Izvestaj o Sudjenjima Za Ratne Zločine U Srbiji U 2013. Godini FF

Izvetaj o suenjima 1
za ratne zloine u Srbiji

u 2013. godini
SKRAENICE
BiH Bosna i Hercegovina

FHP Fond za humanitarno pravo
JNA Jugoslovenska narodna armija
MUP Ministarstvo unutranjih poslova
Odeljenje Vieg suda Vii sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zloine
Odeljenje Apelacionog suda Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne
zloine
OVK - Oslobodilaka vojska Kosova Teritorijalna odbrana
TRZ Tuilatvo za ratne zloine
2
USS Ustavni sud Srbije
VJ Vojska Jugoslavije
VRS Vojska Republike Srpske
ZKP Zakonik o krivinom psotupku
ZNG Zbor narodne garde
Uvod
Pred Odeljenjem za ratne zloine Vieg suda u Beogradu (Odeljenje Vieg suda),
u 2013. godini voeno je 12 postupaka. U sedam predmeta donete su prvoste-
pene presude, kojima je 13 osoba oglaeno krivim a jedna osoba osloboena
odgovornosti. Jedna presuda se odnosi na prihvatanje Sporazuma o priznanju
krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva izmeu okrivljenog i
Tuilatva za ratne zloine (TRZ). U pet predmeta prvostepeni postupak nije
okonan do kraja 2013. godine.1
Odeljenje za ratne zloine Apelacionog suda u Beogradu (Odeljenje Apela-

cionog suda) donelo je u 2013. godini osam odluka po albama izjavljenim na
presude Odeljenja Vieg suda.2 U tri predmeta Odeljenje Apelacionog suda
je ukinulo presude i predmete vratilo na ponovni postupak3, u jednom pred-
metu delimino je ukinulo presudu i predmet vratilo na ponovni postupak (u
odnosu na trojicu okrivljenih), dok je u odnosu na jednog okrivljenog potvrdi-
lo osuujuu prvostepenu presudu.4 U dva predmeta, Odeljenje Apelacionog
suda je pravosnano osudilo sedmoricu optuenih5, dok je u dva predmeta 3
oslobodilo 19 optuenih.6
U 2013. godini, pred sudovima opte nadlenosti voena su dva postupka zbog
krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva predmet Orahovac/
Rahovec pred Viim sudom u Poarevcu, u kojem je donesena prvostepena pre-
suda i predmet Kunin/Kushnin koji je u albenom postupku pred Apelacionim
sudom u Niu. Pred viim sudom u Prokuplju u toku je postupak protiv Miloa
Lukia zbog krivinog dela ubistvo koje po obelejima sluaja predstavlja ratni
zloin protiv civilnog stanovnitva.
TRZ je tokom 2013. godine podiglo optunice protiv ukupno 14 lica.
Ustavni sud Srbije doneo je odluku kojom je utvreno da je jednom od

osuenih u predmetu ratnih zloina povreeno pravo na pravino suenje.
Fond za humanitarno pravo (FHP) zastupao je oteene tokom 2013. godine
1 Predmeti: uka/Qyshk, Sanski Most, Tenja II, Biha i Beli Manastir.

2 Predmeti: Beli Manastir, Bijeljina, Bosanski Petrovac, Bitii/Bytyqi, Gnjilanska grupa, Mark Kash-
njeti, Liki Osik i Lovas.
3 Predmeti: Prizren, Bosanski Petrovac i Lovas.
4 Predmet: Beli Manastir.
5 Predmeti: Bijeljina i Liki Osik.
6 Predmeti: Bitii/Bytyqi i Gnjilanska grupa.
u est predmeta, od kojih su tri bila u fazi istrage7, a tri u fazi glavnog pretresa
pred Viim sudom u Beogradu.8 Posmatrai FHP-a pratili su glavne pretrese u
svim ostalim postupcima koji su voeni pred ovim sudom.
I Generalni nalazi
1. Mali broj optuenih

TRZ je i u 2013. godini pokazalo nedovoljnu aktivnost kada je re o pokre-
tanju postupaka protiv poinioca ratnih zloina. Tokom 2013. godine, podiglo
je osam optunica protiv ukupno 14 lica. Jedno lice je optueno zbog krivinog
dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika9, a 13 lica zbog krivinog dela ratni
zloin protiv civilnog stanovnitva10.
4
Optunica u predmetu Ljubeni II proizala je iz postupka u predmetu uka/
Qyshk, koji se ve vodio pred Odeljenjem Vieg suda. Predmeti Sanski Most,
Biha i Klju proistiu iz saradnje sa pravosudnim organima u Bosni i Herce-
govini (BiH). Dokaze u ova tri predmeta je dostavio Kantonalni sud u Bihau.
Nedovoljna aktivnost TRZ se ogleda i u injenici da trend optuivanja malog

broja lica traje jo od kraja 2010. godine, tokom koje su optuene 33 osobe. U
2011. godini optueno je devet, a u 2012. sedam osoba.
Posmatrajui angaovanje u pojedinim predmetima, Tuilac za ratne zloine i

zamenici (njih devet ukupno) su tokom 2013. godine pojedinano u proseku
zastupali ukupno po dve optunice, pred prvostepenim i drugostepenim su-
dom. Sa izuzetkom predmeta uka/Qyshk, Gnjilanska grupa i Lovas radi se
uglavnom o manje kompleksnim predmetima, sa jednim do pet optuenih.
7 Predmeti: Sotin,Trnje/Terrnje i Ljubeni II/Lybeniq II.

8 Predmeti: Skoi,Tenja II i uka/Qyshk.
9 Optueni Marko Crevar (predmet Sremska Mitrovica).
10 Optueni su: Miroslav Gvozden (predmet Sanski Most), uro Tadi (predmet Biha), Samir
Hondo (predmet elebii), Pavle Gavrilovi i Rajko Kozlina (predmet Trnje/Terrnje),Vladan
Krstovi, Lazar Pavlovi i Milan Ivanovi (predmet Ljubeni II/Lybeniq II), Dragan Mitrovi,
Dragan Lonar, Mirko Opai i Miroslav Milinkovi (predmet Sotin) i Milan krbi (predmet
Klju).
2. Oficiri i generali van domaaja pravde
Od osnivanja 2003. godine,TRZ je retko pokazivalo spremnost da optuuje sred-
nje rangirane oficire JNA, VJ i MUP koji su nareivali izvrenje zloina ili iji su
potinjeni vrili zloine o kojima su oni, kao nadreeni, imali saznanja a propustili
da ih spree i/ili proputali da poinioce prijave. Do sada nije optuen ni jedan
visokorangirani oficir (in majora ili pukovnika), niti oficir sa generalskim inom.
U toku 2013. godine, TRZ je podiglo optunicu protiv jednog oficira sred-
njeg ranga u predmetu Trnje/Termje.11 Meutim, ova optunica nije dovoljna
za promenu generalnog utiska da su visokorangirani oficiri i generali vojske i
policije jo uvek zatieni od krivinog progona u Srbiji. U predmetu uka/
Qyshk, i pored jasnih dokaza koji ukazuju na postojanje odgovornosti oficira
nadreenih prvookrivljenom iz ovog predmeta, TRZ je optunicu usmerilo na
direktne poinioce i oficira nieg ranga (porunik).12
Jedan od razloga za odsustvo optunica protiv visokorangiranih oficira je

uzdranost TRZ u pogledu primene instituta komandne odgovornosti. Pri-
menom ovog instituta, odnosno odredbi meunarodnog prava koje su 5
predviale ovu vrstu odgovornosti u vreme oruanih sukoba na teritoriji bive
Jugoslavije (Dopunski protokol I, meunarodno obiajno pravo), pred licem
pravde bi se nale osobe koje po svojoj poziciji moi u vojnoj, policijskoj i
politikoj hijerarhiji snose odgovornost za hiljade civilnih rtava. Ohrabrujui
signal u pogledu primene instituta komandne odgovornosti u domaim pred-
metima ratnih zloina tokom 2013. godine dolazi iz Odeljenja Apelacionog
suda. Naime, u reenju kojim je ukinuta prvostepena presuda u predmetu Lo-
vas, Odeljenje Apelacionog suda sugerie da bi ovaj oblik odgovornosti mogao
biti primenjen ukoliko sud za to d ubedljive i jasne razloge.13
3. Kaznena politika
Prosena kazna izreena poiniocima ratnih zloina od strane Odeljenja Vieg
suda i Odeljenja Apelacionog suda tokom 2013. godine je 10, odnosno 12 godina.
11 Optueni Pavle Gavrilovi, komandant Pozadinskog bataljona 549. motorizovane brigade

VJ, sa inom kapetana I klase.
12 Videti predmet uska/Qyshk; videti i zavrnu re punomonika oteenih, transkript
glavnog pretresa od 22. januara 2014. godine, dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/wp-
content/uploads/2014/02/89-22.01.2014..pdf, pristupljeno 26. maja 2014. godine.
13 Videti predmet Lovas.
Prilikom odmeravanja kazni i dalje se daje preveliki znaaj olakavajuim okol-
nostima u odnosu na oteavajue, a sudovi esto koriste i institut ublaavanja
kazne, iako je intencija zakonodavca da primena ovog instituta bude samo
mogunost u izuzetnim sluajevima. Najee se zbir utvrenih olakavajuih
okolnosti tretira kao osobito olakavajua okolnost, iako je zakonodavac jasno
odredio da okolnosti koje omoguavaju sudsko ublaavanje kazne moraju biti
izuzetnog karaktera. Upeatljiv primer je odluka o kazni optuenom Velimiru
Bertiu u predmetu Beli Manastir, koji je osuen na kaznu zatvora u trajanju
od jedne godine i est meseci zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva, gde je prvostepeni sud kao olakavajue okolnosti cenio porodine
prilike i neosuivanost optuenog, dok oteavajue okolnosti nije naao. Cenei
sve olakavajue okolnosti, a posebno da je prilikom izvrenja dela bio na granici
mlaeg punoletnog lica jer je imao 22 godine, protok vremena tokom koga nije
vrio nova krivina dela, kao i stepen povreda oteenih i prouzrokovane po-
sledice, sud je ove okolnosti ocenio kao osobito olakavajue. Potvrujui prvo-
stepenu presudu u odnosu na optuenog Bertia, i Odeljenje Apelacionog suda
je zauzelo stav da je ovakva kazna adekvatna teini izvrenog dela i da na strani
6 optuenog oteavajuih okolnosti nije bilo, iako je optueni, kako je to u izreci
presude navedeno, povredio najmanje devet lica i preduzeo niz radnji izvrenja.
Preinaavajui dve presude prvostepenog suda, u pogledu visine kazni izreenih

optuenima, Odeljenje Apelacionog suda je ukazalo da prilikom izricanja kazni,
prvostepeni sud ne posveuje dovoljno panje individualizaciji kazni, te da se
ubudue tome mora posvetiti znatno vea panja.14
4. Procesna zatita svedoka

U predmetima ratnih zloina tokom 2013. godine nisu zabeleeni ozbiljniji
sluajevi napada ili ugroavanja integriteta svedoka tokom trajanja pretresa.
U predmetu uka/Qyshk, sud je po prvi put jednom svedoku u predmetima
ratnih zloina dodelio status posebno osetljivog svedoka.
5. Aurno postupanje Odeljenja Apelacionog suda

u Beogradu
Odeljenje Apelacionog suda je u toku 2013. godine postupalo sa izuzetnom
14 Videti predmete Bijeljina, Liki Osik, Skoi, Ovara V i Bosanski Petrovac.

aurnou i uz potovanje naela suenja u razumnom roku. Ovaj sud je to-
kom 2013. godine doneo osam odluka o albama. Sve odluke se odnose na
predmete koji su okonani 2012. ili 2013. godine.
6. Regionalna saradnja
Nakon viegodinjih razgovora izmeu predstavnika tuilatava Srbije i BiH,
Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi i zamenik Glavnog tuioca BiH
Jadranka Lokmi Misiraa, pod pokroviteljstvom Evropske komisije, potpisa-
li su 31. januara 2013. godine Protokol o saradnji u progonu osumnjienih
za ratne zloine, zloine protiv ovenosti i zloin genocida. Ovaj dokument
omoguava direktnu komunikaciju i ustupanje dokaza i informacija izmeu dva
tuilatva u predmetima ratnih zloina.
Posebnu vanost Protokolu daju odredbe koje su usmerene na onemoguavanje

tzv. paralelnih istraga (istraga koje povodom istog dogaaja vode obe strane
potpisnice). U lanu 3 Protokola obe strane se obavezuju da e se 7
...u roku od tri meseca od dana potpisivanja ovog Protokola meusobno
obavestiti razmenom poetnih podataka u svim predmetima iz take
1. ovog Protokola koje imaju u radu, a posebno u sluajevima dvojnog
dravljanstva osumnjienih, odnosno optuenih ili okrivljenih lica.
U sluaju naknadnog otkrivanja poinioca/poinilaca, uesnici e u roku

od tri meseca od dana saznanja o poiniocu/poiniocima, o tome izvestiti
glavnog tuioca, odnosno tuioca za ratne zloine.
S obzirom da je Protokol stupio na snagu u januaru 2013. godine, dosledna

primena lana 3 Protokola znaila bi da su obe strane do kraja aprila 2014.
godine obavestile drugu stranu o predmetima koje su u momentu potpisivanja
Protokola vodile protiv osoba sa dravljanstvom druge strane.15
15 U januaru 2014. godine, javnost je obavetena da TRZ ipak vodi istrage protiv dravljana
BiH o kojima, suprotno Protokolu, nije obavestilo Dravno tuilatvo BiH. Videti: Istraga
u predmetu Ori i drugi, 29. januar 2014. godine, Tuilatvo za ratne zloine (saoptenje
za tampu), dostupno na: http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/VESTI_SAOPSTE-
NJA_2014/VS_2014_01_29_LAT.pdf , pristupljeno 26. maja 2014. godine.
7. Postupci pred sudovima opte nadlenosti nisu pravini
ni za rtve ni za optuene
Pred sudovima opte nadlenosti u toku 2013. godine voeni su postupci u tri
predmeta (Kunin/Kushnin, Orahovac/Rahovec i Milo Luki). Po podacima FHP-a,
do sada je pred sudovima opte nadlenosti voeno jo najmanje 14 pred-
meta za ratne zloine ili dela koja imaju obeleja ratnih zloina ali su pogreno
kvalifikovana kao neka druga krivina dela. Sa izuzetkom predmeta Sjeverin i
Podujevo/Podujev voenih pred Okrunim sudom u Beogradu, ovi predmeti
su obeleeni ozbiljnim propustima postupajuih tuilaca i sudova i potpunim
odsustvom medijske panje.
Predmete voene tokom 2013. godine karakterie neprihvatljiva sporost u

radu sudova, koja je posledica blagonaklonog stava suda prema zloupotre-
bi procesnih prava od strane okrivljenih i njihovih branilaca, kao i pasivnost
nadlenih tuilatava. Svi predmeti traju vie od deset godina, a oigledna je i
nedovoljna obuenost sudija i postupajuih tuilaca u pogledu meunarodnog
humanitarnog prava.
8
FHP apeluje na Repubiko javno tuilatvo (RJT) da iskoristi svoja zakonska
ovlaenja i ove predmete prenese u nadlenost TRZ. Naime, prema Zakonu
o javnom tuilatvu, RJT moe u skladu sa naelom supstitucije ovlastiti nieg
javnog tuioca da postupa u stvari iz nadlenosti drugog nieg javnog tuioca.16
8. Praksa anonimizacije presuda u predmetima ratnih

zloina je nezakonita
Odeljenje Vieg suda je tokom 2013. godine sprovodilo praksu anonimizacije
odluka iz predmeta ratnih zloina i time uskraivalo pravo javnosti da bude
upoznata sa injenicama o poinjenim ratnim zloinima. FHP je u 2013. go-
dini podneo tri zahteva Odeljenju Vieg suda za dostavljanje prvostepenih i
drugostepenih odluka po osnovu prava na slobodan pristup informacijama od
javnog znaaja. Odluke koje je sud dostavio FHP-u bile su u znaajnoj meri
anonimizovane (zatamnjene), sa obrazloenjem da je takvo postupanje u skla-
du sa Zakonom o zatiti podataka o linosti. Podaci koji su bili anonimizovani
ukljuivali su imena i prezimena okrivljenih, imena i prezimena svedoka, kao i
16 Zakon o javnom tuilatvu, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 116/2008, 104/2009,
101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012 i 101/2013, lan
20, st. 1.
cele stranice obrazloenja. Na ovaj nain odluke su bile potpuno nerazumljive
i nepodesne za analizu, pa ak i za prosto razumevanje dogaaja o kojima je u
predmetu re.17
Praksi nezakonite anonimizacije pribegao je i Ustavni sud Srbije u odluci o

ustavnoj albi podnetoj od strane jednog od osuenih u predmetu Ovara I.
Ustavni sud je javnosti uskratio imena alioca, njegovog punomonika, sudija
niestepenih sudova u predmetu Ovara pa ak i mesto poinjenja zloina.
II Predmeti
A Prvostepeni postupci
1. Predmet uka/Qyshk
Tokom 2013. godine pred Odeljenjem Vieg suda18 voen je postupak19 protiv 9
optuenih Toplice Miladinovia, Sreka Popovia, Slavie Kastratovia, Ranka
Momia, Milojka Nikolia, Sinie Miia, Dejana Bulatovia, Bobana Bogievia,
Radoslava Brnovia, Veljka Korianina i Abdulaha Sokia zbog krivinog dela
ratni zloin protiv civilnog stanovnitva20.
Tok postupka21
Prva optunica TRZ podignuta je 10. septembra 2010. godine.22 Tokom glavnog
pretresa, optunica je vie puta menjana, zbog odustajanja postupajueg tuioca
17 U martu 2014. godine, odlukom Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu po-
dataka o linosti, praksa anonimizacije je proglaena nezakonitom. Videti: Anonimizacija
presuda u predmetima ratnih zloina nezakonita, Fond za humanitarno pravo (saoptenje
za tampu), 25. mart 2014. godine, dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/?p=26422, pristu-
pljeno 26. maj 2014. godine.
18 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: Sneana Nikoli Garoti (predsednica vea), sudije
Vinka Beraha Nikievi i Rastko Popovi (lanovi vea).
19 Broj predmeta: K Po2 br. 48/2012.
20 Krivini zakon Savezne Republike Jugoslavije, Slubeni list SFRJ br. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84,
37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i Slubeni list SRJ br. 35/92, 37/93 i 24/94, l.
142 st. 1, u vezi sa l. 22.
21 Izvetaji Fonda za humanitarno pravo sa suenja, transkripti glavnog pretresa, optunice i
presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/cuska.html, pristupljeno 30. maja
2014. godine.
22 Optunica KTRZ br. 4/10 od 10. septembra 2010. godine.
od krivinog gonjenja nekih optuenih, optuivanja novih lica i stavljanja novih
dela optuenima na teret.23
Optunicom TRZ od 17. decembra 2012. godine optuenima Toplici

Miladinoviu, Sreku Popoviu, Slavii Kastratoviu, Ranku Momiu, Miloj-
ku Nikoliu, Sinii Miiu, Dejanu Bulatoviu, Bobanu Bogieviu, Radoslavu
Brnoviu, Veljku Korianinu i Abdulahu Sokiu stavlja se na teret da su kao
pripadnici 177. vojnoteritorijalnog odreda na teritoriji optine Pe/Pej vrili
raseljavanje civilnog stanovnitva albanske nacionalnosti u selima Ljubeni/
Lubeniq, uka/Qyshk, Pavljane/Pavlane i Zaha/Zahaq, primenjujui prema
njima mere zastraivanja i terora tako to su protivzakonito unitavali civilnu
imovinu podmetanjem poara, palili porodine kue, ekonomske objekte i
motorna vozila, protivzakonito prisvajali imovinu civila otimajui od njih novac,
nakit, dragocenosti i motorna vozila, te vrili pojedinana i masovna ubistva,
sve sa ciljem da ono trajno napusti svoje domove i sela te se preseli u Repub-
liku Albaniju. Tako su 1. aprila 1999. godine, u selu Ljubeni/Lubeniq okrivljeni
liili ivota najmanje 36 civila, a podmetanjem poara unitili su najmanje 11
porodinih kua, dok je 11 lica zadobilo teke telesne povrede u vidu prostrel-
10 nih rana. U selu uka/Qyshk 14. maja 1999. godine lien je ivota najmanje
41 civil, podmetanjem poara uniteno je vie od 40 porodinih kua i vie
od 40 prateih objekata, a vie od 250 civila proterano je u pravcu Republike
Albanije. Istog dana, u selu Pavljane/Pavlane lieno je ivota najmanje 10 civila i
podmetanjem poara unitene su najmanje etiri porodine kue. Nakon toga,
14. maja 1999. godine okrivljeni su uli u selo Zaha/Zahaq, gde su liili ivota
najmanje 21 civila, podmetanjem poara unitili najmanje etiri porodine kue
i oteli preko 30 motornih vozila.
Tokom 2013. godine odrano je 36 sudeih dana, na kojima je ispitano 57

svedoka, od kojih 29 oteenih i pet vetaka. U januaru 2013. godine sklopljen
je sporazum o svedoenju okrivljenog, ime je jednom od optuenih dodeljen
status zatienog svedoka sa oznakom A1. U odnosu na njega TRZ je odustalo
od daljeg krivinog gonjenja.
Tokom 2013. godine, pored izvoenja dokaza predloenih od strane TRZ, meu
kojima najvei broj ine iskazi svedoka-oteenih koji su govorili o dogaajima
u selima Ljubeni/Lubeniq 1. aprila 1999. godine i Pavljane/Pavlane i Zaha/
Zahaq 14. maja 1999. godine, sasluani su i svedoci koje je predloila odbrana.
Oni su u svojim iskazima uglavnom navodili da su pojedine optuene u vreme
zloina viali na drugim mestima, van sela u kojima su poinjeni zloini.
23 Detaljnije o izmenama optunice u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za

ratne zloine u Srbiji u 2012. godini, (Beograd: FHP, 2013), str 15.
TRZ je 7. oktobra 2013. godine, nakon to je prethodno odustalo od daljeg
krivinog progona okrivljenog Vidoja Korianina, podnelo izmenjenu optunicu,
kojom se kao saizvrioci optuenih u izvrenju krivinog dela ratni zloin pro-
tiv civilnog stanovnitva u selima Ljubeni/Lubeniq, uka/Qyshk, Pavljane/
Pavlane i Zaha/Zahaq, prvi put navode Nenad Leki, Vladan Krstovi, Lazar
Pavlovi i Milan Ivanovi, protiv kojih je pokrenut istrani postupak24, kao i Pre-
drag Vukovi, koji se nalazi u bekstvu. U odnosu na optunicu od 17. decembra
2013. godine promenjen je broj ubijenih civila u selu Ljubeni/Lubeniq, pa se
optuenima umesto ubistva najmanje 36 civila, stavlja na teret ubistvo najmanje
50 civila.
Na glavnom pretresu 27. novembra 2013. svedoila je oteena G.N. Ona je

tokom svedoenja govorila o silovanju koje je u Pavljanu/Pavlan preivela kao
devojica.Vee je dodelilo ovoj svedokinji status posebno osetljivog svedoka.25
Nakon svedoenja, TRZ je 9. decembra 2013. godine ponovo izmenilo

optunicu, i to u odnosu na optuenog Milojka Nikolia, kome je stavljeno na
teret da je 14. maja 2013. godine u selu Pavljane/Pavlane primorao oteenu
G.N, koja je tada imala 13 godina, da ue u jednu kuu, gde ju je najpre udarao 11
akama i orujem po glavi i telu, a nakon toga silovao.
Dokazni postupak je okonan 20. decembra 2013. godine.
Nalazi FHP-a
Tokom 2013. godine, predsednica vea je glavnim pretresom upravljala na pro-

fesionalan i efikasan nain.
U ovom postupku je jedno vee u predmetima ratnih zloina svedoku po prvi

put dodelilo status posebno osetljivog svedoka i na taj nain zatitilo integritet
svedokinje koja je rtva seksualnog zlostavljanja. Ovaj status je dodeljen nakon
zavretka glavnog ispitivanja, tokom kojeg je svedokinja prvi put javno tokom
postupka govorila o tome da je bila silovana.
ini se da je status posebno osetljivog svedoka svedokinji G.N. morao biti

dodeljen ranije i da su postupajui tuilac, ali i punomonici oteenih propusti-
24 Broj predmeta: KTI br. 7/13.

25 Svedoku koji je s obzirom na uzrast, ivotno iskustvo, nain ivota, pol, zdravstveno sta-
nje, prirodu, nain ili posledice izvrenog krivinog dela, odnosno druge okolnosti sluaja
posebno osetljiv, organ postupka moe po slubenoj dunosti, na zahtev stranaka ili samog
svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Zakonik o krivinom postupku,
Slubeni glasnik Republike Srbije br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013, lan
103, stav 1.
li da reaguju pravovremeno, odnosno da zahtevaju status posebno osetljivog
svedoka i neku drugu meru zatite (iskljuenje javnosti26, udaljenje optuenih27).
Naime, ve prilikom davanja iskaza tuiocu u fazi istrage, postojale su snane in-
dicije da je svedokinja preivela seksualno zlostavljanje. Dalje, pre ispitivanja sve-
dokinje G.N. na glavnom pretresu, sud je sasluao sudsku vetakinju psihijatrij-
ske struke koja je ukazala na loe psihiko stanje svedokinje i njene sklonosti
suicidu, te opasnost da bi emotivni slom tokom svedoenja mogao da pogora
njeno stanje. Sve navedeno je ukazivalo da je re o veoma osetljivom svedoku,
i da se prema ovoj svedokinji mora postupati obazrivo kako svedoenje ne bi
ostavilo negativne posledice po njenu dobrobit i integritet.
Tokom ispitivanja G.N. u svojstvu posebno osetljivog svedoka,Vee je pravilno

izreklo opomenu Draganu Palibrku, braniocu optuenog Milojka Nikolia, koji
nije potovao pravila o ispitivanju posebno osetljivog svedoka jer je pitanja
svedokinji postavljao direktnim obraanjem svedokinji umesto preko vea.28
Brojni dokazi izvedeni tokom dokaznog postupka upuivali su na odgovor-

nost osoba na hijerarhijski viim pozicijama Vojske Jugoslavije (VJ).29 Meutim,
12 postupajui tuilac ova lica nije obuhvatio optunicom niti je protiv njih do
kraja 2013. godine pokrenuta istraga. Dokazi o sistemskom karakteru zloina i
povezanosti, odnosno potinjenosti 177.VTO komandi 125. motorizovane bri-
gade VJ, a posebno svedoenja nekih pripadnika VTO, ukazuju da odgovornost
za osmiljavanje, organizaciju i izvrenje poinjenih zloina u selima Ljubeni/
Lubeniq, uka/Qyshk, Pavljane/Pavlane i Zaha/Zahaq, osim prvooptuenog
Toplice Miladinovia, kako je to navedeno u optunici, snose i lica koja su nje-
mu bila pretpostavljena u vojnoj hijerarhiji. Osim toga, ostala je nerasvetljena
uloga pripadnika Ministarstva unutranjih poslova (MUP) Republike Srbije u
organizovanju, izvrenju i prikrivanju zloina koji se optuenima stavljaju na
teret.
26 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013 i 45/2013, lan 363, taka 4.
27 Isto, lan 390, stav 5.
28 Isto, lan 104.
29 Vidi na primer svedoenje Duka Antia, transkript glavnog pretresa od 23. februara 2011, str.
65, dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/images/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/sr-
bija/Cuska/8%20Cuska%20transkript%20sudjenje%20-23.02.2011.pdf; svedoenje Toplice
Miladinovia, transkript glavnog pretresa od 20. decembra 2010, str. 79, dostupno na:http://
www.hlc-rdc.org/images/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Cuska/1%20
Cuska%20Transkript%20sudjenja-20.12.2010..pdf; Zoran Rakovi, transkript glavnog pre-
tresa od 26. januara 2012. godine, str. 39, dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/
uploads/2012/02/36-26.01.2012.pdf.
Optunica usmerena na osobe koje su bile na niim nivoima jedinica VJ
koje su u selima Ljubeni/Lubeniq, uka/Qyshk, Pavljane/Pavlane i Zaha/
Zahaq poinile zloine, ponovo aktuelizuje i problem neprimenjivanja insti-
tuta komandne odgovornosti od strane TRZ u predmetima ratnih zloina
u Srbiji.
2. Predmet Tenja II
Tokom 2013. godine, pred Odeljenjem Vieg suda30 nastavljen je postupak31

protiv optuenih Boe Vidakovia i arka ubrila, zbog krivinog dela ratni
zloin protiv ratnih zarobljenika32 i krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva.33
Tok postupka34
Optunicom TRZ od 22. juna 2012. godine35 Boi Vidakoviu, komandiru IV

ete Teritorijalne odbrane (TO) Tenja i arku ubrilu, pripadniku TO Tenja,
stavlja se na teret da su u periodu od 7. jula do kraja avgusta 1991. godine, na
teritoriji optine Tenja (Hrvatska), poinili ratni zloin protiv 18 civila i jednog 13
ratnog zarobljenika.
Boo Vidakovi je optuen da je 7. avgusta 1991. godine ubio uru Kia, ratnog
zarobljenika - pripadnika MUP-a Republike Hrvatske, u hodniku bioskopske
sale u Tenji. Kiu su u momentu ubistva ruke bile vezane bodljikavom icom.
Vidakoviu se na teret stavlja i da je, u periodu od 7. jula do kraja avgusta 1991.
godine u Tenji, prvo nezakonito zatvorio u kuu sedam hrvatskih civila Mariju
i Marka Kneevia, Mandu Banovi, Franju Fueka, Nedeljka, Elizabetu i Franju
Gotovca i tu ih drao do kraja avgusta 1991. godine. Tada ih je ukrcao u beli
kombi i odvezao u nepoznatom pravcu, nakon ega im se izgubio svaki trag sve
30 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije Mirjana
Ili i Bojan Mii (lanovi vea).
31 Broj predmeta: K. Po2 1/12.
144 st. 1, i lan 142 st. 1.
33 Ovaj predmet ustupljen je Republici Srbiji na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu
uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida, zakljuenog
izmeu Tuilatva za ratne zloine Republike Srbije i Dravnog odvjetnitva Republike Hr-
vatske.
presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/tenja2.html, pristupljeno 30. maja
2014. godine.
35 Zamenik Tuioca za ratne zloine, Sneana Stanojkovi.
do februara 1992. godine kada je svedok oko Beki prepoznao Nedeljka, Eli-
zabetu i Franju Gotovca iji su leevi, zajedno sa vie drugih leeva, pronaeni
na njivi iza Ulice Branka Radievia u Tenji, dok su tela ostalih civila pronaena
i ekshumirana iz grobnice na Betin Dvoru 26. februara 1998. godine.
Optuenom arku ubrilu se stavlja na teret protivzakonito zatvaranje i

ubistvo 11 hrvatskih civila polovinom jula meseca 1991. godine. Uz pomo
Jove Liine i Save Jovanovia, pripadnika TO Tenja, iz improvizovanog zatvora
u Tenji izveo je civile Ivana Valentia, Mariju Cerenko, Anu Horvat, Katicu Ki,
Peru Mami, Josipa Medveda, Stipu i Evicu Peni, Josipa Prodanovia, Vladimira
Valentia i Franju Bura. Naredio je Liini i Jovanoviu da im veu ruke, a po-
tom ih kamionom odvezao do stonog groblja u Boboti. Po dolasku na groblje,
naredio je Liini i Jovanoviu da podignu ceradu od kamiona, a civilima da izau
iz kamiona. Pri izlasku iz kamiona, pucao im je u glavu.
Glavni pretres poeo je 29. septembra 2012. godine. Zbog prelaska dva lana
sudskog vea u Apelacioni sud u Beogradu, u ovom predmetu u prvoj polovini
2013. godine nije bilo sudeih dana. Nakon to je formirano novo vee, glavni
14 pretres je poeo iznova 2. jula 2013. godine. Do kraja godine odrano je est
sudeih dana, tokom kojih su okrivljeni ponovo izneli svoju odbranu, a ispitano
je i 27 svedoka, od kojih su 13 oteeni.
Optueni su u celosti ostali pri ranije iznesenim odbranama.36
Najvei broj ispitanih svedoka bili su oteeni - lanovi porodica stradalih. O

stradanju lanova svojih porodica ovi svedoci nisu imali neposrednih saznanja,
jer su u vreme tih dogaaja bili van Tenje. Meutim, njihova posredna saznanja
upuuju na postojanje odgovornosti okrivljenih, posebno Boe Vidakovia.
Svedok Josip Kneevi, sin stradalih Marije i Marka Kneevia, naveo je da je

sa roditeljima i bratom Zoranom iveo u Tenji, kada su ovo mesto zauzele
srpske snage. Sa ocem i bratom bio je rasporeen u radni vod, pa su pod prisi-
lom obavljali razliite poslove. U to vreme je okrivljeni Vidakovi svakodnevno
dolazio u njihovu kuu, pretio im, uzimao stvari iz kue, te na kraju odveo
njegovog oca. Nakon to mu je odveden otac, bojei se za vlastitu bezbednost,
svedok je zajedno sa bratom uspeo da pobegne iz Tenje, a po povratku je od
komija Srba uo da je Vidakovi tukao njegove roditelje i ubio ih.
Svedok Oliver Ki, sin stradalog ure Kia, koji se u vreme kritinih dogaaja
36 Videti: Transkript glavnog pretresa od 2. jula 2013. godine, na kojima su optueni izneli
svoje odbrane, dostupan na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/tenja2.html , pristupljeno
27. maja 2014. godine.
nalazio u Osijeku, putem radio veze, od srpskih boraca iz Tenje, saznao je dan
nakon ubistva oca, tj. 8. jula 1991. godine, da mu je stradao otac i da ga je ubio
okrivljeni Vidakovi.
Svedok Lazar Radii naveo je da je tokom jula i avgusta 1991. godine u

