Prof. dr PETAR S.

MAKSIMOVIĆ

PROIZVODIMJA POVRĆA
U ZAŠTIĆEHOM PROSTORU
Prof. dr PETAR S. MAKSIMOVIĆ

PROIZVODNJA
POVRĆA
U ZAŠTIĆENOM
PROSTORU

PAK.TENON • BEOGRAD
 5

PREDGOVOR

Stalni napredak u ishrani Ijudi ima za poslcaicu povećanu poirožnju povr-

ća, ali i strože zahteve u poglcdu njihovog kvalitcta. NaiŽni radnict <Jina velike
naporc da itdovolje ue samo potrošačima povrtarskih proizvoda u poglcdu kvali-
teta, stvarajući boije sorte i hibride već i da za proizvađače staino usavrSav^u
tehnologjje proizvodnjc kako bi se sa što manje ulaganja dobila rcotabilna proiz-
vodnja.
Svedoci smo stalnog napretka u tom pravcu. Svakitn danom dolazc nam
nove sortc i hibridi koji ne samo da daju veće prinose i boiji kvalitet već poseđu-
ju i veću oipomost prcma najviše rasjMOStranienim patogcnima (bolesti, štctoci«
ne, korovi). T uje, za sada, najveći problem kako bez hcmijskih sredstava ili sašto
manje hemijskih sredstava dobiti proizvode beznjihovih osrataka, a naroćito pe-
sticida.
NaŠi kiimatski uslovi ne dozvoljavaju da sc povrtarska proizvodnja oiga-
nizuje preko celc godine na otvorenom prostoru.'Te okolnosti uticale su da pro-
izvodnja povrća budc više sezonskog karaktera. Sa pojavom plastike naglo su se
podizali plastenioi, plastićni tuneli i zajedno sa stakleaicima đanas imaino mno-
go bolju situaciju, sa raraomcmijim rasporedom pristizanjapovrća i tokozn zim-
skog pcrioda.
Svakako, ni sa takvim poboljšanjem ne možemo biti zadovoljni, jer je pro-
izvodnjapovrćau zaštićenim objektima još uvck nedov'oljna. Ova publikacija
ima za cilj da podsfakne ovu vrstu proizvodnje i da njeni proizvođači dobiju od-
govarajuću tehqologiju proizvodnje. Ako srao u tomc uspeli, rczuitat neće izo-
stati. Occnu o tome.razume sc, daće sarni prorzvođači.
Autor jc nastojao da ovu materiju izloži što preglednijc i sa što nianjc po-
navljanja. U opštem delu izloženo je gradivo koje sc odnosi gotovo na svc gaje-
ne povrtarske vrste, dok je u posebnom delu izlagano ono što jc specifićno t&
svaku.
Ovom prilikom želim da zahvalim svima koji su mi pomogli, bilo saveti-
ma ili na drugi način, &naroćito onima čijc sam podatke koristio, citirajući ih iii
prepričavajući njihovc stavove, da sc ova knjiga pojavi pred svojim čitaocimo* a
svekritičke primedbc, predlozi i saveti dobro bi mi đošli, na ćemu urtapred zidiva-
Ijujem,

Beograd, 5. maj 2007. god. AUTOfi

OPŠTE OSNOVE
 9

POVRĆE INJEGOV ZNAČAJ

GmpapovTĆa uključuje veliki broj biljnib vrsta. N jihovaspecifičnost je

d a daju finalni proizvod sa visokim procentotn vode, koji ako se brzo ne upo-
trebi najčešće brzo propada.
K ako se sukcesivno pristizanje povrća ne m ože u potpunosti podesiti,
usagiasiti sa potrošnjom, a i sa prirodnim faktorima proizvodnje, nađeno je
rešenje da se viškovi proizvedeni u toku povoljnih prilika (proleće, leto i je-
sen) prerade i čuvaju za zim sku potrošnju koja se dopunjava zimskom proiz-
vođnjom u zašticenim objektima.
Povrće cenimo po više osnova.
PoyRČE k a o u u d s k a h r a j H . Jestivi delovi povrtarskih vrsta m ogu biti:
deo koreoa, lukovice, Hst, stablo, plod i seme. Svi su ti proizvodi dragoceni u
Ijudskoj ishrani, aii o tome detaljnije u posebnom delu.
S p o r e d n i pR O izvoD j p o v r ć a kao STOĆNA h r a n a . N akon bcrbe deiova bilj-
ke za Ijudsku ishranu, kod izvesnog broja vrsta biljaka ostaje sporedan, ali
kvalitetan proizvod koji predstavlja dobru stočnu hranu (grašak 15-18 t/ha,
boranija 12-15 t/ha, bob 15-20 t/ha, kupus 15-20 t/ha. kelj 15-18 t/ha, karilol
18-25 t/ha, keleraba 5 -8 t/ha, brokoli 18-25 t/ha, kineski kupus 12-15 t/ha,
cvekla 10-12 t/ha, biitva 10-15 t/ha i d t).
B o u e /SKO&išĆAMNJE ZEMUtšTA, Zahvaljujući velikoj raznovrsnosti po-
vrtarskih, kao i ratarsko-krm nih vrsta u pogledu dužine vegetacije i uslova
uspevanja u većem broju slućajeva rnože se organizovati takva proizvodnja
da se sa istog zem ijišta dobiju dva ili tri u sev au istoj godini.
B o u e isKOtuSčA v a n je suN ćsvs s v e t l o s n e ENERCUE. Organizovanjem pro-
izvodnje &a većim brojem žetvi u istoj godini i na istoj površini bolje se isko-
rišćava n e samo zem ljište već i sunčeva toplotna energlja, što j e izuzetno
značajno. Ovo je utoliko pre značajno kada se zna da je je đ n o m izgubljeDa
suneeva energija izgubljena trajno.
B O U E KORIŠČENJE POUOPRJVREDNE MEHRNIZACUE i SiSTEMA ZA NAVODKJAVA-
n je . Korisćenjem sve više poijoprivredne mehanizacije u eksploataciji, naro-
10

čito pri gajenju većeg broja biljnih vrsta, a isti j e slućaj i sa sistem im a za na-
vodnjavanje, znatno se povećava njihov godisnji broj radnih daoa, pa se tro*
$kovi revnom em ije raspoređuju na veći obim proizvodnje, te se one lak§e
obnavijaju i brojčano povećavaju.
P ovE C AfiJB Povrtarska proizvodnja, pored korilćenja sa-
z a p o s l e n o s t i.
vremene poljoprivredDe mehanizacije, angažuje znatno više radne snage ne-
go Ito je to kod ratarskih kuhure. To u dosta slučajeva može bili od velikog
društvenog interesa.
P oveCanje DOUOTKA. Proizvodnja pov rćaje najintenzivnijagrana bUjne
proizvodnje u pogledu osivarivanjadobotka. D ovoljnoje uporediti samo njiv-
$ku proizvodnju sajeđnog hcktara povrća u odnosu na islu površinu na priraer
pšenice pa ćc se videti da dohodak ide u korist povrća o d Šest do desct puta, a
da ne govorimo o m ogućim razlikam a i2među gajenja povrća u zaštićenim
prostorima (siaklenici, plastenici i dr.) i njivske ratarske proizvodnje.
Važn OST inDUSTRUSKE PtE/tADL Većom proizvodnjom povnarskih proiz-
voda bolje se iskorišćavaju industnjski kapaciieii 7a preradu voća I povrća.
Time se obezbeđuje ćuvanjc i korišćenje povrtarskih proizvoda za ono vreme
kada ih na tržiStu nema u svežem stanju.
Izv o z p o v r t a r s k ih pfio/zvoDA. A ko sc ima u vidu d a su u našoj zemlji
povoljni prirodni uslovi proizvodnje, dobre dosadašnja iskustva, raspoloživi
prerađivaćki kapaciteti. položaj u odnosu na evropsko iržište, neophodno je
učiniti veće napore da se sve to bolje iskoristi i znatno više poveća izvoz po-
vrća kako u svežem tako i u prerađenom stanju.
Najzad, treba naglasiti da iznete glavoe ćinjenice o znočaju gajenja po-
vrća obavezuju sve učesnike u lancu proizvodnje, prcko prerade i tržiSta, a po-
sebno nauke da učine mnogo v ile n a njegovom unapređenju.
 II

POVRĆE KAO HRANAI LEK

Hrana je životna potreba čoveka. Ona mu omogućuje:

- rast i izgradnju telesnog tkiva,
- održavanje postojećeg tclcsnog stanja i
- obezbeđuje radnu onergiju.
Što je braoa raznovrsnija to je i kvalitemija, je r samo tako se mogu u
polpunosli podmiriti Jjudske potrcbc.
Materijc koje uiaze u saslav Ijudske hrane mogu biti biljnog i životinj-
skog porekla. M a iije b ro j životnih n a m i r n i c A koje konste u svežem stanju.
Većinom su to jestiv i delovi povrtarskih biljaka. Ostale nam irnice uglavnom
se pnpreraaju kuvanjem, pečenjem i s).
Hrana koju čovek koristi dobrim delom razlaže se u organizmu osloba-
đsgući cnergiju za njegove potrebe.
Danas se energija meri u džulim a (J), aran ije je bilam ern ajed in ica ka-
lorija (cal). Jedoa kaiorija ima 4,2 džula (J),
Potrebe orgamzma za energijom razlikuju se prema uzrastu, dobu staro-
sti, polu, vrsti rada t klimatskim uslovima u kojima čovek živi. Tbko, na primer,
deĆaku od 14 godina treba obezbeđiti 12.600 J, je r se nalazi u intenzivnom po-
rasiu. Devojčici iste starosti treba obczbediti oko 12.400 J. Radnicima, zavisno
od tcžirve posla, trebaobezbediti izmedu 12.0001 16.000 J. Međutim, licima sla-
rijim od 60 godina, treba obezbediti 6.800 do 8.000 J s obzirooi na to d a manje
troSe enetgiju, je r s u im manji napori rada, a i metabolizam im j e smanjen.
Smatra se da Ijuđskt organizam treba da obezbedi potrebnu cnergiju iz
bclančevina 10 do 15%, iz masti 25 do 27% i iz ugljenih bidrata do 60%.
Povrtarski proizvodi sastoje se od materijaorganskog i mineralnog sastava.

VAZNIJE ORGANSKEMATERIJE UPOVRĆU

B elan Cevinesv izuzetno važna organskajedinjenja. Izgrađena su od ve-
likog broja am ino-kiselina. One se nalaze u svim biljnim i žtvotinjskim orga-
ru2 m]ma. Belancevme učestvuju kao gradivne materije u svim ćelijam a živih
bića, a kod žjvotinja i fjudi jo$ i u krvi, mleku i sl.
12

Smatra se d a je ćoveku đnevno potrebno ) g belanćevina na jedan kg te-

lesne težine, od ćega treba da bude 50% životinjskog porekia. U sastav beian-
ievina ulazi veći broj ajnm o-kiselina. Za ljudski organizam izuzetno $u važne
tzv. esencijalne am ino-kisđine. Im a ih osam bez kojih Ćovek ne m ože opsta-
ti. To 8u: izoleucin, leucin, metionin, fenil&lanin, treonin, triptofan, valin i hi-
stidin koji j e oaroćito važan za decu. O ne se u stočarskim proizvodima nalaze
u punom sastavu, d d c u biljnim to nije shićaj, pa je otuda neophodno đ a se u
ishrani Ćoveka nađe više vrsta biljnih proizvoda kako bi se organizam obez-
bedio neopbodnim amiDo-kisclinama.
Jedan gram betanćevina im a 16,8 J energije.
M astj ili ulja su estri trovalentnog aikohola glicerina i viSih raasnih ki-
selica. M asti m ogu biti životinjskog i biljnog porekla. M asti biljoog porekla
nazivamo ulja. Životinjske masti su bogatijc zasićenim masnim kisdinam a, a
biljna ujja, obratno, nezasićenim. Pored toga Sto predstavljaju osnovni izvor
energije za čoveka, cnasti imaju i vcliko zdravstveno znaćenje s obzirom na eti-
otogiju nekihbolestk, je r se jedan hroj neophodnih vitam ina može iskoristifi je-
dino ako se istopi u njoj (piovitamin A, vitamin D i E).
KoriŠćenje većih kolićina masti ima za posledicu javljanje arterioskle-
roze u krvnim sudovim a ćovcka. Smatra se da oije lakav stućaj ako se korisli
biljno ulje. Svakako, prilikom korišćenja masti ne trcba ići iz krajnosti u kraj-
nosL Ona treba da se nađc u svakom Ijudskom obroku kako bi organizam iz
njc iskoristio 25 do 27% potrebne energije. U povrću je nem a previše.
Speciflćan m iris i ukus povrću daju i cterićna ulja. Povoljno deiuju na
rad usnih i želudačnih žlezda i tako bolje pom ažu varenju lirane. Mogu biti bez
sumpora pa daju prijatan miris i ukus, kao šlo je kod mrkve, peršuna, pastmja-
ka, celera, mirođije, ili sa sutnporom kao kod praziluka, luka viašca i šparglc,
odnosno sa sumporom i azotom kao kod belog i cm og luka, rotkve, rena, cve-
kle. kupusa.
Jedan gram masti ima 39 J energije.
FiTO saoi ćine grupu različitih jedinjenja koja imaju bakiericidna i fun-
gicidna dejstva. Imaju ih samo nekc povrtarskc vrste.
Prema E. Ahrensu, 1986 (po Branki Lazić, i snr. 1993), posle dclovanja
ekstrakta biljke sadržaj aktivnih cndospora baktcrija sm anjio sc u odnosu na
kontrolu <100%) kod belog luka na 1*5%, cm og luka na 3%. cvekle na 13%.
rabarbare na 23% . paradajza na 25%, ljute paprike na 31%, paradajza zeienog
n a 36%, rotkvicc na 36%, celera i mrkve na 45% i krom pira na 54%.
Eterićna ulja u povrću imaju i fitoncidno dejslvo. je t sprečavaju razvoj
štetnih gljiva i bakterija u probavnom traktu. Jačtna fitoncidnog delovanja je
razlićiu kod povrtarskih vrsta.
 13

Uc u e n ! HtDRATi su izuzctno važne organske materije. Oni, zajedno sa

belančevinam a i mastim a, itnaju fundam entalnu ulogu u životu živih bića.
Im a ih više vrsta. Po hem ijskom sastavu dele se n a monosaharide (prosti še-
ćeri), oligosaharide (šećem a jed in jen jak o ja u procesu hiđrolize daju dva đo
Šest m olekula prostih šećera) i polisaharide (jedinjenja koja hidrolizom daju
veiiki broj m olekula monosaharida). Ugljeni hidrati igraju veiiku ulogu u or-
ganizm u živih biea;
- nezamenjivi su kao neposredni izvor eneigije za živu ćcliju i organi-
zam;
- tipične su rezervne supstance (svakako ne svi).
Ovo se odnosi n a polisaharide skrobne grupe koji se deponuju u nekim
deiovima biljaka (krtole krompira, zadebljali detovi korenjača i đr.);
- celuloza, kao ugljeni hidrat hemiceluloza i hitin, prvorazredna je ske-
letna supstanca u biljnim ćelijama, pa obično kažem o d a je strukturni polisa-
harid. To su nesvarljive materije. Značajne su u Ijudskom obroku, je r podstiču
pražnjenje creva i ubrzavaju izbacivanje štetnih materija iz organizma. Sma-
tra se da biljna vlakna imaju m ačajnti nlogn u metabnliTTTni šećera, trigliceri-
da i holesterola,
- naročito monosaharidi i njihovi derivati u procesu hem ijskih transfor-
m acija daju raaterijal 2 a obrazovanje Širokog spektra različitih hem ijskih je-
dinjenja;
- karbohidrati (komponentesluznih malerija) u lazeu sastav višejedinje-
nja koja im aju imunohemijsku ili siičnu funkciju.
Ugljeni hidrati neophodni su organizmu i u procesu metabolizma kako
bi se belančevine uoplte mogle iskoristiti, odnosno izgraditi. Veći deo raz-
građnje ugljenih hidrata obavlja se u jetri i oni kao razni Sećeri odlaze putem
krvi do mišića, gde se konačno razgrađuju n a C O :, koji izdišemo, i vodu, ko-
ju crrganizam odstranjuje n a razne načinc.
Preterano uzimanje šećera i drugih ugljecih hidrata m ože izazvati ošte-
ćenja žlezde gušterace i dovesti do šećem e bolesti. Naprotiv, ukoliko se u or-
ganizam unesum anje količine, ispod 10% od ukupne količine energije, dolazi
do fatalnih posledica (acetonurija).
Najveći procenat ugljenih hidratakod povrlarskih vrsta nalazi se u krom-
piru, mahunarkama, to e n a s tim biljkama, a neznatno u lisnatom povrću.
One deluju ne samo osvežavajuće vcć i podstiču lu-
O R G A N S K E KJS ELiN E.
čenje žlezda u ustim a i želucu i indirektno pomažu varenju hrane. Smatra se
d a imaju i baktericidno dejstvo.U povrću se najćešće nalaze sledeće organskc
kiseline:
- oksalna (spanać, paradajz, boranija, rabarbara)
- jabučna (paradajz, spanać, salata, karfiol)
)4

- limunska (sve vrste salata)

- m )ećna(kiseli kupus. paprika)
- vinska (cvekla).

V IT A M IN IU P O V R Ć U IN JIH O V ZNAČAJ

Vitamini su vrlo složeni hemijski spojevi. Oni omogućavaju pojedinim

prehrambenim m alerijam a njihovu resorpciju, a deiuju i zaštitno na pojedina
telesna tkiva. Vitamini se m ogu defmisati kao organske materije neophodne za
život. Neophodni su za rastenje, krepkost i osećaj dobrog zdravlja.
Vitamine delimo n a dve grupe: topive u vodi i topivc u mastima. uljima.
U prvu grupu spadaju vitam int B grupe (B j, B :. Đs, Ba, B?, B 12) i vitnmini
C, H , U, i PP, a u drugu grupu vitamini D, K, E i provitam in A.

MJNERALNE MATERUE (SOU) UPOVRCU

M ineralne maierije su, kao i vitamini, \ t !o značajne za pm vilno funkc-

ionisanjc Ijudskog organizma, koji je, pored organskog deia, sastavljen i od
mineralnih soli. Izbor mineralnih m aterijau IjudBkom organizm uje pretežno
biljoog, a u manjoj meri živolinjskog porekla.
O ne nemaju energetsku vrednost, a Čine oko 5% ukupne težine hrane.
P o v rć e je dobar izvor mijieralnili materija, je r sadrži pedesetak eleme-
nata. U narednom prilogu izncti su sam o giavni mineraJni eiementi za važnije
povrtarske vrste. Svaka m ineralna materija ima posebnu ulogu u Ijudskom
organizmu.
S elenu jedinjeujim asa vitaminima stvara tanac aiuioksidanata koji spre-
Ćavaju oksidaciju slobodnih radikala, odnosno sprečava se oksidacija delova
veiikih molekuia u organizmu, što inače dovodi do negativnih efekata: kance-
rogenog, mutagenog ili teratogenogdelovanja.
Slobodoi radikali nastaju kao posledica unošenja hcmijskih supstanci
(pesticida, veštaćkih đubriva) ili dejstva raznih vrsta zraćenja. kao i sire s a k o
jem smo svi m anje -više izloženi.
Imajući u vidu lako vcliki značaj sclena. kojeg nema dovoljno u našim
zemljištima 0,12 do 0,44 ppm , m ali je broj biljaka koje ga sađrže.
Ispitivanjem sadržaja nekih povrttvrskih biljaka (sadržaj izražen u mg na
kg suve m ase) nađcno je da selcna ima u belom luku 230 mg, u Hstu kupusa
 15

Tab. I. Prcgkd važnijtb mmm lnih maierija (mgH)

<Murtazov,T. isar. 1994)

Vrsta K20 Na: 0 CfiO MgO 1 FejO*

Pandajz 004 0.12 0.04 0,06 0,01 0,07
Krastavac 002 0,01 0,03 0,01 0.01 0,42
Lubenica 002 0,01 0,02 020 0,03
Dioji 0.08 0.11 0,01 0.01 0.00 o,ot
Titva 0,13 0,14 0,05 0,02 0.01 0,22
O nU k (zc l) 1.09 0,09 0.10 0,22 — 0.82
B o ra rn ja 1,28 - 0,64 0,20 -
0,39
Olav. kupjs 0,27 0,10 0,06 0,02 0,00 0,09
Karfiol 003 0.09 0,16 0,02 0,00 0.11
SpMMĆ 0.30 0,64 0,22 0.01 0,06 0,20
Obv, saUta 0,38 0.07 0.15 0.06 0.05 0.09
Mdćva 008 002 0,11 0.11 0,01 0.13
Cdcrtkoren) 0,40 0.17 0,12 0.05 0,01 0,12
L C n i luk U.01 O jl — 0,00 0.10

| Krompir 0,02 0,02 0,05 0,01 0.19

150 mg, u korenu mrkvc 64 mg, u listu salate 5 ? mg, cm om luku 42 mg, pa-
radajzu 36 m g, u zrau pasulja 28 m g, u krtoli krompira 11 mg, u kukuruzu §e-
ćercu ) l mg.
Istina, beli Juk ga sclektivno sakuplja i akumulira kao nijedna druga po-
vrtarska vrsta. O ndaje potpuno razumljivo sto sc beli lu k sv e više koristi i kao
lekoviia biljka,
Jod (J) je važan halogeni eleincnt za normalno funkcionisanjc štitne (ti-
roidne) žlezde. O na lući i skladišti jo d koji je svakoj ćeiiji Ijudskog teia neop-
hodan za normaian rad. Štiina žkzda iz kn-'i uzima jo d koji unosimo hranom i
proizvodi T hormone (Tj i T*). Ljudska krv svakih )7 minuta prođe kroz Stitnu
žJezdu, a njen sekret, zahv&Jjujući jodu, ubija štetnc klice koje se nađu u krvi.
Ako nema dovoljno joda, itcini mikroorgaoizml sc ne ubijaju padolazi do gu-
Savosti, kao i do iscrpljenosti organizma, jer se slabo obnavlja energija tela.
Pored toga, jo d um iruje nervni sistem i oslobađa ga napetosti. Jo d je jc*
dan od najboijih katalizatora oksidacije pri razlaganju masnoće u telu, a u slu-
Ćaju njegovog nedostatka dolazi do taloženja sata i d o sm anjenja umne
sposobnosti.
16

Jod sc u prirodi nalazi u m alim količinania.

Joda ima u obliku soli jodida. U povrću ga ima u mrkvi, paradajzu, spa-
naću, krom piru, grašku. kupusu, luku, a nešto m anje u diugim vrstama.

ŠTETN E SUPSTANCE U POVRĆU

Kao što je u viSe navrata isticatio, povrce ima veliki broj izuzetno kori-
snih materija za normalan razvoj i zdravlje čoveka, ali u m anjim kolićinama
m ogu se oaći i neke Štcuie maicrije. Tu su u prvom redu oksalati i nitrati. Oni
se u Ijudskom organizmu enzimatskom i m ikrobiološkom redukcijom veoma
lako transform išu u štetne nitritc.
Sm atra se d a se izvestan procenat nttrata unosi u Ijudski organizam i
preko povrća,
Utvrdeno je đa povrtarske vrste razližito apsorbuju, odnosno zadržava-
j u nitrate, te SU n a osnovu toga razvrsume u sledede gnipe.
N iT R O F lL S O povr biljke koje, ako imaju dovoljne kofičine azo-
CZ. T o su

ta na raspolaganju u toku vegetacye, akum uliraju u svojim proizvodim a veli-

k e kolićtne nitrata. Tome su najviše podložne sledeće vrste: spanać, salata,
keleraba, cvekla, rotkva i rotkvica.
0$ R £[> S JB Z a razl iku od biljaka prve gtupe, ove ima-
m tr o fu m o po vr će.

ju sposobnost d a u svoje proizvode akum uliraju osrednje količm e nitrata. U

ovu grupu spađaju m rkva, kupus, kelj i krompir.
S u R O N lTR O F iL N O To su biljne vrste u čijim se proizvodima mo-
povrče.

gu naći vrlo male kolićine nitrata. U ovu grupu spadaju paradajz, paprika, kra-
stavac, grašak i cm i luk.
Koliko ć e se nitrata naći u nekom proizvodu n e zavisi samo od biljne v t -
ste ili sorte; na to utiču i drugi faktori. Tako, n a primer. na povećanje količi-
n e nitrata u biljci m ože uticati n e d o sta u k svetla, tem perature niže od
optim alnih, ranija berba proizvoda i sl.
Prem a Pravilniku FAO, dozvoljena dnevna kolićina nilrata u hranijivim
proizvodim a iznosi 5 m g/kg telesne mase. Najzad, neophodno je istaći d a ma-
da povrtarske vrste biljaka slabo apsorbuju nepoželjne elemente, oni se ipak
m ogu u njim a naći, naroćito ako $e gaje pored puta gde su veća zagađivanja
od izduvnih gasova.
Teže štetne posledice m ogu izazvatt;
- aluminijum (Al) u većim količinama izaziva Alchajmerovu bolest, od-
d o s r o razne vrste senilnosti koju prati poremećaj uma;
 17

Tab. 2. Sadržaj nitraia kod važnijih vrsta povrta (mg/kg)

Preuu i&tnživaoihfa
Vrsla Afiđtfuftenko, B tto k a U a ć i
V.K. i sar. 0984) i sar.tl990)
Lubenica 38 -
96
—

Krastavac li -
35 60 —
270
—
Tikva 200 — 280
-
Plavi patlidžan 55 - 303
—
fa p rS * 9 —
136 63 316
Paradajz 9 - 362 60 •-
286
—
Krompir 10 — 362 45 350
—
Grašak zeleni 4 112
Bcrani/a 44 970 139 -
376
—^ —
Kupits 30 - 1520
—
Brokcla - 84 810
—
Karfiui -
19 1289
—
Salata lisnata -
112 579
—
Spanad 62 - 6900 110 670
Cvekla 306 -
8008 * 115 -
1200
—
Crai luk 10 — 200 40 286
—
Mladi luk 10 -
200
—
Mrkva 18 — 606 112 362
-
Celer 220 — 2860
—
Rotkvica 350 —
3520

- živa (Hg) sprećava snabdevanje ćelija glikozom, izaziva zamor, ne-

dostatak apetihi, ćbittavicu, otecene desni i đuševne poremećaje;
- nikl (Ni) nepovoljno deluje na jetru , bubrege i rad m ozga i
- kadmijum (Cd) šteti plucima, jetri, bubrezima i polnim organima, jer
razara cink u ovganizmu.
Razumljivo, štetne materije koje se m ogu naći u povrću ne bi nas smele
obeshrabriti ili uplasiti d ag a rnanje koristimo. Nikako, jer treba iniati u viđu da
su korisni sastojci mnogo veći od štetne kolićine nitrata, koja je manja od one
količine nitrata koju unosimo, na primer, preko raznili prerađevina i vode.
Svakako, bitno je da oiganizatori proizvodnje povrća više povedu raeu-
na pri đubvenju bitjaka azotnim đubrivima, naročito biljaka prve grupe, kao i
o ostalim faktorim a koji utiću oa povećanje nitrata u biijkama.
IS

N a kraju, neće se pogrešiti ako se kaže d a je povrće nezamenjivo u )jud-

skoj ishrani ne samo po tome Što sađrži belanćevine masti, ugljene hidrale,
vcć i tb o g vitamina, mineralnih m atenja, korisnih kiselina i drugih sastojakn
od kojih zavisi ukus i pwobavljivost u Ijudskom organizmu.
Imajući sve to u vidu, bez preterivanja možemo reći da ova vrsta proiz-
vodnje ima i veliku privrednu važoost za našu zemJju, tc j e trcba stalno una-
predivati kako b i se dobili što veći ekonomski cfekti.
 19

TIPOVIZAŠTIĆENIH PROSTORA

STAKLENICI
Staklenici su specijalni objekti zaproizvodoju povrća, cveca i drugogbi-
Ija u vreme nepovoljnih uslova n a otvorenom polju. To su objekti izgrađeni ta-
ko da pružaju dovoljno prirodnog svetla za gajene biljke. Noseda konstrukcija
je od Želika, a objekat j e zatvoren providnim staklom. M ođem i staklenici su
opremJjeni uređajim a za automatsku regulaciju mikroklimatskih uslova,
U staklenicima se može proizvoditi povrće, cveće i druge biljne vrste u
toku kasne jeseni, zim e i ranog proleća, tj. u vrem e kad se n a otvorenom po-
Iju to ne može uspešno Činiti. ZahvaJjujući tome može se organizovati povr-
tarska proizvodnja tako d a se dobiju sveži proizvodi u svako doba godine.
Premaspoljnom izgledu i proižvodnoj nameni ima više tipova staklenika.
P o J E D fN A č M imaju sam ojedno proizvodno odcljenje. Oblik
s ta k lem c j

krova m ože biti jednostran, dvostran ili hangarskog tipa. Sirina staklenika se
kreće od 4 do 12 m, visina može biti različita (2 do 3,5 m j, a isto tako i velicina
(100-1.000 m2). U takvim staklenicim a piovetravanje je jako dobro, je r se sa
svih strana mogu koristiđ otvori radi venrilacije. Korisni prostor može biti podni
ili stelazni, što zavisi od namene pioizvodnje.

B očn i, pojedutočm stoklenici

20

B l o k sta k lsn k 'I pralstavtjaju u gndevinskom smislu niz boćno spoje-

nih pojedinačnih staklentka. N a taj nacin sc dobija veća povrsina pod stakJom,
podeljena nizovima stubova nosača. Što je vede rastojanjc između stubova n o
s&da (3,2 ttt; 6,4 rm 12,8 m ), lo je m anjezasenjivanje i laksa obrada zem ljiita.
Staklenici sa v elik b i blokovima su znalno jeftiniji po jedinici površine
od pojedioacnih. pre svega zato što se snan ju je broj pregradnih zidova. Isio t-
ako, u kasnijoj eksploataciji objekata kod biok-staklenika se znatno sraanjuje
spoljna rashladna površina u odnosu na pojedinačne staklcnike. odnosno na
jedinicu zatvorene povrsine, što smanjaje troškovc zagrcvanja.

Spolfni i:gletf bfok-siaklm ika

Visina bočnth staklemh zidova najčešće iznosi 1.8 do 2,5 m , a visina u

slemenu krova zavisi ođ Sirine odeljcnja (prostor izmedu đva noseća stuba).
Krov odeljenja ili „lađe" je dvostran. Na spojevima krovova odeljenja nalazi se
olukkoji prihvara padavinc i odvodi th u kanalizacionu mrežu ili akumulaeiju.
PoKRETh't s t a k l e m c / su postavljeni na loćkove i šinc i m ogu se povući
na jednu ili drugu susedtm povrsinu. N a taj način staklenik se vrada na istu po-
v tim u svake druge ili tredc gudine. Njihova prcdnosi je u tome što sc usevi
 21

sm enjuju i dol&go n a novo zemljisle, čim e je zaražavanje zemljista, odnosno

biljaka sveđeno n a najmanju meru. Te2kcxie se javljaju ja i m ontaži i đemon-
taži sistem a za zagrevanje, navodnjavanje i sl. Z b o g to g a se i manje koriste.

Ufumv^n/l IzglaJ ^TakUtmka

HiĐROPO&SKf STARL&Mici ne razlikuju se od običnih staklenika po spolj-

nom izgledu, već po načinu uzgoja bilja, je r s e kao podloga za pričvršćivanje
korenovog ststem a biljke ne koristi zem lja nego inertni supstrat (sitan šlju-
nak, mineralna vuna, vem rizulil.pcrlit) u koji se,prem a optimumu, dozira teč-
ni branljivi rastvor.
U lakvim staklenicima m ogu se obezbediti optim aini uslovi za proiz-
vodnju, što njje slučaj kod klasičnih staklenika.
U biđroponskim stakienicima doiazi do ranijeg sazrevanja povrča, do-
bijaju se kvalitetniji proizvodi, ostvaruju se visoki prinosi, u iro šic Ijudskog ra-
d a je tnanji, sigurnostproizvodnje je veća. j e r j e o p a s D o s t od bolestisvedena
na minimum, supstrat ne treba menjati skoro dok traje stakienik, nisu p o t r e b -
ne uobićajcne tnašine za obmdu oiti klasičan sislem za navodnjavanje - sve to
daje velikti prednost takvim staklcnicima u odnosu na klasične.
Svakako, treba imati u vidu d a li objekti više koštaju. da u njim a proiz-
vodnju mogu <ia vode dobro obuccni siručnjaci i da se m ora obezbediti visok
stepen disctpline u radu.

IZBOR MBSTA ZA STAKLENdK

M esto trcba da je zaklonjeno od jakib i hladnih vetrova, a tzložcno što

više aunčevoj svetlosti i toplori. To će se ostvariti ako sc izabcrc takav polo-
žaj staklenika na kojem će biti obasjavan od p m h jutarnjih p a do poslednjih
večemj ih zraka,
22

N ivo podzemne vode na m estim a gde će se graditi staklenik treba da

bude što niži (bar 1,5 m), da ne bi nepovoljno uticao na građevinske eiemente
staklenika i normalno odgajivanje biljaka u objektu.
Ukoitko se gradi staklenik pravougaonog oblika, a naiazi $e u ravnici,
onda bi njegova osovina trebalo da ima pmvac sever-jug. U takvom položa-
j u stakJenik će u toku dana najduže biti osvetljen.
U neposrednoj bliajni staklenika ne bi trebalo d a budu gradeni visoki
objekti ili da se podižu visoki zasadi koji bi ih zasenjivali.
Uto tako nije poželjno da su ostali objekti (upravna zgrada, magacini, pe-
kimica, kolska vaga i sl.) previ&e udaljeni od staklenika.

SlSTEMI - UREĐAJl U STAKLEN1K.U

S ist e m Za zagrbvakjh. Zagrevanje staklenika može biti razlićito, obic-

nim pećima (mali stakJenici), putem kotlamica vrućom vodom , vodeoom pa-
rom iii loplim vazduhom putem katorifera.
Zagrevanje to p h m vodom najviie se prim enjuje u velikim stakicnici-
ma. V ruća voda protiće kroz sistem cevi, kojc su postavljene sa unutraSnje
strane spoijnih zidova slaklenika. između rcdova nosećih stubova i n a visini
.'Plafona'*. Cevovodi za zagrevanje su, u dosta slucajeva, i dclimično postavlje-
ni na nosećoj konstrukciji. To je slučaj i kod sistema za navodnjavanje. U no-
vije vrem e u ctlju zagrevanja zem ljišta u zoni korenovog sistema postavljaju
se plastične toplovodne cevi u zemljište objeku odgovarajućeg preseka na ra-
stojanju i dubini od 45 do 50 cm , kroz koje se po potrebi propušta topla voda
za vrem e proizvodnje.
Zagrtvanje staklenika vodenom parom (pam o grejanje) lo&jji je način
od grejanja vrućom vodom, pa « retko koristi.
Toplane fstanice za zagrevanje vode) kao gorivo m ogu koristiti ugalj,
zem ni gas ili mazut, pri Ćemu $e priJikom gradnje trcbapo mogućnosti orijen-
tisati na domaće izvore energije.
Z agrem nje slakJenika toplim vazduhom. Naime, vazdub se 2agreva ka-
ioriferim a i kroz sistem cevovoda razvodi p o stakleniku. Kalorifcri se mogu
grejaii elekinčuom stm jom , parom . vrelom vodom.
Sistem za prove/ruvanje. UspeŠna proizvodnja u zatvorenom prostoru
može se ostvariti ako se obezbcdi dobra venlilacija, Ventilacioni otvori ireba-
lo bi d ačtn e 25-30V« od krovne staklcne povriine. Mali sraklenici (0,5-1 lia)
imaju ventilacione otvorc n a bočnim staklenim zidovima, što je izuzetno do*
bro, a veliki blok-staklenici većih povrsina imaju i krovnc otvore, tj. krovne
sektore, p a je u njim a provetravanje ipak slabije.
 23

U ieđaji za provetravanje m ogu biti automatsid, poVaautomaVski iVi rutni.

Sistem za automatsko kondicionim nje vazduha. Uspešna proizvodnja u
staklentkune može se, između ostalog, zamisliti i bez odgovarajuće vlaznosti
vazduha.
D a bi se udovoljilo svakoj gajenoj biljnoj vrsti u stakleniku, danas se
koriste autontatski uređaji z a vlaženje vazduha. Oni najčesće rade programi-
rano, tako da automatski uključuju i isključuju uredaj za vlaženje vazduha u
stakleniku.
Sistem za navodnjavanje. Navodnjavauje m ože biti Tučno, crevom, oro*
šavanjem i kapanjem . B ez obzira c a to koji se način navođnjavanja koristi,
potrebno je da se obezbede dovoljne količine vodc, kao i moguenost da se ona
zagreje do željene temperature. Vodovodna m reža se razvodi podzem no i pu-
tem noseće konstrukcije. Gustina unutrašnje hidromreže zavisi od nacinana-
vodnjavanja.
Sistem zanavodnjavanje orošavanjem, uz m ali dodatak, može da se ko-
risli i za prihranjivanje biljaka preko Jista {folijarno), a i 2a piakaujc biljaku
protiv bolesti i štetočina.
Uređaji za doziranje ugljen-dioksiđa (CO2). U stakieniku $a povrtar*
skom, a i drugom biljnom proizvodnjom , naročilo za vrem e hladnih zima,
koncentracija CO2 j e veća nego u slobodnom prostoru.
M eđutim, sa pojavom svetla započinje intenzivan proces fotosinteze, a
tim e i veća potrošnja CO2, Što đovodi do smanjenja koncentracije CO2 u sta-
kleniku u odnosu n a spoljnu sredinu. Pri kraju dana, nestajanjem svetlosti,
mnanjuje se fotosinteza, a zahvaljujući provetravanju u staklcniku ponovo se
izjednačava koncentracija CO2 sa spoljnom sredinom.
D a b i se om ogućiii Ito bolji u&lovi za fotosintezu biijaka. naučnici su,
znajući da koncentracija CO2 u vazduhu (0,03% ) nije optimalna. iskoristiii
staktenik kao žatvoreni objekat d a veŠtačkim putem povećaju koncentrsciju
CO2 zanekoliko puta (do desetputa), čime su postigli prinos veći za 20-30% .
VeŠtačkim putem CO2 se može dozirati spaljivanjem petroleja, parafina.
mctana, propana, etilnog atkohoia i tečnog COc.
Ovi izvori C 02zahtevaju d a se u stakieniku installraju posebni tehnički
uređaji za oslobađanje i doziranje željene konccntracije uz punu sigurnost po
zdravlje čoveka, s iim Sto se njegovo prisustvo u toj sredini svodi n a najma-
njum eru.
Sistejn (instalacjej veštačkog osvetljavanja. Staklenik i njegovanajbli-
ža okolina treba da imaju mogućnost da po žeiji budu osvetljeni. Spoljno osve-
tljenje pravi se po principu uličnog i tako se i koristi.
24

M eđutim , u stakleniku treba insiaJirali dobru clektrićnu m režu. sa <io-

voljnim brojem sijaliCnib mesta, da se u loku noći može ne samo pravilito ori-
jentisati i kretati po objektu već, u tzvesnim slućajevim a, i obavljatt neki
neodložni posao.
U koliko se u stakleniku planira gajeoje izuzetao važnib biljaka, naroći-
to u selekcione svrbe, pored tzv. ^nonnainog osvetljenja” može $e instalirati
ja£a elektnćna m reža zanapajanje većeg broja sijaličnih m esta koja će u toku
noći intenzivno osvetljavati i tako veštaćki produžifi svetlosni dant odnosno
povećati asimilaciju i tim e obezbediti ubrzani porast i razviće biljaka
Transportni reiim . Za normalno obavljanje proizvodnih poslova svaki
staklenik b i trebalo da ima spoljnu i onutrašnju transportnu m režu. Spoljnu
mrežu čine pnsJupm putevi, beionski, asfallni i sl., dovoljne širine da se dva
vo2 ila mogu mimoići ili se pravi uži kružni put oko objekta, što je znatno bo-
lje. N a određenim mestima pored staklenika proširuje se put i lako dobija pi*
sta za deponovanje reprodukcionog malerijala (stajnjak, mineralno đubrivo i
dr.), amhalaža i gotovi proizvodi.
Unutrašnji transport u stakleniku sasloji se od beiouskib staza (raznih
Širina)» specijalnih transpormili traka, raznih kolica koja se m ogu kretnti pre-
ko grejnih cevi \ slićno.

PLASTEN IC l - PLASTEN IČ NI TUNELl

Zaštićeni prostori podplastićnom foltjom m ogu biti prosti zašdćeni pro-

stori namenjeni sam o zaltiti biija od tn raza (plastjčni tuneii), ili savrememje
izgrađeni i trajniji (plastenici),
PLASTESta su stičm staklemcima. ali je sta k lo zamenjeno plastičnom fo-
lijom. Mogu biti pojedinačni i!i blok-plastcnici. Noscća konstrukcija je tanja,
slabija, je r ima neznamo opterećenje. najčešćc se prnvi od aluminijuma. ali i
od gvožđa, drveta. piasiike i dr.
Krov m ožebiti dvovodni sajcdnakim ili različitim 9tranicama, ali se če-
šće koristi potukružni, jer se plastika manje oštećuje. Piastenik se pokriva fo-
lijom debljine 0 .2 0 - 0,30 nim. Ooa se zam enjuje nakon dve ili tri i Ćetiri
godine, što zavisi od kvaliteta folije.
Radi dobrog provetravanja otvori na plasleniku se nalazc na krovnoj po-
vriini ili sa strane. Poželjno je da površina otvora bude oko 30% od ukupne po-
vršine plastenika.
U plastenicuna se mogu mstalirati, kao i u staklenicima, urcđaji za za-
grcvanje, navodnjavanje, provetravanje i slično,
lzbor m esta i grsdnja plastem ka je kao kod staklenika.
 25

Jnutrašnfi bgtecf pfastftfika

Blok-plusti'niei

PusTENičM iVNEiJ se sastoje o d lučnih nosača i pokrivne folijc. Nosa-

6 mogu biti od drvcnog pruta, žice raznih debljina. metalnih cevi, plastikc i
ć»* Dužina i dcbljina nosača m ogu biti različite, što zavjsi od veličine tunela i
\ ts\6 materijala od koga se pravi. Nosači se Da odabrano m esto postavljaju
iučno i sa obe strane pričv « te za zemlju. K od većih raspona Tneđusobno sc
mogu povezati pom oću cevi koja služi i za navodnjavanje. Takođe. kod većih
runela i vrata se prave sa obe strane, Stoom ogućava lak5i rad i provetravanje.
Folija 8e prebact preko nosača i jediiim deiom (12-30 cm) ukopava sa straRe
tunela. Kod ntskih i poluvisokih tunela sa Čeonih strana folya se vezuje lako
da omogućuje dobru zaštitu, a istovremeno dobro provetravanje.
26

Tab. 5. Blcmemi i dimenzijc pUitiSoih umela

(po BrankJ Lazjć)

Karak teri siikc T \ p l u n e l i

i u oela
alsJci ’ | pciuvisofci | visofci

Dimenzije i uoela

Širina (m) 0,5 2-3 4,5-7,5

Visina (m) 0j 0,7-0,9 1,8-3,6

DuŽiaa <m) 10-12 15-18 25-100

N o s*č i

Dcbljino (cm) 0 J-0 .5 2 -3 3 3 -4 ,0

Duzina(m) 1,40 3,64,2 7,0-8,0

Rastcganje (m ) 1,0 2,0 1 ,0 -1 3

D ubini posuvijanja (cm) 12-18 20-25 ] 28-30

PlastiĆna folija

D cbljuu (nvn) 0,10 020 020-0,25

Širma(m) 1,4 3,6 -4 , 2 ' 7,0-8,0

Dubina posiavjjm ja (cm) 12-18 20-25 28-30

_________________
 27

Pri gradnji plastičnih lunela i plastenika trebalo b i koristiti tzv. „EVA“ fo-
liju (etilvintlacetat), je r je bolja od ,,PE'S i „PVC* folije. O tpom ijaje na atmo
sferske prilike. daje bolju toplotnu izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva.

M iKitOKUM ATSKI USLOVI U PLASTENIKU

I PLASTENIČNOM TUNELU

Toplotni reiitn. Ako se plastenik, odnosno plastični tunel ne zagreva,

temperatura je pod đirektnim uticajem spoljne sredine i podložnaje većim ko-
lebanjima. U koliko se, pak, zagreva, onda ne dolazi do neželjenih kolebanja.
U toku suočanog dana tem peratura se povećava i dostiže maksimum od
15 do 20°C oko 12 časova. što zavisi o d temperature spoljne sredine, a zatim
opada, da bi se u jutarnjim časovim a približila temperaturi spoljne sredine.
K adaje oblačan dan. temperatura je v išaza 3 -l^ C od tem perature spoljne sre-
drne. N ajvišatem peratura je u sredini plastenika, a sa čeonib i bočnih strana
niža za 2-3 °C . OdrŽavanjem povoljne vlažnosti u plasteniku više se akumu-
lira toplote u toku dana, koja u toku liladne noći zrači, pa se donekle ublažu-
u velikaosciliranja. Tempcratura se mozc povečati za 4 -5 °C ako se plastenik
ili tunel pokrije sa dve razdvojene (2 -4 em ) folije umesto sa jednosirukom.
Kto tako može se u većem plasteniku postaviti teanji tunel iznad redovabilja-
ka i time povećati tcm peraturu za nekoliko °C.
A ko dođe do izrazito niskih tempcratura, onda sc u zašlićenom prosto-
ru biljke orošavaju vodom u vidu m agle sa oko 5 mm. U takvoj sredini se za-
siti vazduh vodom, zbog čega se smanjuje radijacija toplote iz zem ljišta.p aje
minimalna tem peratura za !-4 °C viša nego u slobođncm prostoru.
Istotako, plastenici se znlivaju veštačkum kišom k ad aje spoljna tempe-
ratura oko 2°C sa tendencijom pada, p a se ostvaruje po istom principu dobar
efekat zaštite, N a taj načm piastenici se mogu i hladiti ako je tem peratura iz-
nad 25*C.
Zcmlj ište pod plastičnom folijom je sa višom tem peraturom za oko 2°C
na dubini o d 10 cm , odnosno za 7°C na dubini od 20 cm u ođnosu n a spoljno
zemljište. N a ivicam a plastenika tem peraiura zem ljištaje u vekza neki stepen
niža u odnosu na središnji deo.
Zagrevanje prostora. Svi prostori zaštičeni plastičnom fobjom m ogu sc
zagrevati prirodno (pođ đejstvom sunca). razlaganjem poslavljenih organskili
maierija i veštackim putem (toplom vodom, parom, toplim vazduhom).
Manji tuneli i plastenici, caročito ako se u n jim a planira proizvodnja ra-
Nida, rnogu se zagrevati svežim stajnjakom, pozđeroni, listom t s3. Debljina
28

sloja bioencrgetskog materijala koji se sLavlja prekozem ljc iznosi o d 30 do 50

cm, što zavisi od vremenskih usk>va i planiranc viste proizvodojc. P oito se
stajnjak dobro ugazi, posiavlja so iznad njega sloj poscbno priprcmijcrtog ze-
mljišnog supstrata za proizvodnju rasada u sloju od 10 do 15 cm.
Bkik-plastem ci se zagrevaju n a isii način kao i staklenici
Trebalo bi znati da jc pii istom zagrevanju tem peratura za 1-3 cC niža u
plastemku nego u sukleniku. što znaći da je ra sh o d eoergije vedi za 12-15%.
Sveilosni režim. Kakvi će svetlosni uslovi biti u plastićnom tunelu i pla-
steniku zavisi od svetlosne propustljtvosti folije.
Najveću kolićinu svetlostj ptastika propušta oko 12 ćasovo. Dvoscruka
folija smanjuje osvetljenjc do 11% u odnosu n a jednostruku, zbog kondcnza-
cije vodenc pare koja se javlja Izmedu folija.
Posmatrano u celini, svetlosni režim u prostoru zatvorenom plasttčnom
foltjom j e zadovotjavajući zanorm alan rast biljaka, pod uslovom da folija bu*
de ćista.
Vazduiim režim. U plastićnim tunelim a i plastenirim a vazdušni režim
zavisi od mogućnosti provctravanja. A ko se provetravanje obavlja kroz vrata
i druge otvore (pasivno), slabije je ncgo ako se to Ćini ventitatorima (aktivno).
V plasteniku i plastićnom lunelu vlažnost vazduha varira o d 55 d o 95%
i najčešće j e za oko 20% viša nego mi otvorenom polju. K ada temperatura
opadn (noću), relaiivna vlažnost sc povećava i dostiže maksimum oko 6 ćaso-
vaujutro. U centralnom dclu plastenika vlažnost vazduhaje veća nego pri kra*
jevim a. Dobrim provetravanjem relativita vlažnost vazduba može se dovesti
do zadovoljavajućeg nivoa.

TOPLE LEJE

Pod toplom lejom podrazumcvamo zemljišni prostor otvičen daskama,

sa gom je strane pokriven sraklom.
Prem a konstrukciji tople lejc m ogu biti jednostrane (obićne) i dvostra-
ne (holandski tip). U nas je, uglavnom, zastupljen običan tip.
J e d n o s t k a n e TOFL£ LEJt. Dcle se na nadzem ne (pariski tip) i ukopane
(ruski tip).
N adzem ne tople leje sc prave brzc, više scm ogu konstili tehnička sred-
stva, lakie se preoose n a novo mesto, šlo pomažc smanjenju bolesti 1 Štctoči-
na. U njim a se lakše reguliše vlaga i može se proizvcsti ujednnćen rasad.
Nedostatak nadzemnih leja je u toine Što se moru ulrošiti oko 30% više bio
energetskog materijala nego kod ukopanih leja.
 29

Jednostrufit! fople teje

U kopanc tople leje su pogođnije kod izrazito rane proizvodnje, jc r su u

ojim a topiotni režim i vlažnost m anje podložni oscilacijama (promenama) za
vreme gajenja rasada.
H olandskj tip tople le je (dvostra NE)< Ove lejc su obično dvoslruko Ši-
re (3 m ) od obiiniiL, f*ajc piildz picitm uiiulrašiijosli prilikom nege rasada ne-
što teži. Prozori su postavijeni koso kao na krovu. Njihova gradnja j e skupija-
Manje se koriste i o njima nedemo daijegovorili.

E l e m e n t i JEDNOSTRANB TOPLE LEJE

Toplu leju sačinjavaju ram (sanduk^ prozori, podmetači z a prozore, asu-

ra, trap, izvor toplote i m ešavina zemlje.
Ram (sanduk jasiuk). Zatvara prostor sa sve četiri strane. Kad god je mo-
guće, z a ra m bj trebalo koristiti čamove daske, je r su lake i đobro se impregni-
raju. Dimenzije okvirasu obično; 4 m dužina, 1.5 m širina, 20 do 30 cm dubina
(širina daske). Jedna strana okvira (južna) može biti sa daskdm užom za 8-10
cm. tako da pri postavljanju okvir bude nagnut prema jugu* Ako se to ne ucini,
onda sepodm eče ceki materijal sasevem e strmieokvira da obezbedi taj nagib.

Okvir (ram) lopte le/e (svtr mere an u cerlimetrima)

30

Ram ovi se tako prave d a $c lako m ogu demontirati i montiratL

Prosor. Za toplu lcju čm i ga drveni čam ov ram (debljine 3 -4 cm , di-
m enzije 150 x!00 cm ) sa dve ili tri pregrade i postavljenim staklom od 2 mm.
č e tiri prozora pokrivaju jedan ram.
Podm etači za prozore. Letvice dužineoko 30 cm , zarezane na nekoliko
mesta podtneću se s jed n e stm ne prozora, A ko se prozor želi otvoriti vi§e, ra-
d i provetravanja. onda se stavi ivica prozora ita viši zarez podmetača. Sa dru-
g e strane rama, d a prozor ne bi spao, pravi se oslonac (parče letve 10 x 5 cm
ukovane 3 cm iznad okvira). Z a svaki prozor potrebno j e iirati p ojedan pod-
mctač.
Sve drvene predm ete - ram, prozor (pre zastakljivanja), podmetace tre-
balo bi premazati nekim zaštitnim sredstvom, pošto su oni najvile izloženi
vremenskim promenama.
Asure (pokrivači). Prave se od ražene slame, ševara ili trske i služe za
prekrivanje prozora. Za hladne zimske dane koriste se toplije asure od ražanc
Glcrrte ili pJastični ,,duteciMispuf\jeni slamom. Ako se želi rasad zasetliti, on-
da se koriste asurc od irske ili zamagljene folijc.

