Magnetizam je jedna od etiri osnovne sile u prirodi (to su jo gravitacija i nuklearne

sile slaba i jaka).Pojava feromagnetizma je vezana za strukturu atoma ali i za

kristalnu strukturu.Prilikom ispitivanja magnetnih svojstava gvoa ustanovljeno je
da ona nisu posledica orbitalnih magnetnih momenata ve tzv. sopstvenih magnetnih
momenata elektrona.Oni nastaju zbog spina elektrona.Spin elektrona moe, kao i
njegov sopstveni moment, biti orijentisan u dva smera.U atomu gvoa sopstveni
magnetni momenti elektrona nisu uzajamno poniteni, pa bi trebalo da se gvoe
ponaa kao paramagnetik.Meutim, u kristalnoj reetki gvoa dolazi do jake sprege
izmeu spinova elektrona susednih atoma , pa se kao rezultat toga spinovi meusobno
bliskih atoma postavljaju paralelno.Milioni atoma se objedinjuju u grupe sa istim
smerom sopstvenih magnetnih momenata.Usled toga se u oblasti koju oni zahvataju
javlja spontano namagnetisavanje, jae od onoga koje bi bilo prouzrokovano ma
kojom do sada ostvarenim spoljanjim poljem.Oblasti ili domeni u kojima se javlja
namagnetisanje u jednom smeru i pored ogromnog broja atoma u njima, relativno su
mali, njihove linearne dimenzije su oko milionitog dela metra (10na -6).Smer
magnetizacije pojedinih oblasti je razliit, tako da je magnetni moment celog tela
jednak nuli.
Kada se u magnetno polje uneseferomagnetik, ne orijentiu se pojedini momenti
atoma ve cele oblasti.U jaim poljima orijentisani su svi domeni i dolazi do
zasienja.Tada se magnetizacija magnetika ne moe vie poveavati i pored poveanja
spoljanjeg polja.

Na slici je prikazana zavisnost intenziteta magnetne indukcije u feromagnetiku od

indukcije spoljanjeg magnetnog polja.Sa poveanjem indukcije spoljanjeg polja
raste i intenzitet magnetne indukcije, a kod neke vrednosti dolazi do zasienja.
Prilikom smanjenja spoljanjeg polja magnetna indukcija opada sporije zbog
postojanja domena koji kao celina ostaju orijenisani.Za vrednost H0=0 indukcija u
magnetiku ima neku vrednost razliitu od nule, zahvaljujui delimino orijentisanim
domenima.Da bi se ova orijentacija ponitila, tj. da bi se dolo do do take gde
magnetizacija ima vrednost 0 potrebno je znatno spoljanje polje suprotnog
smera.Magnetna indukcija feromagnetika moe,dakle,da bude razliita od nule i kada
on nije u magnetnom polju; u njemu, dakle, postoji zaostali (remanentni )
magnetizam.Prema tome, feromagnetici mogu da se namagnetiu i da postanu stalni
magneti.
Daljim smanjenjem spoljanjeg polja ( tj. poveanjem intenziteta, ali u suprotnom
smeru) smanjuje se vrednost magnetne indukcije u magnetiku, sve dok se opet ne
postigne zasienje.Ponovnim poveanjem polja indukcija ponovo raste, ali po novoj
krivoj. Kriva namagnetisavanja i razmagnetisavanja feromagnetika naziva se
histeresisna kriva, a sama pojava histeresis.
Oblasti spontanog namagnetisavanja kod feromagnetika razaraju se na visokim
temperaturama.Temperatura pri kojoj do toga dolazi naziva se Kirijeva temperatura.
Za gvoe ona iznosi preko 950k.Iznad te temperature feromagnetici se ponaaju kao
paramagnetici.

Koercitivnost vrednost reversnog polja potrebnog za razmagnetisanje do nule

Na slici je predstavljen uproeni princip rada kasetofona sa tri glave.
Traka koja ima neki snimak prolazi ispod glave za brisanje koja vri razmagnetizaciju
naizmeninom strujom visoke frekvence i spremna je za namagnetisnje novim
signalom preko glave za snimanje.Struja predmagnetizacije je vf tipa, ide i preko 200
khz to obezbeje finiji i kvalitetniji odziv snimka . Indukcija u glava za reprodukciju
pravi malu struju koja odgovara snimljenom materijalu.
To je osnova analognog snimka.Sto se digitalnog signala tie tu je znaajnije
zasienje trake i rade se maximalno orijentisani domeni ,(npr sever za 1, jug za 0 )
Zbog razliitih materijala od kojih se pravi traka na dekovima je ugraen sklop za
kontrolu biasa predmagnetizacija trake.Od problema vezanih za kvalitet snimka
kroz razvoj kasetofona postojali su sistemi za redukciju uma kao dolby b,c, dbx,
hxpro,high com.Takoe signali duplo vee frekvencije imali su duplo veu amplitudu
u reprodukciji (6 dB po oktavi) pa je morala da se radi ekvilizacija da se kompenzuje
nelinernost pojaanja.
Uporedo sa razvojem ureaja za snimanje zvuka prave se i ureaji za snimanje slike
magnetoskopi.Neki od standarda su VHS,BETA,SONY 8, i tu je primenjen trik sa
glavom pod uglom u odnosu na kretenje trake s tim sto se i sama video glava vrti
.Tako se dobila vea gustina zapisa za istu duinu trake.