Tenji viao obojicu okrivljenih. Video je kada je zarobljen pokojni uro Ki
i prvo odveden u komandu TO, da bi ga nakon toga okrivljeni Vidakovi od-
veo do bioskopske sale, zabranivi bilo kome da ide iza njega. Kasnije, istog
dana, njemu je nareeno da premesti telo ure Kia koji je bio ustreljen u
grudi. Po selu se prialo da je Vidakovi ubio brani par Kneevi i Andriju
Gotovca.
Meu ispitanim svedocima bili su i pripadnici nekadanje TO Tenja, koji su po

pravilu bili kratkog pamenja, te iako su bili metani Tenje, navodno nikog od
oteenih nisu poznavali, niti imaju saznanja o njihovom stradanju. Za sudbinu
svojih komija hrvatske nacionalnosti se nisu interesovali, jer ih to nije zani-
malo. uli su neke prie o njihovom stradanju, ali o njima ne ele da govore
jer je to za njih seosko reklakazala.
15
Nalaz FHP-a
Tokom glavnog pretresa u 2013. godini, Vee nije adekvatno zatitilo svedoke-
oteene koji su svedoili u ovom predmetu. Naime, prilikom ispitivanja nekih
svedoka-oteenih, optueni Vidakovi se prema njima odnosio bahato. Izmeu
ostalog, za svedoka Valentia je rekao da nije normalan.37 Predsednik vea ni u
ovom ni u drugim sluajevima nije primenio ni jednu od zakonom propisanih mera
zatite svedoka (opomena i novana kazna).38 Umesto toga, predsednik vea je
samo neformalno upozoravao optuenog Vidakovia da se ne obraa na taj nain
svedocima.
Iako je u ovom predmetu, iz objektivnih razloga, dolo do zastoja u suenju

tokom prve polovine 2013. godine, predsednik vea je dobrom pripremom i
efikasnim rukovoenjem pretresom u velikoj meri uspeo da nadoknadi izgu-
bljeno vreme.
37 Glavni pretres odran 10. oktobra 2013. godine. Ovaj komentar optuenog nije dokumen-
tovan u transkriptu.
121/2012, 32/2013 i 45/2013, lan 102.
3. Predmet Biha
Pred Viim sudom u Beogradu39 2013. godine zapoet je postupak40 pro-

tiv okrivljenog ure Tadia zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva.41
Tok postupka42
Optunicom TRZ od 8. aprila 2013. godine43 okrivljenom uri Tadiu se stavlja

na teret da je 23. septembra 1992. godine, u mestu Duljci (optina Biha, BiH),
kao pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS), zajedno sa Zoranom Tadiem,
Jovicom Tadiem, Zoranom Bergom, eljkom Babiem44, Svetkom Tadiem45
i sada pokojnim Slobodanom i Gojkom uriem, izvrio ratni zloin protiv
civilnog stanovnitva. U uniformama, naoruani automatskim orujem, maski-
rani kapama i arapama na glavi, sa dva putnika vozila doli su do mesta Duljci,
gde su civili bonjake nacionalnosti koji su bili na radnoj obavezi brali ljive.
U zateene civile su ispalili vie rafala, neke su ubadali noevima, a kada su
16 videli da se neki od civila skrivaju u tali, na nju su bacili bombu. Tom prilikom
ubili su 18 civila (Hasu Hasufovia, Bekira ahinovia, Safiju ahinovi, Hasniju
ehi, Ismetu Daferagi, Zejnu ari, Sadetu Muji, Muhu Dupanovia, Mehu
Dupanovia, Agu Dupanovia, eru Rakia, Husu aria, Vahidu Voji, Fatimu
Voji, Seniju Voji, Aldinu Voji, Sabiru Kolakovi i Safiju ehi), a ispalili su i vie
hitaca u Tahiru Hajrulahovi u nameri da je ubiju, ali je ona preivela sa tekim
telesnim povredama. Nakon ubistva civila, njihova tela su skupili na gomilu i
zapalili.
39 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Mirjana Ili (predsednica vea), sudije Bojan
Mii i Dragan Mirkovi (lanovi vea).
40 Broj predmeta: K.Po2 5/13.Tuilatvo za ratne zloine preuzelo je gonjenje u ovom pred-
metu od Kantonalnog suda u Bihau na osnovu Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi
u krivinim stvarima i Ugovora izmeu Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o pravnoj
pomoi u graanskim i krivinim stvarima, dok je sm okrivljeni uro Tadi zahtevao da
mu se sudi u RS.
142 st. 1, u vezi sa l. 22.
presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/bihac.html, pristupljeno 30. maja
2014. godine.
43 Broj predmeta: KTO 3/13.
44 Zoran Tadi, Jovica Tadi, Zoran Berga i eljko Babi su na osnovu Sporazuma o priznanju
krivice, za isto krivino delo pravosnano osueni pred Kantonalnim sudom u Bihau.
45 Svetko Tadi je nedostupan dravnim organima Srbije.
Glavni pretres poeo je 26. juna 2013. godine a okonan je 12. decembra 2013.
Odrano je ukupno sedam dana suenja, tokom kojih je okrivljeni izneo svoju
odbranu i sasluano je 25 svedoka, od kojih deset oteenih.
Iznosei svoju odbranu, okrivljeni uro Tadi poricao je izvrenje krivinog

dela za koje se tereti. Naveo je da je bio pripadnik Rajinovake ete VRS i da
je sredinom septembra 1992. godine, zbog povreda zadobijenih na ratitu, bio
na kunom leenju u svom selu Rajinovac. U tom periodu poginuo je njegov
roeni brat Tomislav Tadi, ije telo je bilo izmasakrirano. Dan nakon sahrane
brata, 22. septembra 1992. godine, pred njegovu kuu doao je pokojni Gojko
uri. Naterao ga je, pretei mu orujem, da ga zajedno sa braom Svetkom
i Jovicom, bratancem Zoranom, eljkom Babiem i Zoranom Bergom odveze
do jednog mesta. Krenuo je svojim putnikim vozilom. Nije znao kuda idu, pa
je vozio sve dok mu Gojko nije rekao da stane u Duljcima u blizini ljudi koji
su brali ljive. Tada je Gojko istrao iz kola i poeo da puca na njih. Kada je
video da Gojko puca na civile, izaao je iz kola i pitao ga to je to uradio, a
ljudima koji su brali ljive rekao je da bee. Gojko je isterao ostale iz kola i na-
redio im da pou za njim a okrivljeni je, zajedno sa bratom Svetkom, odvezao 17
kola nekoliko stotina metara dalje, okrenuo ih i vratio se kui. Gojko mu je
sutradan ispriao da je u Duljcima ubio devet civila.
Okrivljeni Tadi je tokom iznoenja odbrane u istrazi i na glavnom pretresu

vie puta menjao iskaz. Tako je prvo rekao da ga je Gojko Tadi naterao da ih
vozi, zatim da Gojko nije bio sa njima u vozilu dok su ili u Duljce, mada nije
mogao da objasni iz kog razloga je i tada morao da vozi, te kako mu je bilo
poznato gde treba da ide. Takoe, prvobitno je tvrdio da je rekao civilima koji
su brali ljive da bee, a kasnije da je to rekao ljudima koji su ih uvali. Nakon
to su mu predoene razlike u odnosu na odbranu koju je iznosio tokom is-
trage, tvrdio je da su iste nastale zato to ga sudija nije dobro razumeo. Za
svoje roake, koji su pred sudom u Bihau priznali krivicu, navodi da ga terete
samo iz razloga da bi za sebe izdejstvovali blae kazne. Netane su njihove
tvrdnje da je postojao dogovor da osvete pokojnog Tomislava.
U dokaznom postupku ispitano je ukupno 25 svedoka: etvorica saizvrilaca

(Jovica i Zoran Tadi, Zoran Berga i eljko Babi, koji su pred Kantonalnim
sudom u Bihau priznali krivicu za ovo krivino delo), 10 oteenih od kojih
su 5 bili oevici dogaaja, kao i 11 svedoka koji o dogaaju imaju neposredna
ili posredna saznanja.
Svedoci-saizvrioci Jovica Tadi, koji je roeni brat okrivljenog, i Zoran Tadi,

bratanac okrivljenog, iskoristili su zakonsko pravo da zbog bliskog srodstva sa
okrivljenim ne svedoe. Svedoci Zoran Berga i eljko Babi potvrdili su da je
postojao dogovor meu saizvriocima da se osvete zbog pogibije Tome Tadia,
te da su zbog toga svi otili u Duljce i ubili muslimanske civile koji su brali ljive.
Svedok eljko Babi naveo je da su se nakon sahrane Tomislava Tadia njegova
braa (osueni Jovica i optueni uro Tadi) i Zoran Tadi dogovorili da ga os-
vete, i da je optueni sutradan krenuo zajedno sa njima u Duljce. Svedok Zoran
Berga je potvrdio da su on i optueni Tadi istim kolima krenuli u Duljce i da
su svi nosili automatske puke.
Oteeni koji su bili oevici zloina, identino opisuju kritini dogaaj - civili
bonjake nacionalnosti bili su na radnoj obavezi u berbi ljiva, kada su naili
uniformisani i maskirani vojnici i na njih otvorili vatru iz automatskog oruja.
Neki od njih prepoznali su meu napadaima Zorana Bergu, Zorana Tadia i
Gojka uria. Svojim iskazima veoma uverljivo su opisali redosled dogaaja i u
tom delu potvrdili navode iz optunice. Njihova svedoenja potvrdili su i sve-
doci Mile Pepi i Milan Ivanevi, koji su kao zaposleni u JP Srpska privreda,
u kritino vreme bili u Duljcima.
18
Na glavnom pretresu je svedoilo i sedam pripadnika tadanjeg redovnog
i rezervnog sastava policije, pod ijom kontrolom su se nalazili Rajinovac i
Duljci. Oni nisu imali neposrednih saznanja o samom dogaaju, ali su svojim
iskazima doprineli rasvetljavanju ireg konteksta dogaaja. Naime, nekoliko
dana pre stradanja civila u Duljcima, na ratitu je poginulo nekoliko pripad-
nika Rajinovake ete VRS ija su tela bila izmasakrirana, meu kojima je bio i
Tomislav Tadi. Metani su bili revoltirani. Stoga je, iz bezbednosnih razloga, 21.
septembra 1992. godine tab TO doneo odluku da se u itavom kraju prekine
radna obaveza branja ljiva, kao i da se obezbeuju sahrane poginulih. Posle
sahrane poginulih vojnika, ubijeno je ukupno 37 civila bonjake nacionalnosti
u okolnim mestima kao to su Oraac, Duljci, ukovi, a veliki broj civila se iz
straha razbeao po okolini. Policija je vrila uviaje, a stradanjem civila bavila se
i vojna bezbednost, jer su pojedinci, za koje se sumnjalo da su mogui izvrioci,
bili pripadnici vojske.
Nalaz FHP-a
Ovaj postupak rezultat je dobre saradnje u predmetima ratnih zloina izmeu

tuilatava Srbije i BiH. Dobro pripremljen postupak u kojem sudsko vee
postupa na profesionalan nain, i pored objektivnih potekoa u vidu preza-
uzetosti sudnica u Viem sudu u Beogradu i potrebe prilagoavanja slobodnim
terminima u Sudu Bosne i Hercegovine radi ispitivanja svedoka putem video
linka, omoguili su da se dokazni postupak, i pored veeg broja svedoka, zavri
u roku od nepunih est meseci.
4. Predmet Sanski Most
Pred Odeljenjem Vieg suda46 u toku 2013. godine vodio se postupak47 pro-
tiv Miroslava Gvozdena zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog sta-
novnitva.48
Tok postupka49
Optunicom TRZ od 2. aprila 2013. godine optuenom Miroslavu Gvozdenu

stavljeno je na teret da je 5. decembra 1992. godine, u mestima Tomaica i
Sasina (optina Sanski Most, BiH), po prethodnom dogovoru da osvete njego-
vog poginulog brata Radoslava Gvozdena, zajedno sa pripadnicima VRS Mi-
lom Gvozdenom50, Ostojom Gvozdenom, Bojanom Gvozdenom i maloletnim
Zoranom imiem51, ubio est civila hrvatske nacionalnosti (Petra Topalovia,
Milu Topalovia, Matu Matoa, Mariju ali, Dragicu ali i Mandu Mato) i
pokuao ubiti Pilju alia.52 19
Glavni pretres je poeo 12. juna 2013. godine. Tokom 2013. godine odrano je
pet dana suenja, tokom kojih je okrivljeni izneo svoju odbranu i ispitano je
devet svedoka, od kojih je troje oteenih.
Optueni je negirao izvrenje krivinog dela. Iznosei svoju odbranu, istakao

je da je u navedeno vreme iveo u Beogradu i da je otiao u rodno mesto
Usorci (optina Sanski Most, BiH), na sahranu brata Radoslava Gvozdena zva-
46 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Bojan Mii (predsednik vea), sudije Mir-
jana Ili i Dragan Mirkovi (lanovi vea).
47 Broj predmeta: K.Po2 br. 4/13.
142 st. 1, u vezi sa l. 22.
presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/bihac.html, pristupljeno 30. maja
2014. godine.
50 Nedostupan dravnim organima Republike Srbije.
51 Ostoja Gvozden, Bojan Gvozden i Zoran imi su u postupku pred Kantonalnim sudom
u Bihau dobili status svedoka-pokajnika (u zamenu za oslobaanje od krivinog gonjenja,
svedoe protiv svojih saizvrilaca).
52 Ovaj predmet dostavljen je TRZ iz Kantonalnog suda u Bihau nakon to je potpisan
protokol o saradnji tuilatava Srbije i BiH u procesuiranju ratnih zloina.Vie o protokolu
videti u delu Regionalna saradnja, str. 7.
nog Crni, koji je poginuo kao borac VRS. Sahrana je bila 3. decembra 1992.
godine. Njoj su prisustvovali bratovi saborci, inae dalji roaci Ostoja, Bojan i
Mile Gvozden, kao i Zoran imi. Tom prilikom uo je Milu Gvozdena kako
kae: Crni, osvetiemo te. Dana 5. decembra 1992. godine bio je u drutvu
sa svim pomenutim roacima, kada ih je Mile pozvao da krenu u susedno
selo Sasine. Krenuli su naoruani u pravcu sela Sasine u kojem ive Hrvati, a
on je nosio automatsku puku. Po ulasku u selo, kod prve kue su primetili
veu grupu ljudi. Tu je odmah ubijen jedan stariji ovek i jedna ena stara oko
50 godina. Tu se nalazila i konjska zaprega sa drvima na kojima su sedela dva
oveka i jedan deak od 6-7 godina. Ljudi koji su bili na kolima su ubijeni, a on
je detetu rekao da bei. Ostali su zatim otili do jedne kue u blizini, iz koje
je uo pucnje, tako da mu nije poznato koliko lica je u kui stradalo i ko ih je
ubio. itav dogaaj je ostavio na njega veoma jak utisak, tako da ne moe da
se seti ko je pucao i ubio ljude u Sasini.Vratili su se u Usorce svojim kuama, a
isto vee je dola vojna policija i sve ih uhapsila.
Svedoci Bojan Gvozden i Zoran imi svojim iskazima terete optuenog.

20 Navode da su u vreme rata u BiH bili pripadnici VRS. Prisustvovali su sahrani
roaka i saborca Radoslava Gvozdena zajedno sa optuenim, Milom i Ostojom
Gvozdenom.Tokom sahrane, Mile Gvozden je nagovetavao da bi se trebali os-
vetiti zbog Radoslava, tako to bi se neki ljudi zaplaili. U susedno hrvatsko selo
Sasine krenuli su naoruani 5. decembra 1992. godine, navodno zbog problema
koje je u ranijem periodu Mile imao sa nekim momkom iz tog sela. Dolaskom
do prve kue zatekli su veu grupu ljudi, Hrvata i Srba. Mile i optueni su uli
u dvorite, i dolo je do nekog komeanja. Mile je pitao jednog oveka kako se
zove, pa kada mu je ovaj odgovorio da je Topalovi, Mile ga je ubio, a odmah
zatim je ubio jo dve ene. Tom prilikom optueni nije pucao. Nakon ovog
dogaaja krenuli su kui i na putu sreli jednu zapregu na kojoj su sedela dva
oveka i jedan deak. Mile je ubio jednog oveka, a nakon toga su on i optueni
pucali i u drugog oveka. Neto kasnije, Mile i optueni su uli u jednu kuu iz
koje su se uli pucnji, a Mile ih je obavestio da su ubili mladence.
Svedok Ostoja Gvozden potvrdio je postojanje dogovora o osveti.53
Svedok-oteeni Marinko Topalovi naveo je da se zajedno sa ocem i njegovim

kolegom Piljom aljiem vozio na zaprenim kolima, kada su ih u Sasini za-
ustavili naoruani mlai mukarci. Jedan od njih je pucao u njegovog oca i ubio
53 Rezime svedoenja Ostoje Gvozdena videti na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/up-

loads/2013/06/SanskiMost-14-06-2013.pdf, pristupljeno 27. maja 2014. godine.
ga, a zatim i u Pilju, koga je teko ranio. Prepoznao je okrivljenog kao osobu
koja je pucala.
Nalaz FHP-a
Dosadanji tok postupka obeleilo je skandalozno ponaanje branioca Bra-

nimira Gugla, koji je doveo u zabludu kako svog branjenika tako i sud, to e
imati za posledicu nepotrebno odugovlaenje postupka.
Naime, prema odredbama Zakonika o krivinom postupku, branilac okrivljen-

og moe biti samo advokat, a u postupcima koji se vode zbog krivinih dela za
koja je propisana kazna zatvora u trajanju od osam godina ili tea kazna, u koja
spadaju i krivina dela ratnih zloina, odbrana je obavezna - od prvog sasluanja
pa sve do pravosnanog okonanja postupka.54 Kako je branilac okrivljenog
bilo lice koje nije upisano u imenik advokata55, smatra se da okrivljeni tokom
dosadanjeg postupka nije imao branioca. Stoga e se sve procesne radnje koje
su do sada preduzete, morati ponoviti, da bi se okrivljenom osiguralo pravo
na odbranu. 21
Mada su ovakve pojave retke, oigledno je da e sud ubudue morati da vri
dodatnu proveru da li lica koja se pojavljuju kao branioci ispunjavaju zakonom
predviene uslove da to zaista i budu.
5. Predmet Beli Manastir
Pred Odeljenjem Vieg suda56 vodi se ponovljeni postupak57 protiv okrivljenih

Zorana Vukia, Slobodana Strigia i Branka Hrnjaka zbog krivinog dela ratni
zloin protiv civilnog stanovnitva.58
121/2012, 32/2013 i 45/2013, lan 74, stav 1. taka 2.
55 Branimiru Guglu izreena je disciplinska mera brisanja iz imenika advokata u periodu od
29. maja 2009. do 29. maja 2011. godine. Po isteku mere, Gugl nije zatraio ponovni upis u
imenik advokata.
56 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije
Mirjana Ili i Bojan Mii (lanovi vea).
142 st. 1, u vezi sa l. 22.
Tok postupka59
Optunicom TRZ60 od 23. juna 2010. godine Zoran Vuki, Slobodan Strigi,
Branko Hrnjak i Velimir Berti se terete da su, kao pripadnici Jedinice za posebne
namene SUP-a Beli Manastir (Hrvatska), u periodu od avgusta pa do decembra
1991. godine u Belom Manastiru vrili protivpravna zatvaranja i povrede telesnog
integriteta, primenjivali mere zastraivanja i terora, muenja i neovenog postu-
panja prema civilima hrvatske nacionalnosti, i to Zoran Vuki i Velimir Berti, dok
su ubistva civila izvrili optueni Zoran Vuki, Slobodan Strigi i Branko Hrnjak.61
Glavni pretres je poeo pred Odeljenjem Vieg suda62 1. novembra 2010. go-
dine, tokom kojeg je odrano 23 dana suenja i ispitano ukupno 55 svedoka,
od kojih su 13 oteeni.
Sudsko vee63 donelo je 19. juna 2012. godine presudu kojom je okrivljene
oglasilo krivim i osudilo Zorana Vukia na maksimalnu kaznu zatvora u tra-
janju od dvadeset godina, Slobodana Strigia na deset, Branka Hrnjaka na pet i
22 Velimira Bertia na jednu godinu i est meseci zatvora.
Najvaniji nalazi prvostepene presude od 19. juna 2012. godine64:
i. Presudom je utvreno da je okrivljeni Zoran Vuki 10. oktobra 1991. godine,

po prethodnom dogovoru sa Zoranom Madarcem65, ubio Adama Baria, tako
to je Madarac sa NN pripadnikom SUP-a Beli Manastir, iz njihove kue izveo
brani par Adama i Anu Bari i odvezao ih do naselja Sudara, gde ih je ekao
optueni Vuki, koji je zatim ubio Adama Baria pucnjem u potiljak, dok je
Anu Bari pokuao liiti ivota tako to joj je noem zadao tri ubodne rane u
predelu vrata i time joj naneo teke telesne povrede opasne po ivot.
59 Izvetaji Fonda za humanitarno pravo sa suenja, transkripti glavnog pretresa, optunice

i presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/beli_manastir.html, pristupljeno
60 Ovaj predmet Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske ustupilo je TRZ na osnovu sporazuma
o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida.
61 Integralna verzija optunice dostupna na: www.tuzilastvorz.org.rs.
63 Sastav vea: sudija Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije Olivera Anelkovi i Tatjana
Vukovi (lanice vea).
64 Analizu presude videti u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u
Srbiji u 2012. godini, (Beograd: FHP, 2013), str 73; anonimizovana verzija presude dostupna
na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2013/12/Beli-Manastir-Prvostepena-pre-
suda.pdf, pristupljeno 27. maja 2014. godine.
65 U odnosu na Zorana Madarca postupak je u prekidu jer nije dostupan dravnim organima.
ii. Optueni Zoran Vuki je 28. avgusta 1991. godine prilikom napada na naselje
Kozarac bezrazlono pucao po kuama i u pravcu civila, pa je tako ubio Ivu
Maleka, a Josipu Vidu naneo teke telesne povrede pucajui mu iz pitolja u noge.
iii. Optueni Vuki i Berti su u SUP-u Beli Manastir fiziki zlostavljali i zastraivali
vei broj protivpravno zatvorenih civila hrvatske nacionalnosti.Tukli su ih nogama
i palicama, terali ih da se meusobno amaraju, stavljali im pitolje u usta, pretili
da e da ih zakolju, terali ih da pevaju etnike pesme. Optueni Berti je na-
terao jednog civila da tri bos po strnjici, istovremeno trei za njim i udarajui
ga nogama, a potom, poto ga je navodno pustio da pobegne, za njim organi-
zovao lov na zeca, da bi ga posle ponovo uhvatio i pretukao. Jednog zatvore-
nog civila je tukao pendrekom, pretio da e da ga zakolje zbog sina, koji je bio
pripadnik MUP-a Hrvatske, i istovremeno ga terao da peva etnike pesme.
iv. Optueni Vuki, Strigi i i Hrnjak su 17. oktobra 1991. godine, po pret-
hodnom dogovoru Vukia i Madarca, liili ivota etvoro hrvatskih civila,
lanova porodice iak. Slubenim vozilom kojim je upravljao Strigi odve-
zli su porodicu iak do naputenog salaa Karaevo, nakon ega su 23
prvo iz vozila izveli Matu ika, koga je optueni Vuki ub noem u vrat
i ubio ga. Zatim su iz vozila izveli Ivana i Vinka, koje je Vuki ubio iz puke.
Antusu Vuki i Strigi ubili pucanjem iz automatske puke. Nakon ubistva
porodice iak, vratili su se u Beli Manastir i u stanu Zorana Madarca
podelili stvari i novac koje su prethodno oduzeli od oteenih.
Protiv ove presude albe su izjavili TRZ, branioci okrivljenih i okrivljeni Slobo-
dan Strigi.
Odeljenje Apelacionog suda donelo je 29. marta 2013. godine presudu66 kojom
je potvrdilo prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Velimira Bertia, a
istu ukinulo u odnosu na optuenog Zorana Vukia, Slobodana Strigia i Branka
Hrnjaka i u tom delu predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovni postu-
pak i odluivanje. Po nalazu Odeljenja Apelacionog suda, prvostepena presuda je
zahvaena bitnim povredama odredaba krivinog postupka, jer prvostepeni sud
nije obrazloio razloge o odluujuim injenicama u vezi sa ubistvom porodice
iak. Naime, prvostepeni sud je, u odnosu na ovaj dogaaj, injenino stanje
zasnovao na Hrnjakovoj odbrani, datoj na glavnom pretresu. Meutim, razloge
zbog kojih prvostepeni sud prihvata Hrnjakovu odbranu, Odeljenje Apelacionog
suda je ocenilo kao nedovoljne. Ukazano je i na postojanje nesaglasnosti izmeu
odbrane okrivljenog Hrnjaka i materijalnih dokaza, odnosno iskaza svedoka i
66 Broj predmeta: K1 Po2 br. 7/12.

miljenja vetaka u odnosu na povrede Mate ika. Naime, Hrnjak je u svojoj
odbrani naveo da Vuki nije pucao u Matu ika, ve da ga je ub noem u vrat,
dok je vetak Dunji utvrdio da je oteeni Mate zadobio ustrelnu povredu na
glavi. Sporno je i njegovo priznanje, jer Hrnjak nije priznao radnje izvrenja dela,
ve samo da je prisustvovao kritinom dogaaju. Konano, Odeljenje Apelacio-
nog suda smatra da se iz samog opisa krivinog dela datog u izreci presude ne
vidi u emu se, u odnosu na okrivljenog Hrnjaka, sastoji radnja saizvrilatva,
odnosno njegovog uea u izvrenju krivinog dela.
Ponovljeni postupak67 poeo je, pred izmenjenim veem68, 25. septembra 2013.
godine. U toku 2013. godine odrana su etiri dana suenja, tokom kojih su
okrivljeni izneli svoje odbrane, a ispitana su i dva vetaka.
Okrivljeni su ostali pri ranije datim odbranama, s tim to je okrivljeni Vuki po

prvi put naveo da su porodicu iak ubili okrivljeni Hrnjak i Strigi, tvrdei da
to ranije nije hteo da kae.
24 Okrivljeni Hrnjak je prilikom iznoenja odbrane ponovio raniju tvrdnju da

nije uestvovao u ubistvu lanova porodice iak, ve da je samo bio prisutan
prilikom njihovog ubistva. Objasnio je da je krenuo sa ostalim optuenima jer
mu je u stanici milicije u Belom Manastiru kolega uro Opai rekao da treba
neke ljude odvesti u Jagodnjak, da bi se predali JNA.Vuki je govorio Stigiu
kuda da vozi i gde da stane. Kada su se zaustavili, svi su izali iz vozila. Na zahtev
Vukia, Madarac je iz vozila izveo jednog oveka. Vuki je tog oveka ub
noem u vrat, i ponovo traio od Madarca da izvede drugog oveka, koga
je zatim ubio iz svog pitolja. Vuki je i treeg lana porodice iak ubio iz
pitolja, a u etvrtog su pucali Vuki i Strigi iz automatske puke. Hrnjak je
istakao da mu je okrivljeni Vuki posle zloina pretio da o ovom dogaaju
nikome ne pria. Bojao se da e ga Vuki ubiti jer je bio najopasniji ovek u
Baranji.
Duan Dunji, vetak medicinske struke, ostao je pri ranije datom nalazu i
tvrdnji da su oteeni Mato, Ante, Ivan i Vinko iak imali povrede od vatre-
nog oruja.69 Ukazao je da se, uvidom u fotodokumentaciju sa uviaja, na kojoj
67 Broj predmeta: K. Po2 br. 9/13.

