FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

ISTORIJA UMETNOSTI
20. VEKA
Prof. dr Milanka Todi

Bojana Nikoli
2010/2011
 UMETNOST DVADESETOG VEKA
Manifest je jako bitan u umetnosti 20. veka. Ideje manifesta su saoptenje i propaganda odreenih
umetnikih ideja, traenje novog. Javlja se umetnost izama. Izmi teraju umetnike da odbacuju prethodno
u potrazi za novim. To je umetnost progresa. Period do 70-ih karakterie stalno menjenje i traenje
novog, ali 70-ih i 80-ih nastaje kriza i dolazi do odustajanja od moderne i dolaska postmoderne. Ovaj novi
sistem nije izolovan, pa nastaje meanje pravaca.
Mnogi teoretiari su smatrali da je istorija umetnosti saeta u predstavljanje akta. Na primer Maneova
Olimpija (asocijacija na Urbinsku Veneru) je akt koji najavljuje neto novo. Gest ruke je provokativan,
kao i draperija, stav, poza. Modiljani e skloniti ruku i naslikati potpuno nagu enu, to je bio ok, ali to je
jedna od odlika 20. veka, sloboda.
Emil Bernar slika enu u leeem poloaju, ali nerazgolienu (Madlena u umi ljubavi). Njena poza je
provokativna, ona je u prvom planu i asocira na erotinost. (kao Kurbe Gospoice na obali Sene)
Anri Matis slika Plavi akt, runjikavu devojku, i ne saoptava vie ideju o lepom (to vie nije kriterijum
estetski lepog, jer se u 20. veku odustalo od ideje lepog). Akt je
potpuno deformisan jer svodi sve na geometrijske oblike, nema
prirodne lepote. Ona uiva u prikazivanju svoje nagosti. Sada se
umetnici vie bave prikazivanjem onoga to vide, a odustaju od
modelacije. Telo je kao medij za izraavanje. Ekspresionizam (koji
nastaje kao reakcija na impresionizam) predstavlja izraavanje
unutranjeg. Nema mimezisa, ve je sve svedeno na povrine koje
su oiviene debelom crnom linijom. Ona izgleda kao da klizi i da je
nalepljena, nema oseaja prostora. Slika je isturena u prvi plan,
javlja se ideja paralelnosti sa platnom (lakat-noga). Uzor nalazi u
delima Gogena.

GRUPA NABI

Postimpresionisti krajem 19. veka ele da napuste pariski centar, kafanski ivot i guvu, i oni bee iz te
sredine. Gogen odlazi u provinciju, u Port Aven tragajui za primitivnim. Tamo slika Jakov se rve sa
anelom, i tako pravi novi spoj, sintetiko slikarstvo, povezujui simbolizam i primitivizam. On nije
zarobljen akademskim pravilima.
Slikajui ene iz Arla u parku koristi razliite intenzivne komplementarne odnose sve ee, i nema
harmonije. Kod njega boja ima emotivni sadraj, ne bira je vie zbog komplementarnosti. Ekspresionisti e
birati boju, koja e za njih predstavljati emotivan doivljaj sveta. Povrina se oiviava konturom.
uti Hrist redukuje prostor, nema vazdune i linearne perspektive, javlja se podela na trake (kao u
Gotici i egipatskoj umetnosti). Odustaje od svih prirodnih koloristikih harmonija. Japansko drvee je u
pozadini.
1888. godine okupljaju se mladi umetnici koji ne ele da idu na Akademiju, u Pont Avenu kod Gogena,
koga su smatrali prorokom nove umetnosti. Nabi na hebrejskom znai proroci. Sa Gogenom kao ocem
dolazi nova ideja o umetnosti. Predstavnici grupe Nabi su: Emil Bernar, Eduar Vijar, Moris Deni, Pjer
Bonar, Pol Serizje.

EMIL BERNAR
Autoportret
eteoci heljde
Bernar se bavio teorijom, i eleo je da bude u kontaktu sa Polom
Sezanom koji je ve bio star pa se dopisivao sa njim. Tvrdio je da je
on tvorac kloazonizma, tamnih kontura kojima se odvajaju dve
bojene povrine (meutim vitra je u gotici nudio takvo reenje).
Umetnici vie gledaju druge umetnike nego prirodu. - Gombrih
Nabisti su usvojili kloazonizam kao glavni princip. Oni ne shvataju
sliku kao predstavu prostora, ve u njenom fizikom smislu,
dvodimenzionalno, kao ravan. Slika izgleda kao kompozicija na
fotografiji, sa ulepljenim figurama i polovinom glave u prvom planu.

1
 EDUAR VIJAR
Naglaava dvodimenzionalnost, pozadina je spojena sa figurama. Ista je boja haljine i zida. ovek izviruje
iza paravana to je japanski izum, koji predstavlja privatnost. Vijar je odrastao je u arenilu tekstila jer mu je
majka bila krojaica. Nabisti naglaavaju dekorativnost. Vijar ostavlja neobraene bele povrine, figura se
stapa sa zidom, svetlost prodire kroz prozor. Sve povrine se jednako tretiraju i prektivaju ornamentom.
MORIS DENI
Muze u tajanstvenoj umi
Devojke izgledaju kao drvene lutke, sve su siluete, prekrivene ornamentom koji je i na podu i na drvetu.
Nabisti su voleli da se ponaaju kao zatvoreno drutvo. Imali su svoje rituale i pravila za prijem lanova.
Radili su predstave, ilustracije za knjige, scenografije bili su multimedijalni umetnici, koji su istraivali
razne oblasti. Time najavljiju 20.vek. Nazaret je ideja sentimentalne religioznosti. Pojedinana dela ne
zasluuju veliku panju, alizajedno prave novu umetnost i tako ine vezu izmeu prolosti (Gogena, Van
Goga) i 20. veka.
PJER BONAR
etiri godinja doba
To su etiri panoa oslikana plono. Radio je stilizovanu dekoraciju. Vidljiv je uticaj Japana, a potpisivao se
peatom, kao Japanci. Slika izgleda kao japanski grafiki list, sa kombinacijom vijugavih linija i tufni.
Takoe poznato delo je Dama sa kuetom.

Gogen Duh smrti (el espritu de los muertos)

Predstavlja strah od smrti, u periodu na Tahitiju gde postoji druga religija, verovanje
u duhove. On odustaje od evropske ideje akta i slika crnkinju, domorodaku enu,
sa drugaijom anatomijom. Tome odstupa od akademskih pravila i otvara vrata
novim idejama.
POL SERIZJE
Talisman (talisman je tada postao zatitni znak Nabista)
Slika je nastala u razgovoru Pola Gogena i Serizjea, i napravljena je na kutiji
cigareta. Na pejzau je naslikao najzelenijom bojom drvo, i koristio je samo
intezivne, iste boje, najsmelije na paleti. Delo je na korak od apstrakcije.
Prepoznajemo umu i kuu. Donji deo slike nema ni jedan element, nije vezan za
vizuelni svet. Slika vodi rauna o zakonima likovne kompozicije, nema nikakav realni
sadraj. Slikarstvo je umetnost paralelna sa prirodom.

SECESIJA
Secesija je totalni stil, neki kau poslednji u 19. veku. Nastao je poslednjih decenija 19. veka i trajao je do
Prvog svetskog rata, a naroito je bio zastupljen prvih decenija 20. veka. Kod nas je nazvan secesija, ali
postoje i drugi nazivi, jer je imao lokalna obeleja pa su ga zvali i art nouveau u Francuskoj, po nazivu
jedne prodavnice, secesion u Beu ili arts and crafts u Engleskoj. Jugendstil je tipian za Minhen jer je
tamo izlazio asopis Jugend oko koga su se okupljali neki umetnici. Kod nas dolazi iz Austrije.
To je umetnost koja nastaje u Evropi i brzo se iri, najpre u Ameriku, jer se tada veliki broj umetnika odatle
koluje u Evropi, pogotovo Parizu, zato to tamo jo nisu postojale umetnike kole.
HEKTOR GIMAR je jedan od prvih koji je postavio ideju Art Nuvoa u Francuskoj. Za izlobu 1900, u Parizu
je projektovan metro, a on je dizajnirao kapiju metroa. Gimar koristi kovano gvoe na drugaiji nain,
elei da oponaa prirodu. Njegov rad je vrlo dekorativan, prepun zakrivljenih linija. Dizajnirao je svetiljku
kao veliku visibabu. Metro stanica je dizajnirana kao krilo vilin konjica, sa staklenom nadstrenicom koja

2
 pokriva stepenite. Secesija trai inspiraciju u prirodi koja postaje glavni izvor
motiva i formi. Koristi mnogo uvijenih dekorativnih linija. Secesija smatra da
je industrijska proizvodnja liila predmete dekorativnosti i da su svi postali isti.
VILJEM MORIS je smatrao da ornamente svi vole, a da predmeti koje prave
serijski, identino, bez ukrasa, nisu lepi. On se zalagao za vraanje ornamenta,
pre svega inspirisanih prirodnim formama, naroito florom, a onda i faunom.
Umetnici su se ba oko 1900. godine vratili prirodi i poeli da trae ovde
inspiraciju. Tako je bilo zbog velikog razvitka industije, zbog ega su gradovi
postali prljavi i zaguljivi. Stanovi su zidani od jeftine opeke, svi isti, a svi
kvartovi su izgledali identino. To se ljudima inilo kao veliko otuenje, kao
bezlian nain ivota i eleli su dekorativnost u svojoj kui. Viljem Moris je
ponudio cvetne tapete sa suncokretima, irisima, lokvanjima, moda i previe
dekorativne.
Sada se pojavljuje i kovano gvoe koje se obrauje, izvija u fantastine oblike
i dobija novi izgled, dakle nije vie svedeno, ve imitira delove biljaka ili
insekata. esto se kombinuje sa staklom. To je nova kombinacija koju donosi
secesija. Ovaj odnos gvoestaklo e ostati u upotrebi i do danas.
arena tavanica Galerije Lafajet u Parizu je pravi primer secesije. To je zgrada
sa izuvijanim balkonima u enterijeru. Nazvana je galerijom jer je roba prvi put
bila tako izloena, kao u galeriji. To su poeci konzumerskog drutva, oko
1900. godine. Nove zgrade su raene i od mesinga, gvoa, stakla. Koriste se
motivi iz prirode kao ruke, svetiljke itd. U ulici Kralja Petra u Beogradu se
nalazi nekoliko zgrada sa fasadom koja pripada ovom stilu. Neki bi rekli da je
secesija i eklektini stil. Pojavljuje se i uticaj orijenta, asirske umetnosti,
japanske umetnosti (pogotovo je popularan porcelan), ali ih ona sve ujedinjuje
tako da budu u skladu.
Predstavnik secesije u Americi je TIFANI. Tifani lampe su do danas
prepoznatljive. One koje su originalne su jako nene, od tankog gvoa i
staklia. Davala je posebnu atmosferu prostoriji kada je ukljuena. Staklo je
bilo jako bitno u secesiji.
GALE je proizvoa staklenih vaza, koje su i danas predmet kolekcioniranja.
Ove vaze su na primer u obliku peurke, irisa ili drugog cvea, od raznobojnog
stakla. Ako bi se u blizini ukljuila svetlost svi slojevi raznobojnog livenog
stakla bi svetleli. Slagao je liveno staklo paljivo, sloj po sloj. Fabrika je
prestala da radi u doba Prvog svetskog rata, tako da su originali raeni oko
1900. godine
Umetnici secesije su smatrali da je potrebno graditi umetniko zanatstvo. Zato
su ovo zapravo sve zanatske radionice, a ne samostalni umetnici. Zanatlija bi
dobro poznavao materijal, ali je bio i kreativan dizajner inspirisan prirodom.
LALIK je pravio komade nakita od stakla, dragog kamenja, kao i posude i
predmete za kuu od duvanog stakla. Oko 1900. godine se poveala potranja
i za murano staklo sa ostrva Murano pored Venecije.
JOZEF HOFMAN je u saradnji sa Gustavom Klimtom dizajnirao Vilu Stoklet.
itava kua je projektovana po istom kljuu. Od prve kvake do pepeljara i
aa, sve je dizajnirano u istom stilu (to se naziva total dizajn). Ambijent je
odgovarao idejama secesije, a svi elementi su bili osmiljeni specijalno za tu
kuu.
Secesija je vrlo luksuzan stil, jer su ovi materijali jako skupi i delikatni, a
stvaranje je zahtevalo sate napornog rada. Tako su ti predmeti bili skupi i
dragoceni. Secesija je i insistirala na ekskluzivnosti, pa nije svako mogao to da
priuti. Zato se tada prvi put pojavljuju jeftine replike. Dakle trend kopiranja se
uspostavlja u vreme secesije jer je nudila samo ekskluzivne komade, koje je i
nizi sloj eleo da nabavi. Ona sa jedne strane nudi vrhunske komade u svim
podrujima umetnosti, ali i vrlo jeftine rune imitacije koje oponaaju taj
elegantni stil.
Keramika je doivela veliki procvat i koristi se ak i na fasadama. OTO
VAGNER je u Beu jedan od najveih arhitekata secesije i poznat je njegov
dizajn Glavne pote u Beu i Majolika-kue.

3
 ANTONIO GAUDI razvija stil koji je i dalje nadaleko poznat i za njega
karakteristian. Odlikuju ga meke, izuvijane linije. Naroito su interesantne
njegova Kasa Batljo i Kasa Mila koje su potpuno prekrivene keramikom.
Vlasnik keramike radionice je gotovo bankrotirao u toku gradnje zbog
Gaudijevih ideja, ali kada je kua zavrena reklamirala je njegove ploice i
investicija mu se viestruko vratila. U Gaudijeva najpoznatija dela takoe
spadaju Sagrada Familia i Park Guelj.
Secesija je dugo osuivana da je ki, neukusna, preterana. Ali danas je dosta
cenjena. ak i postmoderna kasnije kombinuje razne ideje, pa je tako i
secesija vremenom priznata. Secesija je vana jer pre svega otvara
mogunost upotrebe novih materijala (gvoa, stakla, keramike) kao i novih
formi koje oponaaju prirodne forme.

ANRI DE TULUZ LOTREK

Njegovo delo pripada Secesiji, ali i ekspresionizmu. On povezuje i uporeuje

iskustva realizma i impresionizma sa nekima koja e tek doi. U kafeu Mi je
jedna od verzija ae Apsinta, na kojoj slika dvoje ljudi za stolom. To je bilo
vreme boemskih noi i sedenja satima uz au pia. Ovo je upravo atmosfera
boemskog Pariza u kome ivi Tuluz Lotrek. On je inae iz bogate plemike
porodice iz Tuluza, ali je roen sa ozbiljnim tegobama i postao je nakazno
stvorenje sa skraenim abdomenom. Dugo se leio, iao na terapije, a uz to
je proao izuzetnu kolu crtanja, jer je mogao da priuti najbolje nastavnike.
Sve je govorio linijom, i ta njegova nervozna linija kasnije inspirie Pikasa. To
je takoe jako raznovrsna linija, a njom je znao da kae sve, i zato je ona vrlo
podsticajna za ekspresioniste. Njegov pristup tom drutvu nonih kafea i
barova je daleko od realizma. Tuluz Lotrek pokazuje i otro zapaa te
posetioce i zabavljae, ali on ne daje kritiku drutva, on ne eli da osudi te
ljude ve samo da ih prikae. Nije eleo da se izdvaja iz tog sveta, niti da ga
kritikuje jer tada ti klubovi dobijaju na popularnosti, a on je njihov est gost.
Igranka u kafeu
Prikazuje kankan igraicu sa erotskim asocijacijama. Deformie enu da
istakne dinaminost, pokretljivost, svetlost. Ne zanima ga gde je kraj
kompozicije (inspirisan fotografijom). Nema centriranog, glavnog aktera.
Njena noga u crnoj arapi je erotski isturena u prvi plan i pokree vrtlog
kompozicije, blago decentrirana.
Guli stie u Mulen Ru
Guli je tada bila poznata igraica u kabareu. On je neke od junaka pariskog
nonog ivota napravio zvezdama, jer ih i danas znamo iako su pripadali tom
miljeu. Svesno ide na erotizovanu poruku. Ne podsmeva joj se, ve joj se divi
i govori nam kako je ona pompezna. Njene pratilje su potpuno preseene.
Tako smela fragmentacija tela nije viena do tada, a bie nastavljena kasnije
u nadrealizmu. U prvom planu je Guli sa svojim ogromnim dekolteom.
Ne postoji jasna ideja o dubini u njegovim slikama. Prvi plan je nosei, a ostali
se lepe na njega, nejasne su razdaljine meu planovima. Njegove slike malih
dimenzija tada nisu ni bile cenjene. Pokljanjao ih je prijateljima ili ih je bacao.
Slike su bile loe preparirane i neugledno je radio. Posle smrti (umro je pre
etrdesete), porodica je sakupila radove i napravila divan muzej u Parizu.
Meutim, njegovi grafiki radovi su pravi zaetak postera. U velikim
dimenzijama (2mx3m), oni su plenili svojim vizuelnim porukama. Do tada su
se plakati obraali posmatrau samo tekstom. [U 19. veku je prvo umetniko
delo upotrebljeno kao nosa reklame. Proizvoa sapuna je na sliku nalepio, i
tako reklamirao, svoj sapun.] Tuluz Lotrek je reklamirajui Mulen Ru
ostavljao gotovo 4/5 za sliku, samo petinu za tekst. Tekst je u jednom bloku,
da bi slika nosila poruku. Koristi litografiju u boji, i ona treba da imitira
japanske grafike. To posebno vidimo po siluetama u pozadini.

4
 Japanski divan
Ravna bojena povrina, ista uta, crna, crvena boja. Insistirao je na tome da boje budu u velikim
povrinama, i nije se bavio detaljima.
Mej Milton (reklama za Belfort okoladu)
Za svaki plakat projektovao je sasvim nova slova. Uspostavljao je komunikaciju izmeu tekstualnog i
vizuelnog, oekujui da slika bude ta koja nosi poruku. Tako je i danas koncipiran plakat. Potpisuje se
peatom, kao Japanci.
Kafe Ambasador
Insistira na borbi toplog i hladnog. Decentrirano je podelio pozadinu na toplu i hladnu zonu. Glava ne gleda
u nas jer bi to bila previe intimna komunikacija, kao portret. Ceo zaokret tela je tu, da bi on bio lider, voa.
Glumac nas izvodi iz kadra. Zato je tekst desno, jer kao da ide za njim, kao to i mi kreemo za njim ka
kafeu. itav 20. vek e se u plakatima drati isti koncept: tekst na margini, i slika koja nosi poruku.

GUSTAV KLIMT

Judita
On je autor koji je mnogo istraivao i meao razliite stilove. esto je koristio ornamente vizantijske
umetnosti i zlatnu pozadinu. Upoznao je vrlo dobro umetnost mozaika, jer je putovao po Raveni i tu je video
izuzetne vizantijske mozaike. Sa bratom je tamo radio zidne kompozicije i inspirisao se tim mozaicima.
Takoe mu je bilo vano svoenje oblika na dekorativnost i povrinu. Kombinuje istu dekorativnost sa
odreenom modelacijom.
Secesija = otcepljenje, nezavisnost
Za Klimta je secesija bila sloboda, slobodno kombinovanje, izlazak iz celine. On naputa Akademiju i to
realistiko, tradicionalno uenje, i zahteva novu slobodu, slobodan izbor elemenata. Trai reenja u
razliitom stilskom iskazu. Inspiriu ga pogotovo Vizantija, Egipat, Grka mitologija, orijentalno, srednji vek.
Klimt je iveo ekscentrino, a Be je tada bio vrlo konzervativan grad, koji je uspostavljao red meu raznim
kulturama Habzburke monarhije. Zbog svog naina ivota dolazi u sukob i sa policijom, i nikada se nije
uklapao u tako represivno drutvo.
U kompoziciji Ljubav vidljivi su i japanski uticaji i mistini sadraj.

5
 Klimt je dobio je narudbinu za tri zidne kompozicije za hol zgrade Bekog
univerziteta, koje bi predstavljale Filozofiju, Medicinu i Pravdu. Meutim
po zavretku su svi bili nezadovoljni jer su smatrali da su dela izopaena i
pornografska. Takoe im je smetalo to je transformisao tradicionalne
simbole, pa na primer za predstavu medicine slika bolest itd. Na kraju slike
nisu ni postavljene u hol, a kasnije su unitene.
Sebi je zatvorio zvanini put za izlaganje naputajui Akademiju. Zato
nalazi novu klijentelu meu buroazijom i slika portrete. Izlae u Paviljonu
secesije u Beu. To je bilo mesto okupljanja za vreme secesije, a gradi ga
Jozef Olbrih. Po ugledu na njega je izgraen na Paviljon Cvijeta Zuzori.
Za Klimta je karakteristina sloboda kombinovanja simbola. Stvorio je neku
vrstu individualne religije. Atina Palada je njegova vizija Atine. Poznat je i
njegov divan friz u Vili Stoklet, Drvo ivota, kao i kompozicija Nada.
Poljubac
Njegovo najpoznatije delo, najvie reprodukovano. Voene su une
diskusije, koje su pokrenule feministkinje jer su ovde videle agresivnost,
primoranost na poljubac. Smatrale su da devojka ne moe da se otme iz
njegovog zagrljaja. Druga grupa ljudi je tvrdila upravo obrnuto, da se
mukarac tako potinjava ljubavi da ostaje bez identiteta, jer mu ne vidimo
lice, a da je Klimt prednost dao eni i njenom zanosu. Slika vie nema
planove, ona je ravna povrina na kojoj su samo razliiti ornamenti. To je
bilo jako interesantno za apstraktne umetnike.

IVAN METROVI

Metrovi je roen u Hrvatskoj, i potie iz siromane porodice, roditelji su mu bili nadniari, a on je uvao
stoku. Od detinjstva je rezao razne figure, radio oblike u kamenu i drvetu, i ubrzo je doao do mecene koji
ga je poslao u Be. Zato njegov rad vezujemo za Beku secesiju. Meutim, mecena je ubrzo odustao od
njegovog finansiranja i morao je sam da se snalazi u tuim ateljeima. Upornim radom je doao u kolu Ota
Vagnera. Zbog toga se i sam kasnije okuao u projektovanju hrama posveenog Kosovskim junacima.
Projekat za Vidovdanski hram nije realizovan, ali je bio veoma ambiciozan. Trebalo je da bude mnogo
figura, karijatida, pogotovo na tornju koji predstavlja zvonik, a u centru bi bilo vrelo, koje simbolizuje izvor
ivota.
Na narodnom muzeju u Beogradu je napravio figuru Miloa Obilia, izmeu karijatida, zarotiranu u obliku
slova S. Njegovo najpoznatije delo je Pobednik na Kalemegdanu. Projektovan je za Balkanske ratove.
On nije projektovan da bude na visokom postamentu, ali graani nisu hteli da ga gledaju tako u njihovoj
visini. Zbog toga je podignut, meutim ba zato sada njegove noge deluju prekratko. Takoe je radio
Spomenik neznanom junaku na Avali.
Konjanik u ikagu je statua Indijanca sa lukom i strelom. Radio je i Indijanca sa tomahavkom. Radio ih je
po konkursu i na odlinom su mestu na trgu u ikagu.
Metrovi je kombinovao figuru sa arhitekturom. Smatra se jednim od najveih skulptora 20. veka. Roden je
rekao kada ga je upoznao da je on najvei vajar malih slovenskih naroda. Koristi se grafizmima i oslanja
se na egipatsku i asirsku plastiku, dakle koristi se eklektizmom.

6
 EKSPRESIONIZAM
Rani ekspresionizam se razvija krajem 19. i poetkom 20. veka. Umetnici koji su obeleili ovaj period su
Norveanin Edvard Munk i Belgijanac Dejms Ensor, predstavnici ranog austrijskog ekspresionizma:
Oskar Kokoka i Egon ile, i predstavnik primitivnih tendencija [ideja] u 20. veku: Anri Carinik Ruso. Ovi
umetnici su najavili, i bili veoma bitni, za rani ekspresionizam.
Ekspresionizam karakterie ispoljavanje unutranjih doivljaja, strahova, nelagodnosti, i neuklopljenost u
svet oko sebe. Ekspresivno = izraajno
Nastao je kao reakcija na impresionizam. Impresionizam se bavio onim to dolazi spolja, to je vidljivo,
podsticaj i inspiracija za stvaranje je ono to je van umetnika. U ekspresionizmu je potpuno obrnuto, ono
unutar oveka, to nije vidljivo je podsticaj, ono duboko intimno, i samim tim vrlo subjektivno. Zato je teko
rei da je to stil, jer svaki pojedinac ima svoju varijantu ekspresionizma, svoje teme, svoj nain obraivanja
tema. Umetnici koriste razliita likovna sredstva i likovne izraze jer ele da pokau ono najdublje u sebi,
svoju intimu.
U ekspresionizmu ima vrlo malo zajednikih elemenata ako posmatramo dela predstavnika. Jako je malo
dodirnih taaka u likovnom smislu izmeu njihovih radova. Ipak trajna obeleja ekspresionizma su :
1. subjektivnost, intimnost, lini odnos prema svetu
2. odustajanje od klasinih ideja o lepom (pokazuju disharmoniju, neuravnoteenost, asimetrinost)
3. intenzivan kolorit, debeli slojevi boje koje otrim predmetima nanose na platno, bez lokalnog tona
Ekspresionizam se vezuje za kraj 19. i poetak 20. veka. esto trai uzore u periodima obeleenim
nespokojstvima i krizama. To je logian izraz tzv. bolesti kraja veka. Najvanije za nastanak pravca bilo je
delo Van Goga, a ugledali su se i na simbolizam i srednjevekovnu umetnost. Ekspresionizam je insistirao
na iskazivanju linih strasti i doivljaja (kao to je Van Gog predstavio Krmu, sa snanim
komplementarnim odnosima, kao strano mesto). Oseanje odbaenosti i negostoljubivost su dakle
nasledili od Van Goga, i izraavali su svoju neprilagoenost drutvu, konvencijama graanskog drutva.
Pokuavali su da razbiju te konvencije, i zbog toga su esto bili kanjavani. Imali su duboki nesporazum sa
sredinom koja ih nije prihvatala, a ni oni se nisu mogli uklopiti. udno je da niko od francuskih umetnika nije
dugo krenuo za uenjima Van Goga.
Gogen, veliki otpadnik, im je takoe bio uzor. On je otiao daleko od civilizacije u potrazi za idealnim
svetom, plemenitim divljakom, ali ni to mu ne uspeva, i biva neprihvaen od svih tih zajednica. Njegovo
delo tek kasnije postaje vrlo uticajno i podsticajno.
Teoretiar Voringer, Nemac, imao je teoriju da su svi ljudi sa severa zatvoreni, frustrirani, povueni, zbog
neprijatne klime i jako dugakih perioda dana i noi. Tvrdio je da je ekspresionizam tipian za ljude severa,
da oni mogu da shvate tu melanholiju. Nasuprot severu, ovek juga je ovek harmonije, ivotne radosti i
zadovoljstva i oni ele da budu napolju, da se drue i ta klasina harmonija je tipina za ljude mediterana.
Severnjaci ak esto koriste dinamian vedar tekstil u svojim domovima da nadoknade tu toplotu.
Postoji i jo mogunosti da se analizira ovaj pravac koji obuhvata sve vrste umetnosti. To je opti tok, za
neke prvi moderni izraz. esto se kae da je neto ekspresivno, izraajno, a ne vezuje se za kraj 19. veka i
poetak 20. veka. Dakle to je univerzalna odrednica za taj umetniki izraz u kome se otkrivaju intimne
tenje, bez lai i sakrivanja. Sa ekspresionizmom emo se zato esto sretati na primer posle Drugog
svetskog rata, tada nastaje lirski ekspresionizam.

EDVARD MUNK

Postavio je temelje svim kasnijim ekspresionistikim stavovima. On je bio samoobrazovan, nije iao u kole
za umetnost, ve se druio sa krugom intelektualaca. Boemska sredina je za njega bila podsticajna, i druio
se sa Ibzenom i drugim dramskim knjievnicima. U takvim krugovima stie saznanje o svetu. Odluio je da
ode u Pariz i upozna se sa umetnou njegovog doba. Meutim po povratku postavlja sebi cilj da ne eli da
slika ene kako itaju i vezu, ve da govori o stvarnim ljudima i njihovoj patnji i ivotu. eleo da se
distancira od konvencionalnog. Posmatra Degaa, Van Goga, Tuluz Lotreka i njihov smeli kolorit i jake linije.
Pravi planove da napravi jedno veliko delo, koje bi se sastojalo iz vie slika. Taj Friz ivota je zamislio
kao ciklus, ali nije ga potpuno zavrio iako se dugo trudio da ga realizuje. Njega odreuje vrlo rani gubitak
majke, a zatim sestre.

7
 Soba umrlog
Decentrirana soba, vrlo neuravnoteena. Pod je planiran kao u Van
Gogovoj sobi. Leva strana je veoma naglaena, jer su figure neravnomerno
rasporeene. Potpuno levo je figura kao silueta, kao krpena lutka. Ne
interesuje ga razrada, modelacija, ve doivljaj straha i bola. Umrli se gubi
u zaklonjenom krevetu; on je prisutan na slici, ali samo kao fotografija, kao
uspomena. Niko nikog ne tei, svi su okrenuti sebi. ovek i ena su
dramatino okrenuli jedno drugom lea i ne ele zajedno da prolaze kroz
uas smrti. ena postaje hladna, bleda, sa krupnim oima, ali niim ne
komunicira ni sa kim. Niko ne komunivira ni sa kim, naprotiv, svako gleda
na svoju stranu. Mi vidimo jedan raspad, rasulo. Sve je jako dramatino,
naroito je interesantno kako ljudi deluju plono, ravno, izgubili su na
volumenu. To je neto na emu e on razvijati svoje istraivanje.
Vee u ulici Karl Johan
Ova ulica u Oslu veoma podsea na Kafe nou Van Goga, i ulice u Arlu.
Naglaava pretee severno nebo koje ini da se figure izduuju, postaju
siluete, senke. Pokazao je kako zgrade deluju osvetljeno samo kroz
prozore, kao da boja ne odgovara stvarnosti. Boja sada nosi emotivni
sadraj.
Igra ivota
U ovom delu se dobro vidi kako boja nosi drugi sadraj. Ona nosi
asocijativnu vezu sa unutranjim doivljajima. Pre svega, sa izneverenim
ljubavima. Sam Munk je imao velikih problema sa enama, velikih
nesporazuma, i to ga je jako bolelo. Zato je to oseanje uskraenosti ljubavi
dominantno kroz ceo njegov ivot, i takvu ljubav koju je eleo nikada nije
ostvario. ak je bio na leenju posle nervnog sloma, posle ega su mu se
dela malo smirila. Naslikao je mnogo autoportreta i pejzaa, a radio je na
veoma subjektivan nain.
Ova Igra ivota je scena iz nonog ivota. Falusni simbol govori da se radi
o erotski nabijenom odnosu mukaraca i ena. Poto ovi ljudi ive
usamljeno i udaljeno, pa na ovakvim igrankama i zabavama moraju da
sklapaju prijateljstva.
Skroz levo je nevina mlada ena u beloj haljini, a pored nje je cveti.
Kasnije ona je zrela ena u crvenoj haljini, obeleena materijom. Ona nije
prijatna za mukarca, ona je femme fatale, gospodar situacije. Njena
dugaka haljina samo to ga nije saplela. Konano, tree doba ene je
desno, i to je starica u crnom, usamljena, izolovana, ne uestvuje u plesu.
Oko svake figure su intenzivne crne konture koje je uokviruju. Kolorit nosi
najdublje emotivne sadraje i time podsea na Gogena i Van Goga. Birajui
belu, crvenu i crnu, govori o fazama u ivotu ene. Nema vidljivih prostornih
odnosa, nema razlike u planovima, nema centra.
Madona
Nigde nema nage Bogorodice, ali ovde Munk jeste eleo nju da predstavi
jer vidimo da ima oreol. Ovakva dela su izazivala skandale i ona ni danas
nije prihvaena kao Bogorodica, optuivali su ga za jeres itd. Po njegovom
miljenju religioznost dovodi do odreene ekstaze. Ta ekstaza kao
unutranji doivljaj njega inspirie, a ne sam lik Bogorodice.
Krik/ Vrisak
Delo koje radi i u slici i u grafici. Slika vijugave linije tamne vode i jarko
crveno nebo. To je direktno podstaknuto njegovim doivljajem zalaska
sunca, kae da priroda kao da je cela pustila jedan krik i zavapila jer dolaze
mrak i hladnoa. Zato bira negativnu dijagonalu i tri puta je ponavlja.
Postavlja prvu figuru kao smrt, i jo dve pretee figure u daljini. Gradi vrlo
nespokojnu situaciju, koja nas plai. Slika neizvesnost, oseanje
nepoznatog straha.
Munk je autor koji je ostavio jako dubok uticaj na sve umetnike
ekspresionistike orijentacije sve do danas. Bilo da se radilo o grafici
(koristio je primitivni tip drvoreza iz Srednjeg veka) ili o slikama.

8
 DEJMS ENSOR

Bio je kolovan u Briselu, a inae je iz malog belgijskog mesta gde su se tradicionalno odravali karnevali
sa maskama, a njegova porodica je drala prodavnicu maski.
Autoportret sa maskama
Ensor je bio inspirisan delom ora Seraa i njegovim izraajnim koloritom. Nanosio je isto tako smeo kolorit
u debelim slojevima. Jako deformie ljude i tvrdi da ljudi uvek imaju maske.
Maske i smrt, samo smrt ne nosi masku.
Spletka/Kleveta, smelo deformie figure i otvoreno ima se ruga.
Ulazak Hrista u Brisel
Slika i sebe u guvi, i samom sebi se ruga. On pretpostavlja da ni tada, poetkom 20. veka, ako bi Hristos
doao u Brisel, niko ga ne bi doekao kao mesiju. I u ovoj gunguli Hristos je jedva vidljiv u centru na
magarcu, a ljudi su okupirani drugim stvarima. Pokazuje da su ljudi uvek jednako nezaiteresovani za neki
vii moralni red, a zanimaju ih neke zabave, neto primitivno. Zato koristi intenzivan kolorit i pravi gungulu,
a Hristos se jedva vidi.
Bio je jako usamljen i zaboravljen posle smrti. Tek u 20. veku neke nove generacije se dive njegovom
korienju boje kao debele paste.

AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM

Ovi umetnici deluju u prvoj deceniji 20. veka, a delemino im i Klimt sa svojim
poslednjim delima pripada. On im je pre svega bio veliki uzor i oslonac. Sa druge strane
su se ugledali na Munka kao uzora, kao i Van Goga (ija dela izazivaju skandal u
konzervativnoj Austriji).

OSKAR KOKOKA
Pijeta ili Drama i komedija
Sukob postoji u samom sadraju, jer drama i komedija ne mogu postijati zajedno. Ovo
je plakat za predstavu Rzbojnici, radost za ene, vrlo dvosmislenog sadraja, za letnji
festival. Pojavljuju se i sunce i mesec istovremeno. Ovo je scena neposredno posle
raspea. U smeloj interpretaciji Oskara Kokoke ovo deluje kao horor, kao da Hristos
krvari, celo njegovo telo je kao rana, a i Bogorodica oajava. Ovaj poster izaziva
ozbiljne sukobe u drutvu. Dramatina deformacija, distorzija.
Portret Hermana Valdena
Prenebregava se fizika slinost. Ovo je Valden kako ga vidi saradnik i prijatelj, Oskar
Kokoka. On ga razara linijom, pokuava da nam obrati panju na Valdenov prodorni
pogled.
Ljubavnici
Dvojni portret Oskara Kokoke i Alme Maler. Ona je supruga Gustava Malera, smelog i
provokativnog ponaanja. Alma nosi vrstu kimona, svilene haljine i oni se pojavljuju na
slici kao ljubavnici, ali nita nije spokojno u njihovom odnosu. To je bila burna veza za
oboje. Kokoka insistira na dinamici, a inspirie se barokom.

9
 EGON ILE
Njegov rad je tek u drugoj polovini 20. veka stekao oboavatelje, a inae je iveo samo 28 godina.
Karakterie ga tanana, oseajna linija sa velikim flekama boje, naglaene erotinosti. To je jednostavna,
dramatina linija. Jako je zainteresovan za anatomiju. Bio je smeo inovator.
Autoportret
Ima itavu seriju autoportreta. Zagledan je u sebe, pita se ko je, koji su mu ciljevi. Predimenzionira ruke i
oi, a to predimenzioniranje delova tela radi njihovog naglaavanja je tipino za ekspresionizam. Pomalja
se interesovanje za japansku umetnost, elemente prirode.
ena koja sedi
Trudna ena i smrt
Gubi suprugu sa neroenom bebom, koja oboljeva od razornog gripa krajem Prvog svetskog rata. Inae je
bio u zatvoru zbog crtea aktova mladia koji su pronaeni u njegovom ateljeu, i biva optuen za nemoral.
Meutim on je crtao fragmentarne aktove, bez neke interakcije, sve je plono, udnog kolorita.
Naslutio je izgleda takav kraj, osea pretnju od rata, jer je to je pogotovo za Austrougarsku bio koban rat.
est je dramatian odnos obojenih povrina.
Njegovo delo e tek mnogo kasnije biti prepoznato, krajem 20. veka, kada ljudi postanu otvoreniji.

ANRI CARINIK RUSO

Takoe pripada ekspresionistima, ali postavlja model tipian za modernu. On je

primer autodidakta i naivnog umetnika. Dakle slikarstvo mu nije bilo poziv, nije se
kolovao za slikara. Bio je carinik po zanimanju i u penziji je poeo da slika. Uvek
je bio zainteresovan za umetnost. Odrastao je u Parizu, obilazei izlobe. Takoe
je bio multimedijalni umetnik, bio je ulini violinista, izvodio je uline predstave,
pisao male dramske tekstove. Taj tip naivnog umetnika e biti tipian kasnije za
20. vek. On je za sebe mislio da je vrlo kvalitetan i nadaren umetnik. Bio je
potovan u krugovima avangarde, cenili su ga Kandinski, Pikaso, a jedan od
njegovih prijatelja je bio i Gijom Apoliner, veliki pesnik i kritiar.
Portret Pjera Lotija
Portret je predimenzionisan u odnosu na pejza. Primeujemo odreenu
distorziju u pejzau. Nema levog uveta. Neke stvari izostavlja, a neke dislocira.
Maka je u prvom planu i ukazuje na njegove osobine, dakle on mu nije veran
prijatelj. Ovi atributi samo podseaju na tradicionalne, ali on govori o svom
prijatelju i njegovom kunom ljubimcu, tipino za ekspresionizam. Loti dri
cigaretu u ruci, deluje vrlo ponosan na to. Jako je vana pedantna i precizna linija
kojom Carinik sve iskazuje. Trudi se da napravi poseban ambijent.
Portret Gijoma Apolinera
Gijom i Marija Lorensin, koja je u pozi muze, ona ga majinski grli. Ona je muza
koja inspirie pesnika. Pokazuje sa dva prsta navie, jer dovodi inspiraciju i duh
kreacije odozgo, sa neba. Pesnik ima pero i svitak, prave atribute pesnika, kao
na tradicionalnoj slici. Ambijent je jako udan i neobian sa cvetovima i drveem
kao u dungli.

10
 Krotitelj zmija
Vrlo udno rastinje i egzotine ptice. Poseivao je botaniku batu u
Parizu, gledao botanike atlase i paljivo crtao svaki list i granu. Za
njega je to bila prilika da predstavi neke svoje snove. Ta spontana
kreativnost koja nije navebana, ve je bliska deci, to je zanimalo i
oduevljavalo moderne umetnike.
On je uzimao tubicu sa bojom, prinosio je modelu i gledao da li ta boja
odgovara njegovom tenu. Takoe ih je merio i uporeivao sa slikom itd.
Modeli su mu bili esto i krpene igrake.
Glavna odrednica moderne je traiti neto novo. Svaki stav treba
preispitati i napraviti reakciju. Zato se u 20. veku esto smenjuju izmi i
sada nastaje Fovizam.

FOVIZAM
Trajao je jako kratko i gotovo se i ne moe nazvati stilom, vie je to pojava, stanje duha. Umetnici su se
brzo i razili i nastavili da istrauju za sebe. Trajao je od 1905. do 1910. Izlagali su na Salonu odbijenih jer
njihova dela nisu prihvatana na regularnom Salonu. Naziv je doao neoekivano, kada je jedan kritiar
video figuru nalik donatelovoj a oko nje ove slike, i rekao: Donatelo meu divljim zverima!, tako je ostao
naziv od francuskog les fauves [divlje zveri].
Veina ideja fovista je postojala u idejama impresionista (Gogena, Van Goga, Sezana), a gledali su i dela
grupe Nabi. Predstavnici su Anri Matis, Andre Deren, Moris Vlamenk, Raul Difi, Kis Van Dongen, or
Brak.

ANRI MATIS
Radost ivota
Anri Matis je bio lider i glavni predstavnik pokreta. On sabira sve tipino za umetnost 19. veka uz naglaenu
dekorativnost. Slae planove po nivoima (toplo-hladno) ne pravei ideju o prostoru.
ena sa eirom ili Portret gospoe Matis
Po izlaganju ovog dela izbio je skandal jer se ljudima inilo da je neprihvatljivo. Njeno lice je izgubljeno u
tekstilu eira, a njen zaokret je atipian za portret. Naglaava duboke zelene i ljubiaste senke. Vidi se i
uticaj japanske umetnosti, njen eir je potpuno dekorativan i nezavisan.
Portret sa zelenom crtom
Takoe gospoa Matis, i ovo je kljuno delo za fovizam.
Upotrebljava intenzivnu boju, neto najvanije za foviste, i to direktno iz tube. Matis koristi istu crvenu,
naspram zelene, i te velike bojene povrine smelo suprotstavlja. Povrina intenzivne boje se ograniava
debelom tamno plavom ili ljubiastom linijom (to se naziva ploazonizam). Ubacuje ove linije razgranienja
da bi ipak definisao formu. Boji ravno, plono, kao plakat, samo konturom obeleava elemente. Kontura je
veoma debeli sloj boje, trag etke je potpuno vidljiv. Boje se ne meaju na paleti, direktno se stavljaju na
platno u povrinama razdvojenim tamnim konturama (asocira na vitra u gotici, a takoe se javlja kod
Gogena). Taj dekorativni odnos je postojao i u stednjem veku, ali fovisti su mnogo smeliji. Ne dre se
lokalnog tona, predstavljaju stvari onako kako ih sami doivljavaju.
Slika se zove ba po zelenoj prugi i ona je vrlo vana jer odvaja dve strane jedne iste linosti. Jedna je
ruiasta, melanholina, a druga je vedra, uta, topla strana. Dakle on svoju suprugu dvostruko doivljava,
jedna njena strana je topla, jedna hladna. To je subjektivan, jedinstven doivljaj jedne linosti.
Prepoznatljiva je i japanska puna.

11
 Matis je slikao i pejzae. Fovisti nisu inovativni u sadrinskom smislu, rade portrete, pejzae, mrtve prirode.
Ali sada stare sadraje obrauje na sasvim novi nain. Pejzai vie nemaju centralni motiv, ugao je
subjektivan, sve je stvar odluke slikara.
Rado rade i scene iz enterijera. Sve je podreeno vatrometu boja. Matis esto bira motive sa prozorom ili
vratima, jer mu to daje priliku da gradi sliku u slici, to stvara tenziju na slici.
Crvena Odaliska
Radili su i aktove. Ova Odaliska je deo dekorativnog ambijenta, nema senzualnosti.
Crvena slika
Slika na zidu moe biti i prozor. Nema iluzije dubine i dubina uopte nije vana. Toliko je dekorativno i
plono da nas buni. Ornamenti su potpuno slobodni i pokrivaju celu sliku, nezavsni su i kao da ujedinjuju
delove slike. Sve je povezano u isti ritam. Interesuje ga odnos boje, povrine i linije. To je put koji e voditi
sliku ka izgradnji autonomnog sistema. Umetnost sada ima svoje zakonitosti, ne imitira prirodu.
Matis je iao na sever Afrike i tamo se divio intezivnom koloritu, portretiui Marokance i ostale afrike
narode.

ANDRE DEREN
Umetnik znaajan za pokret, smeo inovator.
Mladii na polju su predstavljeni samo kao obojene povrine. Koristi neobine uglove.
Kupaice
Nema ideje o celokupnoj kompoziciji. Vidljiv je uticaj Sezana. Ovo su tri figure koje predstavljaju drugaije
aspekte ene. Jedno lice je u zelenoj senci, drugo je bledo. Kompozicija je razliita od uobiajene sinteze
dela koja su se oslanjala na renesansu. Ovde nema ine take, jedinstvenog mesta opaanja. Svet se
sagleda iz vie taaka, razliitih uglova.
Kroe i Berkson su dva filozofa koji su uticali na slikare. Insistirali su na vanosti subjektivnog saznanja (da
je doivljaj vremena je relativan na primer). Smatrali su da i neto to nije dokazivo moe biti bitno. Pitali su
se zato se o ukusima ne diskutuje, zato neko vie voli neto od neeg drugog. Nije kompletan ivot
utemeljen na racionalnim rezonima, tako da i onom intuitivnom treba pridavati panju.
Dve sestre
Mrtva priroda
Mrtve prirode e vremenom postajati sve tamnije kod Fovista. Deren e se na kraju gotovo vratiti
tradicionalnom. Mnogo panje posveuje slikanju Londona, Temze i urbanih pejzaa, koji su jako dobri i
bitni.

MORIS VLAMENK
Portret Andrea Derena
Hvalio se da nikada nije bio u Luvru, jer nije hteo da gleda stare majstore i slike smeeg, muzejskog tona.
eleo je da trai to intenzivniju boju i to smelije komplementarne odnose. Intuitivno, direktno je koristio
boje. Meutim to to nije hteo da se obrazuje na kraju i nije dalo nekih rezultata. Inspiracija mu se tanjila i
gotovo nestala i posle desetak godina je slikao vrlo tamno, gotovo romantiarski.

12
 Predstava Bato-Lavoara
To je drveni splav na Seni, mesto okupljanja i rada fovista.
Kua na selu
Pejza je toliko dekorativan da je potinjen ritmu bojenih mrlja, i tih ograniavajuih linija. Nema nikakvog
rasporeda i centra. Ova dela niko nije eleo da kupuje, nisu bila vredna kolekcioniranja. Prva Matisova dela
su kupovali Rusi i Amerikanci.

RAUL DIFI
Slikao je svetkovine, kue i ulice iz udnih uglova. eleo je da prikae ono to osea, uzbuenje
prouzrokovane vienim svetom.
Ulica ukraena zastavama
Na korak do sasvim slobodnog korienja povrine kada nee vie biti sadraja. esto slika gradski
ambijent, urbane pejzae sa zastavama, vrlo svedeno. Raul Difi je najavio sa Brakom nastanak kubizma,
ali nee se posvetiti tom pravcu, ve e se vratiti se svom fovizmu.
Atelje sa indijankom kao modelom
Nai umetnici izmeu ratova e uiti iz ovakvih dela, jer su im ona ranija dela fovista previe intenzivnih
boja.

KIS VAN DONGEN

Holananin koji dolazi u Pariz. Divi se najpre Lotreku iradi sline scene vezane za nain ivota.
Fernanda - insistira na vrlo ekspresivnoj slici ena, smelo koristi najjae boje. Plinska svetlost deformie
lice pravei senke. Takoe radi dela kao to je eir. ak su i gospoe iz visokog drutva portretisane na
provokativan nain. Debelom pastom i jarkim bojama. Urbane ambijente radi plono.

OR BRAK
Iz perioda fovizma poznate su njegove luke, kao i predstave Temze koje su naroito vane. Ubrzo je
krenuo u kubizam i smee i sive tonove. Kada slika u duhu fovista koristi smeo kolorit.

13
 OR RUO

Izlagao je sa fovistima, inae prijatelj Matisa. Studirao je na Akademiji u Parizu, pod vostvom profesora
Gustava Moroa, simboliste. Bio je Moroov omiljeni student. Uivao je njegovo divljenje jer je dozvoljavao
studentima veliku koloristiku slobodu, u emu se Ruo isticao. Ruo se tematski okrenuo ivotu.
Par
Slika savremenike bez ulepavanja. Hoe da pokae sve rune crte ovog sveta.
Dve prostitutke
Smatrao je da se moralni pad oveka vidi na licu, telu, na svemu. Otvoreno istie deformisane elemente,
kako fizike, tako i intelektualne retardiranosti.
Stari kralj
Sa velikim revoltom slika tiraniju careva. Ovo je veoma reljefno delo, bojama su ugrebane konture. Car
gnjei nean cvet u ruci i to jasno ukazuje na tiraniju.
Hristova glava
Religiozna umetnost je za Ruoa bila jako bitna. Religioznim temama daje nov, moderan zvuk. Svetitelje
smeta u moderni ambijent grada. Smatrao da je veliki obnovitelj religiozne umetnosti, ak je ponudio svoja
dela crkvi koja ga je naravno odbila.
Unitio je mnogo dela u napadu sumnje u svoj rad. Ostao je vrlo usamljen i izolovan. Idanas su vie
cenjena njegova dela o anomalijama i drutvenim manama.

ANRI MATIS POSLE FOVISTIKOG RAZDOBLJA

Posle perioda fovizma on je jednako kao Pikaso izgradio svoj stil, i promenio odnos prema umetnosti.
Dosledno je razvijao svoje stavove. Bio je uspean i u skulpturi mada ta njegova dela prvo nisu bila
izlagana.
Lea
Bitno delo u sklopu modernistike redukcije forme. Prvi akt je blizak realizmu, ali postepeno se oslobaa
anatomske voluminoznosti, iri se i jasno ralanjava. Pletenica se sputa i predstavlja kretanje koje se
suprostavlja kretanju navie. Kima koja deli lea se samim tim naglaava. Na kraju je to tipino
modernistiko reenje, dva valjka koja idu na gore i jedna forma koja ih razdvaja i ide na dole.
Luksuz, mir i zadovoljstvo
Insistirao je na ritmu koji grade boja, povrina i linija. Poeo je od skoro neoimpresionistikih dela koja je
kupio Sinjak. Matis je potovao Sezana, naroito njegove kupaice. Imao je jedno delo i uvek ga je uvao.
Plavi akt II
Radi makazama u starosti, kada je ve bio star da slika. Seckao je kola papir i pravio slike.

14
 Ples (Igra) i Muzika su njegova najbitnija dela iz ovog perioda. Bile
su pravo otkrie kada ih je naslikao. Naruio ih je ukin. Dopadale su
mu se matisove slike jer ruske ikone takoe karakterie intezivan
kolorit. Sama ta elipsa koju grade tela je prepuna energije, ljudi
neobuzdano pleu. Ta igra je tipina za slovenske narode, tako u
krugu, poletna. Predstavlja igru kao dinamizam, kretanje, radost.
Trebalo je da daju utisak harmonije, uivanja, spokojstva. Za Matisa je
slikarstvo kao udobna fotelja u kojoj e se ovek odmoriti posle
napornog dana. Horizont je takoe talasast.
Muzika
ukin je ove slike drao u svojoj vili gde je gostio ugledne prijatelje.
Zbunjivalo ga je kog su pola svirai na slici, koja je to muzika koju
sviraju. Matis je rekao da je to trebalo da bude samo predstava koja e
u nama buditi zvunost, a ne neka odreena muzika. Na ivici je
apstrakcije.
Matis je jako uticajan umetnik jer je uspeo da formira nezavistan svet
slike koji ivi mimo sveta prirode, da stvori svoj individualni jezik. Bitan
je za razvoj asocijativnog slikarstva.

GRUPA MOST
Delovanje grupe Most traje od 1905. do poetka Prvog svetskog rata. Grupa Most je odabrala ba to ime
jer je elela da povee nemaku tradiciju (na primer gotiku) i novu, dekorativnu umetnost 20. veka. Sam
naziv su svesno odabrali sa odreenom simbolikom, dakle kao veza izmeu tradicionalnog i njihovog
vienja novog, njihovih planova za razvoj umetnosti.
Nemaki umetnici su znali da su njihovi koreni u gotikoj grafici i da se njihove nove ideje moraju sprovasti
kroz grafike listove. Bili su jako dobro organizovani. Delovali su brzo, efikasno i na veoma irokom polju
putem grafike. Redovno su ih tampali u malim tiraima i poklanjali svojim lanovima, a svaki lan je
plaao lanarinu i aktivno podravalo grupu. Tako su brzo skupili mnogo potovalaca i izlagali su irom
Nemake i ostatka Evrope. Tim otiscima je vremenom rasla cena.
Svi slikari ove grupe su bili mladi studenti arhitekture ili umetnosti, i radili su zajedno najpre da bi lake
finansirali prostor za rad. Napravili su aktivan krug ljudi oko sebe i saraivali sa drugim grupama (sa
grupom Der turn na pr.) Bili su podstaknuti idejama Nazarena, Prerafaelita i grupe Nabi. Delovali su kao
grupa. Predstavnici su: Ernst Ludvig Kirhner, Erih Hekel, Oto Miler, Karl mit Rotluf, Emil Nolde
(pridruio im se na kraju i kratko je bio lan, stariji od ostalih).

ERNST LUDVIG KIRHNER

Suncokreti
On je bio glavni predstavnik i centralna linost grupe. Nisu imali vrlo razraeni
manifest poto je to bila rana umetnika grupa. Nemaju precizno odreene ideje,
ali kau da ele da istrauju nove mogunosti. Termin moderan i sada oznaava
nekog ko prati aktuelne stavove o svetu, o umetnosti. Moderna umetnost zahteva
da se stalno trai novo, ide dalje i da se postavljaju novi principi ponaanja i
stvaranja. To je diktat novog. Zato su lanovi grupe Plavi most rekli da pozivaju sve
one koji hoe da budu moderni da im se pridrue.
Oni se dosta ugledaju na Van Goga. Kirhner svesno radi Suncokrete. Van Gogovi
Suncokreti su predstavljali novi odnos prema mrtvoj prirodi. Imali su duboki
emotivni sloj jer su naslikani kao dobrodolica Gogenu, dakle imali su linu
posvetu. Suncokret i kasnije postaje vaan cvet u secesiji. Kirhner jasno govori da
je njegov idol Van Gog, koji koristi istu boju kojoj daje emotivno znaenje. I on se
slui istom bojom, i debelim nanosom.
Devojka koja sedi
Dekorativno, sa istim obojenim povrinama. Vidi se kloazonizam (oiviavanje
tamnim bojama), dakle uticaj Gogena. Figura podsea na primitivnu umetnost (kao
inspiraciju gledaju dela u drezdenskom muzeju) iz koje su crpeli teme, ali su ih
obraivali na novi nain. U Drezdenu je ustanovljena grupa i tu e traiti tu vrstu
stilizacije. Radie u dekorativnim ravnim povrinama, bez modelacije. Devojka je

15
 definisana, prilepljena je za sofu, intenzivnog kolorita. Nain obrade podsea na fovizam. Ali sada se oni
vie bave sadrajem nego formom. Meutim, teme su identine, kao i u tradicionalnom slikarstvu: mrtve
prirode, portreti, pejzai.
Kupai
O figuri se vodi jako malo rauna, one su kao obojena polja. Vidi se uticaj Sezana. U prvoj deceniji 20. veka
su napravljene retrospektive dela Gogena, Sezana i Van Goga, i umetnici su bili pod velikim uticajem tih
velikih postimpresionista.
Scena sa berlinske ulice
Novina u odnosu na foviste je to se grupa Most bavila i savremenim ivotom u gradu. esto predstavljaju
graane slobodnog ponaanja. To je tema atipina za ostale grupe. Kirhner naglaava cigaretu jer eli da
pokae da se radi o ulici slobodnih individua. Govori o Berlinu kao o mestu prostitucije, skitnica.
Perspektiva je potpuno izbaena, dogaaj je potpuno istisnut u prvi plan, nema ni fotografske optike kao
kod Renoara. Delo je fragmentarno, nema celine, ne vidimo ak ni ulicu. Nema ambijenta, samo ideje
guve na berlinskim ulicama. Koristi se intenzivan kolorit i komplementarni odnosi. Koristi se dislokacija,
neke stvari nam nije jasno gde poinju, a gde se zavravaju. Nema ni proporcije, a koriste razne
deformacije, figure su zdepaste ili izduene itd. Smatrali su da e izraz unutranje frustracije najbolje
pokazati ako ne postoji tradicionalno, dakle tanost. I u gotici je sve izduavano, to inspirie ove nemake
umetnike.
Pet ena na ulici je ritmino poslagano jedna pored druge.
Zimska no sa meseinom je predstavljena jakim koloritom na kome insistiraju lanovi grupe.

ERIH HEKEL
Uradio je u drvorezu jednu od naslovnih strana asopisa. On je bio majstor drvoreza. Koriste ak i
ornamente iz praistorije. Njih svesno unose jer ele da govore o novoj estetici. Tu su i deformisane figure.
Mnogi su odbacivali ovu umetnost kao runu. Hitler je smatrao da je njihova umetnost degenerativna i
rasprodali su mnogo tih dela iz nemakih kolekcija. Smatrali su da dela o ljudima sumnjivih moralnih
vrednosti, deformisanima, ne odgovaraju arijevskoj kulturi. Unitavali su ta dela i ak branili umetnicima da
rade. Noldeu su esto provaljivali u atelje, i on je radio na malim formatima, tajno. Kirhner je izvrio
samoubistvo jer nije mogao da podnese to odbacivanje zajednice, i takve zabrane i optube.
Devojica
Hekelovo rano delo predstavlja devojicu koja je beskunik i prinuena je da se bavi prostitucijom da bi
preivela. Vidi se uzor japanske grafike. Smelo je redukovao grafiki list na nekoliko bojenih polja. Slojevi
slike i pejza se grade po vertikali, to je neobino. Namerno koristi uznemirujue otre linije koje upuuju
revolt ka drutvu koje ne brine o beskunicima i siromasima.
Portret oveka i Beli konji
Pokazuju da je bio izuzetan grafiki majstor. Ovde se vidi da se ugleda i na Munka. Ostavljao je vidljivu
strukturu u drvetu. Radio je i linoreze, koji nisu jako uvaavani, kao to je Leei akt. Ovoj tehnici daje
novu vrednost i rado je koristi.

16
 OTO MILER
Mnogo je insistirao na neposrednom dodiru oveka i prirode. Ljudi u gradovima su
otueni, stalno su u guvi i na zaguljivom. Zato je rado posmatrao Cigane, koji su
tada bili nomadi, i smatrao je da oni imaju taj ptavi odnos sa prirodom. Zato je rado
radio grupe na potoku, reci itd.
Takvo delo je Dve Ciganke u dnevnoj sobi, gde ih je ak predstavio u enterijeru,
ali mi jasno vidimo da su to Ciganke. Nacionalisti su odbacivali i ova dela, jer su
smatrali da Cigane treba istrebiti, a ne portretisati.
KARL MIT ROTLUF
Bio je ovek koji je bio vezan za predeo, prirodni seoski ambijent. Slikao kue,
krovove kua. U grafici je koristio stilizaciju grafizmima, tipinu za primitivnu
civilizaciju (Majka). Inspiraciju je nalazio u Africi.
EMIL NOLDE
Igraice na sveama
Videvi grupu Most i njihove stavove, pridruio se, ali nije mogao generacijski da se
uklopi u to vrlo organizovano drutvo. Sa grupom je delio ideje i njegova dela su
insistirala na primitivizmu i deformitetu figure. Slika jako debelim slojem boje, i po
1cm.
Silazak Hrista na Svetog Duha
Bio je zainteresovan za religiozne teme i stare ikonografske sadraje, koje je smetao
u moderne ambijente.
Na primer, redstavio je Mariju Egipatsku u Africi, jer je po predanju ona tu
iskuavana.

Grupa Most je dakle bila ekspresionistika grupa. Ovi prvi moderno organizovani
ekspresionistiki izrazi ostae trajna inspiracija za sve ekspresioniste do kraja 20.
veka.

SKULPTURA POETKOM 20. VEKA

1. Javlja se nekoliko tendencija
ARISTID MAJOL
Upamen je po velikom broju enskih aktova. Predstavlja granicu izmeu skulpture
19. i 20. veka. Bio je vezan i za slikarstvo i tapiseriju. Vaan je uticaj Gogena.
Pokuavao je da sintetizuje ta saznanja i iskustva. Cenio je Rodena, ali dok je on
negovao otisak palca, Majol je povrinu potpuno zatvorio, volumen je ostao
kompaktan.
Mediteran
Ovo je ideja da jedan naziv skriva drugo znaenje, kao kod simbolizma. eleo je da
figure ena budu asocijativne sa drugim sadrajima.
No
Ugleda se i na Mikelanela, koji je est uzor vajarima, koji je prvi dao mogunost
enskoj figuri da predstavlja no i dan. Tu ideju e oiveti Majol. Napravio je
redukciju, zatvorio volumen i tako je postao inspirativan za one koji su ili ka daljoj
redukciji figure i redukciji forme. I nai vajari su se ugledali na njega, pridajui
simboliki sadraj aktu.

2. Tendencija apstraktne figure:

KONSTANTIN BRANKUZI
Doao je iz Rumunije, a tamo je ve bio obrazovan. Jedan je od vajara koji je sve
sam radio, i time okirao javnost. Iako je bio veliki vajar, nije imao pomonika. Jako je
potovao je materijal, karakteristike materijala.
Beskrajni stub
Ovo je sam temelj apstraktne umetnosti. Slagao je modul u beskraj, pratio ritam
ispupeno-udubljeno. Apstraktna geometrijska forma.
Rano je odluio da potuje materijale i njihove odlike. Ide dalje u redukciju forme.

17
 Muki akt
To je samo valjak iseen na tri dela, koji predstavlja torzo. Potpuno je promenio odnos figure i postamenta.
Postament je uvek bio jako vaan element. esto su vajari radili samo skulpturu, a zatim su davali drugim
vajarima da im urade postament. Brankuzi je znaaj postamenta dobro razumeo i sam ih je radio. Ovaj
postament postepeno gradi formu akta. Nie kamen pa drvo pa metal. Vrednost i lepota svakog materijala
treba da se obradi na pravi nain.
Zlatna ptica
Podrazumeva slian rast i ritam. Najuvenija je Ptica u letu. To nije obina ptica ve predstava letenja,
dinaminosti. Izazvala je skandal, smatrali su da to i nije skulptura. Bio je jako ljut zbog ovakve reakcije i
retko je kasnije izlagao javno. Nauio je i sam da fotografie jer je video da fotografi ne razumeju odakle
treba da fotografiu skulpture. Radio je ove ptice godinama i tako istraivao formu i materijal. Brankuzi je
utemeljiva apstraktne skulpture.
Muza
Na kraju se vide ostaci Rodenovog uticaja, stilizovanje forme. Smatrao je da je forma jajeta idealna forma.
Zato ju je esto istraivao.
Poljubac
Totemska plastika. Figure su svedene na sam iskonski odnos. Jako su priljubljene, erotizovana figura.
Govori na mitskom nivou o ljubavi i odnosu forme. Koristi stilizovan izraz, stilizovanu kosu i oko (a to je
zapravo jedno oko).

3. Tendencija ekspresionizma u skulpturi:

VILHELM LEMBRUK
Mladi koji sedi
Izduene, deformisane, melanholine forme. Vrlo zatvoreno, skulptura koja je okrenuta sama svom
unutranjem doivljaju. Radi pod iskustvom Prvog svetskog rata. Vrlo je potresen iskustvom rata, i pod
uticajem te traume kasnije vri samoubistvo. Zatvorena, deformisana forma.
Oboreni / Srueni
ovek gubitnik, njegov doivljaj oveka posle doivljaja rata. Ovo je potpuno poremetilo ideju u skulpturi.
ovek etvoronoke hoda kao ivotinja. Njegovu glavu jedva i vidimo. Dri polomljeni ma, nesposoban da
se brani ili ustane. Depresivna skulptura iz perioda Prvog svetskog rata, izlivena u bronzi.
Njegovo delo je odbaeno kao degenerativno i porodica je jedva uspela da sauva njegove skulpture. Ovo
je radikalno smelo, i govori o oveku bez glorifikacije. Figuru treba gledati kao liniju, siluetu. Sam volumen
je deformisan, lea su predugaka kao i listovi, ali sve u funkciji doaravanja potpune nemoi oveka.

18
 ERNST BARLAH
Zaspale skitnice
Putovao je na razne ekspedicije kroz Rusiju i preko Kavkaza i bio je zadivljen ruskim seljakom i njihovim
izgledom. Delovalo mu je kao da je upravo to ovek vezan za zemlju i esto se vraao toj stilizaciji. Tako je
napravio i ove usnule ljude. Kao celinu, bez detalja, dvostruka figura kao jedna.
Dra sekire
Insistira na naglim pokretima, ali sputanim. Voli i drvo i terakotu, kamen i bronzu. ovo su male figure ali
deluju monumentalno. Sve je redukovano na pokret. Predstavljena je unutranja energija, kretanje.
Osvetnik
Najuvenije barlahovo delo. Vrlo je dinamino, moe se staviti u zamiljeni krug. Upravo zato i slae nabore
odee, da bi nam dao zamah. Tako mi zanemarujemo figuru a vidimo dinamizam. Postavlja figuru sa
jednom nogom napred, a drugom pozadi, da bi bilo jasno da se kretanje deava ba u tom asu. Njegovo
delo je kasnije bitno za konstruktivizam i modernu skulpturu.

KUBIZAM

Kao ravnopravni osnivai kubizma navode se Pablo Pikaso i or Brak. Huan Gri i Fernan Lee postaju
njihovi sledbenici. Ovo je jako bitan pokret koji je kratko trajao [1908-1918]. Ima svoju analitiku fazu [1908-
1911] i sintetiku fazu [1912-1918].
Veina se slae da kubizam daje najsmeliji i najrevolucionarniji zaokret u odnosu na tradicionalno iskustvo
u prikazivanju tree dimenzije. Ideja slike-prozora je trajala jo od 14. veka (kvatroenta) i usavravana je
vekovima pogotovo u baroku. Kada je poela moderna, poela su i preispitivanja tog koncepta, svoenje na
dvodimenzionalnost. Postimpresionisti posebno nude inovativna reenja na tom polju. Pol Sezan je bio jako
bitan za razvoj kubizma. Smatrao je da se na kupu, loptu i valjak mogu svesti sva tela u prirodi. To je uinilo
da umetnost postane harmonija paralelna sa prirodom, da gradi svoj nezavisni sistem. Zato e kubizam
biti tako nov i radikalan zaokret, insistirae na novom shvatanju prostora. Trai se novi prostor.
Neki misle da nije sluajno da se kubizam pojavo upravo 1908. ako se ima u vidu duh vremena i drutveno-
kulturni kontekst: tada se pojavila berksonova i kroeova ideja o
vrednosti subjektivnog, intuitivnog, linog doivljaja; takoe se 1905.
u Nemakoj literaturi pojavljuju dva eseja Alberta Ajntajna, koji su se
odnosili na problem prostora i vremena, u kojima je zakljuio da mi
nemamo jedan univerzalni prostor i univerzalno vreme, da od onoga
ko percipira zavisi kako izgleda vreme i prostor. Dakle tada je data
osnova teoriji relativiteta, reeno je da su prostor i vreme relativne
kategorije, a doivljaj o vremenu subjektivan i razliit od osobe do
osobe. Pikasao je ipak tvrdio da se kubizam ne moe toliko nauno
posmatrati.
Kubisti su insistirali na prouavanju i novom saznavanju prostora,
posmatranog iz vie taaka, i vie uglova. Smatrali su da se sve te
vizure ukrtaju, preklapaju i sintetizuju. Oni prostor slikaju onakvim
kakav misle da jeste, a ne kako ga vide. To je doprinos kubizma
itavoj umetnosti 20. veka: slika se potpuno oslobaa zahteva da
reprodukuje trodimenzionalno na dvodimenzionalnom prostoru.