I. prozor. 2, okv-ir (n m k 3. mcSavina zcmtj«. 4. nczgono siajnjak

(sv« merc su u ceiUimctrima)
Pivseh uknf>ane topte teje

Tvop (rov), Iskopano udubijenje u zemlji u koje se postavlja bioenergct-

ski materijal za zagrevanje tople leje Ćini rov. U gom jem delu trap (rov) ima
dimenzijc tople leje ili malo vi§e> a donji j e uži za oko 20 cm, tako da se d o
 31

biju kosi zidovi, što smajijuje osipanja. E>ubina rova za ranu proizvodnju ra-
sada je 5 0 -8 0 cm, a za srednje ranu (prolećnu) 3 0 -4 0 cm. N a bioenergetski
materijal stavlja se ram tople leje sa prozorima.

IZVORI TOPLOTE

Izvori toplole m ogubiti nezgorco bioenergetski materijal, topla voda ili

električna struja.
Zagrevanje bioenergetskim materijalom. N ajčešce se tople leje zagre-
vaju bioenergetskim m sterijalom (nezgoreH stajnjži, pozder, slama, Ib t i sl.).
M ikrobiološkim razlaganjem nezgorelih organskih materija oslobađa se to-
plota, kojcan se zagreva topla leja. Deblji sloj bioenergelskog m atcrijala sa ve-
ćim procentom suve materije (konjski stajnjak) veći je izvor toplote. Ako je
>Ioj rastresitiji, obavljase aerobno, bum ije vrenje. T oplotaje visa^ ali kraće tra-
je. Ako je bioeticrgelski matcrijal jak o sabijen, razvijaju se anaerobni procesi
%Tenja, toplota je ni?a \ postepeno se oslobnđa.
Pošto govedeg stajnjakaim a najviše, a sadrži mnogo vodc, m ora mu se
dodati konjski stajnjak ili sitna slama, pozderili drugi sličan matcrijal do20% .
Kada se stajnjak sa tira dodacima dobro izmeša, m ože se upotrebiti za zagre-
\an je toplih lcja.
Zagrevanje toplom vodom. Kao izvor toplotne energije u toplim lcjama
možc poslužiti i topla voda. Najčešće se koristi olpadna voda iz industrijskih
pogona, temroelektrana ili tcrmalna voda. Tempcratura vode koja $e koristi
za zagrevanje toplih leja trcba da se krečc od 40 do 60° C.
Svi tehnicki detalji određuju se izvodačkim projektom, koji rade ovla-
icene projektantske organizacije.
Zagrevanje električnom stnijom . Tople leje se m ogu zagrevati jo š i elek-
inčnom strujom - teliničkom toplotoiu.
Zagrevanje toplc leje na taj naćin je pogodno upogledu regulisanja toplo-
le. ali jc vrlo skupo, pa se ju š uvek malo koristi ne samo kod nas već i u svetu.
Zemljisni slo) u to p h j leji. N a stajnjak ili drugi izvor toplotne energije
aav lja se specijalno pripremljen sloj đubrevitog zem ljišta (10-20 cm )s meša-
vine koja svojim fizičko-heniijskim svojstvima pružapovoljne uslove za raz-
voj biljke, M ešavine sc prave prem a zahtevu biljke koja ć e se gajiti. Najčešće
se meša gom ji orauični sloj zcm lje sa pregorđim stajnjakom (kompostom),
ircsctotn i peskom, čiji je međusobni odnos u istoj srazmeri, ali i ne m ora ta-
ko biti, je r to zavisi o kakvom se zemljištu radi.
MeŠavina supstrata obavezno sc m ora dezinfikovali.
32

OSTALE VRSTE ZASTIĆ EN IH PROSTORA

Pored savremenijih zastićenih prostora u proizvodnji povrća se koriste

i jeduostavniji, i to, uz čovekovu spretnost, sa dosta uspeha.
P ro$Te ZASnčENB lejb . N a uzoranom zemlijištu, zaklonjenom od direkt-
no g u d ara vctra, u prolece se napravi hladnaleja lirine 120-150 cm , dužine po
potrebi. Sa obe dužnc strane leje napravi se nasip-banak visine o d oko 2 0 cm
$a ju in c i oko 30 cm sa sevem e strane. Preko bankova najčesće se postavlja-
ju, plasfična folija ili prozori od toplih leja, Ui asure, koje Stite g aj« ie biljke od
hladnoće u prvim fazam a razvoja, dok ne prođe opasnost od mraza.

Zi$nČEK\ GNEZD4, N a prijvem ljenom i inuarkiranom zemljiStu za se-

tvu kockasti šablon $e utisne u žemljište, a sa strone se nabije zemlja. Pošto se
izvadi sablon, u zemljištu Ostaje gnezdo (udubljenje). N a dnu gnezda stavi se
sloj m cša\in e zem ljc i stajojaka i zaseje scme, a gnezdo se prekrije stakJom ili
plastičnom folijoni.

Mirri tunel
 33

Zaštitna zvona. M ogu se praviti fabrički o d stakla, plastične folije ili

parafinisane hartije. Postavijaju se iznad zasejanog m esta (kućicc). Zastićeni
prostor se povrcmeno provetrava. Gajenjem biljaka na taj način postiže se za
20 do 30 d an aran ija berba u odnosu n a njivsku pioizvodnju.
T o p u banak. U proleće na pripremljenoj parceli (njivi) otvori se brazda
dubine do 40 cm; rastojanje između banaka zavisi od biljne viste koja se ga-
ji. U otvorenu brazdu stavi se oko 20 cm nezgorelog stajnjaka, a zatim sloj
zemlje. PovrSina banka se pravi oiučasto i u sredinu se zaseje seme. Preko
banka po potrebi se raože staviti folija. Takav topao i zastićen prostor omogu-
ćava i do 20 dana raniju berbu.
T o p l e r jm k b . N a pripremljenom i izmarkiranom zem ljištu u proleće se
iskopajujam ice (30-40 x 4 0 cm ) u koje se stavi sloj nezgorelog stajnjaka (oko
20 cm), zatim sloj zem lje (10-15 cm). G om ji sioj ima oblik činije (zdele), a na
njcmu se na tri m esta stavi seme. Topla humka se može prekriti plastičnom fo-
lijom. N a taj način može se ubrzati proizvodnja za oko 15 dana.

NAČINIKO RIŠĆENJA ZAŠTIĆ EN IH PROSTORA

Proizvodni objekti zaštićenog tipa su dosta skupi, naročito staklenici.

Zato je, u cilju što boljeg i ekonomičnijeg korišćenja zastićenogprostora, ue-
ophodno blagovremeno napraviti plan proizvodnje u ovim objektima, pri če-
mu treba voditi racuna o pravilnom smenjivanju useva u sistemu plodoređa
kao i zahtevim a tržišta.
Pored toga bitni su i klim atski uslovi regiona, je r i od njih u velikoj me-
ri zavisi izbor biljne vrste koja će se gajiti u n ek o m vremenskom intervalu.
U sevem ijim delovima našezem lje, naročito u decembru i januaru, ka-
da ima najmanje svetla, i kada jc spoljna tem peratura niža, treba planirati ga-
jenje iisnatog povrća, koje iraa m anje zahteva prem a toploti i svellosti. U
narednim m esecim a m ogu se gajiti biljke koje imaju veće zahteve prem a tim
faktorima, a to su paradajz, krastavci, paprika i dr.
U narednim primerima (Tab. 6,Thb. 7,Thb. 8 i Tab. 9) prof. dr Branka La-
zić i pok. prof. dr Miroslav Popović dali su razne primere selvene stnJ;ture do-
brog i ekonom ičnog načina korišćenja zaStićenog prostora.
34

Tib. 6, Mogucnostl proizvođnjc povrća u prenosnini umelima

Pcriod Be rb a
Vferijmta Vrsia
koriftćcnja prva poslcdnja
rotfcvka 15. II —
30. n i 10. IV 20. IV
1 01. IV 30. IV 30.V 15.VII
par»d%z —

lubenica Ol.V 25. V 10.VI 20.VI

n salata 20. II - | 3o.m 05. IV 15. IV
p m ta jž 10. IV - | 10. V 20.V 20. IX

Tab. 7. Mogućnosti proizvodojc povrdi u zailićcnoj leji

Period ! Berba
Varijajna Vrsta koriSćenja prva pcslcdnja
raud 5 JI 30 rv 18. IV.
25. IV
paradajza *
krasravac 26. IV —
10.VII 25.V. 10.v n
I —

bonao* 12.VII 01.X 15. IX. 01.X

dozrevanje 03,X 01. XII J5.X. 01, XII
MrariaiTa -
krasiavac 20.1 — 05,VII 30. III. 05,VII
II
praflJok io .v n —
2001 15. XI. 20X1
ptVrika 05.111 1 - 15.V Ol.V. 15.V
m —
lubeokc 16.V o i.m 10.VII. OJ.VDI
rasad paprikc 05. in I5.V ' 01 V. I5.V
IV iparari&jza '
»*
raaad j 30 V 10.VII 05.V1I. IČTVil
Itupusniaća
 35

Tat>, 8. MogućoGsb proizvOdnje povrća u staklenjku

Pcriod Berba
Var. Vrsla koriSćenja prva poslednja
R-ini paradajz: 25.X - 15.VI 15. XII 15.VI

I - priprema staklenika 15,VI — 15.VUI

obrada zemljišia 15,VIII -
20. IX
- srednja saduja 25. IX - 05.X
Salata: 0 UX — 01. XII 25. XI 01. XII

n - pnprema stakleoika Ol.V — 10. XII

Paradajz srednjc rani: 10. XII — 30,VI 05. m 30.VI
- priprema siaklenika 30.VL — 30.vin
Sara^ajook 10. IX — 20. XII 2 0 .X 20. xn
m Kraslavac: 30, XII - 30.VI 20. H 30.VI
- prlpreraa zcraljiSia 30.VI — 30.VIII
Paprika krupnog pioda 10. IX — 20.VU 20. XU 30.VII

[V - priprema staklenika 20.vn — 30.VIII

- obradazeraljiŠra 30.VIII — 20. IX
- sadnja 10. IX — 15. IX
Kraslavac: 10. XI — 30.VI 25. XII 20,VI
- priprema siaklenika 30,VI -
I5.VIIJ
- priprema slarac 20.X -
10. XI
V - sadnja 10. XI -
15. XI
Boranija LS.vm — 2 0 .X ts.x 2 0 .x
Krasiav^c:
♦ 05. I X 30.1 25.X 30. i!
- priprcma siaktenika 30.1 - 10. II
Rasad za njivaku proizvodnju 10 . u - 2 0 , III

VI Paradajz kastti: 20. m —

10 .VU
- priprema slaklenika 10.VII - 20.vm
- obrada zemljišta k 20.VIII — 05, IX 15. V io.vn
36

Tab. 9. Mogućnosti korilćcnja ptastenika b«z grcjsnja

Berba
[varijania] Vrsia ] .
\ \ 1 konićeuja prva poalcdnja
| sslota r 30.11 - 25. JII 25. n 25.111
paradajz 01 .VI - 20.VDI 25 .V 20.VU
I
boranija 20.VH - 05.X 15. IX 05.X
krasavac 10. TV — 15. VII 15.V I5.VD
paradajz | Ot.JV 20.VUI 20.VII 20.VII
li
mJadi luk | 20. X - 20. D1 10. Ul 20. m
paradajz-resad ] 10. !IX - 05.V Ol.V 05.V
III draja, lubemca 10.V _20.VDr ■ 5č.sq “ h ^ 2 0 l W
iii krasiavac
paprika-rasad 2 0 .1U - 20.V Ol.V 20.V
IV L

paredajz OLVi - 01.XI in IX OUI

Mogući rasparvd gajenja nekth povruu'skik biljaka

(po BrankJ Lazić)

m e s « c i
V t s i a
I 1 M ] lil I IV
reni kupus
kasna boranija
zimska saiata
1
paradaj?
(pepfika)
grvisk
krastavci
(komlšoni)
2ci. luk(sreb.)

ceiar
trtmerassda vteme sefve I vremc borbe
 37

ZAJEDNIČKE OSNOVE TEHNOLOGIJE

PROIZVODNJE

PLO D O RED

Pod plodoredom podrazumcvamo« jednu od važnih agrotebničkih mera,

koja povezuje sve ostale u jed an međuzavisan sistem u kome sv ak ag ajena
biijka postiže najbolje efekte.
KlasiČan plodored, k ak v o g g a znamo, nastao je sa saznanjem da gajenje
iste biljne vrste u toku vise godina na istom zemljištu (monokultura) dcfvodi đo:
- narušavanja strukture i plodnosti zeinljišta, je rs e hraniva iz zemljišta
koriste jednostrano, uvek ista i iz istog sloja zemljišta;
- nagomilavanja korovske fiore, bolesli i biljnih ŠtetoČina.
U takvim okobostim a prmosi su se stalno smanjivali, a opadao je i kva-
litet proizvoda. Zbog toga se moralo prići gajenju b iljak ap o sistemu smenji-
vanj a use va, odnosno u sis tem u plodoreda.
Povrtatrki plodored se obično praktikuje na zasebnim povriinam a, gde
se organizuje samo interrzivnaproizvodnjapovrća. U zaštićenim proizvodnim
prostorima organizuje se proizvodnja sa povriarskim kultunima.
O tuda se kada se govori opovrtarskom plodoredu istiČu njegove speci-
ficnosti, koje se sastoje u tome što se, prilikom sastavljanja, mora prvenstve-
no voditi briga o zahtevim a povrtarskih biljaka za đubrenje stajnjakom. Na
osnovu tog zahteva povrtarske biljke se svrstavaju u tri grupe.
Prva grupa obuhvata povrtarske biljke koje podnose direktno đubrenje
stajnjakom. Tu spadaju kupusnjače (kupus, kelj, karfiol, keleraba). paprika,
paradajz, bostan (lubenice i dinje). krastavci i tikve, a od korenastih biljsdca iz-
uzetno celer i od lukovica praziluk.
D tvgugrupu sacinjavaju povrtarske biljke za koje ne treba zemljište đu-
briti stajnjakom u godini njihove proizvodrye. je r se cme zadovoljavaju dubre-
njem iz prethodne godiue. Tu spadaju korenaste biljke (mikva, peršun, paslmjak,
»:vekla, rotkvica), lisnato povrće (salata, enđivija i spanać) i lukovice (cm i i be-
li luk). Povrće druge grupe dolazi u plodoređ posle povrća prve grupe.
Treća grupa povrtarskih biljaka seje se posle povrća đruge grupe, odno-
*rto u trećoj godini posle đubrenja stajskim dubrivom. U ovu grupu spadaju
biljke iz grupe zm enih mahunica: grasak, boranija, bob i dr.
38

Ibb. 10. TropoJjni povrlArski plodorcd

Uo d i n a P o J j e
proizvodnje
p r vo drugo trcće
1. Điljkc prve grupe Btljke drugc grope Biljke trećc gmpc
2. Btljke druge gnipe BOjkc trećc grupc BUjke prve gnipc
3. Biljketreće gmpe Bitjke prvo grup« biijKC anife grupe

Tab. ] 1. Četvoropotjni povrtarski plodored

Oodina Ipolje Tlpoljc IH poije IVpoUe
rm i kigxu oa. ealatt gra$ak + lukovi
l. t-boranija + paradajz k rutavci
4oz.saU tt ilipaonka
oz, aalata graAsk + lukovi rani kupus
2. + pamdajz k n stav ct + boranija
ili tMOrika + oz. salata
gr4«k * lukov) rani In^us o& sala*
3. krastavci + boranija + paradajz
+ oz. saJaa ili paorikj
lukovi rarn kupus 0 2 . saiatt graiak +
4 + boranija + paradajz krastavci
+ 0 2 . salata ili paorika
Tab. 12. Šestopofjni povrtarski plodorcđ
<po DobrcnoML, M. 1970)
Godina Vrsta povrća Vegetacija
B) spanać 11 - IV
1.
^paradaje, kelcraba (međukukuruzoa) IV IX
c) mladi luk IX XI
a) Crni luk m vm
b) sabua VJtl - X)
2.
c) grašak n - IV
a) rotkvica m — IV
b) krastavac IV - VUl
3.
c) prazlluk vm - XI
4. i> paprika IX
i- iv
5. |b j mrkva m -
X
6, a) salal* m — V
b) boranlja V — vm
 39

N a osnovu postavljenih principa podelepovrtarskih biljaka, a imajući u

vidu zahteve tržišta prem a pojeđinim povrtarskim proizvodim a, kao i raspo-
ložive količirre stajskog đubriva, m ogu se sastaviti razni tipovi piodoreda. Kao
osnovni povrtarski plodored m ože se smatrati tropoljni.

NOVUA GLEDANJA NA PRIMENU PLODOREDA

Korišćenje pravilnog plodoreda sigum o ima značajnu ulogu u proizvod-

nji povrtarskih kultura. U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji n a ptodored se
danas gleda m alo slobodnije. N e treba težiti k a stvaranju krute šem e plodore-
d a p o svaku cenu, aii je ja k o važno voditi računa o plodosm eni, odnosno pra-
vilnom smenjivanju useva.
Ovakvo slobodnije gledanje na plodored proističe iz činjenice d a se u sa-
vremenoj tehnologiji proizvodnje bez ikakvih problema rešava ishrana bilja,
pored stajnjaka, m ineralnim i m ikrobiološkim đubrivima, čak i mikroelemen-
tima. Zatim. b o ib ap ro tiv biljnih Štetočina sve više se uspešno obavlja meha-
ničkim i hemijskim zaštitnim sredstvima.
Intenzivni (rfodored se može ostvariti zahvatjujući različitosti biijnih
vrsta u pogledu dužinc vegetacije, prirodnih zahteva itd.

ODNOSIMEĐU BIUNIM VRSTAMA

Prilikom sastavljanja plodoreda, odnosno izbora preduseva ili sastavlja-
m a setvenog piana za proizvodnu godinu treba imati u vidu kakvi su odnosi
među gajenim biljnim vrstama.
Z na se da veliki broj biljnih vrsta želi d a se samostalno razvija. One se
bore protiv drugih vrsta. M eđutim, postoji i pojava korisnog deiovanja jedne
biljne vrsle na drugu n a taj način što Štite jedna drugu od bolesti i štetočina.
N’eke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju n a druge
biljne vrste u njihovoj sredini,
Ima biljaka koje svojim mirisom odvraćaju štetocine i tim e štite ne sa-
rao sebe već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. N a primer: ako se
u polju sa kupusom n a raznim m estim a posadi pokoja biljka paradajza, biće
ncznatan napad kupusara, je r leptiri kupusara ne podnose miris paradajza pa
kad ga osete lete dalje d a b i položili jaja. O va pojava samozaštite ima veliki
značaj u zaŠtiti biljaka.
Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta sm anjiće se
jpotreba hemijskih sredstava, a dobiće se zđraviji proizvodi. Istina. neke se
oiljne vrstepom ažu i štite, a neke jedna drugoj smetaju. Odnos između biljnih
*r*taprikazanje u tab.13.
40

Tbb. 13. Odnos biljnih suseda (Konakov, P.V. 1985; Omahcn, M. 1986)
| Vfsta Dobri suscđt Lai\ suacdi |
Kromptr kdj pupCar. reo. kim, [ paradajž, u la u ,
D a s u l i . eitomaftana eraiak. tikve
Cmi luk tikvice, jagode, cvekla, kopar J graiak
Beli luk jagođe, ružc, voće gra&flk, pasulj
Praaluk paredijž, i J i u , ovkva, cmi luk. pt&uij
kelereba. iavoda. cekr 1
Luk vlMac mrkva, eveua, kopar, 1 kupusijaOe
cnotovilac. kamilica 1
Milrva beka i craa rotkva, crra luk, J
oraiiluk. rorkvica i
Celer i kupusnjade, ialaia, apaoac. i nč uspeva dobro
oaredaiz. paauli. oraziluk kao monokulture
Rotkvice salaia, spanać. cndivija,
ereiak. oasuli. mrkva. Derlun
I C T v i -------------------- . šalala. spanać. gra&U. paradajA krastavac
1 Mdmli inrkva
Cmi koren 1 salaia, praziluk —
T v e H i -------------------- sakau, kopar, boreC, spanać
i| oauii niaki. croi luk
Olavićasta u la n cmi koren. rcpa, rebaibara, perfun
| rodcvica. graiak. boramja,
oar^air. kupus. 6ubar. radić
^panać " ^"" ^cupuanjaćc. rotkva, visoka [ cvekla
bcrtmja. repa. rotkvica
Blitva oiski pasulj —
Rađrf salaca, p m ta jz , viaoka bomuja, pertun
mjkva
BoTamja maka u )« a. btifva. roUrvica, repa, cmi >b d i luk,
cv'ekla, ipargla, celcr, paredajz, prsziluk
krastavci kromoir
Boramjavišoka salata. spafiać, roikvici. cmi i beli liric.
krsssm c, tikvice. praziluk
rotkva, repa, ceJer
O niak salata, rotkvica, kelenba. cmi i bcli tuk,
rotkva, Ipanla, slatki anis praziluk, pa&uli
fapnka [ lalata. bliTva. spanać. rouvnca pasulj, boranija,
1 J ______ P « * te z ______
“ R O T j i ------------------ kupoai\|aće. salata. ' krompir, greiak.
priziluk kvooa. snis
krastavac cm iluk. anu. rotkvica
mska boremja t
 41

NastavakTaV 13

Vrsta Dobri suscdi Loši suscdi

Dinja kukuruz krompir
Lubenica krompir —

Kupusnjače paradajz, celer Cfni luk, gjalak

Tlkve cua luk> crveni kupus
visokabocasifa
Sptrgia fceleraba,
raski easuli
Ren krcmpir. voćkc —

P rbpo ruk e o iz b o r u p r e d u s e v a

Prem a pok. prof. đr M. Popoviću (Povriarstvo, 1989), za važnije povr-

»arske kulture preporučuju se ovi piedusevi;
- za parađ^jz: kupusne, mahunaste, tikvaste kulture i korenasto povrće;
- za papriku: visegodišnje trave i leguminoze, tikvaste i mahunaste kul-
m re i korenaslo povrće;
- za kupusno povrce: višegodišnje trave.i Ieguminoze, krompir, para-
dajz, paprika, mahunjače, luk i korenasto povrće;
- za krom pin tikvaste kulture, m ahunjače i korenasto povrde;
- za krastavac i bostan: paprika, paradajz, krompir, visegodišnje i jed-
nogodišnje trave i leguminoze;
- za cm i luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, pšenica t kukuruz;
- za korenastopovrće: paprika,paradajz, krastavac, mahunaste kulture;
- za grašak i boraniju: paradajz, paprika, kupusno povrce, tikvaste kul-
turc. krom pir i.dr.

OBRADA ZEMUISTA
Obrađivanjezemljišta ima veoma važnu ulogu u lehnologiji proizvodnje
povrca, CiJj te agrotehničke m ere je da se oranični sloj zemljišta dovede u po-
voljno stanjc, kako bi se usev mogao dobro razvijati, odsiosno da se stvori što vi-
še prostora za lako širenje korena. Ukoliko je prostor u kome se koren može
razvijati veći, utoliko Ćebiljka u njem u naći više hrane, vlage i vazduha.
Prem a vrem enu i načinu obrađivanja zem ljišla razlikujem o osnovnu
obradu i dopunsku, odnosno povreinsku pripremu zemljišta.
42

O snovna obrada zemijišta izvodi se na dubini od 30 do 4 0 cm, PovrSin-

skom pripremom se usitnjava površinski sloj zem ljišia do 10 cm u koji ae po-
laže seme, odnosno sadi odnegovan rasad biljaka.

O n n vvu i obroda zrm ljlita

Pri povrsinakoj pripremi zemljista i mašinskoj setvi t/aktor trcba da ima

dodalne, rešetkaste točkove, kako bi se izbeglo veliko gaženje i ostavljanje
dubokih tragova na površini.

C rubo povritimtko Ftna površmsku

pnprema zemijista prifirofnu ztmijillu
 43

F ormiranjeleja. Novijim tehnoloŠkim rešeDjiina, kojima se predviđa pot-

puno mehanizovan način obrađivanja useva, povrče se gaji na uzdignutim leja-
ma. Leje se m ogu grubo fonnirati u toku jeseni, a fino pred setvu ili sadoju.

Formintn?e izdignutih leju

F ormiranje BRAZDA-BAtiKCVA. Ukoliko sopiaiuiu gajenje povrćapo sistc-

mu banaka-brazda, onda se one m ogu formirati u jescn ili u proleće. N a tcžim
'em ljištim a obiČno se praktikujc d a se posle osnovne obradc zemljiŠia obavi
g ru b a p o \T šin sk a p rip re m a (tanjiranjc, drljanje i dr.), zatim se izvlace brazde-
bankovi. Rastojanje između vrttova bankova, iii od sređine do sredine brazde,
moliko je koliko iznosi planirano rastojauje između redova za konkretnubilj-
-u vrsto (6t), 70, 8 0 ,9 0 , 100 cm>.
Fomiiranjem banaka povecava se povrsina isparavanja za oko 30% , što
:mogućava brže isušivanjezem ljišta te se ranije u proleće može ući u njivu i
obaviti setva ili sadnja rasada.
M ogu biti razliČiie Širine, od 1,2 do 5,0
„ F i t o r d e “ (U f iU S U E S B L S J E ).
t ». što zavisi od konfiguracije terena. N anrvnim površmam a m ogu biti Šire, a
i nagnutom zemljištu prave se uže ikraće. Dužina im se kreće od 5 do 10 m.
‘>vjčene su grebenom zem lje, visine 15-20 cm, koji treba da zadrži vodu od
•jzlivanja prilikom navodnjavanja, odnosno „potapanja'1 udubljene l^je.
44

Formirunj* brosda-btmakđ

Uđubljcne leje korisie se na manjim površinama, je r se mehajiizovana

nega useva ne može obavljati zbog malib i oivj& aih kaseta.
Ob /čne baštehsjce IE je. BaStenska leja poznata je od davnina i obiino je
koriste manji proizvođafij. N ajćešće se prave leje širinc 1,2-1,5 m, a dužine
prem a potrebi.
Postavljaju se u pravcu sevei^-jug.
N a uzoranom ili izriljanom 2 em ljištu obavi se površinska obrada (kul-
tiviranje, prekopavanje, ravnanje i sl.). O beleže se lcje, ostavi staza širine
4 0 -6 0 cm. Setva ili sadnja, kao i ostale mere negc obavljaju se $a staze, (ako
d a je zemljište uvek rastresito na površinl lejc, što je izuzefno korisno.
N a tim lejama gaji se u pA om redu rasad, aii i druge vrste povrća (lu-
kovi* salatc i dr>. Veći broj leja postavlja se paralelno, a sa Čeonih strana osta-
vlja se kolskJ prola2 širine 2 -3 m, koji služi za doprem anje reprodukciooog
materijala i odnošenje proizvoda.
Va d a n je Z E M U iš t a . To je važna agrotehnička mera koja sc koristi:
- da se sabijc obrađeno zcmljište kada se ne m ože sačckati prirodoo sle-
ganje;
- da se nakon obavljenc setve u suvo zemljište valjanjem tispostavi bo-
Iji kontakt gom jeg suvog sa donjtm vlažnim slojem, i
- da $e ja k a pokorica na površini zcmljišta razbijc i tim e omogući boljc
nicanjc biljaka.
Za ovu operaciju mogu se koristiti lakši iii tc ii, odnosno glatki iii rebra-
sti valjci, Što zavisi od konkretnc situacijc na terenu.
 45

Đ U B R IV A IĐ U B R E N JE
Potrebe biljaka za hianijivim materijama

Povrtarske biljke u toku porasta i plodortošenja iz zemljišta iznose veli-

ke količioe hranljivih materija, a naročito kada se u istoj godini na istoj par-
ceii gaje p o dve ili tri vrste biljaka. Z bog toga je , osim đobro odabianog
piodnog i struktum og zemljišta, za uspeinu povrtarsku proizvodnju neophod-
no obezbediti đubrcnje u optimalnim količinama i sa praviluim odnosom hran-
Ijivih materija.

Određivanje normi đubrenja

U literaturi, kako domačoj tako i inostranoj, postoje različite norm e đu-
brenja, najčešće sa velikim rasponima. To je i razumljivo s obzirom n a razne
klimatske i peđoioške uslove u kojim a su istraživanja i iskustva skupljana.
D a b i se odredile približno optimaine kolicine đubriva za planiranu pro-
izvodnju, u savremenom povrtarstvu koristi se više m etoda (hem ijska analiza
zemljišta; folijam a analiza biljnih delova. i poljski ogledi sa đubrenjem).
Najćešče se koristi m etoda hemijskih analiza zemljišta. O toj metodi iz-
neće se ono što je najvažnije, a opis ostalih metoda zainteresovani m ogu nači
o mojoj knjizi P o vrta n tvo u isdanju Agronomskog fakulteta u Čačku (1996)
ili u knjigam a drugih autora.
M bto d e h em u sk m AHAU2A ZEMUiŠTA. Zainteresovani proizvođači povr-
ća, p a i drugog bilja, kpji žele da im se izvrše hemijske i druge analize zemlji-
šta i odrede optimalne količine đubriva za određene vrste bilja ti*eba d a se sa
tim organizacijama dogovorc oko uslova i rokova za izvrsene usluge. Nakon
toga naručilac uzim a uzorkezem ljišta, ako nije drugačije dogovoreno, sa svo-
jih parcela (njiva, bašta) i dostavlja odgovaiajućoj laboratoriji.
Prosecan uzorak treba da bude reprezentativan za parcelu. To se posti-
že tako 5to se sa vise m esta uzim a uzorak zemljiSta, dobro izm esa i tako for-
m ira prosečni uzorak u težini od oko 2 kg. U zorak 2em ljišta sc uzim a
posebnom sondom. A može sc učiihti i na taj način što scaso v o m iskopa ru-
p a (otvor) 40 x 40 x 40 cni, pa nožem ođseče sloj zemlje p o ivici otvorenog
profrla od vrha do dna. M ože se uzeti uzorak u dva nivoa, od 0 do 20 cm i od
2 0 do 40 cm, i tako utvrđili stanje hranljivili materija u tim slojevim a. Proseč-
ni uzorci se pakuju, obeležavaju i dostavljaju laboratoriji. Razumljivo, najpo-
uzdanije je ako uzorkovanje zemljlsta obavi strućno Uce iz laboratorije.
N akon izvršene anaiize zemijišta stručnjaci laboratorije dostavljaju pro-
izvođaču, koji je uzorak poslao, dobyene rezultate i preporuku za đubrenje
zem ljišta za planirano gajenje biljaka, uz dogovorenu naknadu.
46

UkolLko se tako ne postupi, onda ostajc proizvođaću da se sam oprede-

ijuje za normu đubrenja, S toje u svakom slučaju loiija varijanta.

Thb. 15 Potrebe glavnih povrttrskth vrsta u hranljivim marcrijama

(po Pauli Pavlek. 1965)

Za 100 kg prinosa potrobno je kg;

K ultura
N PA 1UO t CjO
Kelj 0,60 0,20 0,70 \ 0,50
Kelj pupćar 333 1,66 | 7,50 1 730
Kupus 0,36 0,13 | 0,50 0,50
Karfiol 0,40 0,16 030 0,12
Kdcraba 0,34 038 0,55 0,50
R oltvi 030 0,15 035 0.12
Rotkvica ^25 0,09 035 0,14
Graiak zelcni 105 0,45 0,90 | 0,15
Đoranija oiskfl 0,75 030 0,62 | 0,88
Boranija visoka 0.90 * 030 0,70 1,08
Bob 2,80 0.48 1*04 2.00
Paradajz 0,27 0,07 037 0,32
Plavj patlidžan 0J7 0.07 037 032
Paprika 135 035 1.41 0.30
Mrkva | 0J2 0,13 0,60 0,40
Pcrtun 1 0,24 033 0,76 1 0,40
Cclcr t 0,60 035 1.00 0.75
Pastrnjak 1 0,60 037 U5 0,75
Spanać 0.40 0.20 0.60 030
Cv-ekla 0,26 0,09 0,52 -

Rabarbara 036 0,10 0.60 0,12

K n tm a c 0,13 0,07 035 0,20
Tjkva 0.11 0.16 0,09 -

Dtnja 0,15 | 031 136 |

 47

Nastavakl^b. 15.

| Salala 0.20 0,08 0,47 1 0,14

Endivija 0,26 0,10 0,56 0,15
Krompir (rani) 0,50 0.15 0,75 0,20
Crni luk 0,28 0,12 0,70 0,30
Bcii luk 0,40 0,12 0,30 —

Prazduk oos 0,12 0,32 0,20

Tab. 16. hjioScnjchranljtvlhmateitaZfl !0 trođa

{po B»nki Lazić. i sar., 1975)

V rs ta N | PA k 2o

Crni luk iz seniena 34 | 10 14

Cmi luk iz arpadžika 35 14 49
Bcli iuk (ozimt) 82 22 42
—
Mrkva 30 10 40
Gražak 53 15 31
K ----------
Boranija {prolećna) 60 16 72
Boranija (jcsenja) 23 7 12
PaprtkaCAl-!2X 60 16 72
Paprika iađitstrijska 46 14 42
Faradajz {tz semena) 33 10 41
Kopus kasni 24 10 21
Karftol *' 40 10 40'
Spanać 29 8 32
Cdcr 15 to 11

O r GANSKA ĐUBRIVA

CJ povrtarskoj proizvodiiji oduvek su se dosia koristila organska đubri-

3 - stajojak, treset i kompost, a u oovijc vrem e siajnjak prerađen o d glista i
iljiva - dok su se osoka i zelenišno đubrivo koristili ređe.
48

Stajnjak
Stajnjftk može bili razJiĆitog kvaJitetft, što zav isi od koje vrste stoke po-
tiče, od kvaliteta prostirke i uslova pod kojim a j e stajnjak odnegovan. Naj-
kvalneinijun se sm atra konjski stajnjak, a zatim ovčiji, Živinski, goveđi, pa
svinjski. S obzirom n a to da je u naSoj zemiji myviše razvijeno govedantvo,
normalno j e d a goveđcg stajnjaJca najviže im a u upotrebi. K ad god j e moguće
treba mešati sva organska đubriva.
Svež stajojak uglavaom se sastoji od celulozc, hcm icduiozc, lignioa i
nešto belančcvina. Proces razlaganja, previranja tih organskih materija traje od
iTi do pet meseci. Taj proces se tnože ubrzati ako se organsko đubrivo popr-
ska rastvorom Bacto Fila A i B. Postupak je sličan kao kod spremanja kom-
posta (više o tom e u odeljku o mikrobioioškim đubrivima).
U povrtarskoj proizvodnji koristi se nezgoreo svež i zgoreo (prevreo)
stajnjak. Ne2 goreo stajnjak se koristi kao bioenergetski materija) 2a zagreva-
nje leja, po fietnu su one i dobile imc „tople leje“. Kasnije, kada se rasad od-
neguje, pregoreo stajnjak iz toplih leja se meša sa nanetom mešavinom 2emJje,
pa se ta mc&avina stavlja u profiliaatie gomile, kojima m ogu dodati i drugi
organski otpaci. N akon izvesnog vremcna dobijft se Fmo razložena masa, po-
znata pod nazivom kompost.
Kompost se dosta koristi u lcjama za proizvodnju rasada, s tim što g a pre
upotrebe treba prosejmi, a odličan je i za đubrenje svih gajenih biljaka.
Z a m asovnu, njivsku proizvodnju koristi se zgoreo stajnjak, odnegovan
u posebnom depou. Stajnjak može đati zadovoljavajućc rezuliate samo ako je
dobrog kvaJiteta, je r su troškovi prevoza i rasluranja stajnjaka dosla vcltki, pa
se ne bi isplatio ceo posao oko đubrenja nekvaliietnim stajnjakotn.
Tab. 18. Hemtjski ssstav »tajnjaka \ komposta (u %)
(po Pauli Pivkk, 1965)
Red.br, Hmnljivc m stc rije S ta jn ja k Kompost f
1. Orgtnskc malcrijc 17,00 9,30
2. A 20t 0.40 1,06
| Fcsfor 0,28 0^4
4. KaJijum 0.30 0,65
S. Kalcijum 0.28 0,28 |

U literaturi se mogu naći i drugi podaci o saslavu stajnjaka. U proseku

stajnjak sadrli oko 0,4% azota, 0,3% fosfora, 0,5% kaJijuma i 0,5% kalcijuma.
U prvoj godini azo tse iskorišćava 25-30% , fosfor 25-30% i kalijum 60-80% .
Stepcn iskorišćavanja hranJjivih materija je veći kada se upotrebe manje ili umc-
rene nonne đubrenja.
 49

Tab, 19, Hcmijski sastav srajnjaka

{u %) (po Mihalić, V, 1976)
Vrsta srajnjaka Voda lOig.mat. N P-05 K3O CaO I MgO I
Svež st aj nj ak:
raešam 76.0 20,0 0,40 0 ,2 0 0,60 0.45 0,14
govedt 77,3 20,3 0,40 0,16 0,50 0.45 0 ,1 0

ovćiji 64,3 31,6 0,80 0,23 0,67 0,33 0,14

svinjski 72,4 25,0 0,45 0 .2 0 0.60 0,08 0,09
Zgoreli stajnjak:
mcSani 75,0 18,0 0,50 0,25 0,65 0,60 0,18
ovciji 75.0 2 0 ,0 0,85 0.33 0,80 0,35 0 .2 0

Raziaganje siajnjaka i njegovo hranijivo delovanje traje do četiri godine.

U prvoj godini proizvodnje biljkc iskoriste oko 50%, u drugoj oko 25%,
u trećoj oko 15% i u Četvrtoj oko 10% hranljivih materga, Istina, to zavisi i od
m ehaničkog sastava zemljišta, odnosno tcksture, koja utiče i na dinam iku is-
konšćavanja hramva u pojedmim godmama posle prim cne (tab.20).

Tab. 20, Dinamika iskori£ći.vanjž hraniva h stajskog đubnva

God ine
Zemlj iSta
pive drugc trcćc Četvrte
Teška 40 30 20 10

Srednja teika 50 35 10 5
Laka 60 30 10 -

Stajsko đubrivo jbrzava akiivaost zemljišne m ikroflore. tim e se popm-

vlja struktura zemijišta, povećavasekonceutracija ugljen-dioksida (CO2). Što
sve utiče na aktiviranje fosfora i2 zem(ji§nih re z e n i. Aktivnošću bakterija, a
najviše aerobnih, oslobadaju s© biljni horm oni, auksini i viiamini, a sve to de-
luie stimulativno na rast i razvoj biljaka.
Svež, s la n m t ili poluzgoreo stajnjak se zaorava u toku jeseni, a dobro
razložen može se zaorati i u toku proleća i leta.
Stajnjak se odm ah po rasturanju zaore na odgovamjuću dubinu (25-40
cm). Ako se to odmah ne učini, nastaju dosta veliki gubici, naročtto amonija-
ka. Thko, na primer, ako se stajnjak odmah zaore, efekat je 100%, ako $e lo uči-
ni nakon 6 sati, gubici su 20%, nakcc 24 sata gubitak je 30%, a posle 4 dana
gubici iznose 50%.
50

Z b o g lo g a rastu ra n je stajnjaka tre b a d a prati njeg o v o zaoravanje.

N o n n e đ u b re n ja siajnjaka z a v ise od lipa zem JjiSta, o d n o sn o sta n ja hm n-
IjiviK m aterij* u o ran ičn o m sloju i o đ p lan iran o g p rin o sa gajenih biljaka
U praksi se s m a tra d a jc raslu ra n je 10-20 l/h a stajn jak a n isk a n u u n đ u -
b ren ja , 3 0 -4 0 i/h a sred n ja i f 0 - 6 0 t/h a obilna, S v ak ak o to zaviai u p rv o m re-
d u o d stanja hran ljiv ih m alerija u z em ljiltu .
A k o n cm a d o v o ljn o sttjn ja k a , u n o se se sa m o m anje k o iić in e u kućice ili
b raz d e, a li u tom slučaju đubrivo m o ra b iti d o b ro g k v alh eta.
Ž iv /N S K i S7AJNM K. S m atra sc kvaliteln im i tre b a g a k o ristiti u prvom re-
d u k ao k o m p o n en tu pri sastavljanju k om posta ili h ran ljtv e p odloge z a proiz-
v o d n ju iam p io jo n a . P orcd toga m o žc se k orisiiti i k ao dirck tn u đub riv o pod
uscv, ali g a trc b a u n eti p o d osnovnu o b ra d u z e m ljilta .
O so k a.O soka, k ao tečni d eo izlučevina đom aćih životinja, k o ristia e k ao
azo tn o đubrivo nakon ferm entacije. T reba g a raaluriti pred površinsku priprem u
z e m ljilla . O soka se ne preporučuje z a prihranjivanje povrU rskih biljaka.
T r e s z t . N astaje raspadanjcm b iljak a u zem ljiStu tokom d u g o g vrcm en-
skog pcrioda. K o risti sc, n sjv isc, u p ro izv o d n ji ra sa d a u toplim lejaraa, sta-
klen icim a i p la s te n ic in a , a n a ro c lio ak o m.- ta p ro iz v o d n ja z u n iv a u ^aksijamo.
T rcsel se o b ićn o k o risti p o m c la n sa ko m p o sto m . Im a d o b ru p o ro zn o st 'rastre-
stvost). S adrži z n atn ije koltčine azo ta. a mak> fo sfo ra t k aliju m a. p a je p o tie b -
n o pri n jcg o v o j up o treb i dodali i d ru g o 'đ u b riv o sh o d n o z a h lev im a gajenih
biljaka. T rcse t je k isc lo đubrivo. N jeg o v u pH v re d n o sl treb a prilagodiii potrc-
b i u$eva koji ć t s e g ajili u tekućoj godini.

Ttb. 21. Proscć&n hcimjski sastnv sajnjakt<%)

Vrsia Organ%ka N PjO» K-0 1 C aO MgO
B M c riia
S v c ž i s l a j nj a k ;
govedi 15-20 0 > 0 ,4 0 0,16-03* | 0,14-0,50 | 0.28-0,45 0.05-0,10
konjsk) 25-25 |1 0.H M 0 | 0,28-0,35 0,30-0,50 0,23-0,25 0.10-0,15
ovčiji | 2*-32 i n>o,M> | 0,23-0,30 0,20-0.60 1F 03-0.4 0,10-0,18
svinjski | 0,-5- 0,60 | 0.20 0.60 1 IUU-O.08 005-0,06
L ^ 25
Z g o f e 1 1i s t a j n j a k :
gov'cđi IS 0,6-0.70 | 0.25-0.35 0,50-0,75 0,50-0,60 C.T5-0,20
konjski 20 06-0.65 | 0,30-0,35 0,5(W),65 0,25-0,32 0,15-030
oviijt ) 20 0,75-0,86 | OJO-OJ5 0,70-0,80 0,30-0,40 0.18 O30
Svuijski | 17 0,50-0.65 f 0,15-035 0,15-0,65 0.02-0,06 0,02-0,07
 51

KoMPOSTjt orgausko đubrivo nastalo mesavinom ra2 nih biljnih ostala-

ka i otpadaka razloženih aktivnošću mikroorgfmizama i služi kao organsko
humusno đubrivo.
M aterije koje čine sirovinu za kom post su životinjskog, biljnog i mine-
ralnog porekla.
Kvalitet komposia zavisi u prvom redu od vrste i odoosa komponenata
koje ulaze u njegov sastav kao i od načina sprem anja (nege).
P reraden stajnjak. D a bi sesm anjili veliki iro§kovi transporta stajnja-
k a od staje do m esta korišćenja, u novije vreme se prišio njegovoj preradi ak-
tivnošću crvenih glista, Tim postupkom znatno se poboljšava kvalitet
organskih materija i smanjuje se balast.

N aČ ini uno šen ja sta jn ja ka u z e m ljiš te

Stajsko dubrivo, kao što je istaknuto, ima produžno dejstvo. M ože se
unositi u zcmljište n a sledeće naćine.
B ubrenje su jn ja Kom ravnoisbrno po ceim 'poP itftM i to neposredno
pred oranje. To je i najbolji način
B vbrenje stćJNMkom u redove može se obaviti kod gajenja biljaka na
veće rastojanje (100-200 cm i više), kao što su vrežaste biljke. U tom slućaju
stajnjak se unosi prilikom oranjapod svaku treću, četvrtu ili petu brazdu.
Đ jsr e n je u kuć/ ce (CNEZD4) može $e primeniti kod gajenja vrežastih
biljaka (krastavac, dinje, lubenice, tikve i sl.), je r se one gaje na većem među*
sobnom rastojanju,
U đrugom i treoem slučaju m ogu se dobiti u prvoj godini dobri efekli,
jer se utroši m anja kolicina stajnjaka, ostvaruju se veći prinosi, ali u naredne
2-3 godine zemljište je dosta neujednaćeno u pogledu količine hranljivih ma-
tenja, što m ože imati zaposledicune samo različiti porast biljka već i neujed-
načeno sazrevanje, koje naroćito otežava mehanizovanu berbu (grašak,
boranija i dr.).
P reporukaje d a treba đubriti stajnjakom ravnom em opo celoj površini.
Stajnjak se rastura najčešće u toku leta i jeseni, ručno ili masinski (ras*
turaćima đubriva).

Z elen išn o đubrivo

Ukoliko j e 2 em ljište jako siromašno organskim materijama, a nc raspo-
laže se stajnjakom, onda se za poboljšanje njegove plodnosti m ožc koristiti
zelenišno đubrivo. To je jedan od starih načina đubrenja zemljišta. Obično se
koristi u ncdosratku stajnjaka. Istma, ono sestaln o koristi na taj način što se
52

p o sle sv ak e žetv e je s tiv ih delo v a p o v rć a sp o red n i p ro iz v o d i zaoravaju . To ni-

j e n išta d ru g o n e g o z e le n iln o đ u b ren je. T ako u v e k tre b a p o stu p iti kad a se ra*
di o biljnuii o sta e im a n a o ra d c a m a . b a š u m a .
Posfe žerve. ak o se sporcdni p rotzvodi n c k o riste z a ishranu dom atlih ži*
v o tin ja, p redstavljaju d o b a r izvor o rganskih, o d n o sn o m in eraln ih m aterija kao
đubrivo z a n a red n i u se v (tab. 22).

Tab. 22. SadržAj hraniva u icrvcnim ostacima

L» n t. B. i $*r-,
Osuiak koi&oa hrauiva
V r s ta posle berbc (kgda)
Jt/ha) N K *0

GraUk n t 108 2S t$

B o ra m ja ( p r o te ć c ) 1 8 ,8 87 23 51

Celcr-list 4 4 ,8 166 28 12

Cmi tuk 1 0 ,0 24 6 14

P a p rik j 10,0 46 19
1 "

M eđ u tim , p o vrem eno se m ože o rg an izo v ati g a je n je b iija k a spccijalno

z a z e lc n išn o đ u b riv o . N ajb o lje j e ak o se z a tu sv rh u k o riste b iljk c iz fam ilije
F a b a c e a e (leg u m in o ze). O ne b rz o rastu , d a ju v e lik u k o iič in u b iljn c m a se i
im aju snažan k o re n sa bakterijam a k o je vcžu slobodan azoi i obogaćuju zem lji-
štc stav ljaju ći g a b iljk am a na rasp o lag an je u p ristu p ač n o m obliku.
O d b iljak a iz te fam h ije z a z e le o is n o đ u b ren jc n a p r \ o m esto d c la zi lu-
p in a (bela. p lav a, ž u ta ), je r d a je v eliku k o lič in u m a s e , d o b a rje sakup ljač azo-
ta i d o b ro u sp c v a n a svim (ipovim a zem ljišta.
N ajzad , 2aoravanjcm . z c lc n iš n o g đ u b n v a z n a m o se d o p rin o si povećanju
sa d rža ja h u m u sa u zcm ljištu.

MtNERALNA ĐUBRIVA

M in z r a in a (d o p u n s k a ) đ u b r iv a

V isoki p rin o si u p o v n arsk o j i ostaloj n jivskoj proizv o d n ji, n e n o g u se

o stv ariti ak o se u sev im a ne o bezbcde d o v o ljn e k o lič in e hran ljiv ih m aterija u
lako p n stu p a č n o m obliku. T a o sn o v n a p o treb a b ilja k a m o že se ostvariti uno-
šenjem m in eraln ib đ u b riv a p rcm a posU vljenoj recepluri.
U n o v ije v rem c sv e v iše sc ja v lja ju p ristalice je d n o g sU ro g g led an ja da
$e z d ra v a h ra n a m o ž e dobiti sam o a k o s e b iljk a in a sta v lja n a rasp o lag an je
 33

neophodna ishrana preko organskih đubriva i ako se usev ne štiti od bolest; i

štctočina otrovnim hemijskiirs sredsrvima. Svakako, u tom pravcu moramo se
kretati ako hočemo da dobijem okvalitetniju i zdravu hranu.

