POGLAVLJE 4
Transport supstanci kroz DEO I|
Na slici 4-1 navedene su pribli~ne koncentracije va~nih
elektrolita idrugih supstanci u ekstracelularnoj tenosti i
intracelularnoj tenosti. Odmah se primeuje da ekstra
celularna tenost sadr~i veliku koliinu natrijuma ivrlo
malu koliinu kalijuma. U intracelularnoj tenosti situa
ciia ie obrnuta. Osim toga, ekstracelularna tenost sadr~i
veliku koliinu hlorida, dok intracelularna tenost sadr~i
veoma malo tih jona. Medutim, koncentracije fosfata i
proteina u intracelularnoj tenosti su znatno vee u
odnosu na ekstracelularnu tenost. Ove razlike su izu
zetno znaajne za ~ivot elije. Cilj ovog poglavlja je da
objasni kako transportni mehanizmielijskih membrana
dovode do tih razlika.
ELIJSKA MEMBRANA SE SASTOJI OD
LIPIDNOG DVOSLOJA IMEMBRANSKIH
TRANSPORTNIH PROTEINA
O strukturi elijske membrane koja prekriva svaku
eliju u telu, govori se u Poglavlju 2, a prikazana je na
slikama 2-3 i 2-4. Ova membrana se sastoji skoro
iskljuivo od lipidnog dvosloja, ali sadr~i iveliki broj
proteinskih molekula, od kojih mnogi prolaze celom
debljinom membrane.
Lipidni dvosloj nije rastvorljiv ni u ekstracelularnoj ni
u intracelularnoj tenosti. Prema tome, on obrazuje bari
jeru kroz koju molekuli vode ihidrosolubilnih supstanci
he mogu da se kreu izmeu odeljaka ekstracelularne i
intracelularne tenosti. Medutim, kao ato je na slici 4-2
prikazano levom strelicom, liposolubilne supstance mogu
da prolaze kroz taji lipidni dvosloj, direktno difundujui
Kroz samu lipidnu supstancu membrane.
Molekuli membranskih proteina imaju sasvim druga
ja svojstva utransportu supstanci. Njihova molekularna
struktura prekida kontinuitet lipidnog dvosloja ipredstav
Jja alternativne prolaze kroz elijsku membranu. Mnogi
od tih penetrirajuih proteina mogu da funkcioniau kao
ransportni proteini. Razliiti proteini imaju razliite ka
Takteristike. Neki od niih itavom du~inom molekula ima
Ju vodeni prostor koji omoguava slobodno kretanje vode
lodredenih jona ili molekula. Tiproteini se nazivaju pro
SKI kanali. Drugi proteini, nazvani proteinski nosai,
Vezuju se sa molekulima ili jonima koje treba transporto
Vati i konformacionim promenama molekula proteina
elijske membrane
premeataju te susptance na drugu stranu membrane. Pro
teinski kanali iproteinski nosai su obino visokoselektiv
niza vrstu molekula ili jona kojima omoguavaju prolazak
kroz membranu.
Difuzija i aktivni transport. Transport kroz elijsku
membranu, bilo direktno kroz lipidni dvosloj, bilo kroz
proteine, ostvaruje se jednim od dva elementarna procesa:
difuzijom ili aktivnim transportom.
lako postoji mnogo varijacija ovih osnovnih mehani
zama, difuzija oznaava nasumino kretanje pojedina
nih molekula supstanci, bilo kroz intermolekularne
prostore u membrani, bilo u kombinaciji sa proteinskim
nosaem. Energija koja prouzrokuje difuziju je kinetika
energija normalnog kretanja materije.
Suprotno tome, aktivni transport oznaava kretanje
jona, ili drugih supstancikroz membranu, u kombinaciji
sa proteinskim nosaem, tako da proteinski nosa prou
zrokuje kretanje supstance protiv energetskog gradijenta,
na primer, sa mesta ni~e koncentracije na mesto viae kon
centracije. Takvo kretanje zahteva i dodatni izvor energije
pored kinetike energije. U daljem tekstu e osnove fizike
ifizike hemije ova dva procesa biti detaljnije objaanjeni.
DIFUZIJA
Svi molekuli i joni u telesnim tenostima, ukljuujui
molekule vode i rastvorenih supstanci, nalaze se u nepre
kidnom stanju kretanja, u kom se svaka estica kree
svojim vlastitim putem. Kretanje tih estica je ono ato
fiziari nazivaju toplota" ato je kretanje vee, to je i
temperatura viaa - a kretanje ne prestaje nikad, izuzev na
temperaturi apsolutne nule. Kada se molekul A, koji se
kree, pribli~i molekulu B koji miruje, elektrostatike i
druge nuklearne sile molekula A odbijaju molekul B, pre
nosei deo energije kretanja sa molekula A, na molekul B.
Zbog toga molekul B dobija kinetiku energiju, dok
molekul A usporava, jer je izgubio deo svoje kinetike
energije. Tako, kao ato je prikazano na slici 4-3, jedan
molekul urastvoru skakue izmedu ostalih molekula,
prvo ujednom pravcu, pa u drugom, pa opet u sledeem
i tako dalje, nasumino odskakujui hiljadama puta u
svakoj sekundi. Ovo neprekidno kretanje molekula, kakvo
postoji u tenostima i ugasovima, naziva se difuzija.
47
 II DEO Fiziologija membrane, nerva imiaia

EKSTRACELULARNA INTRACELULARNA
TENOST TENOST

Nat 142 mmol/l 10 mmo/

K+ 4mmol 140 mmol/l
Ca2+ 1,2 mmol/l 0,00005 mmol/l
Mg 0,6 mmol/l 29 mmol/l
C 103 mmol/l 4 mmol/
28 mmol/ 10 mmol/l
HCO,
Fosfati 1,3 mmnol/l 25 mmol/|
sO 0,5 mmol/l -1 mmol/l
Glukoza 5 mmol/l 0-1,1 mmol/l
Amino-kiseline---300 mg/l 2 g/l ? Slika 4-3. Difuzija molekula tenosti u
sekunde jednom hiljaditom delu

Holesterol
Fosfolipidi 5 g/l -20-950 g/l veliina otvora u elijskoj membrani kroz koje se
Neutralne masti ili joni mogu kretati. molekuli
Za olakaanu difuziju
inskim nosaem. Proteinski potrebna je interakcija sa prote
PO, 35 mm Hg 20 mm Hg ? nosa olakaava prolazak
PCÖ,
pH
46 mm Hg
7,4
50 mm Hg ?
7,0
molekula ili jona kroz membranu tako ato se hermijski ve|e
sa njima iu tom obliku prolaze kroz
Proteini 20 g/l 160 g/l membranu.
Prosta difuzija kroz elijsku membranu mo|e da se
ostvari na dva naina: (1) kroz intersticijum lipidnog
sloja, ako je supstanca koja difunduje dvo
kroz vodene kanale koji prolaze itavom liposolubilna; i(2)
Slika 4-1. Hemijski sastav ekstracelularne i intracelularne tenosti. du~inom
velikih transportnih proteina, kao ato je prikazano na nekih
Znak pitanja oznaava da precizna vrednost uintracelularnoj
tenosti nije poznata. Crvena linija oznaava elijsku membranu. levoj strani slike 4-2.

Difuzija liposolubilnih supstanci kroz lipidni dvosloj.