19
 PABLO PIKASO
Gospoice iz Avinjona
Veina istoriara umetnosti misli da je ovo najbitnija slika 20. veka. Prepoznatljiv je Sezanov uticaj, jer
aktovi podseaju na kupaice. Forme nisu jasno ralanjene, aktovi su masivni, robusni, ne poseduju
oekivanu ensku gracioznost, to je asocijacija na Gogena. Desna figura koja ui asocira na dela
primitivnih naroda (asteke kulture), na toteme. Smelo je koristio saznanja primitivne umetnosti. Pikaso
koristi upravo afrike maske. One ne potuju isti princip prikazivanja kao evropska skulptura. Deformisane
su i ne prati se fizika deskripcija, ne izgledaju identino kao lik ivotinje ili oveka. Maska koristi odreenu
apstrakciju i odvaja se od samog modela jer ona treba da bude simbol vrste, a ne predstava odreenog
bia.
Pikaso koristi iskustvo jedne likovne discipline (plastike) i unosi je u drugu (sliku). Neke maske deluju kao
da su samo nataknute na glavu, a neke kao da su deo tela, kao centralna maska koja odgovara iberijskoj
tradiciji (sa tla panije). Kod maske gore desno Egipat je inspiracija. Iako je devojka okrenuta profilom, oi
slika anfas. Egipani su hteli tako da prikau kretanje, kombinovanjem profila i anfasa, i oni se tako
sintetizuju. To sagledavanje iz vie uglova je bilo bitno za Pikasa. Kubiste je interesovalo kakav predmet
jeste, a ne kako da ga predstave.
Tretman pozadine je takoe specifian i nov. Ovde je sve u pozadini jednako izlomljeno i fragmentarno. Ne
moe se rei da li pozadina ide u prvi plan ili je u drugom. Zapravo se sve svodi na prvi plan i sada je
iskljuivo tako, ak je i mrtva priroda u prvom planu. Nju je zadrao kao Engr u Turskom kupatilu, eleo da
tu istu priu kae na drugi nain.
Avinjonska ulica je ulica u Barseloni. Tu je bilo mnogo mesta za zabavu. Dakle, ovo je aluzija na gospoice
noi, koje su radile tu u Avinjonskoj ulici, u boemskoj etvri. Pikaso je tu rado boravio i imao mnogo
prijatelja intelektualaca.
Radio je jako mnogo skica za ovo delo. Na nekim slikama su tu bili i mornari, ali na kraju je potpuno
proistio sliku, i skoncentrisao se samo na enske aktove, ostavivi taj ritam dominantnim. Prvih 20 godina
nije izlagao ovu sliku svestan njene revolucionarnosti. Kada je izloena tek 1937. na Svetskoj izlobi u
Parizu i tada su svi bili fascinirani. Ubrzo zatim je prela u Muzej moderne umetnosti u Njujork. Smatra se
da je uticala na veliki broj Amerikih umetnika da krenu putem apstrakcije. Ona je na korak od apstrakcije.
Jo uvek ima figuru, razmilja o odnosu figure i pozadine, ali na radikalno nov nain. Najavljuje apstrakciju.
Portret Gertrude tajn
Gertruda i njen brat Leo su podravali kubiste i foviste i bili su prvi kupci i kolekcionari njihovih dela. Njeno
lice je smelo i novo reeno. Poznanici su govorili da je predstavljena runa i deformisana, ali Pikaso je
smatrao da je portret odlian i da e biti poznat i za 100 godina, kada e svi ve zaboraviti kako je ona
stvarno izgledala. Ona je njegov prvi mecena.
Devojka sa mandolinom
Odnos prostora i figure se potpuno ponitava. Kubisti su smatrali da mi nikada ne gledamo samo jeadan
predmet posebno, ve se i ostali predmeti iz okoline pretapaju i vide. Pikaso je prouavao razlaganje forme,
i zato je morao da postavi boju u drugi plan, pa ona postaje potpuno nevana. U periodu analitikog
kubizma bitno je posmatrati predmet iz to vie uglova i sve forme sintetizovati, da budu transparentne i da
se meusobno ponitavaju.
Studija za klarinetistu
Uradio je nekoliko studija. Sve je razloeno na geometrijske forme koje tek u jednom sloju sadre figuru.
Nekada se ta figura teko prepoznaje, kao ovde. Na ivici je apstrakcije, na samo korak do apstraktne slike.
Pejza
Potpuno je drugaije organizovan. Oni rade portrete, pejzae i mrtve prirode kao stari majstori, dakle
potpuno iste teme. Meutim, sada je pejza bez neba, horizonta, u vertikalnoj kompoziciji. Slika postaje zbir
asocijacija sintetizovanih na jednu povrinu.

20
 Portret Ambroaza Volara
Volar je bio potovalac kubizma i prodavao je njihova dela u galeriji. Njegovo lice je koliko toliko
prepoznatljivo. Problem forme i trodimenzionalnosti je potpuno odbaen.

OR BRAK
Pejza iz Estakija
Zadrao je na poetku fovistiki kolorit. Kasnije e boja potpuno nestati iz njegove slike. Malo se bolje
prepoznaje ambijent i nisu toliko transparentne forme kao kod Pikasa. Meutim njih dvojica su kasnije
gotovo identino slikali.
Portugalac
Portugalac ima divne fine brkove i vidimo njegov nos. Donji desni ugao slike je Lisabon. Ovde ima i slova i
brojeva, to je novina. To je trebalo da vrati oseanje za realno u kubistiku sliku, koja je na ivici
apstraktnog. Ovo su mainska slova i brojevi, koji predstavljaju dodir sa konkretnim, realnim. Obojica su
tvrdili da nijedna slika ne moe biti potpuno apstraktna, da mora imati utemeljenje u realnom.
Mrtva priroda
Kola iz analitike faze. Kasnije su u sliku uli konkretni predmeti: tapeta, novina, daska itd, to nikada pre
nije postojalo na slikama. Ranije se smatralo da nita osim ulja ne sme biti na platnu, jer slika se pravi za
venost, a ti predmeti su profani. Slika sa kubizmom vie nije privilegovani predmet, ve se tu sastaju
razliite realnosti: no, komadi novina, tapeta itd.

Otkriem kolaa kubisti e postaviti temelje za istraivanje izvan slike, jer e se slike dalje iriti u
slobodnom prostoru i to je pretea dananjih instalacija. Najpre je nastao kola, zatim asambla, i na kraju
instalacija (kao nova realnost).

HUAN GRI
Koristi iskustva analitikog kubizma. esto slika ono to bi Pikaso i Brak nalepili na platno. Imitira stvarne
predmete.

FERNAN LEE
Kompozicije
Obre stavove kubizma i povezuje sa fovizmom. Koristi vedar i intenzivan kolorit. Kubistiku sliku dodatno
mainizuje. Insistira da je maina centar njegovog interesa. Fasciniran je mogunostima maina i njihovim
izgledom. Pie delo Estetika maina.
Uticaj kubizma e zahvaljujui njemu doi do Rusije, pa e oni stvoriti kubo-futurizam (temelj ruske
avangarde).

21
 SKLULPTURA KUBIZMA

PABLO PIKASO
Gitara
Reljef od kartona, lesonita, potpuno nebitnih materijala. Kamen, drvo i bronza su bili uvek bitni materijali, jer
su vrlo trajni i nose neku poruku. Kubisti su dozvolili da materijal za skulpturu budu karton, gips, staklo,
lesonit daska i svi beznaajni materijali.
Glava ene
Podsea na crnkinju: ispupene oi, izdueni vrat iz totemske skulpture, iz crnake plastike. Afrika i
primitivna plastika su ga fascinirale.
Glava ene
eleo je da svoja znanja kombinuje sa slikarstvom. Napravio je razliite uglove posmatranja na jednoj
skulpturi. Ali skulptura je sama po sebi trodimenzionalna pa je ovo bilo jako teko. eleo je da doara
istovremenu percepciju iste forme sa vie strana. I Pikaso je video da to ne daje rezultate pa se okrenuo
pravljenju neeg novog - reljefa od kartona i konaca, krajnje tronih materijala. Bili su vrlo inovativni, izlazili
su u prostor.
Violina i flaa na stolu
Uzeo je stubi i odbaenu dasku, prefarbao ih, i napravio novo umetniko delo, reljef. Odbaeni i
zaboravljeni predmeti su sada u novom sadrzaju. Takoe boju vraa u skulpturu. Antika plastika je
eliminisala boju a kubizam je sada agresivno vraa. Boja ima nezavisne poruke. Ona nosi plastine
kvalitete, objanjava dubinu reljefa.
Glava bika
Koristi delove bicikla, kombinujui kono sedite i gvozdeni volan, materijale
koji do tada nisu mogli biti zajedno vieni u umetnikom delu. On prepoznaje
drugaiji oblik u obinim predmetima. Kao Dega sa Balerinom, koristi
raznovrsne materijale u skulpturi.
aa apsinta
Asambla. Kau da je to spomenik boemskom ivotu, jer je tih godina
zabranjen apsint. Razmiljao je kako e se ponaati prava metalna kaiica
za pripremanje apsinta kao deo kompozicije. aa je od gipsa, a stavio je
pravu kockicu eera. Napravio je pet verzija za razliite muzeje, to je takoe
jedna od inovacija.
Skulptura u ikagu na zgradi

ALEKSANDAR ARHIPENKO
Devojka sa draperijom
Predstavlja dinamino kretanje masa.
ena koja hoda
Uveo je rupu, znaaj negativnog prostora u skulpturu. Prostor ulazi u formu, prodire u volumen i postaje
deo volumena. Prostor e nadalje oblikovati skulptura. Volumen u budue nije identian sa masom, jer e
volumen biti prostor koji ta skulptura oblikuje.
Gondolijer
Sveden, otro rezan.
Delo iz Serije Arlekina
On je dobio prvu monografiju u Beogradu. Za uzvrat je na muzej dobio njegovu skulpturu. Smelo je
koristio iskustva reljefa i slikarstva.

22
 RAJMOND DIAN-VILJON
Glava konja
Njegovo delo je fragmentarno sauvano. Predstavlja sintezu maine i ivotinje. Pokazuje da mehaniko i
ivo mogu funkcionisati zajedno kao celina. Njegovo delo je bilo jedna od nspiracija za Mainsku estetiku
Fernana Leea.

FUTURIZAM
U 20. veku se smenjuju izmi, uvek nastaje neto novo, neto drugaije. Svi ovi
pokreti su i dalje oko 1900. dogine. Manifest Futurizma je objavljen 1909. u
Parizu, u asopisu Figaro. Ovaj pokret pripada italijanskoj umetnosti i svi lanovi
su Italijani. Meutim, Pariz je sada kulturni centar i zamenio je Rim posle
Francuske revolucije. Zato je ovaj italijanski manifest objavljen ba u Parizu
[posle Drugog svetskog rata Njujork postaje centar kulture, a sada su to Hong
Kong i angaj, jer je tamo novac pa i umetnost].
Tomazo Marineti je osniva pokreta i lider futurizma. Prirodno je da i futuristi
dolaze u Pariz i 1910. objavljuju drugi manifest, kasnije i manifest muzike,
arhitekture, skulpture itd. Ovo nije samo moderni pokret ve i avangardni pokret.
Za avargardne pokrete je tipino da su radikalno inovativni, karakterie ih smelo
naputanje prethodnih i graenje potpuno novih ideja i stavova. Svi avangardni
pokreti zahtevaju revolucionarne promene i u nainu ivota, promene drutva, a
ne samo promene u umetnosti. Ideja je da svi treba da rade na radikalno novim
odnosima.
Marineti je bio pesnik i u jednom od svojih manifesta je napisao da je automobil
lepi od Nike sa Samotrake, jer je po njegovom miljenju za 20. vek najbitniji
dinamizam i maina, a ne istorijsko naslee. Automobil je bio tako bitan tada jer
je on individualna maina za razliku od voza, i svi sede sami u specijalnoj opremi
[jer su bili otvoreni]. inili su im se veoma brzi. Poznati proizvoai automobila su
upravo bili Italijani i tamo su se odravale trke, tako da su bili veoma popularni.
Dakle, smatrali su da novo vreme ima nove vrednosti. Smatrali su da je Italija
jedno kulturno groblje i da ponovo mora postati kulturno sredite novog veka.
Imali su ideju da je naine novom kolonijalnom silom. To je ideja o obnovi
imperije, interesantna za nacijalsocijalizam (odnosno Musolinija). Faizam je
zagovarao dolazak Italije do novih kolonija u Africi, meutim Italija tada nije bila
dovoljno mona. Avangardni umetnici su bili zaslepljeni ovim idejama i prili su
politikim partijama, to je bacilo senku na futurizam i njihovu umetnost. I sada ga
esto vezuju za faizam.
Futuristi su bili najpre pesnici, i zahtevali su da se raspored rei i slova ne
pridrava vie tradicionalnih horizontala, ve da bi mogle da se slau kao grafiki
elementi, da stoje dijagonalno na primer. Iskustva futurizma su promenila
strukturu stranice i grafikog dizajna. Interesantno je i to su bili veoma prodorni:
za svega pet godina (1909-1914.) su imali mnogo izlobi irom Evrope, ak su
doli i do Moskve i Amerike. Futurizam je brzo stekao internacionalnu slavu i
uticaj, izmeu ostalog i zato to su koristili razne medijske strategije. itali su
poeziju na svojim nastupima kao i svi drugi, ali su insistirali na skandalu:

23
 provocirali su publiku, vikali i vreali ih, organizovali skupove na neprikladnim mestima, podravali su
anarhiste itd. Ovde je glavna ideja da svi prisutni uestvuju u izgradnji jednog futuristikog nastupa, da
promene svest i ponaanje ljudi. Upravo njihov nastup i elja da komuniciraju sa javnou na nov nain je
otvorila put dadaistima i otvorie mogunost za rad pop art umetnika i umetnika hepeninga koji izvode
umetnost na ulice.
lanovi pokreta su bili: Tomazo Marineti, Umberto Booni, Karlo Kara, Luii Rusolo, akomo Bala,
ino Severini, Antonio Sant-Elia.

UMBERTO BOONI
Bekstvo u kafe
Futuriste je interesovalo delo neoimpresionista. Oni su dematerijalizovali predmete razloivi boje na
osnovne boje. Futuristi su verovali u progres i nauku, pa su prirodno eleli da koriste ova nova otkria, da
razloe boju i nanose je pointilistiki. Insistiraju na dinamizmu.
Sile ulice
Slika ne daje kontinuitet radnje, i teko je na njoj predstaviti pokret. Na futuriste je zato jako mnogo uticao
film. [prvi film je Ulazak voza u stanicu Braa Lumier, 1895; prvi srpski film Krunisanje kralja Petra,
1904.] Kod futurista on budi interesovanje za dinamizam. Oni pokuavaju da uvedu to u sliku, da prikau
kretanje.

Dinamizam enske glave

Formu lome na planove, a onda te planove ponavljaju. Takoe dislociraju elemente i pojavljuju se
ponavljajue linije, takozvane linije sila. Smatrali su da se dinamizam moe realizovati ako se prate te linije
sila i one postoje u svakoj umetnosti.
Elastinost
Ne koriste samo dislokaciju, ve se elementi ponavljaju, slika se gradi na potpuno nov nain. Predstavlja se
ono to umetnik zna, a ne samo ono to vidi. Kombinuju vidljive forme i zapamene, oekivane forme. Vidi
se konjanik, dematerijalizovan, bez forme i volumena. Oni su dodali boje, za razliku od kubista. Razlau
predmet na razliite pozicije i zadravaju boju, i to intenzivnu tipinu za foviste, koja ne odgovara lokalnom
tonu.
Jahai
Booni je bio najznaajniji slikar futurizma, glavni za slikarski manifest. Insistirao da se slika gradi u slubi
dinamizma. Takoe koriste kole, realne materijale, alternativne materijale, koji do tada nisu bili u slici.
Portet gospoe Busoni
Bilo im je vano i predstavljanje emocije.
Materija ili Majka
To je ena sa skrtenim rukama, okruena kuama. Booni slika svoju majku po svim futuristikim
propisima (boja, razloena forma), ali uveo je neto najnovije: bavi se odnosom ena-kua. Za njega je
majka veza sa rodnim domom, sa poecima. Slika emotivno lini doivljaj kue i majke. Mi jedan predmet
nikad ne vidimo izolovan, ve uvek u interakciji i preklapanju sa drugim predmetima. Tako se pojaava
doivljaj i negira se prostor i vreme. Zato kue kao da izbijaju i preklapaju se sa majkom.

24
 Seanja ili Opratanje
Uradio je seriju ovakvih dela pod nazivom Stanja uma. Ovo su voz i peron, asocijacija na opratanje. Bilo
je jao popularno voziti se vozom i brodom. Kombinuje i paru, svetlost i brojeve koji su na vozu. Dinamian
odnos preklapanja, transparentnih planova. Slika je postala potpuno dvodimenzionalna, nema planova.
Dinamizam bicikliste
Ovakva dela skoro da vie i nemaju predmet. To je stepenica do apstraktnog slikarstva. Takoe e ba
ovakva dela futurista uticati na ruske umetnike, da naprave kubo-futurizam, temelj ruske avangarde.
Oni koji odlaze
Jo jedno delo iz serije Stanja uma. Ovo je beleenje onoga to nam prolazi kroz svest.
Booni gine u Prvom svetskom ratu nezavrivi svoje delo. Njegovo delo je malo izlagano i mnoga dela su
nezavrena. Meutim vrlo je zgusnuto i jasno izvedeno i zato je imalo veliki uticaj.

KARLO KARA
Njegov manifest je delo Intervencionista. Nema sadraj, ponaa se kao vizuelna poezija, na ramovima
raznih boja, slova, teksta.
Buka iz nonog kafea
Slini eksperimenti u skulpturi. Kola od kartona i novih neobinh materijala.
Portret Marinetija
Marineti je bio pripadnik italijanske elite, iz ugledne porodice, a sa druge strane se potpuno predao
istraivanjima i futurizmu.

LUII RUSOLO
Dinamizam Automobila
Multiplikovao je istu trouglastu strukturu da bi doarao kretanje.

INO SEVERINI
Balerina
Dinamizam igraa
ena na prozoru ?

AKOMO BALA
ena koja hoda
Multiplikovao je njenu glavu i noge jer je ideja bila da umnoavajui strukture
pokae kretanje.
Kue na lancu
Kontraverzna slika, kue ima mnogo nogu kao i vlasnica, sa nekoliko lanaca.
Takoe nemamo celu figuru, ve samo noge ene. Slika okom maine i pojavljuje
se optika deformacija.

25
 SKULPTURA FUTURIZMA

AKOMO BALA
Boonijeve pesnice
Crvene linije, linije sila. Skulptura treba da uhvati i neto nematerijalno, ne samo formu. Treba da predstavi
kretanje, uhvati akciju. Morali su to da ree na jedan grafiki nain i zato skulptura gubi na
trodimenzionalnosti, postaje ara, arabeska. Takoe vraaju boju u skulpturu i to veoma intenzivnu boju.

UMBERTO BOONI
Glava Majke
Koristi fragmentarne elemente.
Linije sile flae
Flaa, inija i sto, sve ulazi jedno u drugo. Oni veruju da se svi predmeti preklapaju ako su posmatrani iz
razliitih uglova. Razlau formu i ine da se fragmentarno presecaju.
Dinamizam oveka u prostoru
ovek koji tri. Vidimo miie, njihovu deformaciju i rastezanje pri tranju. To vidi samo kamera, a ne i
ljudsko oko. On je tada zamislio je da se forme moraju deformisati u brzini zbog kretanja. Glava je kao
glava maine. Pokazao je da e se ovek 20. veka sve vie ujedinjavati sa mainom. One e nas sve vie
vezivati. To su ve futuristi najavili.
Konj i kua
Dole je konj koji tri, a gornji deo je kua. Insistirali su na smelim kreacijama. Na njihovim izlobama je bilo
mnogo radova dece i nekolovanih. Smatrali su da je kreativnost neto to pripada oveku, to ne prati
pravila. Koristio je otpadni materijal, icu, krzno, ogledalca, kartone. Ideja o volumenu i masi nestaje i pre
svega treba da pokae dinamizam.

ANTONIO SANT-ELIA
Projektovao je futuristike gradove, uzimajui u obzir funkcionisanje na vie naina. Dao je nacrte za
futuristike oblakodere, crkve, termoelektrane. Njegovi projekti su i sada inspirativni i puni ideja. Poginuo je
u ratu, a njegov manifest je ostao samo kao inspiracija za modernistike arhitekte. Smatrao je da svaka
generacija treba da gradi nove gradove i da predhodne rui.

Futurizam je imao svoja dela i u fotografiji (Bragalja) koji se takoe bavio pokretom. Futurizam je verovao u
progres modernog drutva i mainu. Govorio je o dostignuima i stremljenjima 20.veka, a ne o prolosti.

26
 ORFIZAM
Orfizam je francuski pokret koji je danas vezan za Roberta Delonea i Sonju Turk
Delone. Nastaje oko 1910. i traje do prvih godina rata. Naziv Orfizam je dao
Gijom Apoliner, koji je mislio je da slikarstvo treba da tei apstraktnosti muzike,
kao najsavrenije umetnosti. Ovaj pokret je insistirao na kvalitetu boje i forme i
trebalo ga je uporediti sa muzikom i to muzikom samog Orfeja.
Delone je najpre pokuao sa istraivanjima u duhu kubizma. Razlagao je Ajfelov
toranj na sve naine.
Onda se bavio diskovima. Razlaganjem boje na razne naine u okviru diska.
Jedini sadraj dela je ritam obojenih polja. Zanimao ga je samo samo kvalitet i
raspored boja.
Prozori
Razliite svetlosne i bojene senzacije. Na korak od apstrakcije, oduevio je
Kandinskog. Pokazao je put istraujui svetlosni spektar.

PLAVI JAHA
Grupa Plavi jaha takoe naelno pripada ekspresionizmu, ali obeleava i poetak
apstrakcije, jer je njen osniva Vasilij Kandinski, pravi utemeljiva apstrakcije.
Formira se 1911. godine sa jasnim i inovativnim programom.
Kandinski je 1912. godine napisao delo O duhovnom u umetnosti. To je kljuni
teorijski tekst koji uvodi na scenu novu ideju: ideju o apstraktnoj umetnosti. Oduvek je
umetnost imitirala prirodu i nudila ideju mimezisa, ali sa apstrakcijom poinje potpuno
novo shvatanje slike i nova faza u umetnosti. Slika treba da otvori nove mogunosti
saznanja sveta. Na grupu takoe utiu Ajntajnova i Berksonova teorija, kao i
panteistiko shvatanje sveta [u svemu to je stvoreno vidi se boija ruka]. O ni nisu
vrsto vezani za religiju, ali smatraju da postoji univerzalni univerzum unutar koga
sve funkcionie. Karakterie ih interesovanje za transcedentalne pojave i
shvatanje univerzuma. Bave se iskljuivo duhovnim vrednostima. Sam Kandinski je
bio posveeni pripadnik teozofskog drutva. To je popularno okultistiko uenje (naroito blisko Rusima).
To nije religija, ve pre sekta, organizacija koja se bavi propovedanjem ovekovih mogunosti saznanja. Po
njihovom miljenju, vano je da svaki pojedinac shvati da ima duhovni potencijal koji treba da se povee sa
energijom univerzuma; svaki pojedinac moe duhovno da se usavrava i tei ujedinjenju sa kosmosom.
Kau i da postoje ljudi koji su ve postigli neki duhovni autoritet i da oni treba da poue ostale. Zato je
Kandinski nazvao delo O duhovnom u umetnosti, jer smatra da o tome treba da razmilja umetnik, a ne o
realnom ivotu. U krugovima umetnika umetnost postaje vrsta line religije. Sada umetnost pripada
drutvenoj margini, u zvaninom toku umetnosti nema mesta za ove umetnike. Tek e kasnije biti ukljueni
u istoriju umetnosti.
Plavi jaha je trajao jako kratko, od 1911. do 1914. Napravili svoj program i delovali kao jedna celina do
Prvog svetskog rata. Tada neki od lanova odlaze u rat, a Kandinski naputa Evropu zbog svog ruskog
porekla, i grupa se raspada. Kandinski je bio osniva i voa, i on je napravio naslovnu stranu njihovog
almanaha. Almanah je bio krajnje udan. Ostali lanovi grupe su bili: Franc Mark, August Make, Aleksej
Fon Javljenski, Gabrijela Minter itd. Dogovorili su se da ele da ba konjanik bude na naslovnoj strani, jer
asocira na Svetog Georgija, koji se bori protiv zla. Smatrli su da je plava boja simbol duhovnog,
transcedentalng i tako je nastao ba plavi jaha.

27
 VASILIJ KANDINSKI
Plava planina
Jako ga zanimaju ruske bajke, folklor i simboliki odnos prema boji. Rado ita
bajke i slika mnogo simbola i asocijativnih sadraja. Bitan mu je kolorit, koji je
veoma intenzivan. Prouavao je jedno selo na obali Volge, za koje je rekao da
se oseao kao da ulazi u sliku kada bi uao u njihove kue, jer su bile prepune
boja, ornamenata i cvea, to to ga je fasciniralo. Sa druge strane, na izlobi
grupe su se nali i ruski grafiki listovi [ljubok], drvorezi sa religioznim
sadrajima ili scenama iz ivota. To su primitivno rezane i bojene grafike, koje
su se prodavale na vaaru. Oduevljavale su ga i jednostavne ikone na staklu,
jeftine, na malim formatima. Za njega je to slikarstvo bilo jako privlano i eleo
je da ga unese u svoje delo.
lanovi grupe su cenili primitivnu umetnost (egipatske lutke, Carinika Rusoa,
japanske maske). I Delone je bio pozvan na njihovu izlobu jer je Kandinski
jako cenio njegova istraivanja boja na diskovima. Dakle, njihova interesovanja
i uzori odiu eklekticizmom. Ba je u tome njihov najvei doprinos, oni su
ukazali na jednu novu sintezu. Potpuno ignoriu ideju o tradicionalnim
odnosima, iluziji prostora, narativnosti, lokalni ton. Slika se gradi mimo vidljivog
sveta, kao autonomni sistem.
Crkva u Murnau
Na prvi pogled gradi pejza, nekakve ritmove. Ovakve slike je radio dok je
pisao svoje literarno delo.
Predeo sa crvenim mrljama
Dobio je inspiraciju za ovo delo zahvaljujui slici koju je video naopako, a da to
nije ni primetio, koja ga je takva fascinirala. Zapitao se zato bi njegove slike
imale neke predmete, ako delo i ovako moe biti vrlo upeatljivo. Tako je dobio
ideju da izbaci predmetni svet i posveti se prouavanju koloristikih odnosa i
linije.

FRANC MARK
Plavi konji
Divio se ivotinjama i njihovoj inteligenciji jer je smatrao da imaju poseban
odnos prema ivotu i prirodi. Pitao se kako oni vide svet i pokuao je i sam tako
da ga posmatra. Prouavao je i staru nemaku umetnost, kasne gotike, jer su ti
umetnici ve uneli u svoja dela neobian kolorit. Tako slika plave i crvene
konje, ute krave. Boje na njegovim radovima su uvek imale simboliki znaaj.
Koristi komplementarne boje, odnos toplo-hladno. Karakteristino za sve
lanove grupe je da kontrastima pokuavaju da izazovu emociju kod
posmatraa. Mark je takoe bio na Svetoj Gori, elei da upozna i tu vrstu
duhovnosti. Divi se deijim radovima i radovima neobrazovanih ljudi (radnika,
slubenika). Uz dela grupe Plavi jaha, izlagali su dela ovih ljudi i dece kao
sutinu kreativnosti.
ivotinje u pejzau
Za njih je bitno i iskustvo koje su dali kubisti. Primetiemo Markov uticaj na
srpsko slikarstvo izmeu dva rata i delo Jovana Bjelia.
Sudbina ivotinja
Koristi iste, osnovne boje i za njega one uvek imaju sadraj. Na primer, crvena
oznaava materiju, a plava nebo, duhovnost.
Nesrena zemlja Tirola
Grade iskljuivo dvodimenzionalno delo, bez ikakve iluzije prostora.

28
 AUGUST MAKE
Dama s papagajem
Insistira na razdvojenim, jasno obojenim poljima. Oni uvode odreeni geometrizam u predstavu prirode.
Tuniski pejza
Pre rata je putovao u Tunis gde je otkrio intenzivan, ist kolorit. Taj kolorit moe da se posmatra i samo kao
bojene fleke, a ne preko naslikanih prizora, i tako prenosi pravu poruku. Njih najmanje zanima tema, a
najvie duhovni sistem koji uvodi slika. Make gine u Prvom svetskom ratu, kao i Franc Mark.
Smatraju da delo nastaje na temelju unutranje nunosti. To je sam kreativni nagon u umetnikovoj linosti.
On treba da sledi samo svoj diktat, dok ne doe do krajnjeg dela.

ALEKSEJ FON JAVLJENSKI

Radio je mrtve prirode i portrete na krajnje slobodan nain. Slika iroke povrine boje. Svodi sliku na
dvodimenzionalnost, bez modelacije.

Plavi jaha je bila grupa mladih koji istrauju, ali ih ubrzo prekida rat. Grupa je ponudila novi odnos prema
umetnosti, tako inspiriui sve grupe zainteresovane za onostrano i apstraktno. Umetnik sada akcentuje
unutranje doivljaje i traganje za transcedentalnim.

VASILIJ KANDINSKI

Kandinski je jedan od trojice utemeljivaa apstrakcije. Mondrijan i Maljevi daju

jo dva razliita vida apstrakcije. Za Kandinskog je karakteristino da u zrelim
godinama ulazi u polje umetnosti, kada naputa karijeru doktora prava u Sankt
Peterburgu. Predstavnik je bogatog drutvenog sloja od malena. Izuzetan je
poznavalac muzike i vrlo obrazovan. Doao je u Minhen u Abeovu kolu
slikanja (gde je bila i Nadeda Petrovi). On je smatrao da slikarstvo treba
dovesti u ravan muzike, koju je smatrao najsavrenijom umetnou. Slikarstvo
mora koristiti boje da prenese ista takva oseanja i zato smatrao da mora da se
oslobodi vidljivog sveta.
Prvi apstraktni akvarel iz 1911. godine
Povrina platna postaje mesto gde se slobodno prave forme, udruuju boje i
gradi novi autonomni svet. Samosvest je jako bitna za apstrakciju.
Improvizacija 26, Improvizacija 28, Impresija 2...
Nije hteo naslovom ni da naznai pravac u kome posmatra treba da razmilja.
Koristi muzike nazive za svoja dela. To su impresije, improvizacije i
kompozicije. Impresije su za njega najsmelije, najjednostavnije, neto to ga
podstie na razmiljanje. Podstaknute su doivljajem iz spoljanjeg sveta. Tu
se nasluuju neki poznati elementi. Improvizacije su utisci iz unutranje prirode,
ono to dolazi iz svesti umetnika. One su potpuno apstraktne.
Ljudi nisu mogli da razumeju ova dela i esto su ga vreali. Meutim, od
posmatraa se vie nije oekivalo da pasivno prima gotovu situaciju ve da se
ukljui i sam dovrava delo.
Kandinski je posedovao sposobnost sinestezije, to saznajemo i iz njegovog
knjievnog dela. Kada bi imao nadraaj za jedno ulo (npr. sluha), pojavio bi
mu se nadraaj i za drugo ulo (vida). Dakle kada bi uo neki zvuk, automatski
bi video i neku boju. Boja je tako za njega uvek vezana za odreeni zvuk.

29
 Tajanstveni zvuk
Slika je nastala po zvuku devojinog glasa koji je uo preko telefona.
Bele linije i Crne linije
Kandinski je smatrao da je graenje slike kao raanje kosmosa. On na sliku gleda kao na univerzum.
Obino u dnu dela poinje od osnovnih boja, kao temelja vizuelnog. Odatle gradi priu, s tim to uvek
dovodi u dodir suprotnosti i sinteze. U svakoj slici gradi tu strukturu: iz suprotnosti gradi novu sintezu. Slika
nastaje iz unutranje nunosti i potuje te principe, kao i nastanak univerzuma.
Kompozicija 6 i Kompozicija 7
Naslikao je jako mnogo improvizacija i impresija ali samo 10 kompozicija. U njima se trai univerzalno
reenje i to reenje je konano.
Kompozicija 8
Ona nastaje kada dolazi na Bauhaus. Tada pie delo Taka i linija u ravni. Bauhaus je uticao na njega i
unelo je oseanje za prostornost, arhitekturu. Predavao je uenicima na Bauhausu. Tada nastaju i neka
dela gde se tano definiu forme koje odgovaraju bojama, kao neka vrsta pravila ili kanona. Na primer,
neka geometrijska slika bi uvek bila odreene boje.
Kompozicija 10
Pozadina je postala potpuno tamna, a boje nisu vie iste. Ovom kompozicijom se zavrava njegovo
istraivanje. Tada poinje i Drugi svetski rat. Proavi kroz dva rata, Kandinski je bio pod velikim stresom
celog ivota, i neki misle da je ovo delo ostalo kao testament i poruka o usklaenijim i lepim svetovima u
univerzumu. Misle da podsea na svemirska putovanja.
Kandinski je bio potpuno nerazumljiv za svoju generaciju. Vreme apstrakcije e doi tek posle Drugog
svetskog rata, sa Polokom i minimal artom. Tada e se i razviti, dok e sve ovo ostati kao poruka za nove
generacije. Kandinski nije imao neposredne sledbenike, ali njegov uticaj je jak i internacionalan. On je veliki
i siguran uzor za umetnike od 20. veka do danas.

