Transport kroz elijsku membranu-

difuzija
Prosta difuzija:
hidrosolubilne estice Pora ili Protein
nosa
prolaze kroz proteinske proteinski kanal
kanale (pore). Primer:
voda slobodno prolazi kroz
eijske pore akvaporine
Liposolubilne- prolaze
Prosta Olakana Energija
direktno kroz membranu. difuzija difuzija
Olakana difuzija: difuzija Difuzija Aktivni transport
krupnih molekula-
glukoze ili aminokiselina
uz pomo proteinskog
nosaa Kolokvijum 1 priprema
 Difuzija- selektivnost kanala i pora
Kanali i pore su veoma
Vrata
selektivni- dozvoljavaju Ekstralular
zatvore
ni prostor Vrata
prolaz samo na
otvorena
odreenim molekulima
i jonima. Primer:
akvaporini- pore koje
proputaju iskljuivo Intracelular
vodu. ni prostor - -- -
- -
- - Natrijumski
To je odreeno: kanali su
Veliinom kanala voltano
zavisni
Elektrinim nabojem
kanala
Kanali sa vratima-
voltano-zavisni, i
ligand-zavisni kanali.
Kolokvijum 1 priprema
 Faktori koji menjaju neto-brzinu
difuzije
estice se kreu u oba
pravca kroz membranu: Ekstracelularni Intracelularni
prostor prostor
prema unutra i prema
napolje. Kretanje e
dominirati u jednom
pravcu (neto-difuzija).
Brzina neto-difuzije je
odreena:
Razlikom u koncentraciji
estica sa obe strane
membrane
Razlikom u naelektrisanju
(elektrini napon)
Razlikom u pritisku Kolokvijum 1 priprema
 Maksimalna brzina olakane difuzije
Olakana difuzija se ubrzava sa poveanjem gradijenta koncentracije ali samo
do odreene maksimalne brzine
Da bi se estica pomerila kroz elijsku membranu, proteinski nosa mora da
promeni konformaciju, a to zahteva vreme.
Brzina olakane difuzije ne moe nikad biti vea od brzine promene
konformacije nosaa.
Brzina transporta moe da se povea poveanjem koncentracije rastvorene
materije do momenta kada su svi proteinski nosai zasieni (saturacija).
Prosta difuzija

Gradijent koncentracije
Olakana
difuzija

Kolokvijum 1 priprema
Brzina difuzije
 Karakteristike trasporta pomou
proteinskog nosaa
Proteinski nosa se koristi u
Olakanoj difuziji
Prosta difuzija
Aktivnom transportu

Gradijent koncentracije
Specifinosti transporta
pomou proteinskog nosaa: Olakana
1) Saturacija: brzina difuzija
transporta moe da se
povea poveanjem
koncentracije rastvorene
materije do momenta kada su
svi proteinski nosai zasieni. Brzina difuzije
Dalje poveanje konentracije
rastvorene materije nee
poveati brzinu transporta
Kolokvijum 1 priprema
 Karakteristike trasporta pomou
proteinskog nosaa
2) Stereospecifinost:
prirodni izomer D-glukoza
se prenosi proteinskim
nosaem, a L-glukoza
NE.
3) Kompeticija: materije
koje imaju slinu strukturu
se takmie u vezivanju za
isti proteinski nosa. Na
primer, ako se u tankom
crevu nalazi rastvor
glukoze i galaktoze,
galaktoza e se vezivati za
isti proteinski nosa, i zbog
ovoga e usporavat
transport glukoze
Kolokvijum 1 priprema
 Prosta i olakana difuzija
Prosta Olakana

Deava se niz energetski + +

gradijent
Ima taku zasienja (Vmax) - +

Zahteva razgradnju ATP - -

Kompeticija meu slinim - +

molekulima
Zahteva energiju od kretanja Na - -
jona kroz elijsku membranu niz
energetski gradijent

Kolokvijum 1 priprema
 Nernstova jednaina
Slika pokazuje da je koncentracija negativnih jona jednaka na obe strane
membrane
Naelektrisanje je pozitivno na desnoj strani membrane, a negativno na levoj.
Razlika u naelektrisanju izaziva neto difuziju jona prema desno.
Ovo dalje stvara razliku u koncentraciji negativnih jona koja vraa jone na
levu stranu.
U jednom momentu se uspostavi ravnotea u protoku jona na desno i na
levo. Ovo je u sluaju jednovalentnih jona je opisano Nernstovom
jednainom:

EMF= 61 log C1/C2

EMF= razlika u naelektrisanju unitranje i spoljanje strane membrane

C1= koncentracija jona unutar elije
C2= konentracjia Kolokvijum
jona spolja1 priprema
 Nernstov ekvilibrijumski potencijal
Je teorijska,
izraunata vrednost
membranskog
potencijala
Rauna se pomou
Nernstove jednaine
To je membranski
potencijal pri kome
postoji
elektrohemijska
ravnotea za neki
odreeni jon: broj jona
koji ulazi u eliju je
jednak broju jona koji
izlaze iz elije Kolokvijum 1 priprema
 Nernstov ekvilibrijumski potencijal
U pravom ivotu, membranski
potencijal se pribliava
vrednosti ekvilibrijumskog
potencijala za onaj jon za koji
je membrana najpropustljivija
u tom momentu
Faze na grafikonu:
1) Mirovni membranski
potencijal
2) Depolarizacija
3) Prebaaj
4) Repolarizacija
5) Hiperpolarizacija membrane Board Review Series Physiology, L.
Constanzo, 6th Edition
zbog prekomernog oticanja K+
jona iz elije Kolokvijum 1 priprema
 Koja taka na grafikonu je najblia ekvilibrijumskom potencijalu
za K+?
A) mirovni membranski potencijal
B) depolarizacija
C) prebaaj
D) repolarizacija
E) faza hiiperpolarizacije

Board Review Series Physiology, L.

Constanzo, 6th Edition

Kolokvijum 1 priprema
 Rastvor A i B su odvojeni polupropustljivom membranom.
Membrana proputa K+ jone, a ne proputa Cl- jone. Koja je od
navedenih tvrdnji tana?
A) K+ e da difunduje iz rastvora A u
rastvor B dok se koncentracija K+ jona
ne izjedani na obe strane membrane
B) K+ e da difunduje iz rastvora B u
rastvor A dok se koncentracija K+ jona
ne izjednai na obe strane membrane
Rastvor A= Rastvor B=
C) KCl e da difunduje iz rastvora A u KCl 10 mmol/l KCl 1 mmol/l
rastvor B dok se koncentracija KCl ne
izjednai na obe strane membrane
K+ K+
D) K+ e da difunduje iz rastvora A u
rastvor B tako da e se stvoriti
membranski potencijal koji je
negativniji u rastvoru A nego u rastvoru
B
E) K+ e da difunduje iz rastvora A u
rastvor B tako da e se stvoriti
membranski potencijal koji je
Kolokvijum 1 priprema
pozitivniji u rastvoru A nego u rastvoru
B
 Osmoza
Predstavlja neto
difuziju vode kroz
selektivno permeabilnu Voda Vodeni rastvor
NaCl
membranu
Molekuli vode prolaze
kroz membranu bez
problema. Cl- i Na+ joni
prolaze tee
Na slici koncentracija
molekula vode je nia
na desnoj strani, pa e
Osmoza
neto-difuzija biti u
pravcu sa leve ne
desnu stranu
membrane.
Kolokvijum 1 priprema
 Osmotski pritisak
Ako se na rastvor NaCl primeni pritisak, osmoza vode u ovaj rastvor
e se usporiti ili ak prestati
Pritisak nepohodan da bi se zaustavila osmoza se zove osmotski
pritisak

Semiermeabilna Voda
Vodeni rastvor membrana
NaCl

Kolokvijum 1 priprema
 Osmotski pritisak
Svaka estica u rasvoru vri isti pritisak na membranu bez obzira na njenu masu
Osmotski pritisak je odreen BROJEM ESTICA u rastvoru, a ne njihom
masom
3 molekula NaCl su vodenom rastvoru ine 6 estica (6 jona). Zato je osmotski
pritisak na toj strani membrane vei u odnosu na osmotki pritisak rastvora sa 3
molekula glukoze