Proteinski Proteinski nosai Jedan od najva~nijih faktora koji odreuje kojom brzinom
kanal e supstanca difundovati kroz lipidni dvosloj jeste liposo
lubilnost te supstance. Na primer, liposolubilnost kiseo
nika, azota, ugijen-dioksida i alkohola je visoka, tako da
sve te supstance nmogu da se rastvore direktnou lipidnom
dvosloju ida difunduju kroz elijsku membranu na isti
nain na koji difunduju hidrosolubilne rastvorene sup
stance u vodenom rastvoru. Brzina kojom svaka od tih
Prosta
Energija supstanci difunduje kroz membranu direktno je propor
Olakaana
difuzija difuzija cionalna njihovoj liposolubilnosti. Na taj nain mo|e se
Difuzija transportovati izuzetno velika koliina kiseonika, jer
Aktivni transport kiseonik ulazi u unutraanjost elije, skoro kao da elijska
Slika 4-2. Putevi transporta kroz elijsku membranu iosnovni membrana ne postoji.
mehanizmi transporta
Difuzija vode idrugih molekula nerastvorljivih ulipi
dima kroz proteinske kanale. lako je voda nerastvor
Joni difunduju na isti nain kao i kompletni molekuli, pa ljiva u membranskim lipidima, ona lako prolazi kroz
ak isuspendovane koloidne estice difunduju na slian kanale u molekulima proteina koji prolaze kroz celu
nain, s tom razlikom ato koloidi difunduju znatno sporije debljinu membrane. elijske membrane brojnih elija tela
od jona ili molekula, zbog svoje vee mase. sadr~e proteinske pore" zvane akvaporini, koji selektivno
dozvoljavaju brz prolazak vode kroz membranu. Akvapo
DIFUZIJAKROZ ELIJSKU MEMBRANU rini su visokospecijalizovani iu razliitim elijama sisara
postoji najmanje 13 razliitih tipova akvaporina.
Difuzija kroz elijsku membranu deli se na dva odvojena Brzina kojom molekuli vode mogu da difunduju kroz
podtipa, koji se nazvaju prosta difuzija i olakaana difuzija. veinu elijskih membrana je zapanjujua. Na primer,
Prosta difuzija oznaava kinetiko kretanje molekula ili ukupna koliina vode koja u jednoj sekundi difunduje u
jona kroz otvore na membrani ili kroz intermolekularne oba smera kroz membranu eritrocita, oko 100puta je vea
prostore, bez ikakve interakcije sa proteinskim nosaima od zapremine samog eritrocita.
u membrani. Brzinu difuzije odreduju koliina raspolo Drugi molekuli koji su nerastvorijivi u lipidima mogu
~ive supstance, brzina kinetikog kretanja estica i broj i da prolaze kroz pore proteinskih kanala na isti nain kao
 molekuli vode, akO su hidrosolubilni i ako su dovoljno
i postanu vei, njihova prodornost
mali. Medutim, ako
Na primer, prenik molekula uree je samo za
brzoopada.
20% vei od molekula vode. Ipak, njegova prodornost
kroz pore na éelijskoj membrani je oko 1.000 puta manja
kada se uzme u obzir zapanjujua
od vode. I pored toga,
brzina difuzije vode,
i ta brzina penetracije uree omogu-
Aava nien brz transport kr0z elijsku membranuu u roku
odnekoliko minuta.
DIFUZIJA KROZ PROTEINSKE
PORE IKANALE- SELEKTIVNA
PROPUSTJIVOST IGATING"
KONTROLA KANALA
Kompjuterizovanom trodimenzionalnom rekonstrukci
jom proteinskih pora ikanala pokazano je se da postoje
tubulski putevi koji se prote~u od ekstracelularne do
intracelularne tenosti. Prema tome, supstanca mo~e pro
stom difuzijom direktno da prolazi kroz ove pore ikanale
iprelazi s jedne strane membrane na drugu stranu.
Pore se sastoje od integralnih proteina elijske mem
brane kojiformiraju cevoliku strukturu koja je uvek otvo
rena, kroz itavu debljinu membrane. Meutim, prenik
pore i njen elektrini naboj obezbeuju selektivnost i
omoguavaju samo odreenim molekulima da prou
kroz nju. Na primer, proteinske pore, zvane akvaporini
ili vodeni kanali, omoguavaju brz prolaz vode kroz elij
sku membranu, ali iskljuuju prolaz drugih molekula. U
razliitim elijama oveka, nadeno je najmanje 13 razli
itih tipova akvaporina. Akvaporini imaju uzane pore
koje dozvoljavaju molekulima vode da prolaze kroz
membranu samo u koloni po jedan. Pora je suviae uska
da bi kroz nju mogao da prode ma koji hidrirani jon.
Gustina nekih akvaporina u elijskoj membrani (npr.
akvaporin-2) nije statina, ve se menja u razliitim fizi
oloakim stanjima.
Proteinski kanali imaju dve znaajne karakteristike: (1)
oni su esto selektivno permeabilni za odredene sup
stance; i (2) mnogi od ovih kanala imaju vrata ije je
zatvaranje ili otvaranje regulisano elektrinim signalima
(volta~no-zavisni kanali) ili hemijskim susptancama koje
Se vezuju za proteine kanala (ligand-zavisni kanali),.
Selektivna permeabilnost proteinskih kanala. Veina
proteinskih kanala je visokoselektivna za transport jednog
viae specifinih jona ili molekula. Ta selektivnost pro
1alazi iz karakteristika kanala, kao ato su njegov prenik,
njegov oblik i priroda elektrinog naboja i hemijskih veza
du~njegove unutraanje povraine.
Kroz kalijumove kanale joni kalijuma prolaze kroz e
IIsku membranuoko 1000 puta lakae nego joni natrijuma.
lako visok nivo selektivnostine mo~e da se objasni pre
mkom jona, jer jon kalijuma imaneznatno vei prenik od
Jona natrijuma. Kakav je onda mehanizam kojim se posti
2e ovako velika selektivnost? Na ovo pitanje delimian od
Bovor je dobijen kada je rendegenskom kristalografijom
Petlja pore
Spolja Selektivni
filter
DEO I|
Jon
kalijuma
Unutra
Heliks pore
Slika 4-4. Struktura kalijumovog kanala. Kanal se sastoji od sadr~i
etiri
subjedinice (od kojih su prikazane samo dve), a svaka subjedinica
dva transmembranska heliksa. Filter visoke selektivnosti je formiran
od
petlji poraikarbonil kiseonika (C=0) koji obla~e zidove filtera selektivnosti,
kalijumovih jona.
iformira mesta za privremeno vezivanje dehidratisanih
Interakcija izmedu jona kalijuma i kiseonika iz karbonilnih grupa dovodi
do odvajanja vezanih molekula vode sa jona kalijuma iomoguava
dehidratisanom jonu kalijuma da prode kroz poru.
otkrivena struktura bakterijskog kalijumovog kanala.
Utvrdeno je da kalijumov kanal ima tetranernu struktu
ru, odnosno da se sastoji od etiri proteinske subjedinice
koje okru~ujucentralnu poru (slika 4-4). Na vrhu pore
kanala nalaze se petlje pore, koje formiraju uzan selektiv
ni filter pore. Selektivni filter sadr~i karbonilne grupe ki
seonika (engl. carbonyl oxygens, C=O). Kada hidratisani
joni kalijuma udu u selektivnifilter, oni reaguju sa kiseo
nikom iz karbonilnih grupa, predaju mu veinu molekula
vode koji su vezani za njih itako omoguavaju dehidrati
sanom kalijumovom jonu da lako prode kroz kanal. Me
utim, atomi kiseonika u karbonilnim grupama su suviae
razmaknuti da bi mogli da stupe u takvu reakciju isa jo
nima natrijuma koji su manji od kalijuma. Na taj nain
selektivni filter efikasno iskljuuje mogunost da joni na
trijuma prou kroz poru.
Veruje se da razliiti selektivni filteri koji postoje na
raznim jonskim kanalima u velikoj meri odreduju speci
finost kanala za katjone ili anjone ili za odredene jone,
kao ato su natrijum (Na'), kalijum (K) i kalcijum (Ca'*),
kojima dozvoljavaju da prou kroz kanal.
Jedan od najva~nijih proteinskih kanala, natrijumov
kanal, ima samo 0,3-0,5 nanometara u preniku, ali je joa
znaajnije to da je unutraanja povraina ovog kanala
49
 II DEO Fiziologija membrane, nerva imiaia
Spolja Vrata
Na Na
zatvorena
Vrata
otvorena
Unutra
Spolja
Vrata
Unutra
Vrata
zatvorena K*
otvorena
K
Slika 4-5. Transport jona natrijuma ikalijuma kroz proteinske kanale.
Prikazane su konformacione promene u proteinskom molekulu koje,
.otvarajui izatvarajuci vrata", kontroliau propustljivost kanala.
oblo~ena amino-kiselinama koje imaju sna~no elektrone
gativno naelektrisanje, ato je na gornjem delu slike 4-5
obele~eno znacima minus" (-) unutar proteinskih kanala.
Taj sna~an negativni naboj mo~e da uvue male dehidra
tisane jone natrijuma u kanal, odvajajui jon natrijuma od
molekula vode koji ga hidratiau. Kada se jednom nau u
kanalu, natrijumovi joni difunduju u oba smera, prema
opatim zakonima difuzije. Prema tome, natrijumovi kanali
visokoselektivno omoguavaju prolazak natrijumovih
jona.
Kontrola proteinskih kanala. Pod kontrolom protein
skih kanala podrazumeva se nain na koji se kontroliae
propustljivost kanala za jone. Taj mehanizam za selek
tivnu kontrolu prolaza jona natrijuma i jona kalijuma pri
kazan je na oba dela slike 4-5. Veruje se da su neka od
Vrata kanala stvarne ekstenzije molekula transportnog
proteina uobliku vrata, koja mogu da se spuste i zatvore
ulaz u kanal, ili da se sklone sa ulaza, putem konformaci
onih promena oblika samog proteina.
Postoje dva glavna naina kojima se kontroliae otvara
nje i zatvaranje vrata:
1. Volta~na kontrola. U sluaju volta~ne kontrole,
molekulska konformacija vrata ili njihovih hemij
skih veza, reaguje na promenu elektrinog potenci
jala kroz elijsku membranu. Na primer, na gornjem
delu slike 4-5, sna~no negativno naelektrisanje
unutraanje strane elijske membrane bi, kako se
smatra, verovatno moglo izazvati da spoljaanja
vrata natrijumovog kanala budu vrsto zatvorena, i
obrnuto, kada unutraanjost membrane gubi svoj
negativan naboj, ova vrata se naglo otvore i omogu
avaju ulazak ogromne koliine natrijuma unutra,
kroz pore natrijumovih kanala. Ovaj proces je
50
Osnovni mehanizam stvaranja akcionih
unervima ukojima se potencijala
formiraju nervni signali
doniemn delu slike 4-5, vrata se nalaze na intracel,
larnoj strani kalijumovog kanala i otvaraju se prema
unutra, kada unutraanja strana elijske membrane
postane pozitivno naelektrisana. Otvaranje ovih
vrata je jednim delom odgovorno za prestanak akei
onog potencijala, ato je detaljnije obradeno .
Poglavlju 5.
2. Hemijska (ligand) kontrola. Vrata nekih proteinskih
kanala se otvaraju tako ato se za protein ve|e odre
ena hemijska supstanca (ligand), ato prouzrokuje
konformacionu promenu ili promenu hemijskih
veza u proteinskom molekulu, koja otvara ili zatyara
vrata. Jedan od najznaajnijih sluajeva hemijske
kontrole predstavlja uticajacetilholina na takozvani
acetilholinski kanal. Acetilholin otvara vrata ovih
kanala, koji imaju negativno naelektrisane pore
prenika od oko 0,65 nanometara, kroz koje mogu
da prou elektrino neutralni molekuli i pozitivni
jona, manji od tog prenika. Ta vrata su naroito
znaajna za prenos nervnih signala sa jedne nervne
elije na drugu (vidi Poglavlje 46) isa nervnih elija
na miaine elije, prouzrokujui miainu kontrak
ciju (vidi Poglavlje 7).
Otvaranje i zatvaranje vrata kanala. Na slici 4-6A
prikazana je interesantna karakteristika veine volta~
no-kontrolisanih kanala. Na slici se vide dva zapisa jaine
elektrine struje koja tee kroz jedan natrijumov kanal,
kada izmedu strana membrane postoji gradijent potenci
jala od oko 25 milivolti. Primeuje se da kanal provodi
struju po principu sve ili niata'. To znai da se vrata
kanala naglo otvore izatim naglo zatvore, a svako od tih
stanja traje samo deli miliselkunde do najviae nekoliko
milisekundi, ato pokazuje brzinu kojom se deaavaju
promene koje dovode do otvaranja izatvaranja vrata pro
teinskih molekula. Pri jednoj vrednosti razlike potencijala,
kanal mo~e da ostane zatvoren sve vreme ili skoro sve
vreme, dok pri drugoj vrednosti razlike potencijala mo|e
Sve vreme, ili skoro sve vreme da ostane otvoren. Pri
razlici potencijala izmedu tih vrednosti, kao ato je prika
zano na slici, vrata se intermitentno otvaraju izatvaraju,
ato omoguava prosean protok naelektrisanja negde
izmedu minimuma imaksimuma.
Registrovanje protoka jona kroz pojedinane kanale
metodom nametnute volta~e Patch-Clamp. Patch
Clamp metod za registrovanje protoka kroz pojedinane
proteinske kanale, prikazan je na slici 4-6B. Mikropipeta
nasloni se
sa vrhom iji je prenik samo 1-2 mikrometra
membrane. Usisavanjem
na spoljaanju povrainu elijske tako da je
kroz pipetu, membrana prione na vrh pipete, vrha
zaptivena na mestma gde se dodiruje sa obodom
zakrpljen
pipete. Rezultat toga je pipeta iji je otvor
koji mo~e da se
minijaturnim deliem membrane, kroz
meriprotok naelektrisanja.

