Univerzitet u Beogradu

Uciteljski fakultet
Nastavno odeljenje Vrsac

Tema:
Izrada testa

Student: Stojkovi Nevena

194/2012

I Izrada testova

Prilikom izrade testova vodila sam racuna o :

- poznavanje cilja koji se eli postii primenom testa znanja
- odreivanje sadraja testa
- odreivanje duine testa
- odreivanje teine testovskih zadataka
- izbor tipa testovskih pitanja
- izrada zadataka
- sreivanje zadataka u odredjeni poredak
- vrednovanje zadataka (ponderisanje)

Poznavanje cilja koji se eli postii primenom testa

Cilj ovog testa je da uenik III razteda usvoji znanje iz poznavanje
drustva iz nastavne oblasti ,,ivotne zajednice ``, odnosno u kojoj su meri
savladali sledee zadatke:
-Sticanke znanja o ivotnoj zajednici ,kako se dele zivotne zajednice,
- Upoznavnje sa sumama i njihovim nazivima (kako su dobili naziv),
- Stvaranje slike o lanca ishrane,
- Gde I koje zivo bice ivi,
-Koji se proizvodi dobijaju od raznih biljaka.

Odredjivanje sadrzaja testa

Test sadri pitanja iz navedene oblasti iz sledeih nastavnih jedinica:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

ivotno stanite
ivotna zajednica
Odnos izmedju ivih bica
Lanac ishrane
Prilagodjenost uslovima zivota
Vodena stanita
Kopnena stanita
Kopnene ivotne zajednice

Odredjivanje duzine testa

Duzina testa se odredjuje po trajanju jednog skolskog casa, zbog toga ovaj
test je sastavljen od 11 zadataka.

Odredjivanje tezine testovskih zadataka

Test teba da se sastoji od laksih I tezih zadataka. Ovakva struktura je
povoljna za dobijanje dobrih metrijskih kkarakteristika. Ono sto je najvaznije
jested a se void racuna o: adekvatnim recima, precizno znacenje mojmova
,funkcionalni termin ,jasna objasnjenja.

Izbor tipova testovskih pitanja

Ovaj test se sastoji od visokog objektivnog tipa kao sto su alternativni
izbor,visestrukim izbor I dopunjavanje.
Tipovi pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Tipovi dopunjavanja 1,2 ,4,

Visestrukog izbora 3
Dvostrukog izvora 6,10
Povezivanja 7
Dosecanja 5,11
Sredjivanja 8, 9

Izrada testova
Prilikom izrade testa konsultovala sam se sa uiteljima iz drugih odeljenja u
kojima je test sproveden. Da li su pitanja odgovarajuca tom uzrastu.

Sredjivanje zadatka u poredak

Vodila sam rauna da redosled zadataka bude usklaen sa redosledom
obrade pojedinih nastavnih jedinica.

Vrednovanje zadatka
Imajuci u vidu razlicitu tezinu ,opredelila sam se za razliciti nacin bodovanja:
boda
3,6 proctor naseljen biljkama I ivotinjama naziva se
1. -1
Manji
ili vei
__________________.
- Zajednice
3 boda 1,2,10,11
ivih bia koje naseljavaju jedno stanite nazivaju se
__________________.
- 5 boda 4,7

2. ivotne zajednice se dele na

- 8boda 5,8,9
______________________________________________.

Nakon
bodovanja test je konstruisan I pripremljen za proveru.
3. Zaokrui kultivisane ivotne zajednice :
Park
uma

jezero
livada
vinograd.

povrtnjak

bara

vonjak

njiva

4. ume se dele na _________________,__________________ I ________________

.
Listopadne ume su obile naziv po tomr to
_______________________________.
Najpovoljniji uslovi
za ivot
u ___________________
Osnovna
skolasu
,, Branko
Radicevic`` umi zato to ima
___________________________________________________________________.
Uljma
5. Sastavi jedan lanac ishrane u umi :
Test za proveravanje znanja iz poznavanja drustva
u IV razredu
6. Zaokrui DA ili NE :
Resavanje testa 45 minuta
Livade I panjaci su ivotne zajednice zeljastih biljaka I raznovrsnih
Prezime
I ime ucenika
ivotinja
DA
NE
_________________________________________________________
7. Gde
ko ivi spoj linijama:
Razred
________________
Odeljenje______________
Datum_________________________
vuk orao krtica jarebica
poljski mis

