila Lovako drutvo,
mislila sam, poto je ta ena sad pozvala taksi, ja u da nastavim, da se sretnem,
recimo, sa Kristabel, na T. Skveru i ona opet pria tu priu. Ili u u tanine da
izloim sopstvenu ideju o prianju prie. Ili u ispriati ivot neke druge osobe iz
L.d., ali sve se scene moraju kontrolisati, tako da zrae ka centru. Mislim da je
ideja mogua i dala bi se izvesti u kratkim skokovima. Mogla bi to da bude
koncentrisana, mala knjiga. Imala bi mnogo raznovrsnih raspoloenja. I moda bi

298
sadrala i kritiku. Moram da imam tu ideju na umu godinu ili dve, dok ne uradim
Rodera itd.

1938.

Nedelja, 9. januar
Da, naterau sebe da zaponem ovu prokletu godinu. Zavrila sam poslednje
poglavlje Tri gvineje i u sred prepodneva prestala piem, to mi se odavno nije
desilo.

Petak, 4. februar
Da ubijem ovde deset minuta. L. ozbiljno odobrava Tri gvineje. Misli da je analiza
krajnje jasna. U celini sam zadovoljna. Ne moe se oekivati neka emocija, jer
kako on kae, knjiga nije dorasla mojim romanima. Ipak mislim da moda ima
veu praktinu vrednost. Ali sam mnogo indiferentnija, to je tano: oseam je kao
dobar komad konjskog rada i mislim da me uopte emotivno ne uzbuuje kao
roman.

Utorak, 11. april

Dakle, poela sam da piem Rodera, ini mi se 1.-og aprila. Uz pomo njegovih
seanja pokrila sam vreme do Kliftona. Veliki deo je samo konjski rad;
pretpostavljam da u to ispoetka pisati. Ipak, posle tolikog odlaganja, stavila sam
20 stranica na papir. Velika mi je uteha to to sam smesta prela na ovo trezveno
kuluenje da prebrodim strani antiklimaks posle Tri gvineje. Nisam dobila onoliko
pohvala od L. koliko sam se nadala. Ipak je morao da proguta te beleke u jednm

299
cugu. I sumnjam da e me ifovi, koji upravo sutra stiu, otrezniti kao hladan tu.
Ali elela sam, estoko, uporno, neodlono, ne mogu da kaem grevito, da
napiem ovu knjigu. I oseam se smireno i sabrano, kao da sam rekla: uzmi ili
ostavi. Ja sam s tim zavrila. Slobodna sam za nove avanture u 56-oj godini.
Sino sam opet poela neto da smiljam. Letnja no, potpuna celina, to mi je ideja.
Roder je svuda oko mene. Idemo u M.H. u etvrtak. Zatim taj pakleni sveanj
tamparskih otisaka. Ipak sam u pravu kad mislim da Tri gvineje imaju neku
vanost kao taka gledita: pokazuju marljivost, plodnost. A povremeno je i
dobro napisano (ako se imaju u vidu tehniki problemi citati, argumenti itd.),
kao bilo koje moje smueno delo! Mislim da je bolja nego Soba, koja mi, kad je
ponovo itam, deluje pomalo egoistino, razmetljivo, nedovreno, ali ima svoju
briljantnost svoju brzinu. Sumnjiva mi je vulgarnost beleaka i neko insistiranje.

Utorak, 26. april

Proveli smo uskrs u M.H., ali to se sunca tie, nije ni zasjalo; bilo je hladnije nego
za boi; tmurno nebo olovne boje; vetar kao brija; zimska odea; tamparski
otisci; mnogo akutniji oaj; suzbijen ipak uz pomo boanske filozofije; radost
zbog otkria Mendevilovih Pela, (to je zaista korisna knjiga, prava knjiga kakvu
elim). Onda je telefonirao K.: Da vas upozorim, jeste li dobili pismo od Pipsija127 ?
Otolin 128 je umrla. Rekli su joj da e P. moda umreti i taj ok ju je ubio; on te moli
da pie o njoj (sa gospodinom Viksom i gospodinom Maselom koji ispituju tavan
za novu sobu). Tako da sam morala da piem i taj uasni smotuljak papira mi je
iscedio mozak; osetila sam vrtoglavicu. Uprkos tome, evo me, skiciram novu
knjigu; samo molim te, ne stavljaj taj ogromni teret na mene, preklinjem. Neka
bude nasumino i efemerno, neto to mogu da ispucam prepodne, da se opustim

127
Filip Morel.
128
Ledi Otolin Morel.

300
od Rodera. Nemoj, preklinjem te, da postavlja emu; dozovi ceo kosmiki
beskraj i nateraj moj umorni i snebivljivi mozak da obgrli drugu celinu da svi
delovi doprinose jo samo malo. Ali da se razonodim, zabeleiu. Zato ne
Poincet Hol.129 Centar. Prodiskutovati celu knjievnost koz stvarni mali
nepodudarni ivi humor, sa svim to mi pada na pamet; ali da odbacitim ja, da ga
zamenjenim sa mi, kome u se na kraju obraati? Mi sastavljeno od mnogo
razliitih stvari mi ceo ivot, cela umetnost, sve izgubljeno i zalutalo lutajua
kapriciozna ali nekako sjedinjena celina aktuelno stanje mog uma? I engleska
provincija; i slikovita stara kua i terasa po kojoj etaju dadilje prolaze ljudi
neprestana raznolikost i promena, od intenzivnog do proze, i do faktualnog i
injenice i beleke; ali dosta o tome! Moram da itam Rodera i da idem na Ot.
komemoraciju, da predstavljam i T. S. Eliota po njegovoj apsurdnoj zapovesti. U
2,30 u crkvi svetog Martina.
Otolinina sahrana. O boe, boe, nedostatak intenziteta; lelek i mumlanje; kopanje
po tanama, komeanje; ogromna smea masa uglednih starih dama iz Junog
Kenzingtona. A onda crkvene pesme; svetenik sa niskom odlikovanja preko odore,
narandasti i plavi prozori, minijaturna dravna zastava zabodena u pukotinu.
Kakve sve to veze ima sa Otolin ili sa naim oseanjima? Osim to je govor bio
pogoen kritika studija koju je po svoj prilici napisao Filip, a izgovorio, vrlo
zvuno, gospodin Spejt, glumac. Trezven i ovozemljski govor, koji te barem natera
da misli o ljudskom biu, iako podseanje na njen lepi glas oveka navodi da
razmislja o tom udnom, nazalnom oplakivanju. Meutim i to je bilo dobro da se
umanji sva ta golemost. P.-ov sekretar me je zadrao u razgovoru i rekao da
sednem gore. Klupu u crkvi je zakrila jedna ogromna dama u krznu koja je rekla:
Bojim se da ne mogu da se pomerim to je delovalo tano. Tako da sam se

129
Postalo je Izmeu inova.

301
smestila dosta pozadi, ali dovoljno blizu tako da sam gledala iroka lea P. u
debelom kaputu i njegovu crvenu glavu velikog ovna koji se povremeno okree
gledajui po redovima. Stegoh mu ruku kad me je upitao da li mi se dopao govor,
simulirajui, bojim se, vie emocija nego to sam ih imala. Onda je onako polako
poao stepenicama, proao pored Deka i Meri, Starda Mursa, Moli itd. Gertler je
imao suze u oima; razna posluga, a onda ga je epala i podsekla mu krila ledi
Oksford, kruta kao bi, uspravna, pomalo praznih oiju, uprkos mikne koja im je
davala sjaj. Priala je kako je razuveravala Ot. oko njenog glasa. Obina afektacija.
Ali izvanredna ena. Recite mi, pak, zato su se prijatelji svaali sa njom? Pauza.
Imala je visoke zahteve, najzad se oglasio Dankan. Margot je tada odustala od
novih pitanja; prela je na prie o Simondsu i Doetu kad sam poela da zbijam
ale povodom njene itulje. itulja koju sam napisala za Tajms nije se pojavila i ne
alim mnogo...
Jue sam se etala sa Dalvicom i izgubila bro. Osveenje u poreenju sa konanim
tamparskim otiscima koji su ba danas (28. april) zavreni i bie mi poslati danas
popodne. Neu vie da vidim tu knjigu. Sad se oseam potpuno slobodnom. Zato?
Bojim se, niemu se nisam posvetila. Mogu da radim ta hou. Nisam vie slavna,
nisam vie na pijedestalu, drutvo vie ne grake da mu priem, nezavisna, zauvek.
Oseam da se rasprostirem, kao kad obujem papue. Zato je to tako, oseam se
doivotno osloboena, kao da sam se liila svih obmana. Usuujem da kaem, da to
nije dobra knjiga i da nee isprovocirati nita osim blagog podsmeha i prie da je
V.V. nedosledna i egoistina a zato ne mogu da analiziram. Od jutros sam
uznemirena.
Problem je u tome to sam obuzeta tim fantastinim Poinc Holom i ne mogu da se
bavim Roderom. Pa ta da radim? Ovo je moj prvi dan slobode, a najava Tri
gvineje na naslovnoj strani novog nabreklog T. L. S. ponovo me ini svesnom

302
sebe. Pa, nema spasa, moram da prihvatim svoju slobodu tu misterioznu ruku
koja se ka meni pruila pre otprilike etiri godine.

Utorak, 5. maj
Sad lije kia, prestala je sua. Najgore prolee koje je zapameno. Moja pera su
obolela, ak i nova kutija. Oi me bole od Rodera i pomalo sam uasnuta
perspektivom kako e dosadna biti ta knjiga. Moram nekako da je skratim i
opustim. Ne mogu (zapamti) da je rastegnem u dugaku, marljivo pisanu knjigu,
kasnije moram da uoptavam i da je pustim da leti. Ali ta, pak, sa svim tim
pismima? Kako da se oslobodi injenica, kad su tu, i kad su kontradiktorne mojim
teorijama? Problem. A uverena sam da ne mogu, fiziki, da se napreem posle
portreta R. A. ta sam htela da kaem ovim defektnim perom?

Petak, 20. maj

Koliko sam samo puta nameravala da zapiem svoja oekivanja, strahovanja itd.
ekajui da izau Tri gvineje, mislim da e to biti 2. juna. Ali nisam, jer ono to
oseam, ivei u vrstom svetu Rodera i (opet jutros) u vazdunom svetu Poinc
Hola, je veoma malo. I ne eli m da izazivam oseanja. Ono ega se bojim to je
zajedljivi arm i praznina. Knjiga koju sam napisala sa tako estokim oseanjima
da bih ublaila taj ogromni pritisak nee uzburkati povrinu. Toga se bojim.
Takoe mi je nelagodno da preuzmem tu ulogu u oima javnosti plaim se
autobiografije u javnosti. Ali ogromno olakanje i mir koje sam postigla i u kojima
uivam ovog trenutka, jai su od tih strahova (ovo je iskreno). Zavrila sam sad sa
tim otrovom i uzbuenjem. I to nije sve. Jer, poto je to ispljunuo, um mi se
sastavio. Ne moram da se vraam niti da ponavljam. Ja sam autsajderka. Mogu da
idem svojim putem: da eksperimentiem sa sopstvenom matom na sopstveni
nain. opor moe da urla, ali me nee uhvatiti. ak i ako opor kritiari,

303
prijatelji, neprijatelji ne obrate nikakvu panju na mene niti mi upute podsmeh,
jo uvek sam slobodna. Ovo je zapravo rezultat onog duhovnog preobraenja (ne
mogu da se gnjavim da traim prave rei) koje sam doivela u jesen 1933. ili 4-te,
kad sam jurila kroz Londom da kupim, seam se, veliku lupu, iz iste ekstaze, blizu
Blekfrajersa. Kad sam drombuljau dala pola krune jer mi je priao o svom ivotu
na stanici metroa. Znaci su izmeani. L. je manje uzbuen nego to sam se nadala;
Nesa je veoma neodreena; Gospoica Hepvort i gospoa Nikols kau: ene
mnogo duguju gospoi Vulf, a ja sam obeala Pipi da nabavim knjige. Sad na R.-
ova pisma. Manks Haus je u ovom trenutku vetrovit i hladan.

Utorak, 17. maj

Od jutros sam zadovoljna jer ledi Ronda pie da su je duboko uzbudile i potresle
Tri gvineje. Teo Bouzenkit koji ima jedan kritiarski primerak itao joj je izvode.
Ona misli da bi knjiga mogla da ima veliki uinak i potpisuje se kao zahvalna
autsajderka. Dobar znak, on govori da e knjiga biti podsticajna za neke ljude.
Razmiljae, raspravljae, knjiga nee biti potpuno rasprkana. Naravno, ledi R. je
uglavnom na mojoj strani; ali kako je veoma patriotski i graanski nastrojena,
mogla je da oseti pobudu da protestuje. Knjiga e neminovno izazvati vie bure
meu mastiljarama nego to sam mislila. Oseam se vrlo maglovito i hladno ovih
poslednjih nedelja i ravnoduno, nesvesna velikog uzbuenja i intenziteta sa kojim
sam (sigurno) pisala. Ali kao to cela Evropa moe biti u plamenu to je
neminovno. Jo jedan pucanj u policajca i Nemci, esi, Francuzi e poeti stari
uas. Moda e sledee nedelje biti 4. avgust. U ovom trenutku je zatije. L. kae
da je K. Martin (predsednik vlade) rekao kako mi kaemo da emo se ovoga puta
boriti. Hitler zato jede svoje ekinjave brie. Ali sve podrhtava. I moja knjiga
moe da bude kao leptirica koja plee iznad logorske vatre koja e je progutati za
manje od sekunde.

304
Petak, 27. maj
Neobino mi je da radim polunapeta posle onolikih meseci pod visokim pritiskom.
Iz toga sam dobila svakog dana pola sata za pisanje dnevnika. Prekucavam
Rodera, a zatim u skicirati Volpola. Upravo sam potpisala svetlozelenim
mastilom cirkularna pisma. Ali neu da se raspriam o tome koliko je dosadno
raditi stvari po dunosti. Stiglo je pismo, zahvalnica od Brusa Rimonda, kojim se
zavrava moja tridesetogodinja veza sa njim sa Lit. Supl. Kako mi je nekada
bilo drago kad bi me L. pozvao: Trae te iz vodeeg lista, a ja bih otrala do
telefona da primim takorei nedeljne narudbine za Hogart Haus! Veliki deo zanata
sam ispekla piui za njega, kako da samem, kako da oivim tekst; a pisanje za
asopis me je nateralo da itam ozbiljno, sa olovkom u ruci i belenicom. Danas
ekam nedeljnu kritiku kad se to okona popravie mi se raspoloenje. I umem li
da predviam? Sve u svemu, bie vie bola nego zadovoljstva; vie e me dirnuti
razni podsmesi nego oduevljenje ledi Ronde. Podsmeha e biti mnogo, i nekoliko
ljutitih pisama. Neki e utati. A onda, kroz tri nedelje, odlazimo. I kad se vratimo
7. jula, ili ranije, jer strepimo od prevelikog broja hotela, to e skoro potpuno biti
svreno; a sledee dve godine mislim da neu nita objavljivati osim amerikih
lanaka. Ova nedelja ekanja je najgora, a i ona nije mnogo loa ne moe se ni
uporediti sa uasom oko Godina (kad sam bila toliko sigurna u neuspeh da sam
pala u stanje potpune ravnodunosti.)

Utorak, 31. maj

Pismo od Pipe. Oduevljena je. Tako mi je spalo poslednje breme koje me je
dosta optereivalo, jer sam oseala, ako sam ja sve to napisala, a njoj se ne svidi,
morau estoko da poduprem privatno samouvaavanju. Ali ona kae da je to
upravo ono za ime eznu. Tako da nisam ispila otrov. Sad mogu da se suoim sa

305
muzikom, magareim njakanjem ili guijim sikanjem kritiara tako ravnoduno da
(istina je) uhvatim sebe kako zaboravljam da e sve kritike izai ovog vikenda.
Nikad se nisam suoila sa danom kritike tako sabrano. Isto tako, ne tiu me se ni
moji kembriki prijatelji. Mejnard moe da se podrugne, ali ta se to mene tie?

Petak 3. jun Rodmel

Ovo je dan kad izlaze Tri gvineje. A Lit. Sapl. ima dva stupca i uvodnik; Referi
veliki naslov: ena najavljuje rat polova, ili takav neki natpis. Toliko malo se
razlikuje od bilo kog objavljivanja da sam spokojno pisala Poinc Hol. Nisam se ak
potrudila da proitam R. Linda, niti sam pogledala Ref., niti sam preletela lanak u
Tajmsu. injenica je da oseam smirenost i olakanje. Ali nemam elje da itam
kritike, ili da sluam miljenja.
Pitam se zato? injenica je da ja vie elim da komuniciram nego da piem pesme,
Usuujem se neto tako da kaem. Sreom, ima pedeset milja filca izmeu nas i te
buke. Dan je sunan, topao i suv kao junski, ali kasnije e pasti kia. O, zadovoljna
sam to Lit.Sapl. kae da sam ja najbriljantnijia pamfletistkinja u Engleskoj. I da bi
ova knjiga mogla da obelei jedno doba, kad bi se ozbiljno shvatila. I to to Lisener
kae da sam skrupulozno fer i puritanski sputavam svoj zalet. Ali toliko o tome.
U svakom sluaju, ovo je kraj estogodinjeg koprcanja, napora, mnogo agonije,
neto ekstaze: ako uzmem Godine i Tri gvineje zajedno, kao jednu knjigu, to one
zaista i jesu. I sad opet mogu da odem, za tim i eznem. Oh, da budem anonimna,
sama, zagnjurena.

Nedelja, 5. jun
Ovo je najblai poroaj koji sam ikad imala. Uporedi to sa Godinama! Budim se sa
sveu da kevtanje poinje i time me uopte ne razbijam glavu. Jue sam dobila
Tajms end Tajd i razne londonske opskurnosti. Danas Obzerver Selinkort. Uasne

306
optube. Sandi Tajms, Nju Stejtsmen i Spektejtor, rezervisali su komentare
verovatno sledeu nedelju. Tako da temperatura ostaje stabilna. Predskazujem
mnogo pisama u utorak uvee: neka anonimna i uvredljiva. Ali sam ve postigla
cilj: ozbiljno me shvataju, nisu me otkaili kao armantnu torokuu, ega sam se
plaila. Tajms je jue imao paragraf sa naslovom Gospoa Vulf poziva ene.
Ozbiljan izazov na koji moraju da odgovore svi oni koji misle ili tako nekako.
Prethodio je oglas u Lit. Sapl. ini mi se bez presedana. Mora da se iza toga krije
neka ozbiljna namera.

etvrtak, 16. jun Baldok

Zastala sam da pripalim cigaretu na Iknild Veju, u bunovitoj ulici utih vila. Zatim
Sent Dejms Diping. Posle Krojlenda, divno oblikovana crkva. Veoma je vrue,
ravno; stari gospodin peca. Rastegao se i izloio suncu. Reka je iznad nivoa puta.
Zatim do Gejnzboroa. Ruak u Piterborou. Fabriki dimnjaci. Stanina kapija
otvorena, opet polazak. Gejnzboro. Crvena venecijanska palata se die meu
kuicama od drveta, u kvadratu nenegovane trave. Visoki prozori, nakrivljeni
zidovi. Lavirint stazica. udan zaboravljeni grad. Nedelja u Hausstidsu. Bodljikavo
drvee. Ovce. Zid i ispred njega beloglavi deaci. Kilometri lavandinih polja. Jedan
puteljak kao areni konac krhki put koji prolazi kroz ogromnu neobraenu samotnu
zemlju. Danas je sve od oblaka i plavetnila i vetra. Zid je talas sa otrom krestom,
kao talas koji se popeo da se razbije. Zatim ravnina. Movara pod perjanicom. Sad
ekamo da kia prestane, jer je duvalo i kiilo na zid. Sad nekoliko milja od
Korbrida kako ekamo u sred vresita. Vrlo crno. eve pevaju. Ruak je odloen.
Grupa od devedeset ljudi jede u krmi u Pirsbridu. Amosfera lokalnog ivota na
slavlju u krmi iz 18. veka. Idemo dalje, do svetenikove kue u bati. Vrlo solidna
privatna kua koja prihvata stanare. Kuvana unka i voe, ali pravi krem, ruan
vidik. Jutros rano movarni zaliv Vo. Zatim Penini. Obavijeni gustom maglom.