Otvoren
natrijumov kanal
amperi
Piko
31
4 10
Milisekunde
Aparat za registrovanje
Na aparat
za registrovanje
Pare"
membrane
B
Slika 4-6. A. Prikaz protoka struje kroz jedan volta~no kontrolisan
natrijumov kanal, koji prikazuje sve ili niata" princip otvaranja i
Zatvaranja kanala. B. Patch-clamp" metod registrovanja protoka
Struje kroz jedan proteinski kanal. Na levoj strani registrovarnje se vrai
sa delica elijske membrane ~ive elije. Na desnoj strani registrovanje
se vrai na deliu membrane, koji je otrgnut sa elije.
Alternativno, kao ato je prikazano na donjem desnom
delu slike 46-B, zakrpa" tj. pare" elijske membrane
mo~e da se otrgne od elije. Pipeta sa zakrpom od éelijske
membrane koja prekriva vrh mo~e da se uroniu rastvor,
sO Omoguava menjanje koncentracije jona i u mikropi
Peu iu rastvoru oko nje, prema ~elji. Takode, razlika
potencijala (napon) izmedu dve strane membrane moze
da se fiksira, tj. ukle[ti" na ~eljenu vrednost.
rostalo je moguno da se koristi zakrpa" koja je toliko
mala da sadr~i samo jedan proteinski kanal. Menjanjem
Poglavlje 4 Transport supstancikroz éelijske membrane
Prosta difuzija
difuzije
Brzina
V
Olakiana
difuzija
Koncentracija supstance
Slika 4-7. Efekat koncentracije Supstance na brzinu difuzije kroz
membranu, prostom difuzijorn i olaksanorn difuzijorn Vidi se da
olakaana difuzija dosti~e maksirnalnu brzinu, nazvanu Vm
koncentracije razliitih jona, kao i promenom razlike
potencijala izmedu dve strane membrane, mogu se utvr
diti karakterisike transporta kroz taj kanal, kao i uslovi
njegovog zatvaranja i otvaranja.
ZA OLAK`ANU DIFUZIJU POTREBAN JE
PROTEINSKI NOSA
Olakaana (facilitirana) difuzija se naziva inosadem posre
dovana difuzija, jer supstanca koja se transportuje na taj
nain difunduje kroz membranu pomou specifinog
proteinskog nosaa. To znai da nosa facilitira difuziju
supstance na drugu stranu membrane.
Olakaana difuzija se razlikuje od proste difuzije po
sledeoj znaajnoj karakteristici. Dok se brzina proste
difuzije kroz otvoren kanal poveava proporcionalno
koncentraciji supstance koja difunduje, u olakaanoj difu
ziji, sa poveanjem koncentracije supstance koja difun
duje, brzina difuzije se poveava samo dok se ne pribli~i
maksimalnoj,koja se oznaava sa Vmax. Ova razlika izmedu
proste i olakaane difuzije prikazana je na slici 4-7. Na slici
se vidi da sa porastom koncentracije supstance koja
difunduje, brzina proste difuzije nastavlja da se proporci
onalno poveava, ali usluaju olakaane difuzije, brzina
difuzije ne mo|e da poraste iznad nivoa VmaN:
`ta je to atoograniava brzinu olakaane difuzije? Vero
vatan odgovor predstavlja mehanizann prikazan na slici
4-8. Na slici se vidi proteinski nosa sa porom koja je
dovoljno dugaka da transportuje specitian molekul kroz
deo membrane. Takode se vidi ireceptor u unutraanjosti
proteinskog nosaa. Molekul koji treba da se transportuje
ulazi u kanal i vezuje se za receptor. Tada, u deliu
sekunde, odigra se kontornmaciona ili hemijska promena
proteinskog nosaa, tako da je pora sada otvorena na
suprotnojstrani membrane. Poato je sila kojom se molekul
vezuje za receptor slaba,obino termiko kretanje vezanog
molekula mo|e da je raskine, tako da se molekul sada
oslobada na suprotnoj strani membrane. Brzina kojom
51
 IDEO Fiziologija membrane, nerva imiaia