skakavac
uma

zec

medved

hrak
livada

lisica

veverica

8. Popuni tabelu razmestajuci zivotinje I biljke:

Pastrmka,vidra,smu,plankton,trska,skoljka,som,aran,lokvanj,punogla
vac,aba,roda,
patka,reni rak,aplja.
Stanite
biljke I zivotinje
U blizini izvora

uslovi za ivot

Gornji tok
Srednji tok
U blizini ua

9. Popuni tabeu upisujui biljkesledeih ivotnih zajednica:

U povrtnjaku
u vonjaku

na njivi

10. Pored tane tvrdnje upii DA ,a pored netane NE.

U povrtnjaku rastu korobske biljke ______
Lan,soja I duvan su itarice ______
Njivie su velike obradive povrine zemljita na kojima ljudi gaje
itarice ,industriujske I krmne biljke ______
Vinova loza je jednogodinja biljka _____

11. Napii nazive proizvoda koji se dobija od industrijskih biljaka:

_____________________________________________________________________.

II Probno (pilotno) testiranje

Prva faza rada vezan je za provodjenje testa,na manjem uzorku .

Druga faza rada vezana je za proveru veceg broja ispitanika .
Ukupan broj ispitanika je 30 ( III1 15 , III2-15 uenika). Reavanje testa je
tejalo jedan kolski as.

III Statistika obrada rezultata

Prvi zadata je reavanje skorova ,to se obavlja njihovim svrstavanjem
prema veliini.
a. Po odeljenjima
III1 48 , 48, 42, 39, 34, 30 ,29,29, 25, 20, 20 ,16 ,16, 15, 10 .
III2 48 , 48 ,48 ,38, 38, 31, 29, 23,20,20, 21,29,23 ,12,0.
b. Ukupna populacija
48,48,48,48,48,42,39,38,38,34,31,30,29,29,29,
29,25,23,23,21,20,20,20,20,16,16,15,12,10,0.

Mere centralne tendencije

U pedagoskoj statistici najcesce se koriste tri vrste centralne tendencije :

1. Mod
2. Medijana
3. Aritmetickasredina

Mod oznacava najcescu vrednost . U ovom slucaju to je 48 bodova I ona se

javlja kod 5 ispitanika.

Medijana oznacava sredinu ili centralnu vrednost . Testiranje je izvrseno na

uzorku od 30 ucenika ,medijana se nalazi na 15 mestu odnosno to je 39
bodova.
Aritmeticka sredina -srednja vrednost se najcesce izrazava aritmetickom
sredinom , jer ona omogucava sva dalja statisticka izracunavanja .
Izracunavanje je izvedeno prema :

x
N

U kome je:
X

- aritmeticka sredina

X zbir skorova
N - broj ispitanika

Primenjeno u konkretnom slucaju

X =849
N = 30

prema tome :

X = 849: 30 = 28,3

Standardna devijacija
Sledeci zadatak je utvrdjivanje stepena rasturanja dobijenih rezultata. to se
ostvaruje izracunavanjem mere disperzije ili varijabilnosti. Na ovaj nacin
utvrdjuje se grupisanje dobijenih rezultata oko srednje vrednosti. Standardna
devijavija omogucava takodje dalja statisticka izracunavanja.