307
eve pevaju. L. tu trai vodu za Seli130 (to treba da je bilo pre zida). Nedelja.
Sedimo uz put ispod rimskog zida dok L. isti sveice, a ja itam prevod grke
poezije i dokono razmiljam. Kad ita, um je kao propeler na avionu, nevidljivo
brz i nesvestan stanje koje se retko postie. Nije lo oksfordski uvod, koji
pokuava da dri kontakt, a da bude savremen. Uen ali oksfordski. Krave kreu na
vrh brda nekim simultanim razumevanjem. Jedna vue drugu. Vetar ljulja auto.
Isuvie je vetrovito da se penjemo i gledamo jezero. Zbog toga su brda jo uvek
rimska besmrtni pejza ono to su oni videli gledam ja. Vetar, junski vetar,
voda i sneg. Ovce su polegle na dugakom travnjaku kao biseri. Nema hlada, nema
zaklona. Rimljani gledaju preko granice. Nita ne nailazi.
Utorak. Sad smo u Midlotijanu. Stali smo zbog benzina. Na putu za Sterling.
kotska magla razvuena preko ume. Uobiajeno kotsko vreme. Visoka brda.
Rune puritanske kue. Lekovita banja sagraena pre devedeset godina. Zvala je
jedna ena i rekla da je videla gospou Vulf kako eta u Melrouzu u subotu. Na
drugi pogled kao da to nisam bila ja. Galails, manufakturni grad. Grozan. Odlomci
razgovora uti u banjskom hotelu. Meki glasovi starih kotskih dama koje sede na
svojim utvrenim mestima ispod prozora kraj vatre. Pitala sam se zato idete
naokolo sa kiobranom. Jedna koja ije: Pitam se da li da to operem i da ponem
iz poetka. Radim na prljavoj osnovi. Ovde ja ulazim na scenu: Stali smo kod
Drajburga da vidimo Skotov grob. On je pod slomljenom palinkom jedne ruevne
kapele. Taman toliko krova da pokrije grob. I on tu lei ser Valter Skot, baronet.
U limenki od okoladnog pudinga, sa tim reima urezanim velikim i pljosnatim
slovima na poklopcu. Poto je baronica arlota koja je sahranjena pored njega
pokrivena istom okoladnom ploom, to mora da je bio njegov ukus. I neto se tu
slae. Jer Opatija je impresivna i reka tee u dnu polja. I sve stare kotske razvaline

130
Koker panijel.

308
stoje oko njega. Ubrala sam besirinku za uspomenu ali sam je izgubila. Prostrano
mesto, ali Skot je mnogo sabijen. Pukovnik pored njega, a Lokhart, njegov zet, kod
nogu. Tu je i Hejgov grob sa kojeg stre tamni crveni makovi. Ali stare dame sada
raspravljaju o dr. Donu Braunu iji je brat bio lekar u Melrouzu. Uskoro e jednu
da zaboli glava a drugoj da otupe ula. Jedna je pojela previe kolaa za uinu, a u
sedam je obilna veera. Ja mislim da je on vrlo fini njen mu. Ona ima svoju
linost. Veoma fini k-ru-g. Gde oni ive? Penzionisan u Pertiru ispale su mi tri
petlje Gospoica Pis dolazi u itaonicu sa svojom prijateljicom i hoe da se
zaloi vatra. Zar nije mogla da pozvoni? Izlazite! (ne pokupivi pletivo). Toliko je
sad toga otvoreno. Pre dve godine bila je proslava stogodinjice (Drajburga?). Ila
sam na taj skup. Bila je sluba veoma interesantno. Svi svetenici. Petorica na
bini. Moda i moderator. U svakom sluaju bilo je veoma fino, bio je lep dan i
mesto prepuno. Ptice su se prikljuile muzici. Roendan Alana Hejga. Bila je
sluba u Drajburgu. Ja volim D. Nisam bila u Dedburgu neverovatno je ljupko.
Ne, mislim da ne mogu sve to da ispiem. Stara bia sede na sofi, ne mnogo starija
od mene rekla bih. Da, imaju oko 65 godina. Edinburg je fini ja ga volim.
Moramo da otputujemo pre nego to nauimo da ih cenimo. Mora da ode iz svog
rodnog mesta. A onda kad se vrati sve se promenilo. Za godinu-dve dana to se
dogodi. Trebalo bi da odem (i da ostavim posao) pa da vidim efekat. U koju crkvu
vi idete? U kotsku crkvu ne u Sv. Dajlsa. Ranije se zvala Tron. Mi idemo u Sv.
Dajlsa. To je bila parohija svetog ora moj mu je bio stareina parohije Sv.
ora na arlotinom skveru. Dopada li vam se Vo? Volim ga ali ga ne ujem, a to
je opta prituba. On dri veoma naporne propovedi ne moe nita da zapamti.
Hor je divan. Ne mogu da dobijem mesto sa kojeg se uje. Meni je ispod asti da
jurim sa gomilom. Gomila ovde ne dopire, treba samo mirno da sedim imam
slubu, sluam molitve, mlade ljude, muziku. Dobro je tamo gde je ulaz kao u Tisl
kapeli. Udarili su me u prolazu. Ustala sam i pomerila se. Ima nekih sedita koja su

309
uvek prazna, a esto su najbolja. Ja volim Sv. Dajlz, lepo staro mesto. Stara dama
kojoj sam zauzela mesto, rekla mi je da je crkva potpuno renovirana. Porodica
ejmbers su je uredili, a na otvaranju nije sauvano ni jedno mesto za njih. Loa
organizacija. Neko im je naao mesta. Glupost. Uvek je neka zamena iz vie crkve.
Ja volim episkopat, ako e biti episkopat onda dobro. Ako je kotska crkva, neka
bude kotska crkva. Brat dr. Voa je u Dandiju. On bi voleo Rouznit. Neko ree da
je svetenik u Rouznitu delikatan.
Vetar besni, drvee je bez lia, jedine promene su na jemenoj pogai i u toru.
Glenkou. Pretee. Plutaju brda, jezera zelenog lia. Povorke kola u pokretu, nema
stanovnika, samo turisti Ben Nevis sa prugama snega. More. amii, oseaj kao
da ste u Grkoj i Kornvolu. ute zastave i velike zevalice, nema farmi, sela i
seoskih kua; mrtva zemlja preplavljena insektima. Starac koji nije mogao da
ustane sa stolice. Dve gospoe, jdnoj noge kipe iz cipela. Svi su obueni za veeru i
sede u salonu. U Krijenleriku je bila dobra gostionica. Jezero, a na sredini vise
stalaktiti zelenog drvea. Zdelice brda. Brda sa lie zelenim somotom. Benington
iz Iton Plejsa. Za nju je zima zelena zato to je njen svekar botaniar. Dnevna
svetlost u jedanaest. Loa kritika Tri gvineje G.M.Janga. Bol je trajao deset minuta
i gotovo. Loh Nes je progutao gospou Hembro. Ona je nosila bisere.
A zatim, poto mi se smuilo prepisivanje, pocepala sam ostatak lekcija za
sledee putovanje ne praviti beskrajne beleke olovkom koje treba prepisivati. Za
nekima ipak alim. Neki eksperimenti o Bozvelu, o gostionicama. I ena ija je
baka radila kod Vordsvortovih i koja se njega seala kao starca sa ogrtaem sa
crvenom postavom, kako mrmlja stihove. Ponekad bi pogladio decu po glavi ali
nikad sa njima nije razgovarao. Dok je H. Kolrid uvek pio u krmi sa lokalnim
mukarcima.

310
etvrtak, 7. juli
O, taj strani napor da se vratim na Rodera posle ovih estokih oscilacija, Tri
gvineje i P.H. Kako da se koncetriem na siune injenice u pismima? Danas pre
131
podne naterala sam sebe da se vratim na Feilend 1888. Ali sino je Dambo
hladnom vodom polila celu moju ideju o biografijama onih koji nemaju biografije.
Roder nije, kae, imao ivot o kojem moe da se pie. Rekla bih da je to tano. A
evo mene kako se znojim nad siunim injenicama. Sve je isuvie precizno,
siuno i vezano dokumentovano. Da li da se uradi na toj liniji? Da li je on
ljudima interesantan u tom svetlu? Mislim da u istrajno ii do trenutka kad ga ja
sreem 1909, a onda u pokuati neto vie fiktivno. Ali do tada moram da klipem
kroz sva ta pisma. Sve vreme mislim na taj kontrast. Moj pogled. Njegov i pogled
drugih ljudi. A zatim njegove knjige.

Subota, 7. avgust
Dosta uivam piui P.H. To je ve neto, jer nikome se nee dopasti, ako to iko
ikada bude itao. En Votkins, uzgred, kae da itaoci Atlantika nisu dovoljno itali
Volpola da bi mogli da razumeju moj lanak. Odbijen.

Sreda, 17. avgust

Ne, neu sam vie da radim Rodera u krvi i znoju pravim izvode iz starih
lanaka sve do ruka. Ukrau dvadeset pet minuta. U stvari, poinjem da se
udubljujem u Rodera. Zar nisam rekla da neu? Zar nije L. rekao da nemam
razloga za urbu? Osim to je meni pedeset est godina; mislim da je Gibon sebi
dao jo dvanaest godina i naprasno umro. Pa ipak, zato uvek da se grizem i da
urim i da se otimam sa uzice? elim jedno godinje doba sa smirenim vremenom.
Kontemplaciju. Dobijem to ponekad oko 3 sata ujutru, uvek se tada probudim,

131
Mardori Streji (Marjorie Strachey).

311
otvorim prozor i gledam u nebo iznad stabala jabuka. Sino je ibao vetar. Sve
vrste scenskih efekata udesno obaranje, ienje i gomilanje, posle zalazak
sunca koji je bio neverovatan. L. me je naterao da doem do prozora od kupatila da
vidim roj crvenih oblaka; akvarelna masa ljubiastog i crnog, glatko kao zaleena
voda, zatim tvrdo komae intenzivno zelenog kamena, plavog kamena i mrekanje
grimiznog svetla. Ne, tako to neu doarati. Drvee u bati i odbijena svetlost, nai
uareni arai plamte na ivici kose. Dakle, za veerom smo raspravljali o naoj
generaciji i o izgledima da bude rata. Hitler sad ima svojih milion naoruanih ljudi.
Da li su to samo letnji manevri ili ---- ? Harold govori preko radija u svom maniru
svetskog oveka, nagovetava da bi moglo da bude rata. To je potpuni slom ne
samo civilizacije u Evropi, ve na poslednji krug. Kventin je regrutovan, itd.
Prestaje da misli o tome to je sve. Nastavlja razgovor o novoj sobi, novoj
stolici, novim knjigama. ta drugo moe muica na travki da uini? A ja bih volela
da napiem P.H. i druge stvari.

Nedelja, 28. avgust

Osobenost ovog leta je potpuna sua. Knjige su suve. Jo ni peurke. Nedelja je dan
samog avola u M.H.: kuii, deca, zvona idu na veernje. Ne mogu nigde da se
skrasim. Pobeena sam posle tri teke borbe u kuglanju. Kuglanje je naa manija.
itam dosta na preskok. Uvezala sam se u vor sa pisanjem o Roderu. Dovela sam
ga, vrlo paljivo, do ruba Amerike. Zaroniu u fikciju, a zatim u komponovati
poglavlje koje e dovesti do promene. Ali je itljivo i boe moj, kad pomislim na
dalje saimanje i oputanje. Ding-dong zvono ding-dong zato smo se nastanili
u selu? Kako se dobrovoljno zakopavamo! A svakog trenutka mogu zapucati topovi
i razneti nas. L. je veoma crn. Hitler svoje lovake pse dri na lakom povocu. Samo

312
jedan korak, u ehoslovakoj je, kao austrijski najvojvoda 1914, i opet smo u 1914.
Ding-dong, ding-dong. Ljudi tumaraju po poljima. Sivo blisko vee.

etvrtak, 1. septembar
Vrlo lep, vedar septembarski dan. Sibil preti veerom, ali moda e nas odloiti
ako bane ministar iz kabineta. Politika obeleava vreme. estok napad na Tri
gvineje u Skrutiniju, pisao ga je K. Livis. Nimalo ne drhtim od straha. Nisam ceo
tekst ni proitala. To je simbol grdnji koje e doi. Dovoljno sam proitala da
vidim da je sve to potpuno lino Kvinijeve pritube i replike na to to ga
ignoriem. Ne znam zato mi nije stalo do pohvale i grdnje, ali tako je. Od jutros
imam laku netrpeljivost prema Roderovoj biografiji, isuvie je detaljisana i ravna.
Ali moram da je se latim sutra i da odloim P.H., bojim se. Kventin je ovde da
zavri svoj sto. Reili smo da stavimo krov boje kornvolskog krema. Jue sam nala
novu stazu do reke niz Telskom Veli.
Kvinija je jue jednim potezom ponitilo pismo Dejn Voker zahvaljuje se
beskrajno svi mukarci i ene koji govore engleski treba da imaju Tri gvineje u
rukama, itd.

Ponedeljak, 5. septembar
udno je to sedim ovde i odmeravam sitne injenice o Roderu i M.M. u
Njujorku, a vrabac mi kucka po krovu ovog lepog septembarskog jutra koje bi
moglo da bude 3. avgust 1914 ta bi rat znaio? Mrak, prekomerni napor.
Pretpostavljam, pojmljivo, smrt. I svi uasi prijatelja. I Kventin Sve to lebdi u
mozgu tog smenog oveuljka. Zato smenog? Zato to se nita ne uklapa: uopte
ne sadri realnost. Smrt i rat i mrak koji ne predstavljaju nita do ega je bilo kom
ljudskom biu, od mesara do predsednika vlade, iole stalo. Ne predstavlja slobodu,
ne predstavlja ivot. Puki sluavkin san, i mi se budimo iz tog sna i imamo

313
spomenik palima da nas podesea na te plodove. Ja, ipak, ne mogu dovoljno da
rairim um da to primim jasno. Da je stvarno, neto bi se moglo poeti. Ali ovako,
to samo guna, na neartikulisan nain, iza realnosti. Moda emo veeras uti
njegov ludaki glas kako vie. Nirnberki politiki skup je poeo, a trajae i sledee
nedelje. I ta e se ovog puta desiti kroz deset dana? Zamislimo da ih preskoimo, a
ipak u svakom trenutku bilo koji nesreni sluaj moe da izazove komeanje. Ali
ovog puta svi napeto iekuju. To je razlika, a poto smo svi u mraku isti, ne
moemo da se okupimo i grupiemo. Poinjemo da oseamo impulse krda. Svako
svakog pita: Ima li ta novo? ta ti misli? Jedini odgovor je: ekaj i videe.
Stari gospodin Tompset je u meuvremenu, poto je terao konje na potok i po
livadama sedamdeset etiri godine, umro u bolnici. I L. treba da proita njegov
testament u sredu.

Subota, 10. septembar

Ja ne oseam da je kriza stvarna nije tako stvarna kao Roder 1910. u Gordon
Skveru, o emu upravo piem; a sad sam se prebacila, s neto potekoa, da
iskoristim poslednjih dvadeset minuta koji su preostali do ruka. Naravno, sledee
nedelje u ovo vreme, moda emo biti u ratu. Sve novine redom opominju Hitlera
istim ukoenim, mrgodnim, ali sabranim reima, koje verovatno diktira vlada, da
emo se boriti ako nas natera. Svi su oni podjednako smireni i dobronamerni. Nita
nee rei provokativno. Bie svakakvih poputanja. Mi zapravo samo odbrojavamo
vreme, to je smirenije mogue, do ponedeljka ili utorka kada emo uti boansko
propoanstvo.
I mi elimo da on zna ta mi mislimo. Jedino sumnjamo da li to to kaemo dopire
do njegovih preoptereenih dugih uiju. (Razmiljam o Roderu, ne o Hitleru.
Kako blagosiljam Rodera i volela bih da mogu to da mu kaem, to mi je dao sebe
da o njemu mislim od kakve je on i dalje pomoi u ovom kovitlacu nestvarnosti.)

314
Svi ovi namrgoeni mukarci izgledaju mi kao odrasli koji s nevericom gledaju
skeptino na deiju kulu od peska koja je iz nekog neobjanjivog razloga postala
ogromni stvarni zamak, koji se bez baruta i dinamita ne moe sruiti. Niko razuman
ne moe u to da poveruje. Ipak niko ne sme da kae istinu. Tako se istina
zaboravlja. U meuvremenu avioni krstare nebom, preletajui breuljke. Obavljene
su sve pripreme. Sirene e na prvi znak uzbune zavijati na odreeni nain. L. i ja o
tome vie ne razgovaramo. Mnogo je bolje kuglati se i brati dalije. Sjajile su sino
u dnevnoj sobi, narandaste naspram crnog. Balkon nam je sad podignut.

Utorak, 20. septembar

Poto sam isuvie istroena da bih radila dosta izmuene glavoboljom mogla
bih da pravim grubu skicu sledeeg poglavlja. 132 (Prilino sam zaokupljena P.H.,
otuda glavobolja. Opaska: proza je daleko napornija od biografije u tome je
uzbuenje.)
133
Pretpostavimo da napravim prekid posle H.-ine smrti (ludilo). Odvojen pasus u
kojem se citira ta je sam R. rekao. Zatim prekid. Onda definitivno ponem prvim
susretom. To jest prvim utiskom: svetski ovek, ne profesor ili boem. Zatim da
dam injenice iz njegovih pisama majci. Zatim na drugi susret. Slike: razgovor o
umetnosti, pogled kroz prozor. Njegova ubedljivost izvesna tupost eleo je da te
ubedi da ti se dopada ono to se njemu dopada. udnost, zaokupljenost, uzbuenje
jedna vrsta vibracije kao da noni leptir leti oko njega. Ili da scenu zamislim ovde
kod Ot.?134 Zatim Konst135. Kako isparkirava auto, unosi stvari, njegova
spretnost u kombinovanju. Zatim citirati pisma R.-u.
Prva izloba 1910.

132
Roger Fry.
133
Helen Fraj (Helen Fry).
134
Ledi Otolin Morel.
135
Konstantinopolj.

315
Ismevanje. Citirati V. Blanta.
Dejstvo na R. Jo jedan krupan plan.
Pismo Mekolu. Njegovo lino oslobaanje.
Uzbuenje. Pronalazi svoj metod (Ali to nije bilo trajno. Njegova pisma V.
pokazuju da je ona imala previe upliva na njega.)
Ljubav. Kako da kaem da on nikada nije bio zaljubljen?
Dati predratnu atmosferu. Ot. Dankan. Francuska.
Pismo Bridisu o lepoti i ulnosti. Njegova zahtevnost. Logika.

etvrtak, 22. septembar

Grekom sam ovde napisala nekoliko stranica Rodera; to je dokaz, ako je dokaz
potreban, kao to imam obiaj da kaem, da su mi knjige pobrkane. Da, u ovom
trenutku, tu su svenjevi pisama upueni V. B. 1910-1916. Svenjevi
svedoanstava za oksfordski Slejd. Beskrajne fascikle, u svakoj razna pisma, iseci
iz novina i izvodi iz knjiga. Meu njima i moja, poluzvanina pisma o Tri gvineje
(dosad je prodato 7.017 primeraka) Nema trezvenih, tihih nedelja, ispunjenih
samo radom, po ceo dan, kao to smo planirali kad su otili Belovi. Pretpostavljam
da ovek u tome uiva. Ulazim u stari, veoma stari ritam redovnog itanja, prvo
ova knjiga, pa ona; celo pre podne Roder; etnja od 2 do 4; kuglanje od 5 do 6,30,
zatim madam de Sevinje; na veeru u 7,30; itam Rodera; sluam muziku;
uvezujem Edijevog Kandida, itam Zigfrida Sasuna, pa u krevet oko 11,30. Veoma
dobar ritam, ali izgleda da mogu da ga odrim samo nekoliko dana. Cela sledea
nedelja je razbijena.

etvrtak, 6. oktobar
Jo 10 minuta. Veselo poigravam u P.H. koji mogu da piem samo jedan sat. Kao
Talase. Intenzivno u njima uivam, nad Roderom mi je glava stegnuta. estoka

316
oluja, pre dva dana. Nema etnje. Popadale su jabuke. Prekinuta struja. Koristili
smo etiti velike svee koje smo kupili kod Vulvorta. Veera se kuvala i dimila na
poretu u trpezariji. Ljudi sad boje daske. Soba e zapravo biti gotova ove nedelje.
Politka je sada puko: Ja sam vam to rekaoVi ste. Ja nisam Prestau da itam
novine. Potonuu konano u kontemplaciju. Mir za ivota, zato ne pokuati da se
u to poveruje? Ne mogu da pourim i da odem u Sen Remi. Hou, neu. eznem za
promenom; dopada mi se da itam gospou de Sevinje, ak i pri svetlosti svea.
eznem za Londonom i svetlima; eznem za berbom groa, eznem za potpunom
samoom. Sve sam to prodiskutovala sa L. dok smo jue etali u Pidingou.

Petak, 14. oktobar

Dve stvari nameravam da radim kad ponu duge mrane veeri: da piem, sledei
impuls, kao sada, puno pesmica koje e ui u P.H.; mogle bi mi zatrebati; da
sakupim, ak i da poveem svoje bezbrojne T. L. S. beleke; da ih tretiram kao
materijal za neku vrstu knjige kritike. Citati? Komentari? Koji se proteu kroz celu
englesku knjievnost, onako kako sam je itala i pravila beleke tokom proteklih
dvadeset godina.

Utorak, 1. novembar
Maksu136 se dopada eirska maka. Loptasta. Zubata. Plavooka. Oi joj postanu
nejasne. Lii na Brusa Rimonda sva u oblinama. On je izjavio: Ja nikad nisam
pripadao nekoj grupi. Ne, ak ni kao mladi. To je bio ozbiljan nedostatak. Kao
mlad ovek treba da misli: Postoji samo jedan ispravan put. A ja sam mislio: To je
veoma duboko, ali moda ti to nee shvatiti. Svet je sazdan od svakakvih ljudi.
Bio sam van svih grupa. Dok je dragi Roder Fraj, kome sam se sviao, bio roeni
voa. Niko nije bio tako prosvetljen. On je tako izgledao. Nikad nisam sreo

136
Maks Birbom (Max Beerbohm).

317
oveka koji tako prosvetljeno izgleda. Sluao sam njegovo predavanje o estetici
umetnosti. Bio sam razoaran. Stalno je listao listao Hempsted jo nije bio
pokvaren. Odseo sam u zamku Deka Stroa pre nekoliko godina. ena mi je imala
grip. A konobarica, gledajui preko njenog ramena (moja ena je dvaput imala
grip), ree: Prilino si pohlepan, a? To je eto besmrtno. U tome je cela
konobarika vrsta. Mislim da sam deset puta bio u krmi. Dord Mur nikad nije
koristio svoje oi. Nikad nije znao ta mukarci i ene misle. Sve je to nauio iz
knjiga. O, plaio sam se da ete me podsetiti na Ave atque Vale. Da, to je divno.
Da, tano je da je tad koristio svoje oi. Inae to je kao ljupko jezero u kojem nema
riba. Potok Kerit Kulzon Kernahan? (Priala sam kako me je K.K. zaustavio u
Hejstingzu. Jeste li vi Edit Sitvel? Ne, ja sam gospoa V., a vi? Kulzon Kernahan.)
Na to se Maks rastoroka. Smesta ispria kako ga zna iz dana ute knjige. Napisao
je Bog i mrav. Prodala se u dvanaest miliona primeraka. I knjigu seanja. Kako sam
posetio lorda Robertsa Veliki ovek die se iz svoje stolice. Oi su mu bile boje
lenika? Ili plave? Ili smee ne to su bile samo vojnike oi. Napisao je i Slavni
ljudi koje nisam sreo, Maks Birbom.
O svom pisanju: dragi Liton Streji mi je rekao: Ja prvo napiem jednu reenicu,
zatim jo jednu. Ja tako piem. Idem dalje. Ali imam oseaj da pisanje treba da
bude kao tranje kroz polje. Tako ti pie. Kako pak ti sie u svoju sobu posle
doruka ta osea? Imao sam obiaj da pogledam na sat i da kaem, o, teko
meni, vreme je da ponem da piem lanak Ne, prvo u da proitam novine.
Nikad nisam eleo da piem. Ali imao sam obiaj da doem kui sa sveane
veere, da uzmem etkicu i crtam karikature. Izgledalo je da naviru odavde kao
mehurii pritisnuo je stomak. To je bila neka vrsta inspiracije, pretpostavljam.
Ono to si rekla u svom lepom eseju o meni i arlsu Lemu bilo je sasvim tano. On
je bio lud; imao je taj dar, veliku nadarenost. Ja sam isti Dek Horner. Ja povlaim
pero. Suvie zaokrugljeno, suvie savreno moja je publika oko 1.500 ljudi. O, ja

318
sam slavan, uglavnom zahvaljujui tebi i vanim ljudima na vrhu, poput tebe. esto
ponovo itam svoja dela. Imam obiaj da ga proitam oima ljudi koje potujem.
esto ga itam kao to bi ga itala Virdinija Vulf izdvajam ono to bi se tebi
dopalo.Ti to nikad ne radi? O, treba da proba.
Iervud i ja smo se sreli na pragu. On je divlji momak: sa oima kao iva,
zajedljivim, nalik je na dokeja. Taj mladi, rekao je V. Mom, dri budunost
engleskog romana u svojim rukama. Vrlo poletno. Uprkos Maksove briljantnosti i
posebnosti, koju on potpuno shvata i ne prekorauje, to je bilo povrno vee.
Videlo se po tome to nisam mogla da popuim cigaru koju sam donela. To je bilo
na dubljem planu. Sa Sibilinim zanatom domaice, sve je bilo istom na povrnom
planu. Prie, komplimenti. Kua. Ljutura u belim, srebrnim i zelenim bojama;
drvene oplate, stari nametaj.

