FIZIOLOGIJA ELIJSKE MEMBRANE

nota bene

ETIRI ZLATNA PRAVILA

SLUAJ (bolje nego samo da it

PITAJ (nema glupih pitanja)
MISLI (da razume)
PONAVLJAJ (da zapamti)

Mirko A. Rosic

TA STVARA I ODRAVA RAZLIKU U SASTAVU

EKSTRAELIJSKE I INTRAELIJSKE TENOSTI ???

ELIJSKA MEMBRANA !!!

LIPIDNI DVOSLOJ

Fosofolipidi sadre glicerolske glave koje su

hidrofilne
i dva repa sastavljena od masnih kiselina koji su
hidrofobni.
Hidrofobni repovi orijentiu se jedni naspram drugih
i formiraju dvosloj.
Liposolubilne supstance (kiseonik,
ugljendioksid steroidni hormoni) lako prolaze kroz
elijsku membranu jer se lako rastvaraju u
hidrofobnom lipidnom dvosloju.
Hidrosolubilne supstance (joni natrijuma ili
hlora, glukoza) nemogu se rastvoriti u lipidnom

Proteini membrane
- Integralni proteini
-prolaze kroz celu membranu
-igraju ulogu jonskih kanala ili transportnih
proteina
(nosaa)
- Periferni proteini
-nalaze se ili sa unutranje ili sa spoljanje
strane
membrane
-igraju ulogu receptora u procesu prenoenja
informacija sa elije na eliju

MEDJUELIJSKE KONEKCIJE
- Tight junctions (zonula occludens)
- Gap junctions

Tight junction (vrste veze)

-najee izmedju epitelnih elija

-mogu biti medjuelijski putevi za rastvotrne estice, zavisno o

veliine, elektrinog naboja, kao i od karakteristika same veze

-mogu biti nepropusne, kao kod distalnih renalnih tubula ili prop
(leaky) kao kod proksimalnih renalni tubula i une kesice

Gap junction (porozne veze)

-spojevi izmedju elija koji dozvoljavaju medjuelijsku

komunikaciju

-dozvoljavaju napr. prenoenje elektrinih potencijala

na drugu sranu eliju ili u hemijskim sinapsama.

TRANSPORT KROZ ELIJSKU MEMBRANU

-difuzija (prosta i olakana)
-posredovan nosaima (olakana difuzija, primarni i sekunda
aktivni transport)

DIFUZIJA svojstvo svih estica u telesnim tenostima da se haotino kreu preda

deo svoje kinetike energije okolnim esticama. (fiz. =toplota; to je kretanje bre
je via)
Kretanje estica prestaje samo na temperaturi apsolutne nule

BIOLOKI ZAKONI
(PRAVILA)

EFEKAT KONCENTRACIJSKOG, ELEKTROHEMIJSKOG GRADIJENTA I PRITI

NA DIFUZIJU ESTICA KROZ ELIJSKU MEMBRANU

Liposolubilne
supstance (kiseonik,
ugljendioksid steroidni
hormoni) lako prolaze
kroz elijsku membranu
jer se lako rastvaraju u
hidrofobnom lipidnom
dvosloju.
Hidrosolubilne
supstance (joni natrijuma
ili hlora, glukoza)
nemogu se rastvoriti u
lipidnom dvosloju
membrane, ali mogu proi
kroz nju koristei vodom
ispunjene kanale ili pore,
ili mogu biti

PROSTA DIFUZIJA
-jedini oblik transporta koji nije posredovan
nosaem
-dogadja se u pravcu elektrohemijskog gradijenta
(nizbrdo)
-ne zahteva energiju pasivan transport
-izraunava se na osnovu sledee formule:
gde je:

difuzija

J=-PA(C1- C2)
J=fluks ili protok estica mmol/sec
P=permeabilnost (cm/sec)
A=povrina polja na kome se odvija
(cm2)
C=koncentracija (mmol/L)

* Znak minus se moe ignorisati ako je C1>C2

PERMEABILNOST (propustljivost):

-P iz jednaine za difuziju J=-PA(C1- C2)

-opisuje lakou kojom rastvorena estica prolazi kroz membran

-zavisi od karakteristika* rastvorene estice i od karakteristika

* probaj da se seti nekih karakteristika !!!