68 Sastav vea: sudija Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije Mirjana Ili i Bojan Mii
(lanovi vea).
69 Videti izvetaj sa suenja od 27. novembra 2013. godine, dostupno na: http://www.hlc-rdc.
org/wp-content/uploads/2013/11/BeliManastir_ponovljeni_postupak_Izvestaj_sa_sudjen-
ja_27.11.2013.pdf, pristupljeno 27. maja 2014. godine.
su tela oteenih jedno uz drugo, a imajui u vidu povrede koje su zadobili,
moe zakljuiti da su tela pre uviaja pomerana.
Milan Kunjadi, vetak balistiar, izjanjavao se o poloaju tela oteenih u

trenutku povreivanja, kao i o oruju kojim su povrede nanete i redosle-
du povreivanja.70 Izjanjavajui se o predlogu branilaca da se u dokaznom
postupku izvri rekonstrukcija dogaaja, istakao je da ni nakon rekonstrukcije
ne bi mogao dati detaljniji nalaz.
Sudsko vee odbilo je predloge odbrane da se ponovo ispitaju ranije ispi-

tani svedoci, kao i svedoci koji o predmetnom dogaaju nemaju neposred-
nih saznanja. Takoe, odbijeni su predlozi branilaca da se izvri rekonstrukcija
dogaaja, jer vee smatra da je izvoenje takve dokazne radnje nepotrebno.
Dokazni postupak je zavren 13. decembra 2013. godine, a iznoenje zavrnih
rei odreeno je za februar 2014. godine.
Nalazi FHP-a
25
Presuda Odeljenja Apelacionog suda u delu koji se odnosi na kazne, nastavak je
neprimerene prakse izricanja kazni ispod zakonskog minimuma u predmetima
ratnih zloina. Odeljenje Apelacionog suda je potvrdilo prvostepenu presudu
optuenom Bertiu kojom je osuen na kaznu zatvora u trajanju od jedne
godine i est meseci, uz primenu odredaba o ublaavanju kazne ispod zakon-
skog minimuma zbog postojanja osobito olakavajuih okolnosti. Obrazlaui
ovakvu odluku, Odeljenje Apelacionog suda je izmeu ostalog navelo: ...u
prilog tome da je kazna adekvatna i srazmerna teini uinjenog dela ide i to
to na strani optuenog oteavajuih okolnosti nije bilo.
Ovakav stav prvostepenog i drugostepenog suda ne odgovara ni utvrenom

injeninom stanju. Naime, u presudi je utvreno da je okrivljeni telesno povreivao
najmanje devet lica, a nekima je pitolj stavljao u usta ili im ga je prislanjao uz glavu,
pretei im ubistvom, terao ih da pevaju etnike pesme i primenjivao druge
neovene akte. Brojnost ovih radnji ukazuje na upornost, bezobzirnost i surovost
koje sudovi nisu smeli da zanemare. U isto vreme, olakavajuim okolnostima dat
je preveliki znaaj. Okolnost da je okrivljeni u vreme izvrenja dela imao 22 godine
i da je bio na granici starosti sa mlaim punoletnim licem, ne predstavlja okolnost
kojoj bi trebalo dati poseban znaaj kada je re o predmetima ratnih zloina.
70 Videti izvetaj sa suenja od 28. novembra 2013. godine, dostupno na: http://www.hlc-rdc.
org/wp-content/uploads/2013/11/Beli-Manastir_-ponovljeni-postupak_Izvestaj_sa_sud-
jenja_28.11.2013.pdf, pristupljeno 27. maja 2014. godine.
Apelacioni sud je pravilno ukinuo prvostepenu presudu u odnosu na ubistvo
porodice iak, te ukazao prvostepenom sudu da je potrebno detaljnije ceniti
odbranu okrivljenog Hrnjaka. Posebno je istakao da nije potpuno obrazloeno
iz kog razloga se prihvata deo njegove odbrane da pre ubistva porodice iak
nije odlazio u njihovu kuu, i pored suprotnih iskaza svedoka, kao i navodi o
mestu i nainu njihovog ubistva, s obzirom da njegova odbrana nije u skladu sa
fotodokumentacijom i nalazom vetaka o nastalim povredama kod pokojnog
Mate ika. Naime, sud je prihvatio navode Hrnjaka da je okrivljeni Vuki
Matu ika ub noem u vrat, a vetak je u svom nalazu naveo da povrede
koje je Mate iak zadobio ukazuju na povrede vatrenim orujem.
U ponovljenom postupku, prvostepeni sud je postupio po nalozima Odeljenja

Apelacionog suda i razjasnio nejasne delove Hrnjakove odbrane. Naime, vetak
medicinske struke je pojasnio da je prilikom vetaenja o povredama koje je zado-
bio Mate iak, mogao da govori samo o povredama koje su vidljive na skeletnim
ostacima, jer mekih tkiva nije bilo prilikom vetaenja. Time ostavlja mogunost
da je Mate iak ubijen ubodom noa u vrat, na nain kako je to opisao Hrnjak
26 u svojoj odbrani. Takoe, ovaj vetak je u velikoj meri otklonio dilemu u vezi sa
razlikom izmeu Hrnjakovog iskaza i fotodokumentacije, jer je vetak obrazloio
da su tela porodice iak najverovatnije pomerana pre sainjavanja fotodokumen-
tacije, i opisao iz kojih razloga je doao do takvog zakljuka.
U odnosu na nalaz Odeljenja Apelacionog suda, da se iz izreke presude ne vidi u

emu se sastoji radnja saizvrilatva okrivljenog Hrnjaka, postupanje prvostepenog
suda moe da se analizira tek nakon donoenja odluke u ponovljenom postupku.
B Predmeti u kojima je tokom 2013. godine doneta

prvostepena presuda
6. Predmet Skoi
Odeljenje Vieg suda71 donelo je 22. februara 2013. godine presudu72 ko-
jom je sedam optuenih oglasilo krivim zbog ratnog zloina protiv civilnog
stanovnitva73 i osudilo ih na kazne zatvora: Zorana urevia i Zorana
71 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Rastko Popovi (predsednik vea), sudije
Vinka Beraha Nikievi i Sneana Nikoli Garoti (lanice vea).
72 Broj predmeta: K. Po2 br. 42/10
142 st. 1, u vezi sa l. 22.
Stojanovia u trajanju od dvadeset godina, Tomislava Gavria i Zorana Alia u
trajanju od deset godina, Draganu eki pet godina, Damira Bogdanovia dve
godine, dok je optuenom oru eviu utvrdilo kaznu zatvora u trajanju od
pet godina i osudilo ga na jedinstvenu kaznu zatvora od petnaest godina74.
Tok postupka75
Zbog zloina poinjenih u selu Skoi (optina Zvornik, BiH), TRZ je podiglo
optunicu 30. aprila 2010. godine protiv Sime Bogdanovia, Damira Bogdanovia,
Zorana Stojanovia, Tomislava Gavria i ora evia. Njima je stavljeno na
teret da su, zajedno sa NN vojnicima, kao pripadnici paravojne grupe pod
komandom Sime Bogdanovia, 12. jula 1992. godine u Skoiu izvrili ratni
zloin nad civilima romske nacionalnosti. Tom prilikom ubili su 22 civila i ranili
oteenog Ziju Ribia. Tri oteene - Alfu Betu i Gamu - prinudno su
zadrali sve do januara 1993. godine. Tokom tog perioda su ih primoravali na
rad, tukli, silovali i seksualno se iivljavali nad njima.76
Nakon identifikacije jo tri pripadnika paravojne grupe Sime Bogdanovia,

TRZ je za isti zloin 23. februara 2011. godine podiglo optunicu protiv Zo- 27
rana Alia77, a 22. decembra 2011. godine protiv Zorana urevia i Dragane
eki78, pa su postupci protiv njih spojeni sa postupkom koji se ve vodio
protiv okrivljenog Sime Bogdanovia i drugih.
Optueni Sima Bogdanovi preminuo je u avgustu 2012. godine, pa je u odnosu

na njega krivini postupak obustavljen.
TRZ je 4. decembra 2012. godine podnelo jedinstvenu optunicu protiv Dami-

ra Bogdanovia, Zorana Stojanovia, Tomislava Gavria, ora evia, Zorana
Alia, Zorana urevia i Dragane eki.79
74 ore evi pravosnano je osuen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina presudom

Okrunog suda u Beogradu K. br. 1419/04 od 15. jula 2005. godine zbog krivinog dela
ratni zloin protiv civilnog stanovnitva, koje je izvrio nakon krivinog dela koje je pred-
met ovog postupka.
presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/skocici.html, pristupljeno 31. maja
2014. godine.
76 Optunica Tuilatva za ratne zloine KTRZ br.7/08. od 30. aprila 2010. godine, dostupno
na: http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/optuznice_cir.htm, pristupljeno 27. maja 2014.
godine.
77 Broj predmeta: KTRZ br.11/10.
78 Ibid.
79 Broj predmeta: KTRZ br.7/08 od 4. decembra 2012. godine, dostupno na: http://www.
tuzilastvorz.org.rs/html_trz/optuznice_cir.htm, pristupljeno 27. maja 2014. godine.
Tom optunicom blie su opisane pojedinane radnje izvrenja krivinog dela u
odnosu na sve optuene, proiren je i broj rtava sa 22 na 27, a paravojna grupa
pod komandom pok. Sime Bogdanovia, kojoj su pripadali optueni, oznaena
je kao jedinica srpske strane u sukobu u BiH pod nazivom Simini etnici.
Glavni pretres je poeo 14. septembra 2010. godine, a okonan donoenjem

presude 22. februara 2013. godine. Tokom glavnog pretresa ispitan je 41 sve-
dok, meu kojima je est oteenih.
Presudom je utvreno da su okrivljeni Stojanovi, evi, Ali, urevi i eki,

zajedno sa NN pripadnicima jedinice Simini etnici, 12. jula 1992. godine
naoruani uli u selo Skoi, a zatim bez ikakve vojne potrebe sruili seosku
damiju. Nakon toga, otili su u deo sela u kojem je ivelo 35 Roma i izvrili
pretres kua, traei novac i stvari od vrednosti. Potom su iz kue Hamdije
Ribia isterali 32 seljana u dvorite i izvrili njihov pretres. Tom prilikom je
okrivljena Dragana eki od oteene Game oduzela zlatni nakit. Za vreme
pretresa kua i oteenih, pripadnici jedinice Simini etnici su oteene tukli
rukama, nogama i kundacima puaka, pa su tako prvo pretukli oteenog Arifa
28 Nuhanovia a zatim ga i ubili. Okrivljeni Stojanovi je prvo pukom, a zatim
tokom od bicikla tukao oteenog Esada Aganovia. Pok. Sima Bogdanovi
je iz Hamdijine kue izveo oteenu Alfu, vezao joj ruke opasaem i tako
vezanu je silovao, da bi joj zatim kletima izvadio dva zlatna zuba. Za to vreme
NN pripadnici jedinice odveli su u staru kuu Hamdije Ribia oteene Betu,
staru 13 godina i Gamu, staru 15 godina, i tu ih silovali.
Pok. Sima Bogdanovi naredio je oteenima da uu u kamion, u koji su pri-

padnici jedinice ubacili i mrtvo telo Arifa Nuhanovia, i potom ih odvezli u
selo Malei. Dolaskom u Malei naredili su oteenim Alfi, Beti i Gami
da izau iz kamiona. Zajedno sa njima, da ih uvaju, izali su okrivljena Dra-
gana eki i NN pripadnici jedinice. Okrivljeni Stojanovi i urevi, zajedno
sa pok. Simom Bogdanoviem i drugim NN pripadnicima jedinice, dovezli su
oteene u selo etii, do jame koja se nalazi na mestu zvanom Hamzii, pa su
noevima i pucanjem iz vatrenog oruja ubili 27 civila koje su bacili u jamu, dok
je oteeni Zijo Ribi, tada star osam godina, preiveo streljanje zadobivi tom
prilikom telesne povrede. Za vreme dogaaja na mestu Hamzii, okrivljeni Ali,
saglaavajui se sa radnjama drugih, stajao je u blizini i uvao strau.
Takoe, sud je utvrdio da su, u periodu od 12. jula pa do poetka septembra

1992. godine, okrivljeni Stojanovi, evi, urevi, Ali i eki, zajedno sa
drugim NN pripadnicima jedinice boravili u selu Malei, a u drugoj polo-
vini avgusta pridruili su im se okrivljeni Damir Bogdanovi i Tomislav Gavri.
Oteene Alfa, Beta i Gama su bile zatvorene po kuama u selu, a pri-
padnici jedinice su im nareivali da moraju raditi ta god od njih bude traeno
jer e ih u protivnom ubiti, pa su one prale njihovu odeu, spremale im hranu
i kue u kojima su bili smeteni. Za vreme boravka u Maleiu oteene su u
vie navrata tukli okrivljeni Stojanovi, Ali, urevi i eki. Oteene su za
sve to vreme pripadnici jedinice seksualno poniavali, pa je okrivljeni urevi
zajedno sa NN pripadnicima primoravao oteene Betu i Gamu da gole
etaju po stolovima, a oteenoj Alfi pretio da e morati da popije njegovu
spermu iz ae. Sve oteene su u vie navrata silovali NN pripadnici jedinice,
meu kojima su bili i pojedini optueni. Tako su oteenu Alfu u vie navrata
silovali i okrivljeni Stojanovi, urevi, Ali i Gavri. Oteenu Betu su si-
lovali okrivljeni Stojanovi, Ali i Gavri, a oteenu Gamu okrivljeni Gavri.
Ocenjujui psihiki odnos okrivljenih prema krivinom delu, sud je zakljuio da

su oni postupali sa direktnim umiljajem.
Odluujui o vrsti i visini kazne, sud je okrivljenom Damiru Bogdanoviu kao

olakavajue okolnosti cenio porodine prilike, te da je u vreme izvrenja
krivinog dela pripadao kategoriji mlaih punoletnih lica sa tek navrenih 20
godina, da u vreme izvrenja krivinog dela nije bio osuivan, kao i njegovu pre-
sudnu ulogu u tome da oteene Alfa i Beta preive rat, a od oteavajuih 29
okolnosti teinu izvrenog dela i nastale posledice. Sve navedene olakavajue
okolnosti, kao meusobno povezane, sud je ocenio kao naroito olakavajue,
pa je okrivljenom ublaio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma.
Okrivljenom Zoranu Stojanoviu sud je kao olakavajue okolnosti cenio da

je otac dvoje dece i da je u vreme izvrenja dela bio u stanju bitno smanjene
uraunljivosti.
Okrivljenom Zoranu Aliu kao olakavajue cenjene su okolnosti da je u ratu

izgubio nogu, te da je u vreme izvrenja dela bio star 17 godina i pripadao
kategoriji starijih maloletnika.
Okrivljenom Zoranu ureviu kao olakaavajua okolnost cenjene su poro-

dine prilike.
Od oteavajuih okolnosti okrivljenima Stojanoviu, Aliu i ureviu sud je

cenio teinu izvrenog dela i nastale posledice, okolnosti pod kojima je delo
izvreno, njihove pobude, a posebno brojnost radnji izvrenja. Ustanovljeno je
da su posledice dela teke, jer je grupa kojoj su pripadali i ovi optueni ubila 28
lica, meu kojima je bilo starijih ljudi, dece uzrasta od 2 do 16 godina i ena u
poodmakloj trudnoi.Takoe, utvreno je da su ispoljili visok stepen surovosti,
agresivnosti, bezobzirnosti, upornosti i odlunosti prilikom izvrenja dela.
Na strani okrivljenih Stojanovia i urevia, sud je kao oteavajuu okolnost

cenio i njihovu raniju osuivanost zbog krivinih dela protiv ivota i tela ljudi i
imovine. I okrivljenom Aliu takoe je cenjen raniji ivot, odnosno osuivanost,
ali ne za istovrsno krivino delo, dok okrivljenom ureviu sud nije cenio
injenicu da je pred ovim sudom osuen zbog istovrsnog krivinog dela, jer se
radi o nepravosnanoj presudi.80
Kao olakavajue okolnosti na strani okrivljenog Tomislava Gavria cenjene su

njegove porodine prilike, dok je od oteavajuih okolnosti cenjena njegova
viestruka osuivanost za krivina dela protiv imovine.
U odnosu na okrivljenu Draganu eki, sud je kao olakavajue okolnosti cenio

da je u vreme izvrenja dela imala 17 godina, porodine prilike, neosuivanost,
a od oteavajuih okolnosti teinu izvrenog krivinog dela i nastale posledice,
okolnosti pod kojima je delo izvreno i pobude, te odsustvo saoseanja sa
patnjama bespomonih rtava.
Okrivljenom oru eviu sud je kao olakavajue okolnosti cenio da je

u vreme izvrenja krivinog dela bio mlae punoletno lice sa tek navrenih
20 godina, njegove teke porodine prilike, okolnost da je u vreme izvrenja
30 dela bio u stanju smanjene uraunljivosti, te da je bio neosuivan, dok je kao
oteavajue okolnosti cenio teinu izvrenog krivinog dela i nastale posledice,
pobude i okolnosti pod kojima je delo izvreno. Iako je okrivljeni ore
evi pravosnano osuen zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva, ova injenica nije cenjena kao oteavajua okolnost, jer se radi o
krivinom delu koje je izvreno nakon predmetnog krivinog dela, a izreenu
kaznu sud mu je uzeo kao utvrenu.
Sud je naao da nije dokazano da je okrivljeni Zoran Stojanovi izvrio neoveno

postupanje i vreanje ljudskog dostojanstva tako to je naredio Mehmedu i Esa-
du Aganoviu (dedi i unuku) da svuku odeu i da vre oralni seks meu sobom.
Takoe, tokom psotupka nije dokazano ni da je okrivljeni ore evi silovao
oteene Alfu i Betu i uestvovao u ubistvu civila na mestu Hamzii.
Protiv ove presude albe su izjavili okrivljeni i njihovi branioci, kao i TRZ.
Predmet je upuen Apelacionom sudu u Beogradu, pa se tokom 2014. godine
oekuje odluka ovog suda po izjavljenim albama.
Nalazi FHP-a
Tokom ovog postupka TRZ je postupalo profesionalno i trudilo se da identifi-
80 Zoran urevi je presudom Vieg suda u Beogradu, K. Po2 7/2011. od 4. juna 2012. go-
dine (predmet Bijeljina) osuen zbog ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva na kaznu
zatvora u trajanju od 13 godina.
kuje i privede pravdi to vei broj izvrilaca ovog zloina i na taj nain potpuno
rasvetli ovaj dogaaj. Tako su, nakon podizanja prve optunice kojom je bilo
obuhvaeno pet izvrilaca, tokom postupka identifikovana jo tri izvrioca koje
je TRZ procesuiralo. TRZ je, takoe, izmenjenom optunicom proirilo broj
rtava ubijenih na mestu Hamzii sa 22 na 27, ime je obuhvatilo sve stradale
Rome iz sela Skoi.
Postupak su obeleila veoma potresna svedoenja i reakcije oteenih,

zatienih svedokinja Alfe, Bete i Game. Oteene su tokom svedoenja
imale snane emotivne reakcije na pitanja optuenih i na samo njihovo
prisustvo u sudnici. Meutim, one pre, tokom i nakon suenja nisu imale
psiholoku podrku jer Sluba za podrku i pomo svedocima i oteenim
pri Odeljenju Vieg suda nema psihologa. Psiholoka podrka ovim svedoki-
njama zasigurno bi uticala na kvalitet njihovog iskaza i umanjila psiholoke
posledice svedoenja.81
Predsednik vea je pokazao primerenu senzibilnost prilikom ispitivanja rtava

seksualnog nasilja. Naime, on je upozoravao optuene da se svedokinjama
obraaju pristojno i da im persiraju, a takoe je odbijao pitanja koja su bila 31
omalovaavajua. U situacijama kada su optueni komentarisali izjave svedoki-
nja, predsednik vea je reagovao neformalnim upozorenjem da e im oduzeti
re ukoliko nastave sa takvim ponaanjem.
U pogledu izreenih kazni, sve pojedinane kazne su adekvatne delima za koje

su optueni proglaeni krivim izuzev u sluaju Damira Bogdanovia gde je sud
neprimereno primenio institut ublaavanja kazne i izrekao kaznu zatvora ispod
zakonskog minimuma, u trajanju od samo dve godine. Zakonodavac je jasno
odredio da okolnosti koje omoguavaju sudsko ublaavanje kazne moraju biti
izuzetnog karaktera, to porodine prilike i godine ivota optuenog svakako
nisu. U isto vreme, potpuno je izostalo obrazloenje iz kojih razloga je sud kao
olakavajuu okolnost ocenio presudnu ulogu optuenog da oteene Alfa
i Beta preive rat, pa se smo navoenje ove okolnosti ne moe smatrati
izuzetnom okolnou koja bi opravdala primenu ovog instituta.
7. Predmet Mark Kashnjeti
Odeljenje Vieg suda82 je u ponovljenom postupku 21. juna 2013. godine do-
81 Detaljnije u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012.
godini, (Beograd: FHP, 2013), str. 22.
82 Vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Vinka Beraha Nikievi (predsednica vea), sudije
Sneana Nikoli Garoti i Rastko Popovi (lanovi vea).
nelo presudu83 kojom je oglasilo krivim Marka Kashnjetija zbog krivinog dela
ratni zloin protiv civilnog stanovnitva84 i osudilo ga na kaznu zatvora u tra-
janju od dve godine.
Tok postupka85
Optunicom TRZ od 11. maja 2012. godine, koja je etiri puta precizirana,
optuenom Marku Kashnjetiju stavljeno je na teret da je 14. juna 1999. go-
dine u Prizrenu (Kosovo), za vreme trajanja oruanog sukoba, prikljuivi se
Oslobodilakoj vojsci Kosova (OVK), u uniformi i sa orujem, sa NN pripad-
nicima OVK, u Ulici Arslan Durmii zaustavio vozilo u kojem su se nalazili
oteeni Boidar urovi i Ljubomir Zdravkovi, naredio im da izau iz vozila,
pretresao ih i uzeo im lina dokumenta, novac i druge stvari od vrednosti.
Potom im je vezao ruke kanapom, te ih je, sa ostalim pripadnicima OVK, pod
pretnjom orujem, sproveo do dvorita jedne kue, udarajui povremeno kun-
dakom puke Boidara urovia po glavi i telu. Oteene je, zajedno sa ostalim
NN pripadnicima OVK, drao zatvorene vie sati, da bi ih potom zajedno sa
Miroslavom Jovanoviem, koga su ranije zatvorili NN pripadnici OVK, odvezao
32 do prizrenskog naselja Ortokol i naredio im da idu u Srbiju.
Glavi pretres poeo je 13. septembra 2012. godine. Odrana su etiri dana
suenja, tokom kojih je optueni izneo svoju odbranu, a ispitano je i osam
svedoka, od kojih su dva oteena. Sud je 19. novembra 2012. godine doneo
presudu86 kojom je optuenog Marka Kashnjetija oglasio krivim i osudio ga na
kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Protiv ove presude albe su izjavili i
TRZ i branilac optuenog.
Odeljenje Apelacionog suda je 8. marta 2013. godine donelo reenje87 kojim

je uvailo albu branioca, ukinulo presudu i predmet vratilo prvostepenom
sudu na ponovno suenje. Po nalazu Odeljenja Apelacionog suda, prvostepena
presuda sadri bitne povrede krivinog postupka jer u istoj nisu dati razlozi
o injenicama koje su bile predmet dokazivanja, a oni koji su dati potpuno su
nejasni. Naime, kada je re o postojanju oruanog sukoba u vreme izvrenja

142 st. 1, u vezi sa l. 22.
i presude dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/kasnjeti.html, pristupljeno 31.
maja 2014. godine.
dela, Odeljenje Apelacionog suda je ukazalo da je u to vreme ve bio potpisan
Kumanovski sporazum o prekidu vatre na teritoriji Kosova. Takoe, sporno je
i svojstvo optuenog kao pripadnika jedne od strana u sukobu, s obzirom da
nije navedeno na osnovu ega je takav njegov status utvren.
Apelacioni sud je takoe naao da je prvostepeni sud propustio da u dokaz-

nom postupku sprovede antropoloko vetaenje, kojim bi se utvrdilo da li
se optueni zaista nalazi na fotografiji na osnovu koje je TRZ identifikovalo
optuenog i koja je kljuni dokaz TRZ, te da je neosnovano odbio predlog
odbrane da se izvri uvid u snimak Klan Kosova TV, na kojem jedna osoba
tvrdi da lice koje se nalazi na fotografiji nije optueni. Konano, Odeljenje
Apelacionog suda je smatralo da prvostepeni sud nije uloio dovoljno napora
da se putem video konferencijske veze ispitaju Mentor oaj i Bajram oaj
koji ive na Kosovu, a ije ispitivanje je predloila odbrana.
Ponovljeno suenje zapoeto je 19. aprila 2013. godine.Tokom tri dana suenja
ispitana su dva svedoka (putem video konferencijske veze) i dva vetaka, a
izvren je i uvid u snimak Klan Kosova TV.
33
Svedok Mentor oaj nije eleo da svedoi, navodei da optuenog ne pozna-
je. Svedok Ramadan Bytyqi, bivi pripadnik OVK, izjavio je da je u prilogu
Klan Kosova TV o hapenju optuenog video fotografiju na kojoj je navodno
optueni, nakon ega se javio televiziji da to demantuje. Optuenog ne poznaje,
a osoba na fotografiji za koju TRZ tvrdi da je optueni Kashnjeti je osoba koju
poznaje samo pod nadimkom Dimi.To mu je poznato jer se i sm kao jedan
od pripadnika OVK nalazi na fotografiji. Mukarac pod nadimkom Dimi je
tada imao 21 godinu.
Vetaci su u svom nalazu utvrdili da optueni poseduje veliki broj antropolokih

karakteristika koje su sline antropolokim karakteristikama osobe na dos-
tavljenoj slici iz dnevnih novina Kurir.88 Stepen slinosti antropolokih karakte-
ristika izmeu lica na fotografiji i optuenog je, po njihovom miljenju, takav
da se sa velikom verovatnoom moe zakljuiti da se radi o istoj osobi. Naveli
su da je prilikom vetaenja koriena metoda uporeivanja posmatranjem.
Vetak medicinske struke Duan Dunji dozvolio je mogunost da je osoba na
fotografiji stara 46 godina, ali nije mogao da odgovori na pitanje branioca - da li
dozvoljava mogunost da je osoba na fotografiji mlaa od 35 godina. Vetak za
oblast antropologije Marija uri je navela da se starost osobe sa fotografije ne
moe odrediti, ali da se radi o osobi koja je stara izmeu 25 i 50 godina.
88 Fotografija dostupna na: http://www.kurir-info.rs/prepoznali-zlocinca-kasnjetija-clanak-187

978, pristupljeno: 30. maja 2014. godine.
Sud je i nakon ponovljenog postupka doneo presudu kojom je optuenog
oglasio krivim i osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Po nalazu
sudskog vea, u vreme izvrenja dela postojao je oruani sukob, to je sud
utvrdio iz podnesaka Ministarstva odbrane u kojima se navodi da se vojska sa
podruja Kosova povlaila u periodu od 10. do 20. juna 1999. godine i da je
poslednji oruani sukob vojske sa pripadnicima OVK zabeleen 18. juna 1999.
godine. Sud stoga zakljuuje da je nebitno da li je u vreme kritinog dogaaja,
odnosno 14. juna 1999. godine, i na podruju Prizrena postojao oruani sukob,
jer se meunarodno humanitarno pravo primenjuje do potpunog postizanja
mira i na itavom podruju koje je pod kontrolom neke od strana u sukobu.
Da je optueni osoba na fotografiji, sud je utvrdio iz iskaza oteenog

urovia i svedoka Milana Petrovia, kao i posredno iz iskaza svedoka Miro-
slava Jovanovia, te nalaza i miljenja sudskih vetaka. Takoe je utvreno da se
optueni prikljuio pripadnicima OVK, te da su oteeni imali status civilnih
lica.
Nalazi FHP-a
34
Odeljenje Vieg suda nije u ponovljenom postupku otklonilo sve nedostatke
na koje je ukazao Apelacioni sud u reenju od 8. marta 2013. godine.
I u ovoj presudi Odeljenje Vieg suda zakljuuje da se optueni prikljuio OVK,

a da pri tom uopte ne daje bilo kakvo obrazloenje na osnovu kojih dokaza
je doao do takvog zakljuka.
Govorei o statusu oteenog urovia, sud daje veoma konfuzno obrazloenje.

Prvo navodi da je utvrdio kako je isti bio civil, a zatim konstatuje da je imao
u vidu navode oteenog kako je prilikom pretresa u urovievom vozilu
pronaeno oruje, ...te s tim u vezi iskaz svedoka Mentor oaja, da je pri-
likom pretresa vozila u kojem su se nalazila dva lica pronaeno oruje. Osim
to je re o oiglednoj omaci suda, jer svedok Mentor oaj nije uopte
svedoio ni na jednu okolnost, pa ni na okolnost posedovanja oruja od strane
oteenog, sud je propustio da objasni iz kojih razloga urovia tretira kao
civilno lice ako je sm oteeni naveo da je imao automatsku puku.
Sud je prihvatio nalaz vetaka koji su obavili antropoloko vetaenje i na nje-

mu zasnovao presudu. Meutim, ovom nalazu se mogu uputiti dva ozbiljna
prigovora. Prvo, vetaenje je sprovedeno na osnovu pukog uporeivanja ne-
jasne fotografije i optuenog, bez primene neke savremene tehnike. Obinim
posmatranjem utvreno je da obe osobe imaju veliki broj istih morfolokih
karakteristika. Drugo, nalaz vetaka je krajnje neodreen, jer je prema nje-
mu osoba na fotografiji stara izmeu 25 i 50 godina, ime vrednost ovakvog
vetaenja postaje upitna.
Istovremeno, sud uopte nije analizirao neslaganje iskaza oteenog urovia,
koji je tokom postupka isticao da su osobe koje su ga zaustavile bile starosti
izmeu 25 i 30 godina, i injenice da je optueni Kashnjeti u tom trenutku imao
46 godina.
Iskazi oteenog urovia, te svedoka Petrovia i Jovanovia o navodnom pre-

poznavanju okrivljenog, morali su biti posebno detaljno ocenjeni, imajui u vidu
da je sporna fotografija jo od momenta hapenja optuenog bila objavljena u
medijima sa vidno obeleenim licem za koje se navodi da je optueni.
8. Predmet Tuzlanska kolona
Odeljenje Vieg suda89 je u ponovljenom postupku donelo 2. decembra

2013. godine presudu90 kojom je okrivljenog Iliju Juriia oglasilo krivim zbog
krivinog dela upotreba nedozvoljenih sredstava borbe91 i osudilo ga na kaznu
Tok postupka92
35
Optunicom TRZ93 od 9. novembra 2007. godine, koja je izmenjena 18. sep-
tembra 2009. godine, optuenom Iliji Juriiu stavljeno je na teret da je 15. maja
1992. godine u Tuzli (BiH), kao pripadnik bonjake i hrvatske strane u sukobu,
u svojstvu deurnog u Operativnom tabu SJB u Tuzli, izdao naredbu za napad
u trenutku kada je kolona JNA mirno prolazila kroz Tuzlu.Tom prilikom lien je
ivota najmanje 51 pripadnik JNA, dok je najmanje 50 pripadnika JNA ranjeno.
Ovim napadom prekreni su sporazumi o mirnom povlaenju jedinica JNA iz
BiH i iz Tuzle.94
Prvostepeno suenje optuenom Iliji Juriiu poelo je 22. februara 2008. go-
89 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije
Mirjana Ili i Bojan Mii (lanovi vea).
90 Broj predmeta: K Po2 br. 53/10
148.
i presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/tuzlanska_kolona.
html, pristupljeno 31. maja 2014. godine.
93 Zamenik tuioca za ratne zloine, Milan Petrovi.
94 Tuilatvo za ratne zloine preuzelo je ovaj predmet od Vojnog tuilatva u Beogradu 2004.
godine.
dine pred Okrunim sudom u Beogradu. Sudsko vee95 je 22. septembra 2009.
godine donelo presudu kojom je optueni Ilija Jurii oglaen krivim i osuen
na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.96
Odeljenje Apelacionog suda je, odluujui o albama branilaca i TRZ, otvorilo

glavni pretres 22. septembra 2010. godine, tokom kojeg je ispitano 12 svedoka.
Sud je traio od Ministarstva odbrane Republike Srbije sporazum izmeu BiH
i SRJ iz aprila 1992. godine o mirnom povlaenju JNA sa teritorije BiH na teri-
toriju SRJ, kao i naredbu Generaltaba JNA iz aprila ili maja 1992. godine da
se vojska povue sa teritorije BiH. Ministarstvo odbrane dostavilo je traenu
naredbu, ali je obavestilo Apelacioni sud da nije u mogunosti da dostavi spora-
zum o mirnom izvlaenju JNA sa teritorije BiH, jer je ovaj dokument uniten
u NATO bombardovanju 1999. godine.
Odeljenje Apelacionog suda je 11. oktobra 2010. godine donelo reenje97 ko-
jim je uvailo albe odbrane, ukinulo presudu i predmet vratilo prvostepenom
sudu na ponovno suenje. Prema nalazima Apelacionog suda, prvostepeni sud
nije pravilno i potpuno utvrdio odluujue injenice o postojanju Sporazuma
36 izmeu BiH i SRJ o mirnom povlaenju JNA sa teritorije BiH, status kasarne
Husinska buna u Tuzli, zato i pod kojim okolnostima je doneta odluka da
se jedinica iz kasarne povue ba 15. maja 1992. godine, da li su optuenom
bili poznati sporazumi izmeu BiH i SRJ o povlaenju JNA i izmeu komande
kasarne i organa vlasti u Tuzli, da li je on znao za postojanje perfidnog plana
za napad na kolonu JNA, kako je glasila naredba za napad i kada je izdata.
Ponovljeno suenje pred izmenjenim veem98 zapoeto je 6. jula 2011. godine.