Molekul koji se Spolja Unutra

transportuje
Mesto vezivanja
0Co

A Membrana
Proteinski
nosa i
konformaciona
promena

B
Raskidanje
veze

Slika 4-8. Pretpostavljeni mehanizam olakaane difuzije

molekuli mogu da se transportuju ovim mehanizmom ne Klip

mo~e nikada biti vea od brzine kojom molekul protein
skog nosaa mo~e da izvrai konformacionu promenu
izmedu svoja dva stanja. Specifino je da ovaj mehanizam C
da
dozvoljava transportovanom molekulu da se kree, tj.
elektrinog
Slika 4-9. Efekat razlike u koncentraciji (A), Razlika
potencijala utie na negativne jone (B), Razlika u pritisku (C) izaziva
difunduje u oba smera kroz membranu.
membranu difuziju molekula ijona kroz elijsku membranu.
Meu brojne supstance koje kroz elijsku
glukoza i veina
prolaze olakaanom difuzijom spadaju najmanje
amino-kiselina. Usluaju glukoze, otkriveno je pro
Obrnuto, brzinakojom molekuli difunduju napolje,strani
14 lanova iz porodice membranskih proteina koji tran porcionalna je njihovoj koncentraciji na unutraanjoj pro
skraeno GLUT).
sportuju glukozu (glukozni transporteri, monosaharide ija membrane. Prema tome, brzina neto difuzije ueliju
Neki od tih GLUT transportuju druge galaktozu ifruk porcionalna je koncentraciji na spoljaanjoj strani, umanje
ukljuujui
je struktura slina glukozi, transporter 4 (GLUT4) akti noj zakoncentraciju u eliji, ili:
tozu. Jedan od njih, glukozni povea brzinu olakaane
vira se insulinom koji mo~e da Neto-difuzija (Co -C)
tkivima ak 10-20
difuzije glukoze uinsulin-senzitivnim insulin kontroliae
puta. To je osnovni mehanizam
kojim spoljaanje, a C, koncentracija
emu e se govoriti u Poglav gde je C, koncentracija sa
koriaenje glukoze u telu, o
sa unutraanje strane membrane.
lju 79. potencijala na di
Efekat membranskog elektrinog
potencijal". Ako se elektrini
NETO fuziju jona - Nernstov membranu, kao ato je prikazano
FAKTORI KOJI UTIU NABRZINU
potencijal primeni kroz
DIFUZIJE naboj jona e se zbog svog na
na slici 4-9B, elektrini iako ne postoji ra
da brojne supstance mogu
Do sada je postalo oiglednomembranu. elektrisanja kretati kroz membranu bi prouzrokovala
Najva~nija karak koncentracijama koja
da difunduju kroz elijsku neto difuzije supstance u ~elje zlika u njihovim
levoj strani slike 4-9B,
koncentra
teristika difuzije je brzina odreuje nekoliko faktora. tokretanje. TakO, na membrane, ali
nom smeru. Ovuneto
brzinu
cija negativnih jona je ista sa obe strane na levoj
membrane postoji pozitivan, a
na desnoj strani tako elek
proporcionalna razlici koncen elektrini naboj, stvarajui
Brzina neto difuzije jemembrane. Na slici 4-9A prika strani negativan
kroz
privlai
membranu. Pozitivan naboj Prema
tracija sa dve strane trini gradijent
sa ije spoljaanje strane je negativan naboj odbija. nekog
zana je elijska membrana negativne jone, dok ih Posle
strane niska koncentracija
neke neto-difuzije sleva nadesno.premestila na
visoka, a sa unutraanje tome, dolazido negativnih jona se
difunduje unutra pro
supstanca vremena, velika koliina obrazujui stanje prikazano na
supstance. Brzina kojom sa spoljaanje strane mnembrane,
porcionalna je koncentraciji molekula
odreduje koliko e mole
desnustranu
slike 4-9B, u kojem se
razvila razlika
membrane, jer ta koncentracijamembrane svake sekunde. desnom delu
stranu
kula udariti spoljaanju
 Iransport supstanci kroz ceijs

oncentracije jona usmeru suprotnom razlici elektri- Voda Rastvor NaCl

potencijala. Koncentraciona razlika sada te~i da po-
kreejone nalevo,dokcelektrina razlika te~i daih pokree
0g
Kada koncentraciona razlika poraste dovoljno
nadesno.
dva efekta e se uravnote~iti. Pri normalnoj
Visoko,ova
temperaturi (37°C), elektrina razlika koja e
telesnoj
uravnote~iti datu koncentracionu
razliku jednovalentnih DEO I
natrijuma (Na'), mo|e se odrediti
kao ato su joni
jona, koja se naziva Nernstova jedna-
jednaini
prema sledeoj
ina:

EMS(umilivoltima) = +61log
potencijala, tË.
J. ie EMS elektromotorna sila (razlika Osmoza
1istrane 2 membrane, C je kon- membranu, kada se sa jedne strane
napon) izmedu strane Slika4-10. Osmoza kroz elijsku
centracija jona na strrani
1, a Cz je koncentracija jona na membrane nalazi rastvor natrijum-hlorida, a sa
druge strane voda.
je izuzetno znaajna za razume
strani 2. Ova jednaina
o njoj e se govoriti
vanie transmisije nervnih impulsa i
Poglavlju 5. kroz elijsku mem
mnogo detaljnije u vode, dolazi do neto kretanja vode sme~uravanje elije,
membranu. Povre branu, ato uzrokuje ili bubrenje ili
Efekat razlike u pritiscima kroz dve zavisno od smera kretanja vode.
Ovaj proces neto kre
razlika izmeu pritisaka na koncentracionom razlikom vode,
meno se razvija znatna tanja vode izazvan
pritiscima se pojavljuje,
strane membrane. Ta razlika u svim tkivima u telu. naziva se osnoza.
kapilara u uzeemo uslove prika
naprimer, namembrani Da bismo ilustrovali osmozu,
kapilaru je za oko 20 mm Hg vei nego van na jednoj strani elijske
Pritisak u zane na slici 4-10, gde se drugoj stranirastvor
membrane nalazi ista voda, a na
njega. kojima razliiti mole prolaze
Pritisak predstavlja zbir svih sila odreenom trenutku. natrijum-hlorida. Molekuli vode sa lakoom i hlorida
kuli udaraju u jedinicu povraine u joni natrijuma
jednoj strani membrane kroz elijsku membranu, dok tome, rastvor natri
Prema tome, kada je pritisak na da je zbir svih sila prolaze veoma teakO. Prenma permeabilnih mole
znai
vei nego na drugoj strani, to
strani membrane jum-hlorida je u stvari meaavina
kojima molekuli udaraju kanale na toj natrijuma ihlora, a za
kulavode inepermeabilnih jona
najveem broju sluajeva to membranu je ve reeno da je selektivno
propustljiva i
vei nego na drugoj strani.U koji u jednoj natrijuma i hlora.
je prouzrokovano vem brojem molekula propuata vodu, ali ne propuata jone
sekundi udare u membranu na jednoj
strani nego na natrijuma i hlora isti
koliina energije Usvakom sluaju, prisustvo jona strani membrane sa
je da vea
toga
drugoj strani. Rezultat snulo je neke molekule vode na
pritiska, mo~e da uzrokuje natrijum-hlorida, ato znai da je
Koja postoji na strani veeg pritiska prema koje se nalazi ratvor nego na strani
neto kretanje molekula sa strane visokog na slici 4-9C, tu koncentracija molekula vode manjarezultat toga, u
je prikazan Kao
Strani niskog pritiska. Taj uticaj na kojoj se nalazi ista voda.
pritisak na jednoj vode udara kanale
gde je prikazan klip koji izaziva visok molekula udara u primeru na slici4-10, viae molekula
viae ista voda, nego s desne
Strani pore, itime prouzrokuje da molekula difunduje s leve strane, gde se nalazi
vode sni~ena.
poru na toj stranii, samim tim, da
viae strane, gde je koncentracija molekula nadesno,
sleva
na drugu stranu membrane. Zbog toga nastaje neto kretanje vode vode u rastvor
odnosno, odigrava se oSmoza iz iste
OSMOZA KROZ SELEKTIVNO natrijum-hlorida.
PROPUSTLJIVE MEMBRANE - Osmotski pritisak
NETO DIFUZIJA" VODE rastvor
Ako se u situaciji sa slike 4-10 primeni pritisak na
najviae difunduje kroz natrijum-hlo
esupstanca koja ubedljivo voda
natrijum-hlorida, osmoza vode u rastvor
celjsku membranu. Kroz membranu eritrocita rida e se usporiti, iliprestati, ilie se ak obrnuti.
Pritisak
difunduje svake sekunde u koliini
LtOuoba pravca eritrocita. potreban da zaustavi osmozu naziva se osmotski pritisak
AOJa je oko 100puta vea od zapremine samog difunduje u
rastvora natrijum-hlorida.
eautim, normalno je koliina vode koja Naelo razlike pritisaka koja se suprotstavlja osmozi
je neto kre
Pravca tako precizno uravnote~ena da prikazano je na slici 4-1l1, na kojoj se vidi selektivno per
caje vode jednako nuli, Prema tome, zapremina celije je
izvesnim uslovima meabilna membrana koja razdvaja dva stuba tenosti,
woaje konstantna. Meutim. pod dan koji sadr~i vodu idrugi koji sadr~i rastvor vode ineke
koncentraciji vode sa obe
e da nastane razlika u koncentraciji rastvorene supstance koja ne prolazi kroz membranu.
aie membrane. Kada nastane razlika u
53
 II DEO Fiziologija membrane, nerva imikica
Komora B
Komora A
cm H,0
Semipermeabilna
membrana
Slika 4-11. Prikaz O5motskog pritiska izazvanog osmozom kroz
semipermeabilnumembranu
Zbog osmoze vode iz cevi Bucev A, razlika uvisini stu
bova tenosti postaje sve vea, sve dok se, najzad, ne ra
zvije razlika u pritiscima stubova tenosti na dve strane
membrane koja je dovoljno velika da se suprotstaviefektu
osmoze.Utoj taki, razlika pritisaka na strane membrane
jednaka je osmotskom pritisku rastvora koji sadr~i nedi
fuzibilnu rastvorenu supstancu.
Znaaj broja osmotskih estica (molarna koncentra
cija) za odredivanje osmotskog pritiska. Osmotski
pritisak koji vrae estice u rastvoru, bilo da suone mole
kuli ili joni, odreden je brojem estica u jedinici zapre
mine tenosti, a ne masom estica. Razlog za to je
injenica da svaka estica u rastvoru, bez obzira na svoju
masu, vrai, uproseku, isti pritisak na membranu. To
znai da se velike estice, koje imaju veu masu (m) od
malih estica, kreu manjom brzinom (v), dok se male
estice kreu veim brzinama, tako da je njihova pro
sena kinetika energija (k), koja se izraunava jednai
nom:
k= mv'
2
potpuno ista za svaku, bilo malu, bilo veliku esticu.
Prema tome, faktor koji odreduje osmotski pritisak
rastvora je koncentracija rastvora, u smislu broja estica
u jedinici zapremine (ato je za molekule koji ne disosuju
isto ato ii njihova molarna koncentracija), a ne u smislu
mase rastvorene supstance u jedinici
zapremine.
Osmolalnost" - osmol. Za izra~avanje
koncentracije
brojem rastvorenih estica, a ne njihovom masom, umesto
grama se koristi jedinica osmol.
54
ledan osmol predstavlja mau ýjednog mola supstane
koia ne disosuje. Tako, 180 g glukoze, ato predstavlie
molekulku masu glukoze, odgovara jednom ogmal.
glukoze., zato ato glukoza ne disosuje na jone. Ako ratur
rena supstanca disosuje na dva jona, onda jedan
stance sadr~i dva osmola, jer je u tomn sluaiumol sup- beei
0smotskí aktivnih estica dva puta vei uodnosu na sluai
kada imamo rastvorenu supstancu koja ne disosie
Prema tome, 58,5 g natrijum-hlorida (masa jednog mol.
natrijum-hlorida) predstavlja dva osmola, ako je
disosovao. potpuno
Prema tome, za rastvor koji sadr~i jedan osnol rastuo
rene supstance na svaki kilogram vode, ka|e se da ima
osmolalnost od jednog osmola po kilogramu, dok rastvor
koji sadr~i0,001 osmola rastvorenih u kilogramu rastva
raa ima osmolalnost od jednog miliosmola po kilogramu
rastvaraa. Normalnaosmolalnost intracelularneiekstra
celularne tenosti iznosioko 300 miliosmola po kilogramu
vode.
Odnos osmolalnosti i osmotskog pritiska. Pri normal
noj telesnoj temperaturi od 37'C, koncentracija od jednog
osmola po litru u rastvoru izaziva osmotski pritisak od
19.300 mm Hg. To znai da koncentracija od l milio
smola po litru odgovara osmotskom pritisku od 19,3 mm
Hg. Mno|enjem ove vrednosti sa 300, koliko iznosi milio
smolalna koncentracija telesnih tenosti, izraunava se
da ukupan osmotski pritisak telesnih tenosti iznosi 5790
mm Hg. Medutim, prosena izmerena vrednost osmot
skog pritiska iznosi samo oko 5500 mm Hg. Razlog zbog
kog se javlja ova razlika je to ato izmeu mnogih jona u
telesnim tenostima, kao ato su natrijumski i hloridni
joni, postoji privlana sila, zbog ega ne moguda se kreu
potpuno slobodno i da ostvare svoj puni potencijal
osmotskog pritiska. Zbog toga, stvarni osmotski pritisak
utelesnim tenostima iznosi oko 93% izraunate vred
nosti.
Pojam osmolarnosti. Osmolarnost je osmolarna kon
centracija izra|ena u osmolima po litru rastvora, a neu
osmolima po litru vode. lako je, strogo gledano, osmot
ski pritisak odreden brojem osmola po kilogramu vode
(osmolalnost), u nekoncentrisanim rastvorima, kao ato
su telesne tenosti, kvantitativna razlika izmedu osmo
larnosti i osmolalnosti je manja od 1%. Poato je mnogo
praktinije izmeriti osmolarnost nego osmolalnost, to
se obinoi radi u skoro svim istra~ivanjima ufiziologiji.
AKTIVAN TRANSPORT" SUPSTANCI
KROZ MEMBRANE
Ponekad je potrebno da u intracelularnoj tenosti postoji
velika koncentracija neke supstance, ak i kada je njena
koncentracija u ekstracelularnoj tenosti sasvinm mala.
Takva situacija postoji, na primer, u sluaju jona kali
juma. Suprotno tome, veoma je va|no odr|avati veoma
nisku koncentraciju nekih jona u eliji, iako je njihova