Na+ Cl-
Glukoza
Na+ Cl-

Glukoza
Glukoza Na+ Cl-

Semipermeabilna membrana
Kolokvijum 1 priprema
Osmotski pritisak- osmotski aktivne materije
Da bi estica stvarala osmotski
pritisak, membrana mora da bude Semipermeabilna
nepropustljiva za tu esticu- da membrana
se estica odbija od membrane.
Ureja Ureja Ureja Ureja
Albumin
Ovo odbijanje se meri
Ureja
koeficijentom refleksije. On moe
imati vrednost od 0 do 1 Ureja Ureja Ureja
Albumin
Albumin ima koeficijent Ureja Ureja Ureja
refleksije skoro 1 jer ne prolazi Ureja
kroz elijske membrane. H2O
Kaemo da je albumin osmotski Ureja
aktivna estica jer izaziva
pomeranje vode kroz membranu.
Ureja ima veoma male molekule,
pa je njen koeficijent refleksije
skoro 0.
Kolokvijum 1 priprema
 Osmolalnost i Osmolarnost
Osmotski pritisak je proporcionalan broju estica u rastvoru (broj
estica se meri u osmolima):
1 mol glukoze= 1 osmol u vodenom rastvoru
1 mol NaCl= 2 osmola u vodenom rastvoru (zbog disocijacije)
Osmolalnost= osmol / kg vode
Osmolarnost= osmol/ litar vode
Osmolarnost se ee koristi u fiziologiji jer je praktinije

Normalna osmolarnost intracelularne i ekstracelularne tenosti je

300 miliOsmola po litru vode

Kolokvijum 1 priprema
 Zbog greke u terapiji, ena je dobila infuziju
rastvora koji je izazvao hemolizu njenih crvenih
krvnih zrnaca. Koji od navednih rastvora je
najverovatnije u pitanju?
A) 150 mmol/l NaCl
B) 300 mmol/l glukoze
C) 350 mmol/l glukoze
D) 300 mmol/l ureja
E) 150 mmol/l CaCl2

Kolokvijum 1 priprema
 Transport kroz elijsku membranu-
aktivni transport
Aktvni transport:
transport molekula kroz elijsku membranu pomou proteinskih nosaa.
odigrava u pracu suprotnom od energetskog gradijenta (na primer iz nie
koncentracije u viu)
troi energiju

Pora ili Protein

proteinski kanal nosa

Prosta Olakana Energija

difuzija difuzija

Difuzija Aktivni transport

Kolokvijum 1 priprema
 Primarni aktivni transport

Izvor energije za rad pumpe dolazi direktno od

razgradnje ATP molekula.
Primer:
Na/K pumpa,
Ca pumpa u sarkoplazminom retikulumu miinih elija,
H pumpa u parijetalnim elijama eludca, u elijama
distalnih tubula u bubregu, i kortikalnim sabirnim kanalima
u bubregu.

Kolokvijum 1 priprema
 Na/K pumpa
Protein nosa ima aktivnost enzima ATP-aze.
Ima 3 mesta za vezivanje Na+ na unutranjoj strani membrane
Ima 2 mesta za vezivanje K+ na spoljanoj strani membrane.
Kada se 3 Na+ i 2 K+ veu za protein nosa, ovo aktivira enzim ATPazu, ATP
se razgraduje u ADP, energija se koristi za promenu konformacije
proteinskog nosaa to pomera 3 Na + van elije i 2 K+ u eliju.

Spolja

Unutra
Kolokvijum 1 priprema
 Uloga Na/K pumpe- odrava zapreminu
elije
Proteini i organski molekuli unutar elije su krupni i ne mogu da napuste eliju
Veina ovih molekula ima negativno nelektrisanje
Oni privlae pozitivne jone zs EC prostora
Ekstra joni u IC prostoru povlae za sobom vodu (zbog osmoze). U nedostatku
mehanizma da balansira ovo poveanje u zapremini elije, elija bi bubrila i na
kraju doivela lizu.
Mehanizam koji balansira ulazak pozitivnih jona Na/K pumpa- u svakom ciklusu
unosi 2 ali odstranje 3 pozitivna jona. .
Spolja

Kolokvijum 1 priprema
Unutra
 Uloga Na/K pumpe- generie razliku u
potencijalu
Na/K pumpa u svakom ciklusu unosi 2 ali odstranjuje 3
pozitivna jona iz elije
Unutranjost elijske membrane je iz ovog razloga negativno
naelektrisana, a spoljanjost pozitivno
Ovo je vano za razumevanje funkcije miinih i nervnih elija
Spolja