Odrano je 13 sudeih dana, tokom kojih je ispitano 17 svedoka i jedan vetak.
Oni su govorili o injenicama koje, po nalazu Odeljenja Apelacionog suda, nisu
bile dovoljno razjanjene tokom prvog suenja.
Dana 2. decembra 2013. godine, Odeljenje Vieg suda donelo je presudu kojom
je optuenog Iliju Juriia oglasilo krivim i ponovo ga osudilo na kaznu zatvora
u trajanju od 12 godina. Obrazlaui donetu presudu, predsednik vea je naveo
da tokom postupka sud nije mogao da pribavi sporazum o povlaenju JNA sa
teritorije BiH, koji je zakljuen izmeu BiH i SRJ, ali da je vee ocenilo kako je
takav sporazum postojao, te da je optueni sa istim bio upoznat, jer se radi o
95 Sastav vea: Vinka Beraha Nikievi (predsednica vea), sudije Sneana Garoti Nikoli i
Vesko Krstaji (lanovi vea).
96 Broj predmeta: KV br. 5/2007.
97 Broj predmeta: 1 Po2 br. 5/10.
98 Sastav vea Odeljenja za ratne zloine: sudija Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije
Tatjana Vukovi i Olivera Anelkovi (lanovi vea).
optepoznatoj injenici. Takoe, tokom obrazlaganja presude, predsednik vea
je naveo da je optueni bio upoznat sa postojanjem dogovora izmeu koman-
danta kasarne Husinska buna i civilnih vlasti u Tuzli o povlaenju vojske jer je,
kao lan Operativnog taba, u isti doao kritinog dana i mimo svog redovnog
rasporeda.
Postojanje perfidnog plana za napad na vojnu kolonu vee je utvrdilo na osn-

ovu injenice da su tog dana u Tuzli prestale da rade kole i sudovi, a da je neke
stanove koji su se nalazili u zgradama na liniji kretanja vojne kolone zaposela
policija. Sud je naao da je rasporeivanje naoruanih ljudi na punktovima i
terasama na zgradama oko trase kretanja kolone JNA predstavljalo zasedu za
jedinice JNA u povlaenju. Dokaz da je okrivljeni znao za postojanje perfid-
nog plana vee nalazi i u injenici da on nije pokuao da prekine napad, niti je
o ovom dogaaju sainio bilo kakav izvetaj ili beleku.
Nalazi FHP-a
U trenutku pisanja ovog izvetaja, FHP ne raspolae presudom iz ponovljenog

postupka, pa stoga nije u mogunosti da uradi detaljnu analizu. 37
Meutim, na osnovu uvida u izvedene dokaze tokom ponovljenog postupka
moe se zakljuiti da prvostepeno vee nije u potpunosti postupilo po na-
lozima Odeljenja Apelacionog suda. Naime, ostalo je nejasno kako je sud utvr-
dio da je okrivljeni imao saznanja o tome da je izmeu komandanta kasarne u
Tuzli Mileta Dubajia i elnika Tuzle postignut sporazum o izlasku JNA iz grada
15. maja 1992. godine. Naime, neposredni uesnici u ovom dogaaju, koji su
ispitani kao svedoci, o ovoj okolnosti dali su potpuno suprotne iskaze. Tako
svedok Ugo Nonkovi, u to vreme oficir JNA, navodi da je kritinog dana bio
zakljuen sporazum izmeu Mileta Dubajia i elnika Tuzle o izlasku JNA, bez
preciziranja datuma izlaska, dok drugi svedoci uopte nemaju saznanja o pos-
tojanju takvog sporazuma. Svedok Mile Dubaji je u svom iskazu naveo da je
15. maja 1992. godine sm doneo odluku da jedinice JNA zaponu izmetanje.
Dalje, svedok Mea Bajri navodi da optuenog nije obavetavao o svojim sas-
tancima sa Miletom Dubajiem.
Nije u potpunosti razjanjena ni uloga optuenog koji, po iskazu Mee Bajria,

naelnika Stanice javne bezbednosti, nije imao nikakvih komandnih ovlaenja,
ve je samo preneo njegovu komandu da se na vatru uzvrati vatrom. U
odnosu na postojanje perfidnog plana, vetak vojne struke prof. dr Mileta
Stojkovi je naveo da je plan za napad bio unapred osmiljen, od strane jednog
ili vie odlino vojno obuenih lica. Meutim, nije iskljuio mogunost da se sve
desilo i kao posledica injenice da su stvari izmakle kontroli. Prema njegovom
miljenju, nije logino da se svesno rtvuju tako visoki zvaninici optine Tuzla,
koji su se nalazili u koloni, kao garant mirnog izvlaenja vojske, osim ako neka
neformalna grupa nije otpoela napad na svoju ruku.
Nakon ponovljenog postupka, sporno je ostalo i pitanje kvalifikacije same

naredbe da se na vatru uzvrati vatrom, kao naredbe za napad koju je
izdao okrivljeni. Policajci koji su bili uesnici u razmeni vatre na Branskoj
Malti tvrdili su pred sudom da su na vatru koja je dolazila iz vojne kolone
odgovorili vatrom i da za to nisu dobili nikakvu naredbu, jer nije bilo naina
da se ta naredba prenese do njih, s obzirom da nisu imali nikakvo sredstvo
veze.
Branilac okrivljenog najavio je podnoenje albe, pa e konanu odluku u ovom

predmetu morati da donese Odeljenje Apelacionog suda.
9. Predmet Ovara V
Odeljenje Vieg suda99 donelo je 1. jula 2013. godine presudu kojom je okriv-
ljenog Petra iria oglasilo krivim zbog krivinog dela ratni zloin protiv ratnih
38 zarobljenika100 i utvrdilo mu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, a poto se
okrivljeni ve nalazi na izdravanju kazne zatvora u trajanju od 10 godina koju
mu je izrekao Okruni sud u Novom Sadu, izreena mu je jedinstvena kazna
Tok postupka101
TRZ102 je 18. juna 2012. godine podiglo optunicu kojom se Petar iri tereti
da je 21. novembra 1991. godine, kao pripadnik TO Vukovar koja je delovala
u sastavu tadanje JNA, ubijao i zlostavljao ratne zarobljenike iz vukovarske
bolnice. iriu je stavljeno na teret da je kao deo streljakog voda uestvovao
u streljanju zatvorenika na mestu zvanom Grabovo i da je, po povratku sa
Grabova, ispred hangara na Ovari uestvovao u streljanju poslednje grupe od
desetak ratnih zarobljenika.
99 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Rastko Popovi (predsednik vea), sudije
Vinka Beraha Nikievi i Sneana Nikoli Garoti (lanice vea).
144, u vezi sa lanom 22.
presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/ovcara_5.html, pris-
tupljeno 31. maja 2014. godine.
102 Zamenik tuioca za ratne zloine Duan Kneevi.
Glavni pretres je poeo 15. novembra 2012. godine, a tokom istog odrano je
pet sudeih dana i ispitano osam svedoka.
Odeljenje Vieg suda je presudom od 1. jula 2013. godine utvrdilo postojanje

svih navoda optunice, izuzev uea u streljanju poslednje grupe zatvorenika
pred hangarom na Ovari.
Sud nije prihvatio odbranu okrivljenog da u vreme kritinog dogaaja nije bio
na Ovari, ocenjujui je kao neuverljivu i usmerenu na izbegavanje krivine
odgovornosti. Uee okrivljenog u telesnom povreivanju ratnih zarobljenika
na Ovari i streljanju na lokaciji Grabovo, sud je utvrdio na osnovu iskaza sve-
doka-saradnika Boe Latinovia i Spasoja Petkovia, koje je ocenio kao jasne
i uverljive. Takoe, ovi svedoci su prilikom suoenja sa okrivljenim delovali
sigurno i ostali dosledni svojim izjavama.
Sud nije naao da je okrivljeni uestvovao u streljanju poslednje grupe od de-

setak ratnih zarobljenika, za ta je takoe tereen optunicom, pa je tu radnju
izostavio iz izreke presude. 39
Prilikom odmeravanja kazne, sud je na strani okrivljenog kao olakavajue okol-
nosti cenio njegove porodine prilike i mladost u vreme izvrenja krivinog
dela (23 godine), a od oteavajuih okolnosti cenio je teinu izvrenog dela i
nastale posledice, pobude i okolnosti pod kojima je delo izvreno, bezobzirnost
i evidentnu upornost, jer je u pitanju dogaaj koji je trajao satima, injenicu da
je tom prilikom lieno ivota najmanje 200 lica, meu kojima je bilo troje malo-
letnika, dok je najstarija rtva imala 72 godine.Takoe, cenjene su i injenice da
su meu rtvama bile i dve ene, od kojih je jedna bila u poodmakloj trudnoi,
a druga stara 60 godina, zatim da su tela rtava zatrpavali u dve masovne
grobnice bacajui leeve jedne preko drugih, pokazujui na taj nain prezir i
nepotovanje prema rtvama kao prema ljudskim biima, kao i injenica da je
optueni vie puta osuivan.
Nalazi FHP-a
Sudski postupak u ovom predmetu je sproveden efikasno i u kratkom vre-

menskom roku. Tome su doprinele i odredbe ZKP o usaglaavanju strana u
postupku o nespornim injenicama.103 Naime, mnoge injenice o dogaajima
koji su bili predmet optunice protiv Petra iria ve su bile utvrene u ne-
103 lan 349. stav 4. Zakonika o krivinom postupku, Slubeni glasnik Republike Srbije br.
72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
kim ranijim postupcima.104 Tako, u ovom predmetu nije bilo potrebno posebno
dokazivati postojanje nekih bitnih injenica kao to su postojanje oruanog
sukoba, status i identitet oteenih, svojstvo okrivljenog, vreme, mesto i nain
izvrenja krivinog dela. Te injenice su na pripremnom roitu stranke uinile
nespornim.
Posmatrajui izreenu zatvorsku kaznu samo za ovo krivino delo, u trajanju

od 15 godina, posebno imajui u vidu niz oteavajuih okolnosti, ista deluje
kao preniska. Meutim, poto je okrivljeni ve pravosnano osuen na kaznu
zatvora u trajanju od 10 godina, njemu se ni otrijom kaznom nije mogla izrei
vea jedinstvena kazna zatvora.
Sud je prilikom izricanja kazne optuenom uzeo u obzir i olakavajue okol-

nosti porodine prilike i mladost. Bez obzira na injenicu da je optuenom
izreena viegodinja kazna, praktino maksimalna kazna po zakonu, ini se kraj-
nje neprimerenim uzimanje u obzir ovih olakavajuih okolnosti kod izvrenja
tako tekog dela sa ogromnim brojem rtava, kao i zbog injenice da se vie
40 od 60 rtava pogubljenih na Ovari jo uvek vodi kao nestalo a da iri to-
kom postupka nije pomogao u otkrivanju lokacije na kojoj su skrivena tela
ubijenih.
10. Predmet elebii
Odeljenje Vieg suda105 donelo je 18. novembra 2013. godine presudu106 kojom
je Samira Hondu oslobodilo optubi zbog krivinog dela ratni zloin protiv
civilnog stanovnitva.107
Tok postupka108
Protiv Samira Honde TRZ je 17. maja 2013. godine podiglo optunicu109, ko-
jom mu je stavljeno na teret da je kao pripadnik Armije BiH i straar u logoru
104 Predmeti Ovara (okr.Vujovi i dr), Ovara II (okr. Buli), Ovara III (okr. Sireta)
105 Sudsko vee: sudija Sneana Nikoli Garoti (predsednica vea), sudije Vinka Beraha
Nikievi i Rastko Popovi (lanovi vea).
presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/celebic.html, pristu-
pljeno 31. maja 2014. godine.
109 Broj predmeta: KTO br. 6/13.
elebii (optina Konjic, BiH), u kome su bili zatoeni civili srpske nacional-
nosti tokom juna, jula i avgusta meseca 1992. godine, u vie navrata tukao
zatoene civile i tako im nanosio brojne telesne povrede, te da je uestvovao
u muenju civila tako to ih je zajedno sa drugim straarima zatvarao u aht u
kojem nije bilo dovoljno vazduha i drao ih u istom 24 asa.
Glavni pretres je poeo 11. septembra 2013. godine. Odrano je sedam sudeih
dana i ispitano 11 svedoka.
Iznosei svoju odbranu, okrivljeni je negirao izvrenje del za koja se tereti

i naveo da je optuen na osnovu lane izjave oteenog Zorana oria.
Objasnio je da je bio pripadnik 43. brigade Armije BiH i da je sam dostavio
sudu potvrdu o tome. Bio je rasporeen kao straar u logoru elebii, u
periodu kada je u logoru bio zatoen i oteeni ori, ali istie da nikoga
nije tukao niti povreivao. Govorei o uslovima u logoru, naveo je da su us-
lovi bili loi, jer su zatoenici spavali u hangarima na betonu i dobijali male
koliine hrane koja je bila nekvalitetna. Zatoenici su bili tueni i ubijani.
O ubistvu zatoenika svedoio je, kao svedok optube, pred Sudom BiH u 41
krivinom postupku protiv nekadanjeg straara Ese Macia, dok je u istom
postupku Zoran ori bio svedok odbrane. Oteenog oria sretao je
i posle rata, ali mu prilikom tih susreta oteeni nikada nije spomenuo da
mu je bilo ta loe uinio. U toku 2012. godine oteeni ori je doao u
Bijeljinu, u kuu njegove sestre i zeta i tom prilikom je traio novac da ga
ne prijavi. Odbio je da oteenom d novac i prijavio ga policiji, pa smatra
da ga oteeni lano tereti zbog prijavljivanja, te da je nagovorio neke sve-
doke da ga lano terete. Naveo je da nekadanji zatoenici u logoru, eljko
ivak i Dragan ori, mogu da potvrde da nikada nije tukao i muio
Zorana oria.
U dokaznom postupku sud je, pored oteenog, ispitao jo sedam svedoka

koji su bili zatoeni u logoru elebii, proitao iskaze tri svedoka - biva
logoraa, te izvrio uvid u presudu Suda BiH u postupku koji je voen protiv
Ese Mucia i upoznao se sa sadrinom zapisnika o iskazima 10 svedoka koji
su svedoili u tom postupku. Svedoci koji su ispitani u ovom postupku, iako
su bili skoncentrisani na radnje koje je preduzimao Eso Maci, spominjali su
i druge straare u logoru, ali niko od njih nije spomenuo okrivljenog Samira
Hondu. Takoe, na predlog odbrane, sud se upoznao sa sadrinom iskaza
okrivljenog i nekoliko svedoka, koje su dali pred nadlenim organima u BiH,
i to iz postupaka koji su se vodili po krivinim prijavama za iznudu protiv
oteenog Zorana oria. Ovaj dokaz sud je izveo i pored protivljenja
tuioca, nalazei da se radi o potkrepljivanju odbrane okrivljenog, koji je tvr-
dio da ga je Zoran ori ucenjivao i pretio mu da e ga prijaviti za navodno
poinjeno krivino delo ukoliko mu ne d novac, te da je zbog toga oria
prijavio policiji.
Presudom Odeljenja Vieg suda od 18. novembra 2013. godine utvreno je

da optueni Samir Hondo nije izvrio krivino delo koje mu je optunicom
stavljeno na teret.
Tokom obrazlaganja presude, predsednica vea je istakla da tokom postupka

nisu bile sporne injenice da je u vreme dogaaja na podruju BiH postojao
oruani sukob, da je okrivljeni bio pripadnik jedne od strana u sukobu, da je
postojao logor u elebiima u koji su dovoeni civili srpske nacionalnosti, te
da su u logoru izvreni mnogi zloini. Sporno je bilo da li je okrivljeni preduzeo
radnje za koje ga TRZ tereti.
Sud nije prihvatio iskaz oteenog Zorana oria, kojim je teretio okrivlje-
nog, jer njegove kljune navode nisu potvrdili drugi svedoci koji su bili prisutni
42 prilikom kritinih dogaaja. Iz istih razloga sud nije poklonio veru ni svedoku
Bori Mrkajiu, smatrajui da je veoma nerealno da prilikom zatvaranja logoraa
u aht, u kojem je bilo zatvoreno 17 ljudi, samo Boro Mrkaji spominje okrivlje-
nog a istovremeno svedok Rajko ori, koji je bio zatvaran u aht dva puta,
nikada nije video okrivljenog, niti je uo da ga je neko od logoraa spominjao
u vezi sa ovim dogaajem.
Takoe, sud smatra da je oteeni Zoran ori kompromitovan svedok, jer

se protiv njega u BiH vodi postupak za iznudu novca, te da je njegov iskaz nei-
stinit, neuverljiv i motivisan eljom da nakodi okrivljenom.
Predsednica vea je prilikom objavljivanja presude istakla da vee saosea sa

rtvama, ali da to ne moe biti osnov za donoenje osuujue presude, a da bi
time prilikom podizanja optunica trebalo da se rukovodi i TRZ.
Nalazi FHP-a
Ovo je do sada najbre okonan postupak u prvom stepenu koji se vodio

pred Odeljenjem Vieg suda. Okrivljeni je uhapen 20. marta 2013. godine na
graninom prelazu Badovinci, prilikom ulaska u Srbiju, a TRZ je ve 17. maja
2013. godine podiglo optunicu. Suenje je trajalo ukupno dva meseca. Tome
je doprineo profesionalan rad sudskog vea i dobra pripremljenost branioca
optuenog.
Predmet protiv Samira Honde izrazit je primer loe i povrne pripreme

predmeta od strane TRZ. Neubedljivost prikupljenih dokaza i oigledan ne-
dostatak kredibiliteta kljunog svedoka-oteenog upuuju na zakljuak da
je predmet pripremljen na brzinu, bez voenja rauna o interesima pravde.
Ovaj predmet predstavlja nepotrebno troenje resursa i TRZ i suda, koji
su mogli biti upotrebljeni za procesuiranje nekog od brojnih nerazjanjenih
zloina.
11. Predmet Milan krbi
Odeljenje Vieg suda donelo je 13. septembra 2013. godine presudu110 kojom
je prihvatilo Sporazum o priznanju krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva111, zakljuen izmeu okrivljenog Milana krbia i TRZ, i osudilo ga
na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.
TRZ je podiglo optunicu112 protiv Milana krbia113 kojom mu je stavljeno

na teret da je, kao pripadnik VRS, 26. juna 1992. godine, zajedno sa pokojnim
Vladom Unaninom, u mestu Sanica (optina Klju, BiH) ubio dva civila musli-
manske nacionalnosti, ukriju Media i Refika Meanovia. 43
Sud je potvrdio sporazum kojim su se okrivljeni Milan krbi i TRZ saglasili
da je okrivljeni izvrio krivino delo u vreme, na mestu i na nain kako je to
navedeno u optunici, te da mu se za to delo izrekne kazna zatvora od sedam
godina.
Ovo je prvi sporazum o priznanju krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva.114 Raniji sporazumi koje je TRZ sklopilo sa okrivljenima odnosili
su se na pomaganje u skrivanju hakih optuenika.
eom primenom ovog procesnog instituta u predmetima ratnih zloina

znatno bi se skratilo trajanje krivinih postupaka.TRZ i sudovi se rastereuju u
radu i dobijaju mogunost da vie vremena posvete reavanju drugih, sloenijih
predmeta.
110 Broj predmeta: K. Po2 br. 6/14 i SPK Po2 br. 2/2013.
142, stav 1.
112 Broj predmeta: Kto br. 4/13 i Kto br. 5/13.
113 Predmet Milan krbi TRZ je preuzelo od Kantonalnog tuilatva u Bihau (BiH).
114 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 72/2011,101/2011,
121/2012, 32/2013 i 45/2013, lan 313.
C Predmeti u kojima je tokom 2013. godine doneta
drugostepena odluka
12. Predmet Bijeljina
Odeljenje Apelacionog suda115 donelo je 25. februara 2013. godine presudu116

kojom je preinailo presudu Odeljenja Vieg suda od 4. juna 2012. godine117
u pogledu odluke o kazni dvojici okrivljenih, Draganu Joviu i Alenu Ristiu.
Sud je poveao kaznu zatvora okrivljenom Draganu Joviu sa 15 na 20 godina,
dok je okrivljenom Alenu Ristiu smanjio kaznu zatvora sa 12 na 10 godina. U
odnosu na okrivljenog Zorana urevia, Apelacioni sud je potvrdio prvoste-
penu presudu kojom je osuen na kaznu zatvora od 13 godina.118
Tok postupka119
TRZ120 je 5. juna 2011. godine podiglo optunicu protiv Dragana Jovia, Zo-
rana urevia i Alena Ristia zbog krivinog dela ratni zloin protiv civil-
44 nog stanovnitva121. Njima je stavljeno na teret da su 14. juna 1992. godine,
u veernjim asovima u Bijeljini (BiH), kao pripadnici dobrovoljake jedinice,
zajedno sa Miloradom ivkoviem122 i Danilom Spasojeviem123 uli u kuu
oteenog Rame Avdia traei od njega oruje. Kada im je isto predato, izvrili
su pretres kue i oduzeli novac i nakit. Potom su, uz pretnju orujem, u prisus-
tvu njegove supruge Fate i sina Kurema, prinudili njegovu erku Nizamu i snaju
Hajretu da skinu odeu, a zatim ih silovali i nad njima vrili protivprirodni blud.
Optueni Dragan Jovi potom je ubio Ramu Avdia tako to mu je stavio cev
115 Sudsko vee: sudija Sinia Vai (predsednik vea), sudije Sonja Manojlovi, Sretko Jankovi,
Omer Hadiomerovi i Miodrag Maji (lanovi vea).
116 Broj predmeta: K1. Po2 br. 6/12.
118 Ovaj predmet Republici Srbiji ustupila je BiH na osnovu Ugovora izmeu Srbije i BiH o
pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima.
presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/bijeljina.html, pristu-
142, stav 1, u vezi sa lanom 22.
122 Okrivljeni Milorad ivkovi nalazi se u bekstvu i u odnosu na njega razdvojen je krivini
postupak.
123 Presudom Vrhovnog suda Republike Srpske, Danilo Spasojevi pravosnano je osuen
zbog ovog krivinog dela na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.
puke u usta i izvrio opaljenje. Nakon njegovog ubistva, okrivljeni su napustili
kuu i sa sobom poveli oteene Nizamu i Hajretu. Proveli su ih kroz grad
gole i bose i odveli do kue oteene Dese Todorovi od koje su zatim oduzeli
novac, nakit i putniki automobil kojim su, zajedno sa Nizamom i Hajretom,
krenuli prema Brkom. Zaustavili su vozilo u selu Ljeljena, izveli oteene i
ponovo ih silovali i vrili nad njima protivprirodni blud, nakon ega su se udaljili,
a oteene ostavili na putu.
Glavni pretres je poeo 4. jula 2011. godine.124 Tokom pretresa je odrano

11 dana suenja i ispitano 10 svedoka.125 Presudom od 4. juna 2012. godine
okrivljeni su oglaeni krivim za dela koja su im stavljena na teret optunicom
i osueni su na kazne zatvora: Dragan Jovi u trajanju od 15 godina, Zoran
urevi 13 godina i Alen Risti 12 godina.
Prilikom odmeravanja kazni, sud je u odnosu na sve optuene kao oteavajue

okolnosti cenio teinu izvrenog dela i nastale posledice, zatim naroitu
bezobzirnost koju su optueni ispoljili prilikom njegovog izvrenja, koja se
ogleda u tome da su nastojali da oteene ponize i nanesu im teke duevne 45
patnje, te da se nisu osvrtali ni na saznanje da se oteena Hajreta samo etiri
dana pre kritinog dogaaja porodila. Sud je cenio i da su oteene naruenog
psihikog zdravlja i da su nakon preivljene traume napustile mesto prebivalita.
Od olakavajuih okolnosti, sud je optuenima Draganu Joviu i Zoranu

ureviu cenio porodine i imovinske prilike, a optuenom Alenu Ristiu da
je u vreme izvrenja dela bio mlae punoletno lice.
Protiv ove presude albe su izjavili TRZ, svi okrivljeni i njihovi branioci. TRZ je
izjavilo albu zbog odluke o krivinoj sankciji u odnosu na okrivljene Dragana
Jovia i Zorana urevia, a okrivljeni i njihovi branioci izjavili su albe iz svih
albenih razloga.
Odluujui o albama, Odeljenje Apelacionog suda donelo je 25. februara

2013. godine presudu kojom je delimino uvailo albe TRZ i branioca okriv-
ljenog Alena Ristia, pa je prvostepenu presudu preinailo samo u delu odluke
o kazni za okrivljene Dragana Jovia i Alena Ristia.
124 Sudsko vee: sudija Vinka Beraha Nikievi (predsednica vea), sudije Sneana Garoti
Nikoli i Rastko Popovi (lanovi vea).
125 Vie o toku suenja videti u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne
zloine u Srbiji u 2012. godini, (Beograd: FHP, 2013), i Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o
suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2011. godini, (Beograd: FHP, 2012).
Stav Odeljenja Apelacionog suda je da prvostepeni sud u odnosu na okrivljenog
Dragana Jovia ...nije u dovoljnoj meri cenio kao oteavajuu okolnost, tokom
postupka na nesumnjiv nain utvrenu ispoljenu veu kriminalnu koliinu, te
nije u dovoljnoj meri dao znaaj ponaanju ovog okrivljenog prilikom izvrenja
krivinog dela, za koga oteeni misle da je bio glavni, kao i injenicu da je liio
ivota oteenog Ramu Avdia samo zbog sumnje da je naoruavao musliman-
sku stranu, pa i iskazanu bezobzirnost i brutalnost i nastupele teke posledice
po oteene u vidu naruenog psihikog zdravlja.
U odnosu na okrivljenog Alena Ristia, Odeljenje Apelacionog suda je nalo

da je prvostepeni sud pravilno utvrdio olakavajue i oteavajue okolnosti,
ali da prilikom odmeravanja kazne ipak nije u dovoljnoj meri cenio mladost
okrivljenog u vreme izvrenja krivinog dela, poto je on tada imao 19 godina,
njegovu ulogu u svim deavanjima kritinom prilikom, a posebno njegovo
zdravstveno stanje.
Nalaz FHP-a
46
Prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje i pravilno pri-
menio odredbe domaeg krivinog zakonodavstva i meunarodnog humani-
tarnog prava. Takoe, vee je tokom postupka pokazalo primerenu brigu za
dobrobit rtava seksualnog nasilja i primenilo adekvatne mere njihove zatite
tokom ispitivanja.
U pogledu izreenih kazni, Odeljenje Apelacionog suda je donelo pravilnu

odluku kada je preinailo prvostepenu presudu u delu o kazni u odnosu na
okrivljenog Dragana Jovia i osudilo ga na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju
od 20 godina, nalazei da je to, u konkretnom sluaju, jedina adekvatna i neop-
hodna kazna da bi se ostvarila svrha kanjavanja. Ovakav stav Apelacionog
suda ohrabruje, posebno kada se ima u vidu da su posledice onoga to su
preivele obe oteene (rtve seksualnog nasilja) trajne prirode. Osim toga,
strogo kanjavanje poinilaca seksualnog nasilja pozitivno utie i na odluku
rtava seksualnog nasilja da svedoe u postupcima protiv poinilaca.
Iz istih razloga, odluka Odeljenja Apelacionog suda da smanji kaznu Alenu

Ristiu jer - po uverenju ovog suda - treba dati vei znaaj olakavajuoj okol-
nosti da je Risti bio mlae punoletno lice, ne moe se prihvatiti kao pravina.
Sa stanovita rtava koje su u to vreme takoe bile mlade osobe, umanjenje
kazne Ristiu zbog njegove mladosti je krajnje neprimereno.Takoe, nejasno je
i ta je sud cenio kao olakavajuu okolnost kada je re o njegovom ponaanju
u kritinim dogaajima. Naime, sud nije naveo ni jednu radnju optuenog koja
bi mogla imati takav znaaj.
Predmet Bijeljina je jo jedan u nizu predmeta u kojem je sud pri izricanju kaz-
ni davao znaaj olakavajuim okolnostima koje su neprimerene predmetima
ratnih zloina, poput porodinih prilika.
13. Predmet Liki Osik
Odeljenje Apelacionog suda126 donelo je 13. marta 2013. godine presudu127 ko-
jom je preinailo presudu Vieg suda u Beogradu od 16. marta 2012. godine128
u pogledu odluke o kazni okrivljenima edi Budisavljeviu i Bogdanu Gruiiu,
tako to je edi Budisavljeviu povisilo kaznu sa 12 na 13 godina zatvora a
Bogdanu Gruiiu umanjilo kaznu zatvora sa 12 na 8 godina129. Apelacioni sud
je potvrdio kaznu zatvora od 12 godina Mirku Malinoviu i kaznu od 10 godina
Milanu Bogunoviu.
Tok postupka130
TRZ131 je 25. juna 2010. godine podiglo optunicu protiv ede Budisavljevia,
Mirka Malinovia, Milana Bogunovia i Bogdana Gruiia zbog krivinog dela 47
ratni zloin protiv civilnog stanovnitva132. Njima je stavljeno na teret da su
tokom oktobra 1991. godine, na podruju optine Liki Osik (Hrvatska),
kao pripadnici MUP-a Srpske autonomne oblasti Krajina (SAO Krajina) i
TO Teslingrada, ubili pet civila. Okrivljeni edo Budisavljevi, kao komandir
specijalne jedinice MUP-a SAO Krajine i ujedno zamenik komandira stani-
ce milicije Teslingrad, dobio je usmeno nareenje svog pretpostavljenog
Duana Orlovia, naelnika Resora dravne bezbednosti MUP-a SAO Kra-
jine133, da Mana Rakia i njegove sinove Dragana, Milovana i erku Radmilu,
koji su bili lieni slobode zbog sumnje da poseduju radio stanicu i sarauju
sa hrvatskim formacijama, kao i njihovu majku Luciju Raki lii ivota. U
126 Sastav vea Odeljenja Apelacionog suda: sudija Sinia Vai (predsednik vea), sudije Sonja
Manojlovi, Sretko Jankovi, Miodrag Maji i Omer Hadiomerovi (lanovi vea).
129 Prvostepenom presudom eda Budisavljevi bio je osuen na 12, a Bogdan Gruii na 10
godina zatvora.
presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/licki_osik.html, pris-
tupljeno 31. maja 2014. godine.
142, stav 1, u vezi sa lanom 22.
133 U odnosu na okrivljenog Duana Orlovia postupak je razdvojen.
noi izmeu 20. i 21. oktobra 1991. godine, po prethodnom dogovoru,
okrivljeni Budisavljevi sa Malinoviem i Bogunoviem odlazi do vikendice
u kojoj je ivela oteena Lucija. Dok su okrivljeni Malinovi i Bogunovi
uvali strau u dvoritu, okrivljeni Budisavljevi je uao u vikendicu i hicima
iz vatrenog oruja ubio Luciju, nakon ega su svi zajedno zapalili njen le
i vikendicu. Nekoliko dana kasnije, okrivljeni edo Budisavljevi, sa okriv-
ljenim Malinoviem, Bogunoviem, Gruiiem i Novakoviem134, po pre-
thodnom dogovoru, otiao je u prostorije stanice milicije Teslingrad, gde
su oteenima Manu, Draganu, Milovanu i Radmili Raki, koji su tu bili za-
tvoreni, lepljivom trakom vezali ruke i zalepili usta, a zatim ih prevezli do
jame Golubnjaa, gde su ih hicima iz vatrenog oruja liili ivota i bacili
u jamu.135
Odeljenje Vieg suda136 donelo je 14. marta 2011. godine presudu137 kojom je
optuene oglasilo krivim za dela koja su im optunicom stavljena na teret i
osudilo ih na kazne zatvora u trajanju od po 12 godina.138
48 Protiv ove presude albu su izjavili TRZ i branioci svih okrivljenih, pa je
Odeljenje Apelacionog suda, 10. novembra 2011. godine, donelo reenje139 ko-
jim je uvailo albe, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepe-
nom sudu na ponovni postupak.
U ponovljenom postupku, Odeljenje Vieg suda je otklonilo nedostatke na

koje je drugostepeni sud ukazao. Dana 16. marta 2012. godine donelo je pre-
sudu kojom je okrivljene ponovo oglasilo krivim i osudilo edu Budisavljevia
i Mirka Malinovia na kazne zatvora u trajanju od po 12 godina, a okrivljene
Milana Bogunovia i Bogdana Gruiia na kazne zatvora od po 10 godina.
Protiv ove presude albe su izjavili TRZ i branioci svih okrivljenih. TRZ je izja-
vilo albu zbog odluke o kazni, predlaui da se prvostepena presuda preinai
134 U odnosu na okrivljenog Gorana Novakovia postupak je razdvojen.