-Faktori koji poveavaju permeabilnost:

- ulje/voda particioni koeficijent = vea rastvorljivost u lipidnom d
- veliina rastvorene supstance = vea brzina difuzije
- debljina membrane = smanjena distanca kretanja
-Male hidrofobne estice imaju najveu permeabilnost

- Hidrofilne estice prolaze elijsku membranu kroz vodom ispinjene kanal

- Ako je estica naelektrisana (jon), onda e njen prolaz kroz membranu za

koncentracijskog gradijenta i od razlike u elektrinom potencijalu elijske

NOSAIMA POSREDOVAN TRANSPORT (olakana difuzija, primarni i

sekundarni aktivni transport):
-Stereospecifinost. - pravi razliku izmedju dva izomera
(prosta difuzija ne)
D-glukoza se transportuje olakanom
difuzijom; njen
L-izomer nemoe.
-Saturabilnost. brzina transporta raste dok se nosaI ne
zasite. Transportni
maksimum (Tm) odgovara maksimalnoj brzini
(Vmax) u
enzimskoj kinetici

-Kompetitivnost. strukturno sline estice konkuriu jedna

drugoj za
transportna mesta na nosakom molekulu
(galaktoza

OLAKANA DIFUZIJA:

-odvija se u pravcu elektrohemijskog gradijenta (nizbrdo), slino

prosta difuzija.
-ne zahteva utroak metabolike energije i zato je to pasivan (a
transport.
-mnogo je bra u poredjenju sa prostom difuzijom.
-spada u transporte posredovane nosaem i zato vae pravila
stereospecifinosti saturabilnosti i kompetitivnosti

PRIMER OLAKANE DIFUZIJE:

-Transport glukoze u miinim i elijama masnog tkiva:

-odvija se nizbrdo
-posredovan je nosaem
-inhibira ga galaktoza

Proteinski nosai koji uestvuju u olakanoj difuziji glukoze zah

prisustvo insulina !!!

PRIMARNO AKTIVNI TRANSPORT:

-odvija se suprotno elektrohemiskom gradijentu (uzbrdo)

-zahteva utroak metabolike energije u formi ATP-a i zato se

naziva aktivnim

-posredovan je nosaem pa zato vae pravila stereospecifino

kompetitivnosti i saturabilnosti

PRIMERI PRIMARNO AKTIVNOG TRANSPORTA

-Na+, K+- ATPasa (Na+, K+- pumpa) odrava nisku
intraelijsku konventraciju Na+, i visoku intraelijsku
koncentraciju K+.
Oba jona se transportuju suprotno njihovom
elektrohemijskom gradijentu.
Energija se obezbedjuje iz terminalnih P veza ATP-a.
Joni se transportuju u odnosu = 3Na+/2K+.
Specifini inhibitori su glikozidi ouabain i digitalis.
-Ca2+-ATPasa (Ca2+-pumpa) na sarkoplazmatskom
retikulumu ili na elijskim membranama transportuje
jon kalcijuma suprotno elektrohemijskom gradijentu
-H+, K+- ATPasa (ili protonska pumpa) u gastrinim
parijetalnim elijama, transportuje protone u lumen eluca
Suprotno elektrohemijskom gradijentu a inhibira se
Omeprazolom.

SEKUNDARNO AKTIVNI TRANSPORT:

-transport dve ili vie estica je povezan
-jedna od estica (obino Na+) transportuje se nizbrdo I
obezbedjuje energiju za uzbrdo transport druge
-energija se ne obezbedjuje direktno ve indirekto
iz gradijenta za Na+ koji se stalno odrava.
(inhibicija Na+, K+- ATPase moe zaustaviti sekundarno
aktivni transport)
-ako se estice kreu u istom pravcu kroz membranu to se
naziva kotransport ili simport (Na+-glucosa kotransport
u crevima ili Na+-K+-2Cl+ kotransport u tankom ascedentnom
delu henleove petlje u bubrezima.