30
 PABLO PIKASO

panski slikar, vajar, crta, grafiki i scenski dizajner i keramiar, roen je u Malagi 1881. godine. Jedan je
od najproduktivnijih umetnika u istoriji umetnosti. Bio je vrlo zatvoren za javnost, i nije uivao u popularnosti
i bogatstvu. Svoje bogatstvo troio ja na pokuaje da obezbedi sebi izolaciju i mir za rad. 1939. je dobio
veliku retrospektivu svojih dela. Pikaso je bio kreativan i otvoren umetniki genij, koji je obeleio prvu
polovinu 20. veka. Nije bilo umetnika koji je bio nezainteresovan za njegovo delo, bilo da su ga kritikovali ili
smatrali uzorom. Potresen Drugim svetskim ratom postaje lan komunistike partije, zbog ega je esto
kritikovan. Tako je opet podelio javno mnjenje, na one koji su podravali ovakav in i onih koji su smatrali
da je to skandalozno. Bio je individualista i neki smatraju da je bio naporan i potlaitelj, pogotovo svojih
ena. U svakom sluaju bio je umetnik najirih interesovanja.
Bio je prvo dete u porodici svog oca. Zato njegovo ime ima preko deset rei, jer su to imena raznih
porodinih zatitnika koja se po obiaju pripajaju imenu prvoroenog deteta. Sestra mu je umrla sa samo
devet godina, to je vrlo tragino doiveo. Ovi stresovi su u mnogome uticali na njegovo stvaralatvo. Tako
ga je u plavi period uvelo samoubistvo dobrog prijatelja.
Pikasov otac je bio nastavnik umetnosti i vrlo je sistematski obrazovao sina, insistirajui na perfektnoj liniji.
Smatrao je da umetnik koji ima savrenu liniju moe njom da izrazi sve to eli. On mu je gotovo svaki dan
stavljao noge goluba na sto, koje je morao da nacrta. To je vrlo delikatan zadatak, jer je teko pogoditi fini
odnos kostiju i tanke naborane koe. Pikaso je sistematski razvijao liniju vie godina. Tako je sa manje od
13 godina njegov otac video gotovu sliku goluba i uvideo da ga je sin nadmaio. Smatrao je da vie niemu
ne moe da ga naui i vodi ga u Barselonu na prijemni za Ademiju. Pikaso je prijemni koji se polae
nekoliko meseci poloio za par nedelja i tako ve sa 13 godina poeo da studira.

Korida
Rado je radio ove motive u ranom periodu. Najvei uzor mu je Goja, kao i francuski postimpresionisti.
Koristi plavo-crvene nijanse.
Par
Po zavretku fakulteta u Barseloni odlazi u Madrid i upisuje tamo Akademiju, meutim naputa je iz dosade
za samo est meseci. Meutim tamo je paljivo gledao Velaskeza i El Greka. U njegovoj prvoj, plavoj fazi
pogotovo slika izduene melanholine figure kao El Greko.
Sa 19 godina stie u Pariz kao ve formirani umetnik, sa znanjem simbolizma i secesije. esto je sedeo u
kafani Tri make sa Lorkom i drugim umetnicima i u tom periodu se dosta interesuje za filozofiju. Slika
gradski ivot, scene iz kafea i sa ulica. Radi sline teme kao Tuluz Lotrek, ali sada dvodimenzionalno,
deformiui i prenaglaavajui forme, to je tipino za ekspresionizam. Radi monohromno, samo plavom
bojom sa svetlosnim akcentima. Za to vreme ivi u krajnje melanholinim uslovima, bez finansijske
podrke. Kree se izmeu Pariza i Barselone, nesiguran gde eli da bude. U Parizu nema trita za
njegova dela i ivi u barakama i kafeima.
Njegovo dalje interesovanje je ilo ka Luvru, nije odmah pratio avangardne pokrete. Engr ga je naroito
fascinirao, takoe Dega i Sezan. Vaan je i njegov bliski odnos sa cirkuskim igraima, klovnovima, dakle
nomadskim, lutajuim figurama bliskim njemu. Drui se sa njima i radi te scene u svojoj ruiastoj fazi.
Arlekin
Opet slika monohromno i to u vreme kada se traila tonska harmonija, a ne monohromno slikarstvo. Nema
modelacije. Samo sa dve linije i malim valerima nam sugerie prostor, krajnje minimalistiki. Ovo je
introspektivan pogled, okrenut od posmatraa. Melanholini period se jo nije zavrio iako je preao iz
plave u ruiastu fazu.
Sa Gospoicama iz Avinjona poinje faza kubizma gde pravi na hiljade radova za samo nekoliko godina.
Tada kubizam stie ugledno mesto u evropskom slikarstvu, ba zbog velike produkcije. Postaje vrlo
uticajan umetniki pokret. Sa poetkom Prvog svetskog rata nestaje kubizam i Brak je mobilisan. Pikaso
odlazi u Italiju gde se pridruio ruskim umetnicima, baletskoj grupi. Radei Balet paradu Stravinskog
upoznaje svoju prvu enu, balerinu Olgu Koplovu.

31
 Crte Maksa akoba
Upravo u tim godinama radi portrete prijatelja. Uspeva jednom istom preciznom linijom da definie i
psihike i fizike karakteristike. To su vrlo profilisani portreti i svaki obeleava tu linost. Nikada se nisu
ponavljali. Interesovala ga je sutina, a ne pojavnost predmeta, forma.
Igor Stravinski
Linija nepogreivo tee bez korekcije. Lako i jednostavno opisuje linost. Takvu liniju su imali samo
genijalni umetnici u istoriji. Genijalno uspeva sve da kae jednom jedinom linijom. Nikada ne slika po
ablonu, ne kopira ni sebe ni druge umetnike.
Dva akta
Posle enidbe i raanja njegovog prvog sina je oduevljen porodicom, materinstvom i ivotom u zajednici.
Tada slika klasicistike predstave majki, krupnih ena sa bebama. To je povratak na figuraciju, povratak
klasicizmu. Radi figuraciju daleko od kubistike destrukcije forme.

Tri muziara
1923. godine se vraa na novi nain kubizmu. Radi fragmentovane forme, odseene planove koji se
stapaju. Novo je to uvodi boju i ponovo koristi kola, samo sada slikan. To na slici sada nije prava notna
hartija, ve je naslikan deo koji se ponaa kao kola.
Tri plesaice
Naroito uspelo delo. Figure istovremeno imaju i anfas i profil. U telu plesaice se pojavljuje rupa. On
namerno iskustva iz skulpture unosi u slikarstvo. Iskustva steena u jednom mediju se esto preraena
vraaju u drugu umetnost. Igraice su jako dvodimenzionalne. Nema vie odnosa figure i pozadine, sve je u
jednom planu, odbacuje ideju mimezisa i gradi sliku krajnje slobodno. Meutim vidimo ritam i pokret,
naznaeno kretanje time to vidimo i profil i anfas.
Oduevio se nadrealistima i meu njima upoznaje fotografkinju Doru Mar. Ona je esto dolazila kod njega u
atelje jer ju je ignorisao, pa je iz dosade fotografisala. Tako je svakodnevno fotografisala nastanak pikasove
Gernike, i tako ostavila veoma zanimljiv dokument.
Na plai
Slika sebe, Pola i Olgu kako se igraju na plai. Vidi se nova smelost u graenju figura, sloboda asocijacija.
Minotauromahija
Nikada nije bio lan nadrealistikog pokreta ali je izlagao sa njima i interesovale su ga njihove diskusije. Iz
tog novog podruja interesovanja gradi bakropis Minotauromahija, uveni grafiki list. Izraen je snani
kontrast svetlog i tamnog. Javlja se nova i smela kombinacija simbola. Bik e se esto provlaiti kroz
njegova dela. Vezivae ga za Franka, kao lik despotskog faizma koji je u opasnosti. Fragmentovano telo
ene i naglaena komarnost. Lestvicama predstavlja devet nivoa anela. Tumae se kao devet nivoa
duhovnih realnosti. Neki su tumaei ovo zakljuili da je Pikaso izofrena osoba zrela za ludnicu, da ima
nekoliko linosti u sebi i vrlo razgranatu matu. Smatraju da je devojica Pikasova savest i lik njegove rano
preminule sestre, svetiljka koja ga prati. Ona je krhka ali veoma hrabra, suprotstavlja se monom zlom biku.
To je ona savest koja suzdrava zlo u oveku. Izmeu je konj, za Pikasa draga, simbolika figura koja
predstavlja plemenitost i krajnju sofisticiranost. ovek na lestvicama bi mogao biti sam Pikaso i njegova
elja da se uzdie, ui i radi na sebi. Iza su preci, zatitnici koji nas vode i pomau nam. rafure
neverovatno variraju. Smatrali su da je Pikaso u stanju da na jednom listu pokae mnogo znanja i grafikih
kvaliteta.
Gernika
Ovo ogromno platno nastalo je u svega est nedelja,
inspirisano bombardovanjem malog panskog sela u
Graanskom ratu. Stradanje tih nevinih ljudi ga je
jako potreslo. Delo je izloeno 1937, i republikanska
vlast nije bila oduevljena jer se jasno ne vidi
neprijarelj, krv, rtve... kao to su oekivali. Pikaso
brani slanje Gernike u paniju do frankove smrti.

32
 Meutim, odmah po njegovoj smrti napravljena je posebna sala za tu sliku i ona je sada tamo izloena.
Delo se neuobiajeno posmatra sa desna na levo. Potpuno desno su kua u plamenu i ena koja vriti iz
nje, i druga ena koja bei od poara. Opet je tu konj kao predstava plemenitog i uzvienog. Na dnu je
mnogo oborenih ljudi od kojih jedan dri polomljeni ma, ime predstavlja stranu agoniju. Zavrava se
krikom majke sa detetom na grudima, iznad koje je pretei bik. Kod Pikasa ne postoji granica izmeu
enterijera i otvorenog prostora, i ne zna se da li se radnja odvija u kui ili na trgu, ali svuda je stradanje.
Delo je potpuno crno-sivo-belo, to asocira na tampu i novinske izvetaje, pa se shvata kao dokument o
stradanju. Pikaso je ovakvim scenama izraavao protest.
Maka i ranjena ptica
Za vreme Drugog svetskog rata je bio zatvoren u svojoj kui i za njega je to bilo divno vreme za rad. On ne
eli da bude angaovan umetnik, ve alegorijski govori o borbi dobra i zla, sukobima itd. Tada otkriva i novu
strast da radi keramiku. Tu upoznaje svoju poslednju, etvrtu, enu koja ga ui da pravi keramike tanjire.
On ih oslikava kao antike vaze, smatrajui da oni ne treba da budu lieni dekorativnosti. Slika najrazliitije
scene.
Kada mu se raa poslednje dete, oduevljen je i radi asambla ena koja gura kolica. Mea najrazliitije
materijale. Nikada nije imao uenike, ali je ostavio utisak na sve figuralno orijentisane tokove 20. veka.

DE STIJL
De Stijl je holandski pokret koji je trajao u periodu od 1917-1931, i pripada
avangardi. Naziv De Stijl znai stil. 1918. godine je izaao istoimeni
asopis. Radio je na razvijanju ideje o tome ta bi trebalo da bude
umetnost 20. veka. Tom pokretu je bio cilj da se po nekom obrascu moe
dizajnirati sve od olje do aviona. Ova umetnost 20. veka zahteva
sasvim drugaiji pristup. Ona je liena dekorativnosti i osloboena
subjektivnosti. Zalau se za standardizovanje umetnike prakse i
utvrivanje skupa pravila koja bi se primenjivala na sve oblasti dizajna i
umetnosti. eleli su da se umetniko delo ne razlikuje od obinog,
svakodnevnog upotrebnog predmeta. Smatrali su da svi ambijenti treba
da budu ureeni po koncepciji jednog stila. Dakle, da treba dati pravila za
kreacije u svim oblastima dizajna, arhitekture, slikarstva itd.
Oni su ve usvojili avangardna saznanja, kao na primer dizajn futuristikih manifesta. Ne dre se strogog
linearnog rasporeda slova. Avangardni pokreti koriste iskustva drugih pokreta, a sa druge strane zahtevaju
radikalne promene.
Zahtevali su da se izbrie svaka razlika izmeu umetnika i drugog oveka, jer svako moe biti kreator ako
mu se daju pravila za stvaranje. Neoplasticizam bi bio taj stil u kome bi se moglo sve dizajnirati. Ovaj termin
je znaio nove umetnosti. To je jedan utopistiki stil. Na jedan nain je bio i vizionarski stil, jer je predvideo
dananju situaciju sa programima na kompjuteru, tj. naslutio je mogunost da svako moe da kreira.
BERT VAN DER LEK
Po njegovim delima ve moemo zakljuiti u kom se pravcu kree neoplasticizam. On je jako redukovao
forme u svom slikarstvu i sveo ih na savrenstvo kvadrata. Smatrao je da bi svako trebalo da se opredeli
iskljuivo za jedan oblik. Kod njega se javljaju samo kvadrati u osnovnim bojama, a koristi jo i crnu, belu i
sivu, koje su praktino ne-boje.
Dva kljuna kretanja su horizontala i vertikala. Sve se uvek ukrta pod uglom od 90, i to je savren odnos
koji podrazumeva ovaj stil.

33
 TEO VAN DUJZBURG
Takoe koristi nazive koji su doli iz apstraktne umetnosti, muzike [Kompozicija]. lanovi pokreta su
poznavali delo Plavog Jahaa i ruske avangarde, tako da su bili dobro obaveteni o apstraktnim tokovima.
Grupa De Stijl sa neoplasticizmom donosi treu vrstu apstrakcije [posle apstrakcije Vasilija Kandinskog i
Suprematizma Kazimira Maljevia]. Kod njih nema nikakvih subjektivnih zapisa. Koriste samo tri osnovne
boje i tri ne-boje, i osnovne geometrijske forme.
Teo Van Dujzburg gradi potpuno mirne geometrijske forme, ne elei asocijacije na univerzalno. Bavi se
iskljuivo likovnim, plastinim odnosima na samoj povrini platna. Striktno se dri povrine, ne razmiljajui
o znaenju bojenih povrina na svojim delima (posmatrao je holandske krave kao inspiraciju).
Teo je kasnije uneo neto novo u dela, uveo je kretanje po dijagonali. Mondrijan je mislio da dijagonala nije
radikalno nov i vaan element, meutim Dujzburg je smatrao da je obavezno unoenje te dijagonale. Tako
su se njih dvojica rastali u koncepcijama, a pokret se ubrzo raspao.
De Stijl je jako dobro saraivao sa Bauhausom. lanovi grupe su esto bili predavai na Bauhausu, bavili
su se i dizajnom nametaja, oblikovanjem forme i grafikom.

GERERT RJETVELD
reder kua
Dizajnirana je kao total dizajn u duhu neoplasticizma. Sve je po istom obrascu, poev od fasade do draa
za sapun i salvete. Danas je rekonstruisana. Pokazala je da e se mnoge arhitekte inspirisati De Stijlom. Le
Korbizije e biti najvei zastupnik te arhitekture. Posle rata e nove kue biti zidane na taj jednostavan
nain ubrzane gradnje, kao kockama (Novi Beograd).
Arhitekta Oud je dizajnirao Roterdam u odvojenim blokovima, lienim bilo kakve dekorativnosti,
naglaavajui vrste odnose i kretanje horizontale i vertikale. U javnim institucijama je esto zastupljen
ovakav dizajn, koji odlikuju jasni blokovi boje. Neoplasticizam je jedan internacionalni stil na kome su
insistirali mnogi avangardni pokreti.

34
 PIT MONDRIJAN

Smatra se jednim od tri najvea holandska umetnika, pored Rembranta i Van Goga. Njegov uticaj je
naroito dalekosean.
Napravio je radikalnu promenu i postavio veoma nove odnose. Odrastao je u vrlo religioznoj, zatvorenoj
porodici. Njegova crkva je smatrala da ljudi treba da budu suzdrani, oni redukuju svaku vrstu rasipnitva i
dekoracije u crkvi, nemaju ak ni svetenike. Dakle odrastao je u vrlo asketskoj sredini. Ceo njegov ivot je
protekao u disciplini odricanja, redukovanja i svoenja na sutinsko. Tada u holandiji i nije bio poznat, nije
imao kupaca. Za njegovo dalje formiranje je bitan i susret sa filozofijom, ideja o duhovnom usavravanju
oveka. Smatrao je to svojim glavnim zadatkom.
Doao je u Pariz i oduevio se kubizmom, ali je smatrao da kubisti nisu otili do kraja u idejama koje je
pokret postavio, da nisu uli u sutinu predmeta da bi tako doli do apstrakcije. Pikaso je znao za ove
mogunosti, ali nije eleo da njegovo delo ode u potpunu apstrakciju. Mondrijan je, naprotiv, smatrao da
umetnost ne treba imati nikakav dodir sa vidljivim svetom. eleo je da usavri kubizam.

Plavo drvo
Posmatrao je Sezana, foviste itd, ali je sve postepeno svodio na geometrijske odnose, pa ak i prirodne
pojave.
Sivo drvo
Ve se gube grane, veoma geometrizovano. Vidi se vrsti red. Dalje geometrizuje elemente do
neprepoznatljivosti. Detalji vie ne postoje, nisu vezani za drvo.
Mrtva priroda
Isto radi i sa mrtvom prirodom. Polazi od bokala ali redukuje, geometrizuje i svodi na povrinu.
Kompozicije
Vraa se u Holandiju sa poetkom rata i posmatra prirodu i tamonji odnos horizontala i vertikala, kljuni
odnos u prirodi. Usvaja te ritmove i poinje da naziva dela kompozicijama. Jo ne redukuje kolorit. Neki
misle da je do ovih dela doao gledajui vitrae. Istraivao je razliite ritmove, ponegde uvodei i
polukrunu liniju. Postepeno kompozicije postaju vibrantne i kretanja vrlo dinamina, usitnjavaju se i
rasturaju glavno kretanje u slici.

Ugledajui se na Van Der Leka postaje najstroi zagovornik neoplasticizma. Insistira da se izbaci siva jer
ona komplikuje odnose. Ostale su crna i bela, i osnovni kolorit. Crne linije ne idu do kraja platna jer hoe da
kae da to nije kraj slike, ve da je moemo u glavi nastaviti i levo i desno. Oekivali bismo da boja ima
naraciju i da bude nosea, a naprotiv, ovde skoro izlazi sa platna. Sada u centru slike nije nita bitno, ve je
ona samo trenutak u razmiljanju. Ove crne horizontale i vertikale oznaavaju simbolino ivot i smrt,
kljune odnose. Iskljuivo su pod pravim uglom. Mondrijan oekuje da emo ove nedovrene linije
mentalno iriti, kao polja boja, jer imamo dato uputstvo da je glavna forma kvadrat. Centar e uvek biti
prazan zbog prihvatanja praznine, odbacivanja svih dogaaja. Ove boje su neto dramatino, to u
kompoziciju unosi ivot, materiju. To to je dramatino on potiskuje.

35
 Kompozicija sa crvenim, utim i plavim
Retko je koristio ovako velike bojene povrine. Desni beli kvadrat kao da ide ka nama. Trudio se da nema
ni traga etkice i sloja. Odbacivao je sve to pripada individualnosti. Insistirao je na istoj ravnoj bojenoj
povrini. Radio je najfinijim etkicama da se ne vidi ni jedan njegov gest. Naroito su to potovali
Amerikanci, grupa Otre ivice.
Postavljao je sama platna dijagonalno, kao ramove. Dinamino su ograniavala zid i promenila su nain
sagledavanja umetnosti naruivi odnos slike i zida. Na kraju moderne slike vie nee ni imati kvadratni
oblik ni paralelne ivice.

Njujork
Doao je u Pariz posle Prvog svetskog rata. Nije se mnogo ukljuivao u pokrete, drao se ideja
neoplasticizma. Onda 1938. odlazi najpre u London, a konano se nastanjuje u Njujorku. Tamo je doekan
kao veliki rodonaelnik apstrakcije, za razliku od skromnog ivota u Parizu. Dobija status cenjenog,
uglednog umetnika i mnogo vie izlae. Jako e uticati na ameriku apstraktnu scenu. U Americi e
zahvaljujui kritiarima biti glorifikovana njegova preciznost u izraavanju. Neoplasticizam je jedan od
najradikalnijih apstraktnih pokreta.
Njujorki bugi vugi
Bio je veliki zaljubljenik u dez i iznenaivao je mnogobrojne kolekcionare takvim ponaanjem i ovakvim
delima. Nema vie crnih linija, one su sada postale obojene i nose koloristiki kvalitet, a polja su bela. Delo
asocira na njujorke ulice kojima se kreu automobili. Slika novi grad sa mnogo svetlosti. Bio mu je jako
zanimljiv i inspirativan jer je to potpuno druga kultura. Proveravao je kako neoplasticizam moe da opstane
u tako novom drutvu. Reakcija je bila pozitivna i do danas je delo Mondrijana tamo jako dobro prihvaeno.

BAUHAUS
Najpre je osnovan kao kola, ali danas je to ve stil u dizajnu. Bauhaus je postao prepoznatljiva odrednica
za ceo 20. vek. U prvoj polovini 20. veka su mnogi mladi dizajneri usvojili, i dalje irili, jezik Bauhausa, a
sve kasnije kole za dizajn su se ugledale na ovu kolu. Profil Bauhausa podrazumeva ove odreene ili bar
vrlo sline odseke kao kod nas, i ista je koncepcija umetnikih kola u celom svetu.
Sama re je kontradiktorna (bau-graditi i haus-kua) jer bau znai graditi od kamena, na zanatski
nain kao u srednjem veku, a on naprotiv insistira na modrnom nainu gradnje, nainu koji podrazumeva
moderan ivot, estetika modernog, savremenog ivota, kako kae sam Valter Gropijus, osniva kole i
arhitekta. Na poetku je bilo jako neobino to je kola pokrivala vrlo irok dijapazon razliitih disciplina
(keramika, dizajn tapiserija, grafika itd.) ali ne i arhitekturu. Gropijus je smatrao da su sva ta znanja bitna u
obrazovanju umetnika.
1919. godine pravi prvu kolu u Vajmaru, a posle nekoliko godina se ona seli u Desau gde je prema
Gropijusovom projektu dovrena uvena zgrada Bauhausa. Zatim se seli u Berlin i tu radi samo do 1933.

36
 godine, kada su je Nacisti zatvorili. Pri kraju je Bauhaus optuivan za
boljevizam jer je saraivao sa slinom ruskom kolom za dizajn, koja je bila
mnogo vea, na kojoj su predavali slavni ruski umetnici. Saraivali su i sa raznim
drugim umetnicima, na primer lanovima De Stijla. Oni su objavljivali razne
publikacije i irili ga dalje. Bauhaus je imao ozbiljan uticaj na mnoge generacije
studenata i profesora. Posle zatvaranja mnogi profesori su otili u Ameriku. ak
je i Gropijus napravio u ikagu novi Bauhaus koji i danas postoji kao Institut za
tehnologiju i dizajn. Takoe su na Harvardu i u Aspenu profesori osnovali svoje
katedre. Tako se to uenje daleko i dugo irilo.
Nemaka je iz Prvog svetskog rata izala jako osiromaena, tada ujedno
prestaje da bude kraljevina i proglaava se Vajmarska republika. Ali sa druge
strane je trebalo brzo obnoviti industrijsku proizvodnju. Zato je Gropijus
zagovarao ideju da se sve proizvodi u velikim serijima, iskljuivo funkcionalno,
ali bez nepotrebnih motiva, razmetanja ukrasima, ornamentima i materijalima.
Razraivali su najpre upotrebnu vrednost i funkciju predmeta. Sa studentima je
projektovao uvenu zgradu Bauhausa, zatim zajedniku trpezariju i studentski
dom, a pored i pet zajednikih kua za profesore (kao u dananjim amerikim
kampusima). Tu su odmah koristili i svoju tipografiju, bez ukrasa i serifa, jasnu i
istu. Sve bitno za rad kole su projektovali studenti, ali i izvodili u industriji.
Najbitnije je bilo da ti predmeti mogu da se proizvode serijski, masovno i da budu
jeftini i dostupni.
Bauhaus je od samog poetka bio internacionalna kola i to se tie predavaa i
studenata. Neki od profesora su: Lajonel Fajninger [ameriki profesor],
Johanes Itn [vedski slikar i dizajner, drao je pripremni kurs], Naum Gabo,
Laslo Moholji Na, Vasilij Kandinski, Pol Kle, Herbert Bajer, Marsel Brojer,
Jozef Albers [predavao je dizajn nametaja].

Lajonel Fajninger - Kula

Na naslovnoj strani prvog manifesta je bio drvorez sa gotikom katedralom, koji je takoe radio Fajninger.
Smatrali su da je gotika insistirala na totalnom umetnikom delu, i da svi treba da se ugledaju na nain
gradnje gotike. Kasnije su profesori na Bauhausu eleli da svi studenti sarauju u gradnji totalnog dela,
celine koja odgovara duhovno i estetski svim korisnicima. Zato je njihovo kolovanje bilo vrlo specifino.
Nije bilo asova akta, to je do tada bilo obavezno na svim umetnikim kolama, jer su se bavili
prouavanjem najpre funkcije i osobina materijala, a tek onda estetike.
Johanes Itn je vodio pripremni kurs od est meseci. Tu bi kandidati proverili svoja interesovanja kroz sve
radionice, a morali su da sluaju i teorijsku nastavu. Onda su se opredeljivali za radionicu koju ele. Deo
poslova su obavljali sa majstorom, uei o tehnologiji materijala, a sa druge strane su imali profesore
teoretiare (Kandinski, Kle) koji su studentima davali estetska saznanja. Student je morao nadzirati sve
kada je u pitanju njegov projekat do samog kraja, gotovog proizvoda.

Laslo Moholji Na se bavio scenografijom. eleo je da se sve tako standardizuje da on preko telefona
moe davati uputstva majstoru u fabrici. Na je u ovu scenografiju ugradio elektromotor, pa se skalamerija
od metala okretala i proizvodila zvuk, a kroz sito je prolazilo svetlo, to je pravilo dinaminu scenografiju od
svetlosti. Oskar lemer je vodio naroito popularan odsek za scenografiju, koji je stvarao vrlo vizionarski
osmiljene eksperimente. Na je nagovestio neki dalji razvoj skulpture i scenografije. Naslikao je i nekoliko
Kompozicija.
Radio je mnogo eksperimenata sa fotografijom. Imao je neobine ideje i radio je smele fotograme. To je
blokiranje svetlosti na fotopapiru i dobijanje zanimljivih negativa. Zanimljivo je da je Na fotografisao svoje
fotograme, pa je na tim papirima dalje intervenisao i kombinovanjem tehnika otvorio mnogo mogunosti za
istraivanje u domenu svetlosti.

37
 Na Bauhausu su prouavali i odnose bojenog spektra. Istraivali su
koje boje se vezuju za koju formu, zatim kvadratni i kruni spektar i
njihovo prelamanje, ak i koje boje korisnici preferiraju za boju nekih
svkodnevnih upotrebnih predmeta. U enterijeru je ova ideja takoe
zastupljena u obeleavanju upotrebnih zona u odreenoj ustanovi na
primer. Ove boje zavise mnogo i od kulture [za Kineze, crvena je boja
radosti, zdravlja i prosperiteta, a belo je boja smrti, alosti i
neprihvatljiva je u dizajnu].

Herbert Bajer je iveo preko 90 godina i do poslednjeg momenta je stvarao. Bio je

veliki srunjak. Bauhaus uvodi i novu tipografiju, a upotreba piktograma je jo jedna od
novina. Za njega je stranica kao bela povrina koja mora da se komponuje kao svaka
slika. Varira fontove na strani i jako dinamizuje stranu, pa su zato ta izdanja bila uvek
prepoznatljiva. Pogotovo se odlikuju tim inenjerskim pristupom, divljenjem tehnici. ak
je i tanka hromirana cev u Brojerovoj stolici Vasili bila tada novina.
Bajer daje nacrte za kiosk, autobusku stanicu, izlagaki boks. Osmislili su vrlo
konkretne proizvode. Nacisti koji su ih zatvorili i sami su naknadno usvojili njihove ideje
u gradnji, jer su shvatali koliko su progresivne. Ipak su osuivali Bauhaus da je
degenerativna umetnost. Uprkos tim ogranienjima, njihove ideje su se i dalje irile.
Jozef Albers je radio samo kvadrate i inspirisae umetnost Tvrde ivice koja insistira na
istim obojenim poljima.
Gunta telc, projekat tapiserije raen pod vostvom Pola Klea.
Amerike korporacije su otkupile nacrte Bauhausa i danas se sve to je preuzeto od njih
prodaje: ajnici, lampe, skup nametaj. Ima i jako mnogo replika, takoe skupih.
Najbitnije je da je za njih uvek lepo ono to je funkcionalno.

POL KLE

Roen je u vajcarskoj, roditelji Nemci, izuzetan violinista i muziar. Ali kree na studije slikarstva. Dosta je
lutao, nije bio zadovoljan svojim poznavanjem boje.Tek kada se pridruio Plavom Jahau poeo je ozbiljno
da shvata slikarstvo. Video Dalonea i sa Makeom odlazi u Tunis. Tamo nalazi boju, videvi taj intenzivan
kolorit, ist, prirodan kolorit. Za 50. roendan ponovo odlazi u Tunis i Maroko.
Selo u jesen (Zamak i sunce)
Mnogo se inspirisao kubizmom. Cenio je Pikasa. Sa druge strane na njegovu inicijativu su se na izlobama
nali radovi likovno neobrazovanih ljudi i dece. Tragao je za tim iskonskim izrazom kreativnosti. Proces
nastanka dela mu je bio najznaajniji. Zato je mnogo eksperimentisao sa tehnikama. Otvorio je svoj put u
umetnost 20.veka van bilo kog pravca ili kole. Pokazao je da se mnogo moe nauiti u crteima dece.
Pun mesec
Rado prihvata piktograme, drevna pisma i njihove znakove; bez insistiranja na imitiranju vidljivog sveta.
Slikarstvo ne predstavlja vidljivo, nego ini stvari vidljivim. Kombinovao je svata: kubizam, fovizam, deije
radove, i tako stvorio svoj stil. Radio je male formate, kao intimne predmete. Stvorio je preko 10 000
radova.
Panorama (Predeo)
Ugrebavao je ornamente u bojenu pastu. Na vrhu je nebo, a ispod su kulturni slojevi. Govori kako svaka
civilizacija ostavlja neki svoj zapis.

38
 Stari zvuk
Nije eleo ni da robuje tehnologiji i meao je i materijale. Bio je oduevljen prouavanjem kolorita i notnog
sistemom. On je mislio da dodekafoni sistem [sa 12 nota] treba uneti u slikarstvo. Pokuao je da prati
nekakve ifre, kao u maginom kvadratu u matematici. Svakom obliku treba dati koloristiku vrednost, pa tu
vrednost umreiti. Smatrao je da se ova slika moe odsvirati.
Demonski
Naslikao je sunce, luku i jo mnogo toga. Njegova dela su pozivala na razne interpretacije. Valter Benjamin,
teoretiar raznih medija, je cenio Kleov crte Aneo Istorije kao deji crte.
Kle je i danas uzor svima koji tragaju za autonomnim izrazom i ne ele da prihvate samo jedan stav kao
izraz svoje umetnosti.

RUSKA AVANGARDNA UMETNOST

Razni pokreti su se formirali poetkom 20. veka u tadanjem Sovjetskom Savezu. Svakih nekoliko meseci
su se javljale nove grupe sa novim manifestima i stavovima. Kulturna prestonica Rusije je bio Sankt
Peterburg, kao i danas [sada je Moskva glavni grad, ali ne i kulturni centar]. I danas jedna od najcenjenijih
umetnickih akademija u Rusiji ba u Sankt Peterburgu. Mimo te akademije su se formirale razne grupe koje
su temeljile svoja saznanja na delima koja su viali u asopisima, naroito u asopisu Zlatno runo, gde su
predstavljani prvenstveno francuski umetnici, posebno grupa Nabi i Gogen. Sergej ukin, veliki
industrijalac, je imao mnogo Gogenovih dela, kao i dela njegovih uenika. Moris Deni je esto pozivan u
njegovu vilu, gde je imao izlobe, a takoe je dosta saraivao sa ruskim pozoritem. Leon Bakst je bio
jedan od velikih avangardnih scenografa. Ovi umetnici su radili scenografije za Balet agiljev, koji je bio
veoma poznat i njihove predstave su izazvale oduevljenje i pre revolucije 1917. godine.
Jo dinaminija je bila avangardna scena u literaturi, tada su pisali neki od najtalentovanijih ruskih pesnika:
Marina Cvetajeva, Pasternak, ebnjikov, itd. Ruska scena je bila interesantna u svakom smislu, naroito u
filmu: Sergej Ajzentajn je bio veliki reditelj i njegovo poznato delo je Krstarica Potemkin, film koji se
odnosi na dogaaje u Odesi. Njegovi filmovi pripadaju anru politiki angaovanih filmova. Meu
istoriarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ajzentajn doprineo najvie razvoju montae.
Ruski umetnici su, dakle, bili veoma obaveteni o dogaajima i tokovima umetnosti u svetu. Za to su bili
veoma zasluni ukin i Menozov, veliki kolekcionari koji su kupovali i izlagali dela velikih slikara. Umetnici
su se tako upoznavali sa Pariskom scenom. Futuristi su u njihovim vilama ak imali svoje uvene
skandalozne nastupe, veeri poezije i tu se upoznavali sa ruskim futuristima. Ruski futurizam je imao
posebnu notu, to je takozvani kubofuturizam, ruski specifian sintetiki stil sa inspiracijama iz ikona i ruske
folklorne umetnosti. Takoe je bilo vano za ruske slikare to su mnogo putovali i boravili u Parizu, pa su i
sami imali neposrednog iskustva sa Zapadnom Evropom.
Luizam, Supermatizam i Konstruktivizam su tri najbitnija pokreta karakteristina za Rusku avangardu.