Unutra
Kolokvijum 1 priprema
 Sekundarni aktivni transport:
ko-transport
Primarni aktivni transport uzrokuje veliku razliku u
koncentraciji Na+: koncentracija spolja je vea nego
unutar elije
Na+ tei da se vrati u eliju.
Pomeranje Na+ u pracvu
koncentracijskog
gradijenta oslobaa
energiju. Ova energija se
koristi za ko- transport
nekih drugih substanci
unasuprot njihovom
koncentracijskom Kolokvijum 1 priprema
gradijentu
 Sekundarni aktivni transport: ko-
transport
Primeri:
Na/Glukozni ko-
transport
Ko-transport nekih
aminokiselina

Kolokvijum 1 priprema
 Sekundarni aktivni transport:
kontra-transport
Primeri:
Na+/Ca2+ kontra-transport
Na+/H+ kontra-transport

Spolja

Unutra

Kolokvijum 1 priprema
Potpragovni i pragovni potencijal

http://www.dkfindout.com/

Kolokvijum 1 priprema
 Potpragovni i pragovni potencijali
Potpragovni (elektrotoniki) potencijali Akcioni potencijali

Uzrokovani potpragovnom stimulacijom Uzrokovani pragovnom stimulacijom

Mogu biti depolarizacijki ili

hiperpolarizacijski

Gradirani- amplituda i trajanje zavisi od

intenziteta stimulusa

Ne ponaju se po zakonu sve ili nita Ponaaju se po zakonu sve ili nita

Mogu se sumirati prostorno i vremenski

ire se dekrementno (intenzitet opada sa Impuls se iri du cele membrane

udaljenou od mesta nastajanja)
Nemaju refraktornost Imaju refraktorni period
Kolokvijum 1 priprema
 Neuromuskularna spojnica-
hronoloki redoled dogaaja
Akcioni potencijal se proiri nervnim terminalom
Voltano zavisni Ca2+ kanali koji se nalaze u blizini gustih tela na membrani nervnih
terminala se otvaraju, Ca2+ ulazi u unutranjost nervnog terminala
Ovo izaziva oslobaanje acetilholinskih vezikula iz nervnog terminala u nervno
miinu spojnicu
Acetilholin zavisni kanali na membrani miia se aktiviraju. Na + ulazi u miinu eliju.
Ovo stvara potencijal zavrne ploe koji inicira akcioni potencijal na membrani
miia

Sinaptike vezikule Aksonski zavretak

Kolokvijum 1 priprema

Sinaptika pukotina
 Poremeaj funkcionisanja neuro-
miine spojnice
Toksini:
Kurare- vezuje se za acetiholinske kanale i blokira vezivanje
acetilholina za acerilholin-zavisne kanale
Botulinum spreava oslobaanje acetilholina iz nervnog terminala
Holinomimetici:
Nikotin- imaju isto dejstvo na miino vlakno kao acetilholin, ali
holinesteraza ih znatno sporije razlae- dejstvo dugo traje
Inaktivatori holinesteraze:
Neostigmin- izazivaju muskularni spazam, jer produavaju ivotni vek
acetilholinu
Miastenija gravis
Autoimuna bolest. Antitela protiv acetilholin zavisnih kanala-pacijent
umire od paralize respiratorne muskulature
Kolokvijum 1 priprema
 Miina kontrakcija- uporedni hod
Nabrojati dogaaje koji se deavaju pri miinoj
kontrakciji hronolokim redom

Kolokvijum 1 priprema
 ATP i kretanje miozinskih glava,
Rigor mortis
Pre poetka kontakcije ATP se vee za popreni most miozina i
ATPazna aktivnost ga pocepa na ADP i Pi, ali oni ostaju vezani
za miozin. Energija ove hemijske reakcije usklditena je kao u
zategnutoj opruzi.
Kada se odigra interakcija izmeu aktivnog mesta aktina i
poprenog mosta miozina, dolazi do promene konformacije
miozina, zaveslaja, i oslobaanja ADP i Pi.
Novi molekul ATP se vezuje za popreni most i ovo uzrokuje
odvajanje mizoina od aktina
ATP je neophodan za odvajanje miozinskih glava od aktina.
Posle smrti svi miii tela se nalaze u stanju kontrakcije jer je
celokupni ATP potroen.