-Ako se estice kreu u suprotnim pravcima kroz membranu

to se naziva kontratransport, razmena ili antiport (Na+-Ca2+ i
Na+-H2+ - razmena)

Na+-glukoza kotransport
-nosa se nalazi na luminalnoj strani membrane u intestinalnoj
mukozi irenalnim
proksimalnim tubulima

-glukoza se transportuje uzbrdo dok se natrijum transportuje

nizbrdo
-gradijent za natrijum odrava se aktivnou Na+, K+- pumpe na
bazolateralnoj
strani membrane. Inhibicija pumpe smanjuje transmembranski
gradijent za
natrijum I indirektno inhibira ovaj transport.

Na+-Ca2+ kontratransport ili razmena

-transport Ca2+ uzbrdo iz niske intraeliske u visoku ekstrael

koncentraciju Ca2+ dok se Na+ kree u suprotnom pravsu kr
membranu

- gradijent za natrijum odrava se aktivnou Na+, K+- pumpe. Inhibicija

pumpe smanjuje transmembranski gradijent za natrijum i indirektno
smanjje Na+-Ca2+ razmenu.

KARAKTERISTIKE RAZLIITIH TIPOVA TRANSPORTA

Tip

Elektrohemijs
ki gradijent

Posredovan
nosaem

Metabolika
energija

Na+ gradient

inhibicija
Na+K+
pumpe

Prosta
difuzija

Nizbrdo

Ne

Ne

Ne

Olakana
difuzija

Nizbrdo

Da

Ne

Ne

Primarno
aktivni

Uzbrdo

Da

Da

Kotransport

uzbrdo *

Da

Indirektno

Da u istom
pravcu

Inhibira

Kontratransp
ortt

uzbrdo *

da

indirektno

Da u
suprotnom
pravcu

inhibira

* Jedna ili vie estica transportuje se uzbrdo; Na+ se transportuje nizbrdo

OSMOZA je protok vode (neto difuzija) kroz polupropustljivu elijsk

membranu, iz rastvora sa malom koncentracijom rastvorenih estica

rastvor sa veom koncentracijom rastvorenih estica!!!

-Rastvori A I B razdvojeni su
semipermeabilnom membranom. Rastvor A
sadri estice koje su isuvie velike da bi
prole kroz membranu. Rastvor B je ista
voda. Prisustvo estica u rastvoru A dovodi
do nastanka osmotskog pritiska

-Razlika u osmotskim pritiscima koja se

razvija na membrani uzrokuje da se voda
kree iz rastvora B (koji ima nii osmotski
pritisak) u rastvor A ( sa viim osmotskim
pritiskom)
-Vremenom e se volumen rastvora A
poveati a volumen rastvora B smanjiti.

-Koncentracija osmotski aktivnih estica (nedifusibilne estice) u rastvo

OSMOLARNOST
-Osmolarnost se moe izraunati korienjem sledee formule:

O=gxC
gde je:
O = osmolarnost (osm/L)
g = broj estica u rastvoru (osm/mol)
C = koncentracija (mol/L)

gNaCl = 2
gglucose = 1

NaCl Na+ + Cl-

ISOSMOTSKI = rastvori iste osmolarnosti

HIPEROSMOTSKI = rastvor sa veom osmolarnou

HIPOOSMOTSKI =rastvor sa niom osmolarnou

OSMOTSKI PRITISAK se moe izraunati na osnovu Vant Hoffs ovog zak

tvrdi da osmotski pritisak zavisi od koncentracije osmotski aktivnih estica

Koncentracija estica konvertuje se u pritisak na osnovu sledee formule:

= g x C x RT
gde je:
- = osmotski pritisak (mmHg)
- g = broj estica u rastvoru (osm/mol)
- C = koncentracija (mol/L)
- R = gasna konstanta
- T = absolutna temperatura

-Osmotski pritisak raste kada koncentracija rastvora raste

- to vei osmotski pritisak rastvora to vei priliv vode

- IZOTONINI = rastvori sa istim efektivnim osmotskim pritiskom
- HIPERTONIAN = rastvor sa veim efektivnim osmotskim pritiskom

- HIPOTONIAN = rastvor sa niim efektivnim osmotskim pritiskom

-Koloidno osmotski ili onkotski pritisak je osmotski pritisak koga
proizvode proteini (npr. proteini plazme)
- Uporedi (osmolarnost i osmotski pritisak):
1M CaCl2
1M KCl

O=gxC

= g x C x RT

SETI SE !!!