LUIZAM
Princip kao kod Linija sila na ulici Umberta Boonija je neto to su kasnije prisvojili Natalija Gonarova i
Mihail Larionov. Oni su bili predstavnici Luizma.
Naziv luizam je izveden iz rei svetlost. Ideja je 1913. objavljena u manifestu koji su potpisali Larionov i
Gonarova. Luizam zahteva da se umetnost bavi samo svetlom, jer slikarstvo nema smisla bez svetlosti,
pa su ta dva pojma dovodili u vezu. Bavili su se dinamizmom svetlosnog zraka. Zraci ine svet vidljivim, i
stvari onakvim kakve jesu.

39
 Crveni luizam
Larionov slika apstraktni ornament, bez vidljivih stvari. Bio je oduevljen primitivnim
radovima vojnika po toaletima i kuhinjama, i posmatrao ih je kao vid folklorne
umetnosti. Paljivo je precrtavao te crtee i natpise i u jednoj izlobi je ak ukljuio te
grafite. Koristio ih je kao inspiraciju za svoja dela. Za slikare luizma je bitan i
ljubok, ruski drvorez, deo njihove folklorne umetnosti.
Devojka na ulici
Larionov koristi multiplikaciju iste forme kao futurizam. Sve je otro, i u prvom planu.
Pojavljuju se slova, kao u sintetikom kubizmu, ali to je takoe bitno u ikonopisu. Ni
jedna ikona se ne smatra gotovom bez tih slova.
Zelena uma
Gonarova smelo koristi kolorit, intenzivne tople i hladne tonove, sa jasnim
oseanjem za dekorativnost i dvodimenzionalnost slike. Inspiraciju nalazi u
ikonopisu.
Oko 1912. ona e pokazati nove ikone, a javnost e biti jako uvreena zbog ovakvog
naina predstavljanja tih velikih imena. Unela je ideje moderne umetnosti u
ikonopisako iskustvo, to nije uopte bilo prihvaeno. Poto je bila pripadnica
plemike porodice, nije anatemisana [izbaena iz crkve], ali je zahtevano da zatvori
izlobu i skloni ta dela.
Posle ove faze njih dvoje poinju da sarauju sa baletom agiljev, a ubrzo zatim
prave svoju retrospektivu u Parizu. Od revolucije 1917. rade u Parizu, i od tada se
njihovo delo vezuje za francusku kolu.

SUPREMATIZAM I KAZIMIR MALJEVI

Grupa se prvo okupila na izlobi koju su nazvali Magarei rep. Kasnije izlobe su
nosile naziv kao to je amar drutvenom ukusu i 1910. izloba Nula-deset. Vrlo
su inventivni i u tom pogledu. Tako su jasno pokazivali da ele revolucionarno da
menjaju umetnike ideje, umesto da neguju tradiciju.
Otra noeva
Kazimir Maljevi se jasno oslanja na kubizam. Fernan Lee mu je uzor sa delima
intenzivnog kolorita. Sa druge strane, potpuno naruava kubistike forme, i odustaje
od njihovog principa kruenja oko predmeta. Menja ga futuristikim shvatanjem
pokreta multipliciranjem, i jo vie ih dinamizuje, ak vie od futurista. Kubofuturizam
je samo ruska sinteza, u kojoj ni jedan od ta dva pravca nije ist.
ena koja nosi vedra
Dian i Maljevi su dalje razvijali kubizam u duhu mainske estetike na razliite
naine.
Maljevi u kratkom vremenu (1910-1913.) prolazi ubrzano kroz razliite ideje, gradi
svoj stil. 1913. dobija porudbinu da sarauje kao scenograf na predstavi Pobeda
nad suncem. Smatrao je da je pobeda nad suncem upravo mrak, i zato odluuje da
scenografija ima jedno po dijagonali preseeno platno, na kome e jedan trougao biti
crn, a jedan beo. Te ideje e voditi ka njegovom Kvadratu.
Crni kvadrat, izloen 1915.
Identine su i stranice platna, dakle to je kvadrat na kvadratnom platnu. Tada
Maljevi objavljuje i svoj manifest Suprematizam. Neki su smatrali da je to kraj
slikarstva. Tri godine kasnije slika beli kvadrat na belom platnu, kompoziciju Belo na
belom. Taj kvadrat i platno se razlikuju u tome to se samo negde nasluuju linije
(potezi), koje se dre dimenzija crnog kvadrata.
Smatrao je da je konano shvatanje Boga i saznanje univerzuma mogue samo
preko slikarstva, pa da je zadatak slikarstva da govori o petoj dimenziji: duina,
irina, visina, vreme i energija. (Kinezi kau: vazduh, voda, vatra, zemlja i metal)
Supremacija oznaava ono to je superiorno, to je iznad svega to postoji.
Slikarstvo je supremacija nad vidljivom realnom stvarnou, iznad vidljivog sveta u
kome ivimo. Maljevi eli da govori o univerzumu koji objedinjuje sve izvan vidljivog
sveta, sve transcedentalne stvari. On je zapravo bio filozof mistiar. Njegove tekstove
je i danas teko itati. Njegova likovna dela su i danas nerazumljiva i uvek se
pojavljuju nove interpretacije i novi istraivai.

40
 Smatrao je da je najsavrenija forma kvadrat, a crna boja je skup svih boja, svih
energija. Nasuprot toga je bela, kao odsustvo svih energija. To je za njega kljuni
princip u slikarstvu. Vremenom su se pojavile neke strukture u tom kvadratu, pukotine
u boji. Njemu je meutim bilo bitno da to bude perfektna crna povrina, bez poteza i
rukopisa. Fascinirala ga je kosmika i univerzalna sila koja povezuje univerzum.
Crni pravougaonik, plavi trougao
Kasnije e dalje istraivati koja boja se kako povezuje sa kojom formom, da bi 1922.
objavio da je Suprematizam mrtav. Od tada pa na delje istrauje arhitektonske,
trodimenzionalne objekte. Do tada je sva dela nazivao kompozicijama. Pokuavao je
da organizuje prostor u kome e delovati peta dimenzija.
Bio je predava u koli Vhutems, koli ravnoj Bauhausu, na kojoj je prenosio svoje
ideje suprematizma. Sam Maljevi je smatrao da njegova umetnost treba da bude
mnogo iznad dnevnih potreba. Ali njegovo delo je bilo toliko zanimljivo, da su uenici
tampali i tekstil ili tapete u ovom maniru, kao i grafike komade u duhu
suprematizma.
Crvena konjica
Maljeviev uticaj se osea mnogo i na delu Kandinskog i u njegovom prouavanju
koloristikih formi i dimenzija i boje idealnih formi. Maljevi je napravio krug u
stvaralatvu, i posle 1925. se okrenuo slikanju figura i portreta gotovo u maniru
kvatroenta. Ovo delo je svedena predstava nove organizacije Boljevike konjice
koja je dovela Sovjetski Savez do Tihog okeana i Baltika.
U stavovima apstraktne umetnosti su i do danas nastavile da ive ideje
supermatizma. Velika kolekcija njegovih dela je sada u Amsterdamu, koju su gledali i
iz kojih su uili umetnici zapada.

KONSTRUKTIVIZAM
Konstruktivisti zastupaju potpuno druge stavove i novu ideologiju. Maljevi i Vladimir
Tatljin su bili u velikom sukobu oko svojih ubeenja. Tatljin je smatrao da drutvu
posle revolucije treba novi umetnik i nova umetnost. U Oktobarskoj revoluciji pada
carski, praktino feudalni sistem i trebalo je brzo uskoiti u komunizam, navodno
futuristiko drutvo. Suprematizam govori o pravilno ureenom kosmosu, o etici,
meutim bilo je teko osposobiti gradove, vladala je velika beda, inflacija i nematina,
ak umiranje od gladi. Tatljin je smatrao da umetnost treba da se bavi reavanjem tih
problema, a ne nekih apstraktnih. Smislio je ak i odelo za grejanje radnika u Sibiru,
posebne pei, itd. Ali njegova najznaajnija dela su reljefi (kontrareljefi) i Spomenik
tree internacionale.
Njegovi reljefi ne prate raven zida, zato ih i naziva kontrareljefima. Prva dela su
inspirisana Pikasovim reljefima. Posle mnogih putovanja je video Pikasa i divio se
korienju svakodnevnih materijala i raznog otpada. Svaki taj komad je imao
prethodnu istoriju i takav je ubaen u novi kontekst. Tatljin ide i dalje agresivno u
prostor, i dolazi do trodimenzionalnog reljefa koji se sam razvija u prostoru, od
razliitih materijala. Odabrao je da postavi rad ba u oak jer su Rusi tradicionalno u
oku drali ikone i kandila, tu su imali malo sakralno mesto u kui. Inspirisan
tradicijom postavljao je kontrareljefe u okove povezujui razliito orijentisane
povrine. Time podstie mnoga nova istraivanja.
Najvanije, ali nikada izvedeno delo je Spomenik tree internacionale. Zamislio je
da konani spomenik bude visok preko 400m. Osnovu je inila metalna reetka koja
se uvija kao transparentna spirala. Izabrao je drevnu, arhetipsku formu. Nije eleo da
to bude uplje, nego da unutra budu kocka, kupa, valjak i lopta, a svaka bi se okretala
oko svoje ose za tano odreeno vreme. Ta lopta bi takoe emitovala razliite
svetlosne parole dok se okree.
Umetnici predvoeni Tatljinom su postavili princip da umetnik mora najpre da poznaje
materijale, statiku i tehnologiju, da bude inenjer. Odatle dilazi i naziv
konstruktivizam. Tatljin suprostavlja razliite materijale, gvoe i staklo, ali oni su na
kraju celina. Predavao je u Vhutemsu i tu prenosio svoje ideje. I danas svaki veliki
umetnik eli da bude konstruktor.

41
 METAFIZIKA KOLA

Metafizika i Pariska kola insistiraju na figuraciji. Smatraju da apstrakcija ne moe do kraja sadrati poruke
vane za slikara i njegovo delo, da slikarstvo ne moe biti potpuno osloboeno predmetnosti. Hteli su da
pokau da slika i ovako moe biti inovativna. Takoe predlau da se napusti vidljivi svet, ali da se unese
metafiziko, neto iznad vidljivog sveta [meta = neto iznad neega]. Ovaj pravac nudi put koji se takoe ne
bavi vidljivim, ali pokuava da pronae drugu i drugaiju realnost. Interesuju se za transcedentalne,
nevidljive injenice, nedostina znanja, i insistiraju na beleenju vizija.
oro de Kirko je postavio temelje metafizike kole, a drugi istaknuti predstavnici su Karlo Kara i ani
Morandi. I Milena Pavlovi Barili e takoe biti srodna ovim idejama koje e odrediti njeno delo.

ORO DE KIRIKO
Imao je vrlo jasan program. Njegovo stvaralatvo je utemeljeno na
filozofskim idejama, naroito Niea, Hegela, Kanta i ostalih nemakih
filozofa. Odrastao je u intelektualnoj italijanskoj porodici. iveo je mnogo i u
Grkoj, i dobro je poznavao i grku i rimsku umetnost i postavio ih je kao
temelj svog slikarstva. Traganje za vizijama i privienjima mu je bilo
najbitnije. Smatrao je da ovek treba da traga za njima jer se one ne javljaju
svakome, stoga je blizak simbolizmu. Imao je i svoj asopis Valori plastii
(plastika vrednost doslovno, tj. vrednost likovne umetnosti). Objavljivao je
svoje teorijske stavove i njegovi tekstovi su vrlo komplikovani za dananjeg
itaoca. Govori hermetiki i bitno je iroko obrazovanje i poznavanje
njegovih linih interesovanja i znanja da bi se razumeli.
Ova metafizika kola poinje sa radom i formira ideje u godinama Prvog
svetskog rata (1915/1916), dakle u eri apstrakcije, i traje do sredine 20-ih
godina. Tada ve sam oro de Kiriko poinje da radi portrete, pejzae i
ostale tradicionalne teme. Nadrealisti od 1924. godine usvsjaju njegove ideje
i te slike zovu Efekat Kiriko, efekat iznenaenja, inspirisan snovima i
vizijama. Ostavio je trag prvo na njih, a onda na razne slikare. Magijski
realizam u nemakoj na primer je posebno inspirisan njegovim radom, Tijana
Fii kod nas itd.
Enigma sati
Uglavnom je radio i inspirisao se gradskim trgovima, mrtvim prirodama i
manikinima (drvene lutke), dakle prvenstveno je slikao tradicionalne teme.
Jedna od glavnih njegovih ideja bila je da u slikarstvu treba da preovlauje
luk. Lukove treba unositi u sliku jer podrazumevaju neizvesnost. Luk je kao
forma otvoren za razna znaenja i razne poruke. Sadri otvorenu jednu
stvarnost, a pokrivenu drugu.
Ova graevina nema realne duine, irine, spratove. Gore nam se ini da
postoji neka galerija gde vidimo siluetu koja gradi trougao sa druge dve
figure. Na satu vidimo nepravilno vreme, treinu odseka sata koja takoe
naglaava neizvesnost. Figure uopte ne komuniciraju. Tu je jedna bela
figura i jedna sasvim tajanstvena silueta. Sve je jako saeto, na prvi pogled
vrlo realno.
Nesigurnost pesnika
Primer mrtve prirode. Prikazane su razliite realnosti: imamo i voz i jedra,
takoe i arhitekturu u pozadini. Ne moemo da pretpostavimo kakva je tamo
zgrada jer senke kod njega ne prate konture koje bi trebalo; nezavisne su i
grade posebnu neizvesnost. Sam torzo nije klasina skulptura jer deluje
poluivo, kao gumena igraka. Banane su predmeti iz prirode, a tu je i
preparirana sova, mrtav predmet koji izgleda kao iv. Ovo su realnosti koje
se u stvarnom svetu ne mogu nai zajedno. Banane su tada bile posebno
egzotine, izazivale su uenje i divljenje kod evropskog oveka. Slobodno
komponovano, neformalno, udno.
Arijadna
Rado ponavlja motive i kombinuje detalje. Uvek su prisutni lukovi. Rado
postavlja i skulpturu u delo, koja je krajnje neoekivana, smela.

42
 Misterija i melanholija ulice
I u Italiji, u renesansnim gradovima i danas ima jako mnogo arkada. Unutra su
obino bile prodavnice. U podlozi slike je kod De Kirika obino neki Italijanski grad,
ali reorganizovan, nestvaran.
Nostalgija za beskonanou
esto slika neki svetionik, udesnu arhitekturu. Fasciniran je udesnim ambijentima.
Crvena kula
Srednjovekovna kula. De Kiriko govori o razliitim slojevima kulture: tu je
istovremeno stara kula, nove kue, renesansni konjanik... Kombinuje i daje alogine
projekcije. Mi na prvi pogled mislimo da gradi linearnu perspektivu, ali to je ustvari
deo neke njegove stvarnosti, ne odgovara sutini, i perspektiva je iskrivljena.
Proroica, ciklus manikina
Prostor se naginje ka nama, veoma udna perspektiva. Postoji pria da je njegov
brat za pozorinu predstavu nabavio krojaku lutku koja je stojei slobodna na sceni
fascinirala ora de Kirikoa. Ona u njegovim delima nekada lii na kiklopa, nekada
na arlekina sa svojstvima i emocijama oveka itd. Hektor i Andromaha
Ljubavna pesma
Ovakva njegova dela su jako cenjena kod nadrealista i oni e se detaljno baviti
tumaenjem ove gumene rukavice. Cipele i rukavica su najee obeleja ene.
esto koristi te zagonetne predmete i materijalizuje ih veoma realno, a pritom je spoj
tih figura i predmeta krajnje neoekivan. Upravo ovo je nazivano Efekat Kiriko.
Portret Apolinera
Gijom Apoliner je jedan od prvih teoretiara kubizma i istaknut pesnik u krugovima
svih avangardnih umetnika. Kiriko je bio fasciniran njegovim duhom i smelostima.
Apoliner je u Prvom svetskom ratu bio ranjen u vrat i oteen mu je vid, umro je od
povreda na lobanji. Kasnije su svi rekli da je ovaj portret vizija smrti Apolinera. A
zapravo se za pesnike po legendi uvek vezuje slepilo: on ne vidi stvarni svet, ve
gleda u duu, i vidi duhovne vrednosti iza fizikog.
Arheolog
Predstavlja kulture koje ceni, stvari koje voli. Smatra da arhitekte treba da grade po
tim uzorima.
KARLO KARA
Hermafrodit idol
Vraa se interpretaciji mehanike anatomije, anatomije lutke. Antropopomorfne ali
ipak drugaije forme; meki kolorit, ruiaste i plave tonove usvojio je od ota. esto
nanosio debele slojeve boje boje pa ugrebavao crte.
Pijani pesnik - stilizovana, zatvorena, jasna forma.
Metafizika muza [slino kao na Leonid ejka]

ORO MORANDI
Veliki grafiar, drgocen za itavu istoriju 20. veka u Italiji i najcenjeniji italijanski
grafiar. Napravio je veoma veliki broj grafika, ali uvek se drao istih motiva: upovi,
tanjiri i sl. Menjao je samo ili kolorit ili raspored. Koristio je minimalan broj elemenata,
a napravio je jako mnogo inovativnih kompozicija.

Iako je Metafizika kola delovala desetak godina, otprilike od 1918-1928, te ideje su

ipak je ostavile dubok trag i kroz itav 20. vek, a naroito su uticale na stavove
magijskog realizma.

43
 PARISKA KOLA

Monmartr je bio jako vaan u doba impresionizma, a Pariz je i danas sa Monmartrom i Monparnasom
veoma bitan za umetnost. U 19. veku je Monmartr bio mnogo aktivniji, dok je Monparnas i danas vrlo
ivahan. Tu se skupljaju mladi i Pariz je i danas metropola u kojoj su umetnici iz celog sveta. To je poelo
oko 1900. kada je izmeu ostalih i Pikaso doao. Tu su se kolovali u privatnim ateljeima i akademijama.
Mark agal, Amadeo Modiljani i Hajm Sutin su najistaknutiji predstavnici Pariske kole, ali ima na stotine
predstavnika, na primer i na Sava umanovi, Milo Milunovi, Risto Stijovi itd. Usvajali su mnoge ideje
koje je Pariz tada nudio. Ba ta meavina kultura je stvorila interesantan Ekspresionistiki jezik kod ovih
umetnika. Veliki broj njih su bili jevreji.

MARK AGAL
agal i Sutin su doli iz Rusije vrlo mladi. agal je ostao poznat po smelom koloritu, koji je usvojio od
fovista, a opet je pozajmio fasete, kvadrate i razliito obojene povrine od kubizma. Kue i predele je doneo
iz svog rodnog kraja, vidimo ruske brvnare, folklor i tradiciju rodnog kraja.
Belo Raspee
Tako kombinuje svoja dva zaviaja, Pariz i rusko selo. Smelo kombinuje i razliite religije. Jevreji su gonjeni
jer su izdali Hrista, ali on eli da povee te religije i ideoloka uenja, jer je Hristos bio jevrejin.
Autoportret sa sedam prstiju
Menora ima sedam mesta za svee, i po drevnim uenjima to je jedan od najtajanstvenijih brojeva,
najmisteriozniji. Uvek slika stvari skrivenih sadraja i poruka. Na njegovom platnu je i vrsta line ispovesti:
sa jedne strane razmilja o Parizu, a sa druge strane tu je i rodni Vitemsk u koji se jedno vreme i vraa za
vreme rata.
Koristi udne boje i skraenja, daje revolucionarne predloge. 1922. se vraa u Pariz, Drugi svetski rat
provodi u Americi, a onda se opet vraa u Francusku gde ostaje do svoje smrti. Radio je mnogo murala i
veliki broj vitraa za institut u Jerusalimu.
Veo
Jako je bio posveen svojoj ljubavi prema Vitemsku. Koristio sliku, vitra, litografiju, najrazliitije tehnike i
fragmentarne forme gradei najrazliitije forme i kompozicije.

AMADEO MODILJANI
Lako je prepoznatljiv po specifinim oima i izuzetnom linearnom crteu. Smatrao je da se linijom moe sve
rei i da ona nosi glavni sadraj. Potrebno je naknadno dodati samo bojene povrine. Radi portrete, aktove
i urbane pejzae.
Jevrejin je iz Italije, iz ugledne bogate porodice. U jednom momentu su meutim jako osiromaili i on je
doao u Pariz i vodio ivot boema na margini. Njegovo delo je zato razbijeno i slabo cenjeno od
savremenika, a radi na tronim nekvalitetnim materijalima, i mnoga dela su potpuno propala. Mlad umire od
tuberkuloze.
Maks akob, Leopold Zborovski - portreti koje radi u drvenim barakama.
Gospoica
Deformie figure, prenaglaava detalje i dri se dvodimenzionalnosti. Iako je slika vrlo figurativna i ne
naputa realnost, nije trodimenzionalna.
udan i neverovatano smeo akt. Kada je bila izloena, prolaznici su bili okirani i eleli su da se zatvori
galerija i onemogui rad Modiljaniju. Akt je posebno provokativan jer feministkinje iz njega itaju da je ova
ena objekat, zatvorenih oiju, ne uzvraa pogled. Govori o pasivnosti i rukama koje su ispod glave, dakle
ona je dostupna i nudi se mukarcu kao predmet. Ona je takoe delovala kao prava ena, a ne Boginja.

44
 Postavljena je po dijagonali a onda agresivno preseena. Stoga nije ni celovit ovek, ve iseak koji klizi po
dijagonali. Izduenou i neproporcionalnou odgovara idejama erotinosti.
Modiljani je najpre je radio skulpturu sa Brankusijem. Ali poto skulptura zahteva strpljivost brzo je odustao
i ipak radio ulja, kombinovane tehnike, asamblae i na dasci.

HAJM SUTIN
Doao iz siromane jevrejske porodice u Rusiji u kojoj je bio deseto od jedanaestoro dece. Roditelji su hteli
da ostane pri sinagogi, ali on odlazi u Pariz i ivi jako tekim ivotom. Inspirisan Van Gogom i njegovim
odlaskom u Arn, najzad odlazi na jug Francuske u malo mesto, da tamo stvara.
Autoportret
Na poleini platna je ve drugi portret. Smelo deformie figuru.
esto slika decu ali ih ne prikazuje tradiciomalno, ve kao odrasle: odsutne, optereene brigama;
prenaglaenih ruku, uiju i ostalih delova tela.
Po uzoru na Rembranta je u seriji od 10 slika naslikao raereenog vola. To su izuzetne studije, i jedna
od tih slika je nedavno prodata za par miliona. Njegovo delo je tek posle Bejknove interpretacije je dobilo
novu cenu, tek 60-ih godina.
Na jugu Francuske je neumorno slikao pejzae, bio je veoma produktivan. Na njegovu sreu pronaao ga
je neki ameriki kolekcionar koji je eleo da odmah kupi bar 100 slika istog umetnika. Tako je kupio 60
njegovih dela, oduevljen. Tek 1936. godine je imao prvu samostalnu izlobu, ali ubrzo je ve morao da se
krije od rata kao jevrejin, i ubrzo se razboljeva i umire. Njegovo delo je sada u raznim kolekcijama.
Nagovetava vrlo agresivan, novi ekspresionizam. Postaje vrlo cenjeno i uticajno delo posebno u godinama
posle Drugog svetskog rata.

Pariska kola je jedan od najirih pokreta. Pariz je odrednica za najrazliitije umetnike sa individualnim
stavovima i koncepcijama. Tamo je bilo i dosta naih umetnika koji su usvajali tamonje ideje.

45
 SRPSKA UMETNOST IZMEU DVA RATA

Tek sa poetkom 20. veka u Srbiji se formira grupa umetnika koja je zastupala ideje impresionizma (koji je
zaiveo jo 1874. u Parizu). To kanjenje u prihvatanju i razraivanju ideja bilo je veliko. Sa poetkom 20.
veka meutim poinje proces modernizacije i prihvatanja naela moderne umetnosti. Javljaju se
ekspresionizam i avangardne tendencije u godinama Prvog svetskog rata, kada se srpska sredina okree
francuskoj kulturi i bira Pariz kao glavno mesto za obrazovanje. To je za nau umetnost bio veliki preokret.
Posebno je bitno iskustvo steeno u vreme Prvog svetskog rata kada su i Srbija i Francuska bile protiv
Austrougarske. Takva saradnja je dovela do toga da gotovo svaki intelektualac u Srbiji govori francuski
(tada je to bio prvi jezik u elitnim drutvima). Pariz dolazi na prvo mesto i tu se koluju nai umetnici i
intelektualci. Zato se menja estetika, i menjaju se odnosi u umetnosti. Nadeda Petrovi je prva koja je
donela te nove ideje. Njena iskustva u Parizu su bila pouna mnogim umetnicima kasnije.
Tada su za decu izbeglih Srba Francuzi organizovali kole, i oni su uili u Nici, kasnije u Parizu. Tako su
stasali mnogi nai intelektualci i umetnici. To je bio veliki iskorak jedne zaostale kulture, tek osloboene od
Turaka. Dakle, preorijentacija ka Parizu, koji i za nas postaje centar kulture.
Interesovanje se prvenstveno okree modernoj umetnosti. Slika se oslobaa mimezisa, a umetnici
oficijelnih akademija, i sada biraju privatne ateljee. Veliki broj naih umetnika dolaze u atelje Andrea Lota.
Tu su uili ta je novo i aktuelno poetkom dvadesetih godina. On je bio veliki oboavalac Sezana i
Kubizma. Branko Popovi je jedan od najvernijih sledbenika Lotovog uenja: on je najpriljenije gledao
Sezana, i prouavao kako je slika napustila predmet, kako je doao kubizam i kasnije apstrakcija. Konano
slika se interesovala samo za autonomiju i dvodimenzionalnost.
To su godine u kojima je u prvom planu forma, a tek od tridesetih godina je to kolorit. Javlja se nekoliko
tendencija:
Intimistika orijentacija: Marko elebonovi, Milo Milunovi, Cuca Soki, Pea Milosavljevi
Kolorit: Petar Dobrovi, Zora Petrovi, Milan Konjovi
Forma: Jovan Bijeli, Sava umanovi

JOVAN BIJELI
Roen je u Bosni i tu je proao osnovno obrazovanje. Ve u gimnaziji je
dobio stipendiju za Krakov. Bio je impresioniran bojom, pogotovo bojama
svoje domovine, to e mnogo uticati na njegov dalji rad. U Krakovu je
postao upuen u moderno slikarstvo. Ubrzo dolazi u Pariz, gde je u
kontaktu sa savremenom umetnou. Impresioniran je modernom
umetnou naspram akademskog obrazovanja. Pod uticajem Sezanovog
dela se opredeljuje najzad za vrsto graenje strukture slike. Kasnije
postaje nastavnik slikanja u Sarajevu i Zagrebu. Njegovo delo se formira u
duhu impresionizma.
Privlaio ga je i ekspresionizam. Meutim, nae drutvo ipak nije tako brzo
bilo u stanju da prihvati tako napredne tendencije umetnosti, pa vrlo brzo
naputa te ideje. Proao je kroz nekoliko faza, najpre je izraen uticaj
kubizma u vrstom modelovanju likovne forme i skromnoj paleti boja,
potom je pod uticajem fovizma stvarao izuzetno koloritna dela. U
poslednjoj fazi rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Jedno
vreme je bio ak i scenograf u Narodnom pozoritu u Beogradu, vrlo
inovativan i slobodan.
Potpuno zadrava tradicionalne teme: portrete, pejzae, mrtve prirode.
Borba dana i noi je moda najsmelije njegovo delo, u okvirima
apstrakcije i geometrizma.

Bilo je jako teko zastupati moderne tokove u Srbiji, jer je bilo malo odjeka u iroj javnosti. Tada nije bilo
adekvatnih institucija koje bi podravale mlade umetnike. Mizej princa Pavla se javlja tek 30-ih godina;
otvara ga princ Pavle Karaorevi, veliki kolekcionar i poznavalac umetnosti; organizovao je godinje
izlobe i stalne postavke. Tu se u privremenim izlobama mogla nai modernija dela. Cvijeta Zuzori je prvi
muzej koji je dao podrku modernoj umetnosti. Pravljen je po ugledu na savremene tokove i napravili su ga
sami umetnici, koji su teko skupili taj novac na dobrotvornim balovima, izlobama itd. Poznat je bal 1002
noi, kada je napravljen itav umetniki spektakl, a plakat je radio Duan Jankovi.

46
 MILAN KONJOVI
U poetku su glavne teme koje slika pejzai iz njegove okoline. Roen je u
Somboru. koluje se u Pragu, pa u Beu. Naslikao je oko 6000 slika, veoma plodan
umetnik. Iz Praga je poneo Sezanovsko shvatanje.
Kupaice sa Morave - jak kolorit.
Posle ovog dela dosta izbacije boju, to dovodi do toga da se gubi kompozicija. U
Minhenu, Drezdenu i Berlinu se upoznaje sa tokovima u Nemakoj i izuava Pikasa.
Siva mrtva priroda - U duhu kubizma uradio je nekih dvadesetak slika, to nije
blisko njegovoj prirodi. Ova dela naziva Obraun sa Pikasom.
Kada dolazi u Pariz provodi samo dve nedelje u ateljeu Andrea Lota i nezadovoljan
odlazi u Luvr da tamo ui. Crkva u Kasisu, Tri Gracije Kopira stare majstore
elei da njegove slike imaju muzejski manir. Suprotno ekspresionizmu,
geometrizovano, bez detalja.
Post-kubistiki period Slobodnije linije boja, eksperimentie tehnikama.
Plava faza Plavi Kasis - Slika prirodu slobodnije. Ovo je primer njegovog zrelijeg
stvaranja. Ekspresionistiki shvaen kolorit postaje osnova njegovog slikarstva.
esto radi poglede sa prozora.
Ema u kuhinji, Ema dri dete, Ema i Veroka - Crvena faza prelazi u prvi plan.
Kue u Cavtatu - Crna kontura je jaa, deblja, ira. Preovlauju morski motivi.
Ratna faza Vraa se u Sombor. Jaaju arabeska i predmet slikanja, a stapa oblike
u celinu, nema glavnog motiva. Okree se predmetima u enterijeru. Preovlauje siva
boja. Sva ova siva dela je radio u Somboru. Teta Malkina soba
Koloristiki period - Zeleno ito. Reava problem predmeta. Konture se gube, sve
se stapa - Dva bokala. Smatra da ne moe da kontrolie kompoziciju, da gubi red,
pa pokuava da uvede red i stavlja arabesku u drugi plan.
Asocijativna faza. Zrelo ito - Udaljavanje od predmetnosti, predmet gubi
konkretan oblik i postaje samo simbol. Koristi pune, jake boje, i tamnu konturu.
Tri sveca, Blagovesti, Beli Aneo Pripada poslednjoj, Vizantijskoj (Beloj)
fazi. Tada radi duhovne teme.

PETAR DOBROVI
Roen je u Maarskoj, u Peuju. Tamo je zavrio visoku kolu
likovnih umetnosti. Putuje u Pariz i upoznaje Metrovia, a ugleda
se na kubizam i Sezana. Tako radi niz kubistikih i sezanistikih
dela. iveo je na relaciji Beograd-Pariz, a mnogo dela radi i u Italiji
i na Azurnoj obali. Bio je takoe dosta politiki angaovan. Osniva
je umetnike Akademije u Beogradu i lista Danas. Drao je
slikarsku kolu na Kolarcu.
Tei monumentalnoj umetnosti. Koristi jarke boje i razliite
arabeske. Studira dosta i Rembranta i Van Goga. Slika esto
pejzae Grocke.
Autoportret Jake boje, ak slino Matisu.

47
 Gospoa Olga Dobrovi Neusaglaenost figura u pokretu, naglaen odnos
svetlo-tamno. Iskljuivo radi tradicionalne teme [pejza, portret, mrtva priroda].
Pejza iz Venecije, Pejza iz Baranje, Baranjski vinograd.
Pejzai sa Hvara - Tada koristi najsmelije iste boje. Koristi ne samo boje ve i
liniju, zbog ega se moe povezati sa fovistima.

MILENA PAVLOVI-BARILI
Lako emo kasnije povezati njen opus sa srpskim nadrealizmom.
Njen otac je bio Italijan, a majka Srpkinja. Roena je u Poarevcu, ali je njena majka ubrzo odvela u Rim
kod oca. Meutim, posle razvoda se njih dve vraaju u Srbiju. Milena je uradila brojne majine portrete,
imala je veoma dubok odnos sa njom. Idealizuje majku i njenu gracioznost Milena sa majkom portret
njih dve raen po fotografiji.

Odlazi u Minhen i ui kod Fon tuka.