Sreda, 16. novembar

Veoma je malo trenutaka na planinskim vrhovima. Kad gleda ispred sebe u miru
sa visine. Pomislila sam to penjui se uz stepenice. To je simbolino. Penjem se
uz stepenice. sad, kad piem Biografiju. Hoe li biti vrhunca? Kad zavrim
Rodera? Ili noas, u krevetu, izmeu 2 i 3 sata? Dolaze spastino. esto kad sam
bila onako loe raspoloena zbog Godina.
Viola Tri je umrla sino, od zapaljenja plua; dve godine mlaa od mene.
Seam se kakvu je imala kou: kao kajsija, sa po kojom dlaicom boje ilibara.
Oi mehuraste, podonjaci obojeni. Ogromna ena boginja i staro zakeralo; velika
koata figura krupnog koraka; uzdigla se u poslednje vreme. Poslednji put sam je
videla na Gargojl koktelu, kad je bila u svom raskonom, ekspanzivnom
raspoloenju. Nikad je nisam videla drugaiju, ali ipak mi se uvek dopadala. Sretala
sam je moda jednom godinje, povodom njenih knjiga. Bila je ovde na veeri
onog dana kad su joj izali Zamkovi u paniji. I ila sam na aj na Voburn Skveru,

319
sa puterom zamotanim u novine. U salonu je bio italijanski brani krevet. Bila je
instinktivna, imala je arm sa manirima dobre glumice. Njihovu boemtinu i
sentimentalnost. Ali mislim da je bila prava spontana majka i ki; nije bila
ambiciozna; bila je u ivotu iroke ruke; verovatno su je gnjavili zbog novca. Bila
je ekstravagantna i vrlo smela i hrabra neko ko stvara ivopisno okruenje. Tako
snana i krupna, da je trebalo da doivi osamdesetu; ipak je bez sumnje taj zamak
bio potkopan, nonim ivotom, ne znam. Umela je da prenese neto reima. Njena
ki Virdinija treba da se vena ove nedelje. Mislim na Violu koja lei mrtva. Kako
je to neumesno nepotrebno.

Utorak, 22. novembar

Nameravala sam da piem Razmiljanja o svom poloaju spisateljice. Ne elim da
itam Dantea; preostalo mi je deset minuta od prekrajanja Lapina i Lapinove.
Mislim da sam tu priu napisala u Eemu pre dvadeset i vie godina, moda dok
sam pisala No i dan.
To je dug komad puta. I oigledno ja sam bila uzdignuta na vrlo visok poloaj, pre
recimo deset godina; onda mi je V. Luis odrubio glavu i gospoica Stajn. Sad sam
da vidimo staromodna, naravno; sa mladima nema veze, ne da se uporediti sa
Morganom137. Ipak sam napisala Talase; moda deluje kao da neu napisati jo
neto dobro; drugorazredna sam i verovatno u biti potpuno odbaena. Mislim da
mi je to reputacija u javnosti u ovom trenutku. Ona se bazira uglavnom na K.
Konolijevoj koktelskoj kritici. Snop perja na vetru. Koliko mi to smeta? Manje
nego to sam oekivala. Ali, naravno, malo sam obraala panju. Hou da kaem,
nikad nisam mislila da sam tako slavna, tako da ne oseam da su mi odrubili glavu.
injenica je da me je posle Talasa ili Flaa, ini mi se, Skrutini otkrio. V. L. me je
napao. Bila sam svesna aktivne opozicije. Ranije su me pak slavili mladi, a

137
E. M. Foster (E. M. Forster).

320
napadali stariji. Tri gvineje su skrenule udarac. Napali su me i G. M. Jangovi i
skrutinijevci. A moji sopstveni prijatelji su zbog te knjige prestali sa mnom da
govore. Moja pozicija je dvostruka. Nesumnjivo je da je Morganov ugled mnogo
vei od mog. I Tomov 138. Dakle? Na neki nain, to je olakanje. Mislim da sam ja
u osnovi autsajderka. Ja najbolje radim i najjaa sam kad sam priterana uza zid. To
je ipak udno oseanje, pisati protiv struje. Struju je vrlo treko zanemariti.
Naravno da u ja to ipak uraditi. Ostaje da se vidi ima li ieg u P.H. U svakom
sluaju, mogu da se vratim svom kritiarskom umu.

Ponedeljak, 19. decembar

Sutra e biti odvratna guva, zato u provesti poslednje pre podne u sumiranju ove
godine. Istina je ima jo desetak dana, ali sloboda ove knjige to dozvoljava htela
sam da kaem slobode, ali mi je moja pedatna svest naloila da potraim drugu re.
To otvara neka pitanja, ali ostaviu ih, pitanja o mojoj brizi za umetnost pisanja. U
celini, umetnost poinje da me obuzima vie?, ne, mislim da me je obuzela jo
kad sam bila malo stvorenje, koje piskara priu u maniru Hotorna na zelenoj
plianoj sofi u salonu u Sent Ajvzu dok odrasli veeraju. Poslednju veeru ove
godine smo priredili za Toma.
Ove godine sam radila Tri gvineje i, oko 1. aprila, poela sam Rodera, s kojim sam
stigla do 1919. godine. Napisala sam Volpola, Lapina i Lepinovu i Umetnost
biografije. Tri gvineje su primljene na zanimljiv nain, neoekivano samo nisam
sigurna ta sam oekivala. Prodato je 8.000 primeraka. Nijedan moj prijatelj knjigu
nije pomenuo. Moj iri krug se proirio ali potpuno mi je nejasno koje su prave
vrednosti te knjige. Da li je? Ne, neu ak ni da formuliem osobine, jer,
injenica da je niko jo nije sumirao. Mnogo manje su saglasni nego oko Sopstvene

138
T.S. Eliot.

321
sobe. Tako da mi se ini da je naprikladnije da odloim sud o tom delu. Ispisala
sam P.H. do 120. stranice. Razmiljam da to bude knjiga od 220 stranica. arenilo.
Jurim u nju kao olakanje od dugog pritiska Frajevih injenica. Ali ini mi se da
nekako vidim celinu jednostavno sam je zgrabila, jednog dana, negde u aprilu,
kao koni na vetru, bez ideje kakva e biti sledea stranica. A onda su naile. Da
budu napisane iz zadovoljstva.

1939.

Petak, 5. januar
Uzimam novo pero, poto sam Rodera starim perom dovela skoro od ozete, i
ovih poslednjih pet minuta lepog januarskog prepodneva piem prvu stranicu
dnevnika u novoj godini. Poslednjih pet minuta pred ruak kako da inauguriem
ovu vanu svesku za to vreme, sa ovim mozgom? Mozak jo uvek juri po trasi
poslednje reenice. A tu poslednju reenicu u ponovo pisati jo deset puta. Dakle,
dominatna tema je rad. Roder. Ostalo su uobiajene rodmelske teme. To jest,
dopustila sam mrazu da predaleko ode. Doli smo pre 14 ili 15 dana i zatekli sve
zamrznute cevi. Sneg je pado pet dana, ljuti mraz. Vetar. Bauljali smo itav sat
kroz meavu. Imali smo lance na tokovima. Ukotvili smo se u arlstonu i Tiltonu
na Boi. Kroz dva dana smo osvanuli okrueni travom. Dugakim ledenicama
koje vise sa kuhinjskog prozora kapalo je sa nosa. Otapale su se. Cevi su se
otkravile. Danas je junsko prepodne sa istonim vetrom. Vreme je isteklo. Ali
dnevnik je ipak krenuo. A moda e mi sutra um biti bistriji i moi u da piem
recimo 10 minuta.

322
Ponedeljak, 8. januar

Pretvorila sam mozak u staru krpu radei Rodera, boe, to poglavlje sa ozetom,
preterano je izdetaljisano, suvie skueno; moram da se protegnem, prvo na ovoj
neodgovornoj stranici, a za etiri dana, pre no to se vratimo u nedelju, na prozi.
Ipak sam iskopala veu elju da piem, ak i prozu. Rodmel ti smrai um, naroito
zimi. Piem dobra tri sata; etam dva; onda itamo do 11,30 sa pauzama dok
kuvamo veeru, sluamo muziku i vesti. Tako sam iitala silne pakete R.-ovih
pisama, neto Sevinje, osera i neke besmislene knjige.

etvrtak, 18. januar

Svakako je veliko osveenje to je Harpers prihvatio moju priu. To sam ula
jutros. Divna pria, presreni su to e je objaviti. Znai, zaradila sam 600 dolara.
Ali ohrabrenje te ugreje, ivne, moram da notiram, kad smo kod prilagodljivosti
mojoj teoriji da se moe i bez ohrabrenja. Ne mogu da negiram. Moda sam jutros
zbog toga bila tako preplavljena P.H. ini mi se da sam dola do direktnijeg
metoda za sumiranje odnosa; a onda je poezija (u metru) pretekla proznu lirsku
ilu. Slaem se sa Roderom da u tome preterujem. Uzgred, to je bila najbolja
kritika koju sam dobila u poslednje vreme. Da ja poetizujem neivotne scene,
naglaavam svoju linost, ne putam da znaenje izraste iz materije.

Utorak, 28. februar

Moram da kaem neprijatnu istinu da nikad ne piem dnevnik osim kad sam u
svai sa govorom. Piem samo kad sam zlovoljna i potitena i to veoma ogoljeno.
Odmor od Rodera. I jedan srean dan sa P.H. A onda previe paketa; izlaze
knjige, a glava mi je na potiljku tupa. Kao i obino, kad sam tome sklona, svi obadi

323
navale na mene. Oni uobiajeni. Ne moram ni da ih imenujem. Treba da drim
govor na vioj koli, obaveze se umnoavaju. Bezbroj izbeglica, da bude jo
zamrenije. Evo, nabrojah a rekla sam da neu.

Subota, 11. mart

Jue, u petak 10-og, napisala sam poslednju re grube skice Rodera. A sad treba
da ponem, ne ba da ponem, ali da ispisujem silne verzije. Bie stranih muka.
Bezbroj sumnji, o meni kao biografkinji. O sposobnosti da to uopte napiem. Ipak
sam ga iznela do kraja i mogla bih da dam sebi jedan tren blage pohvale. injenice
su manje vie izabrane. I nemam vremena da zalazim u bezbrojne uase. Ima li u
njemu treptaja ivota ili je to sve prah i pepeo?

Utorak, 11. april

itam Dikensa, da se osveim. On ivi, ne pie. To mu je i vrlina i mana. Vidi da
se neto pomalja to nema um. Ipak je izuzetno precizan, ponekad prodre, na
primer kod gdjica Skvirs i Prajs i kod farmera. Ne mogu da umoim svoje kritiko
pero, iako pokuavam. Zatim itam Sevinje, profesionalno, za taj amlagam knjiga
koji nameravam da uradim. Ubudue u pisati brze, intenzivne, kratke knjige i
nikad se neu privezati. Time se brani da se ne usedi i ne zamrzne od starosti. I
moe da se naruga svim unapred spremljenim teorijama. Sve vie sumnjam da se
uopte dovoljno zna da bi se skicirali ak i mogui redovi, sve je prenaglaeno i
konvencionalno. Umro je Moris, poslednji od brae L. Dejvis; a Margaret je iva
uvek mi se inilo da se jako paljivo uva ivota. Zato se vui i stalno meriti i
testirati svoje mrvice snage i postavljati lake zadatke da bi se akumulirale godine?
itam i Rofukoa. U tome je prava poenta moje smee knjiice, da me natera da
itam, sa perom, da sledim trag; i da itam dobre knjige, a ne teturave rukopise ni
kripanje mladih kreda ova re opisuje neiskusne spise koji zevaju u udu i

324
trtljaju traei nae saoseanje. osera uzimam po potrebi. Tako, ako uopte
budem imala vremena, ali moda u sledee nedelje imati vie prostora za samou,
trebalo bi, moda zbog rata, da se vinem sve vie u tu uzbudljivu sferu u kojoj se
tako retko ivi i gde moj um radi tako brzo da deluje kao da spava, kao propeleri na
avionu. Ali moram da prekucam poslednje delove Kliftona, i zato se smiri do sutra
i pripremi se za Kembrid. To je dosta dobar tekst, oekujem to. Zgusnut i pouan.

etvrtak, 13. april

Posle toga sam dva dana imala grip koji je bio blag, ali mi je kao i obino usisao
mozak, pa sam dola u radnu sobu jutros samo da nastavim monotono itanje
nekoliko Roderovih pisama. Zavrila sam ipak ove nedelje prvih 40 stranica,
detinjstvo itd., ali to je bila uglavnom autobiografija. Sad predstoji politika.
embrlenova izjava danas u parlamentu. Rat, pretpostavljam, nee izbiti sutra ali
smo mu sve blie.
Jue sam proitala oko 100 strana Dikensa i jasno mi je da ima neto neodreeno u
njegovoj drami i prozi; kako naglaenost, karikaturalnost tih bezbrojnih scena,
jednom zauvek formirani likovi, silaze sa scene. Skoro da nema literature, to jest
senenja, naznaka, kao kod Henrija Dejmsa. Sve je smelo i areno. Dosta
monotono; a ipak je tako bujno, tako kreativno. Da, ali nije izuzetno kreativno. Ne
pobuuje nita. Sve je dato. Nema nieg to e se reiti u samoi. Zato je tako hitar
i privlaan. Nema ta da te natera da spusti knjigu i da razmilja. Ali ovo su
mozganja iz gripa, i ja sam toliko smuena da bi trebalo da uzmem ser Edvarda i da
pravim izvode pored vatre.

Subota, 15. april

Kad se sve uzme u obzir, dobro sam uradila Rodera. Mislim da mi nee biti
potrebne po dve nedelje za svako poglavlje. I dosta je zabavno, bez obzira koliko

325
sam se drastino narintala ove godine. ini mi se vidim kako se uobliava, i moj
metod kompilacije je bio dobar. Moda previe lii na romane. Ne smeta mi to. Ne
stiu pisma, nema nikakvih novosti, a glava mi je suvie kruta za itanje. L.
galopira kroz svoju knjigu. Htela bih da idem na odmor, nekoliko dana u
Francuskoj, ili da projurimo kroz Kotsvolds. A kad pogledam ta sve elim, to je
udna je (uvek tako poinjem), ta otrina koju izgleda rat donosi: sve postaje
besmisleno. Ne moe da planira. A tu je i kolektivno oseanje. U istom trenutku
cela Engleska misli na isto, na uas rata. Nikad ranije to tako snano nisam osetila.
Onda nastane zatije i opet sklizne u odvojenu privatnost.
Ali moram da naruim makarone iz Londona.

Sreda, 26. april

Zavrila sam etvrtinu, 100 strana Rodera koje u imati do sutra. Poto ima 400
stranica, a za etvrtinu mi treba tri nedelje (ali prekidali su me), bie mi potebno
devet nedelja da zavrim. Da, knjiga treba da bude gotova do kraja jula. Samo to
emo mi moda otii na put. Neka bude avgust. I da se sve prekuca u septembru...
Dakle, izai e u ovo doba sledee godine. I u avgustu u biti slobodna. Kakvo je to
muenje. I ini mi se da nije interesantno, osim za estoro ili sedmoro ljudi. A
dobiu grdnju.

etvrtak, 29. jun

Od muke sa Roderom i P I P zavrtelo mi se u glavi i putam je da se ovde opusti
na deset minuta. Pitam se zato, i da li u to ikad proitati. Moda e mi dnevnik
biti koristan ako nastavim da piem memoare, koji su mi isto tako olakanje od
Rodera. Jue je bio sumoran dan. Htela sam da kupim cipele u Fortnamu.
Rasprodaja, ali samo onga to ne moe da se proda. I ta atmosfera, engleska via
klasa, sva utegnuta sa crvenim lakom na noktima; ja kao smena figura, iibalo me

326
je do koe. Uzvrpoljila sam se, ali sam se pribrala etajui po kii kroz park. Dola
sam kui i pokuala da se koncentriem na Paskala. Nisam mogla. Ali to je jedini
nain da se utimujem i da se smirim, ak i ako ne razumem. Ti teoloki vrhovi
trae domet koji ja nemam. Ipak vidim ta je Liton, moja stara zmija, hteo da kae.
Kako je ivot zaista kao san, to da je on mrtav i da ja itam ono to je on napisao. I
pokuavam da otkrijem dokle smo se zarili u svet; iako mi se ponekad ini da je to
iluzija, tako brzo je prolo, ivelo se tako brzo, i nema ta da pokae osim ovo
malo knjiga. Ali zbog toga se ukopavam i epam trenutak. Posle veere sam ila
sa L. na kliniku; ekala sam napolju sa Seli koja je natezala kai. Gledala sam
veernji prizor. O, i purpurno sive oblake iznad Ridents parka, sa ljubiastim i
utim znacima na nebu, i poskoila sam od uitka.

Ponedeljak, 7. avgust
Sad u da napravim brzi i hrabri eksperiment, da prekinem Viziju i oblik, i da piem
deset minuta dnevnik umesto da revidiram, kao to bi trebalo, moj prepodnevni
kuluk.
Da, imala sam na umu nekoliko stvari o kojima sam htela sa piem. Ne ba
dnevnik. Razmiljanja. To je pomodno izvrdavanje. I Piter Lukas i id su mu
skloni. Nijedan od njih ne moe da se zadovolji kreativnom umetnou. (Mislim da
bih ja bez Rodera to mogla.) Dnevnu dozu komentara imam pri ruci u ovakvim
trenucima. I ja to oseam. Ali o emu sam ono razmiljala? Razmiljala sam o
Cenzorima. Kako nas vizionarske figure opominju. To se jasno vidi u rukopisu koji
itam.
Ako ovo kaem, onda e Taj-i-taj misliti da sam sentimentalna. Ako kaem ovo...
mislie da sam burujka. Sad mi se ini da su sve knjige okruili nevidljivi cenzori.
Zato su tako samosvesne i nemirne. Vredelo bi pokuati da se otkrije ta su cenzori
u ovom trenutku. Da li ih je Vordsvort imao? Sumnjam. itala sam Rut pre

327
doruka. Njen mir, njena nesvesnost, neuznemirenost, koncentracija i lepota koja
iz toga proizlazi, ostavili su na mene utisak. Kao da umu mora da se dopusti da se
bez uznemiravanja spusti na objekat da bi mogao da iznedri biser.
To je ideja za lanak.
U figurativnom izraavanju, celo okruenje uma mnogo nam je blie. Dete koje
plae u polju, dovodi mi u misli siromatvo, moj konfor. Da li treba da idem na
seoske zabave. Tako treba razbija moju kontemplaciju.
I razmiljala sam, dok sam se oblaila, kako bi bilo zanimljivo opisivati
pribliavanje starosti i postepen dolazak smrti. Kao to ljudi opisuju ljubav.
Zabeleiti svaki simptom slabljenja. Ali zato slabljenja? Starost tretirati kao
sasvim razliito iskustvo i detektovati svaki stepen u pravcu smrti, to je
neverovatno iskustvo, i nije tako nesvesno, barem u pristupu, kao to je roenje.
Moram sad da se vratim svom munom radu, ini mi se dosta sveija.

Sreda, 9. avgust
Od mog munog rada ljulja mi se u glavi i potitena sam. Kako pobogu da isteram
ovo poglavlje? Bog sveti zna.

etvrtak, 24. avgust

Moda je interesantnije da opisujem krizu nego R.-ove ljubavne veze. Mi smo u
samom sreditu dogaaja. Jesmo li u ratu? Spremam se da u jedan sat sluam radio.
Emotino je veoma drugaije nego prole godine u septembru. Jue je u Londonu
skoro vladala ravnodunost. U vozu nema guve, ili smo vozom. Niko se ne muva
ulicama. Jedan od raseljenih mukaraca pozvan je u vojsku. To je sudbina, rekao je
139 140
nadzornik. ta moe protiv sudbine. Potpuni haos u 37 . En smo sreli na

139
Meklinburg Skver br. 37 gde smo se preselili.
140
En Stiven (Ann Stephen), sestriina V.V.

328
 141
groblju. Naravno da sad nee biti rata, kae ona. Don kae Ja ne znam ta da
mislim. Ali generalna proba je zavrena. Muzeji se zatvaraju. Reflektori su na
Rodmel Hilu. embrlen kae da smo u neposrednoj opasnosti. Pakt sa Rusima je
neprijatno i neoekivano iznenaenje. Kao stado ovaca smo. Nema entuzijazma.
Strpljiva zbunjenost. Nasluujem neku elju da guram dalje. Naruujem
dvostruku koliinu hrane i ugalj. Tetka Vajolet je u izbelitvu u arlstonu.
Nestvarno. Napadi oajanja. Teko je raditi. Iz Doma su mi ponudili 200 funti za
priu. Izmaglica je nad movarom. Avioni. Jedan pritisak na dugme i biemo u
ratu. Dancing jo nije osvojen. inovnici su veseli. Dodajem slamku po slamku,
dok ekam da uu, paralizovana pisanjem. Sad nemamo za ta da se borimo, kae
En. Komunisti su nas prevarili. Otkazan je trajk na eleznici. Lord Halifaks govori
na radiju svojim veleposednikim glasom. Lui pita da li e odea poskupeti. Ispod
toga je naravno more pesimizma. Mladii su potpuno iskidani. Majke lie na Nesu
od pre dve godine. Ali, do skretanja u desno moe doi svakog asa. Zajedniko
oseanje prekriva privatno, zatim uzmie. Nelagodnost i rastresenost. I sve sve to
pomeano sa zbrkom u broju 37.