x2
N

III1
X

III2

X2

X2

48

19,7

388,09

48

19,7

388,09

48

19,7

388,09

48

19,7

388,09

42

13,7

187,69

48

19,7

388,09

39

10,7

114,49

38

9,7

94,09

34

5,7

32,49

38

9,7

94,09

30

1,7

2,89

31

2,7

7,29

29

0,7

0,49

29

0,7

0,49

29

0,7

0,49

29

0,7

0,49

25

3,3

10,89

23

5,3

28,09

20

8,3

68,89

23

5,3

28,09

20

8,3

68,89

21

7,3

53,29

16

12,3

151,29

20

8,3

68,89

16

12,3

151,29

20

8,3

68,89

15

13,3

176,89

12

16,3

265,69

10

18,3

334,89

28,3

800,89

X odstupanje svakog skora od aritmeticke sredine

podignuto na kvadrat

Standardna devijacija
=12,58

= x

/N

x2=4752,3

X2 odstupanje

4752,3
=158,41
30

Da bismo dali kompletnije tumaenje standardne devijacije koja ima posebno

mesto kad je re o interpretaciji testovskih rezultata, potrebno je predhodno
upoznati se sa normalnom raspodelom (krivom).
U normalnoj raspodeli to izgleda ovako :
- od + 1 do - 1 iznosi 68,26 % sluajeva,
- od + 2 do - 2 iznosi 95,44 % sluajeva,
- od + 3 do - 3 iznosi 99,74 % sluajeva.
U ovom slucaju to izgleda ovako . Aritmeticka sredina je x=28,3 ,dok je
standardna devijacija jednaka 12,58.
28,3-12,58=15,72
28,3+12,58=40,88
U granici izmedju 15,72 I 40,88 nalazi se 26 ispispitanika
Dok u granici od 28,3-25,16=3,14
28,3+25,16=53,46

Pretvarannje skorova u ocene

Izraunate mere srednje vrednosti i mere disperzije dovoljne su da se podaci
dobijeni testovskim ispitivanjem transformiu u ocene.
Ocean 1
Od 0-10 boda

Ocena 2
11-20

Ocenu 5 dobilo je 9 ucenika

Ocenu 4 dobilo je 7 ucenika
Ocenu 3 dobilo je 4 ucenika
Ocenu 2 dobilo je 8 ucenika
Ocenu 1 dobilo je 2 ucenika

Ocena 3
21-27

Ocena 4
28-37

Ocena 5
38-48

IV Metrijske karakteristike testa

Metrijske karakteristike o kojima treba voditi rauna pri

odabiranjuinstrumenata i pri sudu o tome da li neki instrument ima svojstva
koja su potrebna da u zadovoljavajuoj meri poslui u pedagokom
istraivanju jesu sledee:
1. valjanost,
2. pouzdanost,
3. objektivnost,
4. osetljivost,
5. diskriminativna vrednost zadataka
6. badarenost.

Valjanost testa
Valjanost testa podrazumeva njegovu osobinu da meri ba ono to njime
elimo da merimo, odnosno da nam obezbeuje ba one podatke koje njime
elimo da prikupimo. Valjanost je odreena stepenom tanosti sa kojom
instrument meri ono to je potrebno. Postoji vie naina za utvrivanje
valjanosti testa:
a) nastavni program kao kriterij valjanosti,
b) subjektivno ocenjivanje ispitanika,
c) slaganje sa rezultatima postignutim drugim instrumentima,
d) faktorska analiza
e) prognostika valjanost.

Podatke potrebne za izraunavanje Pirsonovog koeficijenta korelacije

Razred III1
X

X2

Y2

Xy

25

25

25

25

25

25

25

16

20

25

15

16

25

20

16

16

16

16

12

16

12

16

50

51

194

189

184

prikazau po odeljenjima,a njihov zbir u koristiti prilikom unoenja u obrazac

za izraunavanje.

Razred III2
X

X2

Y2

Xy

25

25

25

25

25

25

25

16

20

25

16

20

25

15

16

25

20

16

16

16

16

16

16

16

12

25

15

53

55

204

219

209

Iz predhodne tabele vidimo da je:

X=(50+53) =103
Y= (51+55)= 106
X2=(194+204) = 398
Y2=(189+219)=408

XY=(184+209)= 393
N=30
Izraunavanje Pirsonovog koeficijenta korelacije obavlja se prema obrascu:
X
Y

X
2

Y
(N Y 2( 2))
2
N X

XY
N
r=
u kome je:
r - simbol za Pirsonov koeficijent korelacije
N - broj sluajeva
X - zbir ocena sa testa
Y - zbir ocena sa usmenog ispitivanja

r=

30393103106
2
2
(30398103 )(30408106 )

r= 0,75

Pouzdanost testa

Pouzdanost je svojstvo testa da pri ponovnoj primeni na istim osobama daje

iste rezultate, odnosno da li se i u kojoj meri moemo oslonitit na rezultat koji
smo tim merenjem dobili. Postoji vie metoda utvrdjivanja pouzdanosti:
a) Metoda ponavljanja - retest - podrazumeva da iste pojedince testiramo
dva puta istim testom u odredjenom vremenskom razmaku.Koeficijent
korelacije izmedju prvog i drugog testiranja naziva se koeficijent stabilnosti
testa.
b) Metoda paralelnih oblika - podrazumeva primenu dva paralelna testa A I
B, koji mere istu pojavu. Dobijeni koeficijent korelacije naziva se koeficijent
ekvivalencije.
c) Metoda dve polovine Test se deli na dve polovine, obino na parne i
neparne zadatke, a dobijeni koeficijent se naziva koeficijent homogenosti.
Razred III1
X(A)