Rotaciona glava za snimanje i reprodukciju magnetnog zapisa prisutna je i kod DAT i

ADAT ureajima namenjenih profesionalnom snimanju zvuka.DAT format se koristi i
kao kompjuterska memorija .
Magnetskootporni vieslojni materijali su spojevi od eljeza i kroma, te spojevi
kobalta i bakra. Filmovi se izrauju i od volframa i gadolinija, a koriste se i granularni
legirani filmovi od kobalta i zlata. Danas je aktualna i tehnologija troslojnih filmova,
gdje se esto koristi sloj kobalta, sloj kroma, te sloj kobalta.

Za audio magnetske zapise najee se koriste: g-kristalizirani eljezni oksid, Fe2O3,

kromdioksid, CrO2, i eljezo, Fe.

Za video kazete koriste se: spojevi kobalta i gama kristaliziranog eljeznog oksida i
kromov dioksid. Za diskete se najee koristi g-Fe2O3.

Za izradu tvrdih diskova, tj. za njihov magnetski sloj, koriste se spojevi kobalta sa
eljeznim oksidom ili elementima koji spadaju u grupu rijetkih zemalja.

Rijetke zemlje grupa rijetkih kemijskih elemenata prisutna u mineralima vulkanskog

porijekla. Sainjavaju je 3 aluminiju srodna elementa (skandij, itrij i lantan) i 14
lantanida: cer (Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), promecij (Pm), samarij (Sm),
europij (Eu), gadolinij (Gd), terbij (Tb), disprozij (Dy), holmij (Ho), erbij (Er), tulij
(Tm), iterbij (Yb), lutecij (Lu). Najvaniji im je mineral monacit.

Za GMR-glave koriste se slojevi NiFe/Au i NiFe/Cu.

Na stabilnost magnetskih medija utjeu:

- vlaga i temperatura,
- mehanike deformacije,
- praina i neistoe raznih vrsta,
 - magnetska polja.

ZAHTEVI NA MATERIJALE

Za nositelje mag. zapisa koriste se tvrdi magnetski materijali.

- petlja histereze slina permanentnim magnetima
- to vei odnos Mr/Ms (veliki Mr daje pouzdanost zapisa)
- veliki Hc (daje sigurnost zapisa)

MATERIJALI I IZVEDBE
Dva naina izvedbe:
1. estice mag. materijala u mediju
* u obliku duguljastih elipsoida ili iglice na bazi Fe2O3 i CrO2
* legiranje s Co poveava Hc
* barijev ferit (BaFe12O19) u obliku ploica za audio i video trake
* jednolika disperzija estica vana za kvalitetu snimanja
2. tanki mag. sloj na mediju
* koriste se slitine na bazi Co (Co-Ni-P, Co-P, Co-Ni-Ta, Co-Cr-Pt)
* nanosi se prskanjem, naparavanjem ili kemijskim putem

3. MAGNETNA TRAKA
Tape Drive je, pored flopi i hard diska, jedino izmenjivo skladite koje se koristi
na PC-u od samog poetka. Nekoliko najranijih PC modela je koristilo audio
kasetofone za smetaj podataka. Audio kasetofoni su veoma brzo zamenjeni
ureajima specijalno dizajniranim za zapis digitalnih podataka, koji su radili mnogo
bolje. Novi ureaji su koristili drugaiji sistem kodiranja podataka, tako to su
informaciju upisivali u obliku namagnetisanog regiona na traci. Podatak je oitavan
dok je traka prolazila iznad dlave za itanje. Ovi ureaji su proli kroz nekoliko
generacija poboljanja, sve do digitalne audio trake (DAT), irine 4mm u DDS
(Digital Data Stories) ureajima, koji danas predstavljaju standard. Ove ureaje danas
pravi veliki broj firmi, ukljuujui Seagate i Hewlett-Packard , pri emu kapacitet
jedne trake (ketrida) dostie 40 GB.
Magnetna traka predstavlja sekvencijalni ureaj (sekvencijalni pristup podataka-
traka se mora podpuno premotati od poetka kotura, ili kasete sve do mesta gde je
usnimljen eljeni podatak; ukoliko je potrebno upisati neto na traku, ponovo sledi
premotavanje itavog dela koji je ranije nasnimljen, pre nego to se pone upis novih
podataka), tako da je najpogodnija kada je potrebno uitati, ili upisati veliku koliinu
informacija odjednom,bez potrebe za estim ponovnim pristupom. Kreiranje rezervne
kopije hard diska (back-up) predstavlja tipian primer. Ukoliko su kontrolor trake,
jedinica trake i PC ispravno podeeni, tok podataka je neprekidan, odnosno podaci idu
u toku (stream) sa hard diska na traku, bez potrebe za zaustavljanjem trake sve do
kraja prenosa.
Radne karakteristike jedinica trake su veoma razliite, tako da je i softver koji ih
pokree sasvim drugaiji u odnosu na onaj koji je nameljen hard diskovima. U
poslednje vreme se pojavljuju i proizvodi sa upravljakim programima drajvera
(softverom koji upravlja komunikacijom sa jedinicom trake) koji emuliraju diskovi.
Najvee PC konfiguracije, sa diskovima od po nekoliko desetina gigabajta, najee
su korisnici arhiva na trakama. Ovi sistemi poseduju vie ketrida i jedan, ili nekoliko
pogonskih ureaja, zajedno sa ureajem za automatsko postavljanje trake u ureaj i
njeno vaenje. Pomou ovih ureaja je mogue uskladititi nekoliko terabajta (hiljada
gigabajta) podataka. Realno, danas postoji malo alternativnih reenja za skladitenje
ovolike koliine podataka.