++++
- - - -

JONSKI KANALI su integralni proteini koji se prostiru kroz celu

membranu, od njene spoljanje do unutranje strane, i kada su
otvoreni omoguavaju prolazak odreenih jona.

KARAKTERISTIKE JONSKIH KANALA:

- Jonski kanali su selektivni; omoguavaju prolazak samo

odreenih jona. Selektivnost se zasniva na veliini kanala i
rasporedu naelektrisanja unutar njih. (Mali kanal koji je ispunjen
negativno naelektrisanim grupama e tako biti selektivan za
male katjone i neprolazan za velike molekule i anjone)
- Jonski kanali mogu biti otvoreni ili zatvoreni. Kada je
kanal otvoren tada joni za koje je selektivan mogu da prou kroz
njega. Kada je kanal zatvoren, joni ne prolaze kroz njega.

OTVARANJE I ZATVARANJE KANALA JE KONTROLISANO VRATIMA

-Volta zavisni kanali se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od promena
membranskog potencijala
- Ligand zavisni kanali su otvoreni ili zatvoreni u zavisnosti od
prisustva specifinog molekula: hormona, drugih glasnika ili
neurotransmitera.

PRIMERI VOLTA ZAVISNIH KANALA

-Aktivaciona vrata Na+ kanala u

nervu
se otvaraju depolarizacijom i kada
su
otvorena, membrana nerva je
propustljiva za Na+.

-Inaktivaciona vrata Na+ kanala se

zatvaraju depolarizacijom; kada su
zatvorena, membrana je
nepropustljiva za Na+.
-Vrata (samo jedna) za K+ se
otvaraju
depolarizacijom; kada su otvorena
membrana je propustljiva za K+.

!!!

PRIMER ZA LIGAND ZAVISNE

KANALE

-Nikotinski receptor za acetilholin na

motornoj zavrnoj u miiima ploi je
jonski kanal koji se otvara kada se
acetilholin vee za njega. Kada je
otvoren, propustljiv je za Na+ i K+, to
dovodi do depolarizacije motorne
zavrne ploe.

DIFUZIONI I RAVNOTENI POTENCIJALI

-Difuzioni potencijal je razlika potencijala du membrane koja nastaje
kao posledica jonske koncentracione razlike i difuzije jona kroz
membranu.

-Difuzioni potencijal moe da nastane samo ako je membrana

propustljiva za jon.
-Vrednost difuzionog potencijala zavisi od veliine koncentracionog
gradijenta.
-Znak difuzionog potencijala zavisi od toga da li je jon koji difunduje
pozitivno ili negativno naelektrisan.
-Difuzioni potencijali su nastali difuzijom malog broja jona i ne dovode
do promena u koncentraciji jona koji difunduju.
-Ravnoteni potencijal je difuzioni potencijal koji tano uravnoteava,
+
suprotstavlja se, tendenciji za difuzijom, a tendencija za difuzijom
nastaje kao posledica razlike u koncentraciji jona. Pri elektrohemijskoj
+
- su jednake
ravnotei, sile hemijskog
i
elektrinog
kretanja nekog jona
- i
+
suprotne, tako da neto difuzija jona vie ne postoji.

+
-

PRIMERI ZA Na+ I K+ DIFUZIONE POTENCIJALE

sile hemijskog
kretanja
(koncentracion
razlika)

sile elektrinog
kretanja
(potencijalna
razlika)

NERNST-ova JEDNAINA se koristi za izraunavanje

ravnotenog potencijala za datu koncentracionu razliku
permeabilnog jona kroz elijsku membranu.
E = 61 log Ci/Co gde je Co = ekstracelularna
koncentracija i
Ci = intracelularna koncentracija
E Na+= + 65mV
EK+= - 85mV
ECa2+ = + 120mV
ECl- = - 85mV

Ova jednaina pokazuje vrednost potencijala za dati jon pri

elektrohemijskoj ravnotei u sluaju da je membrana
permeabilna samo za taj jon (ne i za druge jone)

Znak potencijala ima pozitivnu vrednost (+) ako je jon koji se

razmatra negativan a negativnu (-) ako je jon pozitivan.
Izraunajte membranski potencijal za razliite vrednosti C i razmislite!!!