Rasntra»je minttalnih đubrh'a

Razumljivo, ako nem anio dovoljno stajnjaka ili drugihorganskih đubri-

va, minerainu ishranu biljaka treba poslaviti mko da se ona bazira na obavlje-
nim hemtjgkim anahzam a zemljtšta.
A zot (N) je i2U2etno važan element, je r Čini sastavni
A z đ t n a d u b r iv a .
deo am ino-kiseiina koje izgraduiu biljne beiančevine. Nedostatak azota ma-
nifestuje se u slabom porastu biljke, listovj ostaju sitni, biedozelene boje. apr;-
nosi su mali. Naprotiv, preveHkakolicina azota produžava vegetaciju, izaziva
previše bujan rast stabia i lista, usporava sazrevanje plodova i smanjuje kva-
litet jestivog dela biljke,
Azotna đubriva mogu biii sisele reakcije. kao što su am onijum -sulfat
((NH4)2504), anronijum -nitrat (NHdNCh), i am onijum -fosfat ({NH4)2HP04k
Ova đubriva treba koristiti n a zemljištima alkalne sredinc, M»3utjm, azotna
đubriva alkalne reakeije kao Što su natrijum -nitrat (NaN 03), kalijum -nitrat
(KNO?) i kalcijum -nitrat (CafNO]):) k o risn o je koristiti na kiselim zemljišti*
ma. Za zemljišta neutraine reakcije treba koristili azotno đubrivo kao Što je
am onijum -nitrat (NH4NO3).
U azotnim đubrivim a m o i e biti različita koncentracija azota, kao j
K A N -u (27%) ili urei (46%).
U povrtarskoj proizvodnji od azotnih đubriva najčešće se koristi KAN
i KARBAMID (urea).
54

KAN - kreČni am on.jum-nural sadrži 270 g azota i 200 g kreča u kg

đubriva. S adrii azot u dva oblika - nitratnom, koji se lako rastvara i hrzo de-
lujc, ć am onijainom , koji usporenij^ deluje. šio omogućava ravnom em u is-
hranu gajenih biljaka azotom duže vrcme.
Druga komponenia - kalcijum (krečDjak) - povoljno utiće na osobine
zemljišla, naročito kisclih. Pored toga biljke kalcijum iz kreča usvajaju i kao
hranivo.
To đubrivo se nalazi u granuliranom obliku i vrlo je sipko, pa se jedno-
stavno, lako i vrlo uspešno rastura.
Fiziološki jc neulralao m ineralao đubrivo. M ože se m ešati sa svim ka-
lijevim i fosfom im đubrivima izuzev sa tomasovim brašnom.
Pretežno se unosi u zemljište predsstveno ili se daje u vidu prihranjivanja.
KARBAMID (urea) je najkoncentrovanije azotno đubrivo, je t u kilo-
gramu sadrži 460 g azota. Smatra se svcstranim azotnim đubrivom, jer delu-
je neposredno ali i dugoročno. Biljke delom koriste azot iz karb anida pre
raziaganja, a zatim u amooijačnom i nilram om obliku koji nastaju njegovim
mzlaganjein u zemljištu.
To đubrivo m ože se unositi predsetveno. sa setvom i koi isti sc za pri
hraiyivanje useva. Porcd upotrebe u Čvrstom stanju, karbam id $e rastvoren
u vodi raože koristiti zaje-dno sa navodnjavanjem . U rea je jed in o azotno du-
brivo kojim se usevi mogu prihranjtvati i preko lista (folijam o) i t blagom
rastvoru.
Azotna đubriva se lako ispiraju, narodito na lakim peskovitin zemlji-
Štima, pa se obično dajupod površinsku priprcmu zeinljišta. 2atim zajedno sa
setvom (startno), a najvige u vidu prihranjivanja.
FosFt)iM tMJB/uvA. Fosfor (P) ulazi u građu veoma važnih jecinjenja u
delijama svih Živih bida. Uliče na normalan rast, cvetanje, plodonoSenje i sa-
zreM nje ptodova. U ncdcstaiku fosfora, kao i kod ažota, sm anjujeserast, cve-
tanje, plodonošenje, listcvi su sitniji i dobijaju crvenkasloljubičaste pegc.
Fosfor je obično slabo rastvorljiv i nepokretan element. Kadc se uncse
u zemljište, brzo se v e ie z a čestice gline. D ab i ga biljka iskoristila, .reba njen
koren da dođe u dodii satim čcsticama. Kako te ir» ne može apsolu:no oslva-
riti, biljke od raspoiožive količine fosfora u zemljišlu uzim aju (usisaju) ma-
nji deo, re je poirebno da ga u zemljištu ima u večim količinama.
Najpoznatije fosforao đubrivo je SUPERFOSFAT. M ože biti običan sa
1S% P^Os, dvostruki sao k o 30% ili troslrukisa 40-50% P20s. Koristi se 4 -5
godina. Služi za gajenje različitih vrsta povrća.
S obzirom na to da $e sbbijc kreće u zcmljištu, pretežno se unosi ood osnov-
nu obradu 2emljišta, prcdsetvcno, a manjim dclom u vidu pnliranjivanja.
_________________________________________________________________________________ 5 5

Kalijum (K) ulazi u saslav biljnih tkiva, a Daroči*

K a l u jm o v a đ u bm v a .
to njenih mladih delova. B itan je za form iranje vegetativnih delova i piodova
Sm anjujetranspiraciju i povečavs otpom ost prema biljnim bolestima. U ne-
đostatku kalijuma usporava se poiast biljke, listovi se uvijaju, a na vrhu i ivi*
cama postaju sm eđe boje.
KaJijum igra važnu ulogu u obrazovanju ugljenih hidrata, belančevina i
u deobi ćelija.
Kalijumova đubriva se u trgovini javljaju u obliku soli, Njihova kon*
centracija se kreće od 40 do 60%.
Kalijumova đubrjva se unose u zem ljište na isti način kao i fosforaa.
pošto im j e pokretljivost slična.
Kada serad i o korišćenju kaJijumovihđubriva, treba imati u vidu da po*
vrtarske vrste različito rcaguju n ah lo r (Cl) i jo n sumpora (SO4), a što se mo*
že videti u Tab. 23.
Prva grupa biljaka, prem a ovim istraživanjima, bolje poduose KCl, a
biljke čelvrtc grupe JC2SO 4. Međutim, druga grupa biljaka na lakim zemljištima
1 pri nedostalku vlage bolje reaguji na KCI, a biljke treće grupc na ležim zem-
Ijištima i dovoljnom vlagom daju boije efektc n a đubrenje sa K2SO4.

S lo žen a m irteralna đubrivu

Pored pojedinačnih đubriva đanas se sve više koristc složena gde
učestvuju dva ili sva tri biogena elemcnta (NPK ).O dnos hranljivih eiemenata u
'doženom đubrivu može biti razlicit. Procenlualno učešće NPK može se videti
a& ambalaži. Tako npr. ako je na atnbalaži đubriva napisano 15:30:20, to znaci
da u 100 kg takvog đubriva ima 15 kg azota, 30 kg fosfora i 20 kg kalijuma,
I svojeno je da prva cifra označava količinu azota, đruga fosfora, a treća
jralijuma. Ukoliko nekog elementa nema u đubrivu, na to mesto $e u formuli
stavlja nula. N a primer: 0;30:20 znači dađubrivo nema azotnu komponenlu.
Tab. 23. Osctljivost pevriarskih vrsta na KCL i KžSOj
{Biefka, R., i969)
Vrste kojc podnose U »visnceu od usleva Vrete kojc podnose
KCL boji cfckat iina: k 2s o ,
KCL JC:S04
1
I 11 m IV
1 ________, .
«dcr. ipargla. mrtva, praziluk, ketemba, kupus, ooiacj^B,
blitva, spanać cveklft, rotkva, rotkvka, luk kmtavac.
arald; oeradiiz

Složeua đubriva mogu biti srednjekoncentrovana (do 40% aktivnilim a-

renja) i visokokoncentrovana (preko40% aktivnih materija). Bolje j e ako &e
koristi ovo drugo đubrivo, jcr sc ušteđujc u trsnsportu, radnoj snazi i sl., ali se
56

m ora vodiii računa <Ja se ra\nom em o rasturi kako ne bi doslo do oitećcnja za-
sejanog semena.
Superfbs/at Ca(H2P04)2 može biri obićaii sa konccntracijom fosfome ki-
seline od 18%, koncentrovan (dvostruki) superfosfat sa oko 30%, ili irostruki sa
40-50% pristupačnog P2O5. Ovo đubrivo tesko se može naći u prometu.
Katijeva so (KCl) nalazi se u trgovmi sa konceotracijom od 20 do 60%,
najČeSće 40%, Fiziološkj je kiselo đubrivo. D o su se koristi pri proizvodnji
krompira,
Fosforoa i kalijumova đubrivaurtose se pod osnovnu obradu, pod povr-
štnsku pripremu zemljišta, a manje se koriste za prihranjivanja.
Složena (kompteksna) đubriva
Sastoje se od dva ili tri hranljiva elementa. Postoje dvojna (NP, PK) i
trojna kom pleksna (N PK )đubriva. Po međunarodnom dogovoru, on* sc obe-
iežavaju brojevim a, koji označavaju prooenuio učešćc elemeoata, na pnm cr
N :P :K * 15:20:30,
Komplcksna đubriva se proizvodc u razJiČiiim odnosim a NPK-hraniva,
a kod nas najćesče NPK 15:15:15 iii N PK 7:14:21, ali i u drugim kojnbinaci-
jam a po zahtevu većih kupaca.
Kompleksna đubriva sc m ogu unositi kako pod osnovnu obradu tako i
pod površinsku pripremu zcmljišta, a i u vidu prihranjivanja.
Folijarna mineraina đubriva
Posloji više vrsla foiijarnih m ineralnih đubriva i ona imaju razne trgo-
vačke nazive. N a prirner folisfertil sadrži 22% N , 21% P?Os, 17% K. a sa ma-
njim učešćem Mn, Mg, Zn, Cu, B. Fe, Co, Mo. Koristi se u koncentraciji od
0,15% (15 g na 10 litara vode), a ima i drugih (vuksal, plantan, v i\a , mega-
fol i dr.).

MlKROBIOLOSKA ĐUBRIVA

M ikrobiološka đubriva, kako navodi akademik Ž. TeŠić, razlikuju se od

svih ostalih dubnva po lomc S u j sc njim a n e unose određeru* organske iii mi-
neralne materijc za ishranu biljaka, nego se njim a unose u zemljište određcne
kulture mikroorganizama, koje svojim aklivnim radom doprinosc priprcmi
biljnlh asimilativa u zeniljišlu.

Korišćenje mikrobioloških đubriva

U praksi se može naći više vrsta mikrobioloških đubriva. Neka su se po-
tvrdila u masovnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Jedno od takvih jeazotobak-
terin. Z anjegapoljoprivredni proizvođači dobro znaju. Ali ono se samo kori*
sti za đubrenje leguminoznih biljska (grašak, boranija, pasulj, soja i dr.).
Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji koriste novija mikrobiološka đu*
briva u kojima ima više vrsta bakterija, tako d a im je đejstvo proSireno ne samo
kod legumino2a već i kod ostalih biljnih vrsta. O d takvih mikrobioloških đubri*
va pomenućemo dva novija: SLAVOL i BAKTOFIL A i B (BactoFil A i B).
SLAVOL. D om aće m ikrobiološko đubrivo. K reirala g a je d r Ružica
Đorđević, profesor Poljoprivredncg fakulteta u Zemunu. Ona je selekcijom ri*
zosfernih mikroorganizaina, posebnoin tehnologijom umnožavanja na odgo-
varajućim hranljivim podlogama, u z dodavanje odgovarajućih nosača dobila
mikrobiološko đubrivo čiji je koraercijalni naziv Slavol.
A ktivnu materiju Slavola Ćini šest vrsta bakterija, od kojih tri pripadaju
fiziološkoj grupi azotofiksatora, a rri fosfomineralizatorima.
Bakterije azotofiksatori, osim što fiksacijom azotapospešuju rastbilja*
ka, produkuju i stimulatore rasta biijaka - biljne hormone, ubrzavaju klijanje
semena i nicanje biljaka, a povećavaju i aktivnost korenovog sistcma.
Bakterije fosfomineralizatori koje se nulaze u Slavolu selekcionisane su
na visoku fosfataznu aktivnost, te imaju sposobnost razlaganja oreanskih je*
dm jenjafosfora, kojih u zemljištu ima oko 50%, u mineralna jedinjenja.
Te bakterije im aju sposobnosl vozivanja pristupačnog fosfora direktno
u tečnoj fazi zakorenov sistem. tako da ne dolazi do njegovog vezivanja uje-
dinjenja fosfora koja su nepristupačna biljkama*. Bakterije piodukuju, kao se*
kundam e proizvode metabolizma, antibiolike i entom otoksine kojim a štite
biljke od fitopatogenih gljiva i insekata.
Prednost korisćenja Slavola, prem a recim a njegovog tvorca, u odnosu na
druge vrste đubriva, jeste u tome što se zemljište, nakon ovog đubrenja, obo*
gaćuje orgsuiskim materijama, odnosno biomasom.
Bakterije koje ulaze u sastav Slavola stvaraju sluzaste omotače koji u
zemljištu povezuju struktum c agregatc i tako poboljšavaju vodno-vazdušni
režim zemljišta.
Za razliku o d mineralnih (vodorastvorljivih) đubriva, Slavol lie izaziva
2akiseljavanje i zaslanjivanje 2 eir.ljiŠta. Njegovim korišćenjem u kombinaci-
;i sa organskim đubrivim apovećava se plodnost zemljišta. Pored toga, ne za*
gađuje zcm ljište teskim metalima, Što je veom a zuačajuo kako sa aspekta
proizvodnje „zdrave hrane“ i zdravlja Ijudi, tako i sa aspckia izvoza povrća na
>traca tržišta.
Slavol se prim enjuje inokuiacijom semena. Seme se potapa u 2% -ni
nastvor i nakon nekoliko sati $e zasejava. Rasad povrća zaliva se sa 50 do 100
ml u 10 litara vode svakih sedam dana. Zatim. prilikom pikiranja rasada ko-
ren se potapa u rastvor i presađujc n a veće rastojanje. Tretiranje se m ože oba*
rti i folijam o preko lista ili navodojavanjem ,Jtap po kap*‘ (I do 2 tnVm?).
58

K ada ovo đubrivo dođe u dodir sa koccnovim sistemom biljke, bakterije se

vezuju za korenove dlačtce i m ssovno se umnožavaju usposUvIjajući veoma
SpccifiOan ođžiub - asocijociju.
Bakterije na korenu pomažu u ishrani biljaka mobilizacijom hranijivih
elonenaU> prevodeći ib iz biljkacna nepristupačnih obiika u prktupaoie oblike
ili indirektno inhibicijom patogena produkcijom antibiotika ili entomotoksina.
lnokulacijom baktcrija iz Slavola m enja se m orfologija korenovog si-
stema, usled Ćega se pospesujc usvajanje vodc i ininereinih m aterija. te dola-
zi do povećanja prinosa kcd biljaka.
Prcma ispitivanju tvorca rm krobioloikog đubriva, ako sc Siavol blago-
vremeno primeni i postupt p o upulstvu proizvođača, prinos se moze poveća-
ti i do 20%.
BAKTOFIL A I B (B actof il A i Đ). U SAD poslednjlh godina proizve-
đena su nova kompleksna mikrobiološka đubriva za sve biljnc vrste i u svim
usloviou konJćenjapod ruzivom Baktofil A i B. O n asc danas za Evropu pro-
izvode u M ađarskoj, a odatfe se nabavljsju r za r»$e tržištc preko firroe ,,AS
&UNION“ iz Suboticc.
Ta mikrObiOloSka dubriva prcdatnvljaju koncentrat korisnih mijcroorga-
nizama. odnosnobakterija. kojima se ciljanozaražava zemljište. To siu uglav-
nom , sporogene asimbiotićkc baktcrije. koje žlve pored diačica kcrenovog
sistema i hrene se izlućcvinama biljaka. One biološkim putem vrše fiksaciju
azota iz vazduha.
Svakako, taj njibov sistem postoji u prirodi i odvija sc spontano i bez po-
srednika. M eđutini. kod Baktofila A i Đ pronađeni su itimulativni posrednici
koji višestruko uvećavaju svoje korisno đcjstvo.
Baktofil A i B u svom sastavu ima sledeće inikroorganizme:
- A2 otobaeter vine’andl jc slobodan azotofiksator i vežc azot iz vazdu-
ha. Prpđukujc važne maierijc rastertja (auksine. glbcrelinc);
- Azospitilliuin brasilense i Azosprrillium lipoferum su takođc slobodni
azotofiksatori azota iz vazduha;
- BacifUts megaterinm ućcstvuje u Iranbformaciji fosfora, produkuje
malerijc rastenja i vitanuoe B grupe. Znaćajno utiče na oslobađaoje amomja-
ka iz belanćevinastih inatcrjja kao što su albuminl, peptoni, pepud; t am ino-
-kiseline;
- Bactllus suptilis i Bacillus polvmUa razlažu složene ugljene hidrate
(skrob), polisaharide. štune mogu svi mikroorganizmi, a posebnoprodukuju
enzim amilazu;
- Bacilhts c/w w /^^produkuje ugljenu kisciinu i pomaže u oslobađanju
kaltjuma iz alumosilikata;
 59

- Pseudomonas flurescerrs ima isti oačin delovanja kao i Bacillus mega-

terium, ali najvažniju ulogu ima u procesim a asimilacione denitrifikacije.
S vc te bakterije su, pored pozitivnib đejstava n a rast i razvjce biijaka, po-
kazale tzuzetnu efikasnost u ubrzanom razlaganju stajnjaka i drugih organ-
skih materija u dosta kratkom vremenu od f 0 do 60 dana.
K ad ase ima u vidu d a se u povrtarskoj proizvodnji dosta koristi stajsko
đubrivo, a ostaje i velika m asa sporednih pioizvoda po zavr§ctku vegetacije,
ondabi i maio ubrzanje razlaganja tih m aterija mnogo pom ogio da se $to pre
dode do hraniji vih materija koji $e unjim a naia2e, a da ne govorimo o veiikom
ubrzanom procesu raziaganja organskih m aterija pod ulicajem m ikrobiolo-
skog đubriva B aktofil A i B. T o je utoliko važnije što b i se u tom slučajum no-
go m anje trošila m ineralna đubriva, a tim e bi se i sm anjila proizvodna cena
proizvoda.
Međulim, u siučaju većeg nagomilavanja organskih materija u zemljištu
i njihovog sporijeg razlaganja (prirodnim postupkom ) može doći do depresiv-
nog usvajanja hranljivih materija od strane ^ je n ih biljaka, a takva sredina je
vtIo povoljna za razvoj razlićitih bolesti, a predstavlja i pogodno stanište za
razne štetočine poljoprivrednog bilja.
ProizvođaĆ tib mikrobioloških đubrivo preporučujc da u proizvodnji lu-
kovičastog povrca treba koristiti Baktofil A, a u proizvodnji ostaiih povriar-
skih vrsta Baktofil B.
N ajčešće se ta mikrobiološka đubriva prim enjuju pre osnovnc obrađe
zemljišta. odnosno rasturanja stajdcog đubriva ili nsdcon usitnjavanja spored-
nih organskih proizvoda, tako što se zem ijište tim materijatna istretlra (popr-
ska) sa 8 do 10 litara Baktofila A ill B rasfvorenih u 400 do 500 litara vode za
hektar površine.
Korišćenjem BaktofUa A i B u biljnoj proizvodnji ubrzavaju sc procesi
raziaganja organskih materija, smanjuje se potrošnja m ineralnihđubriva, vr-
'i se dezinfekcija zemljišta, ostvaruju se povećani prinosi i pojefHnjuju pro-
tz\odi za 10 đo 15%.

G a so v it a đ u b r iv a

Po2nato je da biljke obavljaju muIczu, oUuosikj stvaraju nove organske

materije u zelenim deiovima biljke tako što iz zcmljišta uzimaju vodu sa ras-
•' orenim mineralnim m atetijam a. a iz atm osfere ugljen-dioksid (CO 2) i sun-
čevu energiju. U vazdušnoj atmosferi ugljen-dioksida ima 0,03%. On ulazi u
%astav novonastalih organ&kih materija. ali se njihovim razlaganjem ponovo
•raćau atmosferu.
Utvrđeno je da povećani procenat ugljen-dioksida pov'ećava asimilaci-
:u kod biljaka, čim e se povećavaju prinosi i do 50% . O tuda se ugljen-dioksid
60

sm atra gasovitim đubnvom . Više o tomc kod urcdaja za doziranje ugljen-

-dioksida kod staklemka.

B IO S T IM U L A T O R !

AGROSTEMfN je btostim ulatorširokog spekiradejstva, pronalazak dr

Daiuce Gajić. Pnrodnog je porekla - dobija se iz praha kukolja (Agrcstemma
gifhago) i drugih kuJium ft i korovskih biljaka.
Već tn j po decenije se sa ospehom pnm enjuje kod nas i u svetu za po-
većanje prinosa (5-15% ), poboljšanje kvaJtieta roda i optim izaciju troškova
proizvodnje.
Pospešuje nicanje i razvoj rasada, ukorenjavanjc, cveianje i oplodnju
zrclih biljaka. Trctirane biijke su efikasnije, snažoije a lime i otpomi.e na b o
Jesti. štetoćine i klimalske ekstreme. Zbog navedenih svojstava posebno ga
koriste kod proizvodnjc povrća u zaštićcnom prostoru.
Preparat j e u praškastom stanju, nije toksićan (bez kaTcnce) i kompaii-
bilan je sa osulim sredstvinia za zaštitu bilja.
N om te i naćin upotrcbe regulisani su upuUtvom proizvođača. Poprtfvi-
]u. tretiranje se vrši svak ip u t kada kultum prelazi jzjed n e u drugu fenolazu
tokom vegetatisTie sezone.
Tab. 24. Prcglcd povc4aoja pnno^a primer»oi Agrosicmioa (kg/lu)
Kuliura Po/ećanje Kuitura Povcćarje
blitva 1,600-2.800 kg1» luk bdi 1 .6 0 0 - 2 .8 0 0 kg'ha
boranija 500-1.000 ks/ha lik cmi 1 ,6 0 0 - 2 ,8 0 0 kg/ha
cvdda 1.500-3.000 kg/ha papnka 1.600-2.800 kg/ha
graiok 1 .0 0 0 - 2 .0 0 0 kg/ha paradajz 1 600-2.8C0 k&lu
karftol 2.000-3.000 k|/lia pasulj I.600-Z8(i0 kg/ha
kelerebs | 2.500-3.200 kg/hc periun 1,600-2.800 kg/ha
kdj | 1,1100-2.300 kg'ha pmnać 1 .6 0 0 - 2 .8 0 0 kg/ha
krasuivac 0,600-2.800 kg0w rotkvica 1 ,6 0 0 - 2 .8 0 0
kg/ha
krompir l.600-2. K »kg.ha ' aalata | 14UU-Z.8*DI^U

kupus 1 6tO-2.SOO kg.bc ,I spanać | l.600-2.8Xjkfrlia

lubcillca l.000-2. SOO kjplia šargarcpa 1.600-2.800 kg/ha

Naporncnadzraženo u procceiinia, uticaj AGROSTEMlN-a napovcćanjc prinosc krećescod

5% <k> 15% (pa i vi£c), u zavisoosti od trciiranc kulturc, zcmljiita, primcnjenc
agrotchntke i mdeoroloških uslova.
 61

SEME I SETVA

S e m e ka o rep ro d u kcio n i m a terija l

Scmepredstavlja biijku um in ijatu rik o jase nalazi u larentnom stanju sve
dok se ne obezbede polrebni uslovi (vlaga, vazduh i toplota).
N a preseku semena raziikujemo semenjacu, klicu i hranljivi deo.
Osobine dobrdc SEMEM. Seme može biti stavljcno u promet ako ispu-
njava zakonora propisane uslove. Dobro seme m ora biti Cisto, zdravo, dobre
klijavosti, normaJno razvijeno, zapraSeno protivubolesti i štetoćina, dapripa-
da istoj sorti, odnosno hibridu, d a je u dobroj i deklarisanoj ambalaži.
Seme u prom etu treba da prate dokumenta: deklaracija o kvalitetu (Či-
stoca, klijavost, poljoprivredna vradnost, zdravstveno stanje) i aprobaciono
uverenje (kontrolisana sortna čistoda).
Sortno seme se razvrstava u sledeće kategorije: super elita (SE), elita
(E), original (0 ), prva i druga sortnareprodukcija (IS R i 11SR.). Hibridi mo-
gu biti: sorlnl, linijski, sortno-linijski, odnosno prosll (ukratene dve lirnje, od-
nosno sorte) i složcni (ukrštenadvaprosta hibrida, odnosno prost hibrid i Ilnija
odnosno sorta).
Hlbrldno sem e đaje i do 50% veći prinos u odnosu na sortno, ali njego-
v a proizvodnja je znatno složenija i seme je skuplje.

S etva sem ena

Setva semena može bitl direkrna na stalno m esto i setva u leje ili saksi-
je, odakie se odnegovane biljke (rasad, odnosnosadnicc) kasnije prenose i sa-
de na stalno mesto.
Vreme setve . Prilikom odrećivanja vrem ena setve m ora se voditi raču-
n a o planiranoj dinamici pristizanjeproizvoda, o uslovima prcnzvodnje, potre-
bam agajene vrste na spoljne uslove i mogućnosti dinamike prijcma proizvoda
na industrljsku preradu.
N a Ci m seti'E. Setva m ože biti ručna i mašinrfca. Ručna setva se izvodi na
manjimpovrŠmama, anaročito priiikomproizvodrv© rasada. Mašinski način se-
tve m asovnose koristi upovrtarskoj proizvodnji alin a otv'orcnom polju. Posto-
ji veliki broj tipova sejalica, sa razmm zahvatima. pocev od malih ručnlh sejalica
sa setvom jednog reda do vi&erednih koje se mogu i agregatirati. Sve viee se ko-
riste pneumatske sejalice koje dajudobar raspored semena prilikom setve.
Setva se može obaviti u redcve, pantijikc, kućice i omaške.
Setva u redove je kada se serae seje tako d a jc rastojanje između semcn-
ki u redu manje nego između redova.
Ukoliko se posle nekoliko zasejanih redova ostavi veće međuredno ra-
stojanje, a zatim se nastavi sa uobtčajenim međurednim rastojanjem, onda se
za takvu setvu kaže da je obavijenau pantljike.
62

Ako se na jedno mesto poseje nekoliko zm a semena, a zatim se na od-

ređenom rastojanju u redu. a isto tako i izmedu redova, zaseju sledeča n e k o
liko eemena i taico dalje, nnda je to setva u kućice.
N ajzad, omasna setva je ona koja se obavlja bez praviinog rasporcda
semena. To je najlošiji način setve, je r se ne obezbeđuje ravnomcran rasporcđ
semena kako horizontalno tako ni po dubini, te j e nicanje i razvoj biljaka ne-
ujednačen, što nepovoljno utičc na ostvarivanje prinosa.

Tab. 25. Setveni noniMOvi

Potreboo Dubiaa Pcriod od secvedo
Kultura semcna sctve nicanjt (dana)
| (igflia) (u ffun) utleji upolju
Boranija J J 20—160 30-40 4-7 4-9
Gtalak |1 Ufr-150 40-50 3-7 M0
Dirtja 2-3 25-30 5-8 M0
| Endivija a3-0.4 12-15 2-3 6-8
| Karfiol | C,7-0.8 8-10 3-4 5-7
Kelj 0.7-0.8 8-10 3-4 4-6
Kelj pupčv 0.7-0.8 V lO 3-4 4-6
Kelcrnba 0,7-0,8 8-10 3-4 4-6
Kupus 0.&-0.9 8-10 3-4 4-6
K m uvac 1 -i,5 20-30 3-4 6-8
Kukuruz Scčerac 1 20-30 70-90 - 8-12
Lubcoi« 1 2-4 30-50 7-10 10-15
Luk cmi 70-90 10-12 8-12 16-25
Praziluk 2,5-3 | 10-12 6-tO 10-15
Mrkvo |1 fr-8 | 12-15 8-12 15-25
Papnka 1 -i, 2 10-1$ 10-IS 16-20
Paradaj? 0,2-0.3 S-I0 4-6 ^ 8
PaO>dŽaa plevi 1 0.4-O.6 8-10 8-10 12-15
Paatniak 5-6 15-20 - 10-20
Pcrlun 8-10 12-15 ' 12-15 1\ 15-25
RadiS 20-25 12-15
 63

Nastavak Tab. 25. Sct>*cni oofinativi

Potrcbno Dubina Pcriod od sctv« do

K U 1l u r a semcoa sctve oicanja (dana)
(kg/h*> (u mm> u l lcji u poJju
Kotkvice 15-20 15-20 2-3 3-5
Rotkva 5-8 15-20 3-4 6-8
Salats 0,5-1 <M2 4-5 6-8
Spanoć 25-30 15-20 4-6 8-10
Tikvice 3-4 30-40 4-6 6-8
Cvckla 20 30 15-20 4-5 6-8
C ekt 0 2 -0 3 5-6 8-12 16-20
C m ik o m 8-10 12-15 - 15-20
ŠpvgLa - 15-20 14-16 25-30

D u m s a s e t v e . Zavisi u prvom redu od krupnoće semena, eneraije kiija-

nja, a i od slrukture pripremljenog zcmljiStfl. K rupnije seme seje se dublje. a
sitnijc pliće. N a lakšim zemljištima setvaniože biti dublja nego n atežim i zbi-
jenim zcmljištima, j'er klica m anje troši cncrgije za probijanje stabaoceta kli*
ce n a površinu zemlje,

Dubina setve scmena povrća, zavisno od iznetih faktora, kreće se od

1 do 8 cm.
KottC/N* se m e n .4 zavisi od kvaliteta, krupnoće i gustine setve.
Okvim e norm e m ogu se videti u tab.25.
64

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA

PROIZVODNJA RASADA U T O P U M LEJAMA

Tople leje irebalo bi po^iaviti na suvom, ocednom. srednje teškom i pro-

pusnom zemlj iltu .
U krajevim a gde s t ceste i jak e padavme, radi svake sigumosiL na dnu
toplih leja (jarka) treba postaviti drenažu 2a odvođenje suviSne vods. Najpre
oa dnu leje iskopa mali jarak dubok 15-20 cm, sirok 25-30 cm. U njega $e
stavi oruće povezano u snopiće, a zatim zatrpa zemljom. Umesto pruća mogu
se stavljati šljunak ili drcnske cevi od poroznc gline, ili plastike ćiji presek
unutrašnjeg Uela iznosi oko 5 cm. U tom slućaju drenažu treba praviti sa bla-
gitn nagibom i povezaii je sa glavnim odvodnim kanalom.
T o p l e IEJE V PLASliCMOM TVNELU. Ako se plantra rana proizvodnja povr-
ćo, ondase sa proizvodnjom rasada moro ranijc zapoćeti (decem bar-januar).
Ukoliko se ne koriste pcstojeće ukopane leje, onda ih treba podizal: u plastič-
nim tunelim a.jcr su u takvim prostorim a m anja temperaturna kolebanja nego
u toplim lejama na otvorenom polju, Što je izuzetno važno za normalan razvoj
rasada.
Pored toga, tople leje u plasiićnom tuneiu imaju tu prednost Što je rad-
nik u toku rada zaštićeo od padavina i hladnoće, ali je nešto smanjena jaćina
svetlosti za potrcbe gajcnih biljaka.
Prilikom podiznnja toplth leja moro se vođiti raćunada u oeposrednoj bli-
zioi budc dovoljno vode za zalivanje. Takođe, treba nastojati da pridup topiim
lejama buda lak i jedno«avan, kako za ćoveka tako i za prevozna sredstva.
IZBOR STAJSKOO ĐUBRJVA ZA ZAGKEVANJS TOPLE LEJE. Toplota koju daje ne-
zgorelo stajako đubrivo nastaje aktivnošću m ikroorganizam a-fem entacijom .
Ima mnogo vrsta mikmorgamzama. a svi se d elen a aerobne, k o jisu aktivni u
razlaganju organskihnaterija u prisuslvu vazduha, i an&erobDe. k jji su akliv*
ni razaraći u o d su tn o ri vazduha.
Sveži stajnjak složcn u toplu lejupoćinje nsagorevatiMzbog delovanja
bakterija, te se na u j način razvtja toplota koja zagreva leju.
 65

IColiČina toplote koja se oslobađa iz nezgorelog stajnjidca zavisi od vr-

ste stajnjaka, odnosno ođ sadržincsuvih materija, m ikroflore koja se u njemu
razvija, dostupnosti vazduha i debljine sloja nezgorelog stajskog đubri va (ako
je slo j lanji, razviće se m anje toplora, i obratno). Regulisanjem uh faktora roo-
že se približno regulisati i temperalura u toplim lejama.
Konjski stajnjak razvija vise toplote i brže se raziaže od ostalih đubriva
domaćih životinja, je r je suvlji i itna više nerastvorljivih organskih inaterija,
kojuna se m ikroorgsuiztni hrane.
A ko sc žcli d a sagorevanje b jd e snažno (bumo), nezgoreo stajnjak se ne
sm e jako nabijati, je r u njega mora lagano da prodire vazduh. Ako j e pak ne-
potrebno visoko zagrcvanje, nezgoreii stajnjak treba što vise sabiti da bi sc
smanjilo prisustvo vozduha i to p k ta postepcno oslobađala.
D a bi mikroorganizmi mogli normalno da s e razvtjaju, potrebna je op-
tim ab a vlažnost ne2 gprelog stajnjaka, j e r j e suva sredina nepovoljna, kao i
previšc vlažna. U koliko j e nezgoieo stajnjak suv, treba g a zaliti toplom vo-
dom, a ukoliko j e previše vlažan, izmešati ga sa plevom, strugotinom od dr-
veta i $1. N ajpovoljniji sadržaj vodc u stajnjaku je oko 70%. To đubrivo u
procesu ra2laganja daje upooetku tem peraturu koja dostiže do 75*C, a kasni-
je se smanjuje na oko 30°C, što traje oko dva meseca.
Goveđi siajnjtik ne razvija visoku tem pcraturu (u početku oko 40°C),
>ađiži dosta vode i postepeno se razlažc. N a jb o lje g a je mešati sakonjskim
stajnjakom. Nepovoljna osobinam uje što se na njemu razvijajuplesni koje ne-
povoljno deluju na m lade biljćice. D a bi se sprečio razvoj plesni, prepokriva
tankim slojem živog kreča ili pepeia. Ako lo đubrivo izmešamo sa piljevi-
nom od drveta iii pozdera, ono pri sagorevanju daje višu temperaturu, skoro
kao konjsko.
Ovčiji sTajrtjakje po svom dejslvu slioan konjskom i može se upotrcbi-
u u smeši sa ostalim stajskim dubrivima.
Svinjski stajnfak, kao i govedi, ima dosta vode (oko 8i% ) i može se upo-
irebiti sam o u smeši sa ostalim đubrivima i raznim m aierijam a (strugotina,
>lama, p o zđ eri sl.).
L isče i grvdsko sm ece možc 3C takođc upotrcbiti za tople leje, i to naj-
holje u smeši sa ostaJim vrstam a sajnjaka.
PR/PREMA £N£RGETSKOC SU TEftfliLA ZA PVNJESJE TOPUH LEJA. SveŽC Staj-
»kođubrivo i ostali malerijal za zagrevanjeposlc iznošenja izstaja najpre tre-
izmešati. Obično se m eša konjski stajnjak sa govedim ili nekim drugim
'tajnjakom . pri eemu se vodi racuna da viažnost đubriva bude oko 70%. Za-
um se đubrivo slaže u gomile pravilnog oblika pcred samog m esla gdc će se
66

pođizati topla leja. Tako $loženo dubrivo oslavlja se u gom ilam a nekoliko da-
na da se zagreje. U kolikosu u to vremc mrazcvi jaki, a đubrivo delimično $u-
vo, zagrevauje <tc biti aporije. Da bi se to izbeclo, đubrivo se pri slaganju na
gom ile poliva toplom vodom, a zatim pokrije asuram a ilr plastičnom folijom.
To se radi i onda kada je jedan deo stajskog dubriva smrznut.

80

KnHanjt rmperarure pri tagon’vanfu rainih vnta ttkibHvu

(prema podKima Dibavskog. po navodu V. I, Edclšiajna)

PVNJmiE LEJA SVEtlM NLZGORFJJM DVSRHVM. FoStO se hpicm i m otenjal 23

zagrevanje toplih leja, iskopavaju se ili se očistc jarci (rupe) dubine do 80 cra
ili manje, Što zavisi od toga d a U se prave tople ili polutoplc ieje. Širina i du-
žina jarka trebaJo bi da bude kao kod rama ili nešto veća (1,5 x 4 m). Fotom
sc na dno jark a stavlja sloj kukuruzovinc, slame, lišća ili slićnog materijala
(oko 10 cm), koji služi <ao izolacija, kako bi se toploU duže sačuvala. N a taj
sloj dolazi sveže stajsko dubrivo ili neki diugi materijal za zagrevanje.
 67

V ažnoje d a se sveže stajsko đubnvo ravnom erno rasporedi i dobro sa-

bije. O d pravilnog i ravnomemog sabijanja. kao i debljine sloja i vrste đubtv
va zavisi dužinazagrcvanja topleleje. Debljina sloja Irebalo bi da bude 30-80
cm. Ako se leje prave poCelkom februara, debljina može biti 4 0 -6 0 c m . To su
srednje to p k ili polutople lejc. Ako se leje prave početkom januara ili jo š ra-
nije. sloj sabijenog svežeg đubriva trebalo bi d a bude 60-80 cm. Nakon sla-
ganja i sabijanja đubriva stavlja se okvir.
S premamje z sm u i Sta za toplb leje. D a bi se bitjke što bolje razvijale,
zemljište u topltm lejama trebaio bi da j e bogato hranljivim sastojcima, lako
pristupacnim za ishranu biljaka. sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom. Da
bi se to posdglo, zemljište se može pnprem ati i na ovaj nttčin:
- gom ji, obradivi sloj baštenskog zemljišia. bez korova, usitni se, pro-
seje i složi nedaleko od topiih leja;
- dobar kom post se proseje i ostavi nedaleko od pnpreraljene zemlje;
- najzad $e dovoz) pesak i slaže pored le dve gomiie.
Sm eša za topfe k je pravi se od dva dela komposia treseta ili jednog dela
baštenskog zemijišta i toltko sitnog peska. M anja odstupanja su moguća.
Dezinfekctja m ckvvinc zemljtšla. Proizvodnja rasada povTĆa b ez prcl*
hodnog sprovođenja mera za elirainisanjc bolesti, ŠieloĆina i korova predsta*
vjja veliki rizik. Proizvodnju rasada trebalo bi zasnivati na prethodno
proverenomzdravom semenskora materijalu i zemljiltu k o je je dezinfikova-
no. Dezinfekcija zemljišta se može izvesti vodenom parom i hemijskitn sred-
stvima,
Termosterilizacija (dezinfelcija \odenom parom ). Zem ljiste predvide-
no za proizvodnju rasada izlaže se tretmanu preko 3 časa, na tem peiaturi iz«
nad 90°C. N a isti način se obavljz I termoslerilizacija proizvodnih povrsina u
staklenićkim objektima. To je jcdna od Dajboljih, ali i najskupljih dezinfekci*
ja. Dezinfekcija veće koiičine zeir.ljišta obavlja se specijalnim u ređ ajem - ma*
Mnom, dok se za manje kolićine stavlja rešetkasti sud sa zemljotn na posudu
u kojoj se zagreva voda do isparavanja.
Dezinj'ekcija zem jtš ia hemijsknn preparaiima. Za hcmijsku dczinfekci*
ju najčcSćc sc konste prcparati ko;i đeluju gusuiu - fumtgaoti - kaoSto je me*
sdbromid, vapam. u vidu granula.kao Što je basamtd ili žuvapin. Tcm peratun
:rebe da bude iznad 15°C. Pored toga što skoro svi navedeni preparati suzbi*
jaju mikroorganizme, večina ih d d u je i na semc korova, odnosno imaju ber-
bicidna svojstva. O d dezm fekcije do setvc treba da prode od jed n e do tr.
nedelje, štozavisi od upotrebljeno^ sredstvn. Svako sredstvo za ovu svrhu im t
upulstvo o korišćenju.
68

Dtsinfekcija zem ljt Termrćka dđitnfifkaja mešavine sufsirata

za m anje potrcbe u adapfirancnt bureiu

Ukoliko u pretbodroj godmi nisu primećcne bo)e$li na biljkama u siaklc-

niku, plasteniku i tuploj leji. ondo nije potrehno izvršiti detaljnu dczmfckciju
zemljiita. Međutim, ako nije tzvrieria dezinfekcija u već formiranoj leji, bilo bt
dobro 7 d o 10 dana pre setve m p o red iti 50 > 70 g/m: nekog fimgicida (kaptan.
ortocid i sl.)» a zatim prekopali zemljiSte i leju pokriti prozorima i astrom.
Dezinfekciju je moguće izvesti zalivanjem žemljišta mstvorom navede-
nih prcparta u konccntraciji od 0,2 do 0,25% pre setve semena na 7-10 đann.
PUNJiKJE T O fiB l e j s DBZiSF!KDi'ASOM z e m u o m , Posle nekoliko dana dezin-
fikovana sm eša zemlje stavlja se n a složen nezgoreo slajnjak tople leje, gde je
već složen sveži stajnjak, u sloju od 10 d o 20 cm, što zavisi od togada ii će se
biljke u istoj leji duže iii m anjc zadržati. U koliko ostaju du ie. sloj treba da
bude dublji, a ukoliko se planira pikiranjc rasada, ooda tanji. Pođ jednim pro-
zorom tople leje potrebno jc su v iii od 0,20 d o 0,25 m ’ priprcmljene mešavi-
oe zemlje. PoŠto sc zem'jišic poravna. stavljaju sc prozori i pokrivaju asurama.
Prvih nekoliko dana posle toga isparavaju se jz nezgorclog stajnjakr. n u n i Stet-
m gasovi, a javlja sc i visoka tcinpcratura. Nakon 7-10 dana ieja seotvara, zc-
m ljištc prekopava, da bi ac odetranili štetni gasovi i zcm ljište ptovctrilo, a
zatim seo b av lja setva.
S etva. Sctvu jc patrebno obaviti 5to pažljivije i na vreme. Rok setve je
različn za razlićite vrstc povrća, azav isi i od toga da li se žeii proizvodiii ne-
ka rana, srednje rana ili kasna kultura.
Z arau u proizvoćnju seju se. na primer, paprika i paradajz poćetkom fe-
bruara, a za kasniju u tnanu. Prc sei\-e leja se dobro provetri, & ako je zemlji-
štc prcvlažno. nekoiiko puta sc prckopa d a bi se prosuSilo. Najpovoljnija
 69

temperatura zemljišta za setvu je oko 25*C. Ako j e temperatura previsoka, pre

setve zem ljište se prozrači, provetri da bi se uspostavila potrebna temperatL-
ra. A k o je zemljište u toploj loji suvo, treba ga n ajed an do dva dana pre setve
dobro zaliti. Košto se zemljište prekopa, poravna i lako pntisne daskom, oc-
nosno sabijačem, seje se.

ta b . 26. OrijenEadoni rokcvi - proi/vodaje rasada u lopiim tejama

(po M. Popoviću, 1984)

Hal r n?
Starost
Vrsta Vte m a kpliCina broj rasada
ra $ ad a s c Iv c
semena odgajenib (u danima)
(8) biJjaka
Pnradajz:
- gusL za pikiranj« 6-8 1.200 15-25
- pikrran 10 x 10 cm 01-I5.lt - 100 65-75
- pikiran 6 x 6 cm o i-io .in - 270 45-55
- nepikiran (pOxni) 15-25. III 2-3 350 35-45
P a p r i ka:
- gust, za [Hkrranje 10-12 . uoo 15-25
- pikiran 8 x S cm o i-to .n - 150 70-75
- pikiran 5 %5 em 25.U-05.II1 - 500 40-45
- ocpikiran (pozni) 15—25.111 6-8 500 40-45
Plavi patlidžan:
- gust, za pikiranjc 8-10 i.200 10-20
pikiran 8 x 8 gm 01-10.11 - 150 70-75
- ncpiknan (pozm") 25.U~05.IH 3-4 400 55-60
Kupus i karfiol:
- tfusi, za pikiranje 8-10 1.200 10-12
- pikiran 6 x 6 cm 01-05.11 — 270 45-55
- ncpikiran I0-15.II 5-6 400 40-45
Krastavac (u saksijama) 25.131-05 .IV — 90 40-45
Tikvicc{u sakSijajna) 25.HI-05.tV —
90 40-45
Salaia (nepikirana) 01-05.11 2-3 1.000 20-30
70

Setva roože biti omsške i u redove. Sctva omaSke jo najčešći naćin setve
u (oplim lcjama. Ipak n ijep jtp o ru cljiv ajerseb iljk e nerazvijaju pravilno ipod-
jcdnako. fe s to su vrlo gusto ili retko zasejanc, imajutiejednak hranljivi prostor,
usled ćega se jedne oonrnlno razvijaju, a droge blede i propadaju.
Servora u redovc pos:iže se ravnomemi raspored semena, jednovtcm e-
□o mcanje, pravilaji razvoj oiljćice i velika usteda u semenu. 1) toploj b ji pra-
ve se redovi, ručno ili specijalnim martcerima, u obelcžene redove pclaže se
seme. kojc se prekrije slojem mešavine zem lje od I do 1,5 cm. D a bi zemlja
bolje prionula za seme, sabije sc pritiskivanjem ravnom dasčicom. Posle toga
leja se zaliva toplom vodom {20-25^0), prvenslveno da bi ćestice zemlje još
bolje prionule i da vlaga sa toplotom i vazduhom omogući klijanje semsna. Na
kraju stavljaju sc prozori prcko lejc. a asurc preko prozora.

U slovi za klijanje semena. Zdravo i klijaso sem e može nići. odnosno

klijati ako se obezbede sledeći spoljašnji uslovi: tempcratura, vlaga i vazduh.
Kada seme dođe u vlažnu sredinu. dolazi d o bubrenja, tj. povećanja za-
prem inc semcna, To je ćisto ftzički proces. je r ne samo seme već i druge or-
ganske materije m ogu bubriti. U koliko se taj proces odvija u odsutnosti
vazduha, neće doci do klijanja. Brztna bubrenja zavisi od količine pnticanja
vode u neposrednu blizinu semena.
Pored vlage t vazduha, za uspešno klijanje semcna poirebna je i to p b -
ta. Najvcći broj povrtarskih semena klija na temperaturi između 10 i 15°C, aii
ima i takvih koja se zadovoljavaju i sa nižom temperatuiom (3-lO°C).
N bga rasapa . Nega rasadau toplim lejama sastoji se u stvaran u povolj-
nih uslova za rast i razviće biljaka. Ti uslovi su: zalivanje. provelravanjc, za-
scnjivanje, presađivanje. prihranjivanje, zastita od biljnih bolesti i štetoćina,
svetlosni rcžim, kaljenje rasada i dr.
 71

Zativanje. Obezbedili rasadj dovoljno vlage je d n a je od najvažnijih i

najneophodnijih m erz. Pri zalivan u rasada mora se naroči(o paziti n a vreme,
količinu, kakvoću i tem peratunj \o d e. Zalivanje treba početi u periodu kada
sc zcmljišie suši i po povrSini i podubini.
K ada su dani bladni, )eja se ialiva u najtoplijem delu dana. tj. od 12 do
13 časova, a kada su dani topliji, ujutro ili predveče. Ako se ustanovi d a je ze-
mljiSte suvo samo na povrSini, onda se zaliva manjom količinom vode, tj. sa*
mo se orošava. Z a zaiivanje se koristi kanta sa rešetkom. Zbog nagiba tople
leje, njen gom ji (sevem i) deo se brzo suSi, pa je potrebno da se zaliva većom
količinom vode nego donji (juŽni deo). Ako vreme dozvoljava, posle zaliva-
Dja ostavljaju se otvoreni prozori, da $e leja provetri. Ima rasada koje ne bi
trebalo zalivati re&etkom prcko lik a . več uz struk u blizini korena. To su kra-
vtavci, tikvice iubenice i dinje.
U velikim povrtnjacuna zaliva se i crevom na ćijem je izlaznom kraju
rcietka, ili se drugi kraj creva prićvnti u rućnu ili m oiorau pumpu. koja po-
uskujc vodu u crevo. Pored toga k>risti se i sistem vcštačke ki$e.
Najbolja voda za zalivanje je kišnica ili rećna voda. M eđutim, zalivati
•c može i bunarskom vodom koja mora da budc uslajala, tj. mora da ostanc
dan-dva u bazenu lli se podgreva.
Tcmperalura vode za zalivanje mora biti podcšena prem a temperaturi
zcmJjiŠta tople ieje. To se postiže ra taj način Što se vođa zagreje u kazanima
iii drugim pogodnim sudovim a.azatim se m cša sahladnom tako datem pera-
tura bude 18-2 5°C.
Kod zaiivanja je osnovno pravilo da rasad ne sm e đa pati od suše, ali ni
od suviine vlage.
O driavanje temperature i \Hjinosti. P oito biljkc prolaze kroz razliČite
:’aze rasta i razvića, potrebno je podešavati tem peraluru i procenat vlažnosti u
•oploj leji. Ovi važni faktori kreću se u relacijama predviđeuim u tab. 27.
P ro m ra va n je. U procesu razlaganja svcleg stajnjaka u toploj leji oslo-
*jdaju se ugljen-dioksid i drugi gasovi. koji u jakoj koncentraciji mogu biti
’icini za rasad. Da bi se otklonila in opasnost i rcgulisala toploia, neophodno
v proveiravanje. O no je potrebno i zbog toga Što se u neprovetrenoj toploj le-
lilvaraju predusloviza razvoj raznih gljivićnih bolesti.
PoSto se obavi setva, tople leje se svakodncvno provetravaju, ćak i ka-
l i je hladan dan. U takvim .slučajevima prozorc treba brzo otvarati i zatvara*
kako b i se vazduh bar delimifino izmenio. Kada biljćice ojačaju i vreme
poslane toplije, prozori ostaju dužcotvoreni. Prozori se otvaraju pomoću pod-
metača koji omogućavaju da se prozor, prema potrebi, podiže m anje ili više.
Prozorc uvekpodizati sa suprotne stranc od pravca duvanja vetra. K adaje vre-
*ne ttho i toplo. prozore otvarati naizmeničrto.
72

Tab. 27. Poželjna icmperatura i rclativna vlažnosi u toptej fcjt

T c t n p c r * i u r a v a z d u b t u 1X
*

Điljna 4 -7 1 g d a lja n pcriodti 0

vr>ta
đonaM kon
nicanja I dan
MVw
£
I
dan noć sunćan oblaćan đ i * 0.
kupusnjaćc 10-12 1 6-10 16-18 12-16 8.-10 70-80 jtko
pandsjž u -T s " m T 18-26 17-19 8 -1 0 ćdT s jako
papnka 13^)6 a- 1 0 20-27 17-20 10-13 60-75 umcrcno
-
krasttvac
lubenka Ifr-IR 14-16 20-22 18-20 16-17 70-80 umcreno
dinja

Ostm od spoijne lemperaiorc, dužina proveiravanja zavisi i od vnue rasa-

d s i doba uzrasta. Tako je, n a primcr, parađtvjz otpomiji od paprike i leja se mo-
že iz la p ti spoljnoj lemperaiuri od 10 do 1SSC, dok leja sa kupuaom i kdjora
možc. bcz Stctc po raiad, dabude dnžc izložena spoljnoj icrnpcraturi ispod 10C .
Kada naslanu toplidani i biljke u toploj lcji poodrastu. prozori.se skida-
ju ujutro, a uveće ponovj slavljaju. M eđuiici, ako ne preii opasnost o d rara-
za, prozori se m ogu osiaviii otvoreni 4 toku noći. A ko se ne obavljt rcdovno
provetravanje. rasad paprike, paradajza i drugih biljaka p o su je b le d slab i la-
ko oboleva od gljivičnih bolcsti.
Zasenjivanje. K ad i sunce jače i duže pripećc. rasad u toploj leji se za-
scnjuje. je r topli sunćevi zraci prolazeći kroz staklo postaju joS jači i mogu
»pržiti mladi rasad. Da bi se izbegla oitečenja rasnda. preko prozora se sta-
vljaju ratke plctenc asure, najčešće od trske. Ako se asura drži duže nego ito
je poirebno. rasadu se n o ž c naneu velika šteia, jc r je za pravilno razvijanje
biljk« neophodna i svetiost. Zsrlo zascnjivanje u ranim jutam jim ćasovima ni-
je preponjčljivo. već jedino kada je sonce previse jako.
Leje se mogu zasenjivati i na taj naćin Sto se su k la na prozoritna prema-
i u nekom bojom, a joS bolje ako se napravi sm eia od zem lje (ilovaća) i kre-
ća Premazujc se obicno ćelkom za krečenjc.
Plcvljenje. U toploj leji su povoljni uslovi zn razviče rasada, ali isto la-
ko i 2a razvoj korov'skih btljaka. Ukoliko se oije dobro izvršila dcziafckcija ze-
mijiŠta, onda plevljeoje m ora da se obavi na vremc, je r korovskc tiijke mogu!
potpuno da ugušc rasad. I
Zato bi plevljenje trebalo poćcti dok su korovske biljke jo i male. P rJ
plevljenja rasad nekoliko ćasova ranije ireba zaliti, ali ne suviše.jer iz umeJ
reno vlažnog zemljišta lakŠe se odsiranjuju korovi. Posle plevljenja rasad $4
zalije, da bi česucc zemljc prionule oko golih zilica rasada.
 P r‘j\&tr<2 \'an}c foptih lejp

O dabvvnje biljcika rasada, U toku nege rasada iz leje treba odslranjiva-

u sve obolele i zakržljale biljkc. To odstfanjivanje biljaka mora d a budc rig o
ro?no. Prilikom pikrranja rasada notrebno je ođabrati ssm o potpuno zdrave i
lepo razvijene biljke. To j e važan stružni posao koji treba da izvode slručna i
dobro obučcna lica.
P re sa đ h m je (pikiranje) rasuda. Da bi se §to boije iskoristio skupoceni
prostoru toploj leji. setv ase vrši rm ogo gusće nego Stotreba za normalan raz-
u tak biljke, Tako gnSćr* zasnnvan ra^ad ra?re4oje prPsađivaujeEn u dmg«
leju, gdc se svakoj biljcici daje veći hranljivi prostor, Porcd toga, presadiva-
nje ima za cilj da »a biljkam a od počctka razvoja pruže povoljni uslovi i po-
.rcban prostor za dalji razvoj, Da bi se obavilo presađivanjc, lopla leja se
prethodno priprema.
Znači, sve toplc leje se ne prave odjcdnom. već postepeno, kad nom za-
trebaju. Presađivauje m ožepoćcti čim biljka obrazuje 3 -4 Iistlća, Pre presa-
đivanja u tople ieje tem peraturam ora da se ustali, a Štetni gasovi odstrane.
74

Presađuje se kada je vreme bez vctra, a lemperaiura spoljnog vazduha

fznad 0°C. Pošto se novopnpremljena leja prckopa, poravna i letvicom napra-
vc brnzdice, ratad se pailjivo vAdi iz zalivenc leje, da se žile što manje povre-
de, i presađuje. Biljke se prcsađuju d u ž obeleženih redova na određenom
rastojanju kada su form iraia dva prava lista. N a pnm er, rasad cvekle i celera
na rastojanju 5 x 5 cm , kupusa i kelja na 6 b 6 cm , parađajz i plavj patiidžan
na 10 x 10 cm, paprika na 8 x 8 cm. Pri tom se pazi na dubinu sađenja, koja
treba da bude veća nego u prethodnoj toploj leji.
Sađnja se može obaviti u saksije koje se posUžu u toplu leju. Posle pre-
sađivanja rasad se dobro zalije mlakom vodom i zatvore prozori leje. Ako je
vrem e sundanck preko prorora se stavljaju asurc koje oslaju oko dva dana. Za
to vreme leja se redovno provetrava. Ukoliko je vrcm e oblačno, asure se ne
stavljaju preko dana već samo prcko noći. Slcdećih desetak dana, dok se bilj-
ke dobro phm e u novoj sredini. lcja se (akodc zasenjuje.
Prihratijhvnje. A koje dobro sastavljena mešaviua zem lje, dubriva i pe-
ska, phhranjivanjc nije potrebno. Medutim. ako se primeti da rasad nije zclen,
bujan i Čvrst. potrebno ga j e prihranjivati. Od mineralnih đubriva upotrcblja-
vaju sc azolna, fosforna i kalijevađubrivasa mikroelenientima ili njihnve me-
iavine. Sve više se rasad prihranjujc i mikrobiološkim đubrivom Slavol.
Prvo prihranjivanje vrši se 10-15 dana od pikiranja, druga dva u razma-
ku od 10 dana jedno od drugog, a osiala po potrebi. Trebalo bi da prvo i dru-
g o prihranjivanjc ima dva puta slabiju koncentraciju dubriva od kasnijih.
Određene količinc dubriva rastvaraju sc u 10 iitara vode i njima se zali-
va rasad. Rastvor đubriva može bhi ođ jedne vrste ilt kombinovan, ito zavisi
od potrebc za hranljivim materijama koje nedostaju biljci. Pošto sc vbavi pri-
hranjivanjc. potrebno jc ćisiom vodom spiratt biljćice, kako nc bi došlo do
oštcćenja - ožcaotina.