Sreda, 6. septembar
Naa prva vazduna uzbuna jutros u 8,30. Cvrkutanje se postepeno najavljuje dok
leim u krevetu. Oblaim se i izlazim sa L. na terasu. Nebo je isto. Sve kuice su
zatvorene. Dorukujemo. Sve je isto. U tom intervalu napad na Sautvork. Nema
vesti. Hepvortovi su nam bili u poseti u ponedeljak. Kao da smo bili na brodu.
Usiljena konverzacija. Dosada. Iz svega je nestao smisao. Ne vredi ni itati novine.
Sve vesti su prethodnog dana objavljene na Bi-Bi-Siju. Praznina. Neefikasnost. I
kod sebe beleim to isto. Planiram da nateram mozak da radi na Roderu. Ali,

141
Don Leman (John Lehmann).

329
gosopode, ovo je moje najgore ivotno iskustvo. To znai da su sva oseanja samo
telesna. Smrzne se i obamre. Neprestano nas neto prekida u poslu. Stavili smo
zavese. Unosili smo ugalj itd. u kuicu za osmoro ena i dece iz Batersija. Trudnice
su se posvaale. Neke su se jue vratile. Povezli smo kola da im stave krov, sreli se
sa Nesom i odvezli se na aj u arlston. Da, ovo je sad prazan i besmislen svet.
Jesam li ja kukavica? Fiziki, mislim da jesam. Mislim da me plai sutranji
odlazak u London. Jedan ubod i ima dovoljno adrenalina da se smiri. Ali moj
mozak je stao. Jutros sam uzela sat i ostavila ga. Izgubljena sam. To me mui.
Sigurno da ovek to moe da prebrodi. Ali mozak kao da mi se sklupao i postao
neodluan. Za izleenje je bolje itati neku dobru knjigu, na primer Tonija. Veba
miia. Hepvortovi prevoze knjige u Brajton. Da li da idem u etnju? Da. Na one
koji se ne bore, nalepe se obadi i muve. Ovaj rat hladnokrvno poinje. Skoro da
osea kako ratna maina mora da se pokrene.
Do sada je potopljena Atenia. To deluje potpuno besmisleno pokolj tek tako.
Kao da u jednoj ruci dri staklenu teglu, u drugoj eki. Zato ona mora da se
razbije? Niko ne zna. Ovo oseanje je drugaije od svih prethodnih. A iz
svakodnevnog ivota je iputena sva krv. Zabranjene su sve pozorine i bioskopske
predstave. Ne stiu pisma, samo poneko zaluta iz Amerike. Atlantik je odbacio
Prikaze. Prijatelji ne piu i ne zovu telefonom. Da, dugo putovanje brodom na
kome stranci vode razgovor i razne sitne gnjavae i dogovori najvie su to mogu
da dobijem. Naravno, sva stvaralaka mo je zatrta. Savreno letnje vreme.
Kao invalid kad moe da se uspravi i popije olju aja. Iznenada moe da se lati
pera s olakanjem. To je posledica etnje po vruini, raiavanja zaguljive
atmosfere i putanja krvi u pogon. Ova knjiga e sluiti da nakupim beleke, ova je
prva o takvim ubrzanjima. I po stoti put ponavljam: bilo koja ideja je realnija od
bilo koje koliine ratne bede. I zata je ovek stvoren? I moe da doprinese tek
toliko: ovo kapanje ideja je moj hitac koji zuji u ime slobode. Tako govorim sebi.

330
Tako potkrepljujem izmiljotine, fantom: a vraa mi se onaj oseaj da neto spolja
pritiska i zgunjava tu maglu, to nepostojanje.
Zaela sam ideju da napiem lanak od ovih 15 neredovno voenih svezaka
dnevnika, dok sam etala suncem sprenom movarom nad kojom se nadvio uti
oblak. To e biti lako kotrljanje za razliku od dirindenja sa Roderom. Ali da li u
ikad imati nekoliko sati da iitam te sveske. Moram. Noas je vazuni napad
slabiji zbog napada na Sautvork; Portsmut; Skarboro; do napada na istonoj obali
koji nije poinio nikakvu tetu. Sutra se kod nas pojaava.

Ponedeljak, 11. septembar

Upravo sam proitala 3 ili 4 Teofrastova karaktera, spotiui se sa grkog na
engleski, i mogla bih da neto zabeleim o tome. Pokuavam da zakaim um za
Grke. Prilino uspeno. Kao i obino, kako Grci udaraju, probadaju; kako se
izmigolje! Nijedan Latin ne bi pisao o tome da se seljak sea svojih dugova u pola
noi. Grk gleda predmet. Dug je put dok se ovek dokotrlja do Teofrasta i Platona.
Ali se isplati.

etvrtak, 28. septembar

Ne, nisam sigurna koji je datum. I Vita je ovde na ruku. Prestau da radim R. u 12
sati, a onda u itati neto stvarno. Neu da dopustim da mi mozak bude smuen.
Male otre beleke. Nekako mi mozak nije ba io na kraju knjige iako bih mogla
dosta veselo i brzo da napiem neku prozu ili lanak. Zato ga onda ne oslobodim?
Zar ga nisam ubila svojim savesnim mukotrpnim radom na Godinama. Zato sam
othujala na Stivensonovog Dekila i Hajda, nije mi se mnogo dopao. Vrlo lepo
septembarsko vreme. Vetrovito je, ali je svetlost lepa. A ja ne mogu da oblikujem
slova.

331
Petak, 6. oktobar
Eto, uprkos smuivanjima od strane raznih nacija, uspela sam da jo jednom
prekucam celog Rodera. Ne treba ni da kaem da mora da se revidira, same i
vitalizuje. A mogu li ja to uope uraditi? Smutnje su neprestane. Piem lanak o
Luisu Kerolu i itam irok spektar knjiga. Floberovu biografiju, Roderova
predavanja, koja su konano objavljena, Erazmovu biografiju i biografiju aka
Blana. Pozvani smo na ruak kod ge Veb koja veoma esto sa nama razgovara. A
ruka mi je drhtava kao jasika. Sabirala sam se spremajui svoju sobu. Ne vidim
jasno koji je sledei korak u pisanju. Tom e doi za vikend. Nameravala sam da
zabeleim razgovor iz vagona tree klase. Razgovor poslovnih ljudi. Njihove
muke distancirane ivote. Samo politika. Promiljeni su, dobrodrei, preziru ene
i ravnoduni su prema njima. Na primer: jedan prua drugome Ivning Standard,
pokazujui fotografiju jedne ene. ene? Neka idu kui i neka vrte obru, rekao
je mukarac u odelu od plavog sera sa jednim razbijenim okom. Ona ga gui, jo
jedan fragment. Sin ide na predavanja svake veeri. udno je kad se zagleda u taj
hladni muki svet. Tako skuen. Agenti osiuranja na vrhuncu svojih poslova.
Zapeaeni. Samodovoljni. Zadivljujui. Zajedljivi. Lakonski. Objektivni. Potpuno
finansijski obezbeeni. Ipak su mravi, osetljivi; kao da su kolarci, a ipak su
mukarci koji zarauju za ivot. U jutranjem vozu su govorili, Ne razumem kako
ljudi imaju vremena da idu u rat. Mora biti da ti momci nemaju posao. Vie
volim raj za budale nego pravi pakao. Rat je za ludake. G. Hitler i njegov ljudi
su razbojnika banda. Kao Al Kapone. Nema ni pukotine kroz koju bi se videla
umetnost ili knjige. Reavaju ukrtene rei kad razgovor o osiguranju posustane.

Subota, 7. oktobar
udno je kako su ovi prvi dani potpunog nitavila kad je izbio rat otvorili prostor
za takvu navalu ideja i rada da mi se ini da su stari otkucaji i vrtoglavice rei nego

332
ikad. Delimino zato to sam se latila urnalizma. Dobar potez, rekla bih, jer me
tera da se koncentriem i da se organizujem. Maestralno sklapam razliita poglavlja
Rodera u celinu zato to znam da u morati da prekinem i da piem lanak.
Opsedaju me ideje za lanke. Zato da ne pokuam sa Tajmsom. Samo to sam ovo
napisala, ideje su mi presuile. Moram da guram Rodera, na silu, jer celu knjigu
treba da prekucam i predam Nesi u ruke do Boia.

etvrtak, 9. novembar
Kako mi je drago da prebegnem na moje slobodne stranice. Ali ini mi se da se
blii kraj mojim mukama sa Roderom. Jo jednom radim kraj. I mislim da mi se
sad vie dopada. Mislim da je bila dobra ideja to sam razbila poslednje poglavlje
na odeljke. Kad bih samo mogla da isteram taj kraj. Najgore u urnalizmu je to to
razbija koncentraciju, kao pljusak na morskoj povrini.
Prikazi142 su izali prole nedelje i nisu proli neprimetno kao to sam mislila. Lit.
Sapl. je objavio zajedljiv i zlovoljan uvodnik; stara intonacija glasa koji vrlo dobro
znam, rapavog i uvreenog. Zatim Y.Y. uljudan ali zaprepaen u N.S. A zatim moj
odgovor. Zato u odgovoru uvek igram kao majmun u zoolokom vrtu, blebeem
dok etam, a onda sve ispoetka piem, ne znam. Straila sam na to ceo dan.
Izgleda mi da je sve to uzaludno: ali ako si autsajderka, budi autsajderka. Samo
nemoj, zaboga, da pozira i prihvata tu upadljivu, prikladnu pozu.

etvrtak, 30. novembar

Jako sam zasiena, umorna, potitena i ljuta i dau sebi slobodu da ovde izrazim
svoja oseanja. R. je promaaj, a kakav kuluk... samo to. Mozak mi je izmuen
radom i moram da se oduprem elji da sve to pocepam i ivrljam. Moram da

142
Pamflet koji je napisala Virdinija Vulf.

333
pustim vazduh i svetlost u mozak. I da etam i da ga uukam u maglu. Gumene
izme pomau. Mogu da lutam po movari. Ne, pisau malo memoare.

Subota, 2. decembar
Umor i potitenost e nestati ako smesta uzmem jedan slobodan dan. Ula sam i
namestila jastuk. Uvee mi se bol u glavi primirio. Ideje su se vratile. To treba
zapamtiti. Uvek okreni jastuk. Tada se ideje roje. Samo to moram da ih drim u
konici dok ne zavrim Rodera. Bilo je uasno, izronila sam na povrinu i tako su
me izujedali zbog pamfleta. Za ovu godinu je gotovo sa kontroverznim temama,
kunem se. Ideje: o dunosti pisaca. Ne, to u da odloim. Poela sam sino da
itam Frojda, da proirim obim. Da dam mozgu iri vidokrug. Da postane
objektivan. Da izae iz sebe. Tako se borim protiv suavanja koje donose godine.
Uvek idi na nove stvari. Prekidaj ritam, itd. Koristi povremeno ovu stranicu da
vodi beleke. One su jedini beg posle prepodnevnog muenja.

Subota, 16. decembar

U sobi je tako uasan nered da mi je trebalo pet minuta da naem pero. R. sam
rasparala do poslednjeg konia. I moram da uradim 50 stranica, do ponedeljka bi
trebalo 100. Ne mogu na pravi nain da napiem poglavlje o venanju. Proporcije
su potpuno pogrene. Zbog izmena i citata jo je gore. Ali injenica je da ne
paniim toliko kao oko romana. Nauila sam doivotno lekciju kad sam ponovo
pisala Godine. Stalno sebi govorim, seti se tog uasa. Jue sam, ini mi se, bila
vesela. Dobila sam dva pisma od oboavalaca Tri gvineje. Oba iskrena. Jedno od
vojnika iz rova, drugo od potresene ene iz srednje klase.

Ponedeljak, 18. decembar

334
Opet, a to je tako esto, traim svoju staru svesku sa crvenim koricama, nije mi
jasno po kom instinktu. Jer ne vidim u emu je poenta ovih beleaka, sem to su
mi postale neophodne da se opustim, a neke e me moda kasnije interesovati. Ali
ta, kad nikad ne stignem do dubine, isuvie me nosi vetar po povrini. I uvek
piskaram pred odlazak, bacam brzo pogled na sat. Da, imam jo deset minuta, ta tu
mogu da kaem. Nita to trai promiljanje; to je za mene provokativno jer esto
razmiljam. I mislim upravo o onom o emu bih ovde mogla da piem. O tome
kako je biti autsajderka. O mom prkosu profesionalnoj pristojnosti. Jue je bila jo
jedna zajedljiva aluzija u Lit. Sapl. na raun ge V., i njene elje da ubije pisce
prikaza. Frenk Svinerton je dobar deko, a ja sam loa devojica. I to je trivijalno, u
poreenju sa im? O, Graf Spee isplovljuje danas iz Montevidea u eljusti smrti. A
novinari i bogatai iznajmljuju avione da gledaju taj prizor. ini mi se da to stavlja
rat u novu perspektivu, kao i nau psihologiju. Nemam vremena da to razradim. U
svakom sluaju, oi celog sveta su u igri (Bi-Bi-Si). I nekoliko ljudi e noas leati
mrtvi ili u mukama. A nama e to biti servirano dok sedimo uz kamin ove ljute
zimske noi. Britanskom kapetanu je dodeljena titula K.C.B.; izaao je Horizont i
Lui je izvadila zube; mi smo se sino prejeli pite od zeetine; ja itam Frojda o
grupama i pirlitam Rodera. I ovo je poslednja stranica i godina se dovukla do
kraja. Pozvali smo Plomera za Boi, i vreme je kao i obino isteklo. itam
Riketov dnevnik, ceo je o ratu, o poslednjem ratu; i Herbertove dnevnike i ... da,
Dadijevog ekspira, i presipam beleke u moje dve knjige.

1940.

335
Subota, 6. januar
itulja Hambertu Vulfu. Jednom smo zajedno pojeli kutiju okoladnih bombona
kod Ajlin Pauers. Poslao ih je neki potovalac. Dar je bilo adekvatan. Brbljiv ovek
teatralnog izgleda. Rekao mi je da ga esto pitaju da li sam ja njegova ena. Izjavio
je da je sreno oenjen, iako mu ena ivi u enevi? Zaboravila sam. Seam se
kako sam razmiljala, Zato da protestujem? ta me brine? To je bilo vee kad me
je Arnold Benet napao u Ivning Standardu. Orlando? Trebalo je da se sretnem sa
njim sutradan kod Sibile. Bio je udno teatralan, moda napet. Spolja vrlo
samouveren. Iznutra povreen podrugivanjem da prebrzo pie i da oboava satiru.
Skupljam komadie iz jedne od mnogih njegovih autobiografija. Kao da je bio
nezadovoljan i stalno iznova morao da crta sopstvenu sliku. ini mi se da su zato
nastale mnoge nove sredovene autobiografije. Onaj koji je inspirisao ova
neodreena seanja zimske noi poslednji put puta bledi film kroz moju umornu
glavu lei sa zatvorenim kupinastim oima na sumporastom upalom licu. (Kad bih
pisala, morala bih da pazim na zvuk rei. Je li to u redu? Da, za mene jeste, i to
nuno ne kvari tok. Ali stalno mora da koristi razliite stilove, to je jedini nain
da neprestano vri. ini mi se da okotavanje moe da se izbegne ako baci
svenjeve rei u plamen. Ova reenica je mlitava. Pa, neka je. Ove stranice kotaju
samo deli penija, pa mi nije ugroena blagajna.) Treba da itam Mila. Ili Malu
Dorit, ali oboje su kao ustajale krike sira. Prvo pare je uvek najbolje.

Petak, 26. januar

Ovi trenuci oajanja mislim na ledenu strepnju naslikana muva u vitrini
otvorili su put, kao to to esto rade, ka ekstazi. Je li to zato to sam izbacila ona
dva mrtva goluba moju priu, moj Gas u Abotsfordu (danas odtampano) pa su
ideje porhrlile unutra. Poela sam jedne noi, apsolutno uguena, uhvaena u

336
poroku kako trljam nos o Rodera bez izlaza sve tvrdo kao elik da itam
Dulijana. I dobi krila moja mata po tim divljim visoravnima. Mig za budunost.
Uvek popusti pritisak letenjem. Uvek estoko okreni jastuk. Probij izlaz. Dovoljna
je neka sitnica. Lisener mi je ponudio da napiem prikaz o Mari Koreli. To su
beleke putnika koje sebi nudim za sluaj da se ponovo izgubim. Mislim da se za
poslednje poglavlje treba znojiti od 20.000 do 10.000 rei. Ovako sam pokuala da
ga ponem:
Transformacija je naslov koji je Roder Fraj dao svojoj poslednjoj knjizi eseja.
Kad se osvrnemo na njegovih poslednjih deset godina ivota izgleda sasvim
prirodno da i njima damo taj naslov. 143
To nisu bile godine odmora i stagnacije ve neprestanog eksperimentisanja i
iskustva. Uvrstila se njegova pozicija kritiara.
Hauard Heni pie da je u vreme smrti Roder Fraj imao jedinstveno mesto u
engleskoj umetnosti koje se moe uporediti jedino sa Raskinovim na vrhuncu slave.
Ali to mesto bilo je rezultat slobode i snage sa kojima je on nastavljao svoj
intelektualni ivot i proirivao i poveavao svoje vidike. I u drugom ivotu je bio
isto tako smeo. Te dve transformacije razultirale su u neto stalno. Kao to ser K.
Klark kae, iako su njegova uverenja bila veoma dosledna u glavnim crtama,
njegov je um je bio neprekidno eksperimentalan i spreman na svaku avanturu, bez
obzira koliko bi ga daleko ona mogla odvesti izvan granica akademske tradicije.
Friziki, to je bio veliki napor. Zdravlje mu je stradalo od dugogodinjeg rada u
Omegi.
Ne, uopte ne umem to da razvijem. Kako je udna promena od privatnog do
javnog pisanja. I kako je iscrpljujua. Moja mala zaliha traeva i komentara je
presuila. ta sam htela da kaem? Oh, da je lirsko zimsko raspoloenje, intenzivna

337
duhovna ezgaltacija svrena. Ojuilo je; pada kia, duva vetar. Movarno tlo je
raskvaeno i mestimino pokriveno snegom. Dva sasvim mala jagnjeta su klecala
na istonom vetru. Odvezli su kolima jednu mrtvu ovcu. Izbegavajui uas povukla
sam se nazad uz poumljen obronak. Nisam provela vee u radu, krei put kroz
ove reenice. Ipak, uivam u Berku, i treba da se natimujem za Francusku
revoluciju.

Petak, 2. februar
Samo me vatra baca u sanjarenje o svemu o emu hou da piem. Prelazak iz ivota
u Londonu na selo daleko je znaajniji nego bilo koja promena kue. Da, ali ne
mogu potpuno to da prozrem. Ogromni prostor odjednom postaje prazan, a zatim
osvetljen. A London u gutljajima je prenatrpan i izguvan. udno je koliko esto
razmiljam ta ja to volim u Sitiju, u etnji do Tauera. To je moja Engleska. Hou
da kaem, ako bomba razori jednu uliicu sa zavesama na mesinganim kukicama i
mirisom reke i sa staricom koja ita, oseau se pa, onako kako se oseaju
partiote.

Petak, 9. februar
Iz nekog razloga nada je oivela. Na ta se sad upecala? Pismo od Doa Ekerlija u
kojem hvali moj lanak o Mari Koreli. Ne previe. Veera sa Tomom? Ne. Mislim
da je u pitanju Stivenova autobiografija. Iako sam osetila zavist zbog njegove
mladosti i snage i zbog nekih dobrih romansijerskih momenata, ipak mogla bih da
mu naem mane. Ali to je udno kad sam itala to i Juni Rajding, obe tek izale
iz tamparije, neto me je podbolo posle svih onih veeri bubanja Berka i Mila.
Dobro je itati savremenike, ak i treptave iseke ivota kao to su romani sirotog

Ali transformacija ne sme da izrazi samo promenu, ve i ono do ega se dolo. - beleka
143

V.V. sa margine rukopisa.

338
V. H. A zatim sam brzo, do poslednjeg zareza, izglancala tri prokleta poglavlja za
London u ponedeljak i vrsto zagrizla poslednje Transformacije. Iako u dobiti
groznicu kad to budem ponovo itala, da ne pominjem kad budem predavala tekst
Nesi i Mardori, ne mogu da se uzdrim od pomisli da sam uhvatila dosta duginih
boja koje se prelivaju u tom oveku u moju, o, tako marljivu mreu za leptire.
Usuujem se da kaem da sam svaku stranicu pisala poslednje sigurno 10 ili 15
puta. I ne mislim da sam ga ubila, smatram da sa ga oivela. Otuda se vee ari.
Iako vetar see kao kosa, tepih u trpezariji se pretvara u plesan, a Don Baken je
pao na glavu i, oigledno, umire. Monti ierman je takoe mrtav i Kembel. L.-ov
apsurdni fini prijatelj stari svetenik neenja Bafi. Sad se podie vetar, neto
angrlja, hvala bogu nisam na Severnom moru ni u pohodu na Helgolend. Sad u
da itam Frojda. Da, Stiven mi je pruio tri sata iluzije u kontinuitetu a ak i kad
do nje doe, postoji svet kako ide citat? napolju postoji svet? Ne. Iz
Koriolana?