Slika 8. VHS i
Audio trake

Slika 7. Magnetna traka

Slika 6. Magnetna traka (Jedinica)

Tim sastavljen od nemakih i amerikih naunika konstruisao je izuzetno mali

ureaj za uvanje podataka. Jedan bit moe da se smesti na 12 atoma, dok je
do sada za istu koliinu podataka bilo potrebno bar nekoliko hiljada
atoma.Nemaki i ameriki naunici napravili su ureaj za uvanje podataka
koji ima 100 puta veu memoriju od obinog hard-diska. Istovremeno, to je i
najmanja magnetna memorija na svetu. Kako je saoptio Institut Maks
Plank (MPG), njihov ureaj omoguava da se jedan bit, najmanja jedinica u
raunarskoj tehnici, sauva na svega 12 atoma gvoa. Naunici tvrde
da je njihova nano-magnetna memorija dostignue kojim su dosegli krajnje
granice kvantne fizike, istiui da ureaj ima kapacitet ljudskog DNK.
Kako navode u specijalizovan asopisu Sajens, njima je polo za
rukom da jedan bajt (osam bitova) smeste na 96 atoma, dok
najsavremeniji hard-diskovi zahtevaju najmanje pola milijarde atoma
za samo jedan bajt. U emu je tajna: da bi napravili superureaj,
naunici su prvi put upotrebili antiferomagnetni materijal, koji je sve
do sada smatran nepogodnim za uvanje podataka.
Obini magneti (na primer, oni u kompasima) po pravilu koriste
feromagnetni materijal koji moe da se sastoji od gvoa, nikla i
drugih elemenata. Na hard-disku raunara bitovi podataka uvaju se
na minijaturnim feromagnetnim strukturama, izmeu kojih,
meutim, mora da postoji odreeni razmak. Za razliku od njih,
antiferomagnetne jedinice mogu da budu gusto zbijene, budui da su
magnetno neutralne. Upravo to je klju za dobijanje nove nano
memorije.
Otkrili smo kako da u kratkim nizovima atoma gvoa proizvedemo
dva razliita antiferomagnetna stanja, jedan za nulu i jedan za
jedinicu, objanjava jedan od autora studije Sebastijan Lot iz
hamburkog naunog instituta CFEL (Centar za fiziku lasera sa
slobodnim elektronima), nastalog u saradnji Nemakog instituta za
fiziku elementarnih estica (Desy), MPG i Univerziteta u Hamburgu.
Da bi to postigli, naunici su smestili atome gvoa na povrinu od
bakar-nitrida.
Superureaj za memorisanje podataka, meutim, moe da se
konstruie samo u posebnim uslovima: njegovu stabilnost zasada
garantuje samo temperatura od minus 268 stepeni. Osim toga,
strukture su formirane atom po atom, to moe da se postigne samo
uz pomo skenirajueg tunelskog mikroskopa. Pisanje i itanje je
takoe mogue samo uz pomo mikroskopa.
Poevi od najsitnije estice atoma, konstruisali smo ureaj atom po
atom, objanjava Lotov kolega Andreas Hajnrih, koji je predvodio deo
naunog tima koji radi za tehniki koncern IBM. Upravo u njihovoj
laboratoriji u San Hozeu (Kalifornija) naunici su pod skenirajuim
tunelskim mikroskopom konstruisali nano-ureaj.
Sigurno e proi jo izvesno vreme pre nego to zaista ponu da se
koriste antiferomagnetni ureaji za uvanje podataka, izjavio je
Andreas Hajnrih, jedan od autora studije i ef laboratorije kompanije
IBM u Kaliforniji, iji su strunjaci dali znaajan doprinos prilikom
razvoja novog ureaja.

* 1
148 / 2
- 74 (185) * 2

, , 30. , 2014 - ( "")

 * 3 ,
- * 4
.

* 1
148 / 2 ( ).
74
,
185 () * 2 * 3 .
,
,
2014
, 4.

, ,
,
,

. ,


.


. -6 -

()
2 / 2 , 2,5
() . ,


.
,


.


, .

, ,

5 . ,

,

.
() -
,
.
 ,
.

7,7 .

,
148 / 2 ,
74
.

,
sPUTTER,
.