AOncentracija u ekstracelularnoj tenosti velika. To naro-
jone natrijuma. Nijedan od ova dva efelkta
ito va~i za
ne mo|e da se ostvari prostom difuzijom, jer prostom
difuzijom koncentracije sa dve strane membrane se na
krajuiziednauju.
Umesto toga, neki izvor energije mora
eliju i vee
oprokovati vee kretanje jona kalijuma u
jona natrijuma van elije. Kada elijska mem-
kretanje
uzbrdo, protiv kon
brana prenosi molekule ili jone elektrinog
centracionog gradijenta (ili uzbrdo" protiv aktivan
oradijenta iligradijenta pritiska), proces se naziva
transport.
razliite supstance koje se aktivno transportuju kroz
U ATP
joni natrijuma, kali
bar neke eiijske membrane, spadajuhlorida,
vodonika, jodida i urata,
juma, kalcijuma, gvo~da, amino-kiselina.
nekoliko razliitih aeera iveina
aktivni tran
Primarni aktivni transportisekundarni
tipa, prema
sport. Aktivni transport se deli na dva
transport:
izvoru energije koji se koristi da omogui
aktivni tran
primarni aktivni transport isekundarni
sport. U primarnom aktivnom transportu energija se
(ATP)
dobija direktno razlaganjem adenozin-trifosfata
ili nekog drugog visokoenergetskog fosfatnog jedinje
transportu energija se
nja. U sekundarnom aktivnom
obliku
dobija sekundarno, iz energije uskladiatene u
razlike koncentracionih gradijenata sekundarnih jonskih
ili molekularnih supstanci izmeu dve strane elijske
membrane, koji su stvoreni primarnim aktivnim tran
Sportom. Uoba sluaja transport zavisi od proteinskog
nosaa koji prolazikroz elijsku membranu jednako kao
uolakaanoj difuziji. Medutim, u aktivnom transportu,
proteinski nosa funkcioniae drugaije od nosaa u olak
`anoj difuziji, jer mo~e da preda energiju transportovano)
Supstanci, da bi je preneo suprotno elektrohemijskom
gradijentu. Udaljem testu iznetisu neki primeri primar
og aktivnog transporta i sekundarnog aktivnog tran
Sporta, sa detaljnijim objaanjenjem principa njihovog
funkcionisanja.
PRIMARNI AKTIVNITRANSPORT
Natrijum-kalijum pumpa prenosi
jone natrijuma iz elije, a jone
kalijuma ueliju
supstance koje se transDortuju primarnim aktivnim
vodonik,
transportom
spadajuI natrijum, kalijum, kalcijum,
hlorid inekoliko drugih jona.
najdetaljnije
anizam aktivnog transporta koji je
prouen jeste natrijumsko--kalijumska (Na'-K') pumpa,
membranu ispum-
transportni proces koji kroz elijsku
Pava natrijumske ione iz svih elija, a u isto Vrete
Pnpava kalijumske ione iz intersticijumske tenosti u
Votnjost elije. Ova pumpa je odgovorna za odr~a
Vanje razlike u koncentraciiama natrijuma ikalijuma
suprotnih strana elijske membrane, kao i za uspostav-
potencijala unutar elija. U
ljanje negativnog elektrinog
Poglavlje 4 Transport supstanci kroz elijske membrane
3Na
Spolja
2K*
DEO I|
ATPaza
3Nat ADP
Unutra
2K* PI
Slika 4-12. Pretpostavljeni mehanizam natrijum-kalijum
pumpe, ADP
fosfatni jon
- adenozin-difosfat: ATP adenozin-trifosfat; Pi
Poglavlju 5 e se videtida ova pumpa takode
predstavlja
osnovu funkcije nerava u transmisiji nervnih
signala
kroz nervnisistem.
Na slici 4-12 prikazane su osnovne fizike
kompo
nente Na*-K* pumpe. Proteinski nosa je
kompleks dva
a-subje
zasebna globularna proteina, veeg, koji se naziva
dinica, molekulske mase od oko 100.000, i manjeg,
koji se
naziva -subjedinica, molekulske mase oko 55.000.
lako
bi mogao
funkcija manjeg proteina nije poznata (osim ato
da privrauje
membranu),
proteinski kompleks za lipidnu
zna se da vei protein ima trispecifine
karakteristike zna
ajne za funkciju pumpe:
1. Ima tri mesta za vezivanje jona
natrijuma, na delu
proteina koji atri u unutraanjost elije.
2. Ima dva mesta za vezivanje jona kalijuma na spo
ljaanjoj strani.
3. Unutraanji deo ovog proteina, u blizini mesta za
vezivanje natrijuma ima ATPaznu aktivnost.
Kada se dva jona kalijuma ve~u za spoljaanji deo pro
teinskog nosaa, a tri jona natrijumna se ve~u za unutraanji
deo, aktivira se ATPazna funkcija proteina. Aktivirana
ATPazna funkcija dovodi do cepanja jednog molekula
ATP, koji prelazi u adenozin-difosfat (ADP) i oslobada
energiju iz visokoenergetske fostatne veze. Veruje se da
oslobodena energija prouzrokuje hemijske i kontormaci
one promene u molekulu proteinskog nosaa, koje izba
cuju tri jona natrijuma izvan elije, a dva jona kalijuma
unose ueliju.
Kao i drugi enziimi, Na'-K pumpa mo|e da radi iu
obrnutom smeru. Ako se elektrohemijski gradijenti Na
iK' eksperimentalno poveaju do stepena na kojem je
energija uskladiatena unjihovim gradijentima vea od
hemijske energije hidrolize ATP, joni e se kretati niz
svoj koncentracionigradijent, a Na'-K' pumpa e sin
tetisati ATP iz ADP ifosfata. Prema tome, fostorilisani
oblik Na'-K' pumpe mo|e ili da donira svoj fosfat
ADP-u iformira ATP, ili da iskoristu tu energiju za svoju
Sa konformacionu promenu ipumpanje Na' iz elije, a K
ueliju. Relativne koncentracije ATP, ADP i fosfata, kao
55
 IIDEO Fiziologija membrane, nerva imiaica
i elektrohemijski gradijenti Na' iK' odreduju pravac
enzimske reakcije. Unekim elijama, kao ato su elek
trino aktivne nervne clije, 60-70% energetskih potreba
elije troai se na ispumpavanje Na' iz elije iupumpava
nje K' u eliju.
Znaaj Na'-K* pumpe u kontroli zapremine elije.
Jedna od najva~nijih uloga Na'-K' pumpe je kontrola
zapremine svake elije. Kada bi prestala funkcija ove
pumpe, veina elija u telu bi bubrila dok ne bi pukla.
Mehanizam za kontrolu zapremine je sledei: u unu
traanjosti elije nalazi se veliki broj proteina idrugih
organskih jedinjenja koja ne mogu da izadu iz elije.
Veina tih proteina i drugih organskih molekula ima
negativno naelektrisanje i zato privlai velik broj kali
jumskih, natrijumskih i drugih pozitivnih jona. Svi ti
molekuli i joni prouzrokuju ulazak vode u unutraa
njost elije, osmozom. Ako se taj proces ne zaustavi
elija e bubriti neogranieno, sve dok ne prsne. Nor
malan mehanizam koji to spreava je Na'-K" pumpa.
Joa jednom treba napomenuti da pumpa ispumpava tri
Na' jona iz elije, za svaka dva K* jona koja upum
pava u eliju. Osim toga, permeabilnost membrane je
mnogo manja za jone natrijuma nego za jone kalijuma,
tako da kada se joni natrijuma jednom nau na spoljaa
njoj strani membrane, oni uglavnom tu iostaju. Ovaj
proces u stvari predstavlja neprekidan neto gubitak jona
iz elije, ato takode dovodi do osmoze vode iz elije
ekstracelularnu tenost.
Ako elija iz bilo kog razloga pone da bubri, automat
ski se aktivira Na*-K* pumpa, koja izbacuje jone izvan
elije, a oni za sobom odvlae vodu. Prema tome, Nat-K*
pumpa ima ulogu neprekidnog nadzora u odr~avanju
normalne zapremine elije.
Elektrogena priroda Na*-K* pumpe. injenica da Na'
K' pumpa iznosi iz elije tri Na jona, za svaka dva K*
jona koja unosi u eliju, znai da pri svakom obrtaju
pumpe dolazi do neto prelaza jednog pozitivnog naelek
trisanja sa unutraanje na spoljaanju stranu elijske mem
brane. Taj efekat stvara elektropozitivnost na spoljaanjoj
strani elije, a istovremeno, zbog manjka pozitivnih
jona, stvara elektronegativnost u unutraanjosti elije.
Zbog toga se za Na'-K pumpu ka~e da je elektrogena
jer stvara razliku elektrinog potencijala izmedu dve
strane elijske membrane. Ta razlika potencijala je
osnovni preduslov za prenoaenje nervnih i miainih
signala u nervnim imiainim vlaknima, o emu e se
govoritiu Poglavlju 5.
Primarni aktivni transport
kalcijumovih jona
Drugi znaajan mehanizam
sporta je kalcijumska pumpa.primarnog aktivnog tran
Koncentracija jona
juma se u intracelularnom citosolu praktino svih kalciu
telu odr~ava u ekstremno niskoj elija
koncentraciji, koja je oko
10.000 puta manja od koncentracije u ekstracelularnoj
56
tenosti. Odr~avanje takvog nivoa se uglavnom
posti~e
primarnim aktivnim transportom koji vrae dve
ske pumpe. Jedna, koja se nalazi na elijskoj kalmembrani
cijum-
ispumpava kalcijum iz elije. Druga
pumpa
jone kalcijuma ujednu ili Viae intracelularnih upumpava
organela, kao ato su sarkoplazmatski
elija i mitohondrije svih elija. Uoba retikulumvezikulmiaarniinihh
sluaja
nosa penetrira membranu i funkcioniae kao proteinski
ATPaza, koji ima istu sposobnost cepanja ATP, enzim
kaoi
ATPaza proteinskog nosaa natr1juma. Razlika je u tome
ato ovaj protein ima visokospecitino mesto za vezivanie
kalcijuma umesto natrijuma.
Primarni aktivni transport
vodonikovih jona
Primarni aktivni transport vodonikovih jona znaajan ie
na dva mesta utelu. To su: (1) gastrine ~lezde ~eluca i
(2) zavrani distalni tubuli i kortikalni sabirni kanalié:
bubrega.
Smeatene u dubini gastrinih ~lezda, parijetalne elije
imaju najsna~niji mehanizam primarnog aktivnog tran
sporta vodonikovih jona od svih delova tela. Taj mehani
zam predstavlja osnovu za sekreciju hlorovodonine
kiseline u digestivni sekret ~eluca. Na sekretornoj strani
parijetalnih elija, koncentracija vodonikovih jona se
poveava ak milion puta izatim se oslobada u lumen
~eluca zajedno sa hloridnim jonima, formirajui hlorovo
u doninu kiselinu.
Urenalnim tubulima, posebne interkalatne elije se
nalaze u zavranim distalnim tubulima i kortikalnim
sabirnimn kanaliima i takode transportuju vodonikove
jone primarnim aktivnim transportom. U ovom sluaju,
velika koliina vodonikovih jona se sekretuje iz krvi u
mokrau radi potrebe za eliminacijom suviaka vodoni
kovih jona iz telesnih tenosti. Vodonikovi joni mogu da
se sekretuju u urin, protiv 900 puta veeg koncentraci
onog gradijenta.
Energetika primarnog
aktivnog transporta
Koliina energije potrebna za aktivno transportovanje
supstance kroz membranu zavisi od toga koliko se sup
stanca koncentruje tokom transporta. U poredenju sa
energijom potrebnom da supstanca bude 10 puta koncen
trisanija, stostruko koncentrisanje zahteva dvostruko viae
energije, a za hiljadustruko je potrebno tri puta viae ener
gije Drugim reima, potrebna energija je proporcionalna
logaritmu stepena do kog se supstanca koncentriae, kao
ato je predstavljeno sledeom formulom:
Energija (u kalorijama po osmolu) = 1400 log
C
Prema tome, koliina energije izra~ena u kalorijama,
potrebna da se 1 osmol supstance koncentriae deseto
struko, iznosi oko 1400 kalorija, dok je za postizanje
stostruke koncentracije potrebno 2 800 kalorija. lz ovoga
se vidida potroanja energije za koncentrisanje supstanci