Nedelja, 11. februar

Odloivi ispisivanje ekova rat je, uzgred, svezao opet konce moje kese, beleim
ovde da mi je nedeljni deparac 11/, kao nekad davno, i da sam dobila autentini
ar da zavrim knjigu. Znai li to neto dobro, ili sam samo uspeno prenela svoj
duh? U svakom sluaju, posle jueranjeg drhtanja, danas sam napravila veliki
korak i mogu da pomiljam da u ovu nedelju zavriti na 37. U svakom sluaju
tekst je gust i savestan. Tako, etajui po ovom blagom danu gore do Telskoma,
smislila sam silne stranice mog predavanja koje mora biti puno i plodno. Palo mi je
na pamet da je kola Krivog tornja kola samoanalize posle potiskivanja u 19-om.
veku. Citiram Stivensona. To objanjava Stivenovu autobiografiju. Luis Meknis itd.
Pala mi je na pamet i ideja o radu mozga: poezija koja nije nesvesna, ve je
pokrenuta spoljnim nadraajima i tome doprinose strane, politike teme, koje ne

339
moe da upije. Zato nema sugestivnu mo. Da li je najbolja poezija ona koja je
najsugestivnija? Da li je napravljena iz fuzije mnogo razliatih ideja, pa govori vie
nego to moe da se objasni? Dakle, to je put i on vodi u javne biblioteke. I do toga
da obini itaoci potisnu aristokratsku kulturu. I vodi kraju klasne knjievnosti,
poetku knjievnosti likova. Nove rei iz nove krvi, i moe da se poredi sa
elizabetancima. Mislim da ima neega u psihoanalitikoj ideji da pisac Krivog
tornja ne moe da opie drutvo, zato e opisati sebe, kao proizvod ili rtvu. To je
neophodan korak ka oslobaanju sledee generacije od represija. Bila je potrebna
nova koncepcija pisca, i oni su razbili romansu o geniju, velikom oveku,
umanjujui sebe. Nisu istraivali individuu, kao Henri Dejms. Nisu produbljivali,
oni su jasnije izrezali obris. I tako dalje. L. je video veliku heraldiku pticu. Ja sam
videla samo svoje misli.

Nedelja, 18. februar

Ovaj dnevnik bi mogao da se podeli na londonski i seoski dnevnik. Mislim da ta
podela postoji. Upravo sam se vratila iz londonskog poglavlja. Ljuta hladnoa. To
je skratilo planiranu etnju krcatim ulicama. Onda mrak nema osvetljenih izloga,
deprimiralo me je. Stojei u Vajtholu, rekoh svojim konjima Kui, Done i
odvezoh se u sivu svetlost zore, neveselu spektralnu svetlost veeri koja se gasi u
kuama toliko neveseliju od veeri na selu u Holborn i u svetlu peinu koja mi
se vie dopala kad su zamenjene stolice. Kako je tamo tiho i London je tih. Veliki
nemi vo lei usnuo.

Ponedeljak, 19. februar

Mogla bih da zabeleim, kaem sebi, kako ponekad pomiljam ko e itati sve ove
vrljotine. ini mi se da bih iz ovoga jednog dana mogla da iskujem malu polugu u

340
memoare. Uzgred da kaem, nasluuje se Liton kao moj sledei zadatak. A Tri
gvineje su ista propast u S.A.D; ali dosta.

Sreda, 20. mart

144
Jo jedan napad , u stvari jo dva napada: jedan za vikend temperatura 101,
Anelika me je stavila u krevet; drugi prolog petka, 102 posle ruka. Tako da
leim ovde gore u L. sobi, a dr.Tut mi ne da da ustanem (sad sedim dok L. ita
ifove) do sutra. To je dosadana pria. To se zove povraaj bolesti sa lakim
bronhitisom. Da. Jedne nedelje (nedelje 101) L. mi je oitao vrlo strogu lekciju o
prvoj polovini knjige. etali smo po livadama. Oseala sam se kao da me kljuca
jako tvrd, snaan kljun. to je vie kljucao, to me je dublje pogaao, kao to to
uvek biva. Na kraju je bio skoro ljutit to sam izbarala metod koji mu izgleda
pogrean. To je puka analiza, nema prie. Kruta represija. U stvari dosadna za ljude
koji nisu poznavali Rodera. Svi ti mrtvi citati. Njegov argument je bio da ne
moe tako da tretira biografiju, ve da mora da sagleda iz ugla pisca, osim ako
pie biografiju nekog proroka, a R. to nije bio. Ovo je bio udan primer
najracionalnijeg i najbezlinijeg L. Prilino impresivno i tako definitivno,
emfatino, da sam osetila kako me je ubedio u moj neuspeh. Osim to mi je neto
udno zasvetlucalo da je on na pogrenom putu i da je uporan iz jednog dubljeg
razloga nesimpatije prema R.? iz nedostatka interesovanja za linost? Bog zna.
Beleim taj prepleteni pramen koji mi je bio na pameti; ak i dok smo etali i dok je
kljun udarao sve dublje, postojalo je ovo potpuno nepristrasno interesovanje za L.
karakter. Onda je dola Nesa; ne slae se. Mardorino pismo, Vrlo ivo i
interesantno. Zatim je L. proitao drugu polovinu; misli da se knjiga zavrava na
pragu Bernard Strita. Onda Nesina beleka plaem, ne znam kako da ti se

144
Grip.

341
zahvalim. Onda su doli gore N. i D. na aj. Zabranie mi da bilo ta menjam;
onda Mardorino konano pismo. To je on bezgranino se divim. Ovde stajem.
Dakle, hou neke delove da napiem ponovo, ak sam ih u krevetu skicirala, ali
kako da stignem na vreme do prolea? To pitanje odlaem do sutra. Sve u svemu
veliko olakanje.

etvrtak, 21. mart

Evo poinje da se slavi Veliki petak. Kako se to oseti i u bati, samo sa cveem i
pticama, ne umem da kaem. Za mene sad poinje sat sumraka: izranjanje, odbojni
kompromis. Gore na ruak. U dnevnu sobu na aj. Zna taj okvir uma, jednolian,
neuredan, neudoban, posut papirima, pokupi neto tu, neto tamo. I R. koji mi visi
nad glavom. Izlazim to pre i nastavljam da itam Harvijeve memoare. I tako
polako stiem do vrha. Mislim o nekim lancima. Sidni Smit. Madam de Stal.
Verglije. Tolstoj, ili moda Gogolj. Sad u uhvatiti L. da nae Smitovu biograiju u
biblioteci u Luisu. Dobra ideja. Telefonirau Nesi oko slanja tog poglavlja Heleni i
ugovoriu sastanak. itala sam Tolstoja za dorukom. Goldenvajzerovo izdanje
koje sam 1923. prevodila sa Kotom i na koje sam skoro zaboravila. Uvek ista
realnost kao da dodirne golu elektrinu icu. ak i tako nesavreno iskazan
njegov snaan um koji ne okolia za mene, nije najsaoseajniji, ve
najinspirativniji, najuzbudljiviji. Genij u sirovom stanju. Zato jo vie uznemirava,
zato je jo okantniji, gromoglasniji od svih drugih, ak i kad pie o umetnosti,
ak i o knjievnosti. Seam se da sam imala to oseanje o Ratu i miru, koji sam
itala u krevetu u Tvikenemu145 . Stari Sevid 146
je uzeo knjigu: Divna stvar! I
Din147 je pokuala da se divi, to je za mene bilo otkrovenje. Direktnost, realnost te

145
Bolniki stacionar u Tvikenemu.
146
Ser Dord Sevid (George Savage), lekar V.V.
147
Godpoa Tomas (Thomas) koja je vodila stacionar.

342
knjige. Ipak on je protiv fotografskog realizma. Seli hramlje i mora kod veterinara.
Izlazi sunce. Jedna ptica bui kao igla. Nikli su afrani i zvonii. Na drveu nema
lia ni pupoljaka. Citirali su me, o ruskom, u uvodniku Lit. Sapl., dosta udno.

Petak, 29. mart

O emu da razmiljam, a da me to oslobodi i osvei? U takvom sam raspoloenju
kad otvorim nou prozor i gledam zvezde. Na alost sad je 12,15 siv dosadan dan,
avioni su aktivni, Botena148 e sahraniti u 3; a mozak mi je naboran posle Mardori,
Dona i K. Truje me sitna mravlja gria u vezi sa Mardori mravi mi jure po
mozgu popravke, dugovi, oseanja, datumi i svi detalji koji onome koji ne pie
deluju tako laki (samo dodati ovo o Doani itd.) za mene je muenje. Brljati po
ovim starim sranicama i prekucavati ih pod indigom. Gospode, gospode! Upala
plua je priguena i ja se oporavljam, o emu da mislim? O reci. Recimo o Temzi
kod Londonskog mosta, kupujem svesku, a onda etam po Strendu i putam da me
ponese svako lice i svaka radnja; a moda i Pingvin. Jer u Londonu smo u
ponedeljak. ini mi se da u itati nekog elizabetanca kao da se ljuljam sa grane
na granu. A onda kad se vratim ovde lunjau o, da razvemo nae knjige po
obali, popiemo aj u nekoj poslastiarnici i gledati starine. Tu e biti jedna ljupka
seoska kua ili nova staza, i cvee; i kuglanje s L. i veoma smireno itanje za O..,
ali bez urbe; i stie maj, pargle i leptiri. Moda u malo da se bavim
batovanstvom; o i da tampam; i da promenim nametaj u mojoj spavaoj sobi. Da
li je starost ili ta, to to usamljeniki ivot ovde, bez Londona, bez posetilaca,
izgleda kao jedan dugaki trans uivanja Podstiem stanje mira i oseaj ula ne
oseaja ideja. Tano je da nismo videli prolee na selu otkad sam ja bila bolesna u
Eemu 1914 a tu je bilo svetosti uprkos depresiji. Mislim da u jo sanjariti o

148
Rodmelski farmer.

343
poetsko-proznoj knjizi; moda u tu i tamo napraviti kolae. Sad, sad nikad vie
arkanje sa budunou niti al za prolou. Uivaj u ponedeljku i u utorku i ne
okrivljuj sebe da si sebina: jer za ime boga ja sam odradila svoj deo, perom i
govorom, za ljudsku rasu. Mislim da mladi pisci mogu da stoje na sopstvenim
nogama. Da, ja zasluujem jedno prolee nikom nita ne dugujem. Ni pismo ne
moram da napiem (ima pesama u rukopisu i sve ekaju) niti moram da primam
izletnike. Jer drugi mogu da to urade isto kao i ja, ovog prolea. Poto me je
poplavila tekua voda, itau do ruka Vimpera.

Nedelja, 31. mart

Volela bih da ispriam lepu, malu, potpuno neverovatnu priu da protegnem krila
posle ove jutarnje mravlje zgrenosti neu u detalje, jer detalji su moja smrt.
Hvala bogu, sledee nedelje u ovo doba biu slobodna slobodna od unoenja
Mardorinih i mojih ispravki na marginu. Pria? O, o ivotu neke ptice, njenom
cvrk, cvrk njenom mahanju granicom kraj mog prozora o njenim doivljajima.
Ili o Botenu koji se stapa sa blatom kako slava hlapi o milion arenih cvetova
koje su postali bolni i oaloeni. Bee neka ena sva u crnom kao pokretno
potansko sandue ili mukarac u crnoj kartonskoj kutiji. Pria ne dolazi. Ne, ali
mogu da razvijem metaforu Ne. Prozori golubije sivi i sa mutno plavim ostrvcima
crvena ra na L. i V. 149 i movara zelena i tamna kao dno mora. Na potiljku mi
konac jo vrsto zatee. Olabaviu ga kuglajui se. Da zadrim vrline skice njenu
nasuminost, njene srene pronalaske dovren rad verovatno je izvan mojih moi.
Sidni Smit je uspevao u govoru.

Subota, 6. april

149
Odnosi se na dva bresta u bati.

344
Provela sam popodne u L.L.,150 traei citate. Jo jedna kupovina svile za prsluke.
Nismo veerali sa Hainsonovima i nismo se sreli sa Tomom i Dezmondom. A
kako mi je bilo drago to uspavano vee. I tako u 12,45 jue izruila sam Lenardu
dva rukopisa151 i mi se odrvezosmo sreni kao inovnici za dravni praznik.
Skinula sam ga s vrata! Bilo dobro ili loe gotovo je. Pa osetih krila na ramenima.
utke sam razmiljala dok se nije probuila guma. Morali smo da izvuemo
dizalicu na sred puta; i ja sam bila kao stabljika, sva zguvana kad smo se vratili
kui. Danas je otar proleni dan; beskrajno svetao i oun boja, hladan i mek. Sve
zelenkade u utim grupama du obale; izgubila svoje tri partije i ne elim nita,
samo da spavam.

Ponedeljak, 13. maj

Priznajem sa izvesnim zadovoljstvom, kao da je zakljueno jedno poglavlje i mir
koji s tim ide, zbog toga to sam danas poslala korekturu. Priznajem jer smo u
treem danu najvee bitke u istoriji. Poela je (ovde) sa telegrafskom objavom, u
osam sati, dok sam leala u polusnu, invazija na Holandiju i Belgiju. Trei dan
bitke na Vaterlou. Jabuka u cvetu zasula je batu belinom. Jedna kugla izgubljena
u ribnjaku. eril podstie sve ljude da se ujedine. Nemam ta da ponudim osim
krvi, suza i znoja. Ovi ogromni bezoblini oblici dalje krue. Oni nisu materijalni,
ali sve drugo ine siunim. Dankan je video vazdunu borbu iznad arlstona
srebrna olovka i oblai dima. Persi je video kako ranjenici stiu u izmama. Tako
je moj trenutak mira stao u jedan zev. Ali iako L. kae da je spremio u garai
benzin za samoubistvo ako Hitler pobedi, mi nastavljamo. To omoguavaju
neodreenost i majunost. Oseanja su mi tako intenzivna (o Roderu); ipak
situacija (rat) kao da stvara obru oko njih. Ne, ja ne mogu da shvatim udno

150
Londonska biblioteka.
151
Rukopis Roder Fraj, biografija.

345
nesaglasje intenzivnog oseanja, i znajui istovremeno da je to oseanje bez ikakve
vanosti. Ili je, kao to ponekad pomislim, vanije no ikad.

Ponedeljak, 20. maj

Ova ideja je trebalo da bude impresivnija. Bljesnula je ini mi se u nekom
oseajnom trenutku. Rat je kao oajnika bolesti. Za dan te potpuno obuzme: onda
se izgubi sposobnost oseanja; sutradan ovek je bestelesan, u vazduhu. Onda se
akumulator ponovo napuni i opet ta? Dakle, teror bombe. Odlazak u London da
bude bombardovan. I katastrofa ako se probiju, jutros je reeno da je La Man
cilj njihove operacije. Sino nas je eril zamolio da razmiljamo, kad nas
bombarduju, da u krajnjoj liniji, ponekad, odvlaimo vatru od vojnika. Dezmond i
Mur152 u ovom trenutku itaju t.j. razgovaraju pod jabukama. Lepo vetrovito
jutro.

Subota, 25. maj

Stigli smo dakle do dosad najgore nedelje rata. I tako je ostalo. U utorak uvee,
posle mog osveenja, pre nego to su Tom i Vm. P.153 doli, Bi-Bi-Si je objavio da
su osvojeni Amijen i Aras. Francuski Predsednik vlade je kazao istinu i sve nae
dranje razbio na atome. U ponedeljak su se probili. To je tegobno sakupljanje
detalja. Izgleda da su ih napali tenkovima i desantom padobranaca; putevi prepuni
izbeglica ne mogu se bombardovati. Oni udaraju. Sad su u Bulonju. Ali isto tako
izgleda da ove okupacije nisu sasvim vrste. ta rade velike armije kad
dozvoljavaju da ta rupa od 25 milja ostane otvorena? Oseanje je da smo
nadmudreni. Oni su bistri i neustraivi i spremni na svaku novu varku. Francuzi su

152
Dezmond Mekarti i profesor D.E. Mur (Moore), O.M.
153
Vilijam Plumer.

346
zaboravili da dignu u vazduh mostove. Nemci izgledaju mladi, svei, inventivni.
Mi se teko vuemo za njima. To se nastavilo tokom tri dana u Londonu.
Rodmel bruji od glasina. Da li e nas bombardovati, evakuisati? Od topova se tresu
prozori. Bolniki brodovi su potopljeni. Tako da rat ide ka nama.
Dananja glasina o asnoj sestri koja u autobusu plaa kartu mukom rukom.

Utorak, 28. maj

A danas u 8, francuski Predsednik vlade govori na radiju o izdaji belgijskog kralja.
Belgijanci su kapitulirali. Naa Vlada nee kapitulirati. eril treba da govori na
radiju u 4 sata. Mokar, dosadan dan.

Sreda, 29. maj

Ali nada ponovo oivljava. Ne znam zato. Oajnika bitka. Saveznici se dre.
Kako se oveku smui od fraze, kako je lako naterati Daf Kupera da dri govor o
junatvu i istoriji kad zna kraj reenice. Ipak to razveseli, nekako. Poeziju je,
kako kae Tom, lake pisati nego prozu. Ja bih mogla da razvezem na tuce
patriotskih govora. L. je bio u Londonu. Velika grmljavina. Proetala sam do
movare i uinilo mi se da su u lukama na kanalu topovi. Zatim, dok su pravili
zaokret, zamislila sam napad na London; ukljuila sam tranzistor; ula neko
naklapanje; a onda su poeli da sevaju topovi; zatim je pala kia. Opet sam danas
154
poela P.H i izbacivala, izbacivala delove teksta dok od svega nije ostao tek
mali deo. Poslala sam i mog Volpola. Posle veere sam poela Sidnija Smita; plan
je da ne prestajem s malim tekstovima; P.H. izmeu. O, da ovek ne moe, vie,
da planira dugaku knjigu. Iz H. Brejs su telegrafisali da prihvataju Rodera koga
sam skoro zaboravila. Tako da je to uspeh, jer sam oekivala promaaj. Ne moe

154
Izmeu inova.

347
biti sve tako loe. 250 avans. Ali ja pretpostavljam da emo sad sigurno odgoditi.
itanje mase Kolridovih i Vordsvordovih pisama preko noi udno
razgraivanje i uranjanje u to opleteno gnezdo.

etvrtak, 30. maj

etajui danas (Vanesin je roendan) pored Vodomarovog jezerca videh moj prvi
bolniki voz natovaren, ne alostan ve teak, da ne bi treskao kosti: neto koju
re traim bolno i neno i jako optereeno i privatno kako dovodi natrag nae
ranjenike paljivo kroz zelena polja koja su pretpostavljam neki od njih gledali. A
ja nisam mogla da ih vidim. I sposobnost da vidim u mati uvek me ostavlja tako
preplavljenu neim to je delom vidljivo, delom emocionalno, da ne mogu, iako je
veoma sveobuhvatno, kad stignem kui da to uhvatim tu sporost, kadaveroznost,
bol dugakog tekog voza koji nosi svoj tovar kroz polja. Vrlo tiho je skliznuo na
raskre kod Luisa. Istog trenutka su se avioni poput jata divljih gusaka nali iznad
naih glava; manevrisali; zauzeli poziciju i otili preko Kaberna.

Petak, 31. maj

Komadii, krhotine i fragmenti, kao to kaem u P.H. koji se sad peni. Igram se
reima. Mislim da tu spretnost dugujem injenici to ovde vebam prste ali kad je
o komadiima re: Lui je videla g. Vestmekotovog oveka. To je trn u oku
njegov opis borbe kod Bulonja. Persi plevei: Ja u njih da osvojim na kraju. Kad
bih bio siguran da e nai da dobiju sledeu bitku... Napad, da nas upozore, prole
noi. Svi reflektori do krajnosti, neprestano vibriraju, prave mrlje svetlosti, kao
kapi rose na stabljici. Gospodin Hana je bio pripravan pola noi. Glasine, vrlo
verovatno, da su od Engleza koji su se vraali iz Flandrije, zbog tapova za golf,
lopte i nekih mrea u Belgiji mislili da su padobranci; bili su osueni na smrt;
osloboeni; i vratili se u Siford. Glasine, preko Persija presadio ih je negde blizu

348
Istborna sa seljacima naoruanim pukama, vilama itd. Pokazuju kakav
neiskorieni viak municije mi posedujemo. Mi obrazovani to proverimo; kao
to sam proveravala moju konjicu u zoru kod Telskoma i transformisala je u krave
na pojilu. Opet izmiljajui. Tako da nisam mogla da se setim, kad sam se vraala
kui, da li sam dola stazom s peurkama ili preko polja. Kako je zapanjujue da
opet mogu da dodirnem taj stari tok: i kakvo zadovoljstvo. Ali da li e potrajati?
Smislila sam sve do kraja i samo treba da popunim. Ta sposobnost, zaspala pod
pritiskom Rodera, nie. A za mene taj glas opet ima miris. Imate li stare hartije?
Tu me je prekinulo zvonce. Dolazi deki u belom demperu, verovatno Skauti,
Mejbl kae da nam dodijavaju svakog dana u 37, i otmu plen. Oajnika borba. Isti
opirni govori. Prolazei kroz Sautiz videh gu Kokel kako plevi u starom
batenskom eiru. Izlazi sluavka u muslinskoj kecelji i kapi vezanoj plavom
trakom. Zato? Da se sauvaju standardi civilizacije?

Petak, 7. jun
Tek to smo stigli,155 toplo vee ari. Velika bitka koja odluuje o naem ivotu ili
smrti se nastavlja. Noas je ovde bio vazduni napad. Danas prti bitka. Nisam
legla do 2,30 jutros.

Nedelja, 9. jun
Nastaviu ali mogu li? Pritisak ove bitke brie utiske iz Londona dosta brzo. Dan
odvanosti. Kao primer mog sadanjeg raspoloenja, razmiljam: kapitulacija e
znaiti da se moraju predati svi Jevreji. Koncentracioni logori. Onda idemo u nau
garau. To stoji iza korekture Rodera, iza kuglanja. ovek koristi svaki izvor
utehe Li Eton u arlstonu jue, na primer. Ali danas smo na isturenoj liniji.

155
Iz Londona.

349
Noas avioni (G?) odozgo, slede strele svetlosti. Oblepila sam papirom moje
prozore. Jo jedno razmiljanje: Ne elim da idem u krevet u podne, to se odnosi na
garau. Bojimo se (ovo nije preterivanje) vesti da je francuska vlada napustila
Pariz. uje se neko reanje iza zvuka kukavice i drugih ptica. Usijanje skriveno u
nebu. Pogodilo me je udno oseanje, da je pisanje ja nestalo. Nema publike.
Nema odjeka. To je deo neije smrti. Ne sasvim ozbiljno, jer ja radim ispravke
Rodera, koje u najzad poslati, nadam se, sutra. I mogla bih da zavrim P.H. Ali
injenica je da je odjek nestao.

Ponedeljak, 10. jun

Slobodan dan. ini mi se jedan od onih udnih napada anksioznosti, koji su moda
lani. U svakom sluaju jutros su rekli da linija nije probojna osim na izvesnim
taakama. I da je naa vojska krenula iz Norveke da im pomae. U svakom sluaju
slobodan dan dan tvrd kao ugalj. L. je dorukovao uz elektrino svetlo. I smiren
je, hvala bogu, posle one vreline. Danas sam poslala korekture, a zatim proitala
mog Rodera poslednji put. Ostao je indeks. A u mojim jedrima nema vetra; malo
sam potonula i spremna da prihvatim sugestije, voena seanjem na Lenardovu
smirenost. Donovo156 utanje o tome da je to jedan od mojih neuspeha.