Tab. 28. Orijentacioni nonnativi prihrtnjivanja nsactn

veitaCkini dabrivima

1 Pnhranjivsnje
K*r i v i v * n* 10 l i t s r a vodc)
vcitftč-fcog đ u b r i v a
111 IV
1 _ 11
KAN 10 10 20 20
Supcrfasfat 35 35 70 70
K&lijumovaso \ 20 \ 20 40 | 40 |
Mciaaodubrivo NPK -15:15:15 50 | 60 S0 | 90 1
 75

Sveilosni uslovi. D a bi se rasad normalno m ogao razvijati, pored osta-

U i povoljnih uslova, treba nastojaii đa se biijkam a obezbedi što više svetla.
Frozori toplih Icja i drugi prozim i materijal, koji se koristi kao zaštita od hlad-
■oce. treba uvek d a budu ejsti, a asure, kad god je to moguee, treba skinuti ra-
oo ujutro, a vratiti ih kasno uvece.
K aljenje rasada. Da b i biljke oćvrsle i dobro podnele presađivanje, tre-
ba preduzeti m ere koje usporavaju njihov b rz porast i i2 duženost. To se posti-
že nižim temperaturam a i manjom vlažnošću.
Pred rasađivanje, 10-14 dana, prozore toplih ieja treba potpuno skinuti
u toku dana, aposlednje nedelje i preko noći kako b i se biljke priiagodile spo-
IjaSnjim uslovima koji ih čekaju na otvorenom polju.
Suzbijanje bolesti. Ukoliko zemljištc nijc dobro đezinllkovano, onda se
mogu pojaviti bolesti. Gljivica (Pyiiutn debarianum) izaiiva poleganje rasa-
da, a zaštita se sprovodi preparatima cineb S -5 0 , maneb, ortocid, ditan M -4 5 ,
zalivanjem rasada rastvorom tih prepurata, u koncentraciji od 0,25% do 0,3%.
Zalivanje se sprovodi samo u slučaju akonije izvršena dezinfekcija zemljišta,
odnosno u m om entu pojave te bolesti.
Cljivico n n p o d a stablo rja p r c l a z u i z m c đ u z c m l j e i v a z d u f j a , stablo sc
stižava, pocm i i biljka pada. Bolest st brzo širi, Radi svake sigum osti biljke
trebaoprskati 0,75% -nim rastvorom bordovske čorbc ili ortocida u vTeme for-
m iranja prva d va 1ista.
Suzbijanje rovca (Gryllatalpc grytlaxatpa). R ovacje opasna štetoćina u
odjaiaJiŠtima rasada. O npreseca miade bi]jke odmah iznadp o v r tin e zem lje
ili ispod njc. U ništava se mamcinia od prekrupe i mekinja. N a kg hranljive
m asedodaje s e 5 g lanate 90 W P ili nekog drugog preparuta. M amci sc posta-
vtjaju između redova biljaka i po iv.ci leje.
O srale meve. N apom injem o da se sneg u toku zime m ora Što pre izneti
izvan toplih leja. To se čini zato da se đubrivo u toplim lejama pri topljenju
snega ne bi rashladilo.
Ako rasad poraste do stakla na prozorima tople leje, ramovi se odignu
tako što $e ispod njih stavlja nekoliko cigala, i sveže đubrivo nabije okolo da
ne bi prođirala hladnoća.

GAJENJE RASADA USAKSIJAMA

Gajenje rasada u saksijama primenjujc se u proizvodnjt duže vreme. Is-
kustvo govori da je rasad odnegovan u saksijama davao bolje rezultate u p ro -
izvođnji nego rasad gajen na uobičajen rtačin.
76

To j c i raaunJjjvo, jc r se priJikoro sadnjc rasada korenov sistem skoro ni-

m alo nc oštećuje pa biljknnesm etano nastavi razvoj. Dužc vremena su sc ko-
ristil« saksije od oplemen ene zemlje. O ne se obiČno prave maSinskj, a pune
specijainom m ciavm om zemlje i komposta ili sc uzim a sa ledm e slcj zeznljc
koji je čvrsto povezan korenovim sistemom irava. A ko se za saksije korisU
zemlja sa ledine (iravojaka). onđa sc mora prethođno skinuti gornji sloj (2-3
cra) travnatog dcla. Zatini sc vađe kocke zemlje dimenzija 10 x 10 x 10 cm. Da-
nas se to sve ređc čini.

«) Sak&ije fertilpot h> Saksije đžifipot

Saf&uc

U poslednje vrem ekoriste se i tresetnc saksijcrazličilih đim enzijai for-

mi, koje daju izuzctno dobre rezultatc.
Papimate saksije - ,,paperp<H“ metod. U novije vreme, pored poznatih
džifipot saksija pogodnili za odgajivanje rasada povrća, proizvode se i papir-
nate (paperpot) saksije.
SuŠtinu tog sistcma čine papcrpot setovi. Oni se sastoje od vcćeg broja
šestoflgaonih papiraih sik s ija b e z dna. vczamh lepkom koji jc rastvorljiv u
vodi. Po zalivanju s e u vodom saksijc se odlcpljuju jedna od druge, a lcpak k>
ji povezuje samu saksijt d rf i se duže.
Najvažniji sastoja.< paperpot saksije j e papir, koji se rastvara posie od*
icdcnog \T cm cna. tako da se korenov sistem ncsmetano razvija. Dllo saksijfl
zatvaraj u plasiični zast irać i.
Dobar supstrat za punjenje papcipot i svih drugih saksija treba da obe&J
bedi ne sarao mehaničku vczu i podršku biljci, vcć da zadovolji i tri važn^
zahtcva biljke:
- d adobro čuva vodu zabitjku,
- d a je rastresit i prozraean za koren.
- da zadržava \ džje hranljivc maierijc biJjci.
 77

Fizičke osobine materijala (sroele) 2a punjenje saksijam oraju ostati sko-

ro neizm eajene za sve vreme rasta. M aterijal treba đa bude srednje kruptioce
3 -5 mm, je r ć e to dati najboiju uravnoteženost vazduba i vođe. Tbkođe. treba
dabude i m anje speeiFtdne teiine, radi lakšeg manipulisanja koniejnerima.

a) Rasad odotgovaa h ? Rasad odntaovafl

u „papcrpcC' saksijaitta u prcsovtmira sak»ijama
Rtiaod iH/»igo\'an u saksijamu

Kao materijal za punjenje paperpot saksija najbolje je koristiti srednju

te k c iju 2a vedinu dimenzija saksija, a za male saksije finu granuiaciju.
Ne preporučuje se punjenje saksija običnom zemijom oranicnog sloja,
zbog koinpaklnosti i ležinc. Mcđutim, mnogi koriste jedan manji đeo baštcu-
*kog zemljišta pomešanog sa dobro zgorelim stajnjakom, odnosno kompo-
«om uz dodamk jedne trećiue treseta, ili piljevine od drveta.
Sve vrste treseta imaju kiselu reakciju. Zavisno od zahteva vnsie koja će
^ g a jiti u tom supstratu treba popraviti pH. Hemijskom analizom tresetautvr-
«3uje se pH vrednost, a njegova korekcija se popravlja dodavanjem kaicijum -
-karbonata, najccsde količinom od 3 đo 5 k g 'm \
Sm eši materijala m ora se dodati potrebua količiita NPK đubriva. Odnos
branljivih materijala zavjsi od biljke za k^ju se sprenia zemljišna smeša.
Punjenje saksija pripremljenim materijalnom obavlja se ručno ili ma-
šinski.
S e t v a SEMEKi D a bi $e izbegla pojava previše pi'aznih saksija u
u sak su e.
aistemu gajenja rasada, neophodno je da se koristi scme visoke klijavosti i cncr-
gije klijanja, odnosno zdravi vegetativni delovi biljke ako se razmnožavanje
vrši na taj način. Svakazasejana slabo klijava semenka može prouzrokovati da
78

saksija bude bez biljke, Što povećava cenu sadnica. Zato seme treba kiiibrira-
ti i upoirebiti najbolje frakcije. Tada sc seje samo jedoa scm enkau aaksiju.
Ukoiiko bi se eejale dve ilt tri semenke, irbegla bi se pojava praznih sak-
sija, aH se tada dobija pregiist broj biljaka u saksij), pa se mora proređivati. Taj
naćm setve iraži dosta semena i rada. Zbog toga j e bolje sejart p o jednu semen-
ku, a biljčice posebno posaditi i odnegovati pa i zasaditi u prazne saksijc.
Bez obzira na tip sta-
P hspr SM A s t a k u a s Z4 PPJJEM s z i v v A i n e o v r a Sa d a .
klare ili plastenika, potretoio je objekat oćisltti i dezinftkovali. A ko je pod iz-
bctoniran, onda se na njega nanosi sloj peska 3 -5 cm, koji siuži kao đrenaža
za odvod vjUca vode iz saisija. N a zastrt pesak slažu se žasejani setovi (nosač
vi§e saksija) jedan uz drugi. Potrebno je ostaviti stazu za prolaz zbog nege ra-
sada, popunjavanja praznii mesta i slićno. N ajbolje je ako se setovi slože u vi-
du leje od 150 cm , sa stazom Širine 6 0 -7 0 cm.
Međutim. ako se žeJi da se što bolje iskoristi zaštiden prostor, onda leja
možc biti šira, a staza už& Kroz sredinu objekta ostavija se prolaz zo viljuškaj
ili za trakasli transportcr.
Ukoliko se radi o [riasteniku sa zcm ljanim podom, onda je potrebno is-
pod drcnaznog pcska poseaviti plostičnu foliju. Ta folija treba da sprcči prodi-
ranje korenovog sistema biljke rasada u zemljište, je r b i se pri iznošenju rasada
na otvoreno polje oštelio koren, a i posao bi se tcže odvijao.
U objektu (staklara, topia lcja iljplastcnik) treba obezbediti odgovara-
juću tcm pcraiuru prcma zahtevima biljke koja se gaji. Pored toga, neophod-
no je imati dobru regulaciju provetravanja.
Ncgo rasada, kao ik o d dnjgih načrna proizvodnje, sastoji se od zaliva-
nja. prihranjivanja, provetravanja. zaštite od bolesti i štetočina.
pRtfHEM A * .isra i u t r a n s p o k t . Uoči dana sadnje rasada pcrfrebno je obil-
no zalivanje. Ukoliko su površine za sadnju blizu mesia proizvodnje, onda se
rasad stavlja n a manjc ploče, velićine seta, i nosi do m esta sadnje.
Ako se rasad nalazi na ploči. može se utov&riti specijalnim vilama, ko-,
je imaju na vrhu oštricu za rezanje korena koji su eveotualno prodrli u zem!ji-|
Šte. To se događa ako pod nijc betcmiran. Rasad se iznosi iz zaštičencg prostonj
pomoću pokretne trake ili sistema viljuškara.
Ostale mere nege su uobičajene.

PROIZVODNJA RASADA PO M O Č U KONTEJNERA

Danas se sve više u proizvođnji rasada primcnjuje tzv. kontcjDerski 4

stem . koji ima niz prednosti u odnosu n a klasičan naćin. Kontejne'i mogu bfl
ti od raznog materijala(sDropor, p b stik a i sl.).
 79

kortti’j n tm i* pftiiziixtnj? m&oda

Pored papcrpot sisiema dosta naglo sc iirc spccdžing korrtejnen u SAD

koji su napravljeni od poliesterskc mase K o n tejn crjeu \id u ploče đužine 5C
do 100 cm , Sirine 50 do 75 cm i debljtne 5 do 10 cm, u koju su uiisnuli otvori
u vidu saksije (ćelija). K om orc kcd spccdlinga m ogu b:li razJiČite (uliudiiC*
ne, prizmatične i dr.), prečnika 1S d o 50 mm, Donji deo kom ore je delimično
otvoren,
Ćelije se pune hranljivim supstratom (me$uvina komposta, iresela, ze«
mlje I pcskauzdodaiakm inerainlK đijbrivaJkoji m orabiti dczinllkovan pre ac-
tve, Zasejani kontejncri se drže na odgovarajućoj temperaturi, »vedosti i vlazi.
Koren biljke ne prorasćuje van komore. Zbog povoljne sredine, a naroči*
to prisustva dovoljce količiDe vaA uha stimuliSe se razvoj bočnih korenova ko*
;i čvreto drze hranljisu m aienju kada se biljke vadc i sadc na planirano mcsto.
Do nicanja biljaka tacne se raogu sloiiti u paletam a i držati u nekom za-
tvorenom prostoru, bez svetlosti, ali uzobezbeđenu odgovarajuću temperatu-
ru, vlagu i vazduh. K ada počne faza nicanja, lacne $e šire u staktarama.
plastcnicima i toptim lcjama. Dalje mere nege su uobićajene.

PROIZVODNJA RASADA V H LAD N IM LEJAMA

fz n o R Mladom rasadu povrća u nezaiiićenim leja-

m esta za h la d h e le je .
roa takođc su potrebne toplota, viaga i svetlost. Toploia $e dobija od zagrejanog
/cmijtSta, pa jepotrcbao da lcje budu okrcnute prem ajugu ilijugoistoku. kako
bi u toku celog dana bile izložene suićevoj svetiosu i toploti. Sa svih strana oda-
»..c duvaju velrovi moraju se itrtiti ogradom ili nekim drugim zaklonom.
 B iljte e u leji zahtevaju uredno i obiloo zilivanje. Zato se pri i2boru me-
sia za hladnc leje mora vodili raćuna da izvori vodc ne budu rrmogo udaljeni.
P kjmsma zsmuišta za HLA&M l £JE Pnfito j e izabruRo zem ljište za leje,
ono se preore ili izrilja nad u b in u od oko 25 cm. N a isiu povriinu nanosi se
kom post, koji se tanjifanjem ilt prekopavanjem , ako se radi o manjim povrli-
nama, izmeša zajedno sa zemljom. Ukoliko zemljiSte nije dovoljno peskovi-
to, đodaje m u se malo pcska, radi stvaranja §to povoljnijeg vodno-vazduSnog
rcžima i da se ne bi sivarala pokorica. P olto je komposi izmeSan sa zsmljom.
prave se leje, Siriae 150 cm, između kojih se ostavlja slobodan prolaz širine
oko 5 0 -6 0 cm.
S etva. Hladne leje se zasejav^ju po6ev od druge polovine apri.a pa sve
d o oklobra, zavtsno od pianirane proizvodnje. Setva se izvudi na uobićajen
način.
N ega ra &ađa >Zalivanje, plevljenje, prihranjivanje, m cre b o rte protiv
bolesti i šteločina i druge m ere ncge izvode se na uobićajeu način.

S a d n ja r a s a d a n a s t a l n o m e s io

Zemljište za sadrsju rasada trcba da bude besprekom o pripremljeno, a u

trenuiku rasađivanja i dovoljno vlazno.
H iC m & d w e . Rasad se sadi na đva načina: ruCnc i maSmski - sadilicama.
Za rućnu sadnju prethodno ircba marioraii zemljište. Markiranje, odnosno
obelcžavanje redova. može se izvesii u jednoni ili u dva pvavca (unakreno).
Ukoliko sc rađi o raalim povrsirama* onda sc markiraju ručniin markerom, dok
$e vede površinc markirauniaSioski. za Šta sekorisle specijalni markeri širokog
zahvau, koje obićno v uče laki traklor.

Potiluptik rvčne sacJnjt ra&odu

 81

Tehnika ručae sadnje sastoji s e u tome Sto se na m esto određeno za sad-

nju sađiljkotn prvo napravi rupa, zatim se u nju spusti struk rasada, pri čemu
se pazi da žilice padaju vertikalnc. SadiJjka se nedaleko od prvog otvora za-
bada, i to pod uglom od 35 do 45c(koso), i pokrene prem a biljci, čim e se ze-
m lja priljubi oko korenovog sistema.
M asinska saduja obavlja se specijalnim sadilicama, ali ceo proces sad-
nje nije upotpunosti mehanizovar. Nekoliko radnika sede na maSini-sadilici
t struk posG nk rasada stavijaju na uređaj preko kojeg se obavlja sadnja.
Kod sadilica koje sade rasad u saksijama radmci opslužuju masinu tako
uzimaju saksije sa biljkom sa nosača i slavljaju ili u otvor preko kojeg pa-
daju u formiranu brazdu. Sa obe siraoe bmzde nagrče $e z m i j a i sabija sa dva
koso postavljena toćka.

NEGA (NEGOVANJE) USEVA

N e g a p r e m ic a n ja b iu a k a

R a zb u a n je p o k d r jc e ZEMUiSTA. Pokorica se pretežno obrazuje n a manje

«ruktum im tipovima zemljišta i to posle kise ili zalivanja i pri naglom ispa-
ravanju vlage.
Formirana pokorica, naročito ako je debela, a zasejano seme sitno, n e do-
zvoljava da usev normalno nikne, Klica se u takvoj sredini teško probija kroz
82

formiranu pokoricu, troSi veliku energiju, krivuđa trateći prolaz i tako potro-
ši sve rezervne tnaterije sen cn a i završi uginjavanjem.
Za sada postoje. ugiavnom, dva naćina uništenja pokorice: mehaničko
razbijanje (drljaćom sa kratkim zupcim a) ili vaijanje rebraslim valjkom, kva>
senje sitnim kapim a veltaćke kiše.
AijiciRANJi (MALčovisJE) zemloS ta. Pod ovim pojtnom podrazumevamo
pokrivanje pripremljenog. odnosno zasađenog zem ljišta ili zem ljištaizm eđu
zasađenih biljaka. Zastirać mo£e biti organska materija (slama, fistinac. otpa-
ci sena, pleve i dr.) Ui cm a plastična folija, koja ima izvesnu prednost u odno-
su n am ulč od organskih materija, jer $e iakše postavlja. može sc koristiti 3 do
4 godine i m anje $e prljaju plodovi. odnosiK) jestivi delovi gajenih biljaka.

NEGA USEVA POSLE NiCANJA t SADNJE RASADA

KuLTiMANje.Ovom Tnerom nege razbija se pokorica koja se javlja po-

sle kišc ill navodnjavanja i uništavaju se korov&ke biljke. Razbijanjem poko-
rice kvare se usposlavljene kapilame veze, tako da se sprečava gubljenje vlage
tzdonjih oraničnih slojcva. ZemljiSie Uobro iskullivirano postaje r**trc*m4 sa
boljom aeracijom vazdulia, ima veći procenat vlagc i pruža povoljne ualove za
brži porast useva.
P l e v u e n j e eo eo va . Ukoltko se u uscvu pojave korovskc biljke u ma-
njem broju, mogu se rućno počupati. Ta m era je poznata pod nazivom plevlje-
njc. Treba j e izvodid kada j e vlažno zemijišie. a korovske biljke u počefnom
porastu. Plevljenje se može obaviti u više navrata.
O kopavah /E BfUAKA- Kada iznikle biljke dobiju nekoliko prav:h listova,
odnosno kada se zasađeni rasad dobro pnnii, posle kultiviranja može se izve-
sti prvo okopavanje. Okopava se sam o najuži prostor oko biljaka. tj. onaj deo
koji kuliiviranjem nije zahvaćen.
Brpj okopdvanja, tako i kuHiviranja, 2avisi od zakorovljcnosu zemlji-
šta. pojave pokorice. odaosno broja navodnjavanja i sl.
PROREđiVASJE useva. Jedna od važnih m era nege kod gusto posejanih
u$evo, oko aetvo nije ohavljena pneumatskim sejaJicama kojima se postiže od-
govarajuće rastojanje useva, jeste pravilno proređivanje biljaka na željcni hran-
Ijivi prostor.
Usev je najboijc prorcdivati kada je zemijište dovoljno vlažno. a biljke
u fazi formiranja dva-tri prava lista.
O c r t a h j e 8IU a k a . Povrtarake biljke koje se navodojavaju brazdama
obicno se ogrću. U kolićo se usev uavodnjava veštaćkom kišom ili sistemom
kap p o kap. onda g a nc treba ogrtati. O gnanjem se stvaraju grebcii i brazdc.
 83

i m e se povećava površina zemljišta za isparavanje vlage. Pored toga, pri ski-

das^ju u stv a neophodno j e obaviti ravnanje zem ijilta pre preduzimanja osta-
lih operacija za naredni usev.
Svakako ne treba ići u drugu krajnost p a ogrtanje kao m eru nege uop-
šte ne primenjivati, bar kod nekih usev'a (krompir, paradajz i sL).

P K lM R A K n m u E 0 vrstama i kolidinama mineralnih đubriva na-

b iu a k a .
menjenilt prihranjivanju postoje razlicita gledišta. Svi se slažu d a je prihranji-
vanje u sev ajed n a od važnih tehnoloških mcra, koja treba zasvaku konkretnu
situaciju da bude određena.
84

U sev se prihranjuje u loku prvog dela vegefcacije, naročito ako se kori-

ste, pored azota, fosfom a i kalijumova đubriva. Ako $e zskasni sa prihranji*
vanjem, dolazi do produ^aija vegctacije pod ulicajem dejstva azoinih dubriva,
a zatim i do ncpotpurtog tskorišćavanja branljivih materija.
F o u u k m tSHRAHA. Ishrana biljaka preko lista, Ucv. folijam a ishraaa. obić-
no se prim enjuje kao dopunska tchnoloSka m cra koja povećava prioos i kva-
litet proizvoda.
O d sredstava za foUjarau ishraou obično se koriste agrostem h, vuksak
fcrligal, grosiem ia, plantazor, biofet 8, SSAL 12 i druga.
N ZapovTće važi p rav ilo d a se gaji skoro sključivo
a v o d h ja v a m e u s iV A .
uz navodnjavanje. Navodnjavanjem se obezbeđuje vlazenje zemljiHa do po-
trcboe mere (70 - 80% poljskog vodnog kapaciteta) za normalnu potrebu bi*
Ijaka. Ima viic n aiin a za navodnjavanje, a ovde će blti pomenuti najvažniji.
Navđ Pri ovom naćinu navodnjavanja voda se ne
d n j a v a k j e b iu z p a m a .
razliva po celoj povrSiLi zcm ljišta, kao kod leja za potapanje. Okomito na
glavni dovodni kana! naćine $e plugom oagrtačem brazdc, o koje se odliva
voda iz glavnog kajiala. K roz dno i bokove brazde vođa prodire u zemljište,
le lako dospcva do korenovog sisiema biljke. Điljke ac po pravilu sade na stra-
nama brazde, ređe na sredinu, odnosno na vrii grebena.

S d W K tn }\rv u n i* h r v s tk m a

N a v o m j a v a s j e v z š Ta K oristi se dosta uspešno r.a ncravntm

C k o m K fS O M .
površinama.Treba koristiti, kad god je lo moguće, rasprskivačc koji daju sit-
nije kapi kako bi se zem ljilte §to m anjc sabijalo i tako izbegJo stvuanje debe-
lepokorice.
K i š s a m a g l a . \toda nad usevim a raspiiuje se u vidu magle. Danas $e taj
sistem sve više koristi Zamagljivanjem se ne stvarapokorica, ravnomcmo
 $5

.\'cnvdtijtxuwfe veiUtćJum ki&om

orošava cela povrsina, neroa gaženja. Obično je taj slstem potpuno autoraati*
zovan. M ože d a se kompletira i dozimetrom za rasprSivanje iuanljivih mate-
rija iSi zastitnihsredstava.
SiSTEM SAt'ODtaAVANJA „KAPPO JUF*\ Navodnjavanje sistemom ,,kap po
k;tp.. pretbtavljftnoviji. kako se smatra, najveći korak u napreiku tehnoiogije
Rovodnjttvanja.

Pmtavlfanje ti'\ovrxkt sisfenui ,.knp po kup"

i mnhifO rasaJu u piuWfu'ku
86

.V im tfV fltV JV i* u ih re s iiU rm o m „k a p p o kap"

M aksimalni prinosi m ogu sc dobiii samo pri najpovoijnijim uslovima

gajenja useva, tj. knda voda. hrana i vazduh postignu opiim ainu ravnotcžu,
kojfl prvenalvci>o zavisi od vodnog ivJim a u zemljištu.
Vodni Težim može tačnoda sc kontroJiSc navodnjavanjem sistemom kap
po kap. Taj sistem može d a stvara t održava najpovoljnijc uslove gajenja za-
hvaljujući kapljačima. Da bi sc sprećik) zaCepSjenje kapijaia, ugradcn je veo-
m a efikasfln filtracioni sistem. Preko tog sistema m ogu se u vodi doziniti i
hranijive materije.
ZALivm sorm b . Količina vođe Jcoja $c utro§i za jedno zativanje naziva
sc zalivna norma. Ona zavtsi od nocina navodnjavanja, fizičkih osobina ze-
m ljilta i potreba biljke.
P o s T A n J A / V E o s l o m c a . Jedan bfoj povrtarsklh biljaka traži dodatDi oslo-
nac tparadajz, krasiavci, visoka boranija i dr.). naročito ako sc želi postići
visoki prinosi.K aooslonci zab iljk em o g u služiti drvcni kolac. kanap, pritka i
sl. Oslonci se niogu pastaviu pojcdinadno pored svake biljke ili grupe bilja>
ka. Česlo se polegljive biljke gaje u vidu Špalira. Kolje sc posiavlja na rasto-
janju od 3 do 5 m. a irc k o njih i po njim a na rastojanju od 30 d o 50 ct*
horizontalni uosači. Kad god jc mugućc. ticba korietili pocinkovauu žicu pre^
s e k a l- 2 m m . ^
U staklcnicima i plastemcima Ćesto sekoristi kao dobarosJonac kudelj-
ni ili plasUĆni kanap za paradajz i k m ia v c c , je r gotovo da ne zasecaju biljke.i
Na gomjoj strani kanap se veže za postavljenu žicu, a donji krej sc pričvrsti
za donji deo sUbla ili drveui koćić.
K oji će se od načina i materijala koristiti kao oslonac zavisi od raspolo-
tiv o g materijala i poticbs gajcnih biljaka.
 87

> lt
i

Kanap h a osfanac za htlfke

KoitH' k(h) ostoiMc M j k t a ) sa m irda žjce; b} jcdan red lice;

d>a r e d a ^ H j a k a .
O je d a n rc d ž h ic z a

Ottfanci špalintog ftpu

88

Z A Š T IT A P O V R T A R S K I H B I U A K A
O D Š T E T O Č IN A . B O L E S T I I K O R O V A

U toku vegetacije sve biljne vrste, pa i povrtarske, iiložene su sralnom

napadu štetoćina, bolesti i korova. Suocen saštetam a koje nanose povrtarskoj
i dnigoj proizvodnji bolesti, šletoćine i korov, čovek je prinuđen da sc protiv
njih neprekidno bori. D a b ita borba biia uspešna. neophodno je dobro pozna*
vati uzrodoike Šteta.

ŠTETOĆ1NE

N ajvažnije biljne štetoćine sn irtsekri, glodari i pticc. Insekti ć.ne naj-

brojmju gm pu i gajenim kuiturama nanose oajveća oštećeaja.
Stetoćinemožemo podelitina one kojenapadaju korcn svih biljaka i one
koje napadaju samo nodzemnc deiove pojedinih biljaka.
U ovom op*Tem delu bićereči samo o štetočinama koje napadaju koren
svih biljaka, a o ostalima sietocinam aprilikom govora o zaštits pojedinih kul-
tura u posebnom delu.

Z em ljišn e tte to č in e
ŠtetoČine koje napadaju koren biljaka - žičnjaci. podgrizajuće sovice,
larve gundelja, nematode, rovac, slcpo kuče i dr, - predstavljaju pravu opa-
snost za uspeh u proizvođnji biljaka.
Ž fć fiu a (Biatei iiiae). Odrasli insekti imaju izduženo. pijosnato iclo tam-
nosmeđe bojc. Larve su izduienog, valjkastog obiika, žute boje, sa tvrdim te-
lom, dužine 20-23 mm. Žive u zemljiStu više godina.
Kmjem martn i početkom aprita, kada sc tem peratura zcmljiŠU poveća.
larve žičnjaka počinju postepeno da se kreću iz dubljih slojeva zemlje ka po-
vršini. Tokom čitavog tets one se nalaze u površinskom slojuzem tjiš;a, dok se
kasno u jesen ponovo vraćaju u dublje slojevc (45-50 cm). K rećući se kroz 2e-
mtju, larve nailaze n a korenje koje izgri2aju. Korettje mladih biljaka potpuno
presecaju, a kod odraslog useva ubušuju se u koren i oštećuju ga. zbog čega
đolazi do zadržavanja u porastu.
Kod jačeg napada povrtarski usevi m ogu biii potpuno uništeni. Kod ko-
renasto-krtolaslih biljaka larve se ubušuju u zadebljani koren ili knolu i nasc
umanjuju tržišnu vrednost ovih proizvoda.
Suzbijartje žičnjaka treba izvoditi tek posle pregleda zcmfoišla. Na
celi na većera broju mcsta iskopaju se rupe 50 x 50 x 50 cm , iskopana zemjjd
 89

pažljivo pregleda i ako se u zemlji izvadenoj iz jedne rupe nađu 2 -3 larve,

Jovoljanje zn ak d au sev i m ogu b:ti ozbiijno proređeni pa treba preduzeti me-
re suzbijanja.
Z a suzbijanje najčešće se koriste furadon G -10, volaton G -IO , galation
G -5 i bazudio u granuliraoom obliku. Preporučuje se sledeća doza: furadon
G -10 u količini od 15 do 20 kg/ha> a ostali preparati od 25 do 30 kg/ha.
Ukoliko se setva obavlja mašinmna, koje imaju I uređaj za deponovanje
mmeralnih đubriva, ovi preparati se mogu mešati sa mineralnim đubrivom. U
tom slučaju m ogućaje uspešnazaštita i sa duplo manjim koiičinama preparata.
P ockjRJZAjvč b sovice (Noctuulač). Odrasli insekti su leptiri, obično si-
^ozemljane boje, sa raspcmora krila od 4 do 6 mm. Lete samo noću i aktivni
su u prvim večem jim časovima.
Larve tog insekta su mrkosive i dostižu veličinu o d 4 0 do 50 mm. Ćitav
-v oj životprovode u zeralji, gđe se i čaure, nakon čega prelaze u leptire.
Podgrizajuće sovice imaju jednu generacijugodišnje. N eke se pojavlju-
a rano s proleća i nanose štete ranim usevima, a druge sredinom leta i priči-
-javaju veće štete paprici i drugim povrtarskim useviraa. Postupna pojava
JMavlja ulisak postojanja dvc gciici'duje.
Larve nanose Štete potpunin ili delimičnim izgrizanjem podzemnog de-
.a biJjke, što prouzrokuje sušenje ili njeno lomljenje. Prvi znaci oštećenja su
senjcnje pojedinačnih biljaka, pojava koja upđzorava n a prisustvo larvi ove
'tetočine u zemijištu.
Upotrebom zem ljisnih insekticida, kojiraa se uspešno suzbijaju larv?
hčnjaka i grčica, postiže se dobra zaštita i o đ larvi podgrizajućih sovica.
L arve c jn d e u a - grčice (M elcfcrtha melolontha). Odrastao insekt js
p^znat pod nazSvora gundelj. Dugačak j e oko 20 mm. Leti u večemjim časo-
, :ma i oštećuje lišće trešnje. hrasta i drugih drvenastih biljaka. U toku leta
ženka se pari i polaže 6 0 -8 0 jaja, uglavnom u pasnjacima i luceristima. Iz ja*
a se izlegu larve, koje tek nakon tri godine dostignu dužinu od 40 do 50 mrr..
•jd rasla larva je blcdožute boje, sa smeđom glavom i usnim aparatom dobro
rdzvijenim za sečenje (grickanje). Rano u proleće, istovremeno sa žičnjacim^,
-rv e gTČice sc kreću kapovrsinskom sloju zemljišta u potiazi za hranom.
Iako se grćicc najčešće nastanjuju u zemljcštu na kojem se gaji lucerka
j đrugi višegodišnji uscvi, njihovo prisustvo se može uočiti i n a parcelama za-
scjairim stm inam a ili okopavinama. Larve izgrizaju koren pa dolazi do potpu-
nog sušenja ili usporavanja rasta biijaka.
Ako se grčice masovno pojave, m ogu prouzrokovati potpuno uništcnje
useva. To se naročito događa naparcelam au blizini šuma, ili natekrazoranim ,
teobrađivanlm povrainama.
90,

D a bi sc ustonovilo da li treba preduzeti mere za suzbijanje grčicc, oba-

vlja se pregled zemljišta na isti način kao za Žičojak.
Grćice su opasnij« štetočin«, pa sc kod dvostruko manjcg napada u od*
nosu na žićnjake mora preduzeti suzbijanje.
Koristc sc isti preparati kao i za suzbijanjc žičnjaka.
N bmatode (Meloidogvne). O nc izazivaju velike poremećajc u porastu,
ito se naroćito odražava ra sm anjenjc prinosa gajenih biljaka.
N erm tode su sitni, beli. beznožni crvići, najčeSće dugaćki jedan raili-
metar. Ženke su kruškastog oblika, zdepaste i dugc 1 mm. M užjaci vltki, ma-
io duži od jednog m ilim eia.
K ada m užjaci oplode Žeoke, onda napuštaju koren biljaka i uskoro t2U«
m iru. Ženke ostaju na korenu, p o lo ie veliki broj jaja, koja se oznažavaju cl-
stama. C iste su u počctku belc, kasnije žutc i oajzad crvenkastosracde bojc.
C istc otpadaju sa korena i ostaju u latentnom stanju više godina u zemljištu.
Iz duguljasto-ovalnih jaja i2 legu se Iarve dužine od 0,33 do 0,46 mm. N a tcm-
pcraturi od 10 d o I5°C larve izJaze iz cista, i oštrim izraštajcra na suženom
delu tela (jnilet) prodiru u korenov sistem i razaraju njegovo tkivo. Napadnu-
ta biljkazaostaje, duuji listovi sc prvokovrdžaju, a z a d m s u ie i mpndaju. dok
se vršni uvijaju i završavaju špicasto. N aoŠtcćena m csta biljke prodiru i dru-
ge štctne gljivjoc koje ubrzavaju propadanje biljaka.
Zaražcnost zemljišta nemasodama može biti slaba (20 cista), umercna
(2 0 -4 0 cista) i vrlo jak a ;4 0 -8 0 ci$ta) u 100 g zemljišta.
Postoje razlićite vrste ncmatoda koje pored korcna napadaju i stabla ne
samo krom pira već i drugih vrsta biljaka.
N em atode se najboije m ogu suzbijati prevenlivno: sadnjom zdravih kr-
tolaotpom ih sorti, zatim krtola kojc potiču iz nezarazemh područja.gajcnjem
krompira u višegodišnjcm plodorcdu.
MeOutim, direktnc mere suzbijanja ncm aloda daju eHkasne rezuitate ali
su veoma skupc. U tu svrhu m ogu se upotrcbiti prcparati na bazi mstilbrmni-
da, prem a uputstvu proizvodaca za korišćeno sredstvo.
K jfT ia (Taipa europaea). Krtica je duga 12-15 cm, okruglog, valjkastog
tcJa prckrivenog crnim krznora. G lava je u$ka, sraslasa telom. lraa dobro raz*
vjjenu rilicu i prednjeoogc pomoću kojih veoma Ujzo pravi podzcmne hod*4
ke. Ceo Život provodi pod zemljom. Medusobno se krtice ne trpe izuzev kadl
se pare. Hrane sc glistama i đrugim insektima. j
Krtice praveći svojc hodnike presecaju korenje biljaka. Ošteccne b «
zaostaju u porastu ili, kod većeg ošlećenja, venu i sasušuju se. J
Ogromne Štete nanosi u toplim lejama kod kojih kopunjem hodnik* m
izbacivanjem zem lje napovršinu (krtičnjaci) uništava mlad rasad. lcdna k J
ca u toku noći može da uništi čitavu toplu leju (6 m2).
 91

Krtice se unistavaju iskopavanjem iz zem lje u momentu kada prave kr-

»tćnjake. M ogu se uništavati i otrovnim m esnatim m amcima (gtista i đr.), ko-
jv se postavljaju upodzem nc hodnike. U STedinumamaca poatavJja $e hemijsko
sredstvo cinkfosfid. Isto tako u hodnike se postavljaju fostoksin iii gastoksin
tablete. kao i odgovarajud patroni koji oslobađaju oirovne gasove koji ubija-
ju krtice.
Slepo kuč E (Spalax monticola Tuchus) hrani se samo biljnom hranom.
Jede korenje svih biljaka, a naročito krtole krompira, borenje nvkve, persuna,
celera, cvekle itd. V totaj jeseni jedan par sakupi oko 100 kg korenja svih biljaka.
U jačem napadu, kada $e premnoži, veliki deo useva može uništiti i tako
napraviti ogromne Stetc.
Suzbijanje ove Štetočine može se izvesti čekanjem da se pojavi, odno-
sno kad se primeti da kopa kanal i uvlači hranu. Onda ga m onkora iskopati i
uništiti. Efikasniji naćin j e unošenje otrovnih mamaka u podzemne hodnike.
K no\e ktepmpha ih m lade korenje mrkve raseći po dužini, staviti otrov cinkdk-
stda ili kreozana ili sličan preparat. Zatim spojiti raspolućcne delove krtole ili
Lorena mrkve, čačkalicom ili spajaiicom prićvrstiti i postaviti u kanalsku mre-
'ru E ffk at nvće izostati.
R ovac (GryUotalpa gryllotalpa). Opasna Stetočina u gajilištima rasada.
Preseca m lade biljke odmah iznad površinc zem lje ili malo niže.
UniStava se mamcima ođ psekrupe i mekinjd. N a kilogram hranljive ma-
dodaje se 5 g preparaia lanate 90 ili nekog drugog srcdstva. M amci se po*
*tas Ijaju izm eđu redova biljaka i po ivici leje.
PužEV! c o l a ć i (Gasttvpoda). Puževa ima više vrsta, ali su najšletniji tzv.
golaći. Telo im je izduženo i usko, bez spoljne Ijuiture. obavijeno samo slu-
zastira plaštom, M ogu biti različite veličine i boje.
Javljaju se pretežno na vlažnitn terenima. Dan provode u zaklomma.
Hrane se preležno nodu. M nože sc preko cc!e godinc. Ž enka snese čak do 500
)*ja iz kojih se za 20 dana izlegu mladi. Najmasovniji su u toku jeseni. Hrane
v? mladim liščem. Napadaju sve vrste povrća, a najviše kupusnjače, kao ipod-
zemne delove korenjača i krompira.
Ako su male povrSine. suzbijanje sc sprovodi sakupljanjem i upotrebom
hemijskih sredstava. Preporučuju sepreparati mesurol granulat (pužomor) 3,5
kg/ha i limaks 7-10 kg/ha. Rastura se između ređova biljaka. Brzo dehidrira'
ju pa se i praškovita sredstva. kao Što su kreč, gips, stipsa, plavi kamen i ze«
lena galica. mogu koristiti 2a njihovo suzbijanje.
92

Sredstva za suzbtjmjc zerobtSiuh lieso6na

(pc Lj. Mladeoovićn)

Vremc Nm I v 1 Dosa prrpnfata

izvodcnja raftitc prepa/ata J (kg/ka^
GalauonG-5 20-30
Dufonate C -5 40-80
Pred sadnju rosada
unefiuzemlju Dotan G~$ 40-60
granule insekticida
FoksimG 25-30
RagbyG-10 30-50

BOLESTT

Bolestiprouzrokuju veoma sićuSni, golim okom nevidljivj nikroorga«

nizmi.
Prvu grupu uzročnika bolesti Ćine gljive. Tu spadaju prouzrakovaći ga«
n , pegavostl ligtfa, pepdnicc, resnih vrsta pUmcnjflĆa itd.
U drugu grupu spadaju biljne bakterijc, kojc nisu tako Žesti uzroćnci bo-
lesti, a prouzrokuju obd jcn ja koja se najćešće pojavljuju u vidu guka (izrasli-
na) ili vlažnih pega.
Veoma brojnu, za sada najbotje izućenu grupu aaćinjavaju bolesti koje
prouzrokuju virusi. To su organizmi znatno silniji od gljiva i od bokterija. Oni.:
ugkvnom , izazivaju razlićito obojenc pegc n a lisiovima. O itećeni deiovi iisuu
ne m ogu obavljati normalno fotosintczu, zbog ćcga sc dobijaju manji prinosa
i slabiji kvalitet proizvoda. Hemijska sredstva za suzbijanje virasa kao prooJ
zrokovača bolesti nc daju zadovoij&v&jućc rezultate, ali su veoma cfikasnfl
ako se primene blagovremeno za sprećavanje pojave i širenja veklora koji p re l
nose viruse. ■
Više o bolestima i njihovom suzbijanjuu drugom (posebnom) dclu o> ^
knjige.

KoROVt

Korovi ne oštećuju direktno usev, ali svojicn prisustvom rianose viže-|

struke šlete. Prvo, oni gajenim biljkam a oduzimaju hranljive materijc i vodu1
iz zemljiSta, zatim izazivaju zasenjivanje useva, pređstavljaju o d ičn e doma-j
ćine raznih bolesti i Itetočina sa kojih ove prelaze na povrtanke biJjke i cuh
kraju ometaju normalnu žetvu i umanjuju kvalitet i prinos proizvoda.
 93

Prem a osnovnoj podeli, svi korovi su svrstani u dve gruper širokolisni i

e k a lis n i (travni). Širokolisni korovj sepodjednakojavljaju u svim usevima,
se uskolisni najćešće javljaju u okopavinama,
Korovi Se m ogu podeiiu na jednogodišnje j visegodišnje.

Je d n o g o d išn ji korovi
Kao što i samo ime kaže, svoj Životni ciklus završavaju u toku jedne go-
f c e . Postoji veliki broj vrsla tih korova. M eđu njim a nžgvećfi Stete i proble-
m c prouzrokuju sledeće vrste:
Š t i r - Am aranthus retroflexus:
Pepeljuga -Chenopodium album;
G orušica - Sinapsis arvensis;
Ledena trava -P ortulaca oUracea:
Divlja paprika - Po!yglonum lapatifolium:
Sivi m uhar ~Setarw glauca i druge.

V išegodišnji ko ro vi
Ima ih vi$e vr>la, M eđu njima od u&kulisnili au poscbuu opddiii uni ku-
p se razmnožavaju i vegetativnim putem kao što su:
Pirevina -A g ro p iru m repe/ts:
Zubaea - Cytiodcn dactyion:
Divlji sirak - Sorghum halepense.
Od višegodišnjih Sirokolisnih vrsta vclike poteškoće izazivaju sledeći
korovi:
Poponac - Convolvulus arvensis;
Palamida - Cirsium arvense i dr.

N a jv a ž n iji n a č in i z a š t it e p o v r ć a

Sve m ere borbe koje čovek preduzim a za zaštitu gajenih biljaka mogu
se podeliti u dve grupe: preventivne i direktne. Prve imaju za cilj d a spreče po-
•avu uzročmka, a druge da dircktno untšle biJjne neprijatelje raeham čkim i he-
mijskim sredstvima.

P reven tivn e m ere

O va grupa obuhvata sledeće mera:
- gajenje povrča koje najviSe odgovaraklim i i zemljišru proizvodnog
područja;
94

- gajenje biljnih vrsta u plodoredu, odnosno v rs:anje iste vrste oa istu

parcelu (njtvu) posle 4 -5 godina, dopnnosi sprećavanju pojave karakteristič-
nih Uolcsti i štctočinn;
- gajenje sorti i hibrida otpom ib prema bolestima,
- podešavanje vreniena setve-sadnje useva može takođe sprtčiti jaču
pojavu neke bolesti ili štctocine;
- prilikom izbora sortimenta birati otpom e sorte i hibride sa odgovara-
jućom dužinom vegetacijc kako b i se izbegli glavoi napadi bolcsti i itetoćina;
- najbolje j e koristhi one sorte koje su već proverene na lo kaltetu pro-
izvodača, a sa novim sortama uvek poćeti o a manjim površinama;
- koristiti isključivo zdravo, kvalitetno setne;
- saditi zdrav i dobro odnegovao msad;
- uništavati ztražene biljne ostaike, d a ne bi prenosiii zaraze na nove
biljke u narednoj godmi;
- redovno suzbijarje korovskih vrsia biljaka;
- biljnikaram in ima za cilj da spreči šćrenjepojedimhzaraženth vrata se-
mena i drugog rasplodnog rmuerijala iz jednog kraja u drugi, a ostvaruje se
kontroloiti piom etabiljnih proizvoda iz ?araženih oblasti.

D irektn e ntere
M ogu bitt mchaničkc i hcmijske.
M ehanjCk e M£it£ loranje, kultiviranje. okopavanje. čupanje i s l ) skupe
su i neefikasne.
H emuska srzdstva (pesticiđi) daju bolje rezultate, je r direktno uništava-
ju . odnosno suzbijaju štetočinc, korove i prouzrokovače bolesti.
Zavisrto od namene, pesticidi se dcle na iosekticide. fungicide, berbici-
d e i dr.
Insekticidi su srecstva namenjcna suzbijanju Stetnih insekata (krompiro-
ve zlatice, lisnih vaši, buhača. raznih vrsta gusenica itd.). Veoina su otrovni,
pa prirukovanju sa njinw treba biti jako obazriv. Kod nas se najčcšće koriste
preparati na bazi fosfora i piretridni prcparati.
M eđutim. prtiikcm odrcđivutija koje ćc se zaštim o sredstvo npotrebitt
treba voditi račuua o njihovom zadriavanju u proizvodu. s obzirom n a propi-
se o <k»zvoIjcuim ostacima pcsticida i životnim namimicama.
Pojava štetočina mora se redovno koniroiisati u z pomoć žutih (epljiviU
ploča, koje m ogu dobrim delom zameniti insekticide, naročito ako se radi d
malom napadu. Lepljive ploće treba postaviti na maloj uđaljenosti, N a osnoJ
vu zapažauja zalepljer.ih Štetočina može se oceniti stepen napade i p red u zej
potrcbne mere.
 95

Fungicidi su sredstva nameujena suzbijanju gijiva kojeprouzrokuju bilj-

ae bolesti. U ovu grupu spada bordovska Čoiba, bakam i kreč, cineb, maneb,
delan, mikaJ, kao i m noga dniga sredstva koja su se pojavila u novije vreme.
U poređenju sa insekticidima otrovnost i ungicida je ncuporedivo manja, p a do
trovanja Ijudi prilikom njthove upotrebe ređe dolazi.
H erbictdi su hemijska sredstva namenjena suzbijanju korova, N i u ovoj
grupi, izuzev nekoliko izuzetaka, nema jakih otrova, i u vedini slucajevanije
potrebno preduzimati stroge mere licne zastite. N aravno, treba se uvek držati
uputstava datih na pakovanjim a po.edinih preparata, D a bi se u jednoj godini
sa istogzem ljiSta dobile dve ili tri fcerbe, prilikom izbora herbicida, pogotovu
za prvi usev, treba birati preparate kraćcg delovanja.
Pesticidi se dauas proizvode u više oblika. Jedni su ptedviđeni za upo-
trebu prskanjem, drugi se rastuiaju u prahu, a postoje i preparati koje fabrike
proizvode u obliku sitnih granula.
Uspeh zastite prim enom hemijskih sredstava, pored izbora pogodnih
preparata, umnogome zavisi i od momenta i nadina primene.
Ni najbolje hemijsko sredstvo neće dati zadovoljavajuće rezultate ako ni-
;e upotrebljeno blagovremeno i akc se koristi neispravna mašina.
Pored opštih naćela o zastiti pc'VTtaiskih biljaka, d a - tih u ovcmi delu, kon-
kretne mere suzbijanja uzrocuika šteta biće izložene u tehnologiji proizvodnje
posebno za svaku opisanu vrstu povrća u posebnom (specyaJnom) delu knjige.

BERBA POVRCA

Vr e m e Povrće se bere u najpovoljnijoj zrelosti. Kod nekih vrsta

berbs,
je to u tehnološkoj, a kod drugih u punoj (botanićkoj) zrelosti. Te dve zrelosti
podudar^ju se kod nekili povrtarskihbiljaka (paradajz, iubenica, dinja i d r). Sa
berbom se ue sm ezakasm ti, je r se u lom slucaju možc izgubiti u kvaUtelu i u
prinosu.
POSEBNI (SPECIJALNI) DEO
 99

KLASJFIKACJJA (PODELA) PO VRTARSKIH VRSTA

ZahvaJjujući prirodnim uslovima i ijudskom rađu danas posloji veiiki

broj povrtarskih vrsta. O ne se u najvećem broju međusobno razlikuju, n e sz-
mo po morfološko-biološkim osobinama već i po načinu gajenja.
Prem a brojnim međusobnimrazlikama, kao i pojedinim sličnostima, pc-
stoji nekoliko načina p o d d a, odnosno klasifikacija povrtarskih biljaka. Neki
autori ih dele prem a dužini života na jednogodišnje, dvogodišnje i vi^egodi-
šnje. Drugi, prem a botOTičkoj pripađnosti - prem a familijama. Ima autora kc-
ji povitarske biljke grupišu prem a organima koji se upotrebUavaju z a Ijudsku
ishranu.
K od kJasifikacije povrtarskih vrsta teškoje.zađovoljiti sve zahteve. U ovoj
knjizi izložićemo povrtarske vrste prem a botanićkoj pripadnosti, odnosno po
familijama i prema organima kojise upotrebljavaju za ljudsku ishranu.
 toi

PLODONOSNO POVRĆE
V r s t e 12 FAMJLJJE Solanoceae Juss.