GOLDMAN-HODKIN-KATZ-ova JEDNAINA
-Kada je membrana permeabilna za nekoliko razliitih jona,
difuzioni potencijal koji se razvija zavisi od :
1. polarnosti elektrinog naboja za svaki jon
2. permeabiliteta membrane za svaki jon (P)
3. koncentracije (C) posmatranih jona sa unutranje
(i) ili
spoljanje (o) strane membrane.

PNa i PK se brzo menja tokom provoenja impulsa (u

ekscitabilnim tkivima)

Izraunaj membranski potencijal za razliite vrednosti C i P (od 0 do 1) i razmisli

MIROVNI MEMBRANSKI POTENCIJAL

-se izraava kao izmerena potencijalna razlika kroz elijsku

membranu u mV.
-se prema konvenciji, izraava kao vrednost intracelularnog
potencijala u odnosu na ekstracelularni potencijal. Tako, mirovni
membranski potencijal od 70mV znai 70 mV, sa negativnou u
eliji.

-Mirovni membranski potencijal (MMP)

nastaje kao posledica difuzionog
potencijala koji sa druge strane nastaje
kao rezultat koncentracione razlike
permeabilnih jona.
- Svaki permeabilni jon tei da upravi
membranski potencijal prema svom
ravnotenom potencijalu. Joni koji
poseduju najveu permeabilnost ili
konduktansu, e imati najvee uee u
formiranju MMP.
-Tokom mirovanja, nervna membrana je
daleko vie permeabilna za K+ nego Na+.
Zbog toga je vrednost MMP blizu
vrednosti izraunatog ravnotenog
potencijala za K+, ali daleko od
Na+ ravnotenog potencijala.
-Direktno uee elektrogene Na+-K+
pumpe je malo. Pumpa uestvuje u

AKCIONI POTENCIJAL
- je svojstvo ekscitabilnih elija (tj. nerva, miia) koje se sastoji iz
brze (msec)
depolarizacije, koja je praena repolarizacijom membranskog
potencijala.
Akcioni potencijali imaju:
- stereotipinu veliinu i oblik
- prostiru se (ire se) du membrane
- po principu sve ili nita.

DEPOLARIZACIJA smanjuje negativnost membranskog potencijala (unutranjost elije

postaje manje negativna).
HIPERPOLARIZACIJA poveava negativnost membranskog potencijala (unutranjost elije
postaje vie negativna).

"UNUTRANJA STRUJA" (INWARD CURRENT) je kretanje pozitivnog naelektrisanja u

eliju. Unutranja struja depolarizuje membranu
"SPOLJNA STRUJA" OUTWARD CURRENT je kretanje pozitivnog naelektrisanja iz elije.
"Spoljna struja" hiperpolarizuje membranu.

PRAG je vrednost potencijala membrane na kome je akcioni potencijal

neizbean.
Inward current (unutranja struja) depolarizuje membranu. Ako
unutranja struja depolarizuje membranu do vrednosti praga, nastaje
akcioni potencijal. U sluaju da nije dovoljno pozitivnih jona ulo u
eliju da bi depolarizovalo membranu do praga (subpragovni potencijal),
tada nee nastati akcioni potencijal.

AKCIONI POTENCIJAL

- Kretanje pozitivnih jona u eliju

depolarizuje membranski potencijal do
praga
- Depolarizacija prouzrokuje brzo
otvaranje aktivacionih vrata Na+ kanala,
i provodljivost za Na+ brzo raste.
- Provodljivost za Na+ postaje vea nego
za K+ , i membranski potencijal se kree
prema (ali ga sasvim ne dostie)
ravnotenom potencijalu za Na+. Takva
brza depolarizacija tokom akcionog
potencijala nastaje usled ulaska Na+ u
eliju.
-The overshot je brzi deo na vrhu
akcionog potencijala kada je potencijal
membrane pozitivan.