Subota, 22. jun

Mislim da jeVaterlo. Bitka se nastavlja u Francuskoj; i uslovi jo nisu objavljeni;
teak je sivi dan, ja sam potuena u kuglanju, oseam se depresivno i iritirano i
zaklinjem se da vie neu da igram, nego u itati moju knjigu. Moja knjiga je
Kolrid. Rouz Mekoli, pisma iz Bezboroua prilino budalast uzlet koji je
inspirisao Hari-o. Volela bih da naem jednu knjigu i da se za nju zalepim. Ali ne

156
Don Leman.

350
mogu. Oseam, ako je ovo moj poslednji krug, zar ne bi trebalo da itam ekspira?
Ali ne mogu. Oseam, zar ne treba da dovrim P.H. Zar ne treba da dovrim neto
u smislu kraja? Kraj daje svoju ivost, ak i svoju veselost i lakomislenost
nasuminom svakodnevnom ivotu. Ovo je, mislila sam jue, moda moja
poslednja etnja. Na brdu iznad Bejdina naoh neke cevi od zelenog stakla. Blistao
je kukuruz sa makovima. A nou itam mog elija. Kako su delikatni, isti,
muzikalni i nekorumpirani on i Kolrid, posle Grupe levog krila. Kako stupaju lako
i vrsto, i kako pevaju; kako zgunjavaju; stapaju i produbljuju. elela bih da mogu
da izmislim novi kritiarski metod neto bre i lake i kolokvijalnije, a ipak
intenzivnije: neto primerenije i manje staloeno; fluidnije i da vie sledi uzlet nego
moji eseji O.. Stari problem: kako sauvati uzlet duha, a ipak biti egzaktna. Kolika
je razlika izmeu skice i gotovog rada. A sad da skuvam veeru. Jedna uloga.
Avioni napadaju svake noi na istonoj i junoj obali. 6, 3, 22 ubijenih ljudi svake
noi.
Duvao je jak vetar. Mejbl, Lui beru ribizle i ogrozd. Onda je poseta arlstonu
dolila ulje na vatru. A u ovom trentuku, fiksirana samo na P.H., labavo sam
usidrena. Dalje, rat ekanje dok se otre noevi za operaciju odneo je spoljni zid
sigurnosti. Ne vraa se nikakav odjek. Nemam nikakvo okruenje. Ne oseam da
publika postoji, pa sam zaboravila da li Roder izlazi ili ne. Te poznate okretnice, ti
standardi, koji su tolike godine vraali eho i tako ojaavali moj identitet sad su
iroki i divlji kao pustinja. Ne postoji jesen, ne postoji zima. Klizimo ka ivici
provalije a onda? Ne mogu da zamislim da e postojati dan 27. jun 1941. To nas
neega liava, ak i za ajem u arlstonu. Pustili smo jo jedno popodne u
vodenino kolo.

351
Sreda, 24. jul
Da, ima stvari o kojima treba pisati, ali elim u ovom trenutku, uoi objavljivanja,
da otkrijem svoje emocije. Nestalne su, pa nisu jake ni nalik na snagu emocija
pred objavljivanje Godina o, boe, ni priblino. Ipak se trzam. Volela bih da je
ve sledea nedelja. Oekujem Morgana i Dezmonda. Bojim se da e Morgan rei
sasvim dovojno da pokae da mu se ne dopada, ali ljubazno. D. e me sigurno
deprimirati. Tajms Lit. Sapl. e (posle neraspoloenja prema Kritikama) otkriti
pukotine. T. end T. e biti oduevljen. I to je sve. Ponavljam, razvie se, kao i
obino, dva pravca: fascinantno, dosadno; ivotno, mrtvo. Zato se onda trzam?
Kad to skoro znam napamet. Ali ne sasvim. Ga Leman je oduevljena. Don uti.
Meni e se naravno podsmevati oni koji frku na Blumsberi. To sam zaboravila.
Ali poto L. elja Seli, ne mogu da se koncentriem. Nemam svoju sobu. Ve 11
dana steem se pod pogledom raznih lica. Jue zavrno sa V.I. Moja pria
razgovaralo se o Drednotu. Jednostavna, sasvim prirodna prijateljska prilika. olje
aja. Keks i na elu gospoa evas, u utegnutoj haljini, iz potovanja prema meni,
to je bila knjievna ajanka. Gospoa Gardner je prikaila Tri gvineje na haljinu.
Ga Tompset Tri nedelje. A neka druga srebrnu kaiku. Ne, mogu da govorim o
Rejinoj157 smrti, o tome nita ne znam, osim da je ta vrlo krupna ena sa bokorom
sede kose i modrom usnom, to udovite, koga se seam kao tipine mlade
enskosti, iznenada umrla. Ona je imala izvesnu reprezentativnu sposobnost, u
svom belom kaputu i pantalonama; podigla je zid; razoarana, hrabra, bez ega?
mate?
Ledi Oksford kae da vrlina nije u tednji, vea u troenju. Okaila mi se o vrat u
grevitom plau. Ga Kembel ima rak. Ali dok si trepnuo oporavila se, poela da
troi. Ree, hladno pile je uvek kraj mene pod poklopcem kao posluenje. Ljudi na

157
Rej Streji.

352
selu jedu puter. Bila je prekrasno obuena u vetaku svilu, sa tamno plavom
manom; tamno plava meka ruska kapa sa crvenim uankama. To joj je dala njena
modistkinja. Plod troenja.
Svi zidovi, zatitni i odslikavajui zidovi, tako su strano tanki u ovom ratu. Nema
normi po kojima se pie, nema publike da pusti odjek; ak je i tradicija postala
providna. Otuda izvesna energija i lakomislenost delom dobra, delom loa, rekla
bih. Ali to je jedini nain koju mogu da shvatim. A moda e me ti zidovi, ako se u
njih estoko lupa, konano obuhvatiti. Veeras se jo uvek oseam pod pokrovom.
Pokrov e se podii sutra kad mi izae knjiga. To je ono to moe biti bolno, moe
biti srdano. I moda ponovo oko sebe osetim taj zid koji mi nedostaje ili
prazninu? Ili jezu? Piem ove beleke, ali sam umorna od beleaka, umorna od
ida, umorna od De Vinjijevih svezaka. elim sad neto povezano i robusno. Prvih
dana rata mogla sam da itam samo beleke.

etvrtak 25. jul

Nisam mnogo nervozna u ovom trenutku. Zapravo, to je samo povrinska
nervoza: jer, ipak, najvie ljudi hvali knjigu. Meutim, laknulo bi mi kad bi je
Morgan pohvalio. To u verovatno saznati sutra. Prvi prikaz (Lind) kae: duboko,
matovito saoseanje ini ga privlanom figurom (uprkos neobuzdanim
reenicama): Ima malo drame istovremeno, onima koji su zainteresovani za
modernu umetnost zaokupie panju
Kako je udan moj odnos sa Roderom u ovom trenutku ja sam mu dala neki
oblik posle smrti. Da li je on bio takav? Oseam jako njegovo prisustvo u ovom
trenutku; kao da sam intimno povezana s njim. Kao da smo zajedno rodili tu viziju
njegove linosti. Kao da smo rodili dete. Meutim, on nema mo da je menja. A
ona e ga ipak za koju godinu predstavljati.

353
Petak, 26. juli
ini mi se da mi je trebalo, recimo, dobra sekunda da prosudim prikaz Lit.Sapl.
Nema Morgana. Tajms kae da knjiga zauzima zaista visoko mesto meu
biografijama. Tajms kae da imam dara za relevantno. Tajms (likovni kritiar,
pretpostavljam) dalje analizira Roderove tonove itd. Tajms inteligentan ali nema
vie mesta. Sad je to lepo smireno oseanje. Sa mojim Kolridom poda mnom, i
ovim nada mnom (kako mrzim taj sudar), kad je to zaista blisko, svesna sam neeg
stalnog i stvarnog u svom postojanju. Uzgred, prilino sam ponosna to sam uradila
solidan posao. Nekako sam zadovoljna. Ali kad itam potu to je kao da stavljam
ruku u teglu sa pijavicama i morau gomilu dosadnih mukotrpnih pisama da
napiem. Ali ovo je neverovatno ljupko da, ljupko je re kratkotrajno, prolazno,
toplo, udljivo letnje vee. Pobedila sam u dve igre. Nali su velikog jea koji se
udavio u ribnjaku. L. je pokuao da ga povrati u ivot. Zabavan prizor. Vlada nudi
2/6 za ive jeeve. itam Rut Benedikt, pritisnuta sugestijama o kulturnim
obrascima koje previe sugeriu. est tomova Aug. Hare* takoe sugeriu
kratke lanke. Ali ja sam veoma mirna, trenutno, veeras. Subota je pretpostavljam
dan bez kritika. Imuna je opet prava re. Ne, Don nije proitao. Kad je sino
dvanaest aviona preletelo ka moru, da se bore, ini mi se da sam imala
individualno, a ne zajedniko, od Bi-Bi-Sija diktirano oseanje. Skoro instinktivno
sam im poelela sreu. Volela bih da hvatam naune beleke o reakcijama. Invazija
moe biti noas, ili moda nikada to je uberov zakljuak. I imala sam jo neto
da kaem, ali ta ? I da spremim veeru.

Petak, 2. avgust
Potpuna tiina okruuje tu knjigu. Mogla je da otpliva na puinu i izgubi se. Jedna
od naih knjiga nije se vratila, kako bi to rekao Bi-Bi-Si. Nema Morganovog
prikaza, nikakvog prikaza. Nema pisma. Mada pomiljam da je Morgan odbio da

354
pie jer je smatra bljutavom, jo uvek sam da, iskreno govorei smirenog duha i
spremna da se suoim sa potpunom, trajnom tiinom.

Nedelja, 4. avgust
Pravo vreme, dok Dudit i Lezli158 zavre igru, da zabeleim veliko olakanje
Dezmondova kritika stvarno kae sve ono to sam elela da bude reeno. Knjiga
oduevljava prijatelje i mlaa generacija kae da, da, mi ga znamo. A to nije samo
divno, ve je vano. To je dovoljno. I daje mi vrlo smireno oseanje da sam
nagraena ne stari trijumf, kao kad je roman u pitanju, ve oseanje da sam
uradila to se od mene trailo, da sam dala prijateljima ono to su eleli. Kao to
sam odluila da u im dati materijal za knjigu koju nisam napisala. Sad mogu da
budem zadovoljna: ne treba da brinem ta ljudi misle. Jer Dezmond je dobar zvonar
i podstaknue ostale mislim da e razgovor meu intimnima manje-vie slediti
njegovu liniju. Herbert Rid i Mekol zagrizli su najjae to mogu; rekli su svoje. Sad
je ostao samo Morgan i moda jedna lina strelica od V. Luisa.

Utorak, 6. avgust
Da, opet sam bila vrlo srena kad sam videla plavi Klajvov koverat dok sam
dorukovala (sa Donom) jutros. Klajv je skoro ta? poboan: ne, tih, ozbiljan,
odobrava bez trunke podsmeha. Na neki nain je dobra kao moje najbolje knjige
bie to najbolja biografija zadugo prvi deo je podjednako dobar kao i poslednji.
Potvrdilo se ono to sam oseala, ak i u etnji u martu sa onim kljucanjem, sa
temperaturom od 38,3, sa Lenardom potvrdilo se to to sam oseala da je prvi
deo zaista uopteno interesantniji, iako manje kompleksan i intenzivan nego kraj.

158
Dudit Stiven (Judith Stephen) i Lezli Hamfri (Leslie Humphrey).

355
Sigurna sam da je to bilo neophodno. Da se napravi vrsta osnova na kojoj celina
moe da stoji.

Subota, 10. avgust

A onda me je Morgan malo spustio. Ali ve me je Lezlijevo hm! i m! spustilo
prethodnih dana i veeri. Pa su me Morgan i Vita malo spustili, a Bob i Etel malo
uzneli, kao i neki prijatelj u Spektejtoru koji je napao Rida. Ali bog mi je svedok da
je svemu tome doao kraj. Nema vie kritika i ako bude samoe da niko ne
dovozi grau, da ne ukopavaju artiljeriju i da nema komiluka bez sumnje mogu
da se nadujem i da uzletim u P.H., u Kolrida. Ali prvo moram prokleti Don
da ponovo napiem Krivi toranj. Neprekidno drutvo je isto toliko loe koliko i
usamljeniki pritvor.

Petak, 16. avgust

Narueno je tree izdanje. L. ree u 37, u sredu Eksplodiralo je. Eksplozija je
priguena naom udaljenou. A zato me mlaka re deprimira vie nego to me
egzaltira re pohvale? Ne znam. Mislim na Vejlija. Ne mislim na Pamelu veliko
umetniko delo itd. Elem, knjiga ide svojim putem. Ustaljuje se. Gotova je. I ja
piem P.H. koji mi ostavlja i slobodno vreme. Ima mnog vazdunih napada. Jedan
me je zatekao u etnji. Pri ruci mi je bio stog sena, ali ja sam nastavila etnju i
stigla kui. Opasnost je prola. Onda opet sirene. Pa Dudit i Lezli. Kuglanje. Onda
ga Ebs itd. da pozajmi sto. Opasnost je prola. Moram da se uanim u zadnji as,
inae e sve ishlapiti, kao u dnevniku. Ali P.H. je koncentracija rafciger. Zato
idem u kuu da itam Hera i da piem Eteli. Vrlo je toplo, ak i ovde napolju.
Stigli su vrlo blizu. Legli smo pod drvo. Zvuk kao da neko testerie u vazduhu
tano iznad nas. Pruuli smo se potrbuke, s glavom meu rukama. Ne stiskaj zube,
ree L. Izgleda da su pilili neto stacionirano. Bombe su zatresle prozore moje

356
kuice. Hoe li je baciti, pitala sam? Ako se to desi, biemo smrvljeni zajedno. ini
mi se da sam razmiljala o nitavilu o jednolinosti, poto je moje raspoloenje
jednolino. Pretpostavljam da je neka vrsta straha. Treba li Mejbl da dovedemo u
garau. Isuvie je riskantno prelaziti batu, rekao je L. Onda je drugi naletao iz
Njuhevna. Brujalo je, pililo i zujalo svuda oko nas. Jedan konj je rzao u movari.
Velika je sparina. Je li ovo grom? rekla sam. Ne, topovi, ree L., iz Ringmera, iz
pravca arlstona. Onda se polagano zvuk smanjivao. Mejbl je rekla da su se
prozori u kuhinji tresli. Vazduni napad jo uvek traje. U daljini avioni. Lezli se
kugla. Ja sam dobro putuena. Samo mi moje knjige zadaju bol, rekla je arlota
Bronte. Danas se slaem. Vrlo teko, tupo i vlano. Ovo mora smesta da se izlei.
Opasnost je prola. 5 do 7. Noas je oboren 144. avion.

Ponedeljak, 19. avgust

Jue, u nedelju, 18-og, neto je grmelo. Bili su tano iznad nas. Gledala sam avion
kao klen u iskeenu ajkulu. Bljesnuli su preko nas mislim da ih je bilo tri.
Maslinasto zeleni. Onda pop pop pop nemaki? Opet pop pop pop, iznad
Kingstona. Rekli su da ima pet protivavionskih zatita koje treba da preskoe do
Londona. Najblii je veoma daleko brisao. 144. oboren ne, to je bilo proli put.
Nema vazdunih napada danas (do sad). Uigravanje. Ne mogu da itam Kajanje.
Zato da to ne kaem?

Petak, 23. avgust

Knjiga pada. Prodaja je sila na 15 dnevno otkad su poeli vazduni napadi na
London. Je li to razlog? Hoe li se pridii?

357
Sreda, 28. avgust
Kako bih volela da piem poeziju po ceo bogovetni dan to mi je dar od sirote X,
koja nikad ne ita poeziju jer ju je mrzela u koli. Bila je ovde od utorka do nedelje
uvee, da budem tana. I skoro me oborila. Zato? Zato to (delimino) ima
umetniki temperament iako nije umetnica. Ona je temperamentna ali nema
oduka. Za mene je armantna, individualna, iskrena i nekako patetina. Ona
primeuje svoju udnu tvrdoglavost, svoju duhovnu umalost. I koleba se. Treba li
se minkati? Y. kae da ja kaem ne. injenica je da ona nema instinkt za boju, ni
za muziku ni za slike. Velika koliina snage i duha, ali kad god se vine, neto je
osujeti. Mogu da je zamislim kako zaspi u suzama. Poto nije ponela nikakvo
sledovanje, niti knjige, batrgala se ovuda. Pozvala sam je da joj bude lake. Moj
dobri pas. Moj avganistanski hrt sa svojim dugakim predebelim nogama i svojim
dugakim telom i upom divlje neoeljane dlake odozgo. Drago joj je to tako
dobro izgledam, ree. I ona dobro izgleda. Ali dobro, to me je nauilo ta znai
iveti kao u koli nedelju dana stalno te neko prekida, kuglanje, ajanke, ljudi
svraaju nema privatnosti. Moj stari um je dobro protrljan grubim pekirom,
nema sumnje. A Dudit i Lezli se spremaju na kuglanje. Zato sam, kad je dolo
moje prvo usamljeniko pre podne, posle Londona i produenog vazdunog
napada, od 9.30 do 4 ujutru, bila tako laka, tako slobodna, tako srena da sam
pisala to to zovem poeziju P.H. Je li dobro? Je li dobro? Mislim da nije, nije
mnogo. Trebalo bi da kaem, da zadovoljim V.V. kad bude elela da sazna ta se
dogaalo avgusta 1940, da su vazduni napadi sada uvod. Invazija, ako do nje
doe, mora poeti u roku od tri nedelje. Uznemirenost javnosti je u punom jeku.
Strue po nebu, zolje zuje, sirena sad je u novinama zovu piskavi Pita tana je
kao veernja sluba u crkvi Mi jo nismo imali svoj napad, kaemo. Dva u
Londonu. Jedan me je uhvatio u Londonskoj biblioteci. Tamo sam, itajui
Skrutini, videla da je ga V. ipak bolja od mladih. Bila sam zadovoljna zbog toga.

358
Don Baken V.V. je naa najbolja kritiarka od vremena M. Arnolda, mudrija i
pravednija zbog ega sam takoe bila zadovoljna. Moram da piem Pameli.
Prodaja ide malo bolje.
P.S. na poslednju stranicu. Izali smo na plato i poeli da igramo. Veliki dvotrupni
avion je stizao teak i spor. L. ree neto Velzli. Trenani avion ree Lezli.
Iznenada bi pop pop iza crkve. Veba rekosmo. Avion je lagano kruio izlazei
preko movare i nazad, veoma blizu zemlje i nas. Onda najedamput naie itava
salva pop (kao da prskaju kese). Avion skrenu, polagano i teko pravei krug prema
Luisu. Mi smo gledali. Lezli je video nemaki crni krst. Svi radnici su gledali.
Nemaki avion, shvatili smo. To je neprijatelj. Potonuo je meu jele iznad Luisa i
nije se digao. Onda smo zauli brujanje. Digli glave i videli dva aviona veoma
visoko. Usmerili su se na nas. Poli smo da se sklonimo u kuicu. Ali oni
zaokrenue i Lezli vide englesku oznaku. Gledali smo leteli su bono, klizili,
obruavali se, reali pet minuta oko palog aviona kao da ga identifikuju i da
utvruju. Onda odoe ka Londonu. Naa verzija je da je to bio pogoen avion koji
je traio mesto za sletanje. Bio je to vaba sasvim sigurno, govorili su mukarci.
Mukarci koji postavljaju top sakriven pored kapije. Bila bi to zapravo mirna,
prozaina smrt da pogine kuglajui se na platou ove vrlo lepe svee sunane
avgustovske veeri.

Subota, 31. avgust

Sad smo u ratu. Engleska je napadnuta. Prvi put sam jue imala to potpuno
oseanje; oseanje pritiska, opasnosti, uasa. Oseanje da se bitka nastavlja
estoka bitka. Moe da traje etiri nedelje. Da li se plaim? Na mahove. Najgore od
svega je to duh nee da poskoi sledeeg jutra. Naravno da ovo moe da bude
poetak invazije. Oseanje pritiska. Beskrajne lokalne prie. Ne ne vredi
pokuavati da uhvati kakvo je to oseanje kad je Engleska u borbi. Usuujem se

359
da kaem da, kad bih pisala roman i Kolrida, a ne taj pakleni lanak o
bombardovanju za SAD, plivala bih po mirnoj vodi.

Ponedeljak, 2. septembar
Moda nema rata, zadnja dva dana. Samo jedno upozorenje za vazduni napad.
Savreno mirne noi. Zatije posle napada na London.

etvrtak, 5. septembar
Vrue, vrue, vruina. Rekordni topli talas, rekordno leto ako beleimo rekorde
ovog leta. U 2,30 projurio je avion. 10 minuta kasnije zvuci vazdunog napada; 20
kasnije, opasnost je prola. Vruina, ponavljam; i sumnjam da sam pesnikinja. H.P.
je teak posao. Mozak je u ne, ne mogu da smislim re da, uvenuo. Ideja. Svi
pisci su nesreni. Slika sveta u knjigama je zato isuvie mrana. Sreni su oni bez
rei. ene u batenskim kuicama. Ga avas. To nije prava slika sveta, to je samo
spisateljska slika. Da li su muziari, slikari, sreni? Je li njihov svet sreniji?