PARAD AJZ - Lvcopersicon esculentum L.

Parađajz $e gaji radi ukusnog ploda koji se korisii za Ijudsku ishranu.

Plodovi se najčešće koriste u svežem sianju kao salata, zatim ukiseljeoi. uku-
>ani ili prerađeni u sokove, kečap. pirea i sl.
Prema Arasimoviču i sar. (1961), plod paradajza procentuabio sadrži:
suve m aterije 4 ,5 -8 ,!% , ukupni iečer 1,9-4,9% , belančevina 0,55-1,65% .
ukupne kiseJine 0,35-0,85%
Od organskihkiselina n ajv ik ima Jiinunske i jabucne. a u prezrelim pln-
Jovim a ćilibame.
Plod paradajza sadrži dosta mineralnih soU (0,5-0,6% ), i to najviše ka-
lijuma (220-300 mg/%).
Pored toga, u plodu paradajza nalazi se važan m ikroelem ent selen (36
suve materije), koji je bitan za zdravlje Ijudi, a p o sadržaju gvožđa nad-
m alujc pilcče meso, ribu i mleko.
Plodovi paradajza imaju malu energcisku vrednost (90-114 k J ili oko
25 kcal u 100 g ploda).
Prema najnovijim istraživanjimo, plod parudajza ima dosta vitamina C
(23 mg/%). po čemu se približava limunu. N c sadrži vitamin A , aii zalo ima
karotina (0,54 rag/%). Svaki molekul karotina u jefri pretvara se u dva mole-
kula viiamina A (karotinoza) pa sc tako organizam obezbeđuje lim za život
važnim vitaminom. Sraatra se da se dnevnc Čovekove potrebe sa tim vitami-
nom obczbeđuju konzum iranjem oko 200 g svežeg paradajza (oveči plod).
Plodovi paradajza takođe sadrze i znalne kolićine vitam ina B kompleksa (Bi,
Đ:, B}, B(>) i vitamina E. K, PP.
Izuzemo povoljna okolnost je i u tome Stoplodovi paradajza sadrže dosla
gvožđa i vitamina C , bezkojeg organizain nc bi mogao iskoristiti taj elemenL
Prijatan ukus plodova paradajza nastaje zahvaljujući skJadnom prisu-
stvu mnogih korisnih organskih kisclina, šcčera, pektina i aromatičnih matc-
rija, ftto povoljno deluje na aktiviranje probavnih pro cesai sprečava negativno
dclovanjc bakterija. S obzirom na to d a ne sadrži oksalnu kiselinu, paradajz
m ogu koristiti i obolcli od reum e i upale zglobova.
102

Ima m&ljenja da se korišćenjem ptodova paradajza u ishr&ni pozitivrio

utiće na jačanje organa, regulisanje rada krvnih sudova, jaćanje živaca, regu-
tisonj« rada creva. lećenje upale knfte, boljc funkcionisanie jeire, tsjbrega, p r o
tiv neuralgija. kao i protiv malokrvnosti i malarije.
U paradajzu su otkrivene dve kiseline kum am ih i hlorogenih koje redu-
kuju slvaranje nitrozem ina .zazivaća karcinoma, koji $e prcma mišljenju ne-
kih naučnika javlja nakon konzumiranja hraoe sa roštilja.
Zahvaljujući svim tim osobinamaparadajzanije nikakvo irtenađcnje štoje
osvojio svel i Što se današnji ljudski obrok neda zamisliti bez togproizvoda.

VAŽNUE BOTANIČKE OSOBINE

K orenje granato razvijen i dobreusisne moći. Stablo granato i može bi-

ti nisko do 100 cm, srednje visoko od 100-180 cm i visoko preko 180 cm. Li-
stovi veliki, maljavi i vrio brojni. Cvetne granćice nose žute, uglavnom
samooplodne cvetove.
P lo d je sočnabobica, crvene boje, veličine od 10 do 200 g, okruglastog
oblika. M eso ploda soćno, \ t 1o ukusoo. B iljka dugo plodonosi (oko 2 mese-
ca). Razmnožava se semenom, a m ože i vegeiativno.

USLOVI USPEVANJA

Toplofa. Paradajzu z i uspešan rasl i razvoj treba dosia loplote. Počiuje

d a klija na 10-I2°C , ali optimalna tem peratura za klijanje i nicanje je između
23° I 25°C. Na temperaturi ispod 15°C prestaje oplodnja, ispod 9*C porast,
dok na 0,5 ®C mJade biljkeuginu. a odrasle na -1,1°C . Oplim alna tcraperatu-
ra za cvctanje i oplodnju kreće se tzmedu 20 i 30°C. Ukoltko dodc do većih
oscilftcija temperature između dana i noći, otpadaju cvetovi, posebnc u uslo-
vim a nedovoljne osvetljenosti i prevelike vlage.
Temperatura zemljišta gde $e paradajz gaji treba da bude oko 24°C.
Svellosl, Paradajz je fotoperiud&ki poluneutralna bitjko. U poćetnom pe-
riodu porasta biljaka (u fozirasada) zahteva krarak dan, dok nadalje sa rastora
i razvojem nema posebnih zahtev« prem a dužini dana. M eđutim, i U postoje
odstupanja u zavisnosti od sorte ili hibrida.
Smatra so da je paradajzu potrebna optim alna osvetljcnost okc 35.000
luksa, a mimmalna od 5.000 d o 10.000 luksa, što opet zavisi od sorte.
Zbog toga je za proizvodnju paradajza u zimskom periodu, tj. tckom đe-
cembra do januara, k8da je oblačno vreme, neophodno uvesti i dopunsko elek-
 1C3

fricno osvetljenje sa 300-400 W/m% je r će se u protivnom biljke izduživati,

broj cvetova biće znatno smanjeu, a dodi će i do njihovog masovnog otpada-
nja. Ta m era znatno povećava troškove proizvodnje, p a se u našoj praksi rec-
ko primenjuje.
Vlago. Zahvaljujućijakom korenovom sistemu, sad o b rim apsortivoim
potencijalom, paradajz m ože, naročito ako je proizveden direktnom servom,
da postigne dobru tolerantnost pa i oipom ost prem a jačoj zemljišnoj suši.
Kad god je to moguće, vlažnost zem ijišta pri proizvodnji treba održa-
vati podsledećim režimima;
- od nicanja do cvetanja na oko 70% poljskog vodnog kapaciteta (PVK);
- vreme obrazovanja plodova n ao k o 80% PVK;
- vreme cvetanja i plodoncšenja u rasponu od 70 do 80% PVK.
Relativna vlažnost vazduha, u zaStićenimprostorima, u toku vegetacio-
nog perioda treba da se kreće između 50 i 60% , a pri cvetanju između 45 i
50%. Previsoka relativna viažnost vazduhasm anjuje oplodnju, transpiraciju i
nomialnu mineralnu ishranu,
ZemljiŠfe. Paradajz nije veliki probirač zemljišta. Može da uspeva kako
na lakim t peskovitim. toko i no tešldra i zbijenim tipovim azem ljišta, ali nc i
na previSe vlaznim s visokim nivoom podzemne vode. Najbolji prinosi ostva-
ruju se na plodnim, struktum im , ocednim i dubokim zemJjistima, siabo kise-
ie do neutralne reakcije. Kisela zemljišta (pH 5,5-6,0) nepovoljna su za gajenje
paradajza te ih treba izbegavati ilipopravljati, a optimum se sm atraoko pH 6,5.

NEGATIVNE PROMF.NF. PARADAJ2A FI2IOLOŠKE PRIRODE

U nepovoljnim uslovima gajenja paradajz negativno reaguje, što se na-

ročito ispoljava kod plodova biljaka. O d neparazilnih fiziološkili prom ena is-
tiču se:
Stres. U slučaju nedovoljne vlažnosti ill visokih tem peratura (preko
35°C) dolazi do fiziološkog slresa, Cvetovi obično počnu da olpadaju, obojc-
nost plodova je neujednačena (žvite kragne, sunčane ožegotine, šarenilo),
Nepravila/i obHkploda. Ako Daslanchladno i oblacno vrcme, a biljka se
nalazi u fazi plodonošenja, vrsnideo piođa postaje naboran, nekad udubljcn
ili se form ira ožiljak između pojeđinih rebara, dok šupljina može ići i dublje
u plod. Sorte i hibriđi sa krupnijim i ranim plođovim a više su podložni tim
promcnama.
Trulež vrha ploda. A ko se posle susnog pertoda zem ljište pod paradaj-
zom zalije, a temperature su preko 30°C, prvo dolazi do okožavanja p a do pc-
104

jav e truteži vrlia pioda. Tc je posledica iznenadnih, nagiihproraena zsmljišne

viage. a naročito ako ponovu nastane suini period. Smatra sc da u t&cvoj sre-
dmi biljke oiežano uzimaju kalnijum. Na ošicćenim dclovimu ploda brzo se na-
seljavaju i Irulcžnebakierije pa $e pojava znatno komplikuje.
Promena boje vrha biljaka. Ako se m lade biljke počnu razvijati pri ja-
k o mskim tempcraturama. obično počnu dobijati plavu ili ljubičastu baju, a ka-
da nastanu topli dani biljka dobija zeienu boju.
Srebm aiost biijkc. Ako biljke budu duže vrem e izlolene temperaluri is-
pod 18°C, Ustovi j stablo biljke mogu dobiti srebnm siu boju, a neki delovi se
i dcform išu i ne donose piodove.
Uvijenost lišća. Neke sorte su sklone loj pojavi. O na može nastatl ako
se biljke p reviie zalivaju ili ako se obavi jaČ« ptosiranje. D onje liSće odrveni,
uvjje se i smanjuje aktivnost.
Pucanjeplodova Pukotine ploda mogu biti radijalnc i konccmrićne. Pr-
ve se čeSće javljaju. Najviše se javljaju kađa pri obtlnom zalivanju i visokim
temperaturama, naročiio posle sušnog perioda, dođe do bujnog, naglog pora-
sta ptodova. OStećena mesut uapadaju razne gljiviee i ubrzavaju propadanje
ploda.
Zelena ili iuta kragna. Pojava zelene kragne je genctski uslovljcna, dok
je žula kragna rezultat f.rioloSkih promena. Ako se plod nalazi u fazi zrenja,
a đnevne tem perature su visoke, dok su noćne jak o niskc, pa ako se poved to-
ga desi j©5 i nedostatak fosfora, dolazi do pojave žutc kragne.
U nedostatku kalijuma i bora, u prostoru sa smanjenim svetlom i sma-
njenom električnom pro'/odljivoiću zemJjišta može dočido neujednaeene obo-
jcnosti plodova.
D ejorm isanje plodova. Izduženi plodovi, sa izraženim šupijinama Ui
dvojni (zajeđnički) ptodovi nastaju kao rezultat nckih klimatskih i hranidbe-
nih prilika. a to su hladno zemljište, kratak svetlosni dan. lošaoploinja, vilak
azota. deHcit fosfora i sl.
Slvaranjem povoljnih uslova climiniSu se ovc aegativne pojavc.
t itohormonske de/ormucije. Ako sc biljke treiiraju raznim bomrnnima.
zaStitnim sredstvima unepovoljnim uslovima, pažljivtm radom i pravilno«
pnmenom sredstava mogu se izbeći ove Stctne posledicc.
Najzad, treba rce. da se negativne flztoloske promcne na biljkama r njo-
nim delovima mogu izbeći ako se one razvijaju u optimalnim klimotskim uslo^
virna, pri pravilnoj m ireralnoj ishrani i blagovremcnim merama nege.
 105

SORTK 1HIBRJDJ PARADAJZA

SortB akom isijaM inistarstvaza poljoprivredu Republike Srbije prečisti-
fe pc tne Ijste i važućom listom omogucila tak uvid zaimeresovajiima da se
tyc<maju sa važećim sottam a i him dim a.

J 0 B T 3 HiBklDi PA&ADAJZA CEN7RA ZA POVKTARSTVO

C S*GD£R£VSKOJ PaLANC!
G rl.'Za n s k i Dužina vegetacije oko 110 dana. Stablo indctcrmi*
z l a t n i.
■ B s o (oko 160 cm). Plod okrug.ast, blcdocrven, ćvrst. kvalitetan, prijatnog
mase 170-180 g. Biljke zadovoljavajuće otpom c prem a uvenuću i pla-
» rn ja ć i krompira.
J a s e n ić k j Dužina vegetacije oko 110 dana. Stablo indetermi-
ja b v č a r .
H Btno (oko 170 em). Plod okrugao, blago spljostcn, crvene boje, č m t , uku-
^ b . mase 180-220 g, pogodan z a je lo u svežem stanju. Biljkc zadovoljavajud
• ^ o m e prem a uvenuću, truležu korena i nematodama.
A t js a F i . Dužina vegetacije oko 109 dana, Stablo indeterminanlno (oko
% 0 « n ), sredj»je bujno. Plod okruglasl, glatke povržinc, crven sa 5% zelene
w o c . sočan, ukusan. mase oko 143 g.
DfiNvoiU5 F i. Đ užina vcgetacije oko 102 dana. Stablo indctcrminantno
' oko 160 cm ), srednje bujno, razgrannto. Plod loptast, glalkc povj*5ine, crvcn,
mesnat, ukusati, m ase oko 176 g. Biljke utpom e prem a VFN.
Z latni JU 8 1 L D F I . Srednjc rani hibrid, od nicanja do pune zrelosti uku
116 dana. B iljka indeterminantna. srcdnje bujna. Stablo razgranato, maljavo.
Plod okrugao, bez rebam, zatvorenocrvene boje, vrlo ukusan, m asc oko 177 g.
A d o n is . Dužina vegetacije od nicanja do punog zrenja oko 136 dana.
Delerminantna so n a za industrijsku preradu. Điljka srednje bujna. Stabio raz-
granato. Plod glatke povrSine, lopiastog do m alo izduženog oblika, intenziv«
no crvcne boje, m ase oko 140 g. sa 5,1% suvili niaterija.
N a d a F i . Hibrid visokog rasta, bujnih biljaka, dobro obmstao listom. Na
grani formira 4 -5 krupnihplodov'a, okruglospljostenog oblika, mase oko 200
do 220 g, crvene boje, bcz zelenc kragne i kvalitetno. Spada u grupu srednjeg
'tasavanja i preporučuje se IzaplastcniČku proizvodnju.
H ibrid otporan na VFN, v r b prinosan.
M a r k o F i . Ranostasni hibrid, irulctcnninantskog rasta. Form ira 4-5
krupnih plodova n a prostoj cvetnoj grančtci, pojcdinačnc m ase oko 200 g.
Plođovi okrugli do malo izdužcni, bez zelene kragnc, ukusni i dobro se Čuva*
;u posle berbe. Veoma je prinosar. i preporučuje se za ranu plastcničnu i rann
proizvodnju na otvorenom polju.
106

J esehji chveni}* novi priznati (2005) hibriđ dobrih osobina koji $e sv«
masovnije gaji u proizvodnji.

SORTE t HJBfUDI MRADAJZA iHSTJTLflA Z4 RATARSTVO t FOVRTARSTVO

u N ovom Sa d u

N NiSXJ. Dužina vegciacije oko 115 dana. Stablo delcrminam-

o vo sao sk j

0 0 (SO cm). Plod okrugao. glatke povHinc, crvene boje. ttieso ukusno. masc
100-120 g. Biljke srednjeotpom e prem a uvenuću i tru k žu korena,
AIS -2 F /. D volinijsii hibrid. DuŽina vegctacije oko 105 dana, Stablo in*
determinantno (oko 140 cm). Plod okrugao, gU lke povr$ine> m ase oko 120 g,
crven, ukusan i kvalitetan. Biljke srednje otpom c prem a uvenuću i plamenja«
či krompira.
N S -6 F /. Trolinijski hibrid. Dužina vegelacije oko 105 đana. Stablo m*
determinantno (oko 150 cm). Plod okrugao, glatke pov'ršine, ne puca, crven,
mesnat, ukusan, veoma kvalilelan, masc okx> 140 g. Biljke zadovoljavajući ot-
pom e prem a uvenuću i p.amenjaći.
Au>.iAAe. D uiins v^getacije oko 133 dana. Stablo deiem uoantno (oko
60 cm), srednje bujno, razgranato. Plod izduženog oblika, crvenc bcje, ćvrste
konzistencije, m ase oko 110 g, pogodan za industrijsku preradu. Biljke sred-
nje otpom e prem a uvenuću i plamenjaći.
Dužina vegetacije oko 136 dana. Stablo dctenniiiantno (oko 70
Bačka.
cm). Plod loptaslkogoblika, Čvrst, nc puca. crven, bezzelenc zone, ma*e oko 160
g, suvih maierija oko 5,4H> ukusan, pogodan za korišćenje u svežem staoju, aJi
1 za preradu. Biljke srednje otpome prema uvenuću i plameojači krotnpira.
K njaz. Srcdnje rana sorta. Biljke visine 70-75 cm, Plod krupan, sa 5-8
kom ora, okm gao, crvene boje. m ase 140-160 g. sadržaj suvjh malerija oko
i ima prijatan ukus.

H ib /u d j p a r a d a j z a P P ..S u f e ju o k " Ve u k a P u s a

Uracan F i . Dvolinijski hibrid. Dužina vegelacijeoko 95 dana. S u b lo iu-

dctcrminantno (oko 160 :m ). Plod okrngtast, blago sp(jošten, čvrst, :rven, bea
pukolina i zelcne zone oko drške, m ase 180-200 g, mesnat, kvalitetui. Najedn
nom grozdu 5 -6 ujeđnaćcnih plodova. Biljke otpom e n a cm u pegavost, siv^
trulež, zeleno uvenuće, trulcž korena i vinis m ozaika duvana.
K azanova F i . Dvolinijski hibrid. Dužina vegetacije oko 100 dana. Siaj
blo indeterminantno (do 3 m). Plod okruglast, crven, m esnat, čvrs:, p o g o d J
za ču vanje i transport, mase oko 220 g. Plodovi ujeđnaćeni. Biljke prirodno f l |
pom e prcm a uvenuću. a naročito prema plamenjači.
 107

M aratok F i. Sređnje kasni nibrid. B iljke bujne, razgranate, indetermi-

M n e (oko 160 cm). Plod jabučast sa režnjevima, Čvrst, ukusan, m ase 110 g
t t j k e srednje otpom e prem a uvenudu i plam enjači krompira. Pogodne 2 a ga-
u plastenicim a i na otvorenom polju.
CkVENA STEta F i VP. D užinavegetacije oko 109 dana. Stablo indetermi-
■ n m o (oko 160 cm ), srednje bujno, plod okruglast, glatke površine, crven,
■esnat, ukusan, čvrst, m ase oko 143 g, oko 5% zeiene zone. Biljke srednje
•cpome prem a uvenuću i plamenjaći krompira.
L ider F i. D užina vcgetacije od nicanja do pune 2reiosti oko 108 dana
Siablo visoko, debelo i jako. Plodkrupan, jabucastog izgleda, čvrst, raesnat.
A usan, bez zelene kragne oko đrške.
Fantom. Sortaparađajza veoma rodna, bujna, visokog porasta, otpoms.
m bolesti i pucanje plodova. Plodovi su okrugli, jarkocrvene boje, glatki, ve-
craa ćvrsti, krupnoće oko 180 g. Otpom a prcm a gljivičnim oboljeDjima i vi-
n s a m ozaika duvana.
F snomen . Sorta visokog porasta sa retkim listovima, kralkih rastojanjt
am ed u grozdova. Lako zam ećeplodove u plastičnim tunelima, te nije potreb*
m koristiti bumbare ili horm one za oplodnju. Biljke otpom e n a bolesti.
Plodovi okrugli,g!atki*čvrsti, mesnati, braSnastokristalnc slrukture, pri*
jatnog ukusa, m ase oko 140 g.
M edeno srce F i . Biljke bujne i visoke sa velikim brojem grozdova.
Plodovi krupni, oko 180 g, izuzemo mesnati, ukusni, srcastog oblika.
Formira plodove sve do vrha biljke, koji se u kasnu jesen m ogu kao zeleni sta-
vljati u turšiju. Biljke otpom e na bolesti.

STRANE PRIZNATE SORTE-lHBRfDI

Od stranih sorti - hibriđa ukratko opisaćem o samo neke.

A juzona. A m erička sorls. Niskog rasta (determ inantna sorta). Plodov:
krupni (160-200 g), čvrsti, pogodni za industrijsku preradu. D ajezadovolja-
vajuće prinose.
A bleta . Visoki hibrid. K asnogslasavanja. Biljke snažnog porasta. Plo*
đovi krupni, mase oko 180 g, otporni na pucanje. dobro podnose transport.
Biljke otpome na bolesti i vrio princtsne.
A ce 5 5 VF. D užina vegetacije oko 139 dana računato o d nicanja do pu*
nog zrenja. Poludeterminantna sorta. Plod krupan, bez zelene zone, ukusan,
lamnocrvene boje, mase oko 145 g, procenat suve materije 5,0%.
m
Ild /k o F / R S TmVFsCs, Vrio rani Jiibrid pogodan za najraniju protzvod*
rtju u plast«nicima i staklcnicima. Porast semideterminanuuu ima 6 -8 etaža i
im svakoj fomiira oko Xplodova. Plodovi su okruglijarkocrvene boje, bez ze-
lene kragne pri vriiu ploda, prosečna masa pJodova 150 g. Piodovi su vrio uku-
sni i Cvrsti.
B oloona F i R S TmVFzCsFr. Rani hibrid, poluograničenog porasta. Plodo-
vi okrugli, prosečne masc 150 g, čvrsti, mesnati i ukusni. Vrio prinosan hibrid.
Gondola F i R S Tm'/FsN. Vrio rani i prinosni hibrid, semidctcrminant-
nog porasta, formira 6 -8 ctaža sa po 6 -8 plodova. Plodovi su okrugli, jarko-
crvcnc boje, ukusni i ćvrsti, težine oko 160 g. Hibrid je nam cnjen za najraniju
proizvodnju u plastenicima i staklenicima.
Am a t i F i R S TmVF:NC. Hibrid ncograničenog iudctcrminamnog pora-
sta. pogodan za prozvodrju u plastenicima i siaklenicima tokom cele godinc,
ali i na otvorenom polju a periodu leto-jesen. Biljke imaju odliinuoplodnju
i u tzv. uslovuna sirosa i'.i kotebanja lemperatura. Plodovi su proscčnc mase
oko 170 g, izvanrednog ukusa i boje, odlične transportabilnosti zahvatjujući
svpjoj čvistoči.
R es Y$e t F i R S TmVF:NCilVt. Hibrid indeteiminanlnog ncogrznicenog i
brzog porasta. Biljke fonniraju na svakoj etaii 6 -8 plodova istc krupnoćc tako
da nema potrebe za kalibrisanjem - klasiranjem plodova fKilikom betbc. Dobro
rađa tokom cele godine kako u zaSićcnom prostoru tnko i na otvorenom polju.
M a /u-'a F i R S TmVF:NCfFrSt. N ova generacija bibrida indcterminant-
nog neogmničcnog pormta. Biljke vcoma brzog i snažnog porasta, Lratkih in-
tem odija. Imaju dobru oplodnju i u uslovim a nižih tempcratura, odlićno
podtiosc stres ili kotebarje uslova i formiraju plodove praviinog ob ika. Masa
plodova je oko 150 g, krupnoće 70-80 mm u prećniku. P lodovi« acru u pu-
noj zralosti i mogu scčuvali (ubrani) 3 nedclje bez promcnc bojc. ukusa i ćvr-
stine. M arfa Fi je rani hibriđ nam enjeu za prozvodnju u
plastenicim a-suklenicim a tokom ćitave godioe.
L vcky L id y F i B S T mCsVNFi.’. Rani hibriđncograničenogporasta. Plo-
dovi knipni, m asc 150-180 g zavisnv o d načina proizvodnje, vrlo ćvrsti, po-
godni za transport, ja rk u c n e n e b o jc i dobrog ukusa. Namcnjen za ^lasteničku
proizvodnju tokom piolcča i jcscni.
M ohavtkF i R S TmVNW\Fi.i. Hibrid neograničenog porasta, okruglih
plodova, mase 150 g koji ubrani podnose lager do 3 Qedclje. Namenjen je za
proizvodnju u grejanim staklcm cim a i plasiičnim tunelima.
B iob ££f F( PS T rV N S iF u H ibrid ncograničenog porasta. Vrlo rani (73
dana p o rasadivanju). Plodovi vrio krupni, m ase 2 3 0-330 g, jabučaslog obli-
 109

ka. Cvrsti i v rlo uku sn i. M ogu se d o b ro čuvatt k ra ć e v re m e p o sle b erb e. N a-

m e n je n z a p lasteničku, stakleničku i n jiv sk u p ro iz v o d n ju .
N em o - Izraelsk i hibrid p a rad ajza. B iljk a je sn ažn a. s velikrm hro-
neta.
je m ujednaČ enih c v etn ih grana. Plodovi n e n iaju z e le n u k ra g n u , v e iičin a im je
dosta u jed načena, m ase 180-220 gram a. P rin o sa n h ib rid i o tp o ran n a boiesti.

G ajenje PARADAJZA U STAKLKNIKU-PLASTENIKU

U sia k le n ic im a se m o že tako organi*

P fa n ir a n je p r is iiz a n ja p r o iz v a d a .
zovati p ro izv o d n ja p a ra d a jz a d a se o slv a ri, raan je-v ise, k o ntinuirano pristiza-
a je p lo d o v a isa irž ilte u v re m e k ada se to n e m o že o b ezb ed iti iz proizvodnje
m o tv o renom po lju . D a b i se takav p ro g ra m p ro izv o d n je oslvario, ireb alo bi
zasn o v ati p ro izv o d n ju u različitim rokovim a.

Tab. 31. Mogući rokuvi proizvodiije paradajza u stakieiuku

(po Darojanović, M. i sar.)
t —

S c tV Đ » C R IC lU
| Ciklus Sadnja Počettk
za proizvodnju
proizv'odnjc rasada berbc
rosada
Jesenjj 30.05-15.06 30.07-15.08, 30.09-30.0J.
Zini&ki 30.07- i5,08 30.09-15.10, 30.01-30.03.
Prolečni 30.10-15.11. 30.12-15.01, 01.04-30.06.

N avedeni rokovi m ogu poslužiti kao dobra orijentacija, a li d a b i proizvod-

n ja bila uspeštin n e b i trebalo dozvoliti d a odstupanja od njih budu m nogo veca
h b o rp red u seva . O b ičn o se k ao pred u sev t k o riste salata. z elen i luk, kra-
stavci, tik v ic e , k u p u sn jače, m rkva i o sta le korenjaće.
U stakleniku se p o sk id an ju p reth o d n o g u se v a i izno-
O b r a d a s e tn ljiš ta .
Senja b iljn ih o sta ta k a o b av lja p o potrcbi navodnjavflnje, a o nda o sn o v n a ob-
rađa zem ljiSta. Z em ljiŠte tre b a obraditi Da dubini o đ 3 0 do 4 0 cm .
P ro izv o đ ači p o v r ć a u stak len icim a im aju
P r ip r e m a h r a n ljiv e p o d lo g e .
vclikih leškoća z b o g n e m o g u čn o su p u n e p rim e n e plo d o red a, odnoano pravil-
n o g sm e n jiv an ja useva, S ob ziro m n a to d a p ro iz v o d n ja p a ra d a jz a zauzim a
n ajv eće p o v ršin c u stak len icim a, njeg o v o često v ra ć a n je n a jsro z em ljištc vr*
lo j e nepovonjno.
U n ovije v rem e taj p ro b le m s e d o b rim d elom rešava gajenjem paradaj-
z a n a h m n ljiv im p o d lo g a m a la k o š to se u p la slič n c v reće sta v lja sp ecijaln c
110

priprcmljeDhnmljivi supstral. Hranljive vreće se postave i rasporedc po uobi-

čajcnoj šemi rasporcda biljaka. Ako je vreća veća i šira. onda se u nju sade
dvc biljke. II branJjivu pođlogu, koju obično saćinjava 1/3 lake plodne, struk*
tum e i rastresitc zemlje. 1/3 treseta i 1/3 komposia. uroni se i oekoJiko plastić*
nih cevčica preko kojih se sukcesivoo doziraju hranljive m atenje i voda po
sistemu kap po kap, sve u zavisnosti od potreba biljaka u odrcđenoj fazi rasta
i razvoja. U koliko se hraoiva (NPK i mikroelementi) oe doziraju kspaojem,
onda se m ineralna đubriva unosc direktno u sm ešu supstrata, a mikrcelemen«
ti putem prim ene folijamog trctiranja.
N akon završenog vegetacionog pcrioda paradajza iznose se 12 stakleni*
k a svi delovi biljaka, jer se i korenov sistem lako izvlaći t2 podloge Takođe
se i ostaci hranljivih podloga zajcdno sa vrcćama iznose \ i staklenikfl i nakon
di2infekcije mogu se koristiti kao đubrivo za druge biljne vrste.
Ukoliko se u dczinftkovani staklenik unosi novopripremljena i dezinll*
kovana podloga, može se bez problema opet gajiti isia vrsta. Taj načia gajenja
je višestruko koristan. Prvenstverto zbog bolje mineralne islirane biljaka, u5tc-
de koja se postigne izostavljanjcm obrađc zemljišta, kuliiviranja i okopavanja,
žto ima i svoje finansijske efekte, kao i zbo* Činjcnice da se ncsmetano tokom
više godina mogu gajiti iste biljne vrsie čiji $u proizvodi traženi na tržiltu.
Đ ubrenje semijišta Prem a Becker-Dil!ingen-u (1956). za prinos para-
dajza od 4 0 t/ha utroši se 110 kg/ha azeta (N), 23 kg/ha fosfora (P2O5) i 150
kg/ha kalijum a <K?0). Za prinos paradajza od preko 100 t/ha treba dodati oko
300 kg a z o u , 450 kg fosfora i 600 kg kalijuma po hektaru. Za NPfC hraniva
obićno se predlaže odnos 1:1,5:2. Navedene količine smatraju se i kao osnovne
(izvome) norm e za gajenje paradajza u slaklenicima. Ako sc unosi stajnjak. on-
d a sc norm a hranljivlh materija može sm anjhi za 20-25% .
Pod osnovnu obradu zemljišia unosi sc stajnjak u količini od $0 do 100
l/ha, 2/3 fosfom ih i kalijumovih đubriva, a pod površinsku priprcmu ostatak
fosfora t kalijum a, kao i 1/3 ažolnih dubriva. Ostatak mincralnih dubriva da-
je sc u vjdu prihranjivanja.
Proizvodnja rasada paradajza. Zavisno od cikiusa proizvodnje, rasad
se proirvodi u toplim ili hladnim lejama, plastem cim a ili staklenicima. Setva
semena za rasad na pripremljene povrsine obavlja sep retu a planiranoj proir-
vodnji i to:
- j z zim ski ciklus proizvodnje od 30. ju la do 15. avgusta 1 otvorene
hladne leje,
- za prolećni ctklus praizvodnje od 30. oktobra do 15. novcnibra u sta*
kleniku ili toploj lcji,
- za jesenji ciklus od 30. maja do 15. ju n a u hladnim lejama,
 U)

Za jedan hektar useva treba zasejati 200-250 g semena visokc biološke

\7 ednosti na 7 0 -8 0 leje.
Sadnja rasacia. Posle obradc i pripreme zemlji'U* potrebno je da &e ze>
mJjište na dubini od 10 cm zagreje ittiaH 16°C, a da rasad bude u fazi r&zvoja
*-9 stainih (istova.
Stnatra se da je dobar i požeijan skiop biljaka ako se na raJ povr&ine po*
sade 4 biljke, n a rastojanju 85 x 30 cra ili 75 x 35 cra u manjim slaklemcima.
U zalttćenim prostorima ra>ad se sadi rocno, je r j e o teian a m alinska
»adnja zbog gustine nosecih stubcva. Odraab posle toga biljke se zaliju mla-
kom vodom <oko 25°C).
Topbtni rezim. Paradajz jc kultura vrlo osetljiva na nepovoljan toplotni
režim. U narednoj tabeli date su vrednosti koje najviše odgovaraju paradajzu
gajenom u zaštidenom prostoru.

Tab. 32. Toplotni rcžim u zašiićennm prostoru kod gajcnja paradaja

(po Popovk. M. i Lazić Brankj)

T H apm m *C
Vtccne Dobadara Ođsadojedo Utoku
piodoooicoja plodoooScnje
danju 22-28 24-30
Sunćano
noću 16-18 18-20
<Unju 18-20 20-22
OblaCno
noću 14-16 I6-J8

Sw tlo st. N ajveće teškoće javljaju se kod prorzvodnje u periodu od no-

vem bra do januara, kada ima malo sunčanih dann i kada su dani kratki. U ta*
k\'im uslovima tempcratura $e odrlava nadonjoj granici biološkog optimuma.
Ovo stanje lako se niože prevazići priraenom dopunskog osvetljivanja (300-
400 W /m2)t ali primena te m ere najćclće nem a ekonomske oprnvdanosd.
V/oinost. Za normalan rast i razvoj parađajza potrebno je da se relativ-
oa vlainosi vaiduha krećo u optimalntm grunicumD izmcđu 60 i 65%, a u to-
plijem delu godine izmedu 65 1 70%. A ko j e u u zaStićenom prostoru vazduh
suv, onda se om eia rast biljaka i dobijaju se plodovi slabijeg kvaliteta, dok
previsoka vtažnost. preko 75% , otežava oplodnju i pruža povoljnc uslove za
razvoj gljivičnih bolesti na gajcnim biljkama. Vlažnost zemljišta do faze po-
ćetka zam etanja plodova treba ođržavati u granicam a između 70 i 75% od
PVK, a z a vreme masovnog ptodorošenjaoko 80% PVK. Najpovoljniji način
zaJivanja je sistem kap po kap.
1 )2

M ulčiranje. M ulčiranje je važna tehnološka mera. Podrazum evaprepo-

krivaojezem ljišla izraeđu gajenih biljaka. Maierijal zam ulčiranje m o žeb iu
plaatična folija i organske materije (stajujak, slama, lišće i dr.).
Prihranjivanje. Paradajz se prihranjuje najčešće u tri navrata. Prvo pri*
hranjivanje sa 3 -6 gftn2 čistogazota izvodi se u fizi kada biljke foimiraju 3-4
cvetne grančice. U fazi intenzivnog vegetativnogporasta i razvoja treba oba-
viti đrugo prihranjivanje kompleksnim N PK đubrivima u odnosnu 1:1:1. a u
količini od 15 do 35 g'm 5. Z a treće prihranjivanjc najpovoijnije je v rem eu fa-
zi početka punog plodonošenja, kada se takođe koiiste kom pleksna N PK đu-
briva. ali u odnosu 2:1:1, a doza jznosi 20-35 g/m2. Po potrebi vise se i češća
prihranjivanja paradajza.
Prthranjivanje se rnože izvesti i folijam o tečnim đubrivima (slavol, fo-
Jifertil, vuksal, sal i dr.) pre i posle svake berbe. Prihkom tognačinapriliranji-
vanja treba se pridržavati uputstava proizvođača
Kulliviranje i okopavanje. Kultivira se m a l i m m e đ u T e d n i m kultivatori-
m a p o d e s e n im za tu n a r a c n u . Kultiviranje i ručno o k o p a v a n j e izvodi se p o p o -
tre b i uz b l a g o ogrtanjo biljaka u više n a v r a u t
S titn u lh a n je oplodnjze. U povoljnim uslovim a paradajz tan o cveta i
oplođava se. M ože se desiti da zapocne cvetanjejoš kao rasad zapoČne cveta-
nje. M eđutim . ako se zasadi u zaštićen prostor (staklenik, plastenik) gde je
slabije svetlo, može se dogoditi d a biljkc slabijecvetaju i oplođavaju.
N a poboljšanjc oplodnje može se uticati horm onom tomatin, koji se
razblaži u čistoj vodi u koncentraciji 0.6-0,8% , io b ro izmeša i ručnom pum-
picom n an esen a cvetne grančicc ili sc cvetne grančice potope u rastvortom a-
tina, a potom maio otresu.Trelimnjc trcba ponoviti posle 3 -4 dana u jutam jim
časoviina,
U novije vreme za oplodnju biljaka u zaštićenom prostoru koriste se
posebni rojevi bumbara. Oni uspešno obavljaju taj posao.
Oslonei biljaka. Paradajz se u staklemciraa najčešće gaji samo n a glav-
no stablo. Biljke se održavaju u uspravnom položaju prim enom špalira i pri-
vezivanjera kanapa za donji deo stabla. a drugim krajem po plafonskoj žici.
Stablo raste i oraotava se oko kaoapa, ali tako da kanap dođe ispod cvetne
grančtce i tim e se održava u vcrtikalnora položaju.
F o m ira n je obiika biljkt. BoČne grane (zaperci) odstranjuju se Čim se
pojave, a najkasnije kada doatignu 4 - 6 cm dužine. Kada biljka dostigne pla-
niranu visinu (180-200 cm) i bioj cvetnih grančica, zakidaju se vrhovi stabla
d a b i plodovi nazadnjoj cvetnoj grančici dostigltpotrebnu veličinu i blagovve-
m eno sazreli. N akon zadnje rodne grančice ostave se 2 -3 lista p a tek onda
prekrati stablo (dekaptacija), da bi oni obavljali proces asim ilacije i pomogli
nalivanju plodova.
 113

P o č e tk o m đ ru g e p o lo v in e v eg etac io n o g
O d s tr a n jiv a jije s to r ih lis to v a .
p erioda d o n je lišć e p o čin je d a žuti i tad a g a treb a o d stran m isp o d p lodova u
a e n ju . T im e se zn atn o poix»ljsava provetravanje prizenm og p ro sto ra i utiče na
sm&njenje in fe k c ija o d gljiviCnih bolesti.
B erba. P lodovi p a ra d ajz a n e sa 2re v a ju jed n o v re m e n o , v eć o n im redom
k ak o su i fo rm iraiii, su k cesiv n o o d o zd o p rem a v i t u biljke. P lodovi se b e ru
k a d a d o b iju k a rak terističn u c rv e n u boju. O b ičn o se b e ru svakog d ru g o g do
ircćcg dana.
P r tn o s i.R a n e sorte i h ib rid i o stv a ru ju p rin o s 2 0 - 3 0 t lia , sred n je stasne
4 0 -6 0 t/h a, d o k k asn e sorte im aju g en etsk i poten cijal rod n o sti 8 0 -1 2 0 t/ha.

G a j e n j e PARADAJZA U p l a s t t C n i m TUNELIMA
t NA OTVOR6NOM PROSTORU

U plastenicim a koji nem aju odgovarajući $istem z a z a g e v a n je n e m o že se

organizovari p ro izv o d n ja p ara d ajz a tokom 2 im sk o g p e rio d a k ao što se to čini
u plastem cim o. U to m stućoju p ro u v o d n ja p ara d ajz a orgar.izuje sc u plastič-
nim tunelim a, a z a v rsa v a se n a otvorenom p o lju , U p la s rič iim tu n elim a mo*
ž e se dosta usp ešn o p ro izv o d iti p arad ajz u ranom p ro lcć n o -le tn je m , odnosno
letn jc-jesen jem periodu. To se m o ž e o b av iti p rem a d in a m iđ n av ed en o j u na-
rednom p reg led u (tab.33).

Tab.33. Proizvoćoje pcredajz« u piostitnim

(po M. Demjaooviću)
V rc m e SflgretMtjem 3ezgre>njB
Setvt 112-O t.O l. lD .0t-20.0J.
Sada> 01.03 -15.03. 0) .04 -10.04.
Bctba 15.05-30.07. 06.06-15.08.

R a n a p r o iz v o d n ja .
Sa ranom proizvodnjom se zapocinje proizvodnjom ra-
so d a(feb ru ar), k ada sc i priprcm a zcm ljište u plastcm ku. K jajem m m ta i poćet-
kom aprila vTši se sa d n ja ra sa d a u njem u. P rim enjuju se sve agrotehnićke m ere
k ao i u stakleniku. K rajem m aja i poćetkom ju n a plastem k sc m o ž e otkriti, ski-
nuti. Tada $e biljke gaje k a o n a otvorenom prostoru.
U ju lu zapoćinje sc proizvodnja rasada. U av g u stu se
K a s n a p r o iz o d n ja .
priprerru zem ljište z a sađnju odnegovanog rasada i o b av lja njegova sadnja. K ra-
je m septem bra ili poćetkom oktobre izn ad b iljak a p o stav ljs se p lastičn i tunel. U
114

tom vttetaeionom periodu obavljaju se svc tehitološkemere kao i u stakleniku.

Od sredine oktobra do kraja deeembra beru se proizvcdi paradnjza.
Prinosi poradajza u raooj i kasnoj proizvodnji kieću se od 30 do 45 t/ha.

Š TETO Č 1N E I B O LES Tl N A D ZEM N O G DELA B I U K E

PARAOUZA 1 NJJHOVO S U Z B IJ A N J E

1 . Š te to iin e

L isue vaš I (Anhidtdae). Lisnih vaši ima više vrsU i više generacija. N aj-
opasnije su zelene lisne vaši. Postoje krilate i beskriloe. Telo im je ovalno, a
boja je promenljiva, dužine su 1,5-2,5 mm. Ženka tnože doneti i do 100 mla-
dih vašiju. Brzo m ogu pokriti celu lisnu površmu.
Koionije larvi se fiksiraju na naličju lista. siiu sok i za<lržavaju porasl
biljke te mogu smanjiti prinos i do 50%. Prenose v irtsn e zaražesaobolelih na
zdrave biljke.
Lisne vaši mogu « suzbijati sledečlm prcpaiatim a Mospilan. \b le j. Ak-
tara. K onfidor. Talstar 10 EC, Decis 2,5 EC, Lana e L, A ctellic-50, Fastac
10% SC. M eta-systox-i, Sistemin 40 Župa, Lebaycid E C -50. Dimecron (R)
2 0 , Hostaquck EC -50, Piricid, N urelle-D . K arate 2,5 EC i Primor W P-S0 u
dozama koje preporučuje proizvodač, vodcči strogo racuna o karenci kako oe
b i došlo do trovanja prilikom korišćenja plodova.
B ela HVtiCA (Triaieurodes vaporariorum), Odrasli insekt je mali beli
leptirić dužine do 2 m m , prekriven finom belom voštanom presvlakom. Situa
ovalna jaja polaže n a naličju lista, L arva je duga oko 0,3 mm, pokretna je dok
je mlada, a kasnije se pričvrsti n a poleđini Usta.
Posle 3 -4 nedelje precvara se u lutku, iz k o je izlazi novi leptirić. Ubrzo
dolazi do parenja i ženka polaže o d 10 0 do 2 0 0 jaja. U toku godinc m ože da
razvije 8 - 1 0 generacija.
Najveće Štele nanosi u zaitićenim prostonm atstaklenik. plastenik, pla-
stični tunel), ali n e pošteđuje hiljke n i na otvorenom polju. Sisanjem sokova
leplirići iuće m ednu rosu, a nju napadaju gljive čadavice, koje smanjuju foto-
sim ezubiljkaina, aplodovi postaju prljavi i neupotrebljivi. LiSće poslepeno gu-
bi zelenu boju, nekrotira i otpada. Prinosi se sm anjjju.
Suzbijanje bele mušice vrši se nekim od sledećih prcparata: Fastac 10
EC, Karate 2,5 EC, Decis 2,5 EC» Ripkord 20-E C , Vjdate-L, A ctellic-50, Tal-
star 10 EC prcm a upuistvu proi2 vođača. Posebno treba obratiti pažnju na ro-
kovc primene preparata (karenca).
 115

K m fflinovA Z l a h c a (Loptinotarsa dectm H neota). Odrasli insekt ima

ovalnotelo dužine oko 10 mm, žutosmeđe boje sa cmim ptmgama na krilima.
Larva u početku ima žutu, a kasnije ružicastocrvenu boju. Prezim ljava kao
odrasli iiisekt u zem ijistuna dubim od 15 do 25 cm. U prolece kađa se zemlji-
ite zsgreje do oko 10°C izlazi 12 zemljišta i napada mlado lišče, u prvom re-
du krompir, a onda paradajz i plavi patlidžan. U to vreme separi. Ženka polaže
jaja u gorpama od 20 d o 70 kom ada na nalićju lista. U našim uslovima ima dve
generacije godiSnje. tz jaja se razviju larve koje su proždrljive i m ogu uništi-
ti celokupnu lisnu masu. Odrasle larve se zavlače u zemljišDi sloj, pretvaraju
se u lutke, a onda u odrasle insekte.
Odrasii iruekti i njibove larvc hrane se listom i za sobom ostavljaju sa-
mo stablo. Ako se blagovremcno ne preduzmu odgovarajuće mere. ne može se
očekivati nikakav prinos.
Kada lisna masa bude oštećena oko 3%, treba preduzeti prskanje sa ne-
kim odsledećih preparata: C onfidor 200 SL, M ospilan, Volej. Aktara, Regent,
Fastac 10 EC, Talstar 10 EC, Decis 1,25 EC, Decis 2,5 EC. Pirinex 48 EC,
\ ’urelle-D, Ciprofos, Cimogal, Ripkoid 20 EC. Cipra2 o r 20 EC, Fonerat E -
20, Karate 2,5 EC i dr. prem a upuistvu prožzvođača.
Obična grinja je m di (0,3-0,4 mm),
G fltčN A QRJNM ( T e tr a n y c h u s u r tic a e ) .
>itni pauk. Ženke su malo k m p n ijcja jasto g su oblika, žućkastozelenkaste bo-
je, a nakraju dobijaju ciglastocrvenu boju. Mužjaci su manji i zadnji dco tcla
im jezašiljen. Jjy eje loptasto, bezbojno. L arv aje žućkaste boje. Prezimljava
odrasla ženka na skrovitim mestima. Godišnje može imati preko 10 gcncracija.
Najveće štetc grinje m ogu naneti u staklenicima i plastenicima. Štete
naoose sisajući sok 12 lista, usled čega 0 0 gubi zelenu boju, suši se i oipada,
te cela biljka izumire.
Protiv ovog pauka mogu se u prvom redu koristiti A c« llic-5 0 i Apollo
50-SC, koji imaju kratak period razgradnje (karenca), a ako se sa bcrbom nije
započdo ili se ona obavlja vrlo retko, mogu se upotrebiri Ortus 5-SC , Danitol
10 EC, Imidan-R, Lanate 25 WP t drugi preparati koji imaju akaicidna svojstva.

2. B olesti

GumCNE BOLESTi
Sw t u s m pbga W5t PARA&AJ2A (Septoria lycopersici). BoJest u prvom re-
du napada list paradajza. Prvo se pojavljuju silne (2 m m ), c4ouglasie pege.
O nesu u sredini suve i kasnije ispadaju. U sredini tih pegajavljaju se rasplod-
ni organi (piknidi sa piknosporama). Gljivica prezimljava u zaraženim bilj-
nim delovinia. Prenosi se scmenom.
m
Lišće napadnuto ovom boJeiću najpre se uvijakako se bolest širi, a za-
tim se »uši i otpada. Biljke se borc za opstanak retro vegetacijom, a gubici u pri*
d o s u plodova dosta s u visoki.

K onstiti kvatitetno seme zaprašeno nekim od preparata (Uram-ZupaTS,

captan S P -4 , baytan 15 DS l 15 W S zoraaan i dr.). U toku vegetacije biljke
treba prskati više puta, svakih 8 - 1 0 dana, kako bi se novo lišće zastitilo od na-
pađa bolesti. M ogu se koristiti preparati: bordovska čorba, bakansi cineb, ci-
ram S—75. fo licu rE C -2 5 Q » b ay leto n E O I2 5 , Kuprosat, K upragin,Furguran,
Zato, Teldor, Poliram com bi, Polyram D, bakami actrokal i dr.
Pnlikom prim atc tih prcparata strogo se pridržavati uputstva proizvođača.
PuiMEKUčA PARAfotrzA (PhytophthorQ ivfestam). Bolest napada sve nad-
zenine delove biljke. Prvo zahvata list, N a perifem .m delovim a lista javljaju
se sitne pege, koje se šire t spajaju prem a sredini dobijajući im ku boju, a na
DaJičju oštećenog dela lista javfja se beličasta skrama u kojoj se nalaze repro-
duklivni organi parazita (zoosporangije). N a stablu i bočntm granam a bolest
se javlja u ovalnim pcgama masltnastc. a kasnije latnnomrke boje, koje se po-
javljuju i na tkivu ploda.
Obolclu ItSćc s m a n j u j c a a i m i l o c i o n u povržmu, biijka 7no«;taje u porastu,
a stablo se postepeno suJi, plodovi postaju neupotrebljtvi.
Đitjke se moraju trctirati u viie navrata u toku vegetacije nekim od slede-
ćih preparata: Kuproksat, Ftinguran, bakrocid-50, bakami kreć-50, bakami ok-
sihlorid-50, Blanvit, bakam i Cineb, Kupragin, bordovska ćorba S -20, plavi
kamen, Cirum S-75, bakami Ditane. Antrokal, Sandofan C. Sandofan Z , i dr.
Odabrano sredstvo treba primeniti prem a uputstvu proizvođača.
Cr m pegavoSTPtitADAJ za (Altem aria solani) Bolest napada sve đelove
biljke. N a donjem lišću javljaju se okruglaste cm e pege sa unutra^njim koncen-
tričnim krugovim aunutar njih, koje su na stablu krupnije, ovalnog oblika, dok
se na plodovima javljaju u biizini peteljke velikog prečnika. N a izumriom tki-
vu pega obrazujc se cm a navlaka koja predstavlja rasplodne organe parezira -
komdiofore sa konidijanta pomoću kojih se bolest calje širi u toku vegetacije.
Parazil isiovremeno napada sve delove biljke, koja sc teško odupire ako
sc ne preduzmu preventivne i blagovrem ene tnere Bolesl može biti opasnija
po proizvodnju paradaj2 a od plamenjaće.
Bolest se javlja kada i pl&menjača, te se upotrcbljavaju ista sredstva za
njihovo suzbtjanje.