Kolokvijum 1 priprema
 Stepen preklapanja aktinskih i
miozinskih vlakana
D) Miino vlakno je rastegnuto
nema preklapanja izmeu aktina
i miozina. U toj taki napon koji
razvija aktiviran mii je nula.
B) i C) preklapanje aktina i
miozina je potimalno. Aktivacija

Snaga kontrakcije
miinog vlakna izaziva
maksimalni napon
A) sarkomera je maksimalno
skraena. Miozinska vlakna su
nabijena, aktinski filamenti se
preklapaju. Snaga kontrakcije
opada.
Snaga kontrakcije se smanjuje
ako se mii istegne iznad Duina sarkomere
svoje normalne duine.

Kolokvijum 1 priprema
 Energija miine kontrakcije
ATP
Anaerobni sistem
Fosfokreatin Kreatin + PO3

ATP
Glikogen Glukoza 2 molekula 2 molekula
pirogroene mlene
kiselina kiseline

Aerobni sistem- oksidativna fosforilacija u mitohondriji

ATP
Pirogroena kiselina od glukoze, ATP
masne kiseline ili aminokiseline +O2 CO2+ O2 + (ureja
ATP od aminokiselina)

Kolokvijum 1 priprema
 Brza i spora miina vlakna
Brza
Velika vlakna
Razvijeni srakoplazmatski retikulum
Glikolitiki enzimi za rapidno
oslobaanje energije (anaeorbnom
glikolizom)
Mali broj mitohondrija
Slabo sanbdevanje krvlju
Oksidativni mehanizam ima
sekundarni znaaj
Bele boje
Kolokvijum 1 priprema
Spora
Mala vlakna
Enzimi oksidativne fosforilacije u
mitohondrijama imaju centralnu ulogu
Veliki broj mitohondrija
Razvijen sistem krvnih sudova
Oksidativni mehanizam jako vaan
Crvene boje - mioglobin za
skladitenje kiseonika
 Skeletni
Aktin i miozin grade popreno
prugastu strukturu. Sakomera i Z
diskovi
Inervacija motornim vlaknima, sa
neuromiinom spojnicom
Neurotransmiter acetilholin
Akcioni potencijal- ulazak Na+
Tropomiozin i troponin C blokiraju Kalmodulin uestvuje u regulaciji
aktivna mesta
Akcioni potenicjal uvek prethodi
kontrakciji
Kontrakcije su rapidne
Zahteva puno energije za
kontrakciju
Glatki
Kontraktilna vlakna aktin i miozin
Aktin je privren za gusta tela
Inervacija autonomnim nervnim vlaknima,
sa varikozitetima
Neurotransmiter noradrenalin i acetilholin
Akcioni potencijal- ulazak Ca++
kontrakcije
Kontrakcija bez akcionog potenicjala je
mogua
Spore tonike kontrakcije
Mehanizam zakljuavanja
Energija za kontrakciju je i do 300 puta
manja
Sila kontakcije i procenat skraivanja su
vei nego u skeletnom miiu
Kolokvijum 1 priprema
Sposobnost stres relaksacije
 Ekscitatorni i inhibiotrni
postsinaptiki potencijal
Ekscitatorni postsinaptiki potencijal: ulazak Na+ u
eliju dovodi do depolarzacije membrane i ekscitacije
Inhibitorni postsinaptiki potencijal: izlazak K+ ili
ulazak Cl- dovodi do hiperpolarizacije membrane i
inhibicije (unutranjost membrane postaje jo negativnija)