Utorak, 10. septembar

Povratak sa poludnevnog boravka u Londonu moda najudnija naa poseta. Kad
smo stigli do ulice Gauer, barikada zbog diverzije. Nema znakova tete. Ali kad
smo doli do ulice Dauti, gomila. I gica Perkins na prozoru. Mek. S.159 ograen je
konopcem. Straari. Nije dozvoljen ulaz. Kuu na oko 30 jardi od nae jutros u
jedan pogodila je bomba. Potpuno je razorena. Druga bomba na tom skveru jo nije
eksplodirala. Poli smo peke sa zadnje strane. Stali pored kue Dejn Harison.
Kua se jo puila. Velika gomila cigala. Ispod nje su svi ljudi koji su sili u svoje
sklonite. Komadi tkanine jo vise na sve strane po golim zidovima. ini mi se da

159
Meklinburg Skver.

360
se jedno ogledalo ljuljalo. Kao da je izvaen zub ist rez. Naa kua je
neoteena. Nijedan prozor jo nije bio razbijen verovatno ih je bomba sad
razbila. Videli smo Bernal kako sa zamotanom rukom skae na vrh cigala. Ko je
tamo iveo? Pretpostavljam neformalni mladi mukarci i ene koje sam viala s
prozora; stanari u stanovima koji su nekada gajili cvee u saksijama i sedeli na
balkonu. Svi su sad razneti na komade. Garaista iz dvorita, suznih oiju i sav
zgren, ree nam da ga je eksplozija izbacila iz kreveta. Uspeo je da se skloni u
crkvu. Tvrdo, hladno sedite, ree, i neki mali deak leao mi je u narju.
Obradovala sam se kada je dat znak za prestank opasnosti. Sve me boli. Ree da
su vabe nadletale tri noi pokuavajui da bombarduju Kingz Kros. Razorili su
pola ulice Argajl i radnje u Grejz In Roudu. Onda je polako doetao g. Priard.
Primio je vest mrtav hladan. Oni su stvarno imaju drskosti da kau kako e nas
ovo naterati da prihvatimo mir! Ree da posmatra napade sa svog ravnog krova
i spava kao krmak. Poto smo porazgovarali sa gicom Perkins, gom Dekson
ali obe su vedre, gica P. je spavala na poljskom krevetu u svom sklonitu
nastavili u Grejz In. Izali smo iz auta i razgledali Holborn. Ogromna rupa na vrhu
enseri Lejna. Jo se pui. Neke velike prodavnice potpuno razorene. Hotel preko
puta kao koljka. Na vinari nije ostao ni jedan izlog. Ljudi stoje za stolovima
mislim da se pie slui. Hrpe plavozelenog stakla na ulici u enseri Lejnu.
Mukarci odvaljuju parad koja su ostala u ramovima. Staklo pada. Onda u
Linkolnz In. Do kancelarije N.S. : stakla polupana, ali je kua netaknuta. Obili
smo je. Naputena. Mokri hodnici. Staklo po stepenitu. Vrata zakljuana. Pa nazad
u auto. Veliko zakrenje u saobraaju. Bioskop iza Madam Tiso rzruen, vidi se
scena; ljuljaju se neki ukrasi. Sve kue oko R. parka su razbijenih prozora, ali
neoteene. A onda miljama uredne obine ulice ceo Bejzvoter i Saseks Skver
kao i obino prazne ulice poreala su se lica suznih oiju. U enseri Lejnu
videh oveka sa kolicima punim muzikih knjiga. Moj daktilo biro razoren. Onda u

361
Vimbldonu sirene, ljudi poinju da tre. Odvezli smo se, skoro praznim ulicama,
to bre. Ispregnuti konji. Kola izvuena. Onda sve isto. Ljudi o kojima sad
mislim su upravo ti aavi podstanari, recimo u ulici Hitkot. Treba da se suoe sa
jo jednom noi. Stare jadne ene stoje na svojim vratnicama; prljave, nesrene. Pa,
kao to ree Nesa preko telefona, rat se veoma pribliio. Mislila sam da sam
kukavica to sam predlagala da ne spavamo dve noi u 37. Strano mi je laknulo
kad je telefonirala gica P. savetujui nas da ne ostajemo, a L. se sloio.

Sreda, 11. septembar

Upravo je govorio eril. Jasan, odmeren, robustan govor. Kae da se priprema
invazija. Ako je uopte bude, bie u toku sledee dve nedelje. Brodovi i tegljai
nagomilavaju se u francuskim lukama. Bombardovanje Londona je naravno
priprema za invaziju. Na kraljevski grad itd., to me je dirnulo, jer ja
doivljavam London kao kraljevski. Naa hrabrost itd. Jo jedan napad noas na
London. Tempirana bomba je pogodila dvor. Zvao je Don. On je u noi napada
bio na Meklinburg Skveru. Hoe da se Pres smesta preseli. L. treba da doe u
petak. Prozori su nam razbijeni, kae Don. On stanuje na nekom drugom mestu.
Meklinburg Skver je evakuisan. Avion je oboren na nae oi ba pred aj. Iznad
trkalita; muio se; zaokrenuo; onda se obruio i pokuljao je gust crn dim. Persi
kae da je pilot iskoio padobranom. Od sad raunamo na vazdune napade oko
8,30. Bio napad ili ne, u svakom sluaju ujemo zloslutan zvuk kao da neto strue
u to doba, on se pojaava i zamire; onda pauza; onda dolazi drugi. Opet idu na
njega kaemo dok sedimo, ja radei svoj posao, L. pravi cigarete. Povremeno se
uje tup udar. Tresu se prozori. Tako znamo da je London opet napadnut.

362
etvrtak, 12. septembar
Digla se oluja. Nebo se provalilo. Nebeska armada. Danas se ne uju avioni, samo
vetar. Straan vazduni saobraaj noas. Ali je napad odbila nova londonska
barana vatra. To razveseljava. Ako izdrimo ovu nedelju iduu nedelju sledeu
nedelju ako se vreme promeni ako eskadrile za napad na London budu
razbijene idemo sutra da se vidimo sa Donom zbog preseljenja Presa; da
zakrpimo prozore, da spasemo vrednosti i pokupimo pisma to jest, ako nas puste
na Skver. Oh, berui kupine, smislila sam ili preoblikovala ideju za knjigu Obina
istorija, da itam s jednog kraja knjievnosti, ukljuui biografiju i da knjige ream
po svojoj volji, jednu za drugom.

Petak, 13. septembar

Snaan oseaj invazije u vazduhu. Puteve su zakrili vojni kamioni i vojnici.
Upravo smo se vratili posle napornog dana u Londonu. Napad koji mi nismo uli
poeo je iznad Vimbldona. Iznenadan zastoj. Ljudi su nestali. Ipak su neka kola
produila. Mi smo odluili da odemo u toalet na brdu, zatvoren. Pa je L.-u
posluilo drvo. Lije. Topovi u daljini. Videla sam sklonite od ruiaste cigle. To je
bila jedina zanimljivost na naem putovanju da razgovaramo sa mukarcem,
enom i detetom koji tu ive. Bili su izbombardovani u Klepemu. Njihova kua nije
bezbedna; tako su prepeaili do Vimbldona. Vie vole ovu nezavrenu topovsku
upu nego pretrpane kue za izbeglice. Imaju karbid lampu, erpu, i mogu da
skuvaju aj. Noni uvar nee od njih da uzme aj, ima svoj; neko ih puta u
kupatilo. U jednoj vimbldonskoj kui samo je kuepaziteljka. Naravno da ne
moemo kod njih da spavamo. Ali je bila vrlo ljubazna dala im je na ta da sednu.
Svi smo priali. Fina gospoa iz srednje klase koja ide u Epsom ali to ne moe da
primi dete. Ali mi se ne bismo od nje rastali, kau oni mukarac reit emotivni

363
Kelt160, ena blaga Saksonka. Sve dok je njoj dobro, ne marimo. Spavaju na nekoj
piljevini. Baene su bombe na Donji dom. On je moler. Vrlo srdaan i
gostoprimljiv. Vole da im ljudi dou na razgovor. ta e da rade? Mukarac misli
da e Hitler brzo biti gotov. Gospoa sa naherenim eirom kae Nikad. Dvaput
smo polazili, pojaala se topovska paljba, pa smo se vratili. Stigli smo do hotela
Rasel. Nema Dona. Glasna topovska paljba. Sklonili smo se. Krenuli smo ka
Meklinburg Skveru i sreli Dona koji ree da je Skver jo zatvoren; tako smo ruali
u hotelu; zakljuili smo za 20 minuta da je Pres u kritinom poloaju i da emo
koristiti Garden Siti Pres. Napad je jo bio u toku. Peke do Meklinburg Skvera.

Subota, 14. septembar

Nasluuje se invazija tj. kamioni sa vojnicima i maine kao kranovi valjaju se
ka Njuhevnu. Vazduni napad je u toku. Zveket koji ja mislim da je od mitraljeza,
upravo je prestao. Avioni grme li grme. Persi i L. kau da su neki engleski. Mejbl
izlazi i gleda. Pita elimo li prenu ili kuvanu ribu.
Velika prednost ove stranice je to to mi ona daje prostor za nemir. Nemiri izazvani
gubljenjem u kulganju i invazijom. Nemir izazvan jo jednim samrtnim hukom, to
nemam nijednu knjigu koju moram da itam, i tako dalje. itam Sevinje, okrepila
me je ova poslednja nedelja; bila sam se malo ubajatila sa Bernijem koji je sav u
manirima i sterilan. ak i kroz vekove njegova zajedljiva dendijevska naduvenost
ta? ne mogu da naem pravu re 161 taj njegov manir, taj karakter izbija na
povrinu; i tavie podsea me na nekog kog ne volim. Je li to Logan? Po svom
formalnom ponaanju podsea me na Toma. Ima tu okorelu vetaku okrutnost o,

160
Prostro je na stepenice neku krpicu da sednem. Oficir je zavirio unutra. Spremamo se
za invaziju, rekao je ovek, kao da invazija poinje za desetak minuta. - beleka V.V. sa
margine rukopisa.
161
Predlaem nadut. - beleka V.V. sa margine rukopisa.

364
re! re! Jesam li preosetljiva na lik u pisanju? Mislim da nama modernima
nedostaje ljubav. Mi se previjamo od bola. Ali ne mogu u to da ulazim fraza koja
uvodi Staru Ruu, kojoj nameravam da piem. ovek uvek misli da e naii na
kopno gde moe da se iskrca. Ali nema ga. Pozorina scena, grana, kraj. Ne volim
da piem zahvalnice za Rodera. To sam toliko puta rekla. Mislim da u poeti
novu knjigu itajui Ajfora Evansa, 6d., Pingvin.

Ponedeljak, 16. septembar

Dakle, sami smo na naem brodu. Jako vlaan, olujan dan. Mejbl 162 je otepala, sa
oteenim nonim palcem, nosei svoje torbe, u 10. Hvala ti na svoj ljubaznosti; i
ona nama to isto ree. Jo, da li bih joj dala preporuke? Nadam se da emo se
ponovo sresti, rekoh. O, bez sumnje, mislila je da se to odnosi na smrt. Dakle
zavren je taj petogodinji nemo nelagodan, ali veoma pasivan i miran odnos.
Teka neosunana kruka pala je sa grane. I mi smo slobodniji, sami. Nema
odgovornosti, prema njoj. Reenje za ovu kuu je da u njoj niko ne ivi. Ali ja sam
glupa; traila sam vreme sluajui ispovesti g. Vilijamsona, zapanjena njegovom
egocentrinou. Jesu li svi pisci toliko uveani u sopstvenim oima? On ne moe
ni za dlaku da mrdne od sjaja sopstvene linosti, od svoje slave. A ja nisam
proitala nijedno od tih besmrtnih dela. Idemo popodne u arlston, posle nabavke
za nae opsadno stanje u Luisu. Noas smo videli ljokice tu i tamo na nebu iznad
stana. L. je mislio da su to granate londonske barane vatre. Gust vazduni
saobraaj tokom cele noi. Neke glasne eksplozije. Oslukivala sam crkvena zvona,
naveliko mislei, priznajem, o tome kako bi bilo da smo se ovde nali zarobljeni sa
Mejbl. Ona je to isto mislila. Ree, ako neko treba da bude pogine, poginue. Vie
voli da doeka smrt kartajui se u nekom sklonitu u Holoveju nego ovde, prirodno.

162
Kuvarica, koja je odluila da ode da bi ivela sa svojom sestrom.

365
Utorak, 17. septembar
Nema invazije. Jak vetar. Jue u gradskoj biblioteci skidoh knjigu kritika X. To me
je odvratilo od pisanja moje knjige. Atmosfera Londonske biblioteke preterano
emocionalna. Odvratila me je od sve knjievne kritike, tih tako pametnih, tako
zaguljivih, tako beskrvnih dovijanja i pokuaja da se dokae da je na primer T.S.
Eliot loiji kritiar od X. Je li sva knjievna kritika takav isisani vazduha? knjina
praina, Londonska biblioteka, vazduh. Ili je tek X. drugorazredni, univerzitetski
specijalista sleenih prstiju, dekan koji pokuava da bude kreativan, dekan potpuno
nabijen knjigama, pisac? Da li e neko isto to rei za Obinog itaoca? Uronila sam
na pet minuta i vratila knjigu deprimirana. ovek me je pitao ta elite, go
Vulf? ja rekoh istoriju engleske knjievnosti. Ali toliko mi se sve smuilo da
nisam mogla da gledam. Bilo ih toliko. Nisam mogla ni da se setim kako se zove
Stopford Bruk.
Nastavljam, poto sam pobedila u dve partije kuglanja. Nae ostrvo je pusto ostrvo.
Ne stiu pisma sa Meka. Nema kafe. Novine izmeu 3 i 4. Ne moemo da
dobijemo Mek. telefonom. Nekim pismima treba 5 dana da stignu. Vozovi su
nesigurni. Mora da se sie u Krojdonu. Anelika ide u Hilton preko Oksforda.
Tako da smo mi, L. i ja, skoro odseeni. Noas smo u bati nali mladog vojnika,
na povratku. Mogu li da govorim sa g. Vulfom? mislila sam da to sigurno znai
da ga useljavaju kod nas Ne. Da li bismo mogli da pozajmimo pisau mainu?
Oficir na brdu je otiao i odneo svoju. Tako smo mu dali moju malu mainu. Onda
on ree: Izvinite, gospodine, igrate li ah? On je strasni ahista. Pozvali smo ga u
subotu na aj i na partiju aha. On je sa protivavionskim reflektorima na brdu. Kae
da je dosadno. Ne moe da se okupa. Neposredan, dobroudan mladi.
Profesionalni vojnik? Rekla bih da je recimo sin nekog trgovca nekretninama ili
vlasnika male trgovine. Nije iz privatne kole. Nije iz nie klase. Ali ispitau.

366
Izvinite to sam naruio va privatni ivot, ree. I da u subotu ide u bioskop u
Luis.

Sreda, 18. septembar

Trebae nam sva hrabrost koju moemo da skupimo, te su rei isplivale na
povrinu jutros kad smo uli da su nam razbijeni svi prozori, da su pale tavanice i
da je smrskano skoro sve od porcelana na Meklinburg Skveru. Eksplodirala je
bomba. Zato smo uopte napustili Tevistok? ta vredi o tome razmiljati?
Spremali smo se da krenemo u London, kad dobismo gicu Perkins koja nam to
ree. Pres, samo je ona preostala, treba je preseliti u Levort. Tmurno jutro. Kako
ovek da se skrasi sa Mileom i Kolridom? Kao to rekoh, potrebna nam je
hrabrost. Noas je London veoma ozbiljno napadnut ekamo telegram. Ali ja sam
se ipak probila dalje sa P.H.

etvrtak, 19. septembar

Danas ne treba toliko hrabrosti. Verovatno je oslabio utisak koji je svojim glasom
ostavila na nas gica P. kad je opisivala tetu.

Sreda, 25. septembar

Ceo dan, u ponedeljak, u Londonu; u stanu; tama; tepisi zakovani na prozore;
tavanice otpale u komadima; gomila sive praine i porcelana ispod kuhinjskog
stola; sobe iz dvorita netaknute. Lep septembarski dan, nean, tri nena dana.
Doao je Don. Preselili smo se u Levort. Garden Siti nas je preseljavao pre neki
dan. Roder se iznenaujue prodaje. Eksplodirala je bomba na Branzvik Skveru.
Ja sam bila u pekari. Teila sam uznemirene, iscrpljene ene.

367
Nedelja, 29. septembar
Bomba je pala toliko blizu da ja sam proklinjala L. to je zalupio prozor. Pisala sam
Hjuu, i pero mi je poskoilo u ruci. Napad jo uvek traje. Kao kad ovarski pas
goni lisicu iz tora. Vidi ih kako teku i grizu, a onda kradljivac baci kost, bombu
u pravcu Njuhejvna i pobegne. Sve je isto. Kuglanje. Seljaci stoje na vratima.
Hladno. Na sve sam se ve navikla. Razmiljala sam (izmeu ostalog) kako je ovo
ivot u dokolici. Doruak u krevetu. itanje u krevetu. Kupatilo. Narudbina za
ruak. Izaem do kuice. Sa novim rasporedom u mojoj sobi (sto je okrenut tako da
ima sunca, crkva s desna, prozor levo; nov veoma lep vidik) timujem se, sa
cigaretom. Piem do 12. Stanem. Posetim L. Pregledam novine; vratim se; kucam
do 1. Sluam radio. Ruak. Boli me vilica, ne mogu da vaem. itam novine.
etam do Sautiza. Vraam se u 3 sata. Skupljam jabuke i ream ih. aj. Piem
pismo. Kuglanje. Opet kucam. itam Milea ili piem dnevnik. Kuvam veeru.
Muzika. Vezem. 9,30 itam (ili spavam) do 11,30. U krevet. U poreenju sa starim
londonskim danima. Tri popodneva imamo nekog u poseti. Jednom nedeljno na
veeru. Subotom etnja. etvrtkom idem u kupovinu. Utorkom idem na aj sa
Nesom. Obiem grad. Telefon zvoni. L. ide na sastanke. K. M. ili Robson gnjave.
To je bila prosena nedelja, od petka do ponedeljka na selu. ini mi se da smo sad
izolovani, treba malo vie da se kljukam itanjem. A zato? Srean, veoma
slobodan i neobavezan ivot se kree od jedne jednostavne melodije do druge. Da,
zato da u tome ne uivamo posle svih tako razliitih godina? Uprkos tome,
uporeujem se sa danom gice Perkins.

Sreda, 2. oktobar
Zar ne treba da gledam zalazak sunca umesto da ovo piem? Bljesak crvenog u
plavom; plast sena u movari hvata odsjaj; iza mene, crvene jabuke na drveu. L. ih
skuplja. Perjanica dima kree od voza ispod Kaberna. Cela atmosfera ima sveani

368
mir. Do 8,30 kad na nebu poinje mrtvako unjkanje, avioni idu na London. Elem,
do toga ima jo sat vremena. Krave pasu. Brest sipi svojim sitnim liem naspram
neba. Naa kruka se epuri plodovima; nad njom je vetrokaz sa trouglog crkvenog
tornja. Zato opet pokuavam da napravim poznati inventar kome neto izmie.
Treba li da mislim na smrt? Noas se velika teka bomba sunovratila pod prozor.
Tako blizu da smo se oboje trgli. Proao je avion i ispustio to voe. Ili smo na
plato. Sipile su i svetlucale zvezdane inuve. Sve je mirno. Bombe su baene na
Itford Hil. Dve su pored reke, obeleene belim drvenim krstovima, jo nisu
eksplodirale. Rekla sam L.: Ne elim jo da umrem. Okolnosti mi ne idu u prilog,
ali oni ciljaju prugu i energetska postrojenja. Svaki put su sve blie. Kabern je
krunisan neim to izgleda kao leptirica koja se spustila rairenih krila to je
mesermit oboren u nedelju. Uhvatila sam lep kas danas sa Kolridom Sarom.
Zaradiu 20 funti za dva lanka. Knjige su jo uvek u zastoju. Bez Spajrasa.
Margot163 pie da mi kae da sam uspela i dodaje napisala si dugako pismo o
sebi i svojim uverenjima. Koja su? Ne mogu u ovom trenutku da se setim. O,
pokuavam da zamislim kako nekoga ubija bomba. Uhvatila sam prilino ivo taj
oseaj. Ali posle toga ne vidim nita osim zaguenog nepostojanja. Misliu
poelela sam jo deset godina ne ovo i neu, bar jednom, biti u stanju da
opiem. Nju mislim smrt; ne, kripanje, struganje, mlevenje moje kosti baca
senku na moje vrlo aktivno oko i mozak: na proces gaenja svetla bolan? Da.
Zastraujui. Pretpostavljam. A onda nesvestica; slabljenje, dva tri gutljaja u
pokuaju da povrati svest a onda tri take.

163
Ledi Oksford (Oxford).

369
Nedelja, 6. oktobar
Poseem za ovom stranicom da neizostavno o Anrepsu i Rut Beresford kaem
ta? Hoe li ikad izgledati udno da L. i ja kad idemo u movaru prvo pogledamo u
krater bombe, onda oslukujemo kako Nemci gore bruje i ja prilazim dva koraka
blie L., mudro odluivi da je bolje da dve ptice budu ubijene jednim kamenom?
Jue su, najzad, pogodili Luis.