Portret Rudolfa Valentina - Tada radi portrete glumaca.
Saloma i Iris vie ilustracija nego slika, kao i Sevilja i Egipat.
Zrelu tehniku razvija tek po dolasku u Pariz, kada preovlauje ekspresivna linija. Ubrzo organizuje i izlobu.
Devojka sa gitarom ukazuje na unutranji ivot umetnika i javljaju se razni, za Milenu tipini, motivi:
sakrivene ruke ili krila, stub koji pada ili polomljeni stub. Slike odiu melanholijom u tom periodu.
Mnogo je putovala ali tako je zaradila i mnoge zdravstvene probleme. Radila je mnogo da bi stigla da se
ostvari jer je videla da nee dugo iveti. U jednom momentu neobjanjivo i naglo prestaje da slika. Dve
godine je samo pisala pesme, a nije uopte slikala. Zatim se vraa u Poarevac i tada se vraa redu i
tradicionalnom u slici, i paljivom islikavanju.
U Cirkusu Arlekin pali cigaretu doktoru. To su glumci iza scene. Planovi se poklapaju, linija je otra i
ekspresivna.
ena sa velom, psom i detetom, Madona - Stvaranje simbola, iluzija i fikcija. Ovo su metafizike
kompozicije za koje je inspirie De Kiriko.
Aneli u zoru, Devojka sa lampom, Venera sa lampom.

esto radi slike sa svojim dvojnicima. Slikarka i strelac oboje imaju njen lik. Kompozicija - njen
idealizovan lik, jedan potpuno obuen, a drugi potpuno nag. Pozadina je u linearnoj perspektivi. Kroz prozor
ceo prizor gledajedna figura koja predstavlja vezu sa posmatraem.
Pametna i luda devica Kao da ulazi u jedan luk, a izlazi iz drugog.
Kljuna razlika izmeu ovih njenih faza je linija najpre otra i precizna, a kasnije blaga boja i
transparentna, paljiva linija. Povrinu je ovde zamenila dubina.
Odlazi u Amertiku i tamo radi razne dizajnerske poslove, ne samo iz oblasti slikarstva. Radila je i naslovne
strane mnogih magazina.
Autoportret sa velom Jedna od prvih slika nastalih u Americi. U daljini je konjanik koji se vraa kui, a
naspram toga crna povrina kao ram. Brojni su njeni autoportreti u razliitim fazama. Ubrzo posle udaje u
Americi umire od sranog udara. Njena majka je nakon toga otvorila njenu galeriju u Poarevcu.

48
 SAVA UMANOVI
Roen je u idu (gde je sada njegova velika galerija). Bio je poslednji potomak
ugledne zemljoradnike porodice. kolovao se vrlo predano u Zagrebu, pa u
ateljeu Andrea Lota.
Mrtva priroda
Govori o vrsti kubizma koji se javlja posle Prvog svetskog rata. Napravio je svoju
kubistiku interpretaciju slike. Odustao je od kljunog: da se predmet posmatra iz
vie taaka istovremeno. On geometrizuje forme i ponitava odnos sa
pozadinom, ali ukida to kretanje na slici. Ubrzo vidi da kubizam ve gubi na
znaaju.
Trai druga reenja i nailazi na tendenciju povratak redu, tj. vraa se
deklerisanim majstorima. Engr, Nabisti, Renoar su mu uzor za umerenije
moderno slikarstvo. Uklapanje tradicije u jedan direktivni jezik. Ta dela su bila
jako hvaljena u Parizu. To je prava pariska kola, koja pokazuje duh tadanjeg
vremena. Modernistike ideje se javljaju kod mnogih slikara meuratnog Pariza.
Pijani brod
Kao kod Delakroaa, ovo je njegova oprotajna slika od Pariza. Dijagonalna, jako
dinamina kompozicija. To je oda hedonizmu i radosti ivota.
Tada se ozbiljno mentalno razboleo, i posle nervnog sloma se vraa u domovinu.
id pod snegom
U idu je vrlo usamljen i ne moe da nae modele. Zato mora da radi pejzae.
Oni su izuzetno melanholini, veinom pejzai pod snegom, bez ivota. Puste
ulice, beskrajno dugake. Prekinuo je komunikaciju sa sredinom.
Serija ianki
Serija od preko 40 slika istog modela koji varira na vie naina. Tada pokuava
da nae samo svoj lini umetniki stil. Ubrzo je dolo do streljanja 100 talaca u
idu, i tamo je ubijen Sava umanovi, a njegovo delo je ostalo nedovreno. Na
njegovom tafelaju je ostao triptih koji govori o vinogradarskim poslovima i
oznaava povratak figurativnosti u njegovom stvaralatvu.

SRPSKA SKULPTURA IZMEU DVA RATA

Ove napore u slikarstvu prati i skulptura:
Duan Jovanovi ukin primer kubistikih tendencija u Srbiji
Risto Stijovi veliki animalista (figure, devojke, totemizirane figure)
Sreten Stojanovi prati ideje Pariskih ateljea

49
 DADAIZAM
Ovo je takoe avangardni pokret. Modernizam obuhvata mnoge ire aspekte raznih umetnosti nego
avangarda, i ta dva pojma treba razlikovati. Modernizam podrazumeva naputanje tradicionalnih okvira i
insistira na dvodimenzionalnosti, na samom mediju: smatra da je svaka slika samo platno i boja, i da
skulptura treba da potuje osobine materijala u kome je uraena. U modernizmu je u prvom planu
istraivanje i postavljanje u centar samog medija.
Avangarda je jo korak ispred modernizma, radikalnija je. Njoj nije vano samo da menja umetnost, ve
razmilja i istrauje kako umetnost moe uiniti da svet bude drugaiji. Kako ovek treba da se promeni i
tako promeni i svet. Avangarda je insistirala na tome da umetnik nije poseban Bogom dan ovek, ve je
umetnost neto to okruuje oveka i oplemenjuje ga, i tako svako moe biti kreator i umetnik. U avangardi
se u dizajniranju ve vodilo rauna i o konforu, upotrebljivosti itd. Ona se zalae da se sve ispoetka osmisli
u odreenom novom maniru.
Re avangarda je oznaavala predvodnicu vojske; iz tog konteksta je uzet termin. Ovi umetnici e biti prvi
koji e ukazati na nove i drugaije mogunosti (kubizam, futurizam, dadaisti i nadrealisti su najradikalniji).
Zavretkom dadaizma i nadrealizma i prolaskom Drugog svetskog rata okonava se i avangarda. Tada se
ljudi fokusiraju na sopstveno preivljavanje, a ne na menjanje sveta. Meutim, bila je aktuelna u godinama
Drugog svetskog rata, kao bekstvo iz haosa savremenog ivota.

Dadaizam je internacionalni tok stanja duha, oseanje svih uesnika. an Arp je jedan od utemeljivaa. On
je rekao da je 6. februara u 6 sati, 1916. godine nastao Dadaizam. Inae su jako voleli igre reima i humor.
Tristan Car je rumunski pesnik, vrlo bitan za dadaiste, i on je tvorac imena. Taj naziv ne znai ba nita.
Neki tvrde da je to jedna od prvih rei novoroeneta. Voleli su da misle da je to poetak neeg novog i
potpuno drugaijeg. Mnogi ga nazivaju anti-umetnou, umetnou apsurda, razaranja ili destrukcije.
Nastala je u Cirihu kao otpor ratnom razaranju. Tu su se okupili umetnici raznih orijentacija, uglavnom oni
koji nisu hteli u rat, i zato su doli su u vajcarsku. Tristan Car je Rumun, bilo je Nemaca: an Arp i Sofija
Tauber Arp, i mnogih drugih muziara, pevaa i igraa. Mesto okupljanja je bio kabare Volter, podrumski
kafi gde se uvek neto deavalo: bilo je jako mnogo crnake muzike, itanja poezije, recitovanja, pevanja i
igre. Takoe je bilo vano praviti skandale. Ali uvek se irio duh igre, istraivanja, multidisciplinarnog i
multinacionalnog sadraja. Nita nije bilo samo slika ili pesma ve meavina razliitih medija.
AN ARP - Reljef
Arp je bio uticajan u to vreme, radio je razliite tehnike. Istrauje preteno
organske forme, biljke. Sekao je drvo i iroki papir kolaa na komadie, koje je
putao da padnu na papir i gledao je ta e dobiti. To je bila njegova igra
iznenaenja, i cenio je sluaj pre nego konano delo. Jako ga je zanimao taj
element sluajnog i neplaniranog u delu. Crtao je bez znanja kako e crte na
kraju izgledati. Preputao je svojoj ruci da vodi crte, a radio je svaki dan.
Ideje dadaista su se irile kroz asopis Dada. Kljine grupe su:
Njujorka Dada
To su prvi ameriki avangardni umetnici. Avngarda se tamo razvila zahvaljajui dolasku tiglica. Mnogi
umetnici tada bee od rata u Ameriku koja je otovrena za smele ideje.
(Marsel Dian, Man Rej, Frensis Pikabia)
Nemaka Dada
Berlinska (Hana Heh, Raul Hausman), Hanoverska (Kurt viters), Kelnska (Maks Ernst)
Zagreb i Beograd
Umetnici su se okupljali oko asopisa Zenit, koji su ureivali braa Ljubomir Mii i Ve Poljanski.

MARSEL DIAN
Akt koji silazi niz stepenice
Izloio je ovo delo 1912. sa svojim braom u Parizu. Svi su bili potpuno zapanjeni, ak je
i Apoliner koji je uvek podravao eksperimente, rekao da je to najruniji akt koji je ikada
video. Meutim, ubrzo je pozvan kod tiglica da izlae u Americi, jer su tamo ovo i jo
neka dela prodata. Tako je finansirao put u Ameriku i tamo se zapanjio kada je otkrio da
je slavan, jer u Parizu niko nije obraao panju na njega. Tamo su smatrali da je ovo
njegovo delo najsmelije do sada i podrali su ga.
Inspirisao se dosta Majbridovim fotografijama (trka konja). ena koja silazi niz
stepenice je Majbridova serija fotografija. On postavlja enu kao da je u koordinatnom
sistemu. To je upravo zanimalo Diana, kao analiza kretanja.

50
 Kod Diana ena je postala maina. Zadrao je stepenite, ali je kombinovao
iskustvo mainskog crtanja sa slikanjem. Ne vidi se kog je pola akt i ne moe se
rei da li je lep. Smatrao je da umetnik ne treba da se bavi retinalnim slikarstvom i
obraa se samo naem oku, ve i da angauje na intelekt i obrazovanje. Njega su
fascinirali tehniki crtei.
Drobilica za okoladu
Ovo je nelogina perspektiva i ta drobilica nikako ne bi radila u stvarnom svetu.
Apsurdna maina, a apsurdan i materijal: okolada je bila dragocena i skupa, sa
dalekih plantaa i niko je ne bi drobio i unitavao. Postolje je kao stilski stoi, ima
izvijene tanune nogice, dok je metalna skalamerija na njemu. Alogini spojevi su
esti kod njega. Smatra da treba promeniti estetiku u umetnosti.
Jedan od prvih redi-mejdova
Kuhinjska stolica i naopako okrenut toak od bicikla. Najpre ga je uvao u ateljeu
kao predstavu odnosa statikog i mobilnog. Bicikl je tada neto novo, i otvara
drugaije mogunosti u umetnosti. Doveo ih je u udan nepredvidiv spoj.
To je trodimezionalan predmet, ali ne i skulptura kao to je bila do tada. Ona
predstavlja samu sebe, a ne estetiku. Pored toga, nije on sam napravio ove
predmete ve neko drugi, a on ih je samo spojio. Da bi redi-mejd postao umetnost
potreban je umetniki kontekst, galerija. Tako je pokazao da umetnost moe biti
samo ideja a ne i realizacija, dakle onaj ko je kreativan, smeo, inovativan, je pravi
umetnik. Ovaj majstor koji je napravio hoklicu nije umetnik. Daje novi kontekst, novi
okvir za neto to je ve imalo upotrebnu vrednost.
Fontana
Najuticajniji rad u umetnosti 20. veka, i najsmeliji zaokret u odnosu na sve to se do
tada smatralo umetnou, nastao 1917. godine. Za izlobu u Americi se posvetio
istraivanju forme i fontana, tokova vode itd. Uzeo je pisoar iz javnog WC-a, sa
istorijom korienja. On ga je okrenuo i postavio na postament. Takoe ga je
potpisao, ali ne svojim imenom, ve je izabrao jedan od svojih pseudonima: Riard
Nut. Svi su nakon toga poeli da ga oponaaju, izraavaju se instalacijama,
projektima itd. Postavio je potpuno nove i drugaije temelje i pokazao da je umetnik
taj ko odluuje ta je umetnost.
Monaliza sa brkovima i bradom
Interesovala ga je i optika starna umetnosti. Kada se slova koja je dodao proitaju
na francuskom to je ruan natpis kojim se neukusno i erotizovano ismeva Monaliza.
Pokazao je da se i na velikim delima moe intervenisati. Tako je poela ideja
aproprijacije; prisvajanja i dorade tuih dela. To je dalje istraivanje dela prolosti.
Za sve to e kasniji umetnici eleti da rade, pozivae se na Marsela Diana. On je
iroka autorska linost.
Nevesta koju skida devet mladoenja (Veliko staklo)
Veliko ogledalo je u prvom planu. Vrlo dugo je radio ba to delo piui razne
oglede. Interesovala ga je etvrta dimenzija, teorije o materiji i prostoru. U donjem
delu su devet mladoenja, a gore je mlada. Ona je prikazana kao roenje galaksije.
Ako se razni delovi pomere, razne mladoenje mogu da dou do mlade. U
transportu do muzeja se slomilo veliko staklo, ali je on to samo ostavio, uzevi u
obzir taj dodir neoekivanog koji je smatrao veoma bitnim.
Sada je ovo delo stalno drugaije. Kroz prozor se menja priroda, dok publika prolazi
takoe se menja. Zato kau da ga ni jedan posetilac muzeja nije video istog kao
drugi. On je voleo kretanje i igru, pogotovo ah.
Tum
Poslednja slika. Na kraju naputa slikarstvo zbog aha. Uestvovao je ak i na
olimpijadi u ahu predstavljajui Francusku.
Marsel Dian je krajnje i radikalno drugaiji. Stvaralac novih interesovanja sa
ogromnim uticajem na sve umetnike posle Drugog svetskog rata i tokove
postmoderne.

51
 FRENSIS PIKABIA
Parada zaljubljenih - Kombinacija organskog i mainskog sveta
Portret Alfreda tiglica - Koristio je slova i mainski crte
Dete karburatora - Pedantno delo na drvenim ploama.
Njegovo delo pokazuje fascinaciju mainama i automobilima.

MAN REJ
Fotograf koji je promenio pogled na fotografiju. Smatrao je da fotograf treba da pokae savremenu stranu
sveta. Ubrzo je postao nadrealista. Koristio je tehnike solarizacije.
Kiki sa crnakom maskom
esto radi erotske asocijacije u fotografisanju obinih predmeta.
Engrova violina
Intervenie na Engrovom delu tako to fotografie Kiki i docrtava delove violine. Radi jako uticajne i
poznate fotografije.
Voleo je da ih reira, da sam pravi scene. Voleo je da postavlja predmete na foto papir i osvetljava ih, a to
je nazvao rejogram. Sijalice, federe, spajalice, vikleri. Svetlost ostavlja vrlo zanimljivu aru na foto papiru
kada padne na ove predmete, a ta dela su i unikati.
Poklon pegla,
Na vreme - usne i predeli

BERLINSKA DADA
GEORG GROS
Stubovi drutva
Ruga se savremenicima koji provode vreme uz pivo dok je Nemaka zaglibljena u rat, korupciju i nemoral.
Rado koristi i deije crtee.
RAUL HAUSMAN - Odnos ivog i mehanikog.
HANA HEH
Rez kuhinjskim noem
Fragment novina. Pokazuje dezorganizaciju savremenog drutva, problem Nemake koja tone u rat, a
onda i inflaciju. Naroito su bitni njeni kolai koji su kao vrsta dnevnika koji je pravila sa svojim
fotografijama, ak i sa predmetima koje je sakupljala.

52
 KURT VITERS
Pripadao je Hanoverskoj Dadi. Mnogo je saraivao sa naim umetnicima.
Pravio je svoje Merc Bau, tj. od naenih i upotrebljenih materijala gradio
jednu haotinu aloginu graevinu, kao kuu. Koristio ice, letve, daske,
odbaene predmete i gradio nove celine. Morao je zbog rata da napusti
Nemaku i otiao je na sever, gde je pokuao ponovo sa graenjem. Zatim je
otiao u Ameriku, i ni tamo nije zavrio svoje delo jer je umro. Na nekim
izlobama su ih kasnije rekonstruisali.
Imao je i asopis za koji je pravio reklame. I on se zvao Merc.

MAKS ERNST
Pripadao je Kelnskoj Dadi.
Frota je tehnika nastala prelaskom olovke preko razliitih struktura (kora
drvea na primer) koje su postavljane ispod papira. uma
Koristio je mnogo kolaa i razne kombinovane tehnike. Kasnije se pridruuje
nadrealistima.
Zahtevao da na njegovoj prvoj izlobi svi posetioci prvo prou kroz javni WC, i
tako je odmah pridobio panju medija.

NADREALIZAM
Do 20. veka je umetnost jako insistirala na racionalnom, savrenom i idealnoj lepoti. Bilo je bitno traiti
idealno lepo i unapreivati ga na bazi racionalnog. Priroda je umetniki predstavljena i usavravana. Sa 20.
vekom situacija se bitno menja i ve od poetka su bitne ideje Kroea i Berksona o vrednosti intuicije.
Postojale su i mnoge druge oblasti u kojima su se relativizovala znanja. Ljudi poinju da sumnjaju u
ispravnost racionalnih zakljuaka i sve se dovodi u pitanje. Nameu se drugaiji stavovi.
Sledei vaan mislilac je bio Frojd, koji je postavio temelje psihoanalize. Radio je u Parizu na istraivanju
bolesti histerije. Postepeno se menjao odnos ka mentalnim bolestima, a do tada se na njih gledalo kao na
posednutost demonima. Shvata se da su to bolesti kao i sve druge, i da ih treba pratiti i leiti. 1900. godine
Frojd objavljuje knjigu Tumaenje snova, utemeljenu na studijama snova pacijenata. Zakljuio je da su
snovi jako bitni jer nam alju odreene poruke i najavljuju probleme koje ne elimo racionalno da
spoznamo. Od tada postaje bitno beleenje snova za pomo psihoanalizi. U Prvom svetskom ratu mnogi su
proli kroz velike traume i imali su duboko urezane stresove. Trebalo je razvijati posebne metode da se
ovek oslobodi tih strahova, i tu je mnogo pomogla psihoanaliza.
Andre Breton je imao to iskustvo rata i godine posle rata je proveo u pomaganju ljudima. Shvatio je kako
je velika oblast iracionalnog, skrivena od ljudskog znanja i kako se racionalno upravo na tome temelji.
1924. godine je napisao manifest Nadrealizma. On je bio lekar, ali i pesnik. Filip Supo i Pol Elijar su
njegove kolege, pesnici nadrealizma. Prvi podravaoci nadrealizma su dolazili upravo iz tog literarnog
kruga.
Prouavali su najpre ta je iz prolosti bitno za nadrealizam, i ta on moe da usvoji. Zanimalo ih je
onostrano, magijsko i fantastino, dakle Viljem Blejk im je bio veliki uzor, kao i mnogi simbolistiki pesnici i
slikari. To su umetnici koji prouavaju onostrano, ono iznad realnosti, dakle nadrealno. Bo, Brojgel, visoka
Renesansa i majstori poetka 20. veka, pogotovo De Kiriko - iz njegovog metafizikog slikarstva je poteklo
interesovanje za nadrealno.
Najpre je nastao nadrealistiki manifest poezije, pa knjievnosti, a potom i slikarstva. Tu
je istaknuto da je Nadrealizam ist automatizam misli. Misao treba neometano da tee
i nita ne sme da ometa liniju. Kljuno je otvoriti podsvest i dozvoliti joj da se iskae.
Pitanje je bilo da li u slikarstvu moe to ba tako da funkcionie (predug je pripremni
proces za nastajanje slike, to dovodi do stalnog menjanja ideja i doraivanja). Zato su
smatrali da je rad snova najistiji nadrealizam i da poezija i muzika mogu da otvore put
slobodnim asocijacijama i toku misli. Takoe film i fotografija su pogodne za ovaj nain
izraavanja (Andaluzijski pas i Zlatna groznica su nadrealistiki filmovi Luisa
Bunjuela i Salvadora Dalija). Ovi filmovi su zgodan medij za metodologiju nadrealizma.
U prvom planu je iracionalno: snovi i vizije, ak su koristili i sedative da bi izazvali ta
stanja. Neki su se trudili da spavaju to due i sanjaju vie.

53
 Nadrealizam tei da dovede u juksta poziciju (kontradiktornost) dve razliite realnosti. Uzor im je bio i
francuski pesnik 18. veka, Kant Loterman, koji je u jednoj pesmi govorio o susretu kiobrana i ivae
maine na stolu za seciranje. Lepota nije vie skladna, zadovoljstvo za posmatranje, ve treba da
iznenadi, uplai, onespokojava. Ona je egzaltirana, preterana, ona okira.
On insistira na interdisciplinarnosti. Koriste kombinovane i nove tehnike. Kadavr eskiz: na istom papiriu
vie umetnika docrtava ili dopisuje ta eli ne videvi ta su prethodni nacrtali i tako nastaje potpuno
neoekivano delo. Mimo kontrole i mimo racionalnog nastaje crte. Razvija se dalje ideja frotaa: crtanje na
papiru postavljenom preko novia ili raznih tekstura. Fotogrami: fotografije bez fotoaparata. Na foto-papir
se stavljaju predmeti, a onda se osvetljava. Taj fotogram je dakle unikatan (Bane ivadinovi Bor, kod nas).
Nadrealizam je poslednji avangardni pokret. Osuivao je dvolinost i licemernost graana i buroazije.
Zagovarao je slobodnu ljubav. Zahtevao je korenite promene drutva. Nadrealizam u slubi revolucije je
jedan od njihovih asopisa. Zahtevala se sloboda u ponaanju i bili su protiv licemerstva i dvolinih veza.
Traje od 1924. do Drugog svetskog rata, i tada se gasi. Postao je internacionalni pokret, jedan od
poslednjih. irio se od Pariza po itavoj Evropi, Americi, Meksiku, ak i Japanu. Jedan je od poslednjih
globalnih pokreta. Nije se potpuno zavrio sa ratom, ve su mnoge ideje nastavile i dalje da ive i sada
esto vidimo tu ideju fantastike. Mnogi umetnici se pozivaju na njegove predstavnike.
Likovni nadrealizam se deli na figurativni i apstraktni. Predstavnici:
Andre Mason, Huan Miro - apstraktni,
Salvador Dali, Rene Magrit, Iv Tangi - figurativni,
Maks Ernst - pripada obema strujama: (frotaima apstrakciji, a ostalim tehnikama figurativnom
nadrealizmu).
U Srbiji se ovaj pokret razvija paralelno sa Francuskim nadrealizmom. Konano se pojave sinhronizovano
prate i Srbija je u toku sa svetskom umetnou. Marko Risti je bio lider, zatim Vane ivadinovi Bor i
Nikola Vuo, fotograf.

MAKS ERNST
Pojavljuje se kao dadaista gde postavlja nove metode izlaganja, kasnije tipine za nadrealiste.
Slavni slon
Prouava odnos izmeu organskog i mehanikog. Sa jedne strane je metalna kanta, sa druge glava. Jako
je vano iznenaenje, neoekivano.
Toaleta za mladu
Figura koja obeleava rituale matrijarhata je dole desno. Sve je to uklopio u renesansnu kompoziciju, a
pojavljuju se i kostimi od perja, jer je bio zadivljen idejom letenja. U mnogim radovima suprostavlja strukturu
glatke koe i perja. Sa izuzetnom preciznou gradi perjane slapove. Takoe gradi sliku u slici, kao reprizu
ove slike, kao u snovima. Kao da ponovo vidimo neto ve vieno.
Inspirie se iskustvima gotike to je logino jer je Nemac. Samo godinu dana posle manifesta je stekao
Bretonovo priznanje. Bavi se razliitim nivoima realnosti.
uma jedan od frotaa
eir ini oveka
Izmeu dva rata svi su nosili eire. Smeje se, ruga i pravi dosetku sa eirima.

54
 SAVLADOR DALI
On je linost i fenomen za sebe. U Figerasu je njegov veliki muzej u zgradi pozorita. Sama njegova linost
je bila vrlo provokativna. Mnogi su smatrali da je prevarant, arlatan i trgovac. Drugi su rekli da je on
umetnik modernog doba koji savreno manipulie medijima. On se u medijima odlino snalazio, naroito
kada je preao u Ameriku u vreme rata. Tada je Breton bio nezadovoljan njegovom profanizacijom
nadrealizma i izbacio ga je iz svog udruenja. Ali to njega nije ni malo omelo. Napravio je anagram sa
njegovim imenom: Avida Dollars, eljan dolara.
irafa u plamenu
Dali je hteo da njegove slike budu fotografije snova. Vrlo rano i pedantno je slikao svoje vizije. Imao je
mnogo vizija vezanih za Bogorodicu jo kao mali, jer je rastao u radikalno katolikoj sredini. Sam je bio iz
ugledne porodice. Sa 12-13 godina je imao prvu izlobu jer je u privatnoj koli napravio neverovatan broj
crtea. Kada se prikljuio krugu oko Bretona takoe sve fascinira i okira. Ponaao se vrlo neobavezno.
Svom prijatelju Elijaru je tada proteo enu Galu, koja e mu biti vena muza. Porodica ga je ubrzo otpisala
iz familije i liila ga nasledstva jer nije potovao porodinu tradiciju i elju oca.
Tene elje
Smatrao je da su sve elje u ivotu jednako bitne i da se sve moraju ostvariti. Ne postoje one neprimerene i
pogubne, ve su sve vane. Tako se ponaao u ivotu. To je delom posledica psihoanalitikog uenja, koje
govori da odlaganje ili odustajanje od elja dovodi do psihikih poremeaja.
Postojanost memorije, 1931. godine
okantni teni satovi se vuku po granama i kamenju. Krajnje ubedljivo menja materijale.
Meka konstrukcija sa kuvanim pasuljem
Ovo je njegovo upozorenje na graanski rat, koje govori o uasima rata, pogotovo graanskog u kome
nema pobednika jer isti narod strada.

RENE MAGRIT
Belgijanac koji dolazi u Pariz.
Varljivost slika
Natpis nam govori da ovo nije lula. Bavi se igrom rei, zato to je ovo
imaginarna, naslikana, a ne prava lula. Govori da imaginacija nije isto to i
realizam. Insistira na preciznosti, ak mimezisu, ali istie da to nije stvarnost.
Uslovi ovekovog opaanja
Pitanje je da li je ovo naslikani ili stvarni predeo. To je slika-prozor, daje iluziju
tree dimenzije. Postavlja u dijalog prirodu i sliku, dakle dve realnosti.
Euklidova geometrija
Kako bi izgledao svet ako bismo se drali te geometrije.
Vidovitist
Kurbe ima model pored sebe, a slika prirodu. Magrit gleda jaje, a slika pticu i tako
okree ovaj redosled.
Ljubavnici
Pokazuje da je ljubav slepa, i da su tada svima zavezane oi.
Perspektiva Madam Rekamije
Madam Rekamije je na slici ostala mlada i lepa ali Magrit pokazuje da svi starimo i
umiremo. Ona se pretvorila u prah i pepeo, kao to svima sleduje.
Muzika sfera
Jako je bilo vano interesovanje za muziku u naem univerzumu. Zanimalo ih je
da li se iri neka muzika kroz na vidljivi i nevidljivi svet.

55
 IV TANGI
Tangi je uvek slikao svet iza brda koji mi ne znamo, nepoznate
prostore. Gradio je pejzae koji se beskrajno razvijaju i nastanjeni
su nepoznatim biima.

HUAN MIRO
Karneval Arlekina
Inspirisan je svetom zoomorfnih bia. Ona naseljavaju itav kosmos, i realno i
nadrealno (dakle slika dva nivoa realnosti). Pokazuje da se svet stalno menja.
Deiji crtei su mu takoe bili jako bitni.
Sazvee ujutru
Kretao je od situacije i preputao slobodu svojim asocijacijama. Nije znao gde e
se slika zavriti (koristio je Dalijevu metodu paranoinog delirijuma; dozvoliti
slobodno nizanje asocijacija).
Pas koji laje na mesec
Koristi i sloj panske kulture. panski kolorit, smei zemljani tonovi.
Katalonski pejza
Ima horizont kao svaki pejza, ali talasast. Plutajue forme, nema centra i
nosioca dela, sve je ravnopravno.
Plavo III
Radi celu sliku jednim tonom, sa flekama druge boje. esto koristi samo osnovne
boje i velike povrine.
Radio je i mnoge murale po narudbinama, pogotovo u Parizu i Barseloni.

NADREALIZAM U SRBIJI
Nai umetnici su se okupljali oko almanaha Nemogue. 13 nadrealista je radilo u malom tirau.
NIKOLA VUO, fotograf
Deija igraka voza na icama od klavira.
Njegova supruga kao fantom bez pola glave. Panja je posveena ipkama na njenoj kragni. Feministkinje
smatraju da je ena tu samo objekat, predmet. Individualnost se negira.
Ponovo isti model. Kanta za otpatke je ispred njenog lica.
VANE IVADINOVI BOR
Detalji sa Nemogueg. Portret Nadara koji je prisvojio, i docrtao brkove i bradu.
Vane ivadinovi inspirisan Dalijevim irafama u plamenu i oblikuje delo interveniui na tuem delu. Na
dnu je natpis Vane i Dali.
MARKO RISTI
Kola - U centru je natpis skandal, koji uvek dolazi iz Amerike, pa je tu Kip slobode.
Kadavr eskiz - Neko, neka ena i Aleksandar Vuo su radili isti crte.

56
 BEKI DINAMIZAM

Razvija se izmeu dva rata, od 1919-1929. godine. Be je tada pratio svetska deavanja iako prethodno
nije imao tradiciju moderne umetnosti i avangarde. Austrija je tek izala iz rata i postala republika. Be je
bio izolovan od ostatka Austrije i mogao je da prati trendove.
Dinamisti su se oslanjali na ostale moderne pravce, preteno na Kubizam, Futurizam i Konstruktivizam. Ta
tri pravca e formirati Dinamizam koji je njihova kombinacija. to se tema tie, to su teme kretanja (sve se
pomera, sve se okree), a oduevljenje industrijalizacijom takoe bitno utie na njihov rad.
Frans Ciek je predavao ornamentiku na umetnikom fakultetu u Beu. On je odgovoran za nastanak ovog
pravca. Uzeo je formu kristala da bi predstavio kretanje i prirodne forme. Ne oslikavati, ve oblikovati je
bio njegov moto. Rudolf tajner je pisao uenje koje je trebalo da promeni poloaj oveka u svetu.
Propisae ak i pravila za arhitekturu i projektovanje prema meri oveka. [Filharmonija u Berlinu]. Mark
Iten je takoe izlagao i imao svoju kolu u Beu.
Erika ovana Klin je bila Ciekova uenica i njih dvoje su praktino inili ceo pravac. Ona je analizirala let
ptica, moderni ples itd. Jedina je, od ovih umetnika, izlagala u Njujorku na izlobi koju je organizovao
Dian. Tada se seli u Njujork i prikljuuje tamonjim tokovima umetnosti, a ovaj pravac se gasi. Dosta su se
bavili i pozoritem, pogotovo svetlosnim instalacijama.
Tajms Skver Erika ovana Klin
Austriji je trebalo mnogo vremena da se oporavi jer je desetkovana izala iz rata. Ogromna imperija se tada
raspala. Zato su ovi umetnici preteno ostali neprimeeni, jer su uslovi za ivot bili jako teki. itav 20. vek
je trebao Austriji da se oporavi od tog oka.

57
 NOVA OBJEKTIVNOST

Najvaniji predstavnici ovog pokreta su Georg Gros, Oto Diks i Maks Bekman. Sam naziv je programski
[svesno] odabran. Oni su insistirali da se govori otvoreno o situaciji u Nemakoj u godinama posle Prvog
svetskog rata. eleli su da skinu lane parole o tome zbog ega je poeo rat.
Nemaka se tada tek postepeno ujedinjavala i formirala kao samostalna zemlja, dok su ostale zemlje ve
bile kolonijalne sile. Kada najzad zahteva kolonije ispostavilo se da je sve ve zauzeto, ali je ona smatrala
da svojom moi moe osvojiti kvalitetnije kolonije, tj. uzeti ih od Engleza. Meutim Prvi svetski rat je za
Nemaku bio poguban i izala je sa velikim ratnim dugovima. Za novoformiranu Vajmarsku republiku je taj
period bio jako teak. Ubrzo se pojavljuje i Adolf Hitler koji kree sa pripremama za novi rat. U tom kratkom
periodu izmeu dva rata ova grupa pokuava da govori objektivno o problemima u dravi.

GEORG GROS
Sivi dan
Teki invalid je u pozadini, a u prvom planu je biznismen sumnjivog autoriteta. On nikako ne uliva
poverenje, smeka se pronicljivo. Trei sloj drutva je radnika klasa koja mora platiti sve te ratne dugove i
tete.
Gorka istina
Gros slika Hitlera u paklu, koji je krajnje oajan situacijom. On sedi na kostima svojih rtava.
Autoportret
Vrlo je samokritian, ak nita na ulepava ni na svom portretu. Obuen je skromno u pohabani mantil, ni
nalik na renesansne autoportrete. Ima vornovate ruke koje govore da naporno radi. Crte mu je jako bitan.
Inspiriu se velikom nemakom tradicijom (Direr i kasna gotika).
Stubovi drutva
Otvoreno kritikuje drutvo i nikoga ne tedi. Koristi gotiku naraciju. Mnogo je situacija, jedna iznad druge,
naizgled bez reda. Nema iluzije tree dimenzije. Svi su ploni i dekorativni, kao crte, kao siluete. Linosti
su karikirane i defornisane, anatomski netane (kao kod ekspresionizma koji jeste ovde vidljiv iako ne idu u
korak sa modernom - prihvatanju ideje grupe Most). Ovo su razni drutveni tipovi: u prvom planu je
industrijalac, u pozadini svetenik itd.
Portret knjievnika Maksa Hermana
Ne eli nikome da laska, ak prenaglaava glavu u odnosu na telo. Ovo je linearno reen rad, a u drugom
planu je boja.
Lepota
lanovi drutva koji pripadaju samom dnu. esto su teme kafane,
prostitucija, trgovina belim robljem. ak insistira na runom. Vidi se crte, a
boje su tanko lavirano naneene.
Metuzalem
Zadrao je dadaistike ideje, ak je blizak amerikom nadrealizmu. Ruga se
onima koji ele da po svaku cenu produe svoj ivot. Koristi pritom
dostignua nauke i tehnike.