135 Ovaj predmet Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske ustupilo je TRZ na osnovu Spora-
zuma o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i
genocida, potpisanog izmeu Tuioca za ratne zloine Republike Srbije i Glavnog dravnog
odvjetnika Republike Hrvatske.
136 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Vinka Beraha Nikievi (predsednica vea),
sudije Sneana Nikoli Garoti i Rastko Popovi (lanovi vea).
138 Videtu u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012.
godini, (Beograd: FHP, 2013).
139 Broj predmeta: K1 Kpo2 br. 7/11.
tako da se okrivljenima izreknu stroe kazne. Branioci okrivljenih izjavili su
albe iz svih albenih razloga.
Odluujui o albama, Odeljenje Apelacionog suda u Beogradu je usvojilo albu

TRZ samo u odnosu na okrivljenog edu Budisavljevia, kojem je pootrilo
kaznu tako to ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, kao i
albu branioca okrivljenog Bogdana Gruiia samo u odnosu na kaznu, koju je
ublailo, osudivi ga na kaznu zatvora u trajanju od osam godina. Ostale navode
svih albi sud je ocenio kao neosnovane, pa je u preostalom delu potvrdio
prvostepenu presudu.
Apelacioni sud je zakljuio da je prvostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne

okrivljenom edi Budisavljeviu, dao preveliki znaaj njegovom priznanju dela
kao olakavajuoj okolnosti, ali da u isto vreme nije u dovoljnoj meri cenio kao
oteavajuu okolnost injenicu da je on pucao u sve lanove porodice Raki.
Sa druge strane, sud je zakljuio da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom
Grujiiu, prvostepeni sud dao preveliki znaaj oteavajuoj okolnosti da je
lieno ivota pet lanova porodice Raki, iako okrivljeni nije uestvovao u 49
ubistvu Lucije Raki.
Nalazi FHP-a
U ovom predmetu, ozbiljna kritika sudovima se moe uputiti u pogledu visine

izreenih kazni, odnosno ocene olakavajuih okolnosti.
Prema stavu Odeljenja Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio

postojanje olakavajuih okolnosti. Prvostepeni sud je od olakavajuih okol-
nosti na strani svih optuenih imao u vidu protok vremena - 20 godina od
izvrenja krivinog dela. Meutim, kada je u pitanju ova vrsta krivinih dela, gde
je postojanje oruanog sukoba objektivni uslov inkriminacije, protok vremena
nema nikakvog znaaja, jer nakon prestanka oruanog sukoba delo se vie ne
moe izvriti. Da protok vremena nije okolnost koja se moe uzimati u obzir
prilikom odmeravanja kazni za ovu vrstu krivinih dela, posredno ukazuje i uni-
verzalna odredba o njihovom nezastarevanju. Zbog svih optepoznatih objek-
tivnih i subjektivnih tekoa i sporosti u procesuiranju ratnih zloina u Srbiji,
koje su pogodovale okrivljenima da u dugom vremenskom periodu ne budu
pozivani na odgovornost, davanje novog benefita kroz ovakvu olakavajuu
okolnost nije primereno.
Odeljenje Apelacionog suda je pravilno ukazalo da prvostepeni sud u ponov-

ljenom postupku nije u dovoljnoj meri individualizovao kazne prema okriv-
ljenima pojedinano. Individualizacija kazni izostala je prilikom donoenja prve
prvostepene presude, kojom su svi okrivljeni, bez obzira na njihovu ulogu i
uee u izvrenju krivinog dela, kao i line prilike, bili osueni na istu kaznu
zatvora u trajanju od 12 godina. Vie panje ovom pitanju prvostepeni sud
je posvetio tek u ponovljenom postupku, mada ni tada u dovoljnoj meri u
odnosu na sve okrivljene.
Izreene kazne nisu primerene teini izvrenog dela, posebno u odnosu na

okrivljenog edu Budisavljevia, iji je stepen krivine odgovornosti najvei.
Iako je Apelacioni sud pootrio kaznu Budisavljeviu u odnosu na kaznu izreenu
prvostepenom presudom, i ovaj sud je dao vanost njegovom priznanju dela
i cenio ga kao olakavajuu okolnost. Meutim, da bi priznanje izvrenog dela
predstavljalo olakavajuu okolnost, ono ne sme biti samo formalno, ve mora
odraavati i odnos optuenog prema delu u vidu ispoljenog iskrenog kajanja,
i u tom smislu njegovog ponaanja tokom itavog postupka. Nasuprot ovom
oekivanju, optueni Budisavljevi se tokom suenja ponaao bahato, posebno
tokom postavljanja pitanja saoptuenima i svedocima.140 Ako se ima u vidu da
je Budisavljevi direktno uestvovao u hladnokrvnom i umiljajnom ubistvu
50 petolane porodice, kao i bezobzirnost koju je ispoljio prilikom izvrenja dela,
te da je u vreme izvrenja dela bio zamenik komandira Stanice milicije Teslin-
grad, iji je zadatak bio da spreava izvrenje krivinih dela i titi sve graane,
zbog ega je njegova odgovornost bila vea, onda je izreena kazna morala biti
znatno stroa.
14. Predmet Bosanski Petrovac
Odeljenje Apelacionog suda141 donelo je 4. novembra 2013. godine reenje142

o ukidanju presude Odeljenja Vieg suda143 kojom su okrivljeni Neeljko Sovilj
i Rajko Veki oglaeni krivim zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva144 i osueni na kazne zatvora u trajanju od po osam godina.
140 Videti u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012.
godini, (Beograd: FHP, 2013).
141 Sudsko vee: sudija Dragan Mirkovi (predsednik vea), sudije Vinka Beraha Nikievi i
Sneana Nikoli Garoti (lanice vea).
142 u vezi sa lanom 22.
Tok postupka145
Optunicom TRZ146 od 6. avgusta 2012. godine, optuenima Neeljku Sovilju i

Rajku Vekiu je stavljeno na teret da su 21. decembra 1992. godine, kao pripad-
nici VRS, u blizini zaseoka Jazbine (optina Bosanski Petrovac, BiH), susreli i za-
ustavili civile Mileta Vukelia i Mehmeda Hrkia, nakon ega su Miletu Vukeliu
naredili da nastavi kretanje, a oteenog Mehmeda Hrkia odveli u oblinju
umu i ubili, ispalivi u njega najmanje tri hica.
Glavni pretres je poeo 13. novembra 2012. godine, tokom kojeg je odrano
pet dana suenja i ispitano osam svedoka.
Iznosei svoju odbranu, optueni su negirali izvrenje krivinog dela, navodei

da su kritinog dana krenuli na borbenu liniju iz Bjelaja, od kue optuenog Ra-
jka Vekia. Uz put su, u blizini zaseoka Jazbine, sreli Mileta Vukelia i Mehmeda
Hrkia. Vukeli i Hrki su bili u civilnom odelu, a Vukeli je na ramenu nosio
puku papovku. Sa njima su se u prolazu pozdravili i nastavili dalje. Za pogi-
biju Hrkia uli su nakon mesec dana, od boraca koji su im doli na borbenu
liniju kao smena. Smatraju da ih Vukeli tereti da bi izbegao vlastitu odgovor- 51
nost, jer su ga naoruanog videli sa Hrkiem neposredno pre njegovog ubistva.
Svedok Mile Vukeli (sasluan putem video konferencijske veze) naveo je da

je kritinog dana bio u kui porodice Plea gde je sreo Hrkia sa kojim je
bio u prijateljskim odnosima. Odatle je zajedno sa njim krenuo svojoj kui.
Tog dana je bio nenaoruan. Usput su ih sreli optueni koji su bili naoruani
automatskim pukama. Zaustavili su ih i njemu naredili da nastavi ka svojoj kui,
dok su Hrkia zadrali, rekavi mu da hoe da razgovaraju sa njim. Nakon dva
sata, optueni su doli kod njega kui i rekli da su ubili Hrkia, ali da o tome ne
sme nikome da govori.
Svedokinja Jelka Plea, koja je svedoila putem video konferencijske veze iz

Suda BiH, potvrdila je da kritinog dana Mile Vukeli nije bio naoruan i da
je zajedno sa Mehmedom Hrkiem napustio njihovu kuu, te da ju je ubrzo
nakon njihovog odlaska pozvala svekrva i rekla joj da je ula pucanj i Hrkia
kako zove u pomo i nekome vie: Ne, pustite me, nakon ega je i ona ula
dva pucnja.
presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/bosanski_petrovac.
146 Ovaj predmet je putem Meunarodne pravne pomoi dostavljen TRZ iz Kantonalnog suda
u Bihau.
Svedoci Boko Romi i ura Salapura (koji je svedoio putem video konfe-
rencijske veze) naveli su da je neposredno pre ovog dogaaja dolo do pogibije
veeg broja pripadnika VRS sa podruja Bosanskog Petrovca u sukobima sa
Armijom BiH, nakon ega je dolo do ubistava Muslimana.
Dana 11. marta 2013. godine, sud je doneo presudu kojom je optuene oglasio
krivim za delo koje im je optunicom stavljeno na teret.
Odbranu optuenih, da su kritinog dana sreli Hrkia u drutvu naoruanog

Mileta Vukelia i da su ih u prolazu samo pozdravili, sud nije prihvatio. Istu je
ocenio kao neuverljivu i usmerenu na izbegavanje krivine odgovornosti, jer je
u suprotnosti sa iskazom svedoka Mileta Vukelia, iji iskaz na posredan nain
potvruje i svedokinja Jelka Plea.
Vee je cenilo i iskaze drugih svedoka koji su naveli da se po selu prialo kako
su ovo delo izvrili upravo optueni, a u tom svetlu i iskaz svedoka Vukelia
koji je naveo da je dan-dva pre ovog dogaaja na ratitu poginuo Zoran kori,
vrnjak okrivljenih, zbog ega su oni bili ljuti.
52
Odluujui o vrsti i visini kazne, vee je optuenima izreklo kazne zatvora u
trajanju od po osam godina. Od olakavajuih okolnosti, sud je okrivljenima ce-
nio njihove line i porodine prilike, odnosno injenicu da su oni izbegla lica, da
izdravaju sebe i stare roditelje, da su neosuivani, te vreme koje je proteklo
od izvrenja dela. Od oteavajuih okolnosti, sud je imao u vidu okolnosti pod
kojima je delo uinjeno i posledice koje su nastupile.
Protiv ove presude albe su izjavili tuilac, zbog odluke o kazni, i branioci
okrivljenih iz svih albenih razloga.
Odluujui o albama, Odeljenje Apelacionog suda je 20. decembra 2013. godi-

ne uvailo albe branilaca i donelo reenje kojim je ukinulo prvostepenu pre-
sudu i predmet vratilo na ponovno suenje. Po nalaenju Odeljenja Apelacio-
nog suda, prvostepeni sud nije dao jasne zakljuke o odluujuim injenicama
kao to su motivi za izvrenje krivinog dela, te da su razlozi kojima se sud
rukovodio prilikom donoenja pobijane presude neprihvatljivi s obzirom da
injenino stanje nije u potpunosti rasvetljeno.
Nalazi FHP-a
Ovaj postupak okonan je pred prvostepenim sudom u kratkom roku, za samo

etiri meseca.Tome je doprinela i primena odredbi ZKP o injenicama nespor-
nim za strane u postupku. Strane su se saglasile da postojanje oruanog sukoba
u BIH u vreme izvrenja dela, pripadnost optuenih VRS, njihova uraunljivost
i status oteenog nisu sporni.
Prvostepeni sud je utvrdio injenino stanje na osnovu iskaza svedoka Jel-
ke Plea i Mileta Vukelia, te obdukcionog zapisnika. Meutim, Odeljenje
Apelacionog suda ukazalo je da iskazi ovih svedoka nisu pravilno i potpuno
ocenjeni. Naime, svedok Vukeli je rekao da mu je neki komija ispriao kako
je video da su okrivljeni ubili Mehmeda Hrkia, pri emu se nije izjasnio ko
mu je tano to rekao, a prvostepeni sud je propustio da utvrdi o kom se
licu zapravo radi. Takoe, prvostepeni sud nije razjasnio neloginost koja se
odnosi na deo iskaza ovog svedoka. Radi se o delu iskaza u kojem Vukeli
govori da su mu neposredno posle zloina optueni zapretili da o ovome ne
sme da pria, a zatim tvrdi da su se nakon toga oni javno hvalili po selu da
su ubili Hrkia. Svedok Jelka Plea je navela da okrivljeni nikada u njenom
prisustvu nisu spominjali predmetni dogaaj, ve da se po selu prvo prialo da
je Mehmeda Hrkia ubio njen suprug, a potom da ga je ubio svedok Vukeli,
pa onda okrivljeni. Apelacioni sud takoe smatra da se iz dela iskaza svedoka
Jelke Plea, kako joj je svekrva rekla da je oteeni vikao ne, pustite me ne
moe izvesti nesumnjiv zakljuak da su okrivljeni izvrili predmetno krivino
delo. Stoga je naloeno da se u ponovljenom postupku, u cilju pravilnog i
potpunog utvrivanja injeninog stanja, ponovno ispita svedok Mile Vukeli 53
- po mogunosti neposredno na glavnom pretresu - i suoi sa okrivljenima,
s obzirom da je bio ispitan putem video konferencijske veze sa Sudom BiH.
Takoe, naloeno je da se u svojstvu svedoka ispita i njegova supruga, na okol-
nosti da li su okrivljeni dolazili kod njih u kuu, kako su se ponaali i ta su
tada priali, te da li joj je suprug priao o susretu sa okrivljenima u umi, kao
i da se obavi balistiko vetaenje.
Odeljenje Apelacionog suda je pravilno ukazalo da je zakljuak prvostepe-

nog suda o motivu izvrenja ovog dela sporan. Naime, prvostepeni sud je kao
mogui motiv za izvrenje dela imao u vidu navode svedoka Mileta Vukelia,
koji je izjavio da je dan-dva pre ovog dogaaja na ratitu poginuo Zoran kori,
vrnjak optuenih, te da su optueni na njegovoj sahrani bili ljuti zbog toga.
Ovakav zakljuak je u suprotnosti sa materijalnim dokazima, jer je branilac
optuenih sudu predoio izvod iz matine knjige umrlih za koria, iz kojeg je
vidljivo da je isti poginuo skoro 40 dana nakon ubistva Mehmeda Hrkia.
I u ovom sluaju, Odeljenje Vieg suda potpuno neopravdano optuenima pri-

likom odmeravanja kazni, kao olakavajuu okolnost ceni vreme koje je pro-
teklo od izvrenja dela. Vano je istai da, kada su u pitanju ratni zloini - za
koje je postojanje oruanog sukoba objektivni uslov inkriminacije - protok
vremena nema nikakvog znaaja, jer se nakon prestanka oruanih sukoba delo
vie ne moe izvriti. U prilog tome da protok vremena nije okolnost koja se
moe uzimati u obzir prilikom odmeravanja kazni za ratne zloine, posredno
govori i univerzalna odredba o njihovom nezastarevanju.
15. Predmet Gnjilanska grupa
Odeljenje Apelacionog suda147 donelo je 13. novembra 2013. godine presudu148

kojom je potvrdilo presudu Odeljenja Vieg suda149 u oslobaajuem delu, dok
je u osuujuem delu prvostepena presuda preinaena tako to su okrivljeni
Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Agush Memishi, Faton Hajdari, Ahmet Hasani, Nazif
Hasani, Samet Hajdari, Ferat Hajdari, Kamber Sahiti, Selimon Sadiku i Burim
Fazliu osloboeni od optube da su u saizvrilatvu izvrili ratni zloin protiv
civilnog stanovnitva.150
Tok postupka151
TRZ je 11. avgusta 2009. godine podiglo optunicu protiv Fazlija Ajdarija, Re-
xepa Aliua, Shaqira Shayirija, Shefqeta Musliua, Sadika Alijua, Idriza Alijua, Agu-
sha Memishija, Fatona Hajdarija, Shemsija Nuhiua, Ahmeta Hasanija, Nazifa
Hasanija, Ramadana Halimija, Sameta Hajdarija, Ferata Hajdarija, Kambera Sa-
hitija, Selimona Sadikua i Burima Fazlijua zbog krivinog dela ratni zloin protiv
54 civilnog stanovnitva.152
Glavni pretres je poeo 23. septembra 2009. godine, a sudsko vee je 14. maja
2010. godine donelo reenje da se postupak u odnosu na okrivljene Shefqeta
Musliua, Sadika Alijua, Idriza Alijua, Shemsija Nuhiua, Ramadana Halimija, Fazlija
Ajdarija, Rexepa Aliua i Shaqira Shayirija, kojima se sudilo u odsustvu, razdvo-
ji.153 Nakon toga, 11. novembra 2010. godine vee je odluilo da se postupak u
odnosu na ove okrivljene prekine.
TRZ je 16. novembra 2010. godine preciziralo optunicu. Preciziranom
147 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Sretko Jankovi (predsednik vea), sudije
Sonja Manojlovi, Omer Hadiomerovi, Miodrag Maji i Vuko Miri (lanovi vea).
i presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/gnjilanska_grupa.
152 Broj predmeta: KTRZ 16/08, dostupan na: http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/
OPTUZNICE/O_2009_08_11_CIR.PDF, pristupljeno: 28. maja 2014. godine.
153 Vee je ovakvu odluku donelo iz razloga to je, u odnosu na okrivljene kojima se sudi u
odsustvu, trebalo izvesti vei broj dokaza, to bi dovelo do znatnog odugovlaenja postup-
ka prema Agushu Memishiju i dr.
optunicom okrivljeni Agush Memishi, Faton Hajdari, Ahmet Hasani, Nazif
Hasani, Samet Hajdari, Ferat Hajdari, Kamber Sahiti, Selimon Sadiku i Burim
Fazliju tereeni su da su u periodu od poetka juna pa do kraja septembra
1999. godine, kao pripadnici OVK, u Gnjilanu/Gjilan i okolnim selima (Kosovo),
radi ostvarenja zajednikog cilja uspostavljanja potpune civilne i vojne kon-
trole nad Kosovom i proterivanja Srba i drugih nealbanaca, prema civilnom
stanovnitvu vrili protivzakonita zatvaranja, neovena postupanja, muenja,
nanoenja velikih patnji, silovanja, ubistva, telesna povreivanja, primenjivanje
mera zastraivanja i terora, unitavanje i pljakanje imovine i stanovnitva. U
ovim zloinima ubijeno je najmanje 80 lica.154
Odeljenje Vieg suda155 donelo je 21. januara 2011. godine presudu156 kojom je
okrivljene oglasilo krivim po pet taaka optunice, dok su po ostalih 16 taaka
optunice osloboeni157, i osudilo ih na kazne zatvora: Agusha Memishija, Seli-
mona Sadikua i Sameta Hajdarija u trajanju od po 15 godina, Fatona Hajdarija,
Ahmeta Hasanija i Nazifa Hasanija u trajanju od po 10 godina, a Kambera Sa-
hitija i Ferata Hajdarija u trajanju od po osam godina.
55
Odluujui o albama TRZ, branilaca i optuenih, Apelacioni sud u Beogradu
je 7. decembra 2011. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio
prvostepenom sudu na ponovno suenje.158
Ponovljeno suenje je poelo 20. marta 2012. godine, a prethodno je sud 7.

marta 2012. godine doneo reenje o spajanju krivinog postupka protiv svih
optuenih koji su obuhvaeni prvobitnom optunicom.159
Odeljenje Vieg suda je, nakon ponovljenog postupka, 19. septembra 2012.
154 Broj predmeta KTRZ 16/08, dostupan na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/up-

loads/2012/02/Gnjilanska-grupa-precizirana-optu%C5%BEnica-16.11.2010..pdf, pristuplje-
no: 28. maja 2014. godine.
155 Sudsko vee: sudija Sneana Nikoli Garoti (predsednica vea), sudije Vinka Beraha
Nikievi i Rastko Popovi (lanovi vea).
156 Broj predmeta: K. Po br. 33/2010.
157 Optunica je obuhvatala 21 taku optunice.
158 Detaljnije o presudi Apelacionog suda videti u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o
suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2011. godini (Beograd: FHP, 2012), str. 52.
159 Vee Odeljenja Vieg suda u Beogradu donelo je 7. marta 2012. godine reenje o spa-
janju krivinog postupka protiv Fazlija Ajdarija, Rexhepa Aliua, Shaqira Shaqirija, Shefqeta
Musliua, Sadika Aliua, Idriza Alijua, Shemsija Nuhiua i Ramadana Halimija (predmet K. Po2
43/10) sa krivinim postupkom protiv Agusha Memishija, Fatona Hajdarija, Ahmeta Hasani-
ja, Nazifa Hasanija, Sameta Hajdarija, Ferata Hajdarija, Kambera Sahitija, Selimona Sadikua i
Burima Fazlijua (predmet K. Po2 18/11) u jedinstveni postupak u predmetu K. Po2 18/11.
godine oglasilo krivim optuene Sameta Hajdarija, Ahmeta Hasanija, Nazifa
Hasanija, Agusha Memishija, Burima Fazlijua, Selimona Sadikua, Fatona Hajdari-
ja, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija, Sadika Alijua i Shefqeta Muslijua samo po
jednoj taki optunice, odnosno to su u periodu od 17. do 23. juna 1999. go-
dine u internatu u Gnjilanu i u koli u selu Ugljare, zajedno sa NN pripadnicima
OVK protivzakonito zatvorili, muili, neoveno postupali, nanosili povrede
telesnog integriteta i silovali oteene - zatiene svedokinje C1 i C2. Sud je
optuene oslobodio odgovornosti u pogledu drugih taaka optunice zato to
tokom postupka nije dokazano da su izvrili dela za koja se terete. 160
Protiv ove presude albe su izjavili TRZ, pojedini okrivljeni i svi branioci okriv-
ljenih koji su proglaeni krivim.
Odluujui o izjavljenim albama, Odeljenje Apelacionog suda je u maju 2013.

godine odluilo da odri glavni pretres u odnosu na osuujui deo presude, a
da se oslobaajui deo presude potvrdi. Pretres je odran 16. i 17. septembra
2013. i 13. novembra 2013. godine, tokom kojeg su ispitani okrivljeni, svedok-
56 saradnik Bour 50 i oteena C2.
Apelacioni sud je naao da je alba tuioca za ratne zloine neosnovana, te da

je prvostepeni sud, donosei oslobaajuu presudu u odnosu na okrivljene,
pravilno i potpuno utvrdio injenino stanje, te pravilno primenio materijalno
pravo.
Razmatrajui albe okrivljenih u odnosu na osuujui deo prvostepene pre-

sude, sud je uvaio njihove albe i oslobodio ih od krivine odgovornosti. Sud
je naao da su iskazi oteenih - zatienih svedokinja C1 i C2 kompromi-
tovani mnogim razlikama u iskazima koje su davale pred istranim sudijom u
Niu, pred istranim sudijom u ovom postupku, prilikom prepoznavanja, kao
i iskazima datim pred prvostepenim i drugostepenim sudom. Izmeu ostalog,
za Apelacioni sud je bilo indikativno da je, nakon prekida obavljanja radnje
prepoznavanja 2. juna 2009. godine, kojom prilikom je oteena C1 ukazala na
lica koja uopte nisu okrivljena kao na lica koja su je silovala, odmah sutradan,
prilikom narednog prepoznavanja, ista prepoznala sve okrivljene. Takoe, is-
taknuto je da je, prilikom davanja iskaza pred istranim sudijom u odnosu na
optuenog Selimona Sadikua, navela da joj je sumnjiv, da ju je tukao i maltre-
tirao, ali tom prilikom nije navela silovanje, to je kasnije optunicom navedeno
160 Detaljnije o prvostepenoj presudi u ponovljenom postupku videti u: Fond za humanitarno

pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012. godini (Beograd: FHP, 2013), strana
63.
kao radnja izvrenja ovog okrivljenog. Osim toga, prilikom davanja iskaza pred
istranim sudijom u Niu, ni jedna od oteenih nije spomenula viestruka
silovanja, da bi kasnije to obrazlagale injenicom da istrani sudija nije unela u
zapisnik celokupne iskaze.
Nalazi FHP-a
U ovom predmetu razmatrani su brojni zloini nad civilima srpske nacional-

nosti poinjeni u regionu Gnjilana/Gjilan pred kraj i u periodu nakon okonanja
ratnog sukoba na Kosovu (jun-decembar 1999). Predmet je voen protiv 17
optuenih i trajao je etiri godine, tokom kojih je ispitano 206 svedoka, od ko-
jih je 179 oteenih. Epilog ovog predmeta nije pruio odgovore na pitanja ta
se desilo desetinama osoba koje su u kritinom periodu nestale bez traga, a od
kojih je samo nekolicina pronaena. Razloge treba traiti pre svega u voenju
i pripremi predmeta od strane TRZ, ali i u neadekvatnom pristupu Odeljenja
Apelacionog suda prilikom ocene dokaza o seksualnom nasilju.
Kvalifikacija dela 57
S obzirom da se veina taaka optunice (21 od 24) odnosi na dogaaje koji su
se desili nakon okonanja oruanih sukoba na Kosovu,TRZ je moralo predupre-
diti mogunost odbijanja optunice u pogledu ovih taaka zbog nemogunosti
primene odredbi meunarodnog humanitarnog prava koje se primenjuju na
oruane sukobe. Naime, delo stavljeno na teret optuenima ratni zloin pro-
tiv civilnog stanovnitva moe se izvriti samo u vreme trajanja oruanih
sukoba. U ranije pravosnano okonanim postupcima pred sudovima u Beo-
gradu, utvreno je da su sukobi na Kosovu okonani 20. juna 1999. godine,
koji datum se uzima kao dan prestanka oruanih sukoba na Kosovu, jer od tog
datuma na teritoriji Kosova vie nema oruanih snaga SRJ kao jedne od strana
u sukobu. U tom smislu, Odeljenje Apelacionog suda je u presudi iz maja 2013.
godine, kojom je oslobodilo 17 optuenih, ukazalo da se ratni zloin protiv
civilnog stanovnitva moe izvriti samo za vreme rata, oruanog sukoba ili u
vremenu dok traje okupacija, kao i da su se posle potpisivanja Kumanovskog
sporazuma do 20. juna 1999. godine sa podruja Kosova povukle sve srpske
oruane snage. Kako se vei deo dogaaja opisanih u optunici odigrao nakon
povlaenja srpskih oruanih snaga sa Kosova, posle ega je prestala mogunost
obnavljanja ranijih okonanih oruanih sukoba, ne moe se prihvatiti stav TRZ
o postojanju oruanog sukoba bez postojanja druge strane u sukobu.
Odeljenje Apelacionog suda je u presudi istaklo i da se radnje OVK u vidu

napada na civilno stanovnitvo, nakon prestanka oruanog sukoba, ne mogu
kvalifikovati kao ratni zloin, ve eventualno kao neko drugo krivino delo.
S tim u vezi ini se da je TRZ moglo i moralo dela navedena u optunici, a
izvrena u periodu nakon 20. juna 1999. godine, kvalifikovati kao zloin protiv
ovenosti koji je u to vreme bio inkriminisan u meunarodnom obiajnom
pravu i statutu MKSJ.161 Ovo delo ne pretpostavlja postojanje oruanog sukoba,
ve neke druge elemente koje navedeni dogaaji svakako ispunjavaju (raireni
ili sistematski napadi usmereni na civile). Osnovna primedba koja bi se mogla
uputiti ovom reenju je da ovo delo nije bilo predvieno domaim krivinim
zakonom u vreme izvrenja, te da bi se takvom kvalifikacijom prekrio prin-
cip zabrane retroaktivnosti u primeni zakona. S tim u vezi, vano je napome-
nuti da je do sada doneto nekoliko odluka pred Evropskim sudom za ljudska
prava, ali i sudovima u zemljama naslednicama bive Jugoslavije, koje potvruju
stanovite da je zloin protiv ovenosti bio inkriminisan u domaem pravnom
poretku. Oslanjanju na meunarodno obiajno pravo prilikom kvalifikacije dela
sklono je i smo TRZ. Tako je u predmetu protiv Petra Engera podnelo zahtev
za sprovoenje istrage za genocid izvren u Drugom svetskom ratu, iako je
genocid definisan tek 1948. godine Konvencijom o spreavanju i kanjavanju
zloina genocida, a u domai pravni sistem formalno uvrten tek 1951. godine
kada je konvencija stupila na pravnu snagu.162
58
Ostaje nejasno zato se Apelacioni sud u svojoj presudi nije osvrnuo na pravni
zakljuak Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa trajanjem i zavretkom oruanog
sukoba na Kosovu. Naime, TRZ se povodom ovog pitanja obratilo Vrhovnom
sudu radi zauzimanja stava po ovom pravnom pitanju.163 Vrhovni sud je u svom
pravnom zakljuku od maja 2013. godine izneo stav da je oruani sukob na
Kosovu postojao od februara 1998. godine do kraja decembra 1999. godine,
kada su pripadnici OVK razoruani.164 Obzirom da se dogaaji iz ovog predme-
ta odnose na jun 1999. godine, pravni zakljuak Vrhovnog suda se neposred-
no odnosi na sluaj Gnjilanska grupa, i da ga je Apelacioni sud uvaio, on bi
odluujue uticao na konani ishod u presudi. U tom smislu, potpuno je ne-
161 Statut MKSJ, lan 5.Videti i: Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boban imi
protiv Bosne i Hercegovine (51552/10), 10. april 2012. godine, para. 8-13; Presuda Evropskog
suda za ljudska prava u predmetu August Kolk i Petr Kislyiy protiv Estonije, 17. januar 2006. go-
dine; Presuda Apelacionog suda Crne Gore u predmetu ukovi i dr. (Ks 1/2012) od 22. marta
2012. godine.
162 Usvojena i otvorena za potpisivanja i ratifikaciju ili pristupanje rezolucijom Generalne
skuptine 260 A(III) od 9. decembra 1948. godine. Stupila na snagu 12. januara 1951. godine
u skladu sa odredbama lana XIII. Slubeni vesnik Prezidijuma narodne skuptine FNRJ br.
2/1950.Videti: broj predmeta KTRZ. Br. 8/08 od 29. avgusta 2008. godine.
163 Dorotea arni, Ubistvo 47 Srba u Gnjilanu: ratni ili obian zloin, Politika, 14. septem-
bar 2013. godine, dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ubistvo-47-Srba-u-
Gnjilanu-ratni-ili-obican-zlocin.lt.html, pristupljeno: 27. maja 2014. godine.
164 Pravni zakljuak krivinog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 24. maja 2013. godine.
jasno kako Apelacioni sud nije naao za shodno da razmotri pravni zakljuak
Vrhovnog suda, kome je upravo cilj da ujednai sudsku praksu i da sprei
razliite stavove niih sudova o istim pravnim pitanjima.165
Zatieni svedok Bour 50
Navodni zloini nad civilima opisani u optunici obiluju uznemirujuim detalji-