-Tetrodotoxin (TTX) blokira ove volta-

FAZA REPOLARIZACIJE AKCIONOG

POTENCIJALA

-Depolarizacija izaziva i zatvaranje inaktivacionih

vrata
Na+ kanala (ali mnogo sporije nego to uzrokuje
otvaranje aktivacionih vrata). Zatvaranje
inaktivacionih vrata dovodi do zatvaranja
natrijumovih kanala, i provodljivost za Na+ se
vraa ka nuli.
-Depolarizacija sporo otvara K+ kanale i
poveava provodljivost za K+, ak do vieg nivoa
nego u mirovanju
- Zajedniki efekat zatvaranja natrijumovih
kanala i vee otvaranje kalijumovih kanala dovodi
do poveanja provodljivosti za kalijum, i
membranski potencijal je repolarizovan. Na taj
nain, izlazak kalijumovih jona iz elije dovodi do
repolarizacije.

-Undershoot (hyperpolarizing afterpotential or

positive afterpotential) hiperpolarizujui naknadni

potencijal ili pozitivni naknadni potencijal
Provodljivost za kalijum se zadrava na vioj
vrednosti nego u mirovanju kratko vreme nakon
zatvaranja natrijumovih kanala. Tokom ovog

REFRAKTORNI PERIODI:

- Apsolutni refraktorni period

- Relativni refraktorni period

Apsolutni refraktorni period je period tokom koga drugi akcioni

potencijal ne moe da se izazove bez obzira koliko jak bio stimulus.
Ovaj period se podudara sa celim vremenom trajanja akcionog
potencijala (najmanje za 2/3 trajanja akcionog potencijala).

Prisetite se da su inaktivaciona vrata Na+ kanala zatvorena tokom

depolarizacije membrane. Ona ostaju zatvorena sve dok traje
proces repolarizacije. Akcioni potencijal ne moe da nastane sve
dok su inaktivaciona vrata zatvorena.

Relativni refraktorni period poinje na kraju apsolutnog refraktornog

perioda i nastavlja se sve dok se membranski potencijal ne vrati do
mirovnog nivoa. Akcioni potencijal moe da se izazove tokom ovog
perioda jedino u sluaju ako je povean (vie nego obino) ulazak
pozitivnih jona u eliju.

Provodljivost za K+ je vea nego u mirovanju, membranski potencijal je blizu

ravnotenog potencijala za K+ i, zbog toga, udaljeniji od praga; za dostizanje praga
potreban je vei ulazak pozitivnih jona u eliju.

AKOMODACIJA se javlja kada se vrednost potencijala elijske membrane odrava

na depolarizacionom nivou tako da pragovni potencijal postoji ali bez okidanja
akcionog potencijala.

Akomodacija moe da se demonstrira preko hiperkalemije, kada je skeletna

miina membrana depolarizovana usled visoke koncentracije ekstracelularnog
K+ . Iako je membranski potencijal blizu praga, akcioni potencijal se ne javlja jer su
inaktivaciona vrata Na+ kanala zatvorena usled depolarizacije, to dovodi do
miine slabosti.

Propagacija akcionih potencijala nastaje

kada se lokalno kretanje pozitivnih jona
proiri na susedne delove membrane, koji se
zatim depolarizuju do pragovnog potencijala
nakon ega nastaju akcioni potencijali.

Brzina provoenja u nervnim vlaknima zavisi od:

a. Dijametra vlakna poveanje dijametra nervnog vlakna dovodi do smanjenja
unutranjeg otpora; tako, brzina provoenja impulsa raste to je vlakno deblje.
b. Mijelinske ovojnice. Mijelin ima ulogu izolatora oko aksona i poveava brzinu
provoenja impulsa u nervnim vlaknima. Mijelinizirana nervna vlakna provode
impulse tzv. saltatornom kondukcijom budui da akcioni potencijali mogu da
nastanu samo u Ranvijerovim vorovima, mestima prekida mijelinske ovojnice.