Y(B)

X2

Y2

XY

25

25

25

25

25

25

25

25

25

25

16

20

16

12

16

25

20

16

16

16

16

12

50

51

194

193

189

Razred III2
X(A)

Y(B)

X2

Y2

XY

25

25

25

25

25

25

25

16

20

25

16

20

25

15

16

25

20

16

16

16

16

12

53

49

213

171

186

X=(50+53) =103
Y=(51+49)=100
X2=(194+213)=407
Y2=(193+171)=364
XY=(189+186)=375

N=30
Pomou Pirsonovog koeficijenta korelacije izraunaemo koeficijent
homogenosti:

( 30407103 )( 30407100 )

30364103100
r=

r=0.03

Osetljivost test
Test je osetljiv ako se njime mogu razlikovati i male razlike u veliini onoga
to se meri.Osetljivost se postie adekvatnim izborom zadataka.No to je
veoma teko utvrditi na osnovu subjektivne procene, pre empirijske
verifikacije koja se ostvaruje analizom zadataka u testu. Mada kvalitativna
analiza zadataka u test ulazi i u okvir statistike obrade rezultata, ipak emo
je obraditi ovde jer je specifino povezana uz konstrukciju i uz primenu
gotovog testa. Ako analiziramo rezultate iz tabela 1, 2 i 3 (nalaze se u
prilogu) moemo izvui zakljuak o uspenosti reavanja svakog zadatka u
procentima:
Najbolje uradjeni testovi
Zadaci (15) I uspesnost u njihovom resenju u %
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

70
%

85
%

100
%

93
%

100
%

100
%

81
%

90
%

100
%

75
%

99%

Najlosije uradjeni testovi

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

42%

55
%

75
%

43
%

75
%

75
%

75
%

62%

37.
5%

42
%

30
%

Badarenje
Ovo je test koji karakterie svodjenje bruto rezultata na jedinstvenu mernu
skalu. U badarenju su znaajne take koje treba da omogue odredjivanje
stvarnog znaenja svakog individualnog rezultata.
Badarenje se vrsi na velikoj grupi ispitanika, distribucija rezultata priblina
normalnoj raspodeli da je uzorak homogen i reprezetativan.
-

Badarenje na osnovu norme uzrasta i norme razreda

Badarenje na osnovu procenata ispitanika koji postiu odreeni rezulutata

Badarenjem se naziva izrada skala pomou kojih se moe proitati poloaj odreenog rezultata
u grupi. Decili su take koje dele distribuciju na deset delova a centili na sto delova u kojima je
uvek isti broj jedinica od kojih se sastoji distribucija.

X
45-49
40-44
35-39
30-34
25-29
20-24
15-19
10-14
5-9
0-4
=5

f
5
1
3
3
5
7
3
2
0
1
30

Fc
30
25
24
21
18
13
6
3
1
1

Kada percentile upotrebljavamo u badarenju, odreujemo statistike mere, odnosno mesto,

rezultat u raspodeli.
Oni se mogu koristiti kao granice kategorija. Karakteristini su:
10, 20, 30, 40

ran g
N

*100

X
48
48
48
48
48
42
39
38
38
34
31
30
29
29
29
29
25
23
23
21
20
20
20
20
16
16
15
12
10
0

x
19.7
19.7
19.7
19.7
19.7
13.7
10.7
9.7
9.7
5.7
2,7
1,7
0,7
0,7
0,7
0,7
3,3
5,3
5,3
7,3
8,3
8,3
8,3
8,3
12,3
12,3
13,3
16,3
18,3
0

X2

388.09
388.09
388.09
388.09
388.09
187.69
114,49
94,09
94,09
32,49
7,29
2,89
0,49
0,49
0,49
0,49
10,89
28,09
28,09
53,29
68,89
68,89
68,89
68,89
151.29
151,29
176,89
265,69
334,89
0
3951.61