Kolokvijum 1 priprema
 Elektrini dogaaji za vreme
ekscitacije neurona
Presinaptiki zavretak lui
transmiter u sinaptiku
pukotinu.
Transmiter se vezuje za
receptore na postsinatikoj
membrani.
Dolazi do otvaranja Na+
kanala i ulaska Na+ u Akcioni
potencijali
neuron. Membranski
potencijal se pribliava
nuli. Potpragovni
potencijali Prag
To se zove ekscitatorni stimulacije
postsinaptiki potencijal
(EPSP) ili potpragovni
Kolokvijum 1 priprema
potencijal
 Elektrini dogaaji za vreme
ekscitacije neurona
Prag podraljivosti:
EPSP do -45 mV je
dovoljan da uzrokuje
akcioni potencijal.
Akcioni potencijal izbija
Akcioni
na inicijalnom segmentu potencijali
aksona koji ima najvise
voltano zavisnih Na+
Potpragovni
kanala. potencijali Prag
stimulacije
Akcioni potencijal se iri
du neurona i u pravcu
some. Kolokvijum 1 priprema
 Elektrini dogaaji za vreme
inhibicije neurona
Inhibitorne sinapse
otvaraju K+ ili Cl-
kanale, ili obe vrste
kanala
Dolazi do
hiperpolarizacije
neurona i smanjenja
nadraljivosti
To se zove
inhibitorni
postsinaptiki
potencijal (IPSP) Kolokvijum 1 priprema
 Presinaptika inhibicija
Inhibitorne sinapse na zavrnim
nervnim vlaknima pre nego to
se ova vlakna zavre na
posmatranom neuronu
Ove sinapse oslobaaju obino
neurotransmiter GABA. To
izaziva otvaranje Cl- kanala na
membrani i Cl- ulazi u eliju.
Ovo neutralizuje veinu efekta
od ulaska Na+ jona u eliju za
vreme depolarizacije neurona
za vreme akcionog potencijala
zbog eskcitatornog signala
Ono dalje smanjuje sposobnost
Ca++ kanala da se otvore na
presinaptikoj membrani
Kolokvijum 1 priprema
 Sumacija postsinaptikih potencijala
Prostorna sumacija
Oslobaanje
neurotransmitera iz
jednog presinaptikog
zavretka obino nije
dovoljna da izazove
akcioni potencijal
Zato postoji istovremena
stimulacija neurona sa
mnogo presinaptikih
zavretaka. Ovi zavretci
se nalaze na velikoj
povrini, ali se njihovi
efekti sumiraju
Kolokvijum 1 priprema
Sumacija postsinaptikih potencijala
Vremenska sumacija
Osloboena transmiterska substanca otvara jonske kanale
na postsinaptikoj membrani u trajanju od 15 ms. Ponovnim
otvaranjem istih kanala, postsinaptiki potencijal se moe
poveati
Zato se brzi postsinaptiki potencijali sabiraju
Facilitacija
ekscitatorni postsinaptiki potencijal nije dovoljan da izazove
akcioni potencijal.
Meutim, membranski potencijal je blii pragu ekscitacje, i
dodatni ekscitatorni impuls e zahvaljujui tome lake dovesti
do akcionog potencijala, pa se kae da je neuron facilitiran
Kolokvijum 1 priprema
 Adaptacija receptora
Receptori za pokret (faziki receptori). Painijeva telaca- frekvencija opada brzo do
gaenja. Ovi receptori su nadraeni samo ako se menja intenzitet drai. to je vea
brzina promene, frekvencija impulsa je vea. Ukoliko znamo brzinu neke promene,
moemo predvideti u kakvom stanju e biti telo za nekoliko sekundi ili minuta.
Neadaptivni receptori (toniki receptori)- receptori za bol, receptori za ravnoteu,
receptori u miinim vretenima se sporo adaptiraju i trajno prenose impulse
(obavetavaju CNS o telesnom stanju).

Kolokvijum 1 priprema
Neuronski skupovi- prenos signala

Kolokvijum 1 priprema
 Taktilni receptori
Slobodni nervni zavreci
Najprostija graa
Najsporija nervna vlakna

Painijeva telaca
Veoma brza adaptacija
Detektuju samo promenu intenziteta drai i
vibracije

Rufinijevi zavrni organi:

dubokim slojevima koe i zglobnim aurama
Slue za propriocepcju
Veoma se slabo adaptiraju