, éeliiama, ili za uklanjanje supstanci iz elija protiv
koncentracionog gradijenta, mo~e da bude ogromna.
Neke elije, kao ato su elije renalnih tubula, kao ibroine
lezdane elije, troae ak 90% svoje energije samo u ovu
svrhu.
SEKUNDARNI AKTIVNI TRANSPORT -
KOTRANSPORT I KONTRATRANSPORT
Kada se joni natrijuma transportuju iz elije primarnim
aktivnim transportom, obino se razvija veliki koncen
tracionigradijent za natrijum izmeu dve strane elijske
membrane, sa visokom koncentracijom natrijumovih
jona van elije i niskom koncentracijom u eliji. Ovaj
gradijent predstavlja skladiate energije zato ato viaak
natrijuma izvan elijske membrane uvek te~i da difun
duje unutra. Pod odgovarajuim uslovima, ova difuziona
energija natrijuma mo|e zajedno sa natrijumom da
povue idruge supstance kroz elijsku membranu. Ovaj
fenomen se naziva kotransport i predstavlja jedan od
oblika sekundarnog aktivnog transporta.
Da bi natrijum povukao idrugu supstancu sa sobom,
potreban je mehanizam za kuplovanje (povezivanje),
ato se posti~e pomou joa jednog proteinskog nosaa kaou
elijskoj membrani. Uovom sluaju nosa slu~i
taka vezivanja i za jon natrijuma i za supstancu koja
se kotransportuje. Kada su oba vezana, energetski gra
dijent jona natrijuma uzrokuje da i jon natrijuma i
druga supstanca budu zajedno transportovani u unu
traanjost elije.
Kod kontratransporta, natrijumski joni ponovo te~e
da difunduju u unutraanjost elije zbog svog velikog
koncentracionog gradijenta. Meutim, u ovom sluaju,
eliji i
supstanca koju treba transportovati nalazi se u
Zato se jon natrijuma
mora se transportovati napolje.
vezuje za proteinski nosa na mestu gde on izlazi iz
spoljaanje povrane membrane, dok se supstanca koja e
istog
se kontratransportovati vezuje za unutraanji deo kon
proteinskog nosaa. Kada su obe vezane, dolazi do
Tormacione promene, a energija koja se oslobaa kreta
njem jona natrijuma unutra prouzrokuje kretanje druge
supstance napolje.
Kotransport glukoze iamino-kiselina
zajedno sa natrijumskim jonima
Glukozaibrojne amino-kiseline se transportuju u veinu
taj
cellja protiv velikog koncentracionog gradijenta, a
transport se u celini obavlja mehanizmom kotransporta,
kako je prikazano na siici 4-13. Vidi se da transportni
proteinski nosa ima dva vezujua mesta na svojoj spo
Jasnjoj strani, jedno za natrijum i jedno za glukozu.
OSim toga, koncentracija natrijumovih jona je visoka
Spolja, a niska unutra, ato obezbeuje energiju za tran
Sport. Posebna karakteristika transportnog proteina
sastoji se u tome da se konformaciona promena koja
dozvoljava kretanje natrijuma unutra nee odigrati dok
Se ne ve~e i molekul glukoze. Kada se oba molekula ve|u,
Poglavlje 4 Transport supstancikroz éelijske membrane
Na' Glukoze
Mesto vezivanja. Mesto
natrijuma vezivanja
qlukoze
DEO I|
Na Glukoze
Slika4-13. Pretpostavljeni mehanizam natrijurnskog kotransporta
glukoze
Na
Na
Spolja
Unutra
Ca?+ H
vodonikovih
Slika 4-14. Natrijumski kontratransport kalcijumovih i
jona
odigrava se konformaciona promena, i natrijum iiglukoza
se istovremeno transportuju u unutraanjost elije.
Prema
tome, re je o natrijum-glukoza kotransportnom meha
nizmu. Natrijum-glukoza kotransportni mehanizam je
naroito va~an za transport glukoze kroz elije renalnog
iintestinalnog epitela, a o tome se govori u Poglavljima
28 i66.
Natrijumski kotransport anino-kiselina odvija se na
isti nain kao kotransport glukoze, s tom razlikom ato se
koriste razliiti transportni proteini. Identifikovano je pet
razliitih transportnih proteina za amino-kiseline, od
kojih je svaki odgovoran za transport jedne grupe ami
no-kiselina sa specifinim molekularnim karakteristi
kama.
Natrijumski kotransport glukoze i amino-kiselina je
najizra~eniji u epitelnim elijama intestinalnog trakta i
renalnim tubulima gde pojaava apsorpciju tih supstanci
u krv.O tom procesu e se viae govoriti u kasnijim poglav
ljima.
Ostali znaajni kotransportnimehanizmi, bar u nekim
elijama, ukljuuju kotransport jona hlorida, jodida,
gvo~da i urata.
Natrijumski kontratransport jona
kalcijuma ivodonika
Dva znaajna kontratransportna mehanizma (transport u
smeru suprotnom od primarnog jona) koja su posebno
znaajna jesu natrijum-kalcijum kontratransport inatri
jum-vodonik kontratransport (slika 4-14).
57
 IDEO Fiziologija membrane, nerva i miaia