Bakterijske bolesti
Pseudomonas tomato. Izaziva cm u pegavost lista i ćađavu krastavost
plodova. N a lišću se pojavljuju vlazne zelenkastc pege, koje kasnjje postaju
 117

Ijubičaste i na kraju cmočađave, oivičcnezućkastim prstenom, N a stablu i gra-

nama (lastanm al pege su iste kao i n a listu samo ito sc u njim a nalazi siuza-
sta tečnost koju stvaraju bakterije pri ostcćenju tkiva biijle. N a plodovima
pcge su sitne. izrazito cm e boje, blago izdignute, usled ćega tkivo ploda puca
^tvarajući kraste.
Kanthomonas gardneri. Izaziva na listu smeđe pege okružene Ijubiča-
btim oreolom. Pege sc uvećavaju, spajaju, srcdina nekrotira i ispada, te listpo-
staje mpičast. N a cvetu bolest se javija u vidu vlažnih pega zelenkaste boje,
koje kasnije postaju sroeđe, a cvet sc n a kiaju sasuši i otpada. N a plodovima
>c javljaju okrugle pege oivičene belim prstenom, što podseća na ptićijc oko,
a javljaju se i kraste oivicene Ijubićastim oreolom. Plodovi gub« tržnu vied-
nost. N a stablu i lastarima pojavljuju se slične pege.
Obe bakterije prezimljavaju u biljnim ostoctma koji ost&ju u zem lji na-
kon oianja, odaklc se dalje šire, a prenose se i semenom.
Preventivne m ere za oba uzročnikasu izbor otpornih sorti-hibriđa, ko-
nščenjezdravog semena, dezinfekctja zemljišta u toplim lejama i drugim 2 a-
ttićenim prostorima.

ftrusne boiesti
Vir u s m o z a ik a d u van a . M ladebiljke zaraženc ovim v irjsom imaju listo-
ve Šiljaste ili končostog izgleda. Kod starijih bitjaka javtja sc mozaik u vidu ze-
ienkas.ih hloroeićnih pega, zbog ćega lisće postaje m alo naborano. N a srablu,
laatarimai peteljkama formiraju se uzdužneprugaste pege koie nekrotiraju. Na
plodovima se javljaju udubljenja mrke boje.
Delovi biljke zahvaćeni nekrozom obično izumiru. Biijke zaosraju upo-
rastu. Prinosi se smanjuju.
M ere berbe su:
- setva zdravog semena;
- dezinfekcija semena i zem ljišta u toplim lcjama pri!i<om proizvodnje
rasada;
- aiat j odeću pre i posie rada dezinTikovati;
- spaljivanje biljnih o su u k a ;
uništcnjc korovsJuh vrsta.
Vjrus 8R0XZANSPEt3AY0STi mradajza . N a lišću se pojavljuju iu tc i ljubi-
častc prstenaste pcge. Đolazi do izumiranja vrhova biljaka, što uzrokuje brzi
porast bočnih gr&na i bitjka dobija Žbunast izgled.
Z araiene mlade biljkc propad&ju iti klonu zbog nekroze stabla. Plodo-
vi su često bez semena i gubc prirodnu boju.
Virus Živi u zem lji i pretpostavlja se da se preko zemije i prenost, jer
drugi prenosioci nisu utvrđeni. Zaražene biljke počupati i spsliti. Zem ljište u
118

toplim lejama pre setve semcna dobro dezuifiiovaii. Uoištavati iisne vaši kao
prenosioce vlrusnih oboljenja.
Stolbui patadajza. S to lb u rje oboljenje koje izaziva fitopla?ma. To je
jednoćcljjski mikroorgaiuzam vidljiv pod elektronskim mikroskopom. Nema
i v r s h i ćelijsku opnu. Lako $e kreće kroz sprovodne sndovc.
VrSno lišće zaraženih biljakaje sitno, apojcdini listovi hloroiićni sa skia-
čenom peteljkom, Moguće je da se pojedini listići preobraze u sioženi listić.
Cvetovi su deformisani, stenlni. Plodovi formirani prezarazc sporije sazreva-
ju, postaju vodenasti, a njihov središnji dco drvenast.
Biljke zaostaju u porastu, List i cvet se dcformise, postaje sterilan. Plo-
dovi slabo razvijeni. ncupotrebljivi.
Suzbijanje korova poponca i rcnike u kojima sc bolcst <fttoplazma) odr-
žava, kao i him ijsko suzbijanjc cikada su jedinc mere kojc se preporučuju.

3. K orovi u p arad ajzu i n jih o v o su zb ijan je

Vcoma j e mftli hrnj herbicida Čijom se primcnom m ogu efikasno suzbi-

jali korovi u zasadu parađajza, a d a nc dođe d o oŠtećcnja biljaka. U tu svrbu
od preparata mogu se koristiti Devrinol 45-F, Dcvrinol 50 WP, Stom p 330 E,
Agro trcf EC, Z orkatref i 2 u p ilan E -4 8 ,
- Devriool 4 5 -F i D ervinol W P-50 su u dozi cd 2.5 do 4 kg/ha veoma
eftkasm zasuzbijanjejednogodišnjih širokolisnih i uskolisnih korova. Treli-
nmje sc izvodi pre sadnje paradaj2a uz obaveznu inkorporaciju.
- Stomp 330 E je veom a efikasan protiv travnih kao i nekih širokoli-
snih korova. Upotrebljava se u dozi od 5 1/ha posle setve, odnosno sadnje usc-
va. K olićina vode pri pr&kanju m ora da bude najmanjc od 300 d o 4 0 0 1/ha.
- A grotref-EC se koristi u dozi od 1 do 2,4 llia, sa 3 0 0 -6 0 0 1 vođe, od-
nosno 10-251 vode na 100 m J. N a lakim zemijištiina doza je nešto mar\ja, oko
11/ha. a kod srcdnjih i telih je veća i kreće se od 2 do 2 .4 1/ha. Picparat se pri-
menjuje pre sadnje uz obaveznu inkorporaciju.
- Zorkatref ima istu efikasnost protiv korovskih vrsta kao i Agrotrcf-EC,
ali sc primenjuje u dozi od 2.5 do 4 ,8 1/ha uz trošak 300-6001 vode. Na lakim
zemljištim a doza iznosi 2,5 l'ha, n a srednjim 3,6, a leškim 4.8 l/ba. Prcparat
se prim enjuje prc sadnje uz obaveznu inkorporaciju na dubini od 6 do 8 cra.
- Župilan E -48 se koristiu istoj dozi kao Agrotref-EC. Primenjtye se pre
sadnjc uzobaveznu inkojportciju. E fik asan je protivjednogodisnjih travnih i
nekih širokolisnih korova. Vfeda ga ne spiia u dubtje slojeve već ostajc na du*
bini na kojoj se inkorporacijom unese u zemljište.
Kod diiektne setve semena paradajza, veom a ćesto i pored primene na-
pred navedenih preparata, dođe d o pojave korova divljeg sirka (iz rizoma), na
 119

koji prethodni preparati oe đeluju. U tom slučaju p re p o a č u je se korišćenje

preparata Fusilade super u dozi od I do 2 l/ha u z utrošak 300-4001 vode. Trc-
tiranje se izvodi kada koiov ima razvijenih 3 -5 listova.

P L A V I P A T L I D Ž A N - S o la n u m m e lo n g e n a L.

Plavj patlidžan je jednogodišnja biljna vrsta. U našoj zemlji gaji se n a ma-

njimpovršinatna i to pretežno u toplijim predelima ili zašrićenim prostorima.
Jestivi deo b iljk eje sofina bobica. O na se ne može jesti u svežem stanju
kao paradajz, već na neki načtn pripremljena: pecenjem, kuvanjem, prženjem
i sl. Plodovi se ne mogu koristiti u ishrani ako se b e ru u punoj botaničkoj zre-
losti, je r tada imaju dosta glikoalkaloidne materije (Sofanh M.)> koja im daje
izraženu gorčinu. Iz toga razloga piavi patlidžan se upotrebljava sam o u teh~
nološkoj zreJosii, tj. kada su plodovi fiziološki neđozreli.
Plod plavog patlidžana im a 6-13.5% suvih m aterija, 1-15% belancevi-
na, 0,4-0,7% masti 3,5-46% ugljenih hidrata i mineraimh inaterija 0,6-0.8% ,
Od mineialmh unuerija sadrti dosia fosfora, m agnezijum i, kalctjuma i gvo-
žđa, raspolažc i dobrim vitaminskim sastavom.
$ obziiom na hianljivu vrednost piavog patlidžana i njegovu ulogu u
snižavaoju nlvoa holcsterola u krvi, značajan ulicaj na stitnulaciju rada bubre-
ga, kao i diurclično delovanje, treba Širiri njegovu proizvodnju i što više ga ko-
ristiti u ishrani stanovništva, iako ima nisku kaloričnu vrednost.
Plavi patlidžan pogodan je i za industrijsku preradu kao životna namer-
nica. K raljevska bolnica u Londonu utvrdila je da materija iz plavog patlidža-
na(specifičm glikoalkaloid) utiće na sprcčavanjepojave ra.ca na koži. Tirrteje
ta biljna vrata dobila na značaju i kao lekovjta.

VAŽKUE BOTANIČKE OSOBINE

Korea granat, dobre usisne moći hranljivih materija. Stablo granato, vi-
sine oko 100 cm, Cvetovi krupnLšarcni. Ustovi veliki izduieni i dobro prepo-
krivaju plodove. Plod je polusočna bobica, koja se ne može koristiti kao
paradajz, već $e koristi pržena, kuvana i na drugi način prerađena. M ože biti
različitog obiika: okrugao, kruškast, ižduŽen, jajolik, a po boji plav, a posto-
je hibridi bele boje (Ova).
120

USLOV! USPHVANIA

Toploui. Plavi paltidžon ima vrlo velikepofrebe za toplotom. N e podtto-

si ntske temperature. Za ntcanje mu je potreboa m iitm alna te m p m tu ra od 13
do t5°C, a optimum je oko 25°C. Povoljnc temperature vazduha za rast vege-
tativnib organa kreću se između 25 i 28°C, a 2tmJji§ta o d 18 d o 22°C- Tcm-
perature izoad 35 °C su vrlo nepovoljne, jcv om etaju i blokiraju normalne
životne funkctje biljaka, što se naročito m aaifestuje smanjenim prinosom.
Biljke plavog patlidžana izmrzavaju na temperaturi od 0 do - l° C .
Svetlost. Plavi patlidžan je biljka kratkog dana (10-12 casova dnevnog
osvetljenja), ali ima i sorti koje 2ahtevaju usiove dugog dana. TraŽi dosta sve-
tlosti. Za obavljanje svetlosnog stadijuraa potrebno je vreme od 30 dana pri
10-13-satnom dnevnora osvetljenju, $(o se u uslovima nase zem lje u potpuno-
sti obezbeđuje.
VJaga. Plavi patlidžan ima povećane zahteve u pogledu zemljišne vla-
ge. P oželjnojc da se ona u vegetacionom periodu kreće oko 80% PVK, a na-
roćito u fazipiodonošenja. Najpovoljnija rclativna vlažnost vazduhaje između
60 i 70%..
Zemljišie. Plavi patlldžan je izuzetno osettjivna gajeitje u monokulturi.
Zahteva plodna. duboka i struktum a zemljišta sa visokim sadržajem hurnusa
i blago kisele reakcije (pH 6,5-7,0).

DOMAĆE I DDOMAĆENH SORTE PLAVDG PATUDŽANA

D ouaći 5&EDNJED fjd. Biljka izniste o d 70 do 100 cm i fom iira 3 -4 gra-

ne, Listovi su krupni, Plod je ovalan, plave boje. mase od 0,7 do 1*2 kg. Meso
je beložoćkaste boje. Čašićni kistovi sa ređim bodljama. Stasava za oko 125 dana
posle nicanja.
D ucačKJ uuBtčAšn. Sorta niskog msta. oko 60 cm , sa krupnim lišćem.
P lo d je izduženokruškasl, plave bojc, mase oko 250 g. Stasava žao k o 120 da-
oa posle nicanja.
D Biljke su visoke oko 80 cm . Plod jc oknjglastojajolikog ob-
o jk a t e s .
lika, plave boje, dobrog kvaliteta, m ase oko 250 g. Listovi su krupni. Stasava
za oko 120 dana posle nicanja.
P Biljke su visoke 80 do 90 cm. Listovi su krupni. Plod je jajoli-
l o v d iv .
kog obltka, plave boje. mase 180-200 g. Stasava za oko 90 dana posle nicanja.
O Rana sorta. N iskog habitusaoko (70 cm). lm a krupne plođove,
d esžu .
mase prcko 300 g, kruškastog oblika, Ijubičaste x>je.
 12)

J j n i o r . Sorla centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. D ožina ve-

geiacije od nicanja d opune zrelosli 123 dana. Stablo razgranato sa bujnim ha-
bimsom. Plod glađak, izduženoovalan, tamnoljubičaste boje, mase 480-550 g,
dužine oko 20 a širine oko 10 cm.

VAŽNIJI PREN A Tl STRANI HIBRIDl

S o l a r a F t Rani hibrid. Biljke rastu u visinu od 85 do 100 em , i tiaže
oslonac. Plodovi su krupni, dužine oko 15 em, mase u proseku oko 225 g, tam-
noljubičaste boje.
Kl a s ik F i (Classic Fi). Srcdnje rani hibrid. Visina biljke je 80-100 cm.
Plodovi su ovalni, mase oko 300 g, tamnosmeđe do Ijubičaste boje. Pogodan za
gajenje na otvorenom polju. Dugo piodouosi i i daje visoke i stabilne prinose.
O va F j. Rani hibrid. Vlsina biljke 70-90 cm. P lodbeo, jajolikog oblika,
d u žin eb -7 cm, m ase 160-200 g.

Tab. 34, Odtikc važoijih hibrida plavog pallidžana

Di.rina/prečnik cin
Hibrid Vcgctacija Oblik ploda Boja ploda
Preporuka za gajetije
20-25 x 4-6, u *a&t.
F abm aF I rani ciiindriian tamnoljubiea$ta
prostoru i otvor, ooiiu
20-25x4-6, uzašt.
M arftFl rani cilindnčan tarnnoljubićasU
DRrftOni i otvor. uoliu
pogodan za gajcnjc na
KlasikFl srednjc rani ovalan tamnoljubičasta
otvorenom orostoru
pogedan za gajenjc na
Galine F 1 rani oknjgloovalaa tamnoljubičasta
otvorenom prostont

Tab. 35. Pregled Sbncais hibrida plavog patliđžana

Red. Visina PLOD

Hibrid Satrcvanje
br. biijke (cra) oblik dužina (cm) boja
izduž.
J. SolaraFi rano *5-100 15 tamnoljubica$(a
krušk.
okrug. (aomoljubičasta
2. Murcna Fi rano 75-90 12
izdužen

3. Ova Fi rana 60-75 jqjolik 6-7 bela

^ — —H —
Blactc srcdnjc
4. 60-75 jajolik 10-12 [jubicastocrna
Beaufv I rano
122

G a je n je p l a v o o p a t l id ž a n a u s t a k l e n jk u - p l a s t e n ik u

P h n iru n je proizvodnje. Gajenje plavog patlidžana u zaštićenim prosto-

rim a je maJo ređe, ali m ože se organizovati u ranom zimskom i u ranom pro-
leĆDom cikiusu proizvodnje, što sve zavisi od mogućoosti grejanja objekala
planiianih za proizvo<lnju. Proizvodnja se zasniva isključivo preko rasada.
h b o r preduseva. Pri izboru predusevaza plavi patlidžan uvek treba na-
stojati d a to ne budu biljke iz familije Solanaceae, (paradajz. paprika, krom-
pir) je r s u im . u velikom procentu, zajedničkeboiesti. S obzirom na to d a se u
stakteniku gaji m ali broj kultum. u prvom redu zbog ekonomakih raztoga, ma-
)t je izbor dobrih preduseva, kao što su teguminoze {boranija, grašak, pasulj i
dr.), a najćešće su saiata, lukovi, mrkva, krastavci, tikvice i sl,
Obrada zemljišta. I) stakleniku i plasteniku ae može se raćunati n a pri-
rodne padavine. već se taj ncdostatak mora oadoknađivati Davodnjavanjem.
Postc osno\me obrade (oranja) zcmljište treba površioski obraditi, odnosno
dovoljno usitniti ua dubinu od 10 do 15 um radi lakte sadnje i prijema rasada.
Đubrcnjc. Zavisno od stanja hffmljivih materija u zašlićenom objcklu
treba uneti 3 0 -5 0 Vha stajnjaka, a putem m inerabih dubriva 80-120 kg/ha
azota, 100-140 k g fta fosfora 1 130-160 kg/ha kalijuraa,
P od osnovnu obradu zem ljišta unosese stajnjak i 1/2 fosfom ih i kaliju-
m ovihđubriva, a pod površinsku priprcm uosratak fosfom ih i kalijumovih za-
jedno sa 1/2 azotnih đubriva. Ostacak azo tad aje ss u vidu prihranjivanja. Za
prihranjivanje m ože se ostaviti i đo 1/4 PK đubriva.
Protzvodnja rasada. Z a ra n u zimsku proizvodnju rasad se proizvodi u
hladnoj leji, Setva semena sc obavlja početkom avgusta. Seje sc 6 -7 g scme-
n a po kvadratnom metru. Rnsad se obavezno pikira, a(i g a je bolje proizvesti
u kontejnerima. saksijama i sl.
Međutim, ako se planira proizvodnja u ranom prolećnom ciklusu, ondtk
se rasad m ora proizvcsti u toplim lejama. U tom slučajusetva semeua se oba-
vlja u drugoj pofovini deccmbra.
Sndnja rasađa. N a dobro pripremlfeno zemljište rasad se sadi najćešće
u dva roka. Za ranu zintsku proizvodnju sadi se krajem septembra, a za ranu
prolećnu krajem januara-februara.
M eđuredno rastojanje je od 60 do 80 cm. i m ože sc primcniti i sadnja
u pantljike. Rastojanje biljaka u redu je 4 0 -5 0 ctr.
Nega biljaka. N akon sadnje biljke trebazaliti mlakom vodom. Po prije-
mu biljaka ireba evcntualno podsaditi prazna mesta. Plavi patlidzan se sporo
ukorenjava, pa se prvo kultiviranje i okopavanje obavljaju tek 10 do 15 dana
 123

posle sadnje. Tokom Čitave vegetacije zemljiŠte treba d a .e rastresito, p a se

kultiviranja i okopavanja obavljaju sve do potpunog porasta biljaka. Tempe-
raturu u proizvođnom objektu treba u početku održavati n a 2 4 -2 5°C, a u vre-
me porasta i plodonošenja:
- po sunčanom vrem enu od 2 2 do 28°C,
- po oblačnom vrem enu na oko 22°C,
- tokom noći od 18 do 22®C.
U vrem e nedovoljne osvetljenosti (novem bar-decem bar) noćne tempe-
raturc 0*eba spustiti n a agiotehnički minimum, a to je oko 16°C.
N avodnjava se prem a potrebi. V lažnost zemljišta treba održavati na 8 0 -
85% ?V K , s tim što u fazi plodonošenja treba ČeŠće zalivati (svakih 5 dana),
i to povećanom zalivnom normom od oko 3 0 1 vode na m2.
K od sorti koje imaju visoko stablo neophodoo je postaviti oslonce. N aj-
ćešće se za to koristi kanap, koji se gornjim krajem veže za žićanu konslruk*
ciju koja se pruža duž redova, a donji kraj k anapa se labavo priveže za
prizemni deo stabla (sistem špalira). K ada donje lišće počne da žuti, treba ga
odstraniti, kao i višak donjih izdanaka (pinciranje), radi boljeg piovctiavanja
i osvetljavanja biljaka. K adabiljke dostignu željenu visinu (100-150 cm), tre-
ba im prekratiti vrh (dekapitacija), radi podsticanjanalivanja i sazrevanja plo-
dova, a kod niskih to ne treba činiti.
Plavi patlidžan ima dug vegctacioni period i izražcne potrcbe za NPK
hranivhna. Pri nedostatku fosfora i kalijum a dolazi do m asovuogotpadanja
cvetova. U tu svrhu svakih 2 5 -3 0 danaprim enjuju se prihranjivanja N PK đu-
brivima, u kolicini o d 20 do 30 g/m: , odnosno 200-300 kg/ha. Korisno je iz-
vesti i nekoliko folijarnih prihranjivanja kom pleksnim đubrivim a (vuksal,
fertigan i dr. u konccntraciji od 0,25% ), posebno u fazi pojave pupoljaka j
cvetanja. Ukoliko je u periodu cvetanja biljakajako oblačno vrcme, ncophod-
q o j e u cilju boljeg zam etanja plodova, izvršiti veštačku oplodnju. To sc mo-

ze postići blagim ,,trljanjem“ cvcta o cvet. ili putem vibratora odnosno pomoću
tzv. „veštačke pćele". U novije vrem e u tu s\Thu koriste se i razni hormonski
preparati ili rojevi bum bara,
Ostale mere nege j zaštite biljaka od bolesti i štetočira iste su kao i kod
paradajza.
Berba. Plodovi s c b e ru u tehnološkoj zrelosti, u počeiku svakih 8-10
dana.a kasnije sv ak ih 4 -5 dana. Plodovi se odsecaju oštrim nožem iii drugim
sečivom.
Prinos u ovoj proizvodnji kreće se između 8 i 12 kg/nr, odnosno 80-120
t/ha. Plodovi se dobro čuvaju, na sobnoj temperaturi oko sedam dana, a na
temperaturi od 4 do 5°C i nekoliko nedelja.
124

Proizvodnja u plastičnitn tuneiima

Proizvodnja plavog patlidžana u plastičnim UJDcIima koji se greju oba*
vlja se kao i u staklenicima. M eđutim, kod protzvodnje u plastiCnim tuncliuo^
bez poipunog dopunskog 2agrevanja, obično se rasad zasađuje u prvoj polo-
vini apnJa. Rasad se proizvodi u toplim lejam a u toku fe b ru a n i raarta. Za ti
proizvodnju treba birati sorte ili hibride kratke vegetacije,
Izbor preduseva, obrada i đubrcnje, kao i ostale mere uege izvode se kao
kod proizvodnje u zaštidenom prostoru (stakieniku ili plasteniku).
Krajem maja pJastenici se raogu otkriti i biljke izložiti prirodnim spolj-
nim uslovma. Vreme plodonoSenjaje juni-septem bar
Prinos 4 0 -5 0 t/ha.
Ako postoji potreba za kasno pristizanje plavog patHdžana od oktobra do
kraja godine, onda se m ože organizovati proizvodnja u periodu jul-novem -
bar, ođnosno decembar, U tom siučaju potrebno je proizvesti rasad u hladnim
lejama tokom ju n a i jula. Zeraljište pripreiniti za sudnju rasada počelkom av-
gusta. Izvodtti potrebne mere nege kao i u zatićenom prostoru. U oktobru pla-
sieiuke pokriti. Nadalje, obavljati sve uobičajene mere nege i berbu zavrittti u
decembru.
Prinos 3 0 -4 0 t/ha.

PAPRIKA - Capsicum annuum L.

Paprika jejednogodišnja biljna vrsta. Za ijudsku tshranu koriste se plo-

dovi paprike u tehnološkoj i fiziološkoj zrelosti, kao sirovi za ra2n e vrste sa-
lata, zattm kuvani, peCeni, kao đodaci raznim jelima, za spravljanje mnogih
konzervisanih i sušeoih proizvoda, a velike kolićine prerađuju se u mlevenu
- alevu papriku, koja služi kao začin mnogim jelima.
Paprika ima dobru hranljivu vrednost, koja uglavnom potiče od povolj-
nog hemijskog sastava. Sadrža; ugljenib hidrata kreće se od 5,3 do $%, belan-
čevina0,8 do 1,5%, ama*(i ud 0,2 do 0,3%. Zreiiji plodovi (crvena boja) imaju
veću energetsku vrednost (164 kJ ili 42 kcal) i boljihem ijski sastav u odnosu
na zclenijc plodove (1 |2 kJ ili 28 kcah).
jzuzetno je bogata vitaminuna A. C i B. V harana C iraa pet puia vile nc-
go u Hraunu. Sadrži dosta i karotina (provitamin A), rimmina B grupe (Bi i Bz)
i nijacina. Prijatan ukos daju jabučna, iimunska kiselina i bojene materije.
Ovakva hranijiva vrednost ostaje očuvana ako se plodovi ukisete ili za-
rarznu. Njihovi mineralrn sastojci najbolje se iskorišćavaju ako $e paprika kon-
 125

zumira u svežem stanju, dok se kuvanjem ili prženjem znatno gube, naročito
• itamini. Pored toga paprika sadrži i mineralne materije kojezajedoo sa organ-
lirim k iseiinam a i Sećerima čineprijaian ukus plodova. P o vdjno deluje na cir-
k u ia c iju k rv i, kao i n a p o b o ljša D je apetita.
Plodovi paprike m ogu biti slatki, poiuijuti i Ijuti. Dauas ima dosta sorti
koje ne sadrže aikaioid kapsaicin, koji inače d ajep ap rici Ijutinu. Pored ovih
proizvode se i sorte sa izraženijim lučenjem tog alkaloida.pa su takvi plodo-
• i izuzetno Ijuti. Kapsaicina im an ajv išeu zoni semena. Njegov sastojak citrin
pozitivno utiče na bolji protok krvi u kapilarima i Čini ih elastičnim. Kapsai-
takođe stimuliše lučenje probavnih sokova te tako otvara apetit i pobolj-
, i probavu. Medutim, kod osoba koje imaju ostećen probavni trakt uzimauje
4*tjb plodova u većim količinama m ože biti i štetno.
Jestivi deo ploda (perikarp) m ože biti razne debljine, šfo zavisi od sor-
' i i prim «jjene tehnologije proizvodnje. D ebJjinaperikarpa varira od 0,5 do 6
cnm (vrlo tanka do 1 m m , tanka 1-2 mm, sreduja 2 -4 mm, srednje debela
4 -6 mm i jako debela preko 6 mm).
Plod paprike može im atl različit hemijski sastav, što zavisi od sortnih
Karakteristdca, stepena zrenja i primeryene tehnologije proizvodnje.

VAŽNIJE BOTANIČK.E OSOBINE

Koren paprike ne prodire duboko u zemlju i siabije je razvijen nego nad-

zeni dao biljke. Stablo je granato. M ože biti nisko (do 40 cm), srednje visoko
40-8(1 cm ) i visoko (§0-120 cm). Listovi ovalno izduženi. Cvetovi pojedinač-
m. beii, pretežno samooplodni. Plod j e socna bobica, različitog oblika i boje.
Plod može biti bcz Ijutioe, blagog ili Ijutog ukusa,
Razmnožava se putem semena,

USLOVI USPEVANJA

Toplota. Paprika je biljka sa veiikim zahtevima u pogledu toplote. Sva

ibtraživanja govore da su njeni žahtevi za toplotom različiti u raznim fazama
-asta i raTvnj*, a dostižu sled ećc vred n o stk
- u fazi klijanja semena: minimalna tem peratura 10°C, optim alna 2 5 X
makrimalna 32°C,
- u fazi kotiledona: tem peratura 18-25 °C.
U fazi form iranja stabla i listova poželjne su temperaiure:
- po sunčanom vrem enu oko 25°C,
- po oblačnom vrem enu oko 18aC,
- u fazi cvetanja i plodonošeD ja, tem peratura o k o 25°C.
126

Temperalura iznad 32°C, kao i ispod 15*C, izaziva otpadaoje cvetova. Op-
tunalna (emperatura zemtjišta je između 22 i 25°C. Biljka zauslavlja svoj rast na
temperaturi od I2*C, kao i izšiad 3S°C, a na 10°C ptodovi dobijaju Ijuttčasie
fleke, dok mlade biljke izdržavaju od -6,3 do -0,5*C, a sianje do - 2 do -3*C.
S v e tb st. Paprika znatno vi§e reaguje n a inlenzitet osvetljcnja nego na
dužinu dana. N e podnosi zasenjivanje.
U našim uslovim a nedostatak svetla, kod proizvodnje rasada u toku zim-
skog perioda, može biti zbog oblačnosti, preguste setve, slabe providoosti sta-
kla, odnosno folijepokrivke zaštićenog objekta.U toku leta u našim uslovima
proizvodnje ima dovoljno svetla.
Vtainost. Paprika, a oaročito prinosnije sorte, traži dosta vlage. VlaŽnost
zemljišta do početka plodonosenja treba da bude 70-75% PVK , a u vreme pu-
nog plodonošenja 80-85% PVK. Niska vlažnost vazduha može izazvati otpa-
danje cvetova i mladih plodova.
Zemljište. Paprika oajboije uspeva na plodnim, lakim, ocednim zeralji-
Štima sa dobrom strukturom (čem ozem i aluvijum). Za kasniju proizvodnju,
kada se usev gajl rasađivanjem , dobra su i teža ali plodna zem ljišta (ritska
smonica).
Paprika ne podnosi zaslanjena zemljišta, a optim alna vrednost pH kre»
će se od blago kisele do neutraJne reakcije. 6,5-7.

SORTE PAPRIK.E

P o d ela sorti

Sve sorte paprika rrtogu se podeliti na višc naćina, a najčešče p o obliku

ploda, visint, habitusu stabia, dužini vegetacijc, raćunato od nicanja biljaka
do tehnološke i fiziološkc zrelosii.
Sorte sa sitnijim plodovim a boije podnosezem ijišnu sušu.

PODCIA PR£MA OBLIKL PLODOVA

B a s u r e . O blik ploda je prizraatičan i možc biti sa 1 ,2 ,3 ili 4 vrha. Od-
nos visine prem a prcćmku (koeficijcm ) ploda iv.ožc biti od 2:1 do 3.1. To su
tzv. „lipičnc babure*'. U koliko imaju malo sužen gom ji deo u odnosunaosno*
vu, to su tzv. ^polubabure*'.
Pa Ra o a j z p* prik £ (rotundc) ismaju plod sličan paradajzu, koji j e okru-
glast, blago spijoštcn. O dnos visinc prcm a prećniku ploda iznosi 1:2.
D u c a Ck e - š j u a t e (turšijare, roge). Plodovt su znatno duži nego širi i za-
vršavaju se šiljato. Mogu biti pravog ili povijenog oblika. Ukoliko su malo
 127

►k a c e i spljostene, nazivaju $e jož i „kapije" Ui kotiusno dugaike. Kod ,jcapi-

p r odoos dužine prema Sirini ploda je 3— 4:1 r a kod tipičnih „turšijara44- roga
ednos dužine prema sirini ploda je 6-7; ].
| Sitno plo d nc SORTe (fefeconi, šipke), bnaju tanke izdužene šiljate ili bla-
, f o zaobljene, prave ili blago povijene piodove, glatke ili pri osnovi naborane.
| NajčeŠće su Ijutog ukusa mada su selekeijom dobijeae sorte čiji su piodovi
m ito Ijuti Ui pofpuno blagi.
Imaju okrugl&st plod u vtdu krupnijeg ploda trešnje,
Tr e S h j o u k b PAPRJKE.
po Čemu su i đobile imc. Ljutog su ukusa. Sve se manje gaje, odnosno koriste.

PoDEU ?APBJKAPR£MA DR£<N)U PLOOAJSA DILJCt

Dcie se na:
- soite $a visečim plodovima - vrh im je usmeren oaniže, prema zemlji-
fcu i
- sorte sa štrčećim plodovima - vrh im je okrenut navj$e.

b jD E U PAPRDCAPREMA DUŽINI VEGETACJJE

Po ovom osdovu sve sorte se dele na: rane (110-120), srednjestasne
1 120-140) ikasne (140-170 dana).

Od nicaoja do tehnološke zrelosti prođe od J05 do 150 dana, a od oica-

■ja do Hziološke zrclosti 130 do 175 dana.
Dužina pojedinib faza rasta i razvoja paprike može biti:
- od setve do nicanja 8-12 đana;
- od nicanja do cvetanja 70-80 dona;
- od cvetanja do početka berbe 40-50 dana i
- od tehnoloŠkc do fiziološke zrclosti 20-30 dana.

DOM AĆE I ODOMAĆBNE SORTE

Na§i povrtari probali su da guje razllčite sorte i populacije paprike. Neke

su bnzo ostavili, jer im nisu odgovarale, dok su zadržavali saroo bolje, a jedan
broj 2a<kžali su do današnjih dana i tesko se sa njima rastaju. Pomeoućemo da-
kle samo neke od sorti koje se m ogu kod nas naći u proizvodnji, kao na primen

Ba pu re
/CiUFORMJSKO Cuoo. Sorta američkog porekla. Stablo visoko oko 50 cm.
Dužina vegetacije od nfcanja do tehnološke zrciosri 130-132, a do fizioloske
150-152 dana.
128

P lod viseći, prizmatičan sa 3 -4 komore, perilarp 6 -8 mm. mase 120 g,

u tehnoloskoj zrelosti tamitozelcn. a u fizioioškoj ctven. Pogodoa za industrij-
sku prerađu i smr2avanje.
Sorck&uu. Mađarska so ru . Stablo visoko 4 0 -5 0 cm . Duzioa vegetaci*
je o<l Qicanja do tehnoloske zreiosti 125-130, a do fiziološke 145-150 dana.
Plod štrfcći, prizmatičan sa 3 -4 komore, penkarp 6 -7 mm, mase 90-!00
g, u tehnološkoj zrelosti mlečnobeo, a u fiziološkcj crven. Namenjen svežoj
potrošoji i mdustrijskoj preradi.
S ovosadska BEU. Stablo žbunasto, visine okc 50 cm. Srednjestasna sor*
ta. Plodovi dugi oko 12 cm i Široki 5 -6 cm sa 3 ili4 ruba, u tehnološkoj zre-
losti beličasti sa 2e]enom nijansom . Pogodni za svežu potrošnju i preradu. Vrlo
rodna sorta.

POLUBABURE
Kalmkova. Srednjestasna sorta - do tehnološke zrelosli 125-130, a do fi-
ziološke 140-145 dana. Plodovi Strčeći, prizmatičnog oblika, maio uži prema
vthu, sa 3 ili 4 niba, u tcimoloikoj zrelosti au svctlozeleru, a u fiiioloskoj ctvctil
P -2 6 . Sorta Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Dužina ve-
getacije od nicanja do tehnološke zrelosti 115-118, a do fiziološke 135-138
dana. Stablo visoko 40-45 cm. Plod štrčeči kupast sa zaobljenim vrhom , pe-
rikarp oko 5 mm. Pogodan je za svežu potrošnju.

Paraoajz PAPfttKA
Introdukovana sorta. Dužina vegetacije od nicanja do teh-
B e u KAJ.VIL.
nološke zrelosti 112-116, a do fiziološke 135- 340 dana. Stablo žbunasto, vi-
sine oko 40 cm. Plođ okrugao. blago spljošten, perikarp 6 -8 mm, u
tehnoloskoj 2relosti mlečnobeo, a u f ziološkoj crven. Pogodan za industrij&ku
preradu.
Z eleni rotvnd . Introdukovjina sorta. Dužina vegetacije od nicanja do leh*
D o l o š k e zrelosti 118-120, a do fizioloske 145-150 dana. Stablo visine oko 45
c m . Ptod uki u g a o sa izraženim rcbrima, perikarp 6-7 m m , u tehnološkoj zrekv
sti t a m n o z e l e n , a u ftzkrioškoj tamnocrven. Pogodan za industrijsku preradu.

SORTE DUOIH PLOOOVA(KOGLl

KufiTOVS/CA KAfiUA. Bugarska sorta. Rana sorta. Dužina vegetacije od ni-
canja do tehnološke zrelosti 120-122, a do flziološke 145-150 dana. Stablo
visine oko 50 cm. Plod viseći, dvostrano sp ljo štea dužine 14-16 cra, perikarp
 129

mm, m ase 70-80 g, u tehnološkoj zrelosti tam nozebn, a u fiziološkoj

Pogodan za industrijsku preradu.
- Zl a t m a MEDAUA . Bugarska rana sorta. D užina vegetaoije od nicanja do
kM ftološke zreiosti 116-118, a d o fiziološke 138-140 dana. Stablo visine oko
W o l Plod viseći, dvostrano spljošteo. dužine 15-16 cm, perikarp debljine
5 mm, m ase 70-80 g, u tehnološkoj zrelosti svetlozelen, a u fiziološkoj cr-
\tn . Krjrati se u svežem stanju, a i za industrijsku preradu.
L zskovaCk a turšuara. Biljka visoka oko 60 cm, gTanata i rodna. Plodo-
m pretežno sabljasti, spljosteni, dužine oko 20 cm, um erero ijuti, u tehnolo-
škoj zrelosti svetlozeleni do žućkaste boje, a u fiziološkoj crveni. Pogodni za
svežu potrošnju i tutšiju.
S ivmja . Biljke visine oko 50 cm. Plod dužine 18-20 cm, šiljast, spljošten,
viseći, u tehnološkoj zrelosti 2 elenakstožute. a u fiziološkoj crvene boje. Na-
menjen za sv e tu potrotnju i preiadu.

F p F E R W I fL J U T E PAPEUĆTCE^

U leskovačkom i niškom kraju dostadugn ru gajene rame populaeije Iju-

tih sitnib paptfičica, naročito u plasteniciina za rajio pristizanje, anajvažnije su:
Fefezom ž UTa . Biljke visoke oko 50 cm. Sorta rana. Plodovi dužinc 10-
12 cm. okrugli n a preseloj, u tehnološkoj zrelosti zelenožuti, a u f iziološkoj na-
randžasti.
F s f e r o n a c r v e n a . Visina biljke oko 45 cm, Sorta raoa. P lod dužine 10-
12 cm, blago cilindričnog oblika, glatkepovršine, u tehnološkoj zrelosti zele*
norumen, a u fizioloskoj crcven, srednjeJjutine.

D om aće PRIZNATE SORTE PAPRIKE

Ba bure - Capsicum annuum ssp. macrocarpum van dolma

Tlpićne babur$
A L -1 2 . Stablo visoko od 45 do 50 c it v Vreme zrenja ćo tehnološke zre*
losti 120, a do fiziološke 140 dana. Plod štrčeći, krupan, na kratkoj debeloj
dršci, sa 3 Hi 4 ruba, dužine 10-12 cm, širine 8 -9 cm, mase oko 120 g, u teh-
nološkoj zrelosti žutozelen, a u fi2 iološkQj crven. M eso plodakvaliietno i uku«
sno. Biljke srednje otpom e prem a plamenjači i uvenuću.
PalanaCka babvra . Stablo visoko oko 55 cm, bujno, granato, Čvrsto. Vre-
m e zrenja - do tehnološke zrelosd 120> a do fiziološke 140 dana. P lod prizma-
130

Cićan, m lečne boje, viseći, dužine 10-14 cm, širiue u osnovi oko 6 cm , razde-
)jen na 3 -4 gnezda, perikarp debljine oko 8 mm, mase 120-140 g, u tehnolo-
$koj zrefosii ia tc , « u fiziološkoj crvene boje. P odovj sJaikog i pnjatnog
ukusa, pogodni za svežu polrošnju [ industrijsku preradu.
B uketna- 1. Vreme zrenja - do tehnoloskc zrelosti 120, a d o fjzioloŠke
140 dana. Stablo visjne oko 45 cm. Plod sa 3 do 4 vrha, dužine oko 10 cm, me-
snat, perikarp oko 5 mm. mase oko 90 g, u teimološkoj zrelosti beložut. a u fi-
ziološkoj crven. Biljke otpom e prem a truležu korena i uvenuću.
A Stablo visoko od 55 do 60 cm. Srednje rana sorta. Vreme zrenja
tlsa.

- do tchnolo&ke zrelosti oko 105 dana, a do fizioloske oko 130 dana. Plodo-
nošenje je dugo i sukcestvno. Plod pravilno prizmaticnog oblika sa 3 - 4 komo-
re, dužine 10-12 cm, Š irin e6 -9 cm , debljine p erik arp a5 -6 m m ,m ase 110-160
g, blagog ukusa. pogodan za svežu potrošnju i industrijsku preradu, u ichno-
ioškoj zrelosti žut, a u ftziološkoj crven, ujednaćen po berbama.
Vr a s js k a . Srednje raDa sorta, u tipu baburc. B iljka visioe oko 5 0 cm.
Plod visedi, lako sc bere, pravilno prizmatičnogob.ika, mase 80-130 g. Deblji-
na prrikjtrp* oko 5 mm. Boja ploda u tehnološkoj zrclosti mlcčnobela, a u ft*
ziolofikoj crvena. Lako se bcre i daje visok prinos.
A^rtA. Stablo visoko 50-60 cm, čvrslo. graaato. Plod prizmaticnog ob-
lika, dužinc 10-12 cm, širine oko 8 cm» sa četiri ruba, perikarp debljine 5-6
mm, m ase 110-160 g, blagog ukusa, u tehnoioškoj zrclosti beložut, a u fizk>
loškoj crven. Namcnjena za upotrebu u svežem s:anju, a i za preradu.
D a n j c a . Determ inantna sorta, otpom a prem a virusu m ozaika duvana.
Srednjc je bujna, visine 50-60 em, Plodovi izraz:to mesnali, slatki. svetložu-
ti u (ehnološkoj i crveni u fizioloskoj zrelosti. Prosečna m asa ploda oko 125
g, dužina oko 10, a Širina oko 8 cm.

Pniubahu/'č
Ma/tAi’A. Stablo visoko oko 5 0 cm, Čvrsio, gianato. Vreme zrenja - do
tehnološke zreiosti 125, a do fiziološke 150 dane. Plod Štrčeći, zašiijen, pljo-
snat, dužine 10-12 cm , tirin e o k o 6 cm. mesnat, blagog ukusa, m aseoko 85 g,
u tehnološkoj zrelosti žutozeien, a u fiziološkoj tamnocrven, Biljke tolcrant-
ne prcm a plamenjači, uvenuću biljaka i fuzarijumu.
Vlk t o r d a . Stablo visoko oko 45 cm , bujnc, čvrsto, granato. Vrejne zre-
nja - do tehnološke zrelosti oko 120 dana. a do fiziološke oko 145 dana. Plod
dužine 14-16 em , spIjoSten, sa 2 ili 3 komore, debljina perikarpa oko 4 mm,
prijatnog ukusa, mase o d 9 0 do 140 g. u tehnološkoj zrefosti Žutozelen, a u fi-
ziološkoj crven. Otpom a prcm a plflinenjaći, uvenuću biljaka i fuzarijumu.
 131

IAa Cvanka. Sfablo visoko oko 45 cm, čvisto, granato Vreme zrenja - <io
lehnološke zielosti oko 115, a d o fizioioške oko 140 dana. Plod đužine oko 15
cm, kupast, obično sa 2 komore, širine pri osnovi 4 -5 cm , mase od 85 do 100
g, u lelmološkoj zrelosti žutozelen. a u fiziološkoj intenzivno erven. Perikarp
■*“ 5 mm. O tpom a na virus m ozaika duvana i visoko tolerantna na virus mo-
zaika krastavca i n a trulež korena.
Paraćinka . Stablo visoko oko 55 cm, čvrsto, bujno, granato. V rcm ezre-
n j a - do tehnološke zrelosti 112-115, a d o fiziološkeoko 135 dana. Plod ku-
pastog oblika, štrčeći, d u iin e 12-14 cm, širine p ri osnovi oko 6 cm, vrh
zatupast, perikarp oko 5 mm, prijatnog ukusa, mase oko 80 g, u tehnološkoj
zrelosti žutozelen, a u fiziološkoj intenzivno crven. Tolerantna prem a truležu
korena, uvenuću biljaka i fuzarijum u. Pogodna za svežu potrošnju i industrij-
sku preradu.
M atica . Stablo visoko oko 55 cm , čvrsto, bujno, granato. Vreme zrenja
- do tehnoloSkezrelosti oko 120, a fiziološke oko 145 dana. Plod kupastsajed-
nim vrhom, m esn at dužine oko 10 cm , širine 6 -7 cm , ravne čašice, mase 70
do 90 c, đebljine perikarpa oko 5 mm, u tehnološkoj zrelosti svetlozelen, a u
fiziološkoj crven. Plodovi se lako beru, a pokožica se lako odvaja prilikom
pečenja. Zadovoljavajućatolerantnostprem a truležu korena, plamcnjači i uve-
nudu biljaka.

PARAD AJ2 p a p r i k a - C a p sicu m a n nuum ssp. m acrocai-pum var. rotundum

N ovosaĐANKa . Stvorena u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo

u Novom Sadu. Sta^lo visoko od 50 do 60 cm, snažno granato. Vreme zrenja
- đo tehnološke zrelosti oko 102, a do fiziološke 125 dana. Plod manje-više
okrugao, nema rebara (brazda), perikarp debljine 8-10 mm, mesnat, ukusan,
mase 80-120 g, u tehnološkoj zrelosti belozelenkast, a u fiziološkoj inteuziv-
no crven. Tolerantna prem a truležu korena i ploda, kao i uvenuća biljaka.

D u g e PAPRtKE ( r o o e ) - C a p sicu m ann u u m ssp. m acrocarpum var. longum

Turšiiare
T uršuara IA . Stablo visoko od 50 do 60 cm, razgranato i vrlo čvrsto.
Vreroe zrenja - do tehnološke zrelosti oko 125, a d o tehnološke oko 145 dana.
Plod viseči, izduženo konusan, blago naboran, dug 15-20 cm, okruglog pre-
seka, m ase 60-70 g, u tehnološkoj zrelosti žutoćUibame boje, a u fiziološkpj
crven. M eso ploda čvrsto, blago, ukusno. Sorta vrlo otpom a prem aplam enja-
Či i uvenuću biljaka.
132

P r im Siablo visoko oko 50 cm, Čvrsto, granato. Vremc zrenja - do tchno-

a .
loike zrelosti od 115 do 117, a d o fiziološkeod 130 do 133 dana. Plod prav. iz-
dužen, vjgedi, ovalen ili Hočno spljwten, dužine 12-15 cm, sirine 4 -6 cm , mase
65-70 g, mesnat, ukusan, u tehnološkoj zrelosti lam nozden, a u fizioloSkoj cr-
vene boje. Sorta zadovoljavajuće tolerantoa naroćito preroa plamenjaći i uve-
nuću biljaka.
To rnad oStablo visoko oko 50 cm . granato, bujno, čvrsto. Vreme zrc-
.
n j a - do tehnološke zrelosti oko 118, a do flzioloske oko 147 dana. Plod štr-
Čeći, u tipu kapije. dvostraoo spljošten. ali se sreću i trostrani prim erci, duiinc
12-14 cm . širine oko 6 cm, debljina perikarpa oko 4 mm, mose oko 85 g, u teh-
nološkoj zrelosti žutozelcn (m lečneboje), a u fiziološkoj crvcne boje. Sortaot-
poraa pretna plamenjači, uveouću biljaka i fuzarijumu.
D Stablo visoko oko 50 cm, Čvrsto, bujno, grana se na visini
uga b sla .
od oko 20 cm, najčešce nosi dve bočne grane. Vreme zrenja - do tehnološke
zrelosti oko 120, a do firiološke oko 140 dana. Plod visedi, m alo pljosnat. u ti-
pu kapijc, dužine 12-14 cm , debljine perikarpa oko 4 mm, blagog ukusa, ma-
od 90 do 120 g, u lehnoločkoj zrelosti žuloćilibam e boje, a u fiziološkoj
crven. Soria tolerantna prema plamenjači i uvcnuću biljaka.
Ž Slablo visoko oko 55 cm, čv rs» . grana se na visini o d 20
u psk a rana ,
cm . Vrcme zrenja - do tehnološke zrelosti 110-115, a d o fiziološkc 130-135
dana. Plod đužine 14-16 cm, Širine 5 -6 cm, spjjošten, s dve ili tri bočne stra*
ne, blago povijen, mase 100-120 g, u tehnološkoj zreiosti ćilibamožui, a u fi*
ziološkoj crvene boje. Sorta vrlo o tpom a prem a virusu m ozaika duvana, a
tolerantna n a virus mozaika krastavca.
Pa la n a č k a Stablo visoko oko 55 c o t ćvrsto, grana se na oko 20
kapu a .
cm. Vrcme zrcnja - do tehnološke zrelosti oko 115 cm , a do fiziološke oko
135 dana. Plod dužine 16-18 cm , Širine 4 -5 cm , spljošten i izvanrednog uku-
sa, u tehnološkoj zrelosti intenzivno zelene boje, a u fiziološkoj tamnocrven,
mase 80-120 g, Broj plodova po biljci 10-12. Sorta olpom a na trulež korena,
uvenuće biljaka i fuzarijum.
Una. Srednje rana sorta. Stahln visoko oko 50 cm , granato, ćvrsto. Plod
u tipu kapije, d u i o e 14-18 cm . širine oko 4 cm , mase 80-120 g, adebljina pe*
rikarpa oko 5 m m ,u tehnološkoj zrelosti svetlobeo do zelenkast, a u flziolo-
škoj crven. Pogodan za korisćenje u svežem i prerađenom stanju.
A Srednja rana sorta. StabJo vtsoko oko 65 cm , ćvreto, granato.
m fo pa .
Plođ krupan, šiljasto se završava, blago spljošten, masc 80-120 g, dobljina
perikarpa 4 -6 mm. u tehnološkoj zrelosti svetlozricne, a u fiziološkoj crvene
boje.
 133

Slom >vo jvo . Sređoj« rana. Stablo, čvrslo, granato, visoko oko 80 cm.
Plod vcltk, tupo šiijast, spljošten. blago rebrast, meso debelo 6 -8 mm, blagog
ukusa, u tchuoJoškoj zrciosti zclen, a u fizioJoškoj izr&ženo crvene boje.
Sorta otpom a na bolesii«
ViRDzm je srednja rana sorta. Od mcanja do tehnobške zrelosti prođe
) 13, a do fizfološke zrelosti 130 dana.
Biljke su visoke 80-85 cm. Imajo čvrstu granatu stabljiku. Listovi srco*
liki, uunnozelene boje.
Plodovi $u izduženi (oko 15 cm , a širine 6 cm), pljcsnatL zeleni u teh»
nološkoj i crveni u fizioloSkoj zrelosti. Ma.sa ploda u proseku je oko 105 g, me»
$o oko 5 mm. Pokožica se Iako odvaja.
Biljke nose 10 do 12 plodova. To j e veom a rodna sorta. Biljke otpomc
prema virusu mozaika duvana.

Začinskđ paprike
O d v a ja ju ć a Slablo visoko oko 6 0 cm , Čvrsto, granato. Vreme
slatk a.
zrcnji o d 140 do 143 daua. Plud izdužen, Stljast. mesnat, btagog ukusa, dužt-
oe 10-15 cm, m ase 2 0 do 25 g, u tehnološkoj zrelosti žutozelene, a u fiziolo-
ikoj crvcne boje, kada se lako odvaja od drške. liidustri;ski se prerađuje i
koristi kao začin.
H o r g o š k a s l a t k a (H S-2). Stablo visoko oko 50 cm, čvreto, granato. Ve*
gctaciom period od uicanja do pune zrelosti oko 145 dana Plod izđuženoši*
Jjasi, na preseku okruglast, m esnat, siatkog ukusa, dužine 10-22 cm , mase
20-25 g, u tehnološkoj s e lo s ti bledozelen, a u fiziološkoj intenzivno crvene
boje.pogodan za preradu i začin. Sorta zadovoljavajuče otpomosti prem a pla-
menjači i uvenuću biljaka.
Ifc m c o šK A H S-3. Dužina vegetacijc od nicanjfl do potpunog zre-
slatka
nja oko 145 dana. Stnblo visoko oko 60 cm, ćrvsto, i2 raženo, granato. Plod iz-
dužen, 10-12 cm, šiljast, viseći, m esnat, ukusan, blag, m ase 2 0 -2 5 g. u
tehnološkoj zrelosti tamnozelen, a u fiziološkoj crven, lako se odvaja od dr-
>ke. Pogodan za preradu i zaćin. Sorta srednje otpom a piema plam cnjaći i
uvenuću biljaka.
P e š č a m g k o m . D uiina vcgetacije od nicanja do poipunog zrenja oko 145
dana. Stablo žbunasto, visine do 65 cm. Plod viseći, dužine do 13 cm . širine
oko 2,5 cm , šiljasto se završava, mase 20-25 g, u tchnološkoj zrclosti zelen,
a u fiziološkoj temnocrvcne boje, Sadriaj boje u plodu 7,45 g/kg, a kapsaici-
na 0,43%. Nam enjen za industrijsku preradu i zaćin. Biljke tolerantne pretna
pl&menjači.
134

Tisa. DuŽina vegatacije od mcanja do pune zrelosti oko 135 dana. Sta-
blo visoko oko 60 cm , ćvrsto. granato. Plod viseći, dužine oko 12 cm , širiue
oko 2 cm, m ase oko 18 g, sadržaj boje 7,37 g/kg, a kapsaicina 0,1419%, suvih
materija 21,14% i perikarpa 57,35%, u tehnološkoj zielosti zelene, a u fizio-
loSkoj tcmnocrvene boje. Osnovna nam eoa gajenja jc za preiadu u zaćinski
proizvod. Sorta zadovotjavajoće tolcrantna prema piamenjaći i uvenuću biljaka.
H - 5. D uzina vegetacije od nicanja do pune zrelosti oko
o r g OŠk a s l a TKa
140 dana. Stablo visoko Oko 60 cm, Čvrsto, grana se r a visini od oko 20 cm.
Plod viseći, dužine oko 15 cm, šrnne do 3 cm , mesnat, slatkog ukusa, mase oko
23 g, procenat perikarpa 52% , boje u plodu 10 g/kg. Pogođna za prerađu u za-
ćin. Sorta tolerantna prem a plameryaći i uvenuću biljaka.
HonGOšKA slatka - 6. Dužina vegetacije od nieanja do pune 2relosti oko
45 dana. Stablo visoko oko 4 0 cm, Čvisto. grana se oa vistni od oko 18 cm.
Ptod viseći, dužine 10-12 cra, širine oko2,5 cm , gladak, mesDat, slatkog uku-
sa, m ase oko 15 g, u tchnološkoj zrelosti tamnozelen, a u fiziološkoj tamno-
crvene boje. Sorta zadovoljavajućc tolerantnosti prenta bolestima, a naročito
prema uvenuću biljaka.