Kolokvijum 1 priprema
 Dorzalne kolumne- lemniskus Anterolateralni sistem
medijalis
Ukrta strednju liniju na nivou Ukrta srednju liniju u kimenoj
produene modine modini
Debela mijelinizirana vlakna, Mala mijelinizovana vlakna, prenose
prenose signale brzinom do 70m/s signale brzinom do 30m/s
Visoki stepen prostorne organizacije Mali stepen prostorne organizacije
vlakana zavisno od njhovog porekla
na povrini tela
Prenosi informacije brzo sa velikom Lo stepen lokalizacije signala,
prostornom i vremenskom mala sposobnost da se prenesu
preciznou brzoponavljani signali, loa
Velika gradacija intenziteta gradacija intenziteta
Prenosi uski spektar Prenosi iroki spektar senzornih
mehanoreceptivnih senzacija: modaliteta:
-dodir i pritisak sa viskom stepenom - bol
lokalizacije i finom gradacijom - termike senzacije
intenziteta stimulusa - grubi dodir i pritisak
-vibracije - svrab i golicanje
-oseaj poloaja - seksualne senzacije
Kolokvijum 1 priprema
Terminologija:
Kortikalni homunkulus (kortikalni oveuljak)
Astereognozija
Amorfosinteza

http://www.rpgcodex.net/

Kortikalni hounkulus je neuroloka mapa

anatomskih delova tela u modanom korteksu
Kolokvijum 1 priprema
 Dvojno prenoenje bolnih signala u
CNS
Brzi Spori

Osea se kao otar bol, ubod Osea se kao tup pulsirajui

iglom, ili elektrini ok hronian bol
- Dolazi u glavnom sa povrine - Dolazi obino od oteenja tkiva
tela (koa) u dubokim strukturama ali i na
- Stimulacija mehanikih i povrini tela
termikih bolnih receptora - Stimulacija bilo kog od tri tipa
receptora za bol
- Prenosi se nervnim vlaknima tipa - Prenosi se vlaknima tipa C
A - Sposobnost lokalizacije bola je
- Veoma se dobro lokalizuje veoma loa
pogotovo ako su u isto vreme
stimulisani i taktilni receptori

Kolokvijum 1 priprema
 Sistem supresije bola u mozgu i
kiemnoj modini
Za isti intenzitet bolnog nadraaja percepcija bola kod
razliitih ljudi je razliita
Ovo moe biti posledica aktivnosti sistema supresije bolnih
nadraaja od strane velikog mozga
Ovaj sistem se zove sistem analgezije

Kolokvijum 1 priprema
Sistem analgezije- kortifugalna kontrola
bolne osetljivosti
Ima 3 komponente:
Periakveduktalna siva
masa. alje vlakna u
Nukleus raphe magnus
u ponsu i meduli
oblongati. Vlakna dalje
alju signale u
Inhibitorni kompleks za
bol u dorzalnim rogovima
kimene modine.
Ovde signali za bol mogu
da se blokiraju pre nego
to se prenesu do mozga
Kolokvijum 1 priprema
 Neurotransmiteri u sistemu analgezije

Serotonin stimulie postsinaptike neurone da lue

enkefaline na svojim nervnim zavrecima
Enkefalini izazivaju presinaptiku inhibiciju vlakana tipa A i
tipa C u dorzalnim rogovima kiemene modine. Enkefalini
po strukturi lie na morfin i druge jako opioidne analgetike.
Sistem analgezije blokira signale bola na poetnoj taki
ulaska u kimenu modinu.

Kolokvijum 1 priprema
 Neurotransmiteri u sistemu analgezije

Receptori analgezija sistema vezuju:

Morfin snaan lek za bol iz grupe opijata
Prirodne opijatne supstance koje se nalaze u mozgu:
beta-endorfin (naen u hipotalamusu i hipofizi),
met-enkefalin, leu-enkefalin i dinorfin (naeni u delovima
sistema analgezije)

Kolokvijum 1 priprema
 Visceralni bol- vrsta udaljenog bola
Visceralni organi imaju slabo razvijene receptore za bol
Lokalno oteenje (na pr. presecanje makazama) visceralnog
organa izaziva minimalan bol
Difuzno osteenje visceralnog organa izaziva jak bol (na pr.
ishemija velikog regiona creva, spazam glatkih miia)
Signali bola se prenose malim nervnim vlaknima tipa C koja
pripadaju autonomnom nervnom sisemu i bol je, tup, hroninog
tipa i slabo lokalizovan. Vrlo esto izaziva senzacije udaljenog
bola.
Neosetljivi unutranji organi- parenhim jetre i alveole plua.
Meutim, kapsula jetre i uni putevi, parjetalna pleura i bronhi
su veoma osetljivi na bol.

Kolokvijum 1 priprema