OTO DIKS
Autoportret
Vidi se da mu je Direr veliki uzor. Sve do 20. veka slikarstvo je laskalo, dok Diks naprotiv
hoe da bude objektivan, i to istie. Svaku vlas kose i laticu na karanfilu slika precizno.
On ne dri etkicu i paletu kao to je obiaj u predstavama slikara, ve dri karanfil kao
simbol prirode. Govori da e slikati samo ono kako jeste, ono prirodno. Somotski kaput je
detaljno predstavio linijom. Vidljiva je uroena nemaka pedantnost i naturalizam.

58
 Dr. Pol Ferdinand mit
Nemilosrdno i prenaglaeno su slikali svet oko sebe, kao u ovom portretu. Naroito su insistirali na
deformacijama vanim za ekspresioniste. Tako e esto razljutiti publiku, a Hitler e im zabraniti da slikaju i
optuiti ih da neguju estetiku runog i degenerativnu umetnost. Tako je i Georg Gros otiao u SAD. Iako se
od njega oekivalo da tamo nastavi sa svojom kritikom drutva, on slika iskljuivo urbane pejzae i tuguje
za svojom zemljom. Radio je potresne grafike vezane za Prvi svetski rat koje su smatrane najpotresnijim
svedoanstvima o ratu, i upravo zbog toga je njegov rad zabranjen.
Moji roditelji
Diks insistira na deformacijama i slino Mijeu naglaava ruke kao karakteristiku radne klase. Pokazuje kako
su ljudi koji su ceo ivot radili izgubili sve u ratu i svoje poslednje godine provode u bedi u nekoj maloj
prvljavoj sobici. Dvoje ljudi, izmodeni napornim radom, umorni, bez snage da stoje.
ena koja lei na leopardovoj koi
Voleo je da pokazuje i negativne pojave u drutvu. Tada je bila jako velika inflacija na primer. On govori o
moralnim vrednostima u to doba. Ovo je portret dame, u pozadini je lice zveri, lice zla.
Si von Harden
Dvadesetih godina se formira drutvo koje komunicira slikama, drutvo masovnih medija. Toga ne bi bilo
bez velikih novinara, i zato on slika portret novinarke. Izabrao je novu linost, enu javnog ivota koja je
akter savremenih dogaaja. Ona nije lepa, ali je karakteristina linost tog vremena. Lea su joj jako
dugaka i tako je deformisao kako je eleo. Anatomska preciznost se odbacuje. Ovo mu je bilo jako vano
delo. Ona je u praznom oku, samo sa cigaretama i jako popularnim koktelima.
Umetnik sa porodicom
Negova supruga i sin su kao Madona i mali Hristos. eli da slika po kanonima religioznog slikarstva, samo
to je njegova glava viak.

MAKS BEKMAN
Autoportret
Pie i tano vreme crtanja, potpuno je objektivan. Napravio je najvie autoportreta u
najrazliitijim tehnikama i periodima, u razliito doba dana. eleo je da zabelei svoja
razna psihika stanja.
Bio je pod velikim uticajem dela openhauera i Niea [koji su pripadali metafizikoj
struji]. Razmiljao je o tome da li umetnik u tim vremenima uopte ima razloga da
stvara nova dela, ako su tolika velika dela do sada unitena i baena. esto je
preispitivao sebe i svoju umetnost. Istovremeno je verovao da to pripada nekom
krugu zbivanja, da je to ono to ini ivot. Surovo je predstavio svoje vrline i mane.
Autoportret maslinastom i braon
U drugom autoportretu predstavlja sebe sa ledenim pogledom, bez idealizovanja
sebe ili svoje okoline. Poseduje nemilosrdan stav prema samoanalizi. Za njega je
slikarstvo filozofija i znanje o ivotu. Njegovi autoportreti uticali su i na Milana Blanuu
i jo neke nae umetnike.
Odisej
Rado je slikao u triptisima, to je tipino samo za Bekmana. Izgledaju kao religiozno
slikarstvo: centralno polje i dva krila koja se zatvaraju. Kod njega je uvek tu centralno
polje a sa strane je razrada teme. Poto su mu branili slikanje, on je pisao da su to
scene po ekspiru na primer, ali govorio je simbolinim jezikom o savremenim
deavanjima. Uradio je osam triptiha.
Odlazak
Najavio je i njegov odlazak kada je Hitler eleo da se svi ukljue u
nacionalsocijalizam. Tada odlazi u Ameriku do kraja ivota.

59
 Prvo polje je posveeno eni koja je pod torturom od mukarca, a sa druge strane je polje gde mukarac
koji trpi torturu od zajednice. Predstavlja torturu kao predskazanje dogaaja u Nemakoj. Srednje polje je
vrlo zagonetno. U sredini je naroito udna leva figura sa crvenim platom koja dri neto. Tu je ena sa
detetom i kralj sa punom mreom riba (ukazuje na Svetog Petra, spasitelja koji donosi nadu i spasenje).
Ova figura levo je pretea figura zla sa lemom nepoznate forme, zaklonjenog lica. Zato se delo moe
odnositi na sve odlaske pod prisilom, ne samo na one uslovljene nacionalsocijalizmom. Bekman radi vrlo
podsticajna i sugestivna dela.
Karneval, Putovanje - Neki od triptiha.
Njegovo delo je bilo dugo zabranjeno i nije izlagano. Tek 50-ih godina je prikazano u punom sjaju. Ipak je
ostalo uticajno.

SKULPTURA IZMEU DVA SVETSKA RATA

Bilo je nekoliko razliitih ideja u svetu i kod nas.

Konstruktivistika skulptura: Naum Gabo i Antoan Pevzner su napravili manifest realistike skulpture,
kako su je sami nazvali, ali su bili bliski Tatljinu i konstruktivizmu, pa da ne bi dolo do brkanja sa
realizmom 19. veka nazivali su ih konstruktivistima.
Nadrealistika skulptura: Alberto akometi, neki radovi Huana Miroa, i Salvadora Dalija za njegovu
fondaciju u Figerasu (Kini taksi).

SRPSKA SKULPTURA

DUAN JOVANOVI UKIN

ukin je jedini na predstavnik kubistike skulpture. Odrastao je u oevom
fotografskom ateljeu u Beogradu (njegov otac je Milan Jovanovi, brat Paje
Jovanovia). Tu je od 1904. godine bio prvi namenski izgraen fotografski atelje u
Srbiji. Duan je kao dete proao uase rata, a zatim je doao u Pariz. Rano se
opredelio za skulpturu jer mu je stric iveo u Parizu i ve je bio umetnik.
Devojka sa cveem
Usvaja ideje Pariske kole, ali nije neposredno usvojio stavove kubizma. Zadrava
klasian volumen i zategnutu masu. On je smelo see i uvodi inovativne
geometrizacije.
Devojka sa mandolinom
Jo smelije se bavi seenjem. Ne ide tako daleko kao Arhipenko u kubistike forme.
Dri kompaktnu masu i antropomorfnost kao tradicionalna klasina skulptura, iako see
noge i sputa ih. Takoe se dri anfasa i ne rauna na bonu vizuru, dok je kod kubista
to posmatranje iz vie uglova jako vano.
Glava devojke
Komad u kome ukin pokazuje sve kvalitete razumevanja kubizma koji nije radikalno inovativan. Ali vidi se
oseanje aktuelno posle Prvog svetskog rata, a to je tzv. povratak redu. Ba se vidi delimino agresivan
tretman forme (udubljuje i ispupuje obraz), ali uvodi grafiku stilizaciju, linearni element kose koji se moe
povezati sa iskustvom Art dekoa.
Takoe ima osmeh kao Krianke, kao klasina skulptura, to nas podsea da se mnogi umetnici vraaju
klasici posle rata. Nos je kao afrika skulptura. Divno pravi zaokret u vratu, glava ne stoji potpuno vertikalno.
Decentrirana je, kao da je skliznula iz vrata. Ovo je jako fini iskorak u traenju novih odnosa i ravnotee u
skulpturi, to je veliki pomak za srpsko stvaralatvo.

60
 SRETEN STOJANOVI
Glava prijatelja
Bio je takoe iz Pariske kole, uenik u ateljeu Antoana Burdela. Donosi u Srbiju, kao
profesor na fakultetu likovnih umetnosti, znanje usvojeno od svog uitelja. On odluuje
da se okrene istoku i trai liniju primitivne skulpture izvan linije evropske klasine
plastike.
Ovo je krajnje zategnuta i oskudno stilizovana forma sa malo anatomskih detalja. Sve
je zatvoreno u volumen. Opet, sauvana je psihologija i pored svedenosti detalja. To
je sugestivan portret van ravni dekorativne plastike.
Radi u jako kvalitetnoj bronzi koja imitira istonjaku bronzu. Azijati su oduvek imali
izuzetne recepte za bronzu, razliite od evropske tipine bronze.
Portret devojke
Vano interesovanje ka plastici, primitivnom. Namerno glavu pomera iz leita, a
devojka ima zatvorene oi to ukazuje na unutranji pogled, kontemplaciju. Ne
komunicira sa posmatraem i okolinom, to je tipino za ekspresionizam.
Figura ene
Ne odgovara pravilima tipine grke plastike. Kontrapost, prevelika glava u odnosu na
telo. Stojanovi se ovde inspirie Gogenovskim idejama koje vidi u Francuskoj. Gogen
je rekao da telo ene van Evrope takoe ima lepotu, a do tada su Afrikanke smatrane
ivotinjama, manje vrednim i nedovoljno civilizovanim. Traili su kanon druge lepote
koja nije klasina.
etelac
ovek koji pije vodu.
Bitno je navesti i neke njegove javne spomenike koji nisu vrhunac njegovog
stvaralatva, ali ih opet viamo jako esto: Karaore pored Narodne biblioteke u
Beogradu, Njego na platou kod Filozofskog fakulteta.
Bacac kamena
Baca kamena, kao figura Zevsa, gde on savlauje prazan prostor izmeu nogu i
zamah rukom koji sugerie putanju samog kamena. Skulptura nije mrtva ve ukazuje
na pokret.

RISTO STIJOVI
Studirao je u Parizu, i sa velikim uspehom je usvojio ideje Art dekoa. etao je po
podrumima Luvra gde su egipatski komadi od tekog kamena, i komadi dalekog
istoka [Indija, Burma, Kamboda]. Prouavao je istok okrenut Budizmu i plesu. Uradio
je veliki broj enskih aktova kao alegorinih figura. Koristio je najkvalitetnije ruino
drvo, mahagoni, kedar. Nije mogao da radi ako nije imao najfinije vrste drveta. Birao
je i najfiniju vrstu kamena (granit npr.) i u njemu radio male ivotinje, ptice.
Akt, Ptica, Beli meda - Dobijao je i u startu pozitivne kritike javnosti i kritiara.
Moda je i najuspeniji od naih umetnika. U doba recesije vraa se u Beograd gde
ostaje do kraja ivota. I tu je stekao velike potovaoce i danas je cenjen. Njegovi
komadi su skupoceni, i zbog materijala u kome su raeni i zbog njegovog umea.
enska figura - Stilizovani, zagonetni osmeh kao arhajske nimfe.

Svi ovi umetnici su inspirisali generacije posle, i sada su veliki uzor studentima.

61
 NADREALISTIKA SKULPTURA

ALBERTO AKOMETI
Bio je jedno vreme u klasi sa Sretenom Stojanoviem, koji je radio jedan od njegovih
portreta. akometi je sebe eleo da uporedi sa svojim izduenim, krhkim figurama ljudi
i pasa. Nije eleo da se ukljui u komercijalne tokove i trai obina reenja. Tako se
pronalazi u nadrealizmu i postaje najuveniji predstavnik nadrealistike skulpture. U
nadrealizmu je imao mogunost da palsira svoje nove ideje. Skulptura za njega nee
opisivati, ve graditi novi svet.
Nevidljivi predmet
akometi je eleo da proiri skulptorsku realnost i trodimenzionalnost. On pravi ovu
skulpturu koja je izazvala velike polemike, ali je odbio da daje odgovore na pitanja u
vezi sa delom. Zato su se svi utrkivali da je objasne i otkriju ta je to 'nevidljivo'.
Nevidljivo je najverovatnije to to dri ova devojka, i mnogi su predlagali ta ona to
dri. Takoe se pitamo gde su joj noge i zato su blokirane, da li ona sedi ili ne i na
emu sedi. To je unakaena antropomorfna forma, kao vanzemaljsko bie. Jedno od
objanjenja da je akometi gledao primitivnu prekolumbijsku plastiku Inka i Asteka,
koju je video u Luvru.
Nadrealistiki sto
Raspravlja temu skulpture koja organizuje na novi nain prostor. On ukrta razliite
realnosti. Povezuje ruku i rukavicu sa glavom ene. On gradi nadstvarnost, novu
formu.
Falusni simbol koji gradi inspirisan drevnim kulturama.
Palata u 4 popodne
Jedno od inspirativnih dela, za koje je i sam rekao da je brzo napravio jer ga je video u
vizijama. Bilo mu je bitno samo da je brzo realizuje, i zato je kao crte u prostoru.
Organizuje prostor i realizuje jedan san, bez odnosa prema volumenu.
To je zarobljeni mukarac koga dre zarobljenog dve ene, od kojih je je jedna
njegova majka. Taj mukarac je sam akometi.
ena preseenog vrata
Ona je femme fatale, ena-pauk koja je jako opasna. Zato je i predstavljena sa
bodljama, zastraujua je.
Njegove figurine su bile jako male, dugake i tanke. One se vraaju antropomorfnoj
plastici ali je jako deformiu. Za njega je vano samo da prikae kretanje, ne masu.
Obraivao je razne poze. Ponekad su bile i vee od prirodne veliine oveka.
ovek sa ispruenim prstom
Neki su korieni i za monumentalne spomenike. Ovakve forme su mu postale vane
u godinama Drugog svetskog rata, koje provodi u vajcarskoj. Njega jako pogaa
kako svet strada. Zato imamo utisak kao da e se ta figura svakog asa prekinuti - kao
fragilan ivot oveka.
akometijeva plastika je jako inspirisala Milana Soldatovia, naeg vajara [ura
Jaki u Novom Sadu].

62
 KONSTRUKTIVIZAM U SKULPTURI
Ova skulptura je nezainteresovana za probleme oveka, iskljuivo se bavi problemima prostora i vremena.
To je apstraktni tok u skulpturi, i bavi se problemima savremene konstrukcije koja odgovara modernom
dobu. Smatrali su da je vajar graditelj i da treba da poznaje sve probleme statike i tehnologije i da tako gradi
formu.
1920. je objavljen njihov manifest realistike skulpture. Smatrali su da masa i odnosi boja nisu vani.
Smatrali su da moraju pokazati da se skulptura moe graditi uz pomo ravnih novih formi. Artikulisanje i
oblikovanje prostora je bilo u prvom planu.

ANTOAN PEVZNER I NAUM GABO

Oni su bili roena braa. Istraivali su zajedno, a onda su se pridruili ruskoj avangardi. Bili su jako aktivni i
produktivni. Podelili su 5000 primeraka svog manifesta na trgu u Moskvi.
Povrina koja se razvija Pevzner
ica, poliester, najlon, keramika, staklo. Koriste nove ali trone materijale koje do tada nisu cenili vajari.
ena Gabo
Rad od kartona. Radili su u bedi jer tada nije bilo ni hrane, ni struje. Svejedno su eleli da prave i kreiraju.
Inspirisan kontrareljefom, Gabo je smestio glavu u ugao. Oblikujui papir, oblikuje formu glave koja ima
volumen, zauzima prostor.
Na lim je zatezao strunu i gradio strukturu koja je transparentna. To je volumen koji razmilja o svetlosti i
prelamanju. Najlonom i deformisanom formom kvadrata dobija neverovatne oblike koji e na novi nain
zahvatiti prostor. Nekada su se njhove skulpture pokretale uz pomo ugraenog motora ili vetra.
Glava Gabo
Nacisti su im branili da rade, i tako su doli i do Engleske selei se. Konstruktivizam u skulpturi je jako uticao
na profesore umetnike kole u Londonu.
Krst Pevzner
Uticali su i na ameriku skulpturu. U muzejima u Americi su njihovi radovi nezaobilazni i bez njih amerika
skulptura ne bi ni postojala. Ponekad su i izlivali te figure u bronzi da vide kako bi izgledale. Neke kartonske
forme su unitene u ratu, pa su ih kasnije opet pravili u limu. Neke od njih su jako male, ali i dalje pokazuju
najbitnije principe konstruktivizma.

63
 ALEKSANDAR KALDER

Kalder i Miro su poeli sa radom kao akometi, izmeu ratova, ali nastavili su da
rade i posle Drugog svetskog rata. Kalder je u umetnost uveo pokretnu skulpturu,
to je bila epohalna inovacija u skulpturi 20. veka. Do tada je skulptura insistirala
na statinosti, trajnosti i monumentalnosti. Ovo je zato bilo revolucionalno novo.
Mobil u Filadelfiji vetar pokree itavu skulpturu.
Cirkus Kalder njegovi poetni radovi iz 1927. godine
Vie puta je izvodio svoj cirkus po Americi i Evropi; on je spakovan u samo jednu
kutiju.
Kalderova skulptura pripada apstraktnoj skulpturi. Ne koristi materijale tipine za
prethodne vekove. To su sada ica, krpa, sekundarni materijali. Njegova skulptura
vraa boju u skulpturu ponovo, jer su mnogi mislili da je skulptura preoptereena
ako ima boju. Boja je bila viak realizma u skulpturi. Ve je kubizam insistirao na
bojenim elementima, ali vie kao bojaljivim akcentima, a postepeno je ona
dobijala prihvatljiv status u trodimenzionalnom. Konsrtuktivisti to rado prihvataju.
Kalder ipak vrlo smelo koristi boju i ona je bitan akcenat u svakom njegovom delu.
Zvezda
Napravio je mnotvo ovakvih dela, razliitih veliina. One podseaju na ribe,
leptire, paukove i razne organske forme, jer je paljivo istraivao svet ivotinja,
pogotovo riba i ptica. Hteo je da iskombinuje ta znanja sa svojim stvaralatvom.
Tako je uvek prisutna asocijacija na svet ivotinja i biljaka.
Roen je u Americi, ali pravi karijeru najpre u Parizu. On je prvi Ameriki veliki
umetnik. Dolazi iz umetniki orijentisane, ugledne porodice. Rano je oboleo od
tuberkuloze, i porodica je zato odluila da ode u suvu klimu, pa odlaze na farmu u
Arizonu. Od tada ostaje veno odievljen ivotinjama jer ih je tamo mnogo sretao i
bavio se njima. Zato i u njegovom cirkusu one imaju vanu ulogu.
Jo u detinjstvu je pravio nakit, krevete za sestrine lutke itd. Upisao je Graevinski
fakultet i porodica je pozdravila njegovu elju da postane inenjer. Na fakultetu je
savladao predmet statike i to kasnije ostaje veoma bitno. inilo se da je jako
uspean i da e to biti njegova karijera. Meutim, inspirisan putovanjem po Americi
desetak godina po zavretku fakulteta odluuje da se bavi umetnou, i okree se
skulpturi. Dolazi u Pariz i ide da poseti Mondrijanov atelje. Zadivljen je njegovom
apstrakcijom i odatle se u njegovoj skulpturi pojavljuju samo osnovne tri boje.
akometi ga takoe oduevljava svojom Palatom. Shvatio je da skulptura ne
mora imati masu, ve da ona moe artikulisati prostor i stalno se menjati, oblikovati
slobodan prostor. Svojim Cirkusom pokazuje kako ona moe biti pokretna i tako
osvojiti prostor, pa i vreme.
Njegova istraivanja vode u dva pravca: Mobili ona skulptura koja se kree
dejstvom vazduha, i Stabili ona koja je fiksirana u mestu kao delo Pauk. Radio
je u ta dva pravca ali nema naroite razlike. Nekada se kompozicije opiru manjim
delom u tlo, a nekada se i kae. Pokuavao je da izgradi crtte u prostoru koji se
menja u kako se njeni delovipokreu strujanjem vazduha. Ona je u svakom asu
drugaija i nikada ne izgleda isto.
Fotelja sa lampom
Koristio je materijale koje slobodno povezuju u drugaiji red, esto ve
upotrebljavane. To je vatreno podravao Dian, koji mu je bio dobar prijatelj.
Neguje estetiku redi-mejda.
Imao je i vee mobilne komade, i po nekoliko metara. Meutim, u svakom komadu
je bitna statika, i gradi se osetljiva ravnotea izmeu razliitih distanci i ploica.
Ona sve vreme vibrira, jer se teko postie potpuna ravnotea. Ovakve skulpture
deluju kao deija igra, jer to za njega i jeste bila inspiracija. Nije hteo da bude
optereena tekim sadrajima.

64
 Konstelacija zvezda
Razmilja o svemirskim kretanjima i o svojim svetovima, kosmosu koji je sam pravio.
Neka dela su stabili, ali mogu postati mobili, esto prelaze iz jednog u drugo. Oni su postavljeni samo
deliem povrine na tlo, ali nikada ne padaju, zahvaljujui njegovom poznavanju statike.
Njegova skulptura je i danas vrlo inspirativna za one koji se bave apstraktnom formom. Kalderovo delo je
zanimljivo za komade primenjene umetnosti, proizvoae predmeta za kuu, lustera i lampi. Njegov rad je u
poetku malo razumljiv, ali njegov uticaj je naroito veliki posle Drugog svetskog rata. Prihvaena je i ideja
da pravi skulpturu na najrazliitijim mestima (kole, dobrotvorne ustanove, parkovi, muzeji...) Ona vrlo
skladno stoji i u savremenom ambijentu, na trgovima. Prihode je kasnije uloio u Fondaciju Kalder.

HENRI MUR

Mur je vajar koji je obeleio 20. vek, a vaan je i za nau skulpturu. On je kao
leviar bio vezan za nau sredinu, jer je cenio izgradnju novog drutva [kao i Pikaso
koji je uradio plakat za na film Neretva i angaovane plakate za rat u Koreji].
Napravio je veliku izlobu u Beogradu koja je bila vana za nau modernu
umetnost. Kod nas je bila postavljena umetnost socijalistikog realizma (radnici,
industrijalizacija itd.), i sve do poetka 50-ih godina traje taj diktat. Tada slikari
istrauju modernistike ideje prve polovine 20. veka i pravi se ova izloba Mura, koji
je izraziti predstavnik modernizma. Tako je oduevio studente (Olga Jani, Oto
Logo) i neki su ak ili u njegov atelje da vide kako radi i da rade sa njim, da budu u
centru zbivanja. Zato mnogi od njih kasnije insistiraju na vitalistikoj skulpturi, tj.
temama o rastu, ivotu, organskim formama. Rado posmatra, analizira i sakuplja
predmete iji oblik je kreirala priroda kao to su koljke i kamenii.
Bitno je da pokae kako rastu i izgledaju prirodne forme. Jedna od omiljenih tema
mu je porodica i radie je itavog ivota. Druga velika tema je leei akt.
Henri Mur je iz siromane porodice sa osmoro dece. Roditelji su ga vodili u crkvenu
kolu, gde su ga uili da ita i pie. Tamo je uo za Mikelanela koji ga je oduevio
i bio mu veliki uzor. Kasnije odlazi u London gde ga je fascinirala prekolumbijska
umetnost Maja i Asteka, i njihova leea boanstva. Inspirisan tim formama radi
aktove.
Posmatrai su imali podeljeno miljenje ali mahom su im Murove figure bile rune.
Neki su ak bili uvreeni i traili su da se ta dela sklone iz javnosti. On je od kanona
lepote napravio formu bez gracioznosti. Ova ena ne dri noge elegantno, ve kao
da e ustati svakog asa.
Sa druge strane, njegova skulptura je ukazivala na nadrealistike elemente jer se
1925. upoznao sa tokovima nadrealizma. Tako je spojio prekolumbijsku sa
nadrealnom umetnou, i nastala je nova udna forma bez uporita. U tom periodu
je jo uvek morao da se dokazuje.
Novi akt je pravljen od plastine mase. Te mase se prodaju u prahu koji se mora
meati pod pritiskom. Hentiju Muru su davale mogunost da napravi formu koja
gradi nove odnose sa prostorom. On ne razmilja automatski ve gotovo
apstraktno. Ovakva figura animira prostor i ogromna je (njegova dela su i do 3m),
tako da posetioci mogu da prolaze ispod i sagledavaju je iz najrazliitijih uglova.
Teka je oko 3 tone, meutim vrednosti ovih figura su u umetnikom svetu jako
velike.

65
 On je od leee enske figure izgradio novu poetiku i udovina dela. Boginje
plodnosti Maja su bile poetna inspiracija, interesovao ga je taj ritam kao cik cak
linija, i svi njegovi leei aktovi e ga imati. Njegova dela su uvek na izlobama
ona koja plene. Deluju monumentalno zato to redukuje sve suvino, i moemo
jednim pogledom sagledati itavu formu. Vodio je dosta rauna o toj redukciji.
Takoe je insistirao na postavci svojih dela u prirodnom ambijentu, a ne u
muzeju.
Vetar
Zidni reljef koji stoji kao dekorativna plastika u Londonskom metrou. Rustine
forme pokazuju oslonac u primitivnom, arhetipskom. Karakteristino je vraanje
formama majke, boginjama plodnosti. I sam je bio mnogo vezan za majku.
Takoe radi crtee. Njegovi crtei su oni gde razmilja o sutini volumena. Radi
ih u Drugom svetskom ratu kada se skriva u podzemnoj eleznici sa mnotvom
stanovnika Londona. Crta te ljude koji se kriju zaklonjeni najlonima, ebadima i
kartonima. Pokazuje nitavnost ljudske egzistencije, i istie kako je kratak
ovekov ivot na zemlji.
Totemi
Prirodno da je doao do te teme, uzevi u obzir njegove inspiracije u paganskim
religijama. ivotinje-zatitnici su bili vrlo esti. Mur gradi moderni totem oveka
20. veka, traei jednostavnu modernu formu koja se moe sagledati jednim
pogledom [getalt formu]. To su najbolje forme koje se lako prepoznaju, ali njih je
najtee dostii.
Leee skulpture, Portreti, Reinterpretacija idola Maja...
Menjao je materijal iako su teme uvek iste. Kamen, drvo i metal je koristio do
Drugog svetskog rata. Radio je direktno u matreijalu, bilo reljef ili
trodimenzionalnu skulpturu. Posle rata se okrenuo bronzi. Imao je mnogo
narudbina i poinje sa radom njegova radionica, kada ve nije mogao sam sve
da postigne. Koristi specijalne bronze sa mnogo mesinga koje odgovaraju
modernom dobu. Polirao ih je specijalnim uljima da bi imale visoki sjaj i dobar
kvalitet, tako da su vrlo otporne. Oto Logo je u Murovom ateljeu savladao ovu
tehniku.
Forma leeeg akta je, dakle, bila nepresuni izvor i napravio je mnogo varijanti.
Ostae upamen i po tome to je o njemu vrlo poune stranice pisao Herbert
Rid. Henri Mur je postao jako bogat posle rata i sav svoj novac je uloio u
Fondaciju Henri Mur. Ona i danas radi, i otvorena je za vitalistike skulptore.

66
 UMETNOST POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Glavna promena posle Drugog svetskog rata jeste to to Pariz prestaje da bude centar kulturnih deavanja.
Nekada je centar kulture bio Rim, kasnije to mesto zauzima Pariz. To prestino mesto i prevlast u
umetnosti Pariz gubi, i na njegovo mesto stupa Njujork. Amerika postaje glavno uporite za sve umetnike,
a Njujork mesto svih deavanja i uenja. To se deava zbog vie faktora: ona nije bila razorena u ratu, sva
materijalna sredstva su se skupljala tu, i otvaraju se mnogi muzeji [1936. MOMA, Gugenhajm, itd].
U Njujorku se okupljaju najrazliitiji umetnici iz celog sveta. Pojavljuje se kulturna elita, nove obrazovane
mecene, pozivaju se najkvalifikovaniji stunjaci, kustosi i kolekcionari da daju savete ta vredi kupovati od
umetnikih dela. U tom svetu potronje ljudi su shvatili da je umetnost veoma pogodna za ulaganja.
Umetnost postaje roba, a osnovni motiv kupovine umetnikih dela postaje materijalna dobit. Mnogi koji se
uopte ni ne razumeju u umetnost kupuju dela nadajui se da e im se uloeni novac viestruko vratiti.
Poto je u Americi veoma bitan faktor porez, to je jo jedan razlog za ulaganje u umetnost, jer se takvo
ulaganje ne oporezuje. Dobar primer za to je Pol Geti koji se obogatio na nafti i shvatio da moe da
izbegne da preda porez dravi tako to je uloio u kupovinu umetnikih dela, osnovao veliku privatnu
fondaciju i ostvario prestino mesto meu kulturnom elitom Amerike. Ta fondacija je otkupila veliki broj
raznih grafika, fotografija, licenci za reprodukcije i slino, i danas jo uvek radi.
Mnogi umetnici kreu u bekstvo u Ameriku iz Nemake, Francuske i mnogih drugih evropskih zemalja.
Skoro cela grupa pariskih nadrealista okuplja se u Njujorku. Oni postaju profesori, dre predavanja na
univerzitetima. Poto tu postoji infrastruktura institucija, kapital, dovoljno kreativnih ljudi i ideja koje donose
umetnici iz Evrope, Njujork preuzima prevlast i prvenstvo.
Tada nastaje pravac apstraktni ekspresionizam, kao pandan lirskoj apstakciji koja se paralelno javlja u
Evropi. Apstraktna umetnost postaje vodea. Do tada su bile poznate tri vrste apstrakcije: Bauhaus,
Mondrijan i Kandinski. Umetnici prouavaju tekstove Junga o arhetipskim simbolima, a pored toga na
pojavu apstraktnog utie i trauma rata. Umetnost je morala da krene novim, razliitim putem i ostavi za
sobom klasine principe. Nadrealizam insistira na tome da umetnost treba da bude najdublja autonomna
slobodna misao. Na umetnost deluje i Sartrova filozofija egzistencijalizma, tako da vlada depresivna
situacija. Slika gubi treu dimenziju, bavi se materijalom (boja, kamenii, staklii itd), a ne estetskim
formama. En formel je pravac koji uvodi u slikarstvo materiju kao jedinu bitnu stavku u slikarstvu.

APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I SLIKARSTVO GESTA

DEKSON POLOK
Roen je u Arkansasu u velikoj porodici na farmi. Nije se redovno kolovao jer rano poinje da radi. 1929.
odlazi u Njujork i neredovno se koluje u privatnim ateljeima. Drui se sa meksikim umetnicima koji su za
njega bili velika fascinacija. ita Junga, kombinuje razliite stavove i iskustva, prouava forme i simbole.
Imao je agresivne i autodestruktivne ispade, esto pijan. Tako e i umreti u saobraajnoj nesrei.
ena mesec
Forme podseaju na Kandinskog i Pikasa (divi se Gerniki koja tada stie u Njujork).
Nudi novo reenje: akciono slikarstvo (slikarstvo dripinga). Slika na ogromnim platnima i od 10m irine
koja ne mogu da stoje na tafelajima. Zato je on svoja platna irio u dvoritu i slikao tako to je iao oko tog
platna. Kae da je video kako Indijanci slikaju u pesku i oko te slike igraju u krug. Tako on plee oko svog
platna, kao ritual. Upravo zato to je on u akciji dok slika, to slikarstvo dobija ime akciono slikarstvo.
Nema kompozicije. Pitanje koje se postavlja je Kada je slika gotova?. Poto je slika izliv energije, ona je
gotova kada se ta energija istroi. Naknadno iseca delove platna koja mu se sviaju, sve je spontano i
impulsivno. Umetnik tako ulae svu svoju kreativnu energiju.

67
 Neki su njegovo slikarstvo nazvali slikarstvo dripinga (curenja) jer je on umesto palete, esto samo
uzimao kantice pune boje, buio na njima rupe i etao se oko platna. Poto je to bila industrijska akrilna
boja koja je bila vrlo gusta, on je kasnije u tu gustu sjajnu boju tapovima upisivao neto, ubacivao
kamenie, staklie i stvarao reljef. Sve to je bilo veoma inznenaujue za tadanje posmatrae. Umetnik
naknadno odreuje format slike, da li e biti vertikalna ili horizontalna.
U poetku su njegova dela bila neprihvaena. Meutim, pojavljuje se Pegi Gugenhajm koja kupuje njegova
dela, a za njom to ine i mnogi drugi. Amerika se trudila da svoju umetnost nametne ostatku sveta i zbog
toga sama drava ulae u prikazivanje velikih monumentalnih dela.

MARK ROTKO
Jedan od vrlo bitnih umetnika. Radi seriju ogromnih platna ofarbanih irokim povrinama boja. Optereen
je svojim linim problemima, a te slike za njega predstavljaju ulaz u transcendentalni svet. Izvrio je
samoubistvo.
Njegove slike ostaju zapamene, a neki njegovi sledbenici su ak osnovali i crkvu Marka Rotka u kojoj ljudi
gledaju njegova ogromna platna verujui da e im ona dozvoliti da preu u drugi svet. Tako nastaje sekta
koja od umetnosti ini svoju religiju.

VILEM DE KUNING
Umetnik koji koristi slikarstvo gesta. Za njega je u slici najvaniji gest umetnika. Deformie enska tela.
Slika slobodnim zamasima, velikim etkama i puta da boja curi. Njegove slike prosto izgledaju kao da ih je
neki moler radio.

LIRSKA APSTRAKCIJA

U isto vreme se u Evropi javljaju lirska apstrakcija i art brut (umetnost runog). Glavni predstavnici su
an Dibife i Oto Vols.