L iutf p a p r ić ic i- - Capsicum aniiuum ssp; microcarpum var. longum elshipce

Karm sn . Dužina vegetacije od nicanja do tchnološke zrelosti 115, a do

fiziološke 130 dana. Stablo visine 4 0 -5 0 cm , bujno, Čvrsto. granato, nosi 9 0 -
100 plodova. Plod viseći, blago povijen, dužine 10-12 cm . šinne 1,5 -2 cm , na
preseku okrugao, Šiljasto se završava, vrh blago povijen. M eso ćvrsto, biago
ijutog ukusa, u tehnološkoj zrelosti plodovi zcleni, a u fiziološkoj crvene bo-
je , pretežno jednovrem eno sazrevaju. Sorta zadovoljavajuće toleranlna prema
bolestim a. a naročito prema uvenuću biljaka.
R umsnka . Dužina vegetacije od nicanja do tehrološke zrclosti oko ! 15,
a do fiziolojke oko 130 dana. Stablo visdco oko 45 cm, čvrsto, granato, sred-
nje bujoo. Plod dužine 10-12 cm , prećnika oko 1.5 cm. okrugao, šiljast, bla-
go povtjen. slatkog ukum . u lehnoložkoj zrelosti zelfnorum en. a u ftziološkoj
izražene crv'enc boje, Sorta zadovoljavajuće otpoma prem a truležu korena,
uvenuću biljaka i pl&menjači.
Z l a t a . Dužina vegetacije od nicanja do lehnoloske zrelosii oko 110, a do
fiziološke zrelosti oko 130 dana. Stablo visoko oko 50 cm , Čvrsto, grana se na
visini od oko 20 cm. Plod štrčeći, dužine 8-10 cm, prcčnika oko 1,5 cm, glat-
ke povišine, u tehnološkoj zrelosti žute, a u fizioloskoj nanuidžaste do žuto-
c rv e n to ie boje. slaikog ukusa. Biljke srednje otporue prem a tm ležu korcna.
 13$

Sipke
Kobra. Vreme zrenja đo tehnološke zrelosti oko 90, a do fiziološke oko
120 dana. Stablo visoko oko 45 ctti, ?vrsto, granato. Plod vjjeći, dužine 14-16
cm, u orectiiku 1,8-2 cm, na preseku blago zatubast, mase oko 25 g, rneso vr-
lo Ijuto. U fehnološkoj zrelosti plod svetlozelen, a u fizioloSkoj intezivno cr-
ven. Sorta zadovoljavajuće otporna prema truležu korena, jvenuću biljaka i
plamenjaći. V eom aje pogodna za gajenje u staklcnicima i plastenicima.
Plam em . Stabto visoko oko 45 cm. Plod okruglasl, prav, šiljasto se za-
'fšava, poluljutog ukusa, u punoj zrelosri crvene boje. S ortt je vfio rodna.
RoMANđ. Dužina vegetacije od nicanja do ieltnološke zrelosti oko 115, a
do fiziološke oko 135 dana. Stabio visoko oko 50 cm, bujno, čvrsto, granato.
Plod ovalnoeilmdričnog oblika. umereno Ijut sa zatubastim vrhom, viseći, u
tehnobškoj zrelosti mlečnobele, a u fiziološkoj crvene boje. Perikarp đeblji-
ne do 2 mm. k rt i vrlo soćan. Sorta srednje otpom s prcma truležu korena i
uvenueu biljaka.
K rušmca . Rana sorta. Biljke rastu u vism u d o 80 cm. Plod sladak, vise-
.e g tipa, dužm c oko 16 cm , širine oko 3 cm . dcbljine perikarpa oko 3 mm,
masc cko 50 g. B ojaploda u tehnološkoj zrelosti svetlozelcna, a intenzivno cr-
••ena u fiziološkoj. Koristi se u svežem stanju za potrošnju i za kiseljenje.

S tranc p rizn ate sorte

Sortna kom isija M inistarstva za poljoprivredu naše zemljc priznaia je

da se mogu koristiti i kod nas sledeče sorte;
M ildessa (1992), Amadeus (2001), Blondy (2001), Boni (2001), Brill
(2001). C altbra(200l), DelU(2001), Iova(2001), Savo (2001), Bianca (2002),
Ciklon (2002), Janka (2002), A lbatros (2004), A pollo (2004), Camekeon
<2004), Danubia (2004), Pincir (2004), Pinokkio (2004), Cecil (2005), Donat
(2005), Emeše (2005), Fortesse (2005), Hom era (2005), Kun (2005), Ringo
(2005), A m y (2006), Belladona (2006), Brillam (2006), K T -l (2006), Plani-
ke (2006).

G ajenje paprike u stakleniku- plastbn :ku

Predusevi. K ao dobri predusevi za papriku u obzir mogu doći salata,

mladi cm i luk, karfiol, a kao mogući su kupus i mrkva, dok su loši krastavac
1 biljkeiz familije Solunaceae (paradajz, paprika, krompir).
 Obrada zemljista* Po skidanju prethodnog u$evapotrebno je zem ljiite
u stakleniku ili piasteniku dobro zalili vodom, ako je zemljište suvo, ik ad aze-
mljiste upije vlagu uzorati ga na dubinu o d 30 do 40 cm, a zalim povrainski
pripreraiti (usilniti i poravnati).
Poželjno je obaviti i dezinfekciju oramčnog sloja zemljiSta, u blagovrc-
menom roku, po mogućstvu 2 aparivatvem ili bcm i,skim sredstvima ili bakte-
rijalnim đubrivim a. (BactoFill sa 15-20 i/ba).
NaJcon toga neposredno pred sadnju zemljište se poravna, navtaži i obc«
leže budući redovi markiranjem. Ako se planira gajenje paprike u plastičnim
tunelim a i n a otvorenom polju, ouda se osnovna obradazemljiSta izvodi u to-
ku jeseni. Duboko oranje izvodi se na 30-40 cni. Rano u proleće izvodi se po-
vrainska priprem a zem ljiita, a onda se postavljaju plastićni tuneli i biljke
rasada zasađuju.
Đubrenje. Prem a Becke>D illingen-u (1956), za prinos paprike od 20
t/ha utroii se 270 kg/ha azota (N), 50 kg/ha fosforL (R2O5) i 282 kg/ha kaJjju-
m a (KzO).
Paprika za visoke prinose traži obtlno đubrtnje. Z ato j c poželjso uneti
40-60 t/ha rfobrog stajskog dub»iva. Zavisno od staija hranljivih materija u ze-
mljištu, količine hraniva se kreću u sledećim odnosima: 250-300 kg/ha azo-
ta, 200-250 kg/ha fosfora i 300-400 kg/ha kalijuma.
Stajnjak i 1/3 fosfom ih i kalijum ovih đubriva unost se pod osnovnu ob-
radu zemljišta. Druga trećina fosfom ih i kalijumovih kao i 1/2 azotnih đubri-
va unosi se pod površinsku pripremu zemljišta. O statakđubriva daje se putem
prihranjivanja. Izuzetno je korisno ako se putem prihranjivanja, u prvom re-
du folijam o, paprici stave na raspolaganje m ikrodem eoti Fe, B. Mn i Mg.
Proizvodnja rasada. Oko 60 dana pre planiralja sadnjc rasada mora se
zapoćeti sa setvoru semena u tople leje ili delu staklenika ili plastenika. Rasad
se gaji na uobićajen način.
Sadnja rasoda. PripremljeDO zemljise u zašiićenom prostoru treba da se
zagreje od 22 d o 23°C.
Rasad krupnih plodova paprikc (babure, roge, turšijare i 8h) obično se
sadi na m eđurednom rastojanju od 80 cm. a u redu od 35 do 4 0 cm. U stakle-
niku koji ima uoseće slubove n a rostojnnju od 3,2 m sade se četiri rrda
(44H8(K80*'’8(K4O), a kod staklenika gde $u stubovi na rastojanju o d 6,4 m
m ogu se 2a$aditi 8 redova (4Oj-8(H-8(H'8O»*8CH-8C-'*8(H-8(M0).
Sadnja rasada može se obaviti u dvorcde trake rasporedom redova
100+60+60 i rastojanjem u redu od 30 do 40 cm.
Rasad sorti sitnih plodova (fcferotu, Šipke) sadi se na međurednom ra-
stojanju od 40 do 60 cm , a u redu od 25 do 30 cm. Sadti se može u dvorede
trake na međuredDom rastojanju ođ 60 do 70 cm, a u redu od 25 do 30 cm.
 137

Svakako, rastojanja biljaka izeđg redova moraju se pri.agođavati i dimen-

zijaraa staklenika, je r oni se dosta razlikuju o d proizvođača do proizvođača.
Posle sadnje, p o potiebi, tieba zasađene biljkezaliti mlakom vodom
T o p h tn i rezim. Treba nastojati da kolebanja tem peiature u stakleniku
bude Što manja. U ređaje za održavanje tem perature trebapodeSavati prem a
zabtevu biljaka i vremenskim prilikania, a približno o n ak o k ak o je to navede-
90 u naredaoj tabeli.

Tab. 36. Tbmperaiurni uslovi za gajenjc paprikc (®C)

Tokom
Vreme Do piodcmošenja
plodono&nja
danju [ 22-2X 25-30
Simcanc
DOĆU | lf-13 18-20
danju 18-20 19-22
Oblačno
noću !4-16 lfr-20

ZemljiSna temperatura treba d a se krede između 20 i 22°C.

Navođnjavanje (zalivanje). Za paprtku neophodno je d a viaga u zemlji-
fcu uvek bude 70 do 80% poljskog vodnog kapaciteta, sve do početka telmo-
ioikog zrenja ploda, a pos3e toga je treba povećati na 80 do 90% PVK.
Prvo zalivanje je odm ah nakon sadnje rasada n a frajno m esto proizvod-
ZjC. Nadalje, do početka masovnog plodonoseoja norma navodnjavanja treba
da bude 15 do 20 l/m2 uz zalivanje svakih 7-10 dana, a u vreme plodonošenja
20 do 3 0 1/m2 svakih 5 -7 dana.
Optimalna relativna vlažnost vazduba u zaštićenom objektu treha da se
fcrećeod 65 do 75%.
Podsađivanje. Posle 4 -5 dana nakon sadnje rasada polrebno je popuni-
n mesta gde se nisu pTimile biljke.
Prihranjivanje. Kada $e zasađen rasad dobro primi, a to se u povoljnim
uslovima može ostvariti posie 10-15 dana, onda se m ože primeniti prvo pri-
hranjivanje. Pianirana količina mineralnih đubriva za prihianjivacje raspore-
di se na više delova (koliko se prihranjivanja pianira) i to j e norm a jcdnog
prihranjivanja. Prve dve norm eprihranjivanja su m an je a cstaie nesto veće.
Prihranjivanja do faze piodonošenja izvodi se u razmaku od 10 do 12
dana,a u fazi plodonošenja i zrenja svakih 14-18 dana.
Posie prihranjivanja zasađene biljake zalivaju se mldcom vodom (2-3
1 m 2). Koristiti u prvom redu sislem kap po kap ili sistem za orošavanje koji
ravnomemo kvasi zemljište, a i saižava tem peraturu lista, ali m ogu se koristi-
li i drugi sistemi.
138

Kuttiviranje i okopavanje. Paprika traži rastrssito zem ljiite. Taj zahtev

$e može rea]|2ovati kultiviranjem i okopavanjem biljaka. Te m ere &e mogu iz>
voditi u nekoliko navrata, odciosno dok biljke ne sklope redove,
M uleiranje (zasiiranje), Zastiranje zcm ljišta □ zaštićenoj bašti dobro se
pokazalo. tCao zascirač možc se korisiiii slama. ma!č papir, plastična pro2rač-
na lli cm a folija. Kada sc Z9sstde biljke, zemljišie međuredno i$kultivira, bilj-
ke okopaju, onda se može postaviti mulć.
Postavijanje oslonaca. Kod bujnib, visokih sorti, sa izražeDim grana-
njem, koje se lako lome, neophodno je biljke p o n o ći osloneima, koje bi ih
pridržavale. To se možc ostvariti vezl vanjem boćnih grana, odnosno cele bilj-
ke špalirskim kanapom za noseću ili pomoćnu korstrukciju.
Orezivanje {oblikova/je) bitjaka. Prev elika bujnostbiljaka može imati ve-
like štetne posiedice J e r iako biijke lepo i bujno izgiedaju po pravilu slabije cvc-
taju. odnosno zameiaju plodove. Zato je neophodno odatraniti im pojedine
besplodne grane i prekratitl vrhove kada dostignu potrebnu vjsinu. Te delove
biljke treba skidaii oštrim scćivinm da bi se izbeglo stvaranje vcćih rana.
Rerhn proizM da. Plodovi paprikc stižu za beri>u 45-50 dana posle rasa-
divanja biljaka (feferom ), odnosno 60-70 dana (sortc sa krupnim plodovima).
Plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti kada dobiju oigovarajuću boju i čvrstinu.
Beru se ručno u više navrata, svakih 4 -5 dana. Prinos Ijutih paprićica
kreće se od 20 do 30 t/ha, a kod sorti sa krupnim rlodovim a od 30 do 60 t/ha.

G ajenje p ap rik e u p lastičn im tu n elim a

i n a o tv o rcn o m p ro sto ru

Obrada zem ljišta. Osnovna obrada i površinska priprema zem ljišta u

plasričnim tunelim a i2vodi se na isti naćin kao i u stakieniku.
Ako su plastični tuneli pokretni, zemljište se obrađuje i priprema kao i
kod proizvodnje paprike na otvorenom polju. a to znaći da se zemljište uzore
u toku jeseni, ostavi da prezimi u olvorenim brazdama i rano u proleće povr-
šinski priprcm a i onda postavlja plastični zaštilni tunel.
Ako pak zemljište ircba obruditi u već postavljenom tunclu, onda to
najčešćc Čini manjim traktorom sa jednom bra2Cbm ili ručnim riljanjem ze-
mljišta i to odmah po skidanju useva. U slučaju da zemljište nije dovoijno vla-
žao m ora se prethodno veštačkim putem nakvasid. a onda obraditi.
Najbolje je ako $e plastični lunel postavlja na novo zemljištc, je r se ti-
me izbegavaju šterne posledice od raznih bolcsti i šietočina.
Đ ubrenje zemJjiSta u plasteniku obavlja « kao i u stakleniku, s tim da
se nonna sm anji z a 20%.
 139

Proizvodnja t-asada. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva je u februa-

ru. a mere nege se izvode na uobičajen način.
Sadnja rasada. Za ranu proizvodnju u plasteniku koji se zagreva, rasad pa-
prike može se saditi tokom marta. A ko se radi o proizvodnji u plastičnim tu-
nelima bez zagrevanja ili sa deliimčnim zagrevanjem , onda se rasađ sadi u
prvoj polovini aprila, A ko se zasniva jesenja proizvodnja paprike (feferone),
onda ss rasad sadi u drugoj polovini ju la ili pocetkom avgusta meseca.
S adnjarasadaje obično vrstacna gde se biljke sade narastojaoju 40 -5 0
h 20-25 ctn (sorte sa krupnim plodovim a) ili n a 40 x 25 cm p o dve biljke za-
jedno (kod sorti sa sitnim plodovima). Ako se $adi upanlijike, onda prostor iz-
raeđu ajih treba da izoosi 50-60 cm, rastojanje u okviru pantljike 30-40 cm,
i rastojanje biljaka u redu 10-20 cm.
Kultiviranje. N a manjim površinam a kultiviranje se izvodi m anjim jed-
noredcim m otornim kultivatorim a, a n a večim Sirokozahvattim. O va agroteh-
nicka mera se izvodi dok se biljke ce počnu granati.
O kapavmfe. Izvodi se u dva-tri navrata, odnosno po potrebi.
Prikranjivanje. Frvo se izvodi odmah po rasađivanju na trajno mesto, a
drugo u fazi punog cvetanja i nadaJjeposle svake obilnije berbe. Poželjno je
d a placirane količine m in erab ih đubriva za prihranjivanje budu date pređ na-
vodnjavanje ili zajedno sa kuitiviranjem.
Navodnjavanje. Primeojuje se u vi5e navrata, a naročito u fazi plodono-
5enja.
Odrzavanje temperafure. U plastenicima, pogotovo u plastičnim tuneli-
ma gde nem a zagrevanja, teško j e održati optim alnu temperaturu (22-25°C
danju, a noću oko 20°C), i viažnost vazduha (oko 70% ). Dobrim provetrava-
njem i zatvaranjem objekta uz ostale mere (stavljanje duple folije, upotreba
agrilfclije, povremeno zagrevanje putem peči i sl.) m ogu se izbeći negativna
osciliranja tem perature i vlažnosti vazduha.
Ostaie mere nege. Uobičajene su.
Berba. Paprika sc bere ručno u tehnološkoj zrelosti, Sitni plodovi stižu
za berbu u dnigoj polovini m aja, a kod sorti krupnih plodova početkom juna.
Berbatraje sve do kasno u jesen. Prinos sitnoplodnih paprika kreće se izme-
đu 2 i 4 kg/m2, odnosno od 20 do 40 tdia. a krupnopiodnih od 3 do 5 kg/m ;
(30-50 t/ha).
140

ŠTETOCfNE, B O L E S T t i K O R O V l 1 N J1 H O V O S U Z B U A S J E

1. Š teto čin e

L/ sne vašj (Aphididae). Ima više vrsta va$i, apapriku najčešćenapadažu-

tozelena pamukova vas. Pretežno živi n a pamuku, po kojem je i đobila ime.
Telo vaši je ovalno, a boja teia je prom enljiva od zelene do žućkaste.
Duzine su 1,5-2,5 ram. Postoje krilate i beskrilns forme. K rilate forme ki*a-
jem m aja preleću $a drugih biljaka n a papriku koju napadaju sišući joj soko-
ve. Lišće dobijažučkastu boju, uvija $e k a unutrasnjosti lućeči raednu iepljivu
rosu, koju napadaju raznegljivice čađavice i list dobija crau boju. K ađa med-
na rosa padce n a plod, nadražuje pokoiicu, pokožica postaje hrapava, a plod
se deformiše.
Lisna vas ima viSc generacija. Jecfna hsna vas m ože dati i do 100 mia-
dih. P rezim ljavau obliku jaja na voćnim scablima.
Lisue vaši sišući sokove iz lišća usporavaju rast i razviće biljke, defor-
misani plođovi su m anje vredni ili su potpuno neupotrebljivi.
Ukoliko je zasad paprike joS uvek m lad i ne očekujc &c fornjiianjc, od-
nosno berba plodovaza 15 do 20 dana, tada se mogu upotrebiti pTeparati: La-
nate 25 WP, M ethom ex S l- 2 0 , Pirim or W P -50 i B eta-baythroid EC -25.
Ukoliko su plodovi zametnun i očekuje $e berba za 15 dana, tada se preporu-
čuje jed an od sledećih preparata: Taistar 10 EC, Danitol 10-EC, Hostaquick
E C -50, Nuvan 500 i Dccis 2,5 EC.
M eđutim, ukoliko se lisna vaŠ pojavi neposredno pred berbu plodova
paprike, tada koristiti (prem a uputstvu proizvodaća) preparat A ctelic-50, čija
j e karenca svega nekoliko dana.
K ukuhjzov PLAMSm: (O shinia nubikdU). K ukuruzov pJamenac u pr-
vom redu napađa biljke kukuruza, ali moze nane:i paprici znatne štete buieći
hodnike duž slabljika. Pored toga ubusuje se i u plodove paprikc i tako $ma-
njuje tržnu vrednost tom proizvodu.
Odrasli insekt je leptir Žućkaste do svetlosnieđe boje, sa dve dosta kri-
vudave Linije preko prednjih krila. Dužina lela je 12-15 mm. Raspon krila je
između 25 i 32 tnni. G useniee su žućkastoružičaste boje sam anjim pegama i
camnom prugom duž leđa. Dužinc do 2,5 cm, Prazimljava u stadijum u guse-
n iceu stabljikam anapadm ite biljke.
Leptiri se pojavljuju početkom j una. U toku godine javlja se vise gene-
racija.
D o maja treba iskorisliti ili spalili ostatkekukuruzovine, pre izlctanja
leptira. Izbegavati gajenje paprikepored ku k u ru ^.
 141

Direktne mere suzbijanja izvode se hem ijskim putem tretiranjem useva

prepatatima Talstar 10-EC (0,05%), D ecis EC -2,5 (0,04%) i sl.

2. B olesti

O va bolest napada papriku

F l a m e h j a č a p a p r j k e (P hylo p h th o ra c a p u d ) .
u svim fazam a rasta i razvića, U toplim lejam a izaziva poleganje rasada, a u
kasnijim fazam a izaziva truljenje slabla u n iv o u zeinljiSta. Od tog m esta tru-
ijenje se nastavlja preraa korenovom sistemu i prcm a vrhu stabla. To dovodi
do toga da se biljka susi. M rkocrvene pege javljaju se u pa^uhu lista i šire se
prem agom jem delu biljke izazivajući njeno sušenje,
Bolest napada i plodove paprike tako što u sušnom periodu unutrasnji
deo ploda istruli, spolja ostanc samo pffovidna pokožica, a t vlažuom vremc-
au razrija se/astresita belićasta prevjaka.
Gljrvice se ochžavtyu uzem ljištu na zarazenim biijnim delovim akoji su
uneti oranjeni u toku jeseni. Kada u proleće nastanu topliji ćani, micelija for-
mira konidije (rasplodne orgarte), koje u vlažnim uslovim a prelaze u 20 o$po-
re. Iroe se raznose na raznc nacine i kada dodu u dodir sa biljkom iz
zoosporangija oslobađaju se spore koje izazivaju infekciju.
Na m ladim biljkama rasada bolest izaziva poleganje rasada, a u kasni-
inn fazama biljke se sušc i uginjavaju. Stete mogu biti veoma velike.
Za preventivnu zaštitu paprike treba koristiti preparate: Previkur-N ,
Kv*adris, Kuproksat, Funguran i blauvit. Pored ovih preparata za spreeavanje
krenjabolesti m ogu se koristili i slcdeći: bakami kreč -50, bakrocid -50, bakar-
ru oksihlorid -50,T eozanA , Kupragin, bordovska Čorba, Kuproksat, Funguran,
Taioo,Equation, plavi kamen, Ziram S-75 Župa, Sandofan F, Sandofan Z i dr.
Za vreme bcrbe plođova mora se voditi raćuna o roku primene prepara-
ta (karenci).
Zfzeno uv.e w ć £ P4PJUKE (Vertidliujn aiboatrutn). Lišoe Da obolelim bilj-
kama onieksava, visi, ali i dalje zadržava zelenu boju. Biljke zaostaju u pora-
<tu ali sebore izbijanjem novilt izdanaka, postaju žbunaste (krzljave). Kora na
$tablu nekrotira(puca), đolazi đo oštećenja sprovodnih sudnva.
Gljivica koja izaziva ovu bolcst održava se u zem ljištuu obliku rasplod-
n h organa (mikrosklerocije), koji se kad dođu u kontakt sa biljkora aktivira-
; j i prodiru u njerto tkivo. Kada dospeju do sprovodnih sudova, šire se u sv e
detovebiljke, U sušnom pcriodu. kada gljivica dospe do lista, ona n a glav-
nom n « v u foim ira nove rasplodne otgane (konidije sa konidbforam a) koje ki-
ine kapi spiraju 1 prenose na zdrave biljke. U tkivu biJjke gljiva obrazuje
mikrosklerocije, koje zaoravanjem biljnih ostataka ostaju u zemlji.
 Kođ ranih mfekcija, naročilo kod osetljivih sorti, prestaje porast, cv
nje i 2 ametanje plodova. Ukoiiko se bolest pojavi u kasnijim fazam a r&sta i
ra2 voja, onda plodovi pre vrem ena pocrvene, smcžuraju se i osuše.
U prvom redu treba preduzeti preventivne n*ere, koje se sastoje u slede-
ćem:
- papriku gajiti u plodoredu, odnosno tako da se na isto 2em ljištc m o is >
vratiti najranije za Četiri godine;
- ssditi iskljućfvo zdrav rasad paprike.
Preporučljivoje:
- prc sadnje rasada na trajno m esto koren biljke potopiti u rastvor pre-
vikura {0,15 g u 101 vode); 1
- posle s&dnje rasada ručno biijke zaliti pvnenutim rastvorom (manje
povrtine);
- kad se rasad primi, treba ga oprskati jednrm od navedenih preparata.
Mogude je i tretiranje zcmljiSta, istira sredstvima, pre sadnje uz obave-
znu inkorporaciju. |
P epelnica (Leveillula Uiurica), Prvo se prirrećuju krupnehlorotične pe-
ge na licu lista, a na naličju naatojc brasnasta prevlika koju Čine sporonosni or-
gani ovc gljive. Tkivo lista u okviru pega nekrotira 1 dobija mrku boju.
N apadnuio lišće gubi zelenu boju, suši se i uginjtva.
Bolest se naroćitojavlja u zaltićenim prostcfim a (slakienici, plastenicik
Direktnc m ere borbe su otežane. je r raicelija parazita prodire đublje ■
tkivo, te se, u prvom redu, predlaže preventivno tretiranje fungicidim a Rubi-
gan (0,03% , Bajleton W P -25 (0,05%), Saprol (0,1%), Anvil, Tilt i drugim u
istoj koncentraciji.
Tfhjlez korena (Scleivtinia sderotiorum ). Kod mladih biljaka gljivica
ove bolcsli napada vrat korena, gde se prvo javljaju vodene pege, nadalje tki-
vo omckša i biljke poležu. U toku vegetacije ona lakođe napada cvet i plod pe-
prike. Cvet postaje sterilan, a plod propada i na njonu se razvijaju bele micetije
sa cm im sklerocijama.
Gljiva se održava u zem ljištu u obliku sklerocija u biljnim ostacima.
Za suzbijanje se preporučuju ista sredstva kao i pri zaštiti od zelenog
uvenuća paprike.

V ikoze

VtRVS uozaika duvana. Na miadim Itstovima paprike ovaj vtrus izazivJ

mozaik u vidu tamnozelenih i svetlozeleoih hlorotičnih $ara. Liiće se pri jan
čem napadu brzo opuita i otpada. Biljke zaostaju u rastu i razvoju, slabije
 143

raeću plodove, a ukoliko se plođovi i zam etnu, oni su sitni i ja k o deformisanj

- neupotreb\jivi.
M ere za sprečavanje pojave j širenja ovog virusa sastoje se pre svega u
setvizđravog sem enapaprike, koje treba da je dobro dezinfikovano, što se
odnosi i na zemlj išni supstrat u kojem če se biljka za vrem e rasada razvijati.
\la t. ruke i druga pomagate pre i posle rada treba obavezno dezinfikovati.
Takođe treba zaražene biljne ostatke spaljivati, ne sam o ptprike, već i druge
korovske vrste.
VtRus m o z a ik a k r a s t a v c a . V irus m ozaika krastavca na paprici izaziva
2bunast i raetlićast izgled biljke. N a listovim a se prvo zapaža mozaičko crve-
nilo. Veći broj cvetova ostaje neoplođen, a form irani plodovi su sitni, defor-
misar.i i neupotrebljivi.
M ere suzbijanja su sledeće: prim ena plodw eda, upotreba zdravog se-
m ena za proizvodnju rasada, dezinfekcija zem ljišta i supstrata u zastićenim
prostorima i uništavanje lisnih vaši.
V srus m o z a ik a Ako se virus prenese preko seniena onda se na
L JC E R K E .
kotiledonim listićim apaprike |K)ja\ljuju sitne belićaste pege, a kasnije se to ja -
vlja i kod oelalih listova. Pege beLiČastc i žućkostc bojc postcpcno sc šire da-
ju ii biljci šareni izgleđ. Ovaj virus m ože znalno sm anjiti prinos plodova
paprike,
Zaštitne mere su: korišćenje zdravog sctnena paprike, ne zasnivati pro-
izvochju paprike na lucerištima i detelištima, suzbijati lisne vaši kao prenosi-
oce viru$a.
S tol&ur - i i r r o u v e h u č e p a p r ik e . Stoibur je oboljeoje koje izaziva fito-
piaznta (Phytoplasma). To je jeduoćelijski mikroorgamzam, bez čvrste ćelij-
ske opne, jedva vidljiv pod elektronskim m ikroskopom , lako se kreće po
sprovodnim sudovim a biljkc.
Vršno liSce zaraženih biljaka j e sitno, a pojedini listovi su hlorotični.
Uspoiava se porast biljke, nastaje defonuacija lišća i pojava sterilnosti cveta.
Sve tc utiče na sm anjenje pvinosa.
Mere zastite su suzbijanje korovskih biljaka poponca i renike u kojima
se fitoplazma održava, kao i hemijsko suzbijanje cikada,

3. K orovi i n jih o v o suzbijanje

Kod m anjih površina pod zasadom paprike, suzbijanje korov'a rrtože se

obaviti ručno, okopavanjem i plevljenjem. M eđutim, n a vcćini proizvodnim
površiaama, naročito u nedostatku radne snage, m ogu se korovi eliminisati
upotrebom herbiciđnih preparata.
144

Kada se zem ljište dobro povr&inski pripremi za setvu semena ili sadnju
rasada, mogu $e preduzeti m eretretiranja pre lii posle setve, odnosno sadnje
rasada. kao nap rim en
a) Pre setve sem ena ili sadnje rasada za suzbijanje jednogodišnjih trav*
nih i Sirokolisnih korova može se upotrebiti:
- Devrinol W P -4 5 -F i Devrinol W P -50 (2,5-4 kg/ha), uz inkorporaci-
ju u zcmljište n a dubinu od 3 do 5 cm;
- T ref lan EC (2 ,5 -4 kg/ha) iJi Župilan E C -43 ( I - 2 1/ha), u z inkorpof*
ciju zemljišta na dubini od 5 đ o 8 cm.
b) Posle setve iti sadnje rasada:
- Stomp 330-E u dozi do 5 1/ha za suzbijanje jednogodišnjih travnih
pojedinih Sirokolisnih korova;
- fu zilejd (Fusilade) super u dozi od 2 do 44 1/ha za suzbijanjc jcdno-
godišnjth i višegodišnjth rizom&kih travnih korova, kada dostignu visinu o d 15
do 20 cm.
 145

VRSTE IZ PAMIUJE C U C V R B fT A C E A E J U S S .

KRASTA VAC - Cucumis sativus L.

Jestivi deo biljke j e plod - so4oe bobica u fa2 i tehno.oške zrelosti, od-
nosno kađa scm e jo š oije očvrslo. K ao salata ptod krastavca koristi se u sve-
žem i-i ukiseljenom stanju. Sprem a se kao važna zim nica u velikom broju
domaćinstava, a sve v ile preraden na induslrijskr način.
Pored upotrebe u Ijudskoj ishrani, plodovi krastavacakoriste se i u far-
maccutskoj industnji za dobijanje razjiih kozmetičkih prepaiata.
Plod krastavaca u jestjvoj fazi korišćenja ima malu ensrgetsku vrednost
(46-58 kJ).
Po hemijskom sastavu plod sadrži: 94,3-96,2% vodc, 0*56-1,10% belan-
ćcvina, 0,11-0,7% monosaharida, 0,33-0*78% celuloze, 0,08-0,27% masti i
0,25-0,58% m ineralnih materija.
Stobodne organske kiseline daju prijat&n, osvežavajući ukus, a karak-
terutični rairis krastavca potičc od eteričnog ulja (oko IC m g na 100 g).
Jkoliko su ustovi prozvodnje krastavaca ekstremni (niska iii visoka tem-
pcratura i vlažnostj, piodovi mogu biti tošijeg ukusa. čak i gorki. Gorak ukus
potiče od glukoztda kukurbitacina.
Mineralne materije imaju vrto značajnu ulogu kako u p>>giedu prinosa la-
ko t kvaliteU. O d ukupnih količina tih materija oko trečiru čini kalijum , a
ostali deo čine kalcijum, fosfor, natrijum , gvoM c. m angan i jod. Dosta visok
proctDat kalijuma. a m aii procenat natrijuma daju krastavcu delotvom o diu-
rctično svojstvo. Da.bi se to svojstvo sačuvalo, sm atra sc d a s e p ri upotrebi ne
sme soliti kako se taj odnos ne bi promenio unošcnjcm natrijuma \z soli, je r bj
krastavac u rom slučaju izgubio svoje važno svojslvo.
Krastavae im anajviše vitamina S ( 11 m g% ), a sađ rii gotovo sve vitfuni-
ne grupe B i neznatne količne karolina. Krastavac bolje čuva vitamin S ako se
ne drž. u frižideru.
Plod krastavca najbolje je koristiri žftjelo u početnoj fazi tehnološke
rrelosd (kada zelena boja počne prelazitj u žućkastu). Mlaći plodovi su teže
pfobavljivi, izazivaju nadim anje i stvaraju gasove u crevima.
146

Krastavac ima i lckovita svojstva:

- usled vcće količine kalijum a olakSava mckrenje, pomaže pri bolesti-
m a srca i bubrcga, kao i protiv reume;
- rastvara rookraćnu kisetinu p a j e konslau liclma sa kam enom u bu-
brezim a i m okraćnom mehuru, je r izaziva izlučivanje vode i otrovnih matcri-
j a i z organizma;
- siiovi piod krastavca dobrim delom reguliše rad creva, a stohcu ćini
mekšom;
- snižava k ć e r u krvi, te bi trebalo d a ga dfjabctičari višc koriste;
- zbog svoje m ale kalorične vrednosti pripada grupi dijetalnih namimi-
ca, koje $e predlažu osobam a sklonim debljanju.

V \lN U E BOTAWCRE OSOBVNE

Kcffen granat, prodire duboko, ali največiprocenat se ra2Vija u oraaič-

nom sloju. Dobro usvaja hranljive materije. Stablo je u obliku granate vre-
že,koja m ože dostići i preko 3 m. Listovi su veliki, okrugiasto-srcasti, na
dugačkiro drikama. Cvetovi su žuti, dvopolni (muški i ženski) i hermafrodit-
ni (cvcluvi sa oba pola) i partenokerpni (oplodrja be? mešaj\ja polova).
Plod kod krastavca je sočna bobica koja može biti tazličitog oblika, du-
žinc, boje i površine. Prema tom e plodove krastavca možeroo razvrstati na
slcdeči oačin:
- p o obliku najajolike, eliptične, cilindrićae, topuzaste, zaobljene, kifla-
ste i sl.;
- po dužini na kratke (do 10 cm), se d n je (10-20 cm) i duge (preko 20 cm);
- po površni na glatke, rebraste i bradavicastc; bradavice mogu bili ret-
k e ili guste sa manjim ili većim bodljama, cm e ili bele boje;
- po boji n a svetlozelene, zelene, tamnozelenc, zelenožućkaste, pruga-
ste do sredine ili celom dužinom sa bojom zeleoom, belom ili žutom, sve to u
fazi tehnološke zrelosti; u fiziološkoj zrelosti plod je braonžute boje;
- po težini n a lake (5-20 g), lake do srednje (20-100 g), srednje (100-
300 g) i teške (preko 300 g).
N a preseku ploda razlikujcm o koru (spo(ni dco), koja roože biti $a bo-
dijam a ili bez njih, i unutrašnji jesd v i deo (me*o), koji u sebi nosi začeto se-
me ili je bcz njega (partenokarpnc sone), ređe sa uuuuašnjom prazninom.
M eso ploda m ože d a budc više ili m anjećvrsto, hrskavo, osvežavajuće
ukusno, prijatnog ili nagorkog ukusa.

Uslovi uspevanja

Toplota. Krastavac je biijka koja ima visoke zahteve prema toplot j. Mini-
malna tem peraturaza klljanje sem enau laboratorijskim usiovima je izmedu )2
i 13°C, aup o ljsk im prilikama izrneđu 17 i 19*C. Smaira se d a je optimalna lem-
perarura za klijanje sem ena25 đo 28°C. Pri optimalnoj temperaturi nicanjepo-
iinjeposle 4 do 6 dana, a pri temperdturi od 18°C tek posle 10 đana.
N a temperaturi od preko 20VC cvetovi se pojavljuju posle 26 dana od ni-
eanja biljaka, a n a tcmperaturi ispod 20°C pojavljuju se posle 37 dana.
Cvetovi $e ne otvaraju ako šu temperature niže od 12°C, a najniža tem-
peratura na kojoj se njihova oplodnja m ože ostvariti izncsi J4 do 16°C. N a
temperaturi između 10 i 14°C dolazi do otpadauja zacetlh plodova.
K rastavac je osetljiv n a niske temperature. Ako se biljke gaje u zaštiće-
nom progtoru (staklenici, plastenici, tople leje), za vrem e formiranja plodova
temperatura treba da se krece između 20 i 30°C, a noću od 17 do 21'*C.
Optimalna temperatura zemljiŠta za normalnu aktivnost korenovog siste-
ma b:ljica je između 22 i 27°C.
Svellost Biljke krastavca nisu previše osetljive n a jacinu svetlosti, ali
ne podnose zasenjivanje. Optim alna osvetljenost pri g ajeiju biljaka n a oko
20dC je 15.000 luksa. Za noimalan rastpotrebanje intenzitet svetlostiod 8.000
do 9.000 luksa i dužina dana od 10 do 12 sati. Biljke krastavca dobro iskori-
Sćavaju svetiost, je r se brzo razvijaju. Krastavci su po pravilu biljke kratkog
daua. Istraživanja su potvrđila d a se u uslovima dugog dana prvo javljaju mu-
ški cvetovi, a u uslovim a kratkog đana ženski.
yiaga (voda). Biljke krastavca imaju velike potrebe u pogledu potio-
šnje vode. Kao što je istaknuto, krastavac ima malo slabijikorenov sistem i ve-
liku isparljivu površinu nadzem nog dela, u prvom redu preko liŠća. Takve
krajnosti m ogu se ublažiti ako u zem ljištu im a dovoljno viage tokom cele ve-
getacije, t ako j e vlažnost vazđuha zadovoljavajuća.
Zemljište. K rastavac treba gajiti naplodnim , humusnim,Tastresitim. to-
plim, ocednim zemljištim a, bogatim hranljivim materijama, neutralne do bla-
go kisele reakcije (pH 6 do 7).

SORTE I HIBRIDI KRASTAVCA

D o m aće i o đ o m aćen e sorto

KraSTAVCI TIPA KOKNlfafl

Najs F i . Biljka srednje bujna. Od nicanja biJjaka do p r/e berbe 40-41 da-
na. Cvetovi isključivo ženski (ginoecius), te je neophodno dodavanje 10% se-
mena polinatora.
148

Plod vreceoaslocilmdriČan, tamnozclene boje $a beličastim pnjgaraa, sa

srednje krupnira bradavicama i m rkim bodijama. M eso hrskavo, čvrsto, se-
m eno gaezdo maJo, bez unutraSnje supljine i gorčine.
P o u F i. Stablo srcdnje bujno. Biljka pretežno nosi ženske cvetove (oko
90% ) i m ora sc đodati oko J0% polinatora. O d nicanja do početka prve berbe
oko 45 dana,
Plod cilindričao, blago zaobljen, sa ređim bradavicama i belim bodija-
ma. Odnos dužine i Sjrine 3:1. N apreseku trouglast, zeiene boje. M eso čvtsio,
hrskavo, bez gorčine i unutra&njc lupljine. Pogodar za svežu potrošnju i indu-
strijsku preradu.
Biljkc zadovoljavajući tolerantne preroaanlraknoa, krastavosU, plarae-
njači i pepelnici.
M irta Ff. Stablo granato, srednje dužine. Bifjka prettžno nosi ženske cvo*
tove (ginoccius). Od nicanja biljaka do početka betbe plodova oko 45 dana.
Plod cilindričan, dužine oko 12 cm, napreseku zaobljeno trouglast, tara-
nozelene boje, bradavičast, sa belim bodljama. Odnos dužine i širine 3:1. Me-
so sočno, hrskavo. be2 gorčinc, prijatnog ukusa.
PalaNački kOrnišon F i . Biljka snažnog porasta. Vreža srednje đebljine i
dužine. Listovi bledozclene boje. Preovlađujum ulki c v e to v i- tip monoecius.
Plod vretenastocilradriian, na preseku zaobljeno trouglast, svetlozelene
boje, bradavice krupne sa cm im bodljama, bez gw čine i unuiraSnjih lupljina.
O d nicanja do prve berbe oko 43 dana.
M eso ploda Ćvrsto. hrskavo i ukusno.
Biljkc srednje otpom e prem a antrakoozi. p.amenjači. pepelnici i prou-
zrokovaču krastavosti,
Re a l jc hibrid priznat 2005 godine. Stvorea je u Jnatitutu za ratarstvo i
povrtarstvo u N ovom Sadu. O to ran je na bolesti i vrlo jep rin o san i kvalitetan.

K rastavci sala ta ri

Slavua F i . Stablo snažno. sa srednje đugim granama, koje nose prdežno

žcnske cvetove (ginoecius). Polinacija se obezbcđuje drugom sortom sa 10%
semena. Od nicanja biljaka do početka bcrbe oko 54 dana. Plod ciiindričan, du-
žine oko 17 ctn, pri krajevima blago 2aobljen, tamnozelene boje, pri zadnjem
delu sab lag im beličastim prugam a, sa reikim brsdavicama i belim bodljama.
M asa ploda oko 240 g. M eso ploda Čvrslo, hrskavo, ukusno.
L ifaa F i. Stablo granaio. srednje dužine, isključivo nosi ženske cvetovc
(ginoccius), te je potrebno dodavanje semena druge sorte kao poiinatora (5 -
10%). Od nicanja do početka berbe oko 50 dana.
 149

Plod dužine 18-20 cm> zaobljen sa obe strane, lamnozelen, m asc oko
260 g. Sem eno gnezdo srednje veliko. Bradavice krupne, a bodlje b d e .
MtffOh Fj. Stahlo granato, srednje dužine, nosi oko 90% ženskth cveto
va (gmoecius), te se radi bolje polinacije dodaje oko 10% semena drugih sor-
ti. Od nicanja do početka berbe oko 42 dana.
Plod vretenastocilindričan, na poprečnom preseku trouglast, pokožica
zelena, sa kratkim bradavicanm i cm im bodljama. M eso čvrsto, hrskavo, bez
šupijina, ukusno.
JlENesAMSA F t. Stablo snažnog rasta, osrednjeg gTananja. Preovlađuju
ženski cvetovi (oko 90% ), pri setvi dodaje se oko 10% polinatora druge sor-
te. 0 6 nicanja d o poćetka berbe oko 52 dana. Plod vretenastocilindnčan, ze-
len, dužine oko 2 0 cm , prećnika 4,5 cm , m ase oko 215 g, sa srednje krupnim
i retkim bradavicama, bodlje bele> be2 gorčine i supljine.
S p*/ntek Fi. Stablo srednjeg rasta i gnuianja. Cvetovi pretežno žensk
(ginoecius). Od ntcanja do početka berbe oko 50 dana.
Plod cilindričan, dužioe 18-20 cm, prečmk oko 4 cm, inmnuzelene boje
bcz uzdužnih §ara, mase oko 200 g. M eso ćvrsto, hrskavo, priiamog ukusa.
Ist o kBiljke bujne, srednje izraženog grananja. Preovladuju žensk
F i .
cvetovi (oko 90% ), tip ginoecius. Od nicanja do prve berbe 42 dana,
Plod cilindričan, blago rebrast prem a drsci, tamnozelene boje, u prosc
ku masc oko 220 g, dužine 18-20 cm. prečnik 4,6 cm. Meso čvrsto, hrskavo
ukusno, bez šupijina.
Tajfus . Od nicanja do početka berbe oko 45 dana. P b d je izduženog, ci
(indričnog oblika. gladak, tamnozelen sa svetlim prugaraa. iu žin e oko 17 cm
mase 180-200 g.
A sto ri P lso aovije priznati hibridi (2003 i 2004) C em ra za povr
k jo su
taratvo u Smederevskoj Paianci. rmaju veliki potencijal rodaosti, dobreotpor
nosti ita bolesii i sve više se Sire u proizvodnji.

IKGSTRANE PRI2NATE SORTE-HIBRIDI

Sortna kom isije na§e zemljc obavila j e dvogodišnja - trogodišnja ispi-

tivanja vclikog broja inostranih sorti i hlbrida i odobrila d a s e mogu gajiti na
našoj teritoriji sledeće sorte i hibride D o nja(l992), D arina(1993),A nuschka
') 994). Klaudia (1994), Markctmore 76 (1994), O phix (19941, OTpheus (1994),
Roide- (1994), Encore (1995), N lZ -5 o ) 14 (2000), Serit (20*30), JokeT (2001).
Mohikan (2001), A drian (2002), C rispina (2002), Ditpina (2002), Jazzer
150

(2002) , Octopus (2002), Parker (2002), Stimora (2002), Profi (2003), Ringo
(2003) , Haim onie (2004), Sam ir(2004), Tomac (2004), Bereg (2006), Toma-
dr> (2006).
O d svih ispitivanih i odobrenih sorti i hibrida krastavaca oajčešće se ko-
riste u na$oj proizvodnji:

KRASTAVCI KORNilONI
L svm m ik s F i.
Srednje rani hibrid sa pretežno žcnskim cvetovima. Bilj*
k a izrazito jaka. Plod izdužeoozaobljenog oblika lepog izgleda, dobrog kvali*
teta, zelene boje sa blagim nijaosama be(e boje, blago bradavičast
A nuška F i . Rano stiže u tehnolo§ku zrelost. Formira jake biljkc sa pre-
težno ženskim cvetovima. Plodizdužen, valjkaat sazaobljenim krajevima, ze-
lene boje, bradavićast.
Donja F i. Srednje rani hibrid. Biljke bujne, sa pretežno ženskim cveto-
vim a. P lod zelcn, bradavicast, valjkastozeobljen na krajevim a, kvaliietan i
ukusan.
M arjnda F j . Hibrid ranog sttzrcvanjn. Biljkesrcdnje bujne. Cvetovi pnr-
tenokarpni. Piodovi ujednačeni, bradavičasti, kvalitetni, zelene boje.
R egal F / . Vrlo rani hibrid, donosi prve plodove 2a oko 52 dana. Plodo-
v i citindrični, tamnozeleni, dužine 3 - 4 cm, pogodni za kiseljenje. Prinosan \
otpcraji hibrid na boiesti.
K 0RQVa F i. Rani hibrid, Pogodan za gajenje n a otvorenom polju. Dugo
plodonosi. Plodovi kratki, tamnozeleni, cilindričri sa belim bodljicama. Od-
dos dužine i širine 3:1.

V m o F i. Pripada grupi ranih hibrida. Pogodan za gajenje oa otvorenom

polju. Plodovi ciHndriĆni, tananozeleni, sa belim bodljicama, odnos dužinc i $i-
rine 3:1.
M inerva F j. Srednje do kasni hibrid. Biljke osrednjc bujne. Plod blago
konusan, bradavičast. odnos dužine i Sirine 3:1. Dugo plodonosl

KR^gTAVCl SALATARI
Enkor F i . Američki hibrid, ženskog pola. Pogodan za gajenje u zaStiče-
nom prostoru, ali i na otvorenom polju, Pripada grupi ranih hibrida. P)od lam*
nozelene boje, prcćnik 4 - 5 cm , m ase 150-200 g. Plodovi bez gorčine i
unutralnjih šupljina.
R ajder F i. Rani hibrid američkog porekla. Biljke bujne i otpom c na bo-
lesti. UspeSno se gaje u zaštićenom prostoru i naotvorenom poljo. Plod tam-
 151

nozelene boje. dužine 16-20 cm, p rečn ik a4 -5 cm, mase 220-250 g, bez gor-
čtne, prijatnog ukusa,
F t (Reicap F t). Sre<3nje rani hibTid sa pretežno žensk im cvetnvi-
R e ik a p
ma. Biljke srednje biijnosti. Listovi uspravnijeg položaja, te se biljke mogu
gušće sađiti. Plod z e i e D e boje, dužine oko 2 0 cm i prečnika 4 - 5 cm.
F t. Vrlo rani hibrid. Pogodan zag ajen je kako u plastičnim tune-
D a r im a
lima tako i n a otvorenom prostoru. B iljke bujne sa pretežnc ženskim cvetovi-
m a donose prvu berbu posle 55 dana o d nicanja biljaka, P lod bradavičast,
zelene boje, dužine 22-23 cm. Dužina prem a širini 5:1.

STAKLKNIČKl SALAfNI HIBRIDI

Staklenički hibridi krastavaca imaju duge plodcrve, čijaje oplodnja par-

tenokarpna, zelene su boje, glatke površine i prijatnog ukusa. Među njim a ts-
tiče se hibrid:
D aubor F i. Vrlo rani hibrid. Biljke bujne, snažne. Oplodnja parteno-
karpna. Plod tamnozelftn, dužine do 40 cm , glatke površine, blago rebrast.
BiJjke otporne n a autraknozu i krastavost, N a m: gaji se 1,5 do 2 biljke. Jako
prinosan hibrid.

D in am ičk i p lan p ro izv o d n je k rastav aca

U dobro opremljenom stakleniku, plasteniku, toploj leji u plastičnom

tunehi m ože se organizovati gajenje krastavaca kao jcsenja, zim ska i proleć-
na proizvodnja.
Jesenja proizvodnja. Krajem avgusta zapoćinje se saproizvodnjom ra-
sacla, a beiba plodova poćinje od pocetka novem bra i traje do kraja januara.
Posle toga može se u istom objektu organizovati drugaproizvodnja, na primer
paradajza.
Zimskaproizvodnja Gajenje rasada treba započeti u drugoj polovini ok-
tobra, a zasaditi g a krajem novem bra da bi plodonošenje započelo u toku ja-
nuara i trajalo do aprila. Zatim , zaštićen prostor može prim iti narednu
proizvodnju (srednje rani paradajz, paprika i sl).
F rohćna prizvodnja. Gajenje rasada krastavaca treba zapoćeti u febru-
aru, zasaditi ga u drugoj polovini m arta da bi plodovi stigli za tržište u apvilu
i trajali do juna, posle eega pristižu proizvodi sa otvorenog polja.
152

*&bs 31. PlaR proizvodnjc isadnja rasada

Vremc sctvc Potrebon brcj daira za m a d Planirana sadnja rasada
01—10. scptembra 30 01—10. novembia
01-20. sepiembra 50 01-10. Bovembra
01-10. oktobra 60 01-10. decembra
10-20. novembra 50 01-10. januara
20-30. decerabra 40 01-10. fcbruara
oko 25. jauuara 35 01 - 10. marta
0 1—10. marta 30 01-10. aprila
01 - 10. aprila 30 01-10. maja*
01-10, jula 30 25.06-10.07-10.08

Letnja (postm a) proizvođnja. O va proizvodnja m ože se obavljati na

otvorenom ili u zastićenom prostoru. Posie skidanja ranih useva (grasak, rani
krompir, mricva), na otvorenom prostoru može se zasnovati proizvodnja kra-
stavcaputem direktne setve ili sadnjom odnegovanog rasadakrajem ju n a i po-
cetkom jula.
Zaštićeni prostori posle zadnje berbe paradajza ili ranili kupusnjaća (ku-
pus, kelj, kai fiol, kcleraba) m ogu iskoristiti jo s i za proizvodnju krostnvo
ca kornišona ili salatara. Zasnivanje proizvodnje u zaštićenom prostoru treba
obaviti rasadom odnegovanim u saksijama. Sadnja rasada je u toku ju la i po-
Četkom avgusta.
Berba se m oze očektvati za oko 50-60 dana od vremena nicanja biljaka.