ma o muenjima i svirepim pogubljenjima. Za veinu tih taaka (22 od ukupno
24 take optunice),TRZ je kao jedini dokaz ponudilo iskaz svedoka-saradnika
Boura 50. S obzirom da se radi o iskazu svedoka-saradnika, on je morao da
bude precizan, jasan i ubedljiv. Meutim, iskaz zatienog svedoka nije zado-
voljio ni jedan od ovih kriterijuma.
Zatieni svedok Bour 50 je tokom itavog postupka govorio konfuzno,

neodreeno, menjao iskaz, opisujui dogaaje vrlo uopteno, bez navoenja
konkretnih radnji koje su navodno preduzimali pojedini okrivljeni i bez
mogunosti da blie opredeli vreme izvrenja dela. Tako je, prilikom opisa
navodnog odvoenja nepoznatog mukarca u dom VJ u Gnjilanu i njegovog
59
kasapljenja, prvo navodio da je o istom uo od nekih okrivljenih, da bi kas-
nije ovaj iskaz menjao, kako u pogledu mesta gde je ovo lice odvedeno, tako i
u pogledu naina na koji je lieno ivota. Govorei o dogaaju u kojem su sa
solitera baeni mukarac i ena, svedok-saradnik je najpre navodio da su mu o
svemu drugi ispriali, a onda kasnije da je video krvav beton, da bi u daljem
toku postupka ponovo izmenio iskaz navodei da je on u stvari video tela i da
je zakljuio da je to uinio jedan od okrivljenih koji mu je tela pokazao.
Isto tako, opisujui dogaaj sa navodnim ukucavanjem upaljaa u polomljenu

lobanju rtve, svedok najpre nije spominjao jednog od okrivljenih da bi ga,
ponovo opisujui ovaj dogaaj, u isti ukljuio.Tanost navoda ovog svedoka nije
bilo mogue proveriti ni ispitivanjem svedoka kojima je neko od lanova po-
rodice stradao, jer se njihovo stradanje nije moglo dovesti u vezu ni sa jednim
dogaajem koji je svedok-saradnik opisivao.
Opisi pojedinih dogaaja koje je ovaj svedok davao, demantovani su drugim

izvedenim dokazima. Tako je svedok naveo da su dve rtve, suprunici, ubijene
u prostorijama Internata u Gnjilanu. Svedok njihovo ubistvo nije video, ali je
video komadanje njihovih tela, koja su optueni potom spakovali u crne vree
i bacili u kontejner u dvoritu Internata. Meutim, erka oteenih je prilikom
165 Zakon o ureenju sudova, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010,
31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011 i 101/2013, lan 31.
svedoenja navela da je ivela u kui sa roditeljima u selu u blizini Gnjilana, te
da je bila u kui, sakrivena u susednoj prostoriji, kada su njeni roditelji ubijeni
iz vatrenog oruja. Iz nalaza i miljenja sudskih vetaka, obdukcionih zapis-
nika i zapisnika sa reobdukcije utvreno je da na posmrtnim ostacima sedam
rtava, meu kojima su dve suprunici, nema tragova seenja niti paljenja tela.
Iz izvetaja Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu EULEKS Kosovo,
utvreno je da u Livokom jezeru nisu pronaeni bilo kakvi ljudski ostaci.
Ocena iskaza rtava seksualnog nasilja
Sa druge strane, Odeljenje Apelacionog suda nije pokazalo neophodnu senzi-

bilisanost prilikom ocenjivanja dokaza koji se tiu seksualnog nasilja, pre svega
iskaza svedokinja-oteenih C1 i C2. Nalaz ovog suda je da su ti iskazi do te
mere kompromitovani da se na istim ne moe zasnivati osuujua presuda jer
se, poev od iskaza datog pred istranim sudijom u Niu, pa preko iskaza datih
u istrazi i na pretresima u ovom postupku, uoavaju znatne razlike u odnosu
na odluujue injenice. Tako postoje razlike u iskazima u pogledu vremena,
60 trajanja i mesta izvrenja krivinih dela na njihovu tetu.
Odeljenje Apelacionog suda je moralo pokazati vii nivo razumevanja za psihiko

stanje ove dve svedokinje koje su nesumnjivo preivele brutalno nasilje. Odeljenje
Vieg suda je u obrazloenju presude od 19. septembra 2012. na logian i pravno
prihvatljiv nain objasnilo promene u iskazima oteenih C1 i C2, te zbog ega
dolazi do odstupanja u njihovim iskazima, naglaavajui da su njihovi iskazi u bit-
nim delovima saglasni.166 Treba napomenuti i da je MKSJ u predmetima koji sadre
elemente seksualnog nasilja cenio iskaze rtava seksualnog nasilja sa neophodnim
uvaavanjem specifinosti ovih svedoka. Izmeu ostalog, fokus pri oceni njihovih
iskaza bio je na dogaajima, a ne na detaljima kao to su datumi i mesta.167
16. Predmet Bytyqi
Odeljenje Apelacionog suda168 donelo je 18. januara 2013. godine presudu169 kojom
166 Presuda Vieg suda u Beogradu, broj predmeta: K. Po2 18/11 od 19. septembra 2012. godine,
str. 58-62, dostupna na http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/Prvostepena_presuda_u_ponov-
ljenom_postupku_Gnjilanska_grupa_19_09_2012..pdf, pristupljeno: 28. maja 2014. godine.
167 Videti: Presuda Pretresnog vea MKSJ u predmetu Furundija, 10. decembar 1998. godine,
para. 110-116 i Presuda Pretresnog vea MKSJ u predmetu Kunarac i drugi, 22. februar
2001. godine, para. 679.
168 Sudsko vee: sudija Radmila Dii Dragievi (predsednica vea), sudije Sonja Manojlovi,
Sretko Jankovi, Omer Hadiomerovi i Miodrag Maji (lanovi vea).
je odbilo albu TRZ i potvrdilo presudu Odeljenja Vieg suda od 9. maja 2012. go-
dine kojom su okrivljeni Sreten Popovi i Milo Stojanovi osloboeni od optube
za krivino delo ratni zloin protiv ratnih zarobljenika u pomaganju170.
Tok postupka171
TRZ je 23. avgusta 2006. godine podiglo optunicu protiv Sretena Popovia i
Miloa Stojanovia zbog krivinog dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika172,
koju je izmenilo 3. septembra 2009. godine, tvrdei da su optueni Sreten
Popovi, u svojstvu komandira voda Operativno-poternih grupa (OPG) koje
su pripadale 124. interventnoj brigadi Posebnih jedinica policije MUP-a Srbije,
i optueni Milo Stojanovi, tada komandir odeljenja tog voda, poetkom jula
1999. godine, u kontekstu i u bliskoj vezi sa oruanim sukobom na Kosovu, liili
prava na pravilno i pravino suenje oteene brau Agrona, Yllija i Mehmeta
Bytyqija, koji su bili pripadnici dobrovoljake grupe OVK Atlantska brigada, i
prema njima neoveno postupali i psihiki ih muili.
Okruni sud u Beogradu173 je 22. septembra 2009. godine doneo presudu ko-
jom je okrivljene, u nedostatku dokaza, oslobodio od optube. 61
Protiv ove presude TRZ je izjavilo albu, pa je Odeljenje Apelacionog suda174
1. novembra 2010. godine, odluujui o albi, istu uvailo i donelo reenje175
kojim je ukinulo presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovni
postupak i odluivanje.
Ponovljeno suenje je poelo 23. septembra 2011. godine, tokom kojeg je sud
ponovo sasluao optuene i ispitao 10 svedoka. U toku ponovljenog postupka
TRZ je dva puta menjalo optunicu - 2. aprila 2012. godine, pa odmah zatim
5. aprila 2012. godine. Poslednjom, izmenjenom optunicom TRZ je okrivljene
i presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/bitici.html, pristu-
144.
173 Sudsko vee: sudija Vesko Krstaji (predsednik vea), sudije Vinka Beraha Nikievi i
174 Sudsko vee: sudija Sinia Vai (predsednik vea), sudije Sonja Manojlovi, Sretko Jankovi,
Omer Hadiomerovi i Nadeda Mijatovi (lanovi vea).
teretilo da su u prvoj polovini jula 1999. godine, u kontekstu i u bliskoj vezi
sa oruanim sukobom na Kosovu koji je trajao od 24. marta 1999. godine
proglaenjem ratnog stanja pa do 26. juna 1999. godine kada je na snagu stu-
pila odluka Skuptine Savezne Republike Jugoslavije o ukidanju ratnog stanja,
sa umiljajem pomogli drugom u izvrenju krivinog dela, tako to su krei
pravila meunarodnog humanitarnog prava prema ratnim zarobljenicima,
oteene brau Bytyqi, koji su bili pripadnici OVK i koje su pripadnici srpske
policije zarobili na administrativnoj granici 26. juna 1999. godine, 8. jula 1999.
godine preuzeli iz Okrunog zatvora u Prokuplju i prebacili ih u nastavni cen-
tar za policiju u Petrovom Selu. Tu su ih smestili u prostoriju u kojoj nije bilo
osnovnih zdravstvenih i higijenskih uslova. Okrivljeni Sreten Popovi je 9. jula
1999. godine, u toku noi, oteene predao NN pripadnicima MUP-a Srbije
koji su ih vezali icom i odvezli do mesta na kome se nalazi masovna grobnica,
gde su ih ubili pucajui im u potiljak. Okrivljeni su bili svesni da preduzetim
nezakonitim radnjama (preuzimanjem i prebacivanjem oteenih iz zatvora
u Prokuplju i smetanjem istih u neadekvatnu prostoriju, a okrivljeni Sreten
Popovi izvodei ih usred noi i predajui ih ruku vezanih icom nepoznatim
62 pripadnicima policije egzekutorima), doprinose delu egzekutora i omoguuju
im da oteene lie ivota.
Odeljenje Vieg suda176 donelo je 9. maja 2012. godine presudu177 kojom su

okrivljeni ponovo osloboeni. Sud je naao da tokom postupka TRZ nije doka-
zalo da je u vreme izvrenja dela postojao oruani sukob, kao objektivni uslov
inkriminacije, smatrajui da je isti prestao 20. juna 1999. godine povlaenjem
snaga VJ i policije sa podruja Kosova, a da su oteeni lieni slobode 26. juna
1999. godine i da nisu imali status ratnih zarobljenika, te da nije dokazano da
su okrivljeni izvrili delo za koje se terete.
Protiv ove presude TRZ je izjavilo albu zbog bitne povrede odredaba krivinog
postupka i pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Odeljenje Apelacionog suda je 18. januara 2013. godine potvrdilo prvostepenu

presudu.
Nalazi FHP-a
Postupak za ubistvo protiv Mehmeta, Yllija i Agrona Bytyqija trajao je sedam

godina. Optunica je bila usmerena na periferne aktere ovog zloina, a postu-
176 Sudsko vee: sudija Rastko Popovi (predsednik vea), sudije Vinka Beraha Nikievi i
pak nije doveo do privoenja pravdi onih koji su naredili i izvrili ubistvo brae
Bytyqi, iako su tokom postupka rasvetljene brojne injenice koje ukazuju na
osobe koje su u najmanju ruku imale saznanja o ubistvu.178
Propusti TRZ
Tok postupka obeleio je niz propusta u radu TRZ. Optunica je menjana etiri
puta (to samo po sebi ne mora biti negativno). Meutim, te optunice su bile
neprecizne, protivrene i ukazivale su na svojevrsnu nesigurnost TRZ u postu-
panju u ovom predmetu.
Tako su, prvobitnom optunicom, okrivljeni tereeni da su oteene liili prava

na pravilno i pravino suenje i prema njima ispoljili neoveno i poniavajue
postupanje, te da su primenjivali radnje psihikog muenja koje su kod njih
stvorile strah za ivot i telesni integritet (zbog naina na koji su dovedeni u
kamp u Petrovom Selu, drani zatvoreni u neuslovnim prostorijama i predati
NN pripadnicima MUP-a Srbije), koje ponaanje je TRZ kvalifikovalo kao ratni
zloin protiv ratnih zarobljenika. U poslednjoj izmenjenoj optunici, identino
postupanje okrivljenih TRZ je okvalifikovalo kao umiljajno pomaganje drugom 63
u izvrenju krivinog dela, mada u dispozitivu optunice nije navedena ni jedna
od radnji pomaganja.
Ovako izmenjenom optunicom, odgovornost okrivljenih je kvalifikovana na

blai nain, jer su tereeni kao pomagai u izvrenju krivinog dela ratnog
zloina protiv ratnih zarobljenika, dok su prethodno bili tretirani kao direktni
izvrioci.
Takoe, u dispozitivu optunice se na jednom mestu navodi da je okrivljeni

Sreten Popovi oteene ...kasno te noi predao NN pripadnicima MUP-a R.
Srbije, koji su oteene vezali icom, tako vezane ugurali u slubeno vozilo...,
da bi odmah u sledeem pasusu optunice bilo navedeno ...a Popovi Sreten,
izvodei oteene iz prostorije, u kojoj su bili zatvoreni, usred noi i predajui
ih icom vezanih ruku NN pripadnicima policije egzekutorima.179 Ostaje
krajnje nejasno ko je i u kom momentu oteene vezao icom, da li je to ura-
dio okrivljeni Popovi ili neko tree lice pre nego to su predati pripadnicima
policije, ili su to, nakon to su im oteeni predati, uradili NN policajci. Inte-
resantno je i da se u prvobitnoj optunici navodi da su NN pripadnici policije
i SAJ-a odvezli oteene do masovne grobnice gde su ih NN lica ubila, dok u
178 Videtu u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012.
godini (Beograd: FHP, 2013), str. 52-53.
179 Optunica KTRZ 5/06 od 5. aprila 2012. godine, dostupno na: http://www.tuzilastvorz.org.
rs/html_trz/OPTUZNICE/O_2012_04_05_CIR.pdf, pristupljeno 30. maja 2014. godine.
poslednjoj optunici TRZ navodi da su predati policajcimaegzekutorima, a
da pri tom, tokom itavog postupka, TRZ nije ponudilo ni jedan dokaz da su
oteene ubili upravo policajci kojima ih je okrivljeni Popovi predao.
Navodi u izmenjenoj optunici dodatno stvaraju konfuziju, jer TRZ nije na-
velo, kao u prvobitnoj optunici, da je okrivljeni Sreten Popovi postupao po
naredbi generala Vlastimira orevia, to navodi na zakljuak da je okrivljeni
samoinicijativno odluio da oteene dovede u Petrovo Selo, mada je tokom
postupka, mnogo pre ovakvog preciziranja optunice, nesporno utvreno da
je takva naredba postojala.
Druga izmenjena optunica TRZ, od 5. aprila 2012. godine, teretila je optuene

Sretena Popovia i Miloa Stojanovia da su izvrili krivino delo ratni zloin
protiv ratnih zarobljenika, prekrivi pravila Tree enevske konvencije o
postupanju prema ratnim zarobljenicima.180 Meutim, pravila Tree enevske
konvencije primenjuju se samo u okviru meunarodnog oruanog sukoba, koji
u to vreme na Kosovu nije postojao. Naime, meunarodni sukob na Kosovu je
okonan potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine izmeu
64 Vlade SRJ i KFOR-a, kako je potvrdio i MKSJ.181 U tom smislu, Odeljenje Apela-
cionog suda je ispravno zakljuilo da braa Bytyqi nisu imali status ratnih zaro-
bljenika, odnosno da je TRZ pogreno kvalifikovalo delo.
TRZ je meutim delo moglo i moralo kvalifikovati kao zloin protiv ove-
nosti.182 Naime, ubistvo brae Bytyqi po svim obelejima (poinioci, nain
egzekucije, skrivanje tela u masovnu grobnicu sa telima kosovskih Albanaca
ubijenih tokom sukoba) deo je sistematske kampanje terora koju su srpske
snage sprovele protiv kosovskih Albanaca tokom 1998. i 1999. godine, povo-
dom koje je MKSJ doneo dve pravosnane presude.183
Tumaenje normi meunarodnog humanitarnog prava od strane Odeljenja

Apelacionog suda
U presudi od 18. januara 2013. godine, Odeljenje Apelacionog suda je potvrdilo

nalaz prvostepenog suda da braa Bytyqi nisu imala status ratnih zaroblje-
180 Druga izmenjena optunica TRZ od 5. aprila 2012. godine.

181 Presuda Pretresnog vea MKSJ, Tuilac protiv Vlastimira orevia, 23. februar 2011. godine,
para. 1580.
182 O pravnim mogunostima primene zloina protiv ovenosti u predmetima ratnih zloina
u Srbiji videti nalaze u vezi sa predmetom Gnjilanska grupa na strani 54.
183 Presuda albenog vea MKSJ, Tuilac protiv N. ainovia i dr, IT-05-87-A, 23 januar 2014.
godine, Presuda albenog vea Tuilac protiv Vlastimira orevia, IT-05-87/1-A, 27. januar
2014. godine.
nika. Iako je ovaj zakljuak ispravan, argumentacija kojom se sud rukovodi u
donoenju ovog zakljuka je logiki i pravno neutemeljena. Iako je sud mogao i
trebalo da svoju analizu zatvori zakljukom kako nije mogue dobiti status rat-
nog zatvorenika ukoliko nije ratno stanje ili je u pitanju nemeunarodni sukob,
u presudi je iznet niz alternativnih argumenata koji ukazuju na neodgovarajue
tumaenje meunarodnog humanitarnog prava od strane suda. Naime, u svom
obrazloenju sud je izneo dva argumenta u prilog zakljuku da braa Bytyqi
nisu imali status ratnih zarobljenika.
a. Braa Bytyqi nisu bili borci
Kako je sud utvrdio u presudi, braa Bytyqi u vreme lienja slobode nisu
bili pripadnici bilo koje vojne ili policijske jedinice, niti su bili na izvrenju bilo
kakvog vojnog ili policijskog zadatka, niti su u vreme lienja slobode nosili
oruje, vojnu ili policijsku uniformu.184 Ostavljajui po strani pitanje postojanja
oruanog sukoba, osnovni propust koji sud pravi u svom zakljuku jeste to
polazi od toga da je za status borca potrebno biti na zadatku, nositi oruje
i uniformu. Naime, ove odlike su neophodne za dodeljivanje statusa ratnih
zarobljenika samo u sluaju pripadnika neregularnih jedinica, odnosno jedinica 65
koje nisu u sastavu jedne od oruanih snaga u sukobu. Meutim, dobrovoljake
jedinice se prema Treoj enevskoj konvenciji smatraju sastavnim delovima
oruanih snaga jedne strane u sukobu185, a braa Bytyqi su pripadali takvoj
jedinici - dobrovoljakoj Atlantskoj brigadi OVK.
b. Nadlenost za utvrivanje statusa ratnog zarobljenika
Drugi argument kojim sud potkrepljuje svoj zakljuak da braa Bytyqi nisu
bili ratni zarobljenici je posebno problematian. Naime, sud tvrdi da braa
Bitii od strane dravnih organa [SRJ] nijednog trenutka nisu tretirani kao
ratni zarobljenici. Samim tim, na njih se i nisu mogle primeniti meunarodne
konvencije koje se odnose na ratne zarobljenike. Sud u presudi dalje razvija
svoje stanovite tvrdei kako niko od slubenih lica ni u kom trenutku (ni u
toku prevoza do Petrovog Sela, ni prilikom njihovog preuzimanja) nisu po-
minjali da braa Bitii imaju status ratnih zarobljenika, te poto tako neto
nije pominjano, sud zakljuuje da oni taj status, ni prava po tom statusu nisu
imali. Osim to je ovakvo stanovite logiki neodrivo, ono ne nalazi opravdan-
je u enevskim konvencijama, a i predstavlja opasno tumaenje prava ratnih
zarobljenika. Naime, kada bi zatienim licima ostvarivanje prava u ratu zaista
184 Presuda Apelacionog suda u Beogradu u predmetu Bytyqi (K1. Po2 br. 5/12.) od 18. janu-
ara 2013. godine, str. 3.
185 enevska Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine,
Slubeni list FNRJ br. 24/50, lan 4 (a) (1).
zavisilo od miljenja boraca suprotne strane, kako to smatra sud, ratno pravo
ne bi zapravo garantovalo nikakva prava, ni zatitu. Meutim, opet ostavljajui
pitanje postojanja oruanog sukoba sa strane, enevske konvencije su vrlo
decidne kada je re o zatienim kategorijama lica poput ratnih zarobljenika.
Naime, u sluajevima kada zarobljenici nemaju jasna boraka obeleja (kao to
je to bio sluaj sa braom Bytyqi), utvrivanje statusa ratnog zarobljenika nije
u nadlenosti boraca one strane u sukobu koja ih je zarobila, ve nadlenog
suda.186
Pretnje svedocima
Tokom postupka su zabeleene i pretnje svedocima - aktivnim policajcima koji

su davali iskaz na glavnom pretresu. Osim reakcije predsednika vea i prijav-
ljivanja pretnji nadlenim organima MUP-a, javnost je ostala uskraena za od-
govor da li je i na koji nain MUP reagovao na ove pretnje, te da li su odgovorni
privedeni pravdi.187
17. Predmet Lovas

66
Odeljenje Apelacionog suda188 donelo je 9. decembra 2013. godine reenje189
kojim je ukinulo presudu Odeljenja Vieg suda190 kojom su okrivljeni oglaeni
krivim zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva191 i predmet
vratilo prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluivanje.
Tok postupka192
Zbog zloina poinjenih nad civilnim stanovnitvom hrvatske nacionalnosti
186 enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine,
Slubeni list FNRJ br. 24/50, lan 5, st. 2.
187 Videti transkripte sa suenja od 8. i 9. februara 2007. godine,Transkripti dostupni na: http://
www.hlc-rdc.org/Transkripti/bitici.html
188 Sudsko vee: sudija Sonja Manojlovi (predsednica vea), sudije Sretko Jankovi, Miodrag
Maji, Omer Hadiomerovi i Vuko Miri (lanovi vea).
i presude na srpskom dostupni na: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/lovas.html, pristu-
u Lovasu (Hrvatska)193 tokom oktobra i novembra 1991. godine, TRZ194 je
podiglo optunicu 28. novembra 2007. godine protiv Ljubana Devetaka, Mi-
lana Radojia, Milana Devia, eljka Krnjajia, Miodraga Dimitrijevia, Dar-
ka Peria, Radovana Vlajkovia, Radisava Josipovia, Jovana Dimitrijevia, Sae
Stojanovia, Dragana Baia, Zorana Kosijera, Petronija Stevanovia i Aleksan-
dra Nikolajidisa, a potom ovu optunicu bitno izmenilo 28. decembra 2011.
godine.
Prvobitnom optunicom TRZ od 28. novembra 2007. godine, optuenima je

stavljeno na teret da su, tokom oktobra i novembra meseca 1991. godine, na
podruju mesta i u mestu Lovas preduzeli vie radnji izvrenja krivinog dela
ratni zloin protiv civilnog stanovnitva.
Izmenjenom optunicom od 28. decembra 2011. godine, broj smrtno strada-

lih civila smanjen je sa 69 na 44, a za napad na civilno stanovnitvo u Lovasu
10. oktobra 1991. godine tereti se samo optueni eljko Krnjaji, u kojem
je uestvovao u svojstvu komandira Stanice milicije Tovarnik, u sastavu snaga
Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade (2. Pgmbr), a po naredbi 67
komandanta te brigade, to je imalo za posledicu paljenje sedam kua i ubistvo
sedam civila.
Glavni pretres je poeo 17. aprila 2008. godine, tokom koga su ispitana 194
svedoka, proitani iskazi 36 umrlih i bolesnih svedoka, obavljeno vetaenje
od strane vetaka vojne struke i proitano vie hiljada strana pisanih dokaza.
Odeljenje Vieg suda195 donelo je 26. juna 2012. godine presudu kojom je
sve optuene oglasilo krivim zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva u saizvrilatvu196, zbog toga to su u toku oktobra i novembra
meseca 1991. godine u Lovasu (Hrvatska), na razliite naine uestvovali u na-
padu na civilno stanovnitvo hrvatske nacionalnosti, neovenom postupanju,
nanoenju velikih patnji, muenju, povreivanju telesnog integriteta i ubistvima,
to je imalo za posledicu ubistvo 41, a lake i tee ranjavanje 11 civila hrvatske
nacionalnosti. Osueni su na kazne zatvora u trajanju od: Ljuban Devetak 20
193 Lovas je optina u Vukovarsko-Sremskoj upaniji. Nalazi se u Istonoj Slavoniji, nedaleko od

Vukovara.
194 Zamenik tuioca za ratne zloine Veselin Mrdak.
195 Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine: sudija Olivera Anelkovi (predsednica vea),
sudije Tatjana Vukovi i Dragan Mirkovi (lanovi vea).
godina, Milan Devi, eljko Krnjaji i Miodrag Dimitrijevi po 10 godina, Mi-
lan Radoji 13 godina, Darko Peri i Radovan Vlajkovi po 5 godina, Radisav
Josipovi etiri godine, Jovan Dimitrijevi i Saa Stojanovi po 8 godina, Zoran
Kosijar devet godina, Dragan Bai i Aleksandar Nikolajidis po est godina i
Petronije Stevanovi 14 godina.
Sud je utvrdio da je napad na Lovas usledio po nareenju komande Prve

proleterske gardijske mehanizovane divizije JNA od 9. oktobra 1991. godine,
upuenom komandi Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA
(2. Pgmbr), da selo Lovas rei sopstvenim snagama. Istog dana, komandant 2.
Pgmbr. Duan Lonar izdao je nareenje za napad na Lovas, kojim je odreeno
da se pored snaga 2. Pgmbr, u napad ukljue i pomone snage TO i mi-
licija Tovarnika u iji sastav je ula i oruana grupa Duan Silni, sa zadat-
kom da izvre ienje sela od pripadnika ZNG i hrvatskog MUP-a, kao i
stanovnitva koje je neprijateljski nastrojeno. U napadu na Lovas 10. oktobra
1991. godine uestvovao je i haubiki divizion 2. Pgmbr koji je granatirao Lovas
sa oko desetak granata. Usled artiljerijskog dejstva ubijen je jedan civil, dok je
68 jedan ranjen. Prilikom ienja sela koje su izvrile pomone snage, ubijeno
je oko 20 civila - metana hrvatske nacionalnosti, koji su izvoeni iz svojih kua
i ubijani po ulicama i dvoritima.Vee je nesporno utvrdilo da u Lovasu nije bilo
pripadnika ZNG-a i MUP-a Hrvatske te da, sem pojedinanog otpora, nije bilo
organizovane odbrane sela.
Sud je utvrdio i da je optueni eljko Krnjaji uestvovao u napadu na Lovas,

10. oktobra 1991. godine, u svojstvu komandira stanice milicije Tovarnik i da je
komandovao oruanom grupom sastavljenom od dvadesetak pripadnika mili-
cije Tovarnik, nekoliko metana Lovasa i dobrovoljaca, koja je kontrolisala neko-
liko ulica u Lovasu. Tokom napada, Krnjaji je nareivao pripadnicima grupe da
nasumino i nekontrolisano pucaju na kue, u emu je i sm uestvovao, a
takoe je dozvoljavao da se bacaju bombe na civilne objekte, to je imalo za
posledicu paljenje est kua metana hrvatske nacionalnosti. Sud je naao da
nema dokaza kada, na koji nain i ko je zapalio kuu Ilije Bakete. Sud je, takoe,
utvrdio da je optueni Krnjaji u toku napada na Lovas zajedno sa pripadnic-
ima svoje grupe izvodio civile iz njihovih kua i odvodio ih u Zemljoradniku
zadrugu, a pojedinim civilima pretio ubistvom. Krnjaji je oglaen odgovornim
za ubistvo sedam civila koje su pripadnici njegove grupe izvodili iz kua i ubijali
po dvoritima i ulicama koje su kontrolisali.197
197 Ulice Petra Preradovia, Marka Orekovia (sada Vukovarska), Ive Lole Ribara (sada Ante
Starevia), Franje Rakog i Kralja Tomislava.
Vee je ustanovilo da je nakon zauzimanja Lovasa uspostavljena nova vlast u
kojoj je optueni Ljuban Devetak postavljen na funkciju komandanta sela i di-
rektora Zemljoradnike zadruge, sa vrlo irokim vojnim i civilnim ovlaenjima.
On je imao najveu faktiku vlast u selu. Optueni Milan Radoji je postavljen
na funkciju komandanta TO u Lovasu, a optueni Milan Devi na funkciju ko-
mandira stanice milicije. Miliciju i TO Lovasa sainjavali su lokalni metani Srbi
i dobrovoljci oruane grupe Duan Silni, koji su uestvovali u napadu ili koji
su kasnije doli u selo. Selo su obezbeivale jedinice iz rezervnog sastava JNA
iz Srbije, i to po jedna eta TO Ljig i TO Lajkovac, kao i tenkovska eta Prvog
oklopnog bataljona 2. Pgmbr.
Optueni Milan Devi i Milan Radoji su u periodu od 10. do 18. okto-

bra 1991. godine, uz pomo TO, novoformirane milicije i dobrovoljake grupe
Duan Silni protivpravno zatvarali hrvatske civile i nareivali da se prema
njima primenjuju poniavajue i diskriminatorske mere u vidu obaveza civila
hrvatske nacionalnosti da obelee svoje kue belim tkaninama, a oko ruke
nose belu traku.
69
Utvreno je i da su Devetak, Devi i Radoji tokom oktobra 1991. godine
fiziki i psihiki zlostavljali sedam civila u cilju iznuivanja informacija o pripad-
nosti lanova njihovih porodica hrvatskim oruanim formacijama.
Takoe, sud je utvrdio da su Devetak, Devi i Radoji uestvovali i u ubistvi-

ma civila. Neutvrenog dana tokom oktobra 1991, Devetak je naredio pripad-
nicima grupe Duan Silni da ubiju tri civila. U periodu od 14. do 18. oktobra
1991. godine, zajedno sa optuenim Milanom Deviem sainio je spisak za
likvidaciju, po kojem su pripadnici oruane grupe Duan Silni u periodu od
16. do 18. oktobra 1991. godine ubili 16 civila. Sud je naao da nema dokaza
kada je i po ijoj naredbi ubijen Zoran Krizmani, kao ni da je optueni De-
vetak naredio ubistvo Stjepana Luketia.
Sud je takoe utvrdio da je optueni Devetak podstrekivao optuenog Petron-

ija Stevanovia i nekoliko pripadnika grupe Duan Silni da fiziki zlostavljaju
hrvatske civile, koji su bili zatvoreni u dvoritu Zemljoradnike zadruge, tako
to je u noi izmeu 17. i 18. oktobra 1991. godine organizovao prikazivanje
video snimka sa proslave godinjice HDZ-a u Lovasu, govorei prisutnim pri-
padnicima grupe Duan Silni: E sada, brao, vidite ko su nam neprijatelji.
Nakon toga, pripadnici odreda Duan Silni su otili u Zemljoradniku zadru-
gu gde su se nalazili zatvoreni metani hrvatske nacionalnosti. U prisustvu
Devetaka, pretukli su hrvatske civile koje su ranije videli na snimku. Tukli su ih
pesnicama, nogama, kablovima i metalnim ipkama, dok je est civila optueni
Stevanovi ubadao noem. Grupi pripadnika odreda Duan Silni koja je tukla
civile pridruio se i optueni Nikolaidis, udarajui civile kundakom puke.
Optueni Devetak i Dimitrijevi, na sastanku odranom 17. oktobra 1991.

godine, doneli su odluku da poalju protivdiverzantsku etu TO Valjevo,
dobrovoljaku grupu Duan Silni i dva pripadnika TO Lovas u pretres terena
na izlazu iz Lovasa, u pravcu magistralnog puta id - Vukovar198, te da za tu ak-
ciju kao obezbeenje od eventualnih napada hrvatskih snaga koriste hrvatske
civile, koji su prethodno bili zatvoreni u Zadruzi, iako su znali da su na tom
prostoru 13. oktobra 1991. godine pripadnici JNA postavili mine.
Optueni Miodrag Dimitrijevi naredio je komandantu protivdiverzantsk-

og odreda TO Valjevo, optuenom Periu, da zajedno sa pripadnicima
dobrovoljake grupe Duan Silni izvri taj zadatak. Sledeeg dana, 18. okto-
bra 1991. godine, na osnovu nareenja optuenog Peria, optueni Vlajkovi
i Josipovi su doli sa oko 50 vojnika do zadruge. Tu su im se pridruili
pripadnici dobrovoljake grupe Duan Silni optueni Jovan Dimitrijevi,
70 Saa Stojanovi, Dragan Bai i Zoran Kosijer, sa zadatkom dobijenim od
neutvrenog nalogodavca, da civile koriste kao ivi tit i za razminiran-
je minskog polja. Dolaskom do miniranog polja, pripadnici oruane grupe
Duan Silni naredili su civilima da odu u polje, da se dre za ruke, razgru
detelinu nogama i stanu kada primete minu. Prilikom kretanja civila kroz
minsko polje, dolo je do aktiviranja mina, a prisutni pripadnici TO i grupe
Duan Silni su otvorili vatru na civile. Na taj nain je ubijeno 17 hrvatskih
civila, dok je 11 tee i lake ranjeno. Nakon toga je nareivao optueni Saa
Stojanovi, davanjem uputstava nepovreenim civilima kako da razminiraju
preostale neeksplodirane mine, pri emu je deaktivirano oko petnaestak mina.
Po nareenju optuenog Devetaka, u periodu od 16. do 18. oktobra 1991.

godine optueni Stevanovi uestvovao je u ubistvu najmanje pet, a Nikolai-
dis najmanje jednog hrvatskog civila. Sud je utvrdio da je optueni Petronije
Stevanovi uestvovao u ubistvu est lica, meutim, da ne bi prekoraio iden-
titet optunice koja ga tereti za uestvovanje u ubistvu pet civila, oglasio ga je
krivim za uestvovanje u ubistvu pet civila.
Protiv ove presude albe su izjavili branioci svih okrivljenih, okrivljeni Ljuban
Devetak i njegova supruga, te okrivljeni Milan Radoji, eljko Krnjaji, Mio-
drag Dimitrijevi, Radovan Vlajkovi, Radisav Josipovi, Dragan Bai, Zoran
Kosijer i Aleksandar Nikolajidis.
198 Vinograd se nalazi na izlazu iz Lovasa u pravcu magistralnog puta id - Vukovar.