AN DIBIFE
Koristi atipine materijale: cement, lepak, bitumen, asfaltne mase. Od svog platna od pravi zid u koji
ugrebava razne crtee, grafite i slino, ak veoma primitivne. Skupljao je crtee primitivnih ljudi, umno
poremeenih ljudi, dece. Te crtee pokuava da doara na masi cementa.
Nakon svega to je doiveo u ratu, njegov stav je da su ljudi loi, da rue sve to je lepo i da su spremni
sve da unite. Zbog toga on uvodi estetiku runog. (Dibife 1957. upoznaje Dadu uria, preporuuje ga i
nalazi mu prve mecene).
Radi ljudske aktove koji su nekada bili sinonimi za lepo, a on ih predstavlja potpuno izdeformisane.
Olienje moi predstavlja tiranina. Kasnije radi i prostorne forme, trodimenzionalne prostore od stiropora
koje boji u crno i belo. To je najava za ambijentalnu umetnost odnosno instalacije.

68
 OTO VOLS
Radi slike koje esto podseaju na jednoelijske organizme, koje ga asociraju na poetak ivota, poetak
postojanja. Poreklom je Nemac koji je odrastao u bogatoj uglednoj porodici. Naputa Nemaku kada
poinje progon Jevreja. Snalazi se tako to daje asove nemakog i klavira. Nakon to je proglaen za
neprijatelja, zatvoren je u koncentracioni logor. Tu pronalazi dete u sebi, prisea se kako je skupljao leptire
i bube. Poinje da slika, a njegove slike postaju neto kao njegov dnevnik, lina ispovest.
Sve te slike radi u veoma loim uslovima, na malim papirima, radovi su veliine dlana. Kasnije mu jedan
galerista donosi 45 platana i on slika svoja unutranja oseanja (Ja sam mikrob). Pokuava da slika kao
da je u svom poetnom stanju, kao da nema nikakvog spoljanjeg uticaja. Alkohol mu je unitio i mozak i
telo, i posle te prve i jedine izloe on umire. Ta izloba se smatra jednom od najpotresnijih.

Pojave u umetnosti vezane za 50-te i 60-te godine 20. veka su Grupa Kobra, Neodadaizam, Nova figuracija
i Neorealizam. Oni se ponovo vraaju idejama sa poetka 20. veka, i zato ti pravci u svom nazivu imaju
prefiks neo. Preispituju se stavovi tipini za poetak veka, samo sa nekim dodatnim intervencijama. Ove
pojave su karakteristine i za evropsku i ameriku umetnost, ali bitno je razlikovati pokrete usko vezane za
Ameriku ili Evropu.
Za Ameriku je vezan: Neodadaizam: Robert Rauenberg i Dasper Dons.
Za Evropu su vezani: Neofiguracija: Frensis Bejkn i Vladimir Velikovi (kod nas)
Neorealizam: Iv Klajn, Pjero Manconi i Kristo Javaev (Francuska i Italija)
Sezar i Arman su jo neki predstavnici.
Grupa Kobra: Pjer Aleinski, Azger Jorn, Karel Apel

GRUPA KOBRA

Naziv grupe je spoj tri glavna grada iz kojih potiu glavni predstavnici (Kopenhagen,
Brisel i Amsterdam). Predstavnici su Azger Jorn, Pjer Aleinski i Karel Apel. Samo
ime Kobra je pronalazak ovih umetnika kada su se krajem 40-ih nali u Parizu. Njihov
uticaj je bio vrlo vaan za francuski pokret Letrista koji su tumaili rukopis kao
umetniki izraz. I lanovi Kobre su cenili kaligrafiju kao umetnilku ekspresiju.

PJER ALEINSKI
Radi svoje slike kao linu ispovest o razmiljanjima, snovima i oseanjima. Koristi
sistem stripa sa specifinom naracijom. Tu su iskazi vezani za njegovu linost i njegov
ivot. Koristi neposredan, intiman vid komunikacije. Njegov rad pokazuje duboko
poznavanje nadrealizma. On ne eli nita da ulepava, ve dozvoljava spontani tok
misli. Pol Kle i crtei dece imaju veliki uticaj na stvaralatvo Aleinskog.

69
 KAREL APEL
Najinteresantniji predstavnik jer spaja apstrakciju u Americi i Evropi. Radi velika platna sa naglaenim
gestom, ali zadrava vid line ispovesti, kao u delu Pisma sinu. Zaranja u vlastitu linost i prenosi
unutranje doivljaje. To su slobodno osmiljena platna sa prenaglaenim glavama. Bez mimezisa, koristi
boje direktno iz tube. Namerno baca velike koliine boje na ogromna platna.
AZGER JORN
Vrlo ih je teko razlikovati. Imaju bliske stavove i trae slobodu u izraavanju. Prate identian koncept dok
rade zajedno, do poetka 50-ih. Tada se razilaze i sa istraivanjem nastavlja svako po svome.
Njihova umetnost je bila jako dobro primljena u Evropi. Meutim, gube na aktuelnosti sve do pre nekoliko
godina, kada je njihov znaaj opet primeen. Kobra uvodi novi odnos prema boji i slikarstvu gesta. Tada je
dolo do smrti tafelajnog slikarstva, jer se slika oslobodila vezanosti za tafelaj. Ona je ogromna, nekada
uopte i nije na blind-ramu ve je na slobodnom prostoru kao instalacija. Radili su i litografije.

NEODADAIZAM

ROBERT RAUENBERG
Ostao je zapamen po smelom avangardnom potezu da izloi jedan obrisan crte, tj. uokviren prazan list
papira. Kao naziv dela pisalo je Robert Rauenberg je obrisao crte de Kuninga. Taj rad je izloio kao
svoje delo. To je bilo neoekivano u krugovima amerike umetnosti, jer se jo uvek cenila originalnost. On je
prvi postavio pitanje da originalnost uopte vie nije vana, ve autentinost. Potrebno je sam neto kreirati i
osmisliti. Sada jo uvek umetnici prisvajaju tue i radove, malo ih menjaju ili se potpisuju kao tvorci tueg
dela. Vilem Dekuning se potrudio da uradi teak crte, koji je dao Rauenbergu da bi ga obrisao. Ovo je bio
ozbiljan prodor na umetnikoj sceni, jako uticajan za dalje pojave 20. veka.
Bez naslova
On mnoge stvari na ovom kolau prisvaja, a ne stvara ih sam, kao to su razglednica sa aktom, jastuk bogat
karnerima i izanali ram za fotografije. To su njegove stvari ili otpad, deiji crtei i slino, samo zalepljeni na
podlogu. Rekao je da se njegova slika nalazi izmeu umetnosti i ivota. Detalje uzima iz stvarnosti i
naknadno dodaje boju, to se naziva kombinovano slikarstvo.
Radio je i na performansima i bio je vrlo aktivan 50-ih i 60-ih godina. esto je saraivao sa Dasperom
Donsom. Zastupali su estetiku redi-mejda, po ugledu na Diana. Zato su najizrazitiji predstavnici
neodadaizma. Unose stare predmete u kontekst umetnosti, i sada se oni drugaije itaju, imaju novo
znaenje i poruku.
Uvek su traili da aktuelizuju dadaistike stavove. eleli su da pokau da te ideje treba da budu prisutne u
novoj umetnosti koja je insistirala na komercijalnosti i materijalnom. Slika je ve posmatrana kao materijalna
vrednost, a oni su eleli da pokau da umetnost ima mnogo vie da ponudi, da nije samo obina roba.
Umetnost se nala kao deo robe, ali oni pokuavaju da se izbore protiv toga, da pokau da je izvan sistema
komercijalnog. Zato koriste smele izlete, esto kolae.

70
 Krevet
Postavio je ebe na platno, a zatim je dodavao gips, lepak i slino. Usvojio je indijanski odnos prema tekstilu
i manuelnom.
Monogram
Postavio moderni je totem, glavu ivotinje. Napravio je asambla postavivi ovo na drvenu povrinu. To je
ve multimedijalni koncept jer nije ni tradicionalna slika na zidu ali nije ni skulptura, bez obzira na to to je
trodimenzionalno. Naeni predmet je sagledan kao novi rad. Asambla je pretea dananjih instalacija.

DASPER DONS
Meta
Radio je dve teme. Meta je jedna, kao banalna tema u amerikom kontekstu, kau neki teoretiari. U Americi
je ak poeljno imati puku, gaati naokolo. Dons je bio mobilisan za rat u Koreji. Prepoznao je taj motiv
mete kao karakteristini brend amerikog drutva 50-ih godina i predano ih slikao. Radi enkaustiku, krajnje
tradicionalnu zastarelu tehniku koju su koristili majstori ikonopisa. Boja ide na drvenu podlogu, vrlo zahtevna
tehnika.
Druga velika tema su amerike zastave. One su svuda u Americi, na svakom koraku kao vrlo popularan
motiv na besmislenim predmetima. To je globalno prepoznatljiv motiv koji ljudi masovno kupuju. Shvatio je
da taj dezen moe biti jako provokativan. Radio je razne intervencije sa zastavom. Postavljalo se pitanje
meu stanovnicima Amerike da li je to zastava ili slika, jer se zastava mora pozdraviti. U nekoj
nerazjanjenosti gde je slika a gde simbolini predmet se i krije njegovo istraivanje. To je pristup koji voli
dadaizam provokativan, ali ne vrea nikoga.
Konzerve za pivo
U obojenoj bronzi. Banalni predmeti koji su kao tradicionalna skulptura. Kao spomenik zabavi i pivu.

NEOREALIZAM

Neorealizam je nastao 1962. godine i prva njihova izloba je bila u Milanu. Tvorac pokreta je bio Iv Klajn i od
poetka su imali podrku kritike. Bila im je zamisao da se ugledaju na Dadu, ali da budu jo inovativniji.
IV KLAJN
Koristio je ljudsko telo kao etku, a on je posrednik u realizaciji ideje. Osmislio je itav nastup u galeriji sa
orkestrom i plavom bojom koju su devojke nanosile na platno svojim telom. To je posebna boja koja ne bledi,
a sam Klajn je tvorac te posebne nijanse plave. Kasnije je isecao platno i dobijao slike.
Intervenisao je i sprejevima oko tela, otiskivao tela devojaka na platno.Tada nije postojala ideja o
koautorstvu i te devojke su samo posluile koncepciji.
Izlagao je i sunere koje je utapao u plavi pigment. Kao grupe predmeta ili pojedinane skulpture.
isto plavo - Potpuno plavo platno.
Takoe je bojio i mukarce u plavo i sa njih skidao otiske. Plava trodimenzionalna figura fiksirana na zlatnu
pozadinu. Danas se Iv Klajn identifikuje sa tom plavom nijansom.

71
 ARMAN
Kombinovao je objekat od hiljada gas-maski. Zatim je razbio klavir i ulio ga u pleksiglas, kao u prozirnu
kocku. eleo je da pokae da je razbijen predmet potpuno drugaiji od pravog, funkcionalnog.
Kada su ga pozvali na godinjicu Fiata u Italiji, on je uzeo sve modele Fiata i ulio ih u jedan betonski stub.
Nekima se to jako dopalo i radio je sline i u Junoj Americi. Arman tako glorifikuje predmet onakav kakav
jeste, ne intervenie direktno na predmetu ali pravi zbirke istih ili razliitih elemenata. Fascinira kvantitetom
pre svega.

SEZAR
Oduevljen je presovanim kolima i limovima. Koristio je razliite industrijske prese i od raznih limova pravio
skulpture. Nikada se ne zna ta e dobiti, uvek postoje nove mogunosti.

PJERO MANCONI
Umetnikov izmet
Smatrao je da je sve to iz umetnika izae dragoceno i da je u redu da svoj izmet spakuje u konzervu i izloi
tu konzervu. Ta ideja je navodno bila jako duhovita i nspirisala je mnoge umetnike, izmeu ostalog i Marinu
Abramovi. Ideja koju je neorealizam ponudio je da apsolutno sve to uradi umetnik automatski umetnost i
umetniko delo.
On je izmeu ostalog prodavao linije. Poto umetnik mora stalno da veba i povlai linije, on se dosetio da
kupi dugaak kanap, stavlja otiske boje na papir i pakuje ga u komade od 10, 20, 30 metara i slino. Tako je
prdavao kutije sa urolanim papirom kao linije od 20m na primer.
Takoe je pravio balone sa njegovim potpisom koje je nazivao Umetnikov dah i slino. Uglavnom
kratkotrajne predmete.

KRISTO JAVAEV
On je Bugarin koji je u Parizu bio fasciniran samoposlugama. Oduevila ga je koliina pakovanja u tim
prodavnicama, jer to nije video kod kue. Postojalo je strahopotovanje za pakovanjem, ambalaom i tada
su ljudi uvali pakovanja, kese (ako bi ih dobili).
Kristo se naroito divi kolicima za samoposlugu. Krenuo je sa pakovanjem tih kolica, zatim flaa i slino.
Doao je do toga da pakuje itave mostove, Rajhstag u Berlinu, obale Amerike i slino. Danas to naravno ne
stoji vie tamo. Njegove postavke traju kratko, ali on prodaje svoje crtee, skice, planove, fotografije i slino.

72
 NOVA FIGURACIJA

Nova figuracija je jedan od pokreta 50-ih godina koji se formulie kao reakcija na apstraktnu umetnost koja
je tada dominantna i u prednosti. Do konceptualne umetnosti se na figuraciju gleda kao na osvrtanje ka
prolosti i smatralo se da je to neto staromodno, dok se apstrakcija vezivala za moderno i napredno,
karakteristino za 20. vek. Svi su se oslanjali na neke vrste apstrakcije: od Modriana i Kandinskog do
Maljevia, jer su njihova dela bila posebno vana i inspirativna. Postojali su i marginalizovani umetnici tih 50-
ih godina i jedan od njih je Frensis Bejkn koji je negovao figuraciju.
FRENSIS BEJKN
On se oslanja na Rembranta, to vidimo po polutkama mesa koje esto slika.
Ugleda se takoe na film i fotografiju i na Velaskeza i Rafaela. On ih smelo citira i
oslanja svoja dela na njihova, ali to ujedinjuje sa znanjima filma i fotografije. Spaja
te dve ideje u svojim delima. Otvoreno i jasno koristi iskustva fotografije i ukazuje
na to da je ba to njegov vizuelni izbor. I sam kae da je bilo pouno da gleda
fotografiju jer je ona ve uinila redukciju vidljivog sveta. Koristio je iseke iz novina
i knjiga.
Studija prema Velaskezovom portretu Pape Inoentija X, Glava VI
uvena Krstarica Potemkin Sergeja Ezentajna je bio film koji je najvie uticao na
njega. Bejkn esto koristi motiv razjapljenih dramatinih usta koja vrite, a taj motiv
je ba iz ovog filma. Taj vrisak je vrlo tipian za Bejkna i vezuje se za njegova dela.
Bejkn je bio vrlo vezan za svoju dadilju u detinjstvu i jako se teko snalazio u
drutvu oko sebe. Zato je bio homoseksualac i birao je beskunike i ljude sa
margine drutva za prijatelje. Nepotedno je kritikovao razne engleske konvencije i
podsmevao se drutvu. Najvie je patio kada je izgubio dadilju i kada je gubio svoje
problematine prijatelje. Tek u tridesetim godinama odluuje da slika, i to radi sa
neoekivanom posveenou.
Njegovo delo je prolo put od potpunog odbacivanja do prihvatanja, i danas se
smatra najveim engleskim umetnikom druge polovine 20. veka. Njegov atelje
pokuavaju da rekonstruiu za jednu vrstu ambijentalne izlobe, jer je bio pretrpan
stvarima i vrlo specifian. Bejknova otvorenost i prihvatanje pozicije
marginalizovanog umetnika su karakteristine. Ostao je dosledan ekspresionizmu i
figuraciji.
Fascinantan mu je odnos kostiju i mesa na ivom biu, kao na primer odnos
izmeu zuba i mekog mesa u ustima. esto slika polutke mesa i razliito ih
interpretira.
[Vlada Velikovi je na umetnik koji je radio figuru oveka na zgradi rektorata na
Filozofskom platou. Voleo je da rastee i deformie figure. esto je unosio i brojeve
i pravio eksperimente sline kao Bejkn.]
Raspee
Bejkn esto radi dela u serijama, i ovo je triptih. On insistira na razvoju prie.
Inspirisan je filmom gde naracija tee iz kadra u kadar, ba kao to je eleo da
bude na njegovim slikama. Kasnije se Bejknove ideje opet prenose na film,
pogotovo kod Dejvida Lina. Dominantne su deformisane figure i pretee senke, i
dramatian ambijent koji izaziva nemir kod posmatraa.
Autoportret
Na Bejknovim delima ima mnogo autobiografskog. Predstavlja ljude iz svog
okruenja, ali bez laskanja i idealizovanja. Uvek su deformisani, skoro bezlini.
Gotovo da ne iskazuje njihov identitet.

73
 POPULARNA I OPTIKA UMETNOST
POP ART
Ovo je dosta leernija i oputenija umetnost. Pop art je nastao u Engleskoj ali pravu formu je dobio u Americi
pa je upamen kao njihov pokret. Riard Hamilton je idejni tvorac i on je iveo i stvarao u Engleskoj.
RIARD HAMILTON
Zapazio je da postoji velika razlika izmeu onoga to se izlae u muzejima i to se stvara i deava u drutvu
i da ta dela ne odraavaju savremeni ivot. eleli su da gledaju subkulturu: stripove, grafite i novinske
reklame, i ivot ulice. Koristei se postupcima kolaa i estetikom redi-mejda eleli su da unesu taj ivot u
galerijski prostor. Tada nastaje rok muzika i drugi popularni tokovi. To je bila reforma u kulturi i kultura je
dobila drugaiji aspekt. Razlikovala se popularna kultura inspirisana masovnim medijima od elitne umetnosti.
ta je to to moderni stan ini tako posebnim?
Hamilton koristi inovativni postupak za svoj kola. Ukazuje na kult bodi bildinga koji je ve tada bio
nametnut. Prikazuje zgodnog momka i pinap devojku koja imitira devojke sa reklama. Do fantastinih
razmera se razvija konzumersko drutvo. Tu su televizor, veliki tranzistor i slino. Na plafonu je prikazana
galaksija, to je aluzija na svet koji se otvara. Umetnik je eleo da prihvati masovnu kulturu, prihvati vizuelne
oblike stripa i reklama i tako komunicira sa publikom.
Ona
To je moderna ena samo fragmentarno nagovetena. Takva ena je podrazumevala i moderne aparate:
toster, mainu za ve i slino.

ALEN DONS
Reklame su tada pa i danas jako inspirisane seksualnim porukama, i bile su jako erotizovane to je
prihvatljivo u popularnoj kulturi. Alan Dons zato prikazuje svoje ene sa jako naglaenim grudima koje ak
izlaze u prostor.
Umetnici Pop arta su koristili svoje ideje za izradu omota ploa, pakovanja i slino. To je bila vrlo plodna
epoha u Engleskoj.

ENDI VORHOL
U Americi je ideja odlino prihvaena. Oni su uzorke uzimali direktno iz svakodnevnog ivota
i kolairanjem pravili svoja dela. Endi Vorhol radi slike, plakate, fotografije. Sama Kembel
supa je direktno uzeta iz samoposluge. Meutim bitan je kontekst, tj. da li je ta supa
izloena u samoposluzi ili u muzeju. Ona se izlae kao roba u svakom sluaju, niu se na
desetine supa ili plakata supe. Vorhol pravi serije, tirae. Serigrafija je prvi put prihvaena
kao umetnika tehnika, a ne zanatska vetina. Serigrafija je sa pop artom ula u umetnike
tokove a sama Kembel supa je postala simbol Vorhola. Vorhol je bio emigrant iz Poljske i
mama mu je spremala te tople supe jer je bio boleljiv. Zato je te supe smatrao znakom
ljubavi i panje, i spremao je kasnije svojim bliskim prijateljima. To je jedna vrsta njegove
intimne ispovesti.
Umetnici Pop arta nikako ne insistiraju na originalnosti. Vorhol je radio kao crta oglasa za
cipele i tako je najpre zaraivao. I mnogi drugi predstavnici su poeli kao crtai reklama i
firmopisci. Kasnije su otkrili da te svoje ideje mogu uneti u umetnost. Negiraju originalnost i
unikatnost. Vorhol je radio na stotine hiljada supa i samo je birao model i kombinaciju boja, a
nije ih ak ni sam slikao. Ideja o negiranju i nepotovanju originalnosti i umnoenosti dovodi
do pravljenja tiraa. Slika vie nije unikatna, jedinstvena, originalna. Pop art to odbacije kao
prevazienu prolost. Inspiriu se masovnim medijima, samoposlugama i slino.

74
 Narandasta katastrofa
Vorhol slika elektrinu stolicu, koju umnoava. Pokazuje da tako neto otupljuje na
doivljaj strahota. Takoe obrauje saobraajne nesree i druge strane doivljaje,
ali multipliciranjem one gube na emotivnou. Ljudi prestaju da emotivno shvataju
sliku ako je esto viaju.
Takoe prave satove, majice i sve ostalo to se moe nai na tritu. Vorhol radi
sliku boice anela 5, Koka-kole i slinih prepoznatljivih proizvoda.
Elvis
Kao to je umetnost prihvatila multiplikaciju, tako Vorhol ponavlja figure na platnu,
umnoava motiv. Koristi likove poznatih zvezda estrade ili politike. Ideologija
Holivuda je bila dobar temelj na kome se irila umetnost Pop arta. Prihvatili su
postojee zvezde i poznata lica.
Pop art je prvo prihvatila publika pa onda kritika, to je jako udno. Na njegovim
garfikama najvaniji je bio njegov potpis jer je to jedino svojeruno dodavao, i zbog
njega im je rasla cena.

ROJ LIHTENTAJN
On je koristio kvadrate iz stripova od par centimetara, ali njegove grafike su jako velike. Enormno je
poveavao strip kvadrate i davao im novo znaenje. Ostavljao je vidljiv raster tampe i tako ostavljao
vizuelne efekte tipine za strip. Mainska estetika je dobila enormne dimenzije i novi kvalitet. esto bira
banalne sentimentalne tekstove stripa i ostavlja nama da dopunimo znaenje. Estetika kvazi-
sentimentalnosti je dosta potencirana. Veliina tih lica na platnu pleni, kao i ta fragmentarnost. To je gotovo
poruka na ivici besmisla i nebitna je ako je posmatra ne stavi u neki kontekst.
Ova umetnost komunicira sa zapadnim tritem tako da je ne moe svako razumeti. Pop art je okrenut
oveku savremenog masovno-medijskog sveta, koji to gleda svaki dan i moe da razume. Dakle ipak ga ne
moemo nazvati internacionalnim pokretom.
Lihtentajn je kasnije inspirisan istom idejom radio i trodimenzionalne forme, takoe iz stripova.

KLAS OLDENBURG
Odluio je da svakodnevne predmete pretvori u ogromne skulpture, pa tako pravi dinovsku tipaljku,
pahtlu i slino. Takoe pravi meke skulpture, ivene WC olje, krevete, meki telefon, prekida. To su
inventivni i udesni predmeti na paljivo odabranim lokacijama, gde ih nikako ne bismo oekivali. Koristi
sjajne aluminijume prevuene plastikom.
OR SEGAL
Koristio je tipine situacije i rekonstruisao ih: ene koje prodaju za alterom, posmatra u muzeju, istaice i
slino. To su uvek ljudi od belog gipsa koji se skoro stapaju sa okolinom i deluju kao ivi.

75
 DEJMS ROZENKVIST
F11
Najvea slika do sada, od 26 metara.
Pop art je vezan pre svega za drutva masovne kulture. To je ideologija koja glorifikuje robu, trite, kulturu
kupovine i posedovanja, masovnog trita i proizvodnje. Ova ideologija je daleka za siromane zemlje.
Duan Otaevi je na umetnik blizak pop artu. Smelo istrauje banalne predmete.

OP ART
Najpoznatiji predstavnici su Viktor Vazareli, Jakov Agam i Rafael Soto. I oni su
smatrali da umetnost mora biti u skaldu sa vremenom u kome se stvara, ali su smatrali
da mora usvojiti nauna saznanja i prilagoditi se novoj tehnologiji. Binarni sistem im
je bio jako bitan. Usvojili su binarni sistem i postavili modul u centar istraivanja.
VIKTOR VAZARELI
Kvadrat stranice 11,5cm je bio za Vazarelija taj modul. On se moe kriviti, bojiti i
slino. On e nam dati nova saznanja o mogunostima vizuelnog saznanja. eleli su
da pokau kako se sa jednim elementom moe stvoriti neogranien broj radova i
iskaza.
Tu ideju o modernoj umetnosti koja se bavi prouavanjem optikog polja je u utom
manifestu 1955. godine formulisao Vozareli. Napisan je na utom papiru i izneto je
glavno ubeenje da umetnost mora da potuje nauna dostignua i da je i ona vrsta
saznanja.
JAKOV AGAM
Radio je dela kao harmonike; na osnovu kretanja posmatraa formira se slika. Dakle,
bitan je aktivan posmatra.
RAFAEL SOTO
Njegova dela su od cevica pleksiglasa koje je nizao kroz prostor. Obojenost i
pomeranje cevica menja prostor i one se stalno menjaju, prave um. To je kao vrsta
moderne tapiserije, pogotovo zanimljiva na aerodromima i u velikim salama. Ovo je
uvod u kinetiku umetnost koja insistira na kretanju, svetlosnim efektima i raznim
iluzijama koje grade razliite doivljaje u ambijentima.

76
 MINIMALNA I KONCEPTUALNA UMETNOST

MINIMAL ART
Ovaj pokret je vezan za 60-te i poetak 70-ih godina. Minimalna umetnost se bavi
pruavanjem najjednostavnijih izraajnih sredstava kjima bi umetnik realizovao svoju
ideju. esto se koristi termin ABC umetnost, kao azbuka, ono osnovno u
umetnosti. Bitno je bilo koristiti nauna, tehnoloka i ostala dostignua prilikom
stvaranja dela. Predloili su binarni sistem i modul kao poetnu jedinicu. Te ideje e
sada voditi do cyber-arta i net-arta koji koriste internet kao glavno orue za
komponovanje umetnikih dela.
Minimal art je insistirao na tome da umetnost treba imati svoju azbuku (ideja koju su
imali i neoplasticizam i Mondrijan). Sagledava mogunosti savremene umetnosti na
minimalan nain. Redukuju ekspresionizam i redukovali su apsolutno sve to su
mogli, naroito individualni izraz. Potinjavaju svoje stavove i miljenja aktuelnoj
tehnologiji. Na primer skulptori biraju najnovije industrijske materijale.

KARL ANDRE
144 olovna kvadrtata
Instalacija u kojoj je koristio ploice koje su 11x11cm, i to uvek 144 ploice finog
metala, i njih je u odnosu na prostor razliito organizovao u kvadrate, pravougaonike,
meandre. Formulisali su modul i ponavljali ga kao univerzalni modul. Minimal art se
minimalno namee posmatrau i pokazuje redukciju sredstava ali i jako veliku
kreativnost, jer je teko smisliti dinamine kompozicije sa tako siromanim
materijalom.

SOL LEVIT
Takoe smatra da je kvadrat savrena forma, ali koristi trodimenzionalnu projekciju,
kao mreu belih kocaka razliitih veliina, organizovanih razliito u prostoru.

DONALD DAD
Umetnici ne prave sami ove module, ni finalna dela. Taj savreno ispolirani materijal
niko sam runo ne moe napraviti. Vidi se da je mainski pravljen, perfektno seen,
poliran i spajan. To su meusobno identini komadi, varira samo broj i njihova
kompozicija. Umetnik predlae formu i gradi nove strukture.
Sa minimal artom se vraa u skulpturu boja. Modernistika skulptura sa apstrakcijom
trai prirodnu boju materijala, a sada se dodaju i intenzivne osnovne boje prirodnim
bojama materijala. Oni koriste polufabrikate i samo ih komponuju u svoje strukture.
Raunali su na parkove i vee ambijente za svoja dela, i eleli su da delo artikulie
ambijent. esto su pravili ogromne skulpture koje se proteu niz ravnice (Holandija,
Engleska, Amerika). Naputaju antropomorfnu formu. Dobro su prihvaeni i hvaljeni
od kritiara.
Kod nas nema minimal arta ali se formira objekat-skulptura koja se takoe dri
kocke kao osnovnog modula i sledi ideju apstraktne skulpture. Milun Vidi se dri te
filozofije u grupi 10+ kod nas. Teili su monumentalnoj skulpturi. [spomenik rtvama
u Kragujevcu koji je u umaricama]

DEN FLEVIN
Takoe pripada minimalistikoj umetnosti ali se bavi svetlom kao novim medijem u
skulpturi. Koristi fluorescentno svetlo i fluo-cevi koje je rasporeivao u odnosu na
ambijent. Njegova skulptura je itava svetlosna celina a ne samo te cevi. To je ceo
ambijent, ono to organizuje uz pomo svetla. Koristio je udne asocijacije i samo
nekoliko cevi. Vraao se idejama Nauma Gaboa i Pevznera koji su rekli da skulptura
vie nema masu, ve da mora organizovati prostor. Upravo to je Den Flerin i radio.

77
 KONCEPTUALNA UMETNOST
JOZEF BOJS
Veliki prorok konceptualne umetnosti. Ova umetnost se oslanja na koncept, pojam ili poruku. Onaj koji ima
koncept ima neku ideju. Da bi sada neko razumeo njihovu ideju, oni prave iskaz, predstavljaju svoju
koncepciju na papiru ili u katalogu, gde objanjavaju delo. Sada umetnik vie nije samo tvorac, ve iskazuje
svoje ciljeve, pozicije, probleme koje raspravlja. Umetnik preuzima deo uloge kritiara, verbalno analizira i
vrednuje svoj umetniki rad. On mora da objasni ta treba da gledamo.
Kako objasniti sliku mrtvom zecu
Treba proitati koncept da bi se znalo ta je izloeno. Nestaje podela izmeu umetnika i kritiara i oni se
trude da demistifikuju sam nastanak dela. Bojs bi pravio delo u toku predavanja koja su trajala i po 8 sati.
Sve je bilo jasno, pred publikom. Drao je predavanja i u Beogradu i ispisao je nekoliko tabli, objanjavao
kako je nastao zec i kako je tekla istorija umetnosti. Predavanje je uzbudljivo i neoekivano i tada su
nastajala njegova dela. On je imao potpuno novi odnos prema prirodi.
Stolica sa lojem
Loj je smatrao prirodnom energijom, smatrao je da on oveku daje zalihu ivota. To je shvatio prouavajui
sverne kulture i ivotinje (foke, Eskime). Smatrao je da ovek treba da se vrati prirodnim porivima.
Klavir od filca
Saio je presvlaku za klavir da ga zagreje prirodnom energijom. Bojs je ekoloka orijentacija u
konceptualnoj umetnosti. Postoji i land art (umetnost zemlje) i body art (umetnost tela).
Bojs je insistirao na demistifikaciji, a neki su insistirali na dematerijalizaciji, dakle smatrali su da je dovoljno
osmisliti delo, a da se ono ni ne mora realizovati.

ROBERT SMITSON
Spiralni nasip
Nasip je u teko dostupnom ambijentu u slanom jezeru. U nekim
periodima godine se ni ne vidi, kada se podigne nivo vode pa ga je retko
ko uopte i video. Fotografija, crte i projekat se mogu videti i za njega je
to bilo dovoljno, jer to su sutina i zamisao. Samo izvoenje ne ukljuuje
umetnika, ve to rade majstori. On koristi motiv spirale koji se pojavljuje
od najstarijih civilizacija, kao ornament. Insistirajui na dematerijalizaciji
je izgubio ivot, jer je poginuo u nesrei dok je helikopterom traio novo
mesto za projekat.
Mnogi umetnici land arta su pravili prolaze kroz zemlju i razne nasipe, a
Kristo je takoe to radio pre svojih pakovanja.

JOZEF KOUT
Spadao je u lingvistiku struju (art and language) jer je zakljuio da je
jako bitan jezik. Pitao se koji je to sastojak koji delo ini umetnikim
delom, koji je materijal najbitniji. Nema kole koja objanjava kako se
dobija umetniko delo, a ve je Dian rekao da moemo uzeti bilo ta i
izloiti ga kao umetniko delo. Bitno je da se sve verifikuje u kontekstu i
jeziku. Dakle, delo se mora izloiti u galeriji. To je verifikovano u jeziku, u
kontekstu, i mora postojati mrea instititucija, podrke, sistem analize da
bi se neko predstavio kao umetnik.
Kout je napravio tri vida stolice: fotografiju, predmet i jeziku definiciju
tog termina. Nai nazivi su proizvoljni za predmete, u drugom jeziku
predmeti se drugaije zovu. Dakle, sve je stvar komunikacije i Kout je to
isticao.

78
 MARINA ABRAMOVI
Najizrazitiji predstavnik body arta. Neki od njih su i Raa Todosijevi i Nea
Paripovi, lanovi grupe estorice. Marina je najdoslednije pratila te ideje.
Umetnik je prisutan
Sedela je 700 sati nepomino u muzeju, a publika je sedela preko puta. Njen
jedini koncept od 1973. godine do sada je da radi samo svojim telom.
U drugom performansu je postavila na sto ispred sebe 10 noeva i njima
bockala svoje telo. Drugi put su posetioci mogli da joj rade ta hoe: iaju je,
tuku na pr.
Zatim je sa jedne strane vrata galerije stajala ona sasvim naga, a sa druge
strane njen partner Ulaj. Svi posetioci su morali da bi uli u galeriju da prou
izmeu ta dva naga tela, to je jako neobino i neprijatno. Taj performans na
primer traje tri meseca. Bitno je da ti ljudi doive sebe kao skulpture, a ne kao
ive ljude. Delo je dematerijalizovano, to je samo stvar projekta, koncepta.

BIL VIOLA
Okean bez obale
Snimak ljudi koji izlaze iz vode.

BRUS NOJMAN
Jedan od prvih predstavnika konceptualne umetnosti. Mnogo je unapredio
svoja istraivanja, ali u centru panje je uvek ovekovo telo. Telo kao medijum
izraavanja. Ukljuuje svetlost, zvuk, ambijent i dinamiku.

79