Subota, 12. oktobar

Volela bih da napakujem sebi puniji dan. itanje je uglavnom prevakavanje. Kad
to ne bi zvualo izdajniki, rekla bih da je ovakav dan skoro isuvie neu rei
srean: ve podatan. Ton varira, s jedne lepe melodije na drugu. Sve se odigrava
(danas) u takvom pozoritu. Brda i polja; ne mogu da prestanem da gledam;
oktobar cveta; smea oranica; movara bledi i iz nje izbija sveina. Sad se die
magla. I jedna za drugom nailaze prijatne stvari: doruak, pisanje, etnja, aj,
kuglanje, itanje, slatkii, krevet. Pismo od Rouz o njenom danu. Skoro sam
dopustila da razbije moj dan. Moj se oporavlja. Zemlja se opet vrti. Iza nje o da.
Ali razmiljala sam da moram da se pokrenem. Delimino zbog Rouz. Delimino
sam uasnuta od pasivnog preputanja. Ja ivim u intenzitetu. Sad, u Londonu, ili
pre dve godine, ila bih kao sova po ulicama. Ima vie ljudi i uzbudljivije je nego
ovde. I ja to moram da postignem kako? ini mi se smiljajui knjigu. A tu uvek
ima anse za grub talas. Ne, neu opet da okrenem svoje uveliavajue staklo na tu
stranu. Delii seanja mi tako umirujue dolaze na pamet. Zavrila sam tri lanka
(jedan je danas poslat) napisala jednu stranicu o Tobiju. Zaboravila sam ribu.
Moram da smislim ta emo za veeru. Ali mi smo tako divno slobodni i laki L. i
ja sami. A i krpa mije pri ruci. Jo jedno zadovoljstvo. Gnjavaa oko arava, sa
Sibil, drutvena gnjavaa sve je izbrisano. elim da se jednog dana osvrnem na

370
ove ratne godine kao na godine neeg pozitivnog. L. skuplja jabuke. Seli laje. Ja
zamiljam invaziju na selo. udno je svesti ivot na radijus sela. Kupili smo drva
za jo mnogo zima. Svi nai prijatelji su izolovani kraj zimske vatre. anse da neko
bane sad su male. Nema kola. Nema benzina. Vozovi nesigurni. I mi na naem
ljupkom slobodnom jesenjem ostrvu. Ali ja u itati Dantea, i knjige za moje
putovanje kroz englesku knjievnost. Bilo mi je drago kad sam videla Obinog
itaoca zamazanog od upotrebe u javnoj itaonici gde mi se ini da ja pripadam.

etvrtak, 17. oktobar

Naa privatna srea se obrnula. Don kae da vie nema Tevistok Skvera.164 Ako je
tako, ne moram vie da se nou budim razmiljajui kako je srea Vulfovih krenula
nizbrdo. Prvi put su oni bili nesmotreni i luckasti. Drugo, Harpers Bazar hitno trai
lanak ili priu. Tako da drvo donosi ploda, daleko od tog da je jalovo kao to sam
ja mislila. Potroila sam ko zna koliko modanih elija da zaradim 30 gvineja za tri
mala lanka. Ali ja kaem, napor se isplati, a ja sam je zasluila, zahvaljujui toj
savesnosti i marljivosti kao u insekta, da mi plate 120 funti u SAD Savren dan
crveni admiral na jabunoj gozbi. Crvena crvljiva jabuka lei na travi; na njoj
leptir, okolo meko plavo toplo obojeni breuljak i polje. Sve to pada kroz meki
vazduh otpoine na zemlji. Sad svetlost bledi. Uskoro e sirena; zatim zvuk
okidanja ice Ali skoro moe da zaboravi na none operacije nad izmuenim
Londonom. Mejbl eli da ode iz njega. L. testerie drva. Veseli krsti na crkvi vidi
se naspram breuljaka. Sutra idemo gore. Magla se die; dugako belo pramenje
nad movarom. Moram da zamraim. Imala sam tako mnogo da kaem. Polako
punim duh elizabetancima. Hou da kaem, doputam svom duhu da se hrani kao
crveni admiral sirena, ba kad sam navukla zavese. Sad poinje neprijatni deo.

164
Kuu koju smo jo uvek iznajmljivali na Tevistok Skveru potpuno je unitila bomba.

371
Ko e noas biti ubijen? Ne mi, pretpostavljam. ovek o tome ne razmilja osim
kad treba sebe da obodri. Zaista esto mislim kako je nae miholjsko leto bilo
zaslueno, posle svih tih londonskih godina. ini mi se da je ovo bodrenje. Kad
pogleda svaki dan u pozadini nosi vrlo blede senke telesnog rizika. A danas sam se
vratila P.H.; i spremam se, ini mi se, da sa uobiajenog pisanje beleaka, koje
vodim s mene pa na utap, preem na nasumino itanje. Ideja je da sakupim
beleke. O, i napravila sam gvozdenu zavesu za moj mozak. Sputam je kad sam
sapeta. Nema itanja, nema pisanja. Nema zahteva, nema to mora. Proetala
sam jue po kii preko Pidingoa u novom pravcu.

Nedelja, 20. oktobar

Naj ta? impresivniji, ne, nije to prizor u Londonu u petak je bio red,
uglavnom dece sa koferima, ispred stanice metroa u ulici Voren. To je bilo oko
11,30. Mislili smo da su to evakuisani koji ekaju autobus. Ali u 3 su jo uvek bili
tu, sa enama, mukarcima, jo vie torbi, ebadi. Pravio se red za sklonite u
nonom napadu koji je naravno usledio. Tako, ako bi napustili metro u 6 (gadan
napad u etvrtak) opet su nazad u 11. Pa smo ili na Tevistok Skver.165 Sa uzdahom
olakanja videh gomilu ruevina. Tri kue, rekla bih, odoe. Od prizemlja je ostao
ut. Samo delovi stare pletene stolice (kupljene u danima Ficroj Skvera) i
Penmenova tabla Izdaje se. Ostalo su cigle i iver. Jedna staklena vrata vise u
susednoj kui. Mogla sam tano da vidim kako stoji pare zida moje radne sobe.
Inae ut, tamo gde sam ja napisala tolike knjige. Golo nebo na mestu gde smo
sedeli mnogih veeri, priredili toliko prijema. Hotel je nedirnut. Pa u Mek.166 Sve
isto. ubre, staklo, meka crna praina, gipsani prah. Gica T. i gica E. u
pantalonama, radnikim odelima i sa turbanima, iste. Primetila sam kako su

165
Nau kuu u br. 52 unitila je bomba.
166
Nau kuu, na Meklinburg Skveru 37, otetila je bomba.

372
uzrujane ruke gice T. Isto kao kod gice Perkins. Naravno krajnje su prijateljski
raspoloene i gostoljubive. ivahan, isprekidan razgovor. Ponavljanja. Tako joj je
ao to nismo primili njenu kartu da nas potedi oka. To je uasno Na spratu
nam je poduprla nakrivljenu policu sa knjigama. Knjige su svuda po podu
trpezarije. U mojoj dnevnoj sobi vitrina g-e Hanter sva u sri i tako dalje. Samo
u salonu prozori su skoro celi. Ipak duva vetar. Poinjem da traim nae dnevnike.
ta bismo mogli da spasemo i ponesemo u ovom malom autu. Darvina i srebrninu,
i neto stakla i porcelana.
U salonu smo priali i pojeli neto pred polazak. Doao je Don. Zaboravila sam
Putovanje jednog bigla. Nema napada ceo dan. I oko 2,30 odvezosmo se kui.
Veselost zbog gubitka stvari osim u vreme kad elim moje knjige i stolice i tepihe
i krevete. Koliko sam radila da ih kupim jedno po jedno i slike. Ali sad bi bilo
olakanje da se oslobodimo Meka. Skoro sigurno e biti razoren i na udni
zakup tog sunanog stana iznad Uprkos preseljenju i troku, bez sumnje, ako
spasemo nae stvari, jeftino smo proli mislim, da smo ostali u Tevistoku, mogli
smo da izgubimo sve to imamo. Ali to je udno olakanje gubitak poseda.
Volela bih da ponem ivot, u miru, skoro bez iega slobodna da idem bilo kuda.
Moemo li se ipak osloboditi Meka?

Petak, 1. novembar
Duhovno sumorno vee. Sama kraj vatre i umesto razgovora pisau u ovu
predebelu svesku. Moja knjiga za Tajms ove nedelje je E.F.Bensonova poslednja
autobiografija u kojoj je pokuao da sa sebe oplevi korov. Tu sam spoznala
pogibeljnost reitosti. I ja mogu da pucketam frazama. On ree, ovek mora u
sebi da otkrije nove dubine. Dobro, ne gnjavim se s tim ovde. Zabeleiu, ipak,

373
pogibeljnosti reitosti. I da dodam, s obzirom na to kako u prstima oseam teinu
svake rei, ak i u jednom prikazu, da li treba da se oseam krivom?

Nedelja, 3. novembar
Jue je reka provalila iz korita. Movara je sada more sa galebovima. L. i ja smo
ili do poumljenog obronka. Voda je ustalasana, bela, rei, lije kroz vododerinu na
betonskom ancu. Bomba je eksplodirala prolog meseca; stari Tompset mi je
rekao da treba mesec dana da se to popravi. Iz nekog razloga (Everest kae da je
betonski anac oslabio obalu) voda se opet izlila. Danas je kia strana, i oluja. Kao
da se dobra stara priroda rita. Opet do obronka. Bujica dublja i punija. Most je
odseen. Put uz farmu je neprohodan zbog vode. Tako su sve moje etnje po
movari otpale do kad? Jo jedna provala u obali. Prelazi u kaskadu. More je
neizmerno. Da, sad je dopuzala oko Botenovog stoga stog sena u poplavi dola
je do ivice naeg polja. Lepo bi bilo kad bi sunce izalo. Srednjovekovne zidine
noas u magli. Srena sam, prilino, to ne moram da piem da bih zaraivala.
Vraam se na P.H., piem na mahove; pokrivajui, drago mi je da kaem, malo
platno. Oh, ta sloboda

Utorak, 5. novembar
Stog sena u poplavi je tako neverovatne lepote Kad dignem pogled vidim svu
vodu u movari. Na suncu je tamno plava. Galebovi su kao semenke kima. Snene
oluje. Atlantsko dno. uta ostrva. Ogolelo drvee. Crvene krovove kuica. Oh, kad
bi poplava zauvek mogla da potraje. Devianski poljubac. Nema bungalova; sve
izgleda kao na poetku. Sad je olovno sivo sa crvenim liem u prvom planu. Nae
ostrvsko more. Kabern je postao stena. Razmiljala sam: Univerzitet puni koljke
kao H.A.L.F i Trevelijan. To su njihovi proizvodi. Pored toga, nikad nisam bila
tako plodna. A onda me je spopala stara glad prema knjigama, deija strast. Tako

374
da sam veoma srena kako se kae. I uzbuena zbog P.H. Ove crtice u dnevniku
su dobro dole. Novi stil meati.

Nedelja, 17. novembar

Primeujem, kao neobinu sitnicu u mentalnoj istoriji htela bih da hvatam
naturalistike beleke humane naturalistike beleke da sam ritam knjige jurne
u glavu, smota te u loptu i zasiti te. Ritam P.H. (poslednje poglavlje) je postao tako
opsesivan da sam ga ula, a moda i primenjivala, u svakoj reenici koju sam
izgovarala. itajui beleke za memoare razbila sam ga. Ritam tih beleki je mnogo
slobodniji i labaviji. Dva dana pisanja u tom ritmu potpuno su me osveili. Sutra se
vraam P.H.. ini mi se da je prilino dubok.

Subota, 23. novembar

Poto sam ovog trenutka zavrila Sveanost ili Poinc Hol? (poeta je moda
aprila 1938.) pomiljam da piem prvo poglavlje sledee knige (bezimene) Anon e
se zvati.
Egzaktna pria o dananjem prepodnevu odnosie se na to kako je upala Lui sa
staklenim bokalom i u vodenastom mleku komadi putera. Onda sam pola s njom
u kuu da obere mleko, pa uzeh taj komadi i pokazah ga Leonardu. To je bio
trenutak velikog domainskog trijumfa.
Pomalo trijumfujem zbog knjige. Mislim da je to zanimljiv pokuaj sa novim
metodom. ini mi se da je sutinskija nego druge. Vie je mleka obrano. Masniji
komadi, svakako sveiji od one bede Godina. Uivala sam dok sam pisala skoro
svaku stranicu. Ova knjiga je pisana (moram to da zabeleim) samo u intervalima
kad je pritisak bio najjai, dok sam rintala Rodera. Mislim da u tako napraviti
svoju emu: ako nova knjiga bude mogla da poslui za svakodnevno rintanje
samo se nadam da u to smanjiti ona e poivati na knjizi injenica onda ja

375
mogu da izdrim trenutke najveeg pritiska. Mislim da osvojim svoj planinski vrh
tu neprestanu viziju za poetak. Onda u videti ta sledi. Ako nema nita, nije
vano.

Nedelja, 22. decembar

Kako su bili divni, ti nekadanji ljudi mislim na oca i majku kako su bili
jednostavni, jasni, nepomueni. Zaronila sam u stara pisma i oeve memoare. On je
nju voleo: o, i bio je tako iskren i razuman i jasan. I imao je tako prefinjeno
delikatan um, obrazovan i jasan. Kako se njihov ivot meni ini vedar, ak veseo,
kad to itam: nema mulja, nema virova. I tako human sa decom i tihim amorom
i pesmom iz deje sobe. Ali ako itam kao savremenica, gubim svoju deiju viziju i
zato moram da stanem. Nita nije burno; nita se ne uplie, nema introspekcije.

Nedelja, 29. decembar

Ima trenutaka kad se jedro opusti. Tad, poto sam velika ljubiteljka umetnosti
ivljenja, odlina da sisam svoju pomorandu, odlazim, kao zolja sa cveta koji
hlapi, kao jue da jaem preko breuljaka do grebena. Od kotura bodljikave ice
napravljen je obru na ivici.
Kratko sam oeala mozak na putu za Njuhevn. Ovetale stare sluavke kupuju
povre, po kii, na tom pustom putu du koga su vile. A Njuhevn duboko zaseen,
ali zamori telo i um e zapati. Sva elja da piem dnevnik ovde je splasnula. ta je
pravi protivotrov? Moram da pronjukam okolo. Mislim madam de Sevinje. Pisanje
treba da bude svakodnevni uitak. Odvratna mi je krutost starog doba oseam to.
To me izjeda. Zajedljiva sam.

Stopalo manje spremno da se sretne s jutarnjom rosom.

Srce manje prvreno novoj emociji.

376
I nada, jednom izneverena, manje spremna da se opet budi.

Zapravo, otvorila sam Metjua Arnolda i prepisala ove stihove. Dok sam to radila,
pala mi je na pamet ideja da tolike stvari sad ne volim ili volim idiosinkratski
zbog mog sve veeg odvajanja od hijerarhije, od patrijahata. Kad Dezmond hvali
Ugljonou sa istoka, ja sam ljubomorna, etam po movari govorei, ja sam ja i
moram da idem tom brazdom, a ne da kopiram neku drugu. Jedino to opravdava
moje pisanje, moje ivljenje. Kako ovek sad uiva u hrani, smiljam imaginarna
jela.

1941.

Sreda, 1. januar
U nedelju nou, dok sam itala o Velikom poaru, u veoma preciznoj i detaljnoj
knjizi, London je goreo. Osam mojih gradskih crkava je uniteno, i Gildhol. To
pripada proloj godini. U ovom prvom danu nove godine vetar ree kao cirkularna
testera. Ova sveska je spaena iz 37. Donela sam je ovamo iz radnje, sa pregrt
elizabetanaca za moju knjigu koja se sada zove Okretanje stranice. Psiholog e
videti da je ono gore napisano u neijem prisustvu i sa psom u sobi. Da dodam u
poverenju, mislim da u ovde moda biti manje reita ali ta smeta da se ispie
previe stranica. Ne treba da vodim rauna ni o kakvom tamparu. Ni o publici.

Utorak, 9. januar
Belina. Sve je smrznuto. Jo je smrznuto. Plameno belo. Plameno plavo. Brestovi
crveni. Nisam mislila da opisujem, ponovo, breuljke u snegu; ali je dolo. I ne

377
mogu da se uzdrim, ak ni sad, da se ne okrenem da pogledam na eemski breg,
crven, ljubiast, golubije plav, sa krstom koji tako melodramatino stoji naspram
njega. Koja je fraza koje se uvek setim ili zaboravim. Ko se poslednji smeje,
najslae se smeje. Jue je ga X sahranjena naopake. Nezgoda. Tako teka ena,
kako to ree Lui spontano se naslaujui nad grobom. Danas sahranjuje tetku iji je
mu imao viziju kod Siforda. Njihovu kuu je pogodila bomba, uli smo rano
ujutru prole nedelje. A L. poduava i sreuje sobu. Jesu li to interesantne stvari?
Taj opoziv: oni kau Stop, ti si tako potena? Pa, ceo ivot je tako poten, u mojim
godinama. Hou da kaem, malo je onoga za im bih pola. A s druge strane brda
nee biti rumeno plavog crvenog snega. Prepisujem P.H.

Sreda, 15. januar

krto e se moda zavriti ova knjiga. Isto tako, stid me obuzima od moje reitosti
kad vidim tih 20 knjiga razbacanih po mojoj sobi. Od koga me je stid? Od sebe to
ih itam. Zatim Dojs je mrtav; Dojs koji je oko dve nedelje mlai od mene.
Seam se ge Viver, u vunenin rukavicama, kako donosi tekst Uliksa kucan na
maini za na ajni sto u Hogart Hausu. Mislim da ju je Roder poslao. Da li bismo
posvetili svoje ivote da to tampamo? Nepristojne stranice su izgledale
neprimereno. Ona je delovala usedeliki, zakopana. A stranice su vrvele od
nepristojnosti. Stavila sam ga u ladicu ormania u intarziji. Jednog dana dola je
Ketrin Mensfild i ja ga izvukoh. Poela je da ita, podsmevajui se, a onda
iznenada ree, Ali ima neega u tome. Mislim da ova scena treba da postoji u
istoriji knjievnosti. Bio je u blizini ali ja ga nikad nisam videla. Onda, seam se
Toma u Otolininoj sobi u Garsingtonu kako govori tad su mu ve bile objavljene
knjige kako iko moe opet da pie posle neizmernog snanog poslednjeg
poglavlja? On je prvi put, koliko ga ja znam, u zanosu, oduevljen. Kupila sam tu
plavu depnu knjigu i proitala je ovde jednog leta mislim sa grevima uenja,

378
otkria, a onda opet dugo tonui u intenzivnu dosadu. To see u svet praistorije. A
sada sva gospoda doteruju svoje miljenje, a knjige, pretpostavljam, zauzimaju
svoje mesto u dugoj povorci.
Bili smo u Londonu u ponedeljak. Ja sam ila do Londonskog mosta. Gledala sam
reku; u gustoj magli; neki pramenovi dima, moda od kua koje gore. U subotu je
izbio jo jedan poar. Tad sam videla greben zida, pojeden, na jednom uglu; veliki
ugao ceo smrvljen; Banku; Monjument koji tri; pokuah da uhvatim autobus; ali
je bila tolika blokada da sam sila; a sledei autobus me je ubedio da idem peke.
Potpuni saobraajni haos; jer su ulice raznete. Tako sam metroom otila do Templa
i tu sam lutala po naputenim ruevinama mojih starih skverova: rasporeni,
ogoljeni, stare crvene cigle pretvorene u beli prah, kao na gradilitu. Siva praina i
razbijeni prozori. Ljudi koji obilaze znamenitosti; sva ta celovitost oskrnavljena i
razruena.

Nedelja, 26. januar

Bitka protiv depresije, odbijanja (Harpers je odbio moju priu i Elen Teri), danas je
to razbijeno (nadam se) time to sam raistila kuhinju; poslala sam lanak (jedan
hromi) u N.S. i prekinula P.H., ini mi se na dva dana, zbog pisanja memoara. Ovaj
talas oajanja nee me, kunem se, progutati. Samoa je velika. Rodmelski ivot je
vrlo tanak. Kua je vlana. Kua je u neredu. Ali nema alternative. I jo e se dani
produavati. Meni je potreban stari izvor. Tvoj pravi ivot, kao i moj, je u
idejama, rekao mi je jednom Dezmond. Ali mora imati na umu da ne moe da
crpe ideje. Poinje da mi se ne svia introspekcija. San i tromost; potonuti u misli;
itati; kuvati; voziti bicikl; o, i dobra, vrsta, prilino tvrda knjiga t.j. Herbert
Fier. To je moj recept.
Ovo je ratno zatije. est noi bez napada. Ali Garvin kae da e najvea bitka
uskoro da pone kae za tri nedelje i da e svaki mukarac, ena, pas, maka,

379
ak i iak mora da opae svoje oruje, svoju veru i tako dalje. Ovo je hladno
doba dana, pre nego to se upale svetla. Nekoliko visibaba u bati. Da, razmiljala
sam: mi ivimo bez budunosti. To je udno, sa nosevima priljubljenim uz
zatvorena vrata. Sad u da piem, novim guijim perom, Inid Dons.

Petak, 7. februar
Zato sam deprimirana? Ne mogu da se setim. Gledali smo arlija aplina. Kao i
onoj mlekarici, i nama je bilo dosadno. Pisala sam sa izvesnim arom. Gu Trejl
treba zavriti pre nego to odemo u Kembrid. Predstoji burna nedelja.

Nedelja, 16. februar

U divljoj sivoj vodi nakon metea prole nedelje. Najvie mi se svidela veera sa
Dadi. Sve veoma osvetljeno i poverljivo. Svidela mi se meka siva no u Njunamu.
Zatekli smo Pernel u njenom visoko ceremonijalnom prostoru, sve ulateno za
publiku. Bila je odevena blago crveno i crno. Seli smo pored bletave vatre. udan
leprav razgovor. Ona odlazi sledee godine. Onda Levort robovi prikovani za
svoje pisae maine, i njihova isceena lica i te maine neprestano sve vie
kompetentnih maina, koje savijaju, presuju, lepe i izdaju savrene knjige. One
mogu da tampaju tkaninu i da imitaraju kou. Na Pres je gore u staklenom
kovegu. Ne vidi prirodu. Veoma duga putovanja vozom. Oskudna hrana. Nema
putera, nema dema. Stari parovi nagomilavaju marmeladu i penicne klice na
svojim trpezama. Konverzacija poluapatom oko vatre u trapezariji. Elizabet Bouen
stie dva sata po naem povratku, i ode jue. A sutra Vita; onda Inid i ja u onda
moda ponovo ui u jedan od mojih viih ivota. Ali ne jo.

380
Sreda, 26. februar
Moj vii ivot je skoro potpuno elizabetanska drama. Zavrila sam Poinc Hol,
Sveanost; komad konano je od jutros Izmeu inova.

Nedelja, 8. mart
Upravo smo se vratili sa L. govora u Brajtonu. Kao neki strani grad. Prvi proleni
dan. Na seditima sede ene. Lep eir u poslastiarnici kako moda oivi oko! I
skorela stara ena, narumenjena, kao le, u poslastiarnici. Konobarica u kariranoj
kecelji. Ne, ne nameravam da se bavim nikakvom introspekcijom. Potcrtavam
reenicu Henrija Dejmsa: posmatraj neprestano. Posmatraj dolazak starosti.
Posmatraj pohlepu. Posmatraj sopstvenu malodunost. To bi znailo da ovo postaje
korisno. Ili se ja tako nadam. Insistiram da se ovo vreme provede to je mogue
bolje. Idem dole razmahanih zastava. Vidim da se ovo granii sa introspekcijom;
ali uklapa se u potpunosti. Zamislimo da kupim kartu za muzej; da svakog dana
idem bicikom i itam istoriju. Pretpostavimo da odaberem jednu dominantnu figuru
iz svakog doba i piem o njoj nadugako i nairoko. Sutina je biti neim
zaokupljen. A sad sa izvesnim zadovoljstvom otkrivam da je sedam sati; i da
moram da kuvam veeru. Bakalar i kobasice. ini mi se da ovek ima izvestan
uticaj nad kobasicom i bakalarom kad ih imenuje u dnevniku.

KRAJ

381