Odeljenje Apelacionog suda je usvojilo izjavljene albe, ukinulo presudu i pred-
met vratilo prvostepenom sudu na ponovno suenje.
Po nalazu ovog suda, izreka prvostepene presude je generalno nerazumljiva,

jer u istoj nisu jasno oznaeni oblici odgovornosti svakog od okrivljenih i za
svaku preduzetu radnju, dok je u isto vreme izreka presude u pogledu poje-
dinih radnji meusobno kontradiktorna, budui da iste iskljuuju jedna drugu.
Takoe, istie se da prvostepeni sud u obrazloenju presude nije dao razloge

o odlunim injenicama, to je dovelo do pogreno i nepotpuno utvrenog
injeninog stanja. Iako se ratni zloin protiv civilnog stanovnitva moe izvriti
samo na dva naina (neposrednim izvrenjem ili davanjem naredbe za izvrenje)
prvostepeni sud je, po miljenju Odeljenja Apelacionog suda, prihvatio stav
tuioca da se kod ovog krivinog dela mogu pojaviti i neki drugi modaliteti
izvrenja, ali da o tome nije dao jasne i ubedljive razloge. Posebno je ukazano
da je prvostepeni sud propustio da svoju ocenu - da su pojedini okrivljeni
postupali kao saizvrioci - jasno obrazloi, u skladu sa zahtevima ovog instituta.
71
Odeljenje Apelacionog suda je ukazalo da se presuda zasniva na sutinskom
pozivanju na oblik odgovornosti koji je u meunarodnom pravu poznat kao
komandna odgovornost, da se okrivljenima na teret stavljaju radnje inkri-
minisane ovim oblikom odgovornosti, bez da se to ini i formalno, ve se
ovakva ponaanja formalno podvode pod preiroko postavljene okvire insti-
tuta koje poznaje domae krivino zakonodavstvo.
Nalazi FHP-a
Analizu prvostepenog postupka i presude FHP je dao u Izvetaju o suenjima

za ratne zloine u Srbiji u 2012. godini.199
Nejasni delovi reenja Odeljenja Apelacionog suda
Odluka Odeljenja Apelacionog suda je neuobiajeno kratka i tura u

obrazloenjima, iako se isto prigovara presudi prvostepenog suda. Naime,
i samo Odeljenje Apelacionog suda, donosei odluku o nekim odluujuim
injenicama, uopte ne daje nikakve razloge. Tako su uvaene albe svih
optuenih, koji su poimence navedeni, a nigde u obrazloenju odluke nije na-
vedeno iz kojih razloga su uvaene albe optuenih Aleksandra Nikolajidisa i
199 Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012. godini (Beo-
grad: FHP, 2013), str. 53.
Petronija Stevanovia. S obzirom da su ti razlozi izostali, kao i da se ova dvojica
optuenih ne spominju u ukidajuem reenju, osim u delu da su izjavili albe i
iz kojih razloga, postavlja se pitanje zato je u odnosu na njih presuda ukinuta,
jer se to iz odluke Apelacionog suda ne vidi.
Pojedini razlozi za ukidanje prvostepene presude su potpuno nejasni. Ilustrati-

van je sledei deo obrazloenja odluke:
...iz izreke pobijane presude proizilazi da je napad na civilne objekte i

pojedine civile izvren po nareenju komandanta 2. Pgmbr JNA (koje
je podrazumevalo ienje sela od pripadnika ZNG i MUP RH kao i
stanovnitva koje je neprijateljski nastrojeno), a odmah potom se navodi
da je taj napad vren bez ikakvog vojnog opravdanja, to izreku prvo-
stepene presude u ovom delu ini potpuno nerazumljivom i kontradik-
tornom.
Ostaje nejasno u emu Odeljenje Apelacionog suda vidi kontradiktornost. Da

72 li je nejasno da takvu naredbu komandant brigade JNA moe da izda bez
ikakvog vojnog opravdanja, ili je nejasno da takva naredba, za ienje, moe
biti uperena protiv neprijateljski nastrojenog stanovnitva, ili neto tree?
Sud je nainio i greku prilikom navoenja relevantnih odredbi ZKP-a. Tako je

Apelacioni sud naveo da se izjavljenim albama osnovano istie da je pobijana
presuda ...doneta uz bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 438
stav 1 taka 1 i stav 2 taka 2 ZKP-a, budui da je, i po nalaenju Apelacionog
suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zloine, izreka oalbene presude nera-
zumljiva, protivrena sama sebi Meutim, bitna povreda odredaba krivinog
postupka iz lana 438 stav 1 taka 1, na koju se sud poziva, glasi: ...ako je nas-
tupila zastarelost krivinog gonjenja ili je gonjenje iskljueno usled amnestije ili
pomilovanja ili je stvar ve pravosnano presuena, ili postoje druge okolnosti
koje trajno iskljuuju krivino gonjenje.
Primedbe u odnosu na utvreno injenino stanje i odgovornost optuenih
U pogledu ocene i insistiranja na dodatnim objanjenjima ove naredbe JNA,

Odeljenje Apelacionog suda je imalo prilino autistian pristup u oceni ovog
dokaza, posebno termina ienje. Naime, Odeljenje Apelacionog suda na-
lazi da je nejasno ta se u konkretnom sluaju podrazumeva pod pojmom
ienje sela od pripadnika ZNG i MUP Hrvatske, kao i stanovnitva koje je
neprijateljski nastrojeno... Termin ienje se morao tumaiti u kontekstu
svih dogaaja u Lovasu i irem podruju u kritinom periodu, a posebno u
kontekstu zloina kojima je bilo izloeno hrvatsko civilno stanovnitvo u tom
periodu na tom podruju. Osim toga, sadrina ove naredbe bila je predmet
vetaenja od strane vojnog vetaka. Prema njegovom stavu, re je naredbi
protivnoj enevskim konvencijama i svaki vojnik je morao tu naredbu odbiti.200
U odnosu na optuenog Krnjajia, Odeljenje Apelacionog suda je nalo da

prvostepena presuda ne daje jasan odgovor na pitanje kada je Krnjaji tokom
napada na Lovas, postupajui po pomenutoj naredbi JNA, shvatio ili morao
shvatiti da je re o nebranjenom mestu. Meutim, ovaj nalaz je u potpunoj
suprotnosti sa obrazloenjem prvostepene presude kao i Krnjajievom odbra-
nom, jer je sm Krnjaji iznosei odbranu rekao da u selu nije zatekao oruane
snage.201
U odnosu na optuenog Ljubana Devetaka, Odeljenje Apelacionog suda nalazi

da prvostepena presuda nije jasna u pogledu svojstva koje je Devetak imao to-
kom kritinih dogaaja. Naime, upuujui na formulaciju prvostepenog suda da
je Devetak bio faktiki komandant sela i upravitelj Zemljoradnike zadruge,
sa vrlo irokim vojnim i civilnim ovlaenjima, Odeljenje Apelacionog suda
ukazuje da iz ove formulacije nije jasno kojim je on oruanim formacijama bio 73
komandant, ko ga je postavio kao komandanta i kome je on odgovarao.202
Meutim, ini se da je u nameri da razjasni Devetakovu ulogu, Odeljenje Apela-

cionog suda postavilo pogrena pitanja - za utvrivanje Devetakove odgovor-
nosti nije relevantno ko ga je postavio i kome je odgovarao, ve da li je on
imao mo da kontrolie postupke svojih podreenih.
Naime, za utvrivanje Devetakove odgovornosti, nije relevantno ko ga je post-

avio i kome je odgovarao, ve da li je imao mogunosti da izdaje nareenja
licima koja su mu podreena, odnosno da li je on de facto bio komandant sela.
Okrivljenom Devetaku je stavljeno na teret da je naredio ratni zloin pro-
tiv civilnog stanovnitva. Za postojanje njegove odgovornosti nije neophodno
zvanino postavljenje, ve da je s obzirom na konkretne okolnosti sluaja u
stvarnoj mogunosti da izdaje nareenja licima koja su mu podreena (vojne
200 Transkript glavnog pretresa od 16. novembra 2011, str. 1-2, dostupno na: http://www.hlc-
rdc.org/wp-content/uploads/2012/01/174-16.11.2011.pdf, pristupljeno: 27. maja 2014. go-
dine.
201 Transkript glavnog pretresa od 19. maja 2008, dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/im-
ages/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Predmet%20LOVAS/transkripti/11%20
-%2019.05.2008.pdf; Presuda Vieg suda u Beogradu, broj K. Po2 22/2010, str. 32, dostupno
na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2013/01/P-R-E-S-U-D-A.pdf,pristupljeno:
202 Apelacioni sud u Beogradu, Reenje o ukidanju presude Vieg suda u Beogradu u predmetu
Lovas (K1. Po2 br. 3/13.) od 9. decembra 2013. godine, str. 11-12.
stareine, dravni funkcioneri, politiki rukovodioci, faktiki komandanti vojnih
ili drugih naoruanih formacija i sl).203
Da je Devetak bio de facto komandant sela proizilazi iz iskaza brojnih sve-

doka, ali i nekolicine optuenih. Tako je svedok Aleksandar Vasiljevi (tada
naelnik Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu) u
svom iskazu istakao da je Lovas bio pod komandom samozvanog koman-
danta Devetaka204, a svedok Ratko oki (tada komandant Zonskog taba
TO Valjevo) naveo da je u Lovasu upoznao Ljubana koji mu se predstavio kao
komandant sela, a kasnije mu je to potvrdio i pukovnik Lonar205. Optueni
Miodrag Dimitrijevi je tvrdio da je Ljuban bio glavni u lokalnoj vlasti206, a
optueni Nikolaidis da je Ljuban bio komandant sela i faktiki komandant
dobrovoljcima207. Takoe, dobrovoljci Stojan Ili i Nikola Vukovi, kao i svedok
Borislav Mihajlovi su naveli da su dobrovoljci koji su preli u TO izvravali De-
vetakove naredbe.208 Osim izjava svedoka, na faktiku vlast Devetaka upuuje
i injenica, utvrena prvostepenom presudom, da su Devetakova nareenja
izvravana. Ova injenica nije osporavana ni u reenju Apelacionog suda.
74 Panje vredan je zakljuak Odeljenja Apelacionog suda u vezi sa nainom
izvrenja zloina protiv civilnog stanovnitva. Naime, sud je zakljuio da je
prvostepeni sud prihvatio stav tuioca da se kod ovog krivinog dela mogu
pojaviti i neki drugi modaliteti izvrenja osim izvrenja i naredbe ali da
o tome nije dao jasne i ubedljive razloge. U nastavku, ukazuje se prvostepe-
nom sudu da, ukoliko smatra da je komandna odgovornost kao oblik od-
203 Bai dr Franjo, Bacon dr Ljubo, orevi dr Miroslav, Kraus dr Boidar, Lazarevi dr
Ljubia, Lutovac Momir, Srzetni Nikola, Staji dr Aleksandar, Stojanovi dr Zoran, Komen-
tar krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije (Beograd: Savremena administracija), 1995,
str. 501.
204 Transkript glavnog pretresa od 21.06.2010. dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/
images/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Lovas%20za%20sajt/transkrip-
ti/100-21.06.2010.pdf pristupljeno dana 29. maja 2014. godine.
205 Transkript glavnog pretresa od 24.09.2009. str. 8 dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/
images/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Predmet%20LOVAS/transkrip-
206 Transkript glavnog pretresa od 20.05.2008. dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/images/
stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Predmet%20LOVAS/transkripti/12%20-%20
20.05.2008.pdf pristupljeno dana 29. maja 2014. godine.
207 Transkript sa glavnog pretresa od 17.04.2008. dostupan na: http://www.hlc-rdc.org/
images/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Predmet%20LOVAS/transkrip-
ti/01-17.04.2008..pdf, pristupljeno dana 29. maja 2014. godine.
208 Transkript glavnog pretresa od 30.03.2009. dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/im-
ages/stories/pdf/sudjenje_za_ratne_zlocine/srbija/Predmet%20LOVAS/transkrip-
govornosti prihvatljiva za domai pravni poredak, o tome d jasne i uverljive
razloge, pozivajui se na relevantne meunarodne i domae propise. Ovaj
zakljuak Odeljenja Apelacionog suda valjalo bi tumaiti tako da ovaj sud prih-
vata mogunost primene instituta komandne odgovornosti u domaem pravu,
direktnom primenom meunarodnih normi.
U tom smislu valja istai da se prema praksi MKSJ, komandna odgovornost ne

odnosi samo na sluajeve formalne nadreenosti, ve i faktike.209 Naime, u pre-
sudi Delaliu i drugima, MSKJ je istakao da je jasno da je izraz nadreeni [u
smislu komandne odgovornosti previene lanom 7(3) Statuta MKSJ] dovoljno
irok da obuhvati poziciju autoriteta koja poiva na postojanju de facto moi
kontrole.210 U istom predmetu, vee je naglasio da puki nedostatak formal-
nog, pravnog autoriteta za kontrolu ponaanja podreenih ne treba tumaiti
tako da oslobaa odgovornosti.211 Konano, vee je zakljuilo da je kljuni
faktor za utvrivanje ove vrste krivine odgovornosti stvarno posedovanje ili
neposedovanje moi kontrole u odnosu na postupke podreenih.212
Sa druge strane, odluka Odeljenja Apelacionog suda daje mogunost TRZ da

75
ispravi propuste nainjene tokom optuenja i trajanja prvostepenog postupka.
Naime, u ponovljenom postupku TRZ e imati priliku da proiri optunicu na
osobe koje su bili kljuni akteri kritinih deavanja, pre svega iz nekadanje
JNA, a koji do sada nisu pozivani na odgovornost, kao i na pojedine radnje
izvrenja, poput prinudnog preseljenja civilnog stanovnitva. Na ove propuste
TRZ je ukazala i sma predsednica prvostepenog vea, prilikom izricanja pre-
sude.
D Predmeti pred sudovima opte nadlenosti

18. Predmet Kunin/Kushnin
Sudsko vee Vieg suda u Niu213 objavilo je 3. avgusta 2012. godine presudu214
kojom su optueni Zlatan Mani, Rade Radojevi, Danilo Tei i Miel Seregi
209 Videti: Presuda Pretresnog vea MKSJ u predmetu Kordi i erkez, 26. februar 2001. godine,
para. 405; Presuda Pretresnog vea MKSJ u predmetu Aleksovski, 25. jun 1999. godine, para.
76.
210 Presuda Pretresnog vea MKSJ u predmetu Delali i drugi, 16. novembar 1998. godine, para.
371.
211 Ibid, para. 354.
212 Ibid, para. 370.
213 Sastav vea: sudija Dijana Jankovi (predsednik vea), sudija Marina uki, sudije porotnici
Vladana Aleksi, Dragana ari i Ivan Mladenovi.
214 Broj predmeta: K. br. 46/10.
oglaeni krivim za krivino delo ratni zloin protiv civilnog stanovnitva215 i
izreklo im kazne zatvora - optuenom Maniu u trajanju od 14 godina,
optuenom Radojeviu devet godina, optuenom Teiu sedam godina i
optuenom Seregiju pet godina zatvora.
Tok postupka
Vojno tuilatvo u Niu podiglo je optunicu 19. jula 2002. godine216 protiv
okrivljenih Zlatana Mania i Radeta Radojevia zbog krivinog dela ubistvo u
podstrekavanju217, a protiv Danila Teia i Miela Seregija zbog krivinog dela
ubistvo u saizvrilatvu218. Istovremeno, okrivljeni Mani optuen je i zbog
krivinog dela zlupotreba slubenog poloaja u produenom trajanju219. Njima
je stavljeno na teret da su poetkom aprila 1999. godine, u selu Kunin/Kushnin
(Prizren, Kosovo), liili ivota dva nepoznata lica i izvrili pljaku civila.
Vojno tuilatvo iz Nia izmenilo je 16. septembra 2002. godine optunicu, tako
to je izmenilo injenini opis i pravnu kvalifikaciju, pa je NN lica oznailo kao
76 civile albanske nacionalnosti, a njihovo ubistvo kvalifikovalo kao ratni zloin
protiv civilnog stanovnitva.
Tokom prvostepenog postupka pred vojnim sudom, optueni Danilo Tei i

Miel Seregi priznali su izvrenje krivinog dela za koje se terete. Vojni sud
u Niu okonao je prvostepeni postupak donoenjem presude 11. oktobra
2002. godine220, kojom je sve optuene oglasio krivim, pa im je izrekao kazne u
rasponu od tri do sedam godina zatvora.
Postupajui po albama stranaka u postupku, Vrhovni vojni sud u Beogradu je
142.
216 Broj predmeta:VTK br. 2696/2000.
217 lan 47, stav 2, taka 6.1 Krivinog zakona Republike Srbije, Slubeni glasnik Socijalistike
Republike Srbije br. 26/77, 28/77 - ispr, 43/77 - ispr, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i
21/90 i Slubeni glasnik Republike Srbije br. 16/90, 26/91 - odluka USJ br. 197/87, 75/91 RS.
218 lan 47 stav 2 ta. 6 Krivinog zakona Republike Srbije, Slubeni glasnik Socijalistike Repub-
like Srbije br. 26/77, 28/77 - ispr, 43/77 - ispr., 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90
i Slubeni glasnik Republike Srbije br. 16/90, 26/91 - odluka USJ br. 197/87, 75/91 RS.
37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i Slubeni list SRJ, br. 35/92, 37/93 i 24/94, l.
174, stav 1.
220 Broj predmeta: IK br. 258/2002.
22. maja 2003. godine doneo presudu221 kojom je preinaio prvostepenu pre-
sudu, tako to je izrekao stroe zatvorske kazne optuenima, osudivi okriv-
ljenog Mania na kaznu zatvora u trajanju od etrnaest, Radojevia na devet,
Teia na sedam i Seregija na pet godina zatvora.
Meutim, Vrhovni sud Srbije, odluujui o zahtevima branilaca za ispitivanje

zakonitosti pravosnane presude, doneo je 24. novembra 2005. godine presu-
du222 kojom je ukinuo presude vojnih sudova i predmet vratio prvostepenom
sudu na ponovno suenje.
Ponovljeno suenje poelo je 6. juna 2007. godine pred Okrunim sudom u

Niu.223 Zbog promene predsednika i sastava postupajueg vea, suenje je
2010. godine vraeno na poetak. Tokom trajanja postupka, Vie tuilatvo u
Niu izmenilo je dva puta optunicu Vojnog tuilatva i to 7. maja 2012. godine
i 26. juna 2012. godine.
Dana 3. avgusta 2012, Vii sud u Niu objavio je presudu kojom su optueni
Zlatan Mani, Rade Radojevi, Danilo Tei i Miel Seregi oglaeni krivim zbog 77
krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva.
Ovom presudom utvreno je da su okrivljeni poetkom aprila 1999. godine,

za vreme oruanog sukoba na teritoriji Kosova, kao pripadnici VJ, i to Zlatan
Mani224 kao stareina organa bezbednosti, okrivljeni Rade Radojevi225 kao
komandir prvog streljakog voda, a okrivljeni Danilo Tei i Miel Seregi kao
vojnici prvog streljakog voda u okviru 3. borbene grupe 549. motorizovane
brigade VJ, ubili civile albanske nacionalnosti Miftara Temaja i Selmana Temaja iz
sela Kunin/Kushnin. Nakon to su oteeni bili privedeni okrivljenom Maniu,
kao organu bezbednosti, koji je sa njima obavio razgovor, okrivljeni Mani
naredio je okrivljenom Teiu da ih sa jo jednim vojnikom lii ivota, a po-
tom naredio okrivljenom Radojeviu da odredi tog drugog vojnika. Izvravajui
dobijeno nareenje, okrivljeni Radojevi naredio je okrivljenom Seregiju da
zajedno sa okrivljenim Teiem to i uini. Postupajui po dobijenom nareenju,
okrivljeni Tei i Seregi su poveli oteene putem ka Prizrenu pa su, dolaskom
221 Broj predmeta: II K 45/03.

222 Broj predmeta: Kzp.VP 3/05, 4/05 i 5/05.
223 Vojni sudovi ukinuti su Zakonom o prenoenju nadlenosti vojnih sudova, vojnih
tuilatava i vojnog pravobranilatva na organe drava lanica, tako to je u Republici Srbiji
ova nadlenost preneta na Okrune sudove u Novom Sadu, Niu i Beogradu i Vrhovni sud
Srbije 2004. godine.
224 U vreme izvrenja dela aktivno vojno lice sa inom majora.
225 U vreme izvrenja dela aktivno vojno lice sa inom potporunika.
do mesta oko etiri kilometra udaljenog od mesta gde im je jedinica bila loci-
rana, uputili oteene prema Prizrenu/Prizren. Kada su se oteeni udaljili de-
setak metara, okrivljeni Tei ubio je jednog od njih tako to ga je pogodio hi-
cem iz automatske puke u potiljak, a okrivljeni Seregi je ispalio hitac u drugog
oteenog i pogodio ga u lea. Kako je ovaj oteeni davao znake ivota, istom
je priao okrivljeni Tei i ispalio mu jo jedan hitac u glavu. Nakon toga, u na-
meri da prikriju tragove ubistva civila, okrivljeni Tei i Seregi su zapalili leeve.
Sud je takoe utvrdio da je okrivljeni Mani krajem marta 1999. godine, iznad
mesta Vran Stena, na putu Orahovac - Malievo, izvrio pljaku imovine civila
albanske nacionalnosti, tako to je od nepoznatog lica koje se kretalo traktorom
i koje su pripadnici vojske zaustavili, oduzeo i prisvojio odreenu svotu nemakih
maraka, traei mu novac povienim tonom, i tom prilikom ga oamario.
Po nalazu suda, svi okrivljeni su prilikom izvrenja dela postupali sa direktnim

umiljajem, a iz nalaza komisije vetaka utvreno je da su okrivljeni Tei i
Seregi u vreme izvrenja dela bili u stanju bitno smanjene uraunljivosti.
78
Odluujui o vrsti i visini kazne, sud je kao olakavajue okolnosti okrivlje-
nom Zlatanu Maniu cenio njegov raniji ivot, odnosno da nije osuivan. Od
oteavajuih okolnosti sud je uzeo u obzir visok stepen krivine odgovornosti,
broj preduzetih radnji i okolnosti pod kojima je delo izvreno. Ovo stoga to
su rtve bile starije osobe (Miftar Temaj je u trenutku ubistva imao 66 godina
a Selman Temaj 70 godina), a okrivljeni je kao organ bezbednosti upravo bio
zaduen da se stara o spreavanju kriminala meu pripadnicima VJ i potovanju
pravila meunarodnog ratnog prava, to dodatno poveava stepen njegove
krivine odgovornosti.
Od olakavajuih okolnosti sud je okrivljenom Radetu Radojeviu cenio

neosuivanost i line prilike, s obzirom da je porodini ovek, otac dvoje dece
i da je loeg imovnog stanja. Od oteavajuih okolnosti uzeo je u obzir stepen
krivine odgovornosti, okolnosti pod kojima je delo izvreno i teke posledice
dela, kao i da je okrivljeni kao vojni stareina i profesionalno vojno lice bio
duan da se stara o potovanju meunarodnog prava i da utie na vojnike da i
oni potuju pravila meunarodnog prava, to dodatno uveava stepen njegove
krivine odgovornosti.
Okrivljenom Danilu Teiu sud je kao olakavajue okolnosti cenio da je u

vreme izvrenja dela bio mlae punoletno lice, da je oenjen i otac dvoje dece,
a takoe i njegove loe imovinske prilike. Takoe je kao olakavajuu okolnost
cenio i injenicu da je okrivljeni sm prijavio dogaaj o kojem vojni organi
nisu bili upoznati i da je u vreme izvrenja dela bio u stanju bitno smanjene
uraunljivosti. Od oteavajuih okolnosti sud je uzeo u obzir okolnosti pod
kojima je delo izvreno, da su oteeni bili starija lica, koja se ni na koji nain
nisu suprotstavljala, i nain izvrenja dela, s obzirom da je oteenima pucao u
lea, nakon to im je rekao da mogu da se udalje.
Pri odmeravanju kazne, sud je okrivljenom Mielu Seregiju kao olakavajue

okolnosti cenio da je u vreme izvrenja dela bio mlae punoletno lice i da je
bio u stanju bitno smanjene uraunljivosti. Kao oteavajue okolnosti cenio je
okolnosti pod kojima je delo izvreno, jer su oteeni bili starije osobe, koje
nisu pruale otpor, kao i nain izvrenja dela jer je oteenima pucano u lea,
poto im je pre toga reeno da mogu slobodno da se udalje.
Protiv ove presude albe su izjavili branioci okrivljenih, pa se od 27. decembra

2012. godine ovaj predmet nalazi u Apelacionom sudu u Niu.
Nalazi FHP-a
Ovaj sudski postupak traje preko 10 godina. Zapoeo je pred Vojnim sudom
kao postupak zbog krivinog dela ubistvo, mada je bilo oigledno da je u pi- 79
tanju ratni zloin protiv civilnog stanovnitva.Tu greku je kasnije ispravio vojni
tuilac u konano izmenjenoj optunici i delo pravilno kvalifikovao kao ratni
zloin protiv civilnog stanovnitva. Dugom trajanju postupka doprinele su sve
stranke u postupku. Pre svega, sm sud je iskazao nezainteresovanost da ubr-
za postupak. Branioci su svojim ponaanjem i dokaznim predlozima znaajno
doprineli odugovlaenju procesa, a postupajui tuilac (zamenik Vieg javnog
tuioca iz Nia) drao se krajnje pasivno i kasnio je sa izmenom optunice.
Posmatrajui optunice u ovom predmetu, uoava se nedovoljna obuenost
tuilatva opte nadlenosti za postupanje u predmetima ratnih zloina, poseb-
no u vezi sa primenom normi meunarodnog humanitarnog prava.
Postupak se i dalje neopravdano odugovlai, a primer za to je i pasivnost Ape-

lacionog suda u Niu koji je ovaj predmet, na odluivanje po albama, primio
u rad 27. decembra 2012. godine, a do momenta pisanja ovog izvetaja (mart
2014.) nije zakazao sednicu vea. Nedopustivo je da se donoenje odluke u
postupku ove vrste, a koji je zapoet jo 2002. godine, eka toliko dugo. Ovak-
va praksa je i u suprotnosti sa propisanim standardima EKLJP prema kojima
optueni ima pravo na suenje u razumnom roku226, a koji su inkorporirani i
226 Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj
optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred neza-
visnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. (Evropska konvencija o
ljudskim pravima, l. 6, stav 1)
u ZKP-u. Stoga bi, u cilju prevazilaenja ovakvih problema, bilo opravdano da
se ovim postupcima bave iskljuivo za to specijalizovane institucije TRZ i
Odeljenja Vieg i Apelacionog suda u Beogradu.
19. Predmet Orahovac/Rahovec
Vii sud u Poarevcu227 doneo je 21. februara 2013. godine, u po drugi put
ponovljenom postupku, presudu228 kojom je optuenog Bobana Petkovia
oglasio krivim zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva229 i
osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, dok je optuenog ora
Simia oslobodio od optube.
Tok postupka
Okruno javno tuilatvo u Poarevcu podiglo je 12. novembra 1999. godine

optunicu230 kojom je optuenog Bobana Petkovia teretilo da je 9. maja 1999.
godine na mestu zvanom Ria, na izlazu iz Orahovca/Rahovec prema selu
Velika Hoa/Ho e Madhe, zaustavio Ismaila Durgutija i iz slubenog pitolja
80 koji mu je prethodno predao optueni ore Simi pucao ovome u glavu i
ubio ga. Zatim je optueni Simi otiao do oblinje kue i iz automatske puke
ubio Sezaira Miftarija i njegovu suprugu efkije, koji su stajali na vratima. Rad-
nje optuenog Petkovia kvalifikovane su kao krivino delo ubistvo, a radnje
optuenog Simia kao pomaganje u ubistvu.
Presudom Okrunog suda u Poarevcu od 19. jula 2000. godine, optueni su

oglaeni krivim i osueni na kazne zatvora.231
Vrhovni sud Srbije232 ukinuo je 18. decembra 2001. godine ovu presudu zbog
bitnih povreda odredaba krivinog postupka i predmet vratio prvostepenom
sudu na ponovni postupak i odluivanje. Okruno javno tuilatvo u Poarevcu
je 19. februara 2003. godine izmenilo optunicu, tako to je promenilo
pravnu kvalifikaciju krivinog dela u ratni zloin protiv civilnog stanovnitva,
227 Sudsko vee u sastavu: sudija Dragan Stanojlovi (predsednik vea), sudija Milica Arizanovi
i sudije porotnici Miladin Milutinovi, Radica Stevi i Radmila irkovi (lanovi vea).
228 Broj predmeta: 2K 25/10.
142.
230 Broj predmeta: Kt. 118/99-108.
231 Broj predmeta: K 96/99.
232 Broj predmeta: K I 1955/00.
a optuenog Bobana Petkovia oznailo kao pripadnika MUP-a Srbije. Ponov-
ljeno suenje poelo je 28. februara 2003. godine, a 21. avgusta 2003. godine
Okruni sud u Poarevcu doneo je presudu233 kojom je Bobana Petkovia
oglasio krivim dok je ora Simia oslobodio od optube.
I ovu presudu je Vrhovni sud Srbije234, zbog bitnih povreda odredaba krivinog
postupka, ukinuo 25. maja 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu
na ponovni postupak i odluivanje.
Po drugi put ponovljeno suenje poelo je 22. januara 2008. godine pred
Okrunim sudom u Poarevcu ali je, zbog promene sudskog vea, glavni pre-
tres morao poeti ispoetka 20. septembra 2011. godine pred Viim sudom u
Poarevcu. Vii sud u Poarevcu je 21. februara 2013. godine doneo presudu
kojom je osudio Bobana Petkovia za delo stavljeno na teret optunicom a
ora Simia oslobodio optubi.
Nalaz FHP-a
Ovaj postupak je eklatantan primer grubog krenja jednog od osnovnih pro- 81

cesnih naela okonanja postupka u razumnom roku, kao i nedovoljne
strunosti tuilatva i suda opte nadlenosti da postupaju u predmetima rat-
nih zloina.
Postupak je pokrenut 1999. godine i jo uvek je neizvesno kada e biti

pravosnano okonan. U toku 2008. godine odrana su dva sudea dana, dok
u toku 2009. i 2010. godine nije bilo sudeih dana. Tokom 2011. godine bio je
odran samo jedan sudei dan, a tokom 2012. godine nijedan. Odgovornost
za ovakvu situaciju pre svega snose sudovi, koji su duni da se staraju o duini
trajanja krivinih postupaka koji se pred njima vode.
Ilustracija nestrunosti postupajueg tuioca vidi se u sadraju optunice iz