etkasti Bazalna kasti pokrov na luminalnoj povraini elija propustliy ie:

pokrov membrana Za jone natrijuma i za vodu. Zbog toga natrijum i voda
slobodno difunduju u unutraanjost elije. Zatim se n
tkivo
Vezivno
bazalnom ina lateralnim delovima elijske membrane
Na joni natrijuma aktivnim transportom prebacuju uekstra
Lumen AktivnN
transport Osmoza
celularnu tenost okolnog vezivnog tkiva ikrvnih sudova
Na To stvara visok koncentracioni gradijent na tim delovima
H,O membrana, ato opet uzrokuje iosmozu vode. Tako rezul.
Aktivni Osmoza tat aktivnog transporta natrijumskih jona na bazolateral.
transport Aktivni nim stranama epitelnih elija nije samo transport jona
Na Na transpor natrijuma ve itransport vode.
Osmoza Ovim mehanizmima se skoro sve hranljive materije.
Difuzija joni idruge supstance apsorbuju u krv iz creva. Ti meha
Slika 4-15. Osnovni mehanizam aktivnog transporta kroz sloj elija
nizmi su takoe inain na koji se te supstance
reapsor
buju iz glomerularnog filtrata u tubulima bubrega.
Brojni primeri razliitih naina transporta o kojima se
govori u ovom poglavlju dati su u daljem tekstu.
Natrijum-kalcijum kontratransport se odigrava kroz
sve, ili skorosve elijske membrane, tako da su jon natri LITERATURA
juma koji ulazi u eliju ijon kalcijuma koji izlazi iz elije,
Agre P, Kozono D: Aquaporin water channels: molecular mechanisms
vezani za isti transportni protein na kontratransportni for human diseases. FEBS Lett 555:72, 2003.
nain. Ovaj mehanizam predstavlja dodatak aktivnom Blaustein MP, Zhang J, Chen L, et al: The pump, the exchanger, and
transportu kalcijumau nekim elijama. endogenous ouabain: signaling mechanisms that link salt retention
Natrijum-vodonik kontratransport se odigrava u neko to hypertension. Hypertension 53:291, 2009.
Bröer S: Amino acid transport across mammalian intestinal and renal
liko tkiva. Naroito je va~an primer proksimalnih tubula
bubrega, gde se joni natrijuma kreu iz lumena tubula u epithelia. Physiol Rev 88:249, 2008.
unutraanjost tubulske elije, dok se joni vodonika kontra DeCoursey TE: Voltage-gated proton channels: molecular biology.
physiology, and pathophysiology of the HV) family. Physiol Rev
transportuju u lumen tubula. Kao mehanizam koncentri 93:599, 2013.
sanja vodonikovih jona, kontratransport nema ni pribli~nu DiPolo R, Beaugé L: Sodium/calcium exchanger: influence of meta
snagu primarnog aktivnog transporta vodonika koji bolic regulation on ion carrier interactions. Physiol Rev 86:155,
postoji u distalnijim renalnim tubulima, ali mo~e da tran 2006.
sportuje izuzetnoveliki broj vodonikovih jona, ato ga ini Drummond HA, Jernigan NL, Grifoni SC: Sensing tension: epithelial
sodium channel/acid-sensing ion channel proteins in
kljunim mehanizmom u kontroli vodonikovih jona u homeostasis. Hypertension 51:1265, 2008. cardiovascular
telesnim tenostima, o emu e se detaljnije govoriti u Eastwood AL, Goodman MB: Insight into DEG/ENaC channel gating
Poglavlju 30. from genetics and structure. Physiology (Bethesda) 27:282, 2012.
Fischbarg J: Fluid transport across leaky epithelia: central role of the
tight junction and supporting role of aquaporins. Physiol Rev
AKTIVAN TRANPORT KR0Z 90:1271, 2010.
SLOJEVE ELIJA Gadsby DC: lon channels versus ion pumps: the principal difference,
in principle. Nat Rev Mol Cell Biol 10:344, 2009.
Na mnogomesta u telu supstance moraju da se Hilge M: Ca' requlation of ion transport in the Na/Ca
tuju kroz elijski sloj, umesto, jednostavno, kroztranspor J Biol Chem 287:31641, 2012. exchanger.
elijsku Jentsch TJ, Stein V, Weinreich F, Zdebik AA: Molecular structure and
membranu. Ovaj tip transporta se odigrava u: (1) intesti physiological function of chloride channels. Physiol Rev 82:503
nalnom epitelu; (2) epitelu renalnih tubula; (3)
svih egzokrinih ~lezda; (3) epitelu ~une kese i(5) epitelu
2002.
mem Mueckler M, Thorens B: The SLC2 (GLUT) familyof membrane trans
brani horioidnog pleksusa mozga i drugim porters. Mol Aspects Med 34:121, 2013.
Osnovnimehanizam transporta supstancemembranama.
kroz elijski Orlov SN, Platonova AA, Hamet P, GrygorczykR: Cell
monovalent ion transporters: their role in cell deathvolume
and
slojini: (1) aktivni transport kroz elijsku machinery
membranu
jednoj strani elije, a zatim; (2) ili prosta difuzija iliolak
na triggering and progression. Am J Physiol Cell Physiol 305:C361,
2013.
aana difuzija te supstance kroz membranu na Papadopoulos MC, Verkman AS: Aguaporin water channels
strani elije. suprotnoj nervous
in the
system. Nat Rev Neurosci 14:265, 2013.
Na slici 4-15 prikazan je Sachs F: Stretch-activated ion channels: what are
mehanizam
jumovih jona kroz epitelni sloj creva, ~unetransporta natri they? PhysiologY
25:50, 2010.
nih tubula. Na slici se vidi da su kesei renal Schiöth HB, Roshanbin S, Hägglund MG, Fredriksson R:
epitelne elije na origin of amino acid transporter families SLC32, SLC36Evolutionary
luminalnoj strani medusobno povezane spojevima. Cet and physiological, pathological and
and SLC38
Aspects Med 34:571, 2013. therapeutic aspects. MOI