2003. godine kojom su radnje optuenih kvalifikovane kao ratni zloin protiv
civilnog stanovnitva. Optuenima se sve do okonanja prvostepenog postupka
2013. godine stavljalo na teret da su:
...dana 9.05.1999. godine na mestu zvanom Rija na izlasku iz Orahovca,

krei pravila meunarodnog prava enevske konvencije o zatiti civil-
nih lica za vreme rata i dopunski protokol enevske konvencije o zatiti

rtava meunarodnih oruanih sukoba, u svojstvu pripadnika MUP-a RS,
u obavljanju dunosti obezbeenja saobraajnica, za vreme oruanih su-
koba, videvi civila kako bei iz reona gde su se odvijali oruana dejstva
pripadnika OVK
Iz ovako opisanog injeninog stanja moe se zakljuiti da postupajui tuilac

ne poznaje osnovne norme meunarodnog humanitarnog prava, odnosno
koji sve uslovi treba da budu ispunjeni da bi postojalo krivino delo ratni
zloin protiv civilnog stanovnitva. Iz datog opisa potpuno je nejasno o kakvom
oruanom sukobu se radi, ko su strane u sukobu i u kom svojstvu se pojavljuje
optueni, te koja to pravila meunarodnog prava svojim ponaanjem kri.
Presuda takoe sadri delove koji govore o frapantnom nepoznavanju ove

materije od strane suda. U delu koji se tie utvrenog injeninog stanja, sud
navodi da je optueni Boban Petkovi:
...bio pripadnik oruane formacije, policijske, na mestu gde je kritinom

82 prilikom bilo ratnih sukoba, tog dana je bilo vatrenih dejstava obostrano
i od strane pripadnika vojske i policijskog sastava RS sa jedne strane i
pripadnika iptarskih oruanih formacija, OVK i UK sa druge strane. A
zatim [...] da ni jedan od pokojnih nije bio pripadnik bilo koje iptarske
oruane formacije.
Dakle, sudu nije poznata opte poznata injenica da su oruana formacija OVK
i UK jedna te ista formacija, koja se na srpskom jeziku naziva Oslobodilaka
vojska Kosova (OVK), a na albanskom Ushtria lirimtaree Kosovs (UK).
Isto tako, sud u presudi pokazuje zapanjujui nivo nepoznavanja osnovnih

krivinopravnih pojmova. Naime, sud ne razlikuje uraunljivost okrivljenog od
njegove vinosti (krivice), pa tako u presudi navodi:
...jeste njegov umiljaj bio umanjen do stepena bitnog, ali ne i bitno, o

emu su se vetaci izjanjavali, ali, njegove voljne radnje su bile ouvane,
a time i njegovo opaanje i zakljuivanje kritinom prilikom, zbog ega
sud i dolazi do zakljuka da je on ovo krivino delo izvrio sa direktnim
umiljajem.
Uraunljivost predstavlja psihiko stanje uinioca u vreme izvrenja, odnosno

sposobnost da shvati znaaj svoga dela i upravlja svojim postupcima. Te spo-
sobnosti uiniocu mogu biti umanjene ili bitno umanjene, to odreuju sudski
vetaci. Sa druge strane, direktni umiljaj predstavlja psihiki odnos uinioca
prema delu. Naime, umiljaj nikada ne moe biti umanjen ili bitno umanjen - on
moe biti direktni ili eventualni, ali o tome ne daju miljenje vetaci ve sud.
20. Predmet Milo Luki
U postupku protiv Miloa Lukia koji se vodi pred Viim sudom u Prokuplju235
zbog krivinog dela ubistvo236, tokom 2013. godine nije odran ni jedan dan
suenja.
Tok postupka
Okruno javno tuilatvo u Prokuplju podiglo je 14. juna 1999. godine optunicu
protiv Miloa Lukia237, biveg pripadnika MUP-a Srbije, zbog krivinog dela
ubistvo.238 Optuenom je stavljeno na teret da je 24. aprila 1999. godine, u
Podujevu/Podujev, u Ulici Rahmana Morine, ubio Albanca Hamdija Malokua.
Prema ovoj optunici, optueni je prilikom susreta sa Hamdijem Malokuom, is-
tom naredio da stane, to ovaj nije posluao, ve je krenuo da ide unazad. Kada
je Maloku stao iza jednog drveta, stavio je ruku u dep, to je kod optuenog
stvorilo uverenje da ovaj ima oruje, pa je iz svog slubenog pitolja, sa male
razdaljine optueni ispalio tri hica u pravcu Malokua, od kojih je jedan naneo 83
prostrelnu ranu na glavi pokojnog, usled ega je on preminuo na licu mesta.
Optueni je u postupku priznao izvrenje krivinog dela. Okruni sud u Proku-

plju239 doneo je 25. juna 1999. godine presudu240 kojom je optuenog oglasio
krivim i izrekao mu uslovnu osudu, kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u tra-
janju od dve godine, sa rokom proveravanja od tri godine.
Vrhovni sud Srbije je 23. marta 2000. godine doneo reenje241 kojim je uki-
nuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje. U reenju
235 Broj predmeta: K br. 1/2010.

236 lan 47 stav 1 Krivinog zakona Republike Srbije, Slubeni glasnik Socijalistike Republike
Srbije br. 26/77, 28/77 - ispr, 43/77 - ispr, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i
Slubeni glasnik Republike Srbije br. 16/90, 26/91 - odluka USJ br. 197/87, 75/91 RS.
237 Optueni Milo Luki je u vreme izvrenja krivinog dela bio pripadnik MUP-a.Ta injenica
nije navedena u optunici.
238 lan 47 stav 1, Slubeni glasnik Socijalistike Republike Srbije br. 26/77, 28/77 - ispr, 43/77
- ispr, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i Slubeni glasnik Republike Srbije br.
16/90, 26/91 - odluka USJ br. 197/87, 75/91 RS.
239 Sastav vea: sudija Branislav Niketi (predsednik vea), sudija Aleksandar Stojanovi, sudije
porotnici Marko Koprivica, Dragomir Nikoli, Jovan Severovi.
240 Presuda Okrunog suda u Prokuplju, broj K br. 58/99, dostupna na: http://www.hlc-rdc.org/
wp-content/uploads/2012/04/2-Prva-prvostepena-presuda-OS-u-Prokuplju-25.06.1999..
pdf, pristupljeno: 30. maj 2014. godine.
241 Broj predmeta: K Ibr. 1153/99.
je izmeu ostalog navedeno da u okolnostima datog sluaja, sud nikako nije
mogao da izrekne uslovnu osudu, jer ne postoje zakonski uslovi za istu.
Okruno javno tuilatvo iz Prokuplja je 10. avgusta 2000. godine izmenilo

optunicu tako to je izmenilo injenini opis dogaaja. Prema ovoj optunici,
optueni je od Malokua traio dokumenta, a kada je Maloku iz depa izvadio
linu kartu i zdravstvenu knjiicu i krenuo prema optuenom da mu preda
navedeno, optueni je izvadio iz futrole svoj slubeni pitolj i pucao u Malokua,
usmrtivi ga na mestu.
Nakon ponovljenog postupka, Okruni sud u Prokuplju doneo je 7. juna 2001.

godine presudu242 kojom je optueni Milo Luki oglaen krivim, i izreena mu
je kazna zatvora u trajanju od jedne godine i est meseci.
Vrhovni sud Srbije je 2. aprila 2002. godine svojim reenjem243 ponovo ukinuo
prvostepenu presudu, jer ista nema razloge o odluujuim injenicama a izreka
ukinute presude je nejasna.
84 Nalaz FHP-a
Postupak protiv Miloa Lukia traje due od 14 godina. Iako FHP nema po-
datke o toku postupka u periodu 2002-2012. godine, nesumnjivo je re o neo-
pravdanom odugovlaenju postupka koje nije u skladu sa naelom pravinog
suenja. Veoma ozbiljna kritika se moe uputiti i odlukama suda u ovom
postupku. One su detaljno analizirane u Izvetaju FHP o suenjima za ratne
zloine u Srbiji u 2012. godini.244
Tokom 2012. godine odran je samo jedan sudei dan, a tokom 2013. godine
nijedan. Zbog krajnje neaurnosti u radu postupajueg predsednika sudskog
vea245, 14. novembra 2013. godine su punomonici oteenih246 uputili urgen-
ciju, a 4. decembra 2013. godine urgenciju je uputilo i Vie javno tuilatvo u
Prokuplju.247 Do momenta pisanja ovog izvetaja, punomonicima oteenih
nije odgovoreno na urgenciju niti je zakazan glavni pretres.
242 Broj predmeta: Kbr. 21/00.

243 Broj predmeta: K I br. 1122/01.
244 Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za ratne zloine u Srbiji u 2012. godini (Beo-
grad: FHP, 2013), str. 34.
245 Sudija Ivan Raki.
246 Advokati iz Prokuplja Ivan Maksimovi i Dragia Radovanovi.
247 Tok postupka ovog predmeta dostupan na: http://www.portal.sud.rs.
U radnjama optuenog Miloa Lukia stiu se svi elementi krivinog dela ratni
zloin protiv civilnog stanovnitva, za iji je krivini progon nadleno TRZ.248
Ovaj predmet bi mogao prei u nadlenost TRZ odlukom Republikog javnog
tuilatva. Naime, ustupanje predmeta iz opte nadlenosti Tuilatvu za ratne
zloine omoguava Zakon o javnom tuilatvu koji viem tuilatvu dozvoljava
da ovlasti nieg javnog tuioca da postupa u stvari iz nadlenosti drugog nieg
javnog tuioca kada je nadleni javni tuilac spreen iz pravnih ili stvarnih razloga
da postupa u pojedinom predmetu.249 Jedan od moguih naina ustupanja ovog
predmeta TRZ-u je i promena sadanje kvalifikacije dela od strane postupajueg
tuilatva ili donoenjem reenja od strane postupajueg suda kojim se oglaava
nenadlenim, to je mogue uiniti do okonanja ovog postupka.
E Odluka Ustavnog suda Srbije u predmetu Ovara

Ustavni sud Srbije (Ustavni sud)250 doneo je 12. decembra 2013. godine od-
luku kojom je usvojio ustavnu albu Sae Radaka, osuenog za ratni zloin
protiv ratnih zarobljenika u predmetu Ovara i ponitio presudu Apelacionog
suda u tom predmetu.251 Odlukom Ustavnog suda utvreno je da je presudom 85
Apelacionog suda u Beogradu u predmetu Ovara podnosiocu ustavne albe
povreeno pravo na nepristrasan sud koje je sastavni deo prava na pravino
suenje, garantovanog Ustavom Republike Srbije.252
248 Zakon o organizaciji inadlenosti dravnih organa upostupku protiv uinilaca ratnih zloina,
Slubeni glasnik Republike Srbije br.67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007 i 104/2009, lan 2
i lan 4.
249 Zakon o javnom tuilatvu, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 116/2008, 104/2009, 101/2010,
78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012 i 101/2013, lan 20 st. 1.
250 Presuda Apelacionog suda u Beogradu u predmetu Ovara (K 1 Po2 br. 1/10) od 23.
juna 2010. godine. Presudu je donelo Odeljenje za ratne loine, u veu sastavljenom od
sudija Sinie Vaia, kao predsednika vea i sudija Sonje Manojlovi, Miodraga Majia, Sretka
Jankovia i Omera Hadiomerovia, lanova vea. Videti i: Ustav Republike Srbije, lan 32
stav 1.
251 Odluka Ustavnog suda U-4451/2010, Slubeni Glasnik Republike Srbije br. 54/2014. Odluku
je doneo Ustavni sud u sastavu: sudija Dragia B. Slijepevi - predsednik i sudije Olivera
Vui, Marija Draki, Bratislav oki, Goran Ili, Agne Kartag Odri, Katarina Manojlovi
Andri, Milan Markovi, Bosa Nenadi, Dragan Stojanovi, Savahudin Tahirovi, Tomislav
Stojkovi i Predrag etkovi.
252 Ustav Republike Srbije, lan 32: Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom
ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravi-
ma i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o
optubama protiv njega.
Odlukom Ustavnog suda naloeno je Apelacionom sudu u Beogradu da
ponovo odlui o albi koju je Saa Radak izjavio protiv prvostepene presude
Okrunog suda u Beogradu u predmetu Ovara.253 U odluci je istaknuto da ona
ima pravno dejstvo i prema svim ostalim osuenim licima iz ovog predmeta, a
koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i Saa Radak.
Ustavna alba
Osueni Saa Radak podneo je 15. oktobra 2010. godine ustavnu albu protiv
presude Apelacionog suda u Beogradu i presude Vea za ratne zloine Okrunog
suda u Beogradu, kojima je osuen na kaznu zatvora od 20 godina. alba je izja-
vljena zbog povreda prava na ivot, prava na nepovredivost fizikog i psihikog
integriteta, prava na slobodu i bezbednost, prava na pravino suenje, posebnih
prava okrivljenog, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, garantovanih
Ustavom Republike Srbije, kao i prava na pravino suenje predvienog Evrop-
skom konvencijom za zatitu ljudkih prava i osnovnih sloboda (EKLJP).254
Kljuni argument podnosioca u odnosu na navode o povredi prava na pravino

86 suenje je da je sudija Sinia Vai, predsednik vea koje je donelo drugoste-
penu presudu, po zakonu morao biti izuzet iz ovog vea jer je uestvovao u
donoenju odluka prvostepenog suda koje su direktno uticale na prvostepenu
presudu.
Nalazi Ustavnog suda
Ispitujui navode ustavne albe o navodnoj pristrasnosti sudije Sinie Vaia,

Ustavni sud je cenio dva zahteva za izuzee koja su protiv njega podneta u
razliitim fazama postupka u predmetu Ovara.
Prvi zahtev za izuzee podneo je branilac optuenog Sae Radaka protiv Sinie
Vaia, kao predsednika Okrunog suda u Beogradu, i lanova vea za ratne
zloine u ovom predmetu.255 Kao razlog za izuzee u zahtevu je istaknuto da je
sudija Vai uestvovao u radu krivinog vanraspravnog vea Okrunog suda
u Beogradu u predmetu Ovara, kao predsednik tog vea, i da je u istom pred-
253 Presuda Okrunog suda u Beogradu, predmet Ovara, Kv br. 4/06, od 12. marta 2009. go-
dine.
254 Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 98/2006, lan 24, lan 25, lan 27,
stav 1 i 2, lan 32, stav 1, lan 33, stav 1, i lan 34, stav 3 i 5; Evropska konvencija za zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda, Slubeni list Srbije i Crne Gore - Meunarodni ugovori, br.
9/2003, lan 6 stav 1.
255 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list SRJ br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik Republike
Srbije br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09, lan 40, stav 1, taka 6.
metu kao predsednik suda odluivao o zahtevu za izuzee istranog sudije i o
dva zahteva za izuzee predsednika i lanova sudskog vea.Vrhovni sud je ovaj
zahtev za izuzee sudije Vaia odbilo, jer po miljenju ovog suda okolnosti na-
vedene u zahtevu branioca optuenog nisu takve prirode da bi mogle dovesti
u sumnju nepristrasnost odluivanja predsednika suda. 256
Drugi zahtev za izuzee sudije Apelacionog suda u Beogradu Sinie Vaia pod-
neli su branioci optuenih zbog sumnje u njegovu nepristrasnost. Kao razlog
za izuzee navedeno je da je sudija Vai, kao predsednik Vea za ratne zloine
Okrunog suda u Beogradu, doneo reenje kojim je okrivljenom S.P. dat status
svedoka-saradnika i da je u istom veu doneo reenje kojim je produio pritvor
protiv svih okrivljenih, ukljuujui i Sau Radaka.257 Dana 2. juna 2010. godine
ovaj zahtev je odbijen kao neosnovan od strane v.f. predsednika Apelacionog
suda u Beogradu.258 U obrazloenju ovog reenja je navedeno da zahtev nije
osnovan jer uestvovanje predsednika i lanova vea u svojstvu predsednika i
lanova krivinog vanraspravnog vea, koje je produilo pritvor optuenima i
odluilo o dodeljivanju statusa svedoka-saradnika pojedinim okrivljenima, ne
moe predstavljati razlog za njihovo izuzee, te da je sudija u skladu sa svojom
funkcijom i po samom zakonu, duan da u svakoj prilici odri poverenje u svoju 87
nezavisnost i nepristrasnost.
Odluka Ustavnog suda
Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne albe povreeno pravo na

pravino suenje, odnosno pravo da o optubama protiv njega odluuje ne-
pristrasan sud jer je sudija Sinia Vai uestvovao u donoenju presude Apela-
cionog suda u Beogradu kojom je potvrena osuujua presuda protiv pod-
nosioca. Prema stanovitu Ustavnog suda, viestruko procesno angaovanje
sudije Vaia u prvostepenom postupku i odluke koje je tom prilikom dono-
sio predstavljaju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost kao
predsednika albenog vea.
Razmatrajui odvojeno odluku Vrhovnog suda Srbije i odluku Apelacionog

suda u Beogradu kojima su odbijeni zahtevi za izuzee sudije Vaia, Ustavni
sud nije naao nita sporno. Meutim, razmatrajui navedene odluke kumula-
tivno, Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravino suenje.
256 Reenje Vrhovnog suda Srbije o odbijanju zahteva za izuzee, VII Su. 218/07, 18. oktobar
2007. godine.
257 Sai Radaku je pritvor prvobitno odreen reenjem istranog sudije Vea za ratne zloine
Okrunog suda u Beogradu, od 30. jula 2004. godine.
258 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list SRJ br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik Republike
Srbije br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09, lan 40, stav 1, taka 5.
Prema shvatanju Ustavnog suda, uee sudije Vaia u donoenju odluka o
dodeljivanju statusa svedoka-saradnika i produenju pritvora dobija drugaije
znaenje ako se sagleda kroz injenicu da je on, kao sudija Apelacionog suda u
Beogradu, bio predsednik albenog vea koje je donelo drugostepenu presudu.
Ustavni sud je istakao da uee odreenog sudije u donoenju bilo koje od-
luke nieg suda u istom krivinom predmetu ne mora imati za posledicu njego-
vo izuzee iz postupka pred albenim sudom. Meutim, sud je dodao da se
viestruke procesne uloge koje je u prvostepenom postupku imao sudija Vai,
ne mogu opravdati na nain na koji je to uinjeno u reenju Apelacionog suda
u Beogradu kojim je odbijen zahtev za izuzee sudije Sinie Vaia. Prema oceni
Ustavnog suda, obrazloenje ovog reenja u kome se navodi da je sudija, u
skladu sa svojom funkcijom i po samom zakonu, duan da u svakoj prilici odri
poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, u okolnostima konkretnog
sluaja nije dovoljno da otkloni postojanje objektivne sumnje u nepristrasnost
sudije. Ustavni sud je konano zakljuio da je viestruko procesno angaovanje
sudije Vaia u prvostepenom postupku i odluke koje je tom prilikom dono-
sio predstavljaju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost kao
88 predsednika albenog vea u istom predmetu.
Obzirom da je utvrdio povredu prava na pravino suenje i shodno tome

naloio Apelacionom sudu da ponovo odlui o albi koja je izjavljena protiv
prvostepene presude, Ustavni sud nije posebno cenio ostale albene navode
podnosioca.
Nalazi FHP-a
Ustavni sud se u osnovi bavio pitanjem tumaenja pravila ZKP o izuzeu sudija
i ocene okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost postupajueg sudije.
Ovakvom odlukom Ustavni sud formalno nije odstupio od prakse Evropski
sud za ljudska prava, koja u oceni postojanja okolnosti koje dovode u sumnju
nepristrasnost sudije nalae ispitivanje svih injenica u svakom konkretnom
sluaju.
Meutim, Ustavni sud nije dao obrazloenje za svoje tumaenje normi ZKP
prema kom postoje sumnje u nepristrasnost sudije Vaia, ve je samo paualno
konstatovao da obrazloenje Apelacionog suda nije dovoljno da otkloni
postojanje objektivne opravdane bojazni u nepristrasnost sudije S.V. Iako
obrazloenje Apelacionog suda u reenju o zahtevu za izuzee jeste nedovolj-
no i svakako neprihvatljivo za odluku o delikatnom pitanju kao to je izuzee
sudije drugostepenog suda, i to u ovako sloenom predmetu, ostaje nejasno
zato Ustavni sud nije dao svoje obrazloenje za primenjeno tumaenje i za-
uzeo jasan, injenino i pravno argumentovan stav o ovom pitanju.
Takoe, Ustavni sud je propustio da prui bilo kakvo objanjenje o tome kako
vie injenica, koje samostalno nisu osnov za izuzee, kumulativno dovode
do takvog rezultata. Naime, Ustavni sud u odluci zakljuuje da uee sudije
Vaia u donoenju vie odluka prvostepenog suda, a kasnije i kao predsednika
albenog vea i u odluci drugostepenog suda, ne predstavlja osnov za obavezno
izuzee u smislu l. 40 st. 5 ZKP-a, ali dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost
kao fakultativni osnov za izuzee u smislu l. 40 st. 6 ZKP-a.
Za razliku od obaveznog izuzea, kod fakultativnog izuzea se ne utvruje samo

postojanje odreenih injenica, ve je potrebno da one ujedno proizvode za-
konom zahtevanu sumnju u nepristrasnost sudije. Stoga, da li e u konkretnom
sluaju doi do fakultativnog izuzea, ne zavisi samo od ispunjenosti osnova,
odnosno postojanja odreenih injenica, ve i od ocene tih injenica. U tom
smislu, subjektivna ocena odreenih injenica je odluujua kod utvrivanja
postojanja sumnje u nepristrasnost sudije po fakultativnom osnovu, a upravo
je ta ocena ono to nedostaje u odluci Ustavnog suda. Kao rezultat ovakve
odluke, ostaje potpuno nejasno na koji nain viestruko procesno angaovanje
sudije Vaia izaziva sumnju u njegovu nepristrasnost.
89
Ovako neobrazloena odluka Ustavnog suda, kojom se nakon vie od 3 godine
ponitava pravosnana presuda u jednom od najznaajnijih i najsloenijih pred-
meta ratnih zloina, svakako ne doprinosi uspostavljanju pravne sigurnosti, kao
ni poverenja rtava u pravosudni sistem Republike Srbije. Naprotiv, ini se
da sa sobom nosi opasnost da unese pravnu neizvesnost u vie pravosnano
okonanih predmeta ratnih zloina.
Takoe, zabrinjavajue je i to to je i Ustavni sud pribegao anonimizaciji podata-

ka kojima bi javnost morala imati pristup. Naime, osim to je anonimizovao ime
alioca i imena punomonika, sud je anonimizovao i imena sudija niestepenih
sudova, pa i ime sudije ije je postupanje dovelo do ponitenja presude u pred-
metu Ovara, i na taj nain onemoguio javno mnjenje da vri uvid u rad nosi-
laca dravnih funkcija. tavie, suprotno pravilima anonimizacije kojima je cilj
zatita podataka o linosti, Ustavni sud je u ovoj odluci anonimizovao i mesto
ratnog zloina S.R. osuen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina zbog
krivinog dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika [...] izvrenog u periodu
od 20. do 21. novembra 1991. godine, na poljoprivrednom dobru O. u V...
Sadraj
Skraenice.......................................................................................................................2
Uvod..................................................................................................................3
I Generalni nalazi.............................................................................................4
1. Mali broj optuenih...........................................................................................4
2. Oficiri i generali van domaaja pravde.........................................................5
3. Kaznena politika...............................................................................................5
4. Procesna zatita svedoka................................................................................6
5. Aurno postupanje Odeljenja Apelacionog suda u Beogradu.....................6
6. Regionalna saradnja.........................................................................................7
7. Postupci pred sudovima opte nadlenosti nisu pravini ni
za rtve ni za optuene....................................................................................8
90 8. Praksa anonimizacije presuda u predmetima ratnih zloina je
nezakonita.........................................................................................................8
II Predmeti......................................................................................................9
A Prvostepeni postupci.......................................................................................9
1. Predmet uka/Qyshk.......................................................................9
2. Predmet Tenja II...............................................................................13
3. Predmet Biha.................................................................................16
4. Predmet Sanski Most.......................................................................19
5. Predmet Beli Manastir.....................................................................21
B Predmeti u kojima je tokom 2013. godine doneta

prvostepena presuda......................................................................................26
6. Predmet Skoi................................................................................26
7. Predmet Mark Kashnjeti.................................................................31
8. Predmet Tuzlanska kolona...............................................................35
9. Predmet Ovara V............................................................................38
10. Predmet elebii..............................................................................40
11. Predmet Milan krbi......................................................................43
C Predmeti u kojima je tokom 2013. godine doneta

drugostepena odluka......................................................................................44
12. Predmet Bijeljina..............................................................................44
13. Predmet Liki Osik..........................................................................47
14. Predmet Bosanski Petrovac.............................................................50
15. Predmet Gnjilanska grupa...............................................................54
16. Predmet Bytyqi................................................................................60
17. Predmet Lovas..................................................................................66
D Predmeti pred sudovima opte nadlenosti...............................................75

18. Predmet Kunin/Kushnin..................................................................75
19. Predmet Orahovac/Rahovec............................................................80
20. Predmet Milo Luki........................................................................83
E Odluka Ustavnog suda Srbije u predmetu Ovara.....................................85

91
Izdava:
Fond za humanitarno pravo
Za izdavaa:
Sandra Orlovi
Tira:
200
tampa:
Publikum
ISBN 978-86-7932-055-1
92

Izvestaj o Sudjenjima Za Ratne Zločine U Srbiji U 2013. Godini FF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izvestaj o Sudjenjima Za Ratne Zločine U Srbiji U 2013. Godini FF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izvetaj o suenjima 1

za ratne zloine u Srbiji

BiH Bosna i Hercegovina

Odeljenje za ratne zloine Apelacionog suda u Beogradu (Odeljenje Apela-

TRZ je tokom 2013. godine podiglo optunice protiv ukupno 14 lica.

Ustavni sud Srbije doneo je odluku kojom je utvreno da je jednom od

Fond za humanitarno pravo (FHP) zastupao je oteene tokom 2013. godine

1 Predmeti: uka/Qyshk, Sanski Most, Tenja II, Biha i Beli Manastir.

1. Mali broj optuenih

Nedovoljna aktivnost TRZ se ogleda i u injenici da trend optuivanja malog

Posmatrajui angaovanje u pojedinim predmetima, Tuilac za ratne zloine i

7 Predmeti: Sotin,Trnje/Terrnje i Ljubeni II/Lybeniq II.

Jedan od razloga za odsustvo optunica protiv visokorangiranih oficira je

11 Optueni Pavle Gavrilovi, komandant Pozadinskog bataljona 549. motorizovane brigade

Preinaavajui dve presude prvostepenog suda, u pogledu visine kazni izreenih

4. Procesna zatita svedoka

5. Aurno postupanje Odeljenja Apelacionog suda

14 Videti predmete Bijeljina, Liki Osik, Skoi, Ovara V i Bosanski Petrovac.

Posebnu vanost Protokolu daju odredbe koje su usmerene na onemoguavanje

U sluaju naknadnog otkrivanja poinioca/poinilaca, uesnici e u roku

S obzirom da je Protokol stupio na snagu u januaru 2013. godine, dosledna

Predmete voene tokom 2013. godine karakterie neprihvatljiva sporost u

8. Praksa anonimizacije presuda u predmetima ratnih

Praksi nezakonite anonimizacije pribegao je i Ustavni sud Srbije u odluci o

Optunicom TRZ od 17. decembra 2012. godine optuenima Toplici

Tokom 2013. godine odrano je 36 sudeih dana, na kojima je ispitano 57

23 Detaljnije o izmenama optunice u: Fond za humanitarno pravo, Izvetaj o suenjima za

Na glavnom pretresu 27. novembra 2013. svedoila je oteena G.N. Ona je

Nakon svedoenja, TRZ je 9. decembra 2013. godine ponovo izmenilo

Dokazni postupak je okonan 20. decembra 2013. godine.

Tokom 2013. godine, predsednica vea je glavnim pretresom upravljala na pro-

U ovom postupku je jedno vee u predmetima ratnih zloina svedoku po prvi

ini se da je status posebno osetljivog svedoka svedokinji G.N. morao biti

24 Broj predmeta: KTI br. 7/13.

Tokom ispitivanja G.N. u svojstvu posebno osetljivog svedoka,Vee je pravilno

Brojni dokazi izvedeni tokom dokaznog postupka upuivali su na odgovor-

Tokom 2013. godine, pred Odeljenjem Vieg suda30 nastavljen je postupak31

Optunicom TRZ od 22. juna 2012. godine35 Boi Vidakoviu, komandiru IV

Optuenom arku ubrilu se stavlja na teret protivzakonito zatvaranje i

Optueni su u celosti ostali pri ranije iznesenim odbranama.36

Najvei broj ispitanih svedoka bili su oteeni - lanovi porodica stradalih. O

Svedok Josip Kneevi, sin stradalih Marije i Marka Kneevia, naveo je da je

Svedok Lazar Radii naveo je da je tokom jula i avgusta 1991. godine u

Meu ispitanim svedocima bili su i pripadnici nekadanje TO Tenja, koji su po

Iako je u ovom predmetu, iz objektivnih razloga, dolo do zastoja u suenju

Pred Viim sudom u Beogradu39 2013. godine zapoet je postupak40 pro-

Optunicom TRZ od 8. aprila 2013. godine43 okrivljenom uri Tadiu se stavlja

Iznosei svoju odbranu, okrivljeni uro Tadi poricao je izvrenje krivinog

Okrivljeni Tadi je tokom iznoenja odbrane u istrazi i na glavnom pretresu

U dokaznom postupku ispitano je ukupno 25 svedoka: etvorica saizvrilaca

Svedoci-saizvrioci Jovica Tadi, koji je roeni brat okrivljenog, i Zoran Tadi,

Ovaj postupak rezultat je dobre saradnje u predmetima ratnih zloina izmeu

4. Predmet Sanski Most

Optunicom TRZ od 2. aprila 2013. godine optuenom Miroslavu Gvozdenu

Optueni je negirao izvrenje krivinog dela. Iznosei svoju odbranu, istakao

Svedoci Bojan Gvozden i Zoran imi svojim iskazima terete optuenog.

Svedok Ostoja Gvozden potvrdio je postojanje dogovora o osveti.53

Svedok-oteeni Marinko Topalovi naveo je da se zajedno sa ocem i njegovim

53 Rezime svedoenja Ostoje Gvozdena videti na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/up-

Dosadanji tok postupka obeleilo je skandalozno ponaanje branioca Bra-

Naime, prema odredbama Zakonika o krivinom postupku, branilac okrivljen-

5. Predmet Beli Manastir

Pred Odeljenjem Vieg suda56 vodi se ponovljeni postupak57 protiv okrivljenih