GAJENJE KKASTAVACA U STAKtENlK'J 1 PLASTENIKU

Priprema objekta. Sva uočena oštećenja obiekta i uređaja Ireba popra-

viti i dovesti u ispravno stanje.
Izbor pveduseva. Kao dobri predusevi krastavcu u zaštićenom prostoru
smatraju se salata, zeleni luk, kupusnjače (kupus, kelj, karfiol, kcleraba), a
kao lošiji paradajz, paprika, plavipatlidžan. Kod kombinovanog načinapro-
izvodnje - u plastičnim tunclim a i na otvorenom polju - mnogo je veći izbor
preduseva (mahunjače, krompir, korenjače i dr.).
Obrađa zemljišta. Obradom zem ljišta rastresa se zbijeno zemljiSte na
dubinu od 30 do 40 cm, dobro se m ešaju uncta organska i m ineralnađubriva,
dobro zadržava vlagadozirana sistemom za navocnjavanje, a obezbeđuje se i
povoljan vazdušni reŽim, što sve može znatno utieati n a ostvarivanje visokih
prinosa gajene biljne vrste,
 153

Đubrenje, Prem a Becker-Dillingen-u (1956), za prinos knistavacaod 30

ih a ulroši se 50 kg/ha azota (N), 40 kg/lia fosfora (P2O 5) i 80 kg/ha kalijuma
•K2O). Krastavci dobro reaguju n a đubrenje stajnjakom. U 2a$tićeni prostor
unosi se 4 0 -5 0 t/ha dobrog siajskog đubriva. mada norme mogu biti i znatno
\e će ako u zemJjištu nema dovoljno humusnih materija. Unošenje stajskog
dubriva najbolje j e obavtti rasturanjem po celoj površini zemljišta i zaorava-
ojetu tia dubinu ođ 30 do 40 cm.
U nedostatku dovoljne količine stajskog đubriva treba uneti bar 15-20
t h a s^jn jak a na uži prostor ispod buđućih redova biljaka. N a dobro pripre-
mljenom zem ljištu prvo treba obeležiti (markirati) buđuće tedove biljaka, Za-
tnn pe obeleženom tragu plužnim razgrtačem otvoriti brazdena dve strane na
dubinu od 30 do 40 cm, u koje se polaže planirana količiaa dobro zgorelog
srajskog đubriva. Poslc toga se. preko đubriva, vrati izvadeno zem ljište po-
m oćuravnjača sapodešenim usm erivačim a i iskultivira setvospremačem.
U staklenicim a i plastenicim a m ogu se upovoljnim uslovima proizvod-
nje ostvariti visoki prinosi plodova krastavaca - čak od 100 do 150 t/ha. Za ta*
ko planiranu proizvodnju, pored unetog stajnjaka (40-50 t/ha), putem
mineralnih đubriva treba obezbediti po hekraru 200-250 kg azota, 150-700
kg fosfora, 4 5 0-550 kg kalijum a, 180-250 kg kalcijuma i 50-70 kg magnezi-
juma.
Zajedno sastajnjakom treba uneti 1/2 do 2/3 fosfomili i kalijevihđubri-
vapod osuovnu obrađu zemljlšta. Ostatak PK đubriva mož? se uneti pod po-
vrainsku pripremu zemljišta zajedno sa 1/2 azotnih đubriva M ože se ostaviti
1jednačetvrtinaplanirane količine PK đubriva i za prihrary:vanje, koje sc da-
je sa preostalim količinama azotnih đubriva,
Form irarje toplog banka. Za zim sku proizvodnju krastavaca u stakle-
nicima i plastenicim a bez uređaja za zagrevanje zemljišta noophodno je posta-
\ ljanje tzv. „toplog banka“ na dubini o đ 40 do 50 cm. Za njega se kao izvor
toplote najčesee koristi bioenergerski materijal u vidu nezgo-elog, svežeg staj-
njakaili slame.
Topli banak sa nezgorelim saipjakom. Dvc do tri nedeljc pre planiranog
vremena za formiranje toplotnog banka trcba pripremiti potiebnu količinu ne-
zgoielog stajnjaka. Bilo bi najbolje ako bi se mogao nabaviti konjski stajnjak,
ali ga može zameniti i goveđi koji se lakše obezbeđujc.
Dobro izm esan svež stajnjakprethodno treba dovoljno navlažtti, ali bez
oticanja tečnosti, složiti u gomile 2 m širine, 1,5-2 m visine i dužine po po-
trebi. po mogućstvu pod prikladnu nadstrešnicu. Ako se želi ubrzati proces
oslobćđanja toplote, gomile treba 2 -3 puta prevmuti u razmaku od 4 do 5 da-
ua, kojom prilikom se može d o d ati2 -3 k g k re č a p o kubnom m etru. Kada staj-
154

njak počne da se razlaže, tj d a sc 4 >ušiMt pravi jc momenal đa se p n v j topli ba-

nak u zaStićertom prostoru,
N a priprecnlienom zem ljištu u stakleniku ili plastcniku uajpre se obcle*
že međuredna rastojanja budučih redova biijaka (130—160 cm ) j p o njima oivck
re brazde u vidu kanala Sirine 60 cm i dubine oko 40 cm. Otvorcnc brazdc se
po potrebi m ogu ručno popraviti (proširiti, produtiti). Zatim se dovozi priprc*
mljen oezgoreli stajryak i slaže u otvorenc kanaJe u sJoju od oko 50 cm, do*
bro se nagazi i preko toganagrne zemlja izvađenaizbrazda, običrto u slojuod
oko 20 cm, T im eje posiupak formiranja voplog banka završen. U proizvodnom
objektu treba odižavaii tem peraturu od oko 25*C. PosJe nekoliko dana može
sc prići sadnji rasada odnegovanog u saksijama.
Tgplj od hala slame U proizvodnom objektu. kao i u prethodnom
slućaju, treba otvonii brazde istib dimcnzija. U rtjih sc postavljaju bale slame
60 cm Širine, 40 cm debljinc i Što većc dužine (DO cm). Bale slame treba da
budu što više sabijenc i m asc od 15 do 20 kg. Slama žitarica tretiranih herbi-
cidim a n e $me se koristiti, a pored toga m ora biti Ćista, ncplesniva i čuvana na
suvom m estu do momenta korišćenja.
U utvuienc kanalc na mcatu bodućih redova. oHičnn s razmakom od 130
do 160 cm izmedu redova biljaka, poređaju se fnprem ljcnc bale slame. One
obićno budu 1/3 do 1/2 uronjene u kanal. a osrnli deo j'e iznad nivoa zemijišta.
Sa stranc složenih bala slame nagm c se zem lja irvađena iz kanala i dobro na-
ga2 i.
Postavijene bale slame u objektu moraju $2 dobro nakvasiti. po moguć-
stvu toplom ili m lakom vodom. i to u 2 do 3 navrata kako b i slama bila dovolj-
no nakvašena i što pre otpočeo proces fermentacije.
N a ubrzanjc procesa fcrmenracije može se uticali ako se na slamu doda
m alo negašenog kreća i m ineralnih dubriva. S n atra sc da n a 100 bala slame
treba dodaii 15-20 kg negaicnog kreča. Zalivanje vodom je obimnije prva 2 -
3 dana, a kasnije zalivne norme su manje. Poslc 4 -5 dana po balama slamc raz-
bnca $e 400-500 gram aK A N -a, 250-300 grama superfosfata, 200-250 grama
kalijeve soli i 2 0 0-300 gram a m levcnog krećnjaka raćunato po bali slamc od
20 d o 25 kg, i zalijc mlakom vodom. Pole 2 -3 dana dodo sc ista koJičma mi-
ncralnih đubriv* i ponovi postupok blagog kvaienja.
Dok proces razlaganja slame ne započne. doprema se priprcmljena me-
šavioa supstrata^ koji se spravlja na isti način kao 1 za poitebe gajenjata-sada
u saksijama, ili melaviDa komposta i zendje uodnosu 1:2. M ešavina supslra-
ta može se naneti po celoj površini bala sk m e u sloju od oko 20 cm tli samo
na m esttm a gde će biti zssađene biljke rasada.
U prvcHn slućaju treba obezbedili znatno većekoličine meSavine supstra-
ta, ali takva sredina daje bolje rezullnte u proizvodnji.
 155

fCada se nanese m esavina supstrata na postavljenebale slame i otpočne

proces razlaganja, tim e je fonniranje toplog banka završeno i naredna fa z a je
sadnja rasada.
Prednosti gajenja krastavaca nabalam a slame su višestroke. Plodonoše-
nje pcčinje ranije, ostvaruje se bolja aeracija u zoni korena, a smanjuje se opa-
snost od bolesti fuzarijuma.
Proizvodnja rasada. Rasad se može proizvesti u staklenicima, plasteni-
cima, plastičnim tunelima, ali najčešće u toplim lejama i to u roku od 30 do
40 dana. O bavezna je proizvodnja rasada u saksijama.
Sađnja rasada, Sadnja rasada n a proizvodno m esio m oie se obaviti ruč-
no ili specijalnim sadilicama. Češći je prvi način, naročito ako se radi o sad-
nji rasada na m anjim povrsinam u zaštićenom m prostoru,
Prilikom ručne sadnje rasada prvo se obeleže redovi, a onda u njih sadi
na planirano rastojaaije. DosadaŠnja iskustvagovore da bi ustakleniku sa me-
đupro5torom između uosećih stubova ođ 3,2 m bilo dobro zasaditi biljke na
međurednom rastojanju od 1,6 m, tj. đvareda, a u stakleniku sa dvostruko ve-
ćim Tr.eđuprostorom (6,4 m ) po četiri reda.
U staklem cim a i piastem cnna sa vecim raspom m a između nosedih stu-
bova međuiedno rastojanje između redova biljaka treba di se kreće između
130 i 160 cm. Biljke u redu treba sadili na udaljenosti od 40 do 50 cm.
Sadnja se obavlja brže na ravnoj površini masinskim putem, a priprema
rasadžza sadnju ista je k a o i za rućnu W n ju . Posle mašinske sadnje treba pre-
^ledati i popraviti ona m esta gde je napravljena neka greška.
Toplotni režim. Treba nastojati d a se u zaštićenom prostoru odrzava op-
timalna temperafura sa oscilacijama od 5 do 7°C. Veća odstupanjasu nepovolj-
"a. Razumljivo, iem peratura će zavisiti naročito od jačine svetlosti i relativne
vlažnostl vazduha. A to znači da se tem peratura □ zašdćenom prostoiu mora
menjati shodno vrem cnskim prilikama, godišnjem dobu, p ai danu i noći. Kao
'pšta pravila m oglo bi se uzeti sledeće:
- pri pojačanju svetlosti u toku proleca i leta tcmperaturu u objektu tre-
\ip o v isiti;
- pri i7rafcnom suriČanotn vremenu tt?mperature mogu biti više, a pri
oblačnom nize;
- dnevna temperatura uvek treba da je viša za nckoHko stepeni od noćne;
- pri visokim temperaturam a trcba povečati i vlažnost vazduha;
- pri optimalnoj temperaturi zemJjiŠnog supstrata od 23°C temperatura
•azdiha može biti malo niža.
Kada nastanu topliji dani. a to je već početkom maja, treba računati sa
znatoo višim remperaturama u zaStičenim objektima i nastojatida one nc pre-
156

đu 35°C. Obanmjc prcvisokc tempcrature u zastićenom proizvodnom objek-

tu postiže se ćeSćim rasprskavanjem vode u vidu vrftnćke kiSe u trajanju od
par minuta. Treba voditi račuua da se biljke do večeri oslobode spoljne vlage.
Drugi način je zasenjivanje zaštimog objekta, kao i krače provetravanje.

Tob. 38. Tcrnperaturt pre i posk ptođoroScaja (*C)

V re m c Do plodonošcnja U tofcu plodonošenja
Sunčaniii dana Ž*-30 28-32
Nocu 18-20 28-22
Obta&uh daiu 18-20 20-22
Noću | 16— 20-22

Vlaznost z m ljiiia . Održavajge povoljnc vlažnosti zemljišta i vazdušne

sredine u zaštićenom prostoru reguliše se, poSto se nc m ogu koristili prirodne
padavine u pokrivenom objektu, iskljufiivo navodnjavanjem.
Posle sadnje na proizvođoo m esto biljkama su polrebne velike količine
vode d a bi se oUiŽala optim alna vložnost, naroĆito za \renye plodonnšenja.
S a pontstom biljaka povećavaju se i norm e zalivanja, kao i njihova uće-
stalost.
U zimskom periodu biljke se zalivaju svaka 3 -4 đana, a u loku proleća
i leta svakodncvno, pa čak i d v a p u ta duevno. U svakom slučaju trcba održa*
vati visok nivo vlažnosti zemjjišta. a to j e 80-90% poljskog vodnog kapacite*
ta(PV K ).
VJažttost vazduha. Relativna vlažnost vazdiiia u zaštićenom objektu, pri
gajenju krastavca, n e bi smcla da padne ispod 65%. a poželjno je da se kreče
izmedu 70 i 80%. M eđutim, u prolećno-letnjem periodu, na prim er od m artt
do jula, relativna vlažnost vazdulta ne bi smela b iti niža od 75%, a poželjnojc
da se kreće izmedu 80 i 90% , a za tm um og vrcmcna i pri smanjenoj tempcra-
turi treba đ a $e kreće izmcđu 75 i 80%.
Danas savremeni staklenici imaju automutske urodaje koji preko kom-
pjutera odmah reaguju na nedostmak, odnosrto na višak vlažnosti vazduha.
P rv v tm v a n je . Z aštićenl odnosno z a tv o m i prostori kao $to su stakle-
nici, plastenici, plastični tuneti i tople Ieje čine veštačku sredinu gde sercđ c
ili čcšće m ora in te rv e n is B ti izmenom vazduha.
Provdravanjem možeroo uticati na:
- rashlađivanje unulrašnjosti objekta;
- izmcnu sastava vazduha;
- sm anjenje prcvelike vlažnosti vazdulia.
 157

Maoji staklenki i plastenici provetravaju se preko bočnih otvora (pro-

zora), a veći olvaranjcm pojedinih segm enata na krovnoj konstmkciji.
Kod savremenih staklenUca i plastenika uređaji za provetravanje pove-
zani su n e samo mcđusobno već i sa ostalim regulatorima, alim e je onda dat
programski zadatak da se sinhronizuju najoptimalniji uslovi za gajenu biijnu
vrstu.
boziranje CO2 . Kao Što je poznato, na otvorenom prostoru u atmosfer-
'kom vazduhu ugjjcn-dioksid učestvuje sa 0,03% . Biljke ga pod uticajem sun-
ćcve svetlosii i vode putem fotosinteze prevode u organske iDaterije - Šećere.
Dokazano je da krastavci bolje obavtjaju fotosintezu pr. povećanoj kon-
centraciji ugljen-dioksida, što u z ostale povoljne ustove (sve:lost, temperaru-
ra, vlažnost i dr.) možc doprineti povećanju prinosa za preko20% ,
Ova mogućnost je ostvarljiva u zaivorenom prostoru gdc se veštaćkim
putem m ože povećati koncentracija ugljcn-dioksida (CO 2) spaljivanjem pe-
!roleja*parafina, metana, propana. etilnog alkohola i tcčnog ugljen-dioksida.
Doziranje ugijcn-dioksida na taj način m oguće j e izvesri pomoću posebnih
jređaja i uz pouzdanu kontrolu strućnog lica.
Jeđnostavnijeje. a dajedobre rezullaie. unošcnje većih količiitastajskng
-iczgordog đubriva ili bala siame (0 čemu je nrnije btlo r e č i\ koje u procesu
razlaganja oslobađaju ugljcn-đioksid, koji se zadržava u zatvorenom prosto-
ru, ćime se povećava njegova koncentracija i biljke ga onda više koriste pu-
rem fotosinteze.
Razlaganje organskih materija (stajnjaka, slame i dr.) u stvari je proces
^uprotan procesu fotosinteze. O vde u prisustvu kiseonika doJazi d o razgrad-
nje ugljenih hidrata na vodu i ugtjen-diokstd i u tom procesu *e osJobađaaku-
mulirana toplotna cnergija.
Unošenjem organskih materija u većim količinama u zemljište zatvore-
nog objekta utiće $e ne sam o n a povećanje povoljne koncentracijc ugljen-di-
oksida. već se oslobađa i veća količina toplotne energije, koja naroćito u
zimskom pcriodu poboljiava toplotni režim i timc se smanjuju izdaci za sku-
pe energente.
Prihranjivanje. lako se u zastićenc proslorije gde se gaje krastavci uno-
se veće količtne stajnjaka iti slame, mora se obavifi i više prihranjivanja noi
neralnim đubrivima. je r mineralizacija organskih m&terija ide sporijc. S drugc
'iran e krastavci ne podnose veću konccnlraciju mineralnih matcrija u supstra-
tu, te se z b o g toga preporućuju Češća prihranjivanja ali manjim količinama
hraniva.
Prihranjivanje se može obaviti sa „suvim'* mineralnim đubrivima ili se
ona m ofu dati u vidu rastvora zajedno sa navodnjavanjem. U ovom drugom
'Jočaju đaju se u koncentraciji od 0*5 do 0,7%, i to prilikom svakog drugog na-
158

vodnjavanja ukoliko su unete vece kolicine stajnjaka (preko 40 t/ha). A ko to

nije učinjeno, onda prihranjivanje putem rastvora treba obaviti zajedno sa sva»
kim navodn.javanjem.
Ako se koriste mineralna dubriva u nsuvomu sianju, onda treba rasturi'
ti pianiranu količiou poceloj povrtini. Dvaprihranjivanja trebaobaviti do plo-
donošenja, a naiedna dva za vreme plodonošenja. Aito su dodavane manje
količine stajnjaka, broj prihnm jivanja m ože biti i ve:i (5 -6 pota).
Norme prihranjivanja bilj&ka m ogu biti različilc, što zavisi o d plodno-
sti zemljišta i unete količine organskih materija, anajSešče se kreću od 120 do
150 kg KAN-a, od 150 do 200 kg superfosfata, od 100 do 120 kg kalijum-sul-
fata i 40 do 50 kg m agnezijum -sulfata po hektaru ptoizvodne poviiine, raču-
najući po jednom prihranjivanju. Sa kalijumom ne treba preterivati, je r g a ima
dovoljno u organskim materijama ako j e zem ljište dubreno stajnjakom.
Ponekad j e potrebno obftvili i folijam o prihranjivanje krastavaca, jer
biljkam a m ogu nedostajati i mikroeletnemi, ito m ofe usporiti rast i razvoj bi*
Ijaka, a tim e i sm anjiti prinos. Tako, na primer, ako se pojavi ravnom em o be-
liio listova na celoj biljci, znak jc d a je u pitanju nedostatok magnezijuma.
O nda biljke Ireba poprskati 1%-nim rastvorom magr.ezijum-suifata (MgSCM).
M eđulim, ako se pojavi liloroza vrhova vreia, onda se tadi o nedosut-
ku gvožđa. Prskftnjem 1%-nii« rastvorom zelene galice ili nitrata gvožđa sift-
nje će $e znatno popraviti. Danas ima dosta sredstavj na bazi mikroelemenata
(mangana. bora, molidbena itd.) koji se m ogu nabav.ti u poljoprivređnim apo-
tekama sa đatim odgovarajućim uputstvima.
Nadzem no vođenje blljaka. K ao Što je rečeno, krastavac kao vrežasta
biljka u prirodi ne raste vertikalno, već puzeći po površini zemljišta. U zašti-
ćenom prostoru vreže se, pom oću oslonca, vode verikalno ili koso. N a taj na-
Čin bolje se iskorišćava zaštićen prostor, lakše se obavljaju sve tnere nege
(trctiranje biljaka protiv bolesti. prihranjivanje, okcpavanje, navodnjavanje i '
dr.) koje se izvode u toku vegetacijc.
Kao oslooci biljaka ćesto se koriste kanap ili sisal vezivo. a može se
upotrebili i pocinkovana žica ili perlonska m reza i s),
Bez obzira n a to kako se budu vodile biljke (vertikalno ili koso ili p ii>
midalno), polrebno je preko horizontalnih držača kcji povMiiju noseće Stubo^
ve n a utvrđeno rastojanje postaviti (provući)jače pccinkovane žice na kojedd
se prićvrstm d rlaći biljaka. Ako sc biljke vode vertikalno, onda se žicc drž»*
ći postavljaju u vertikalnom pravcu iznad redova biljaka.
M cđutim. ako se biljke vode koso tako d a se dva rcda biljaka pri vrb^
spajaju Čineći wkrovw, onda sc noseći držaei postavljaju na sredini između ra*
dova bitjaka. To se može učiniti i na (aj način što sc iznad sredine redova p o j
trtave dve nosećc žice na rastojanju od 70 cm , pa se jed n a biljka vezuje ^
 J5 9

jednu, a sledeća biljka za drugu stranu, t$ko da se od jednogreda biljaka po-

smatrano pri zem lji dobijaju dva reda biljaka u vazduhu.
Kada biljke počnu đ a puštaju vreže i dostignu dužinu od 20 do 30 cm,
jedan kraj kanapa se biago zaveže pri osnovi biljke, a drugi kraj za gom ju no-
seću žicu i zatim se vreža om ota oko kanapa. Kako biljka raste, tako se i usme-
rava oko kanapa. Vezivanje kanapa m ože se početi prvo r,a gom joj strani
nosača, a posle toga za donji deo biljke, odnosno za kočić zaboden u zemlju.
Ako se krastavci gaje n a baJama slatne, kanap se ne sme previše zaieg-
nuti, je r u slučaju sleganja slamc m ože doći do jačeg zatezanja kanapa p a i
čupanja ili ktđanja stabla biljaka.
Crezivanje (skraćivanje) vrefc. U povoljnim uslovim agajenja nadzeni-
ni deobiljke se brzo i snažno razvija. Cilj orezivanjaje dasereguliSe rast i plo-
đonošenje biljaka,
Ako se biljke gaje u stakleniku i plasteniku, uz kanap, n a jedno stabio,
rezidbase obtčno obavlja na sledeći načtti:
- do visine 50 cm sa stabla se skidaju sve bočne grane i cvetovi, a sta-
blo se cm otava oko kanapa (držača):
- kada stablo dostigne do gom je noseće žicc, tada mu se skraćuje vrh,
a dve bočne grane pri vrhu stabla se ostavc da prođuže rastenje, privežu za ži-
cu i puste d a rastu naniže;
- bočne vreže prvog reda skračuju se n a 2 ien sk a cveta, posle kojih se
ostavlja 2 do 3 lis ta,
- bočne vreže drugog reda (koje izbijaju iz vreže prvog ređa) skraćuju
seposle drugog lista, a kada se iz pazuha ovih listova pojavedve grane, mo-
že se ostaviti jedna (bliža glavnom stablu) ili obe, Šlo zavisi od bujnosti bilj-
ke i primenjene tehnologije.
Piilikom orezivanja vreža, a naroćito vreža drugog reda, troši se dosta
Ijudskog rada p a $e Ćesto skraćuju samo Strčeće vreže iznad listova Špaiira.
N a suažaijiin biljkam a treba ostaviti veći broj. a na slabijim manji broj plodo-
v a S vremenom se sticu dragocena iskustva oko orezivanja biljaka.
U literaturi se često pom inje m odifikovana „K RIN G '1 mefoda oreziva-
nja krastavaca. O na predviđa da se do visinc od 80 cm sa glavnog slabla (vre-
že) uklanjaju sve bočne vreže i cvetovi. 0 4 te visine pa sve đo noseće žice ili
kanapa u pazuhu svakog lista ostavlja se da izkaste po jedan ptud. Vrh stabla
se skrati kada dostigne visinu noseće Žice. Zatim se gornje 2 -3 bočne vreže ne
skraćuju, već se pričvrste uz žicu i cme rastu naniže, N a visini od 150 do 160
cm ostave $e d a s e razviju i raslu na nižejoš dve vreže, kao i preihodoe dve pri-
vezane za noseću žicu. Sve ostalc bočne vreže koje izbijaju iz glavnog stabla
u začetku se otklanjaju.
Postoje i druge m etode orezivanja vrcža krastavaca. Najjednostavniji
način je ia se, ako se krastavci gaje u Špaliru, sve bočne grane od 60 do 80 cm
160

odsecaju do glavnog stabla, i to dok $u u samorr začetku. O d te visine pa d o <

„plafona** žice ostavljaju se bocne grane da donesu 2 -3 a najviše 4 ploda, a po-
sle dva lista vrh se skraćuje. A3co se pojave bočne grane drugog rcda. one se
ak nćuju posle đva ploda plus dva lista.
Sve požutelo lilde biagovrcmeno treba odsaaniti t posle sušenja na uda-
Ijenosti o d o b jek ta spaliti.
Berha plodova. Krastavci imaju duži period plodonošenja, koji se k re
de od 40 do 70 dana. Sa beibom plodova treba zapoteti kađa se oni n a l a s i
lebnološkoj zrelosti, a to podrazumeva da seme rjje dobilo čvrstinu i da s p o (
ni izgjed i boja budu tipicni za sortu - hibrid.
U zaštićenom prostoru bere se ručno. Plodovi se odsecaju sa drškod
dužine oko 1 cm. To se čini oštrim sećivora d a ne bi dolazilo do p o v r e d iv ^
biljke ili ploda.
Prinosi. U staJOeniku i dobrom plasteniku u z savrem enu te h n o to g ^
m ogu se ostvariU prinosi od 10 do 150 t/ba.

Gajunj© k ra sta v a c a u p lastičn im tim H im a

i n a o tv o rcn o m prostoru
NaŠi proirvođaći najviše gaje krastavce salatare u plastičnim tunelima
za rano protećao pristtzsnje proizvoda (kraj aprila i početak maja). a u jese-
njem deiu godine za pocetak bcrbe u oktobru i prvoj polovini novembra. U
okviru jesenje proizvodnje krastavca pored saiatare gaje se i komišoni.
Pripj'ema sm ijtšta . N a zem ljiltu gde se planira gajenje krastavaca tre-
balo bi d a nije bila gajena nijedna kultura iz famijije Cucurbitaceae (krasta-
vac, dkve. lubcnice i dinje) najmanje četiri godrte.
Zemljište se u toku jeseni očisii od grubJjih ostataka koji se teže mogu
dobro zaorati, Tako pripremljeno zcmljište se u toku oktobra ili početkom no-
vembra uzoie n a dubini 35-40 cm i ostavi u otvorenoj brazdi da prežimi.
Rano u prolcće. čim dozvole vrem enskepriJike. zem ljište treba povr-
štnski obraditi (drljanje, tanjiranje, kultiviranje) i, ako j e planirano, postaviti
„tople banke", kako jc to već raoije objasnjeno.
£>ubrenje. Pod osnovno obradu zemljišta treba uneti 4 0 -5 0 t/ha dobrog
stajskog đubriva. Od mineralnili đubriva treba planirati 4 0 -6 0 kg/ha azota,
70-100 kg/ha fosfora i 5 0 -8 0 kg/ha kalijuma. Pod osnovu obradu, zajedno sa
siajnjakom, unosi sc 1/2 RK đubriva, a podpovrsinsku priprem u2em ljišla 1/4'
d o 1/2 ovih dubriva zajedno sa 1/2 a2 otnih. Ostatok a2 0 tnih đubriva daje se u
vidu prihranjivanja, kojom pritikom « može dodati preostalakoličtna fosfor-
nih i kalijumovih dubriva.
 161

Podizanje pfosličnog tunela. Srednji i visoki tuneli postavljaju se n a p ri-

premljeno zemljiSte. Prvo se dobro pobodu polukružni nosači, a preko njih
postavi plastična folija u jednom jli u dva Kloja, Sve se dobro pričvrsti da ih
vctar ne bi oštetio,
Kod niskih tunela može se postupUi na dva načina. Ako se raspolaic
^pecijalnim mašm&ma, onda se zajedno sa sadnjom rasada iznad redova posta-
Nlja plastični tunel. U drugora slučaju Uj posao se obavlja ručno.
Proizvodnja i sadnja rasada. Kasad krastavaca se proizvodi n a već ra-
nije opisao Dačin i m ora biti odnegovan u sflksijaraa. Donosj se n a rnesto sad-
nje u sandučićim a. Sadnja se m ože obaviti ručno, što je Češći slučaj, ili
specijalnim sadilicama, u prvoj polovini marta, odnosno počctkom septem-
bre. Saksije treba spustiti maio niže od njihove goraje ivice i $a strane pričvr-
sriti slojem sitne zemtje.
Sadnja rasada najćešće se obavlja na rastojanju 100-150 h 30 - 50 cm,
odnosno u pantljike $0 *■4 0 ■+■40 h 50 cm.
tfega biljaka u toku vegetacije. Od vrcm ena sadnje pa do kraja vegcta-
cije pržduzimaju se uglavnom sledeće mere nege:
Posle sadnje rasada biljke treba zaliti. po mogućstvu, mlakom vodom
radi što boljeg prijema, odnosno učvršćavanja u zemljištu. ObiĆno se posle
sadnjerasada btljke zalivaju svakih 10-12, a kasnije svakih 7—10 dana, odno-
$no popotrebi.
U toku prve dve nedelje plastični tunel se provetrava svakog ili svakog
drugog dana otvaranjem ćconih strana. Kada nastanu malo topliji dani, otva*
raju se i bočne strane po više sati u toku dana. Kada spoijna tem peratura do-
stigne preko 22dC, plasričim folija m ože ostati skinuta i tokom cetog dana. Sa
daljim povecanjem dncvne i noćne tem perature plastična fclija se može ski-
nuti sa svojih nosača i smotati u rolnu ne vadeći nosače iz zemljc sa njihovc
vcvcme strane. U slučaju potrebe plastična fotija se vraća na nosače i zastiću-
c bitjkc ođ kaanih prolećnih, odnosno ranih jeenjih mrazevs,
Kultiviranje i okopavanje biijaka obavlja se u više navrata, odnosno svc
dok sc biljke ne razviju i pokriju ceo mcđuredni prostor, a ukoliko $e biljke vo-
de uspravno (visoki tuneli), onda i znatno ČeSće.
Frihranjuje se obično u dva maha. Prvi put posle 10 dana od sadnje ra-
o d a , a drugi put u fazi punog cvetanja. odnosno početka pknJonoŠenja. Pri-
.iranjivanje se obavlja azoinim . odoosno N PK (15 : 15 : 15) dubrivim a u
KOličini od po 3 0 -4 0 g /n r, odnosno 300-400 kg/ha.
Frihranjivanje može biti i folijam o, preko lista, sa nekim od mikrcmii-
r.cralnih đubriva (vuksal, fertig al: sl.), ili stimulatorom rastaagrosiem inom u
konccntraciji od 0,2%.
162

Orezivanje biljaka izvodi se n a način opisan u poglavlju o prozvodnjj

krastavaca u staklenicima i plastenicima.
M ere z a štite p roti v bo lesti i šteto čio a prim eD juju se o n a k o k a k o j e obja-
§njeno u p o g lav lju o zaštiti.
Berba. Rana prolećna proizvodnja sa berbora započinje krajem aprila i
početkom m aja, a jesenja u oktobru do polovine novembra.
Đerba se obavlja svaka 2 -3 dana.
Prinos 4 -8 kg/m2, odnosno 4 0 -8 0 t/ha.

ŠTETOČINE, BOLESTII KOROV1 t NJIHOVO SUZBIJANJE

l . Š teto čin e

O d ŠtetoČina koje nanose najveće Stete krastavcima, kao i drugim biij-

nim vrstam a, najčešće su zeleua lisna vaš, belam ušica, crna repina vaš i oblć-
na grinja.
7 f i f v j u S N i v a š ( b f y s u s p e r s i c a e ) . Ova štetoćina ti vi na voću, obiCno na
breskvi. Im a ovatno telo duiine 1,5 do 2,5 mm, zelene do žućkaste bojc. Po-
stoje krilate i beskrilne forme. Im a više generacija u toku godine.
Vaši sišu sokovc iz lišća i tim e ometaju normalan razvoj biljke. Listovi
se sasusuju i biljke u vecini slućajeva potpuno bivaju u n tltm e. Pored toga li-
sne vasi luče tzv. mednu rosu, kojora privlaće druge insekte.
Za suzbijanje vaši koriste se idedeći preparati: Lanatc 25 WP, Methomex
SL-20 i Primor W P-50. UkoJiko treba tretirati u vreme do 15 dana pre berbe plo-
dova, upotrebiti nekj od sledcćih preparata: Talstar-10, Danitol 10 EC, Actelic-
50, Ho$taquick E C -50, N uvan-500, Decis 2,5 EC ili Mospilan-20%.
B ela mvšica (Triaieurodes vaporariorum). Odrasli insekt je mali beti
leptirić, đužine do 2 ram, prekriven finom, belom voštanom prevlakom. Po-
lažc sitna jaja na naličju lista. Iz ja ja se izlegu larve, koje su duge oko 0,3 rom
i sišu njegove sokove. Posle 3 -4 nedelje larva se pretvarau lutku, iz koje naj-
zad izlazi novi leptirić. U b n o dolazi do parenja i ženka polaže od 100 do 200
jaja rasporedenib u gropice od 2 do 26 na naličju lišća. U toku vegetacijc mo-
že da razvije 8-10 generacija.
B elam ušica pored krastavca napada jo š paradajz, papriku, lubenicu, di-
nju i neke pasulje. \%će Štete nanosi u staklenicima i plastenicima nego oa
olvorenom prostoru.
Pored toga što nanosi štetu sisanjem soka iz biljaka, veliki je prenosilac
i virusnih oboljenja.
 163

Za suzbijanje bele m itiice koriste se preparli Fastak 10-EC. Karate 2 ^

EC, Decis 2,5 EC, Ripkorđ 2 0 -E C , Lanate - L , A citclik-50, Hostaquick E C -
50, lalstar 10-EC, kao i drugi preparati sa kontaktnim i sistamičnim dejstvom,
Pri zaštiti treba voditi računa o kareoci pred berbu i za vrem e berbc i
striklno se pridržavati uputstava proizvođača tih srcdstava.
C r m repina va& fAphis fabae). Štetočina jc tam nozdene boje, velifiine
1,5 do 2,5 mm. Postoje k n lite i b e sk rib e formc. L arvaje tamnozelene boje.
ovalnog oblika. Prezimljava u obliku jajeta na viiegodišnjim biljkatna. U lo-
ku gedine ima viSe generacija (15-18).
Štete nanosi sisanjem sokova iz lik a , koje postepenc m enja boju, kovr-
dža i sasušuje se. Prelazefii sa btljke na biljku vali prenose i virusna oboljenja.
Su2bija se preparatim a talstar-10, actelIic-50, betabaythroid-EC-025 i
mospilan 20 SP. Sredstva upotrebiti prem a uputstvu proizvođača.
Objčna crinja (Tetranychus urticae). Štetofiina je maii shni pauk, veli-
fiine 0,3-0,4 mm. Ženke su malo krupnije i jajastog su obtika, žućkastozelen-
kasteboje, a u jeseo dobijaju ciglastocrvenu boju. U toku godiue ima oko 10
generacija.
š ie te izazžva sisanjem biljnlb sokova, usled fiega lisi gubi zclenu boju,
ic nastaju sitne hlorotifine pege koje se Šire t zahvalaju ceo list, koji se suši i
otpada.
Su2 bija sepreparatim a actd lic-5 0 i apollo 50-SC , a ukoliko se berba ne
vrši, mogu se koristiti joS i rufast 15-EC, m itac-20, ortus 5 -S C , donitol 10
EC, im iđan-R , Lanate 25 W P i dr. Preparate treba koristiti prem a uputsivu
proir/ođafia. 2

2 . B olesti

Krastavce napada veći broj bolesti, od kojlh su opisane one najfiešfie.

P lambnjača krastavca (Pseudoperonospora cubensis): N a nalifiju lisla
krastavca javljaju se okruglastc pege žućkaste boje, koje kisnije izumiru, što
umanjuje prinos.
Da bi &e sprečilo Širenje bolesd, potrebno je biljke prskati prcparutima
Rrevikur N , Kvadris, Foliet, Tatoo, E^uatioo i Kuzzate, a u kasnijim fazama
koristiri bakame preparate kao Što su Bakrocid-50, bakam: krefi-50, bakarni
oksihk)rid-50, Kupragin, bordovska fiorba, a od organskih fungicidaCiram S -
75 Zupa, Ditane (R) plavi, Ditane M -7 0 i M ankogat 80 kao i Aiiete. Prilikom
primene preparata pridržavati se uputstava proizvođafia.
Priiikom izbora preparata strogo voditi rafiuna o posledcjim rokovima
primenc (kareoca) pred berbu plodova.
164

P epeln/ ca khastavca (Erysiphe cichoriacearm ). Bolest se ispoljava u

obliku pepeljastih fleka na liSću krastavca, po Semu j e i dobila ime, Brzo se
šjri i ubrzo zahvata celu površinu iista. Može da napadne i vrežu. ali uekad
plod. Toplo i umcreno vlažno vrem e potpomaže bržem razvoju bolesti. Javlja
$e u oidijumskom stadijumu i u toplim uslovima preiivi zim u pa naređne go-
dine izaziva prim am u zarazu.
Pepelnica se skoro redovno javlja u staklenicima i plastenicima, a pone-
kad i pri postm om gajenju krastavaca, kada može naneti veće Stete toj proiz*
vodnji.
Suzbija se prskanjem biljaka knistavca nekim od sledećih preparata:
Baycor W P-25, Nimrođ, Subitane (R), Systane 12-E, A fugan, Bayfiđan E C -
20, Soproi, Rubigan, Anvil, Bayleton special i dr.
Prilikom primene tih preparaia obavezno je pridržavati sc roka posiednje
primene pred berbu piodova (karenca) i postupka prema upulstvu proizvođača.
A ktkaknoza atASTMtCA (Cotletotrickum langenerium). O va botest pored
krastavaca napada lubenice i dinje. Napada liiće, vreže i plodove. N ališću se
pojavtjuju koncenttične pegc mrkc boje n a kojima se javlja prevtaka takode
mrke boje. koja pređstavlja organe za razmnožavanjc pajazita, Tegc sc širc, sa-
suSuju, ti delovi ispadaju i list postaje šupljikav. Na napadnutim delovima sta-
bla l vreže) i ploda obrazuju se m rke pegc ispod kojih je tkivo udubljeno u
vidu rane i u čijoj se sredini formira svetlonamndžasta prevlaka od organa za
razmnožavaRje patazita. Obolela vreža iznad pega se pri jaćem napadu sasu-
Šuje, plodovi trunu ili postaju neupotrebljivi.
M erc suzbijanja su dosta tcške, zato se odmah po uoČavanju bolesti use-
va mora ispnkati jednim od preparata preporućcnih za suzbijanje plameajaće.
Bolest sc Širi preko zaraženih bitjnih ostataka i zemljišta kada se usev
ponovo zaseje na istoj površini. Z bog toga usev treba gajiti u plodoređu, tako
da p o n o \o dođe na isto zemljište posle 5 do 6 godina.
Zaraza sc takođe prenosi i preko semena. Zbog togatrebn koristiti samo
zaprašeno sem e i ono koje potjče od biljaka kontrolisanih u toku vegeoacije.
Korisno je da se posle završetka vegetacije, ako su biljkc bile napadnu-
te ovom bolešču, vreže poćupaju, iznesu i spale, č:me se smanjuje mogućnosl
zaraze u narednoj godini.
C r m PECa VQSTkrastavaca (Cladosporium cucimerinum). O vabolest is-
poljava se na listovima, vreži i plodovima krastavca u obliku cm ih pcga. Glji-
v a prezimljava u zemJjištu u biljnim ostacima, a prenosi se i preko zaraženog
semeua.
U koliko se bolest pojavi, treba primeniti isu sredstva koja su predlože«
na protiv bolesti uvenuća tubcnice.
 165

Baktshuska MLEž ušća (Pseudomonas !achrymans)> Bolest se m ože po-

javittpri nicanju na kotiledonim listićima u obliku okruglastih, providnih vo*
dcoastih pega. (ste takve pege se kasnije pojavljuju i l a starijem ltšću i
plodovima unutar kojih tkivo puca, razmekšava se i truii. Bakterija prezimlja-
va u biljnim ostacima, a prenosi se i preko zaraženog sem m a.
M erc za suzbijanje bolesti prvenstveno se sastoje u upotrebt ždravog se-
mena i gajenjem biljaka u višegodišnjem plodoredu, a u shJĆaju njene pojave
titb a upotrebiti neki od sledećih preparaia: bakami kreć-50. bakami oksihlo-
n d-50, Blauvil, Kupragin, bordovska ćorba, plavi kamen, Ciram S -7 5 . ba-
karni Ditane, bakumi AnCalcoI, kao i tlruge preparate koji se preporučuju za
^prećavanje bolesti plamenjače. N a ovaj naćin se sam o sprečeva Štrenje a ne
: suzbijanje boiesri.
Vusjs U02AIKA krastavaca. U početku napadnuto lišćs krastavca dobija
'Laboraozaično šarenito. a kasnije sc izdužuje i pretvam u končaste tvorevine
%.nitavc«r lišća).
Virus se održava u biljkam a višegodišnjih korova, odakle ih lisne vaši
prenose na biljke kraslavca, lubenice, dirye, papriko i dr. Zaraza se m ože pre-
tieti i dodiiom zdravih sa obolelim blljkama iii preko zaražcmh biljnih ostata-
ka u zemljištu, kada dolazi do infekcijc mladih biijaka.
O bolele biljke zaostaju u porastu. cvetovi obično ostcju steritm i ne do-
nose plod.
Suzbijanje ove vinisae bolesti mora biti u prvotu redu preventivno: do-
bra dezinfekcija zcmljišnog supstrata za proizvodnju rasada. primena višego-
dišnjeg plodoreda naproizvodnim površinama; redovno suzbijanje lisnih va5i
t uniŠ-avanje višegodišnjih korovskih vrsta. Direktne m eresuzbijanja uzroć-
nika bolesti nemaju korisnog cfekta.

3. Korovi i njihovo suzbijanje

Jednogodišnje travne i širokolisne korovskc vrste suzbijaju se Irctira-
njem zemljišta pre setve sa 2 -4 kg/ha preparata dervjnol-5 PWP rastvorenog
j 100-400 1/ha vode, Posle primcuc obavezno izvesti inkorporaciju.
Ako tretiranje nije priraenjeno prc sctve, onda sc to može učinitl posle
sctve, a pre nicanja biljaka, herbicidom C otofor (R ) 80 W*P u dozi od 3 d o 4
kg/ha uz utrošak 3 0 0 -5 0 0 1/ha vode.
iJkoliko se u toku vegetacije pojave travni korovi (vjJiki mufaar, mali
muhai, divljj sirak, pirevina i dr.), može se primeniti herbicid fusiladc superu
dozi od 2.0 do 2,5 1/ha uz utrošak 300-400 I/ha vodc.
166

TIKVEITIKVICE - Cucurbita sp.

Tikve pripadaju familiii Cucurbitaceoe. rodu Cucurbita. U okvini rodft
ima v ile vrsta, a kod nas se uftjviše gaje prvc tri navedene vrste, a ostale malo:
- O bična tikva (Cucurbita pepo L.);
- Bundeva (Cucurbita maxima);
- M uskatna tikva (Cucurbita moschuto);
- Srookvolisna tikva (Cucurbita ficifoHa);
- Zimskft tikva (Cucurbiut nixta).
O bična tikva se kod nas gaji na velikim povrsinama. Irrta kraću vegeta-
ciju, Sto jo j om ogućavaveiiku rasprostranjenost ne samo u ravničarskim regi-
onim a već i pianinskim do 1.000 m nadmorske visine, a ako se gaji kao tikvica
za korišćenje u tebnoloSkoj zrelosti, onda i iznad te visine.
U okviru vrste obične likve najviše su zastupijene:
- P o u sk a TtKVA (Cucurbita pepo L. spp. fla g e lifo m i* ), koja se prete-
Žno gaji za ishranu stoke;
- P ovrtarske TiKViCE (Cucufbita pepo L. spp. compactus)> koje se gaje
kao tik v jceza jelo,
- Ukrasns TticncE (šućurci) (Cucurbita pepo L . spp. agrestis), koje se
gaje na neznatnim površinsuna sa obiljetn oblika i ukrasa.
Tikve se mogu koristiti za ishranu Ijudi (plodovi tikvica i tikava), kao i
za ishranu stoke (plodovi j nadzemni deo biljke - vreža, stablo).
Plodovi $e prerađuju u razne džemove, maimeladc, sokove. a iz seme-
n a se m ogu dobilt \ znatne koVvtine kvaiitetnog jestivog u\ja.
M \adi piodovi - tikvice m ogu se koristiti z i spravljanje raznovrsnihje-
la, apotpuno zreli kao pečeni, kuvani i na drugi način spremljem, ali imaju re-
lativnu nisku hranJjivu vrednost, sadiže oko 95% vode, oko 3% šećcra, 0,2
celuloze, 0,6% azotnih mateija, 2 -5 m g% vitamina C i do 5 m g% karolina.
Zreli p.lodovi sadrže d o 10% suvih materija, a najviše šećera (3-8% ),
celuloze (oko 1%), pektinskih (0,3-0,8% ) i azotn.h materija (0,3-1,2% ), a mi-
neralnih materija od 0,5 do 0,8%. N eke sorte muskatne tikve sadrže velike ko-
lićjne karotina (oko 20 m g% ). Seme tikava sadrži oko 20% ulja, a bez
semenjace i sem e golosemenih muianaia čak i do 4 5 -5 0%» višc od 30% pro
leina i oko 10% ugljenih hidrata.
U lje semena tikve bogato je cinkom, vitaminom A i E i om ega 3 -6 ma-
snim kiselinam a neophodnim za izgradnju ćelija, koje ublažavaju probleme
za prostatu, m okraćnu bešiku i štite njihovo iritirano tkivo.
Imaju malu kaloričnu vrednost (oko 117 kJ ili 28 cal/100 g ploda). Od
vitamioa najvtše sadrže karotina (provitamin A), zatim vitam inaC , te vitami-
ne g ru p eB (Bi, B2, B$) i vitamin E.
 167

Sm atra se da zreli, pečenj i kuvani plodovi likve, kao i svež sok mogu
korisio poslužili u lečenju zapalienja tankog creva, krvnog proliva, teikoča u
organima za mokrenje, za lakše izbacivanje vode iz organizma, za pođstica-
nje cirkulacije krvi i za lečenje psorijaze i uvećane prostau.

Tab. 40, M orfološke osobinc običnc tikve, bundeve i rmiskatne tikvc

ORGANI, OBIČNA MUSKATNA

BUNDEVA
DELOVI BILJKE TIKVA TIKVA

Stablo rvrdo, oštro, rcbrasto umereno tvrdo,

meko. cilindrićno
tupo i rebraaro

pctodelan, bubrctast, bubrežast,

List donji delovi
oštro urezan slabo urezan
dodinjju d iik u

M djavosl oštre bodljice dlačicc fine dlačice

K n n ičn i listići uspravni, šlljati Širokr. kratki izduženi

tvrda, gruba, oStra. roeka. okrugla, izbrazdana.

Drtka ploda prizniatična, cilindrična, sa prolirenom
rcbrasta filatka osnovom

Meso ploda gm bo, vjaknasto nežno; sočno Čvfsto,2 bijeno.

sočno
bclo, sa filatkim krupoo, glatko, prljavobelo
Seroe sreduje razvijenim sa dcbeliro sa hrapavim
rubcna ruboro ruboin

Velika sočna bobica u tehnoloskoj zrclosti, a sa tvrdom korom u fizio-

loŠkoj zrelost može biti raznih oblika i boja (zelcna, bela, žuta, crvena i sL),
glatke ili hrapave, bradavičaste povrSine, Meso ploda m ože biti tanje ili deblje,
grublje, zelene, žute iii crvenc boje, sočnije ili žilavije, sam anjim ili vedim
procentom suvih materija i različitim bemijskim i vitaminskim sastavom.

U slo v i u sp ev an ja

Toplota. Tikva je toploljubiva biljka. K lija i niče na temperaturi iznad

12°C, ali znatno brže i uspeaiije na 18-20°C. Optimalna temperatura za rast i
razvoj kreče se između 25 i 30°C. N a 3-7*C đola2 i do otpadanja cvetova. Na
temperaturi ispod 15°C plod pregtaje da se razvija, a na temperaturi ispod nu-
le biljke izumiru. Jača kolebanjanepovoljno uliču n a ra st i razvoj biljaka. Zre-
168

li plodovi mogu podneti slabije m razeve (-3 do -6 °C .) D obro podnosi više

temperature, ćak i izoad 35°C, zahvaljujući jakom korenovom sistemu.
Vlaga. Tikva zahteva doeta vlage i tada daje velike i jed re plodove.
U zroktako velikih zahteva prem a vodi jesu vclike lisac povrSine, preko kojih
%č obavlja izražeoa transpiracija.
M eđutim, ne podnosi preveliku viažnost i visoke tem p eratu rejer takva
sredina pogoduje razvoju raznib bolesti, dolazi do otpadanja cvetova i slabije
se obavlja opiodnja, Slabiju s u š j dobro podnosi, ali sc dobijaju manji prino-
si, ali sa većun proccntom suvih materija.
Z a tikvu je optim alna vlažnost zem ljišta 60-80% poljskog vodnog ka-
paciteta, a vazdušna vlažnost do 70%.
S vetlo st Biljka je kratkog dana. U odoosu n ajačin u svetlosti tik v aje
flek sib ib a. Dobro podnosi jaću svetlost, ali u sp e v a : u zaseojenim uslovima
ako se gaji kao združeni usev, na prim er sa kukuruzom. Prioritet davati čistim
i osunčanim zemlji5tima.
ZemljiSte. Najbolje rezultate daje na dubokom, plodnom humusuum zc-
m ljištu. N e podnosi previše vls>no zemljiste sa visokim nivoom podzenine
vode. Pogodni su slcdoći tipovi zcinljiSta: Ćemozem, aluvijum, ritske smoni-
ce, gajnjaće, no možc uspevati i na drugim tipovima, ali uz obimno đubrenje
organskini i mineralnim dubrivima i đobru zemljisnu obrmdu.

S O R T E I H IB R ID I TIK V iC E

Stvoren je veliki broj sorti povrtarskih tikvica.U nasoj proizvodnji naj*

duže su se zadržale:
B eocradska . To je dom aca sorta. Ž bunastogje i snažnog rasta. Plod joj
je valjkast, gladak, mlećnobeo. ukusan. Zreo plod je narandžast, bcz rebara,
dug 2 5 -3 0 cm. Dužina vegetacijc od 55 do 60 dana.
T/KyfCA „ZITA*\ Stvorena je u Institutu za ra&rstvo i povrtarstvo u No-
vrnn Sadu, a priznata 1989. godine. Stablo kratko, žbjnasto. Plod i2dužen. Bo-
ja raladih plodova je svetlozelena sa slabo izražentm zelenkastim prugama, a
zrelih sivkastozelena. Mladi plodovi su prckriveni shnim maljama. M eso plo«
da belo sa zelenom nijansom. DuŽina vegctacije oko 55 dana. Srodnje olpor*
na prem a antrakDozi. pepelnict i plamenjaći.
Pat/ s o s »E V A“. Priznatnje 1989. godine kao nova sorta lnstituta za ra-
tarstvo i povrtarsfvo u Novom Sadu. Stablo kratko. Plod pljosnat, po obodu na-
zubljen, tip patisona. Mladi plodovi svetlozeleni, srednje krupni, a u puoom
 169

zrenja beli. O d nieanja do početka berbe oko 50 dana. Srednje olpom i prema
antiaknozi, pepelnici i plamenjači.
Cahjgradska bela. Odomsćena sorta u jugoistočnim krajevima naSe ze-
mlje. Ima žbunast izgled sa krupnim listovima. Plod cilindričan, blagorebrast,
svetlczelen ili mlecnobeo. Zrooplodnarandžast, dužine oko50 cm. Dužina ve-
getac.je o đ 50 do 55 dana. Vrlo prinosna sorta.
Kokozela. Italijanskogjeporckla, Ž bunastogje izgleda. Listovi krupni
i urezani. Plod izduženo eliptičan, zelen sa svetlim prugania. M eso plodable-
dozeleno do čvrste konzistencije. Zreo plod je žut sa tam nozelenim prugam a,
dužine oko 35 cm . Stasava za berbu posle 50-55 dana.
Jantka . Vreže su jo j kratke. Plod mlečnobele boje, ovalnog oblika. Me-
so belozeleno, čvrsto, ukusno. Stiže za berbu za 55 do 60 dana.
Olinka . Stvorena je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u N ovom Sa-
du. Biljka polužbunasta. List petodelan, a« d n je duboko urezan. Plod srednje
krupan, malo pljosnat, glatke površine, zelene boje sa žutitn prugam a. Seme
golo, bez Ijuske, tamnozelene boje, sadrzi ulja do 50%, abelančevina do 37%.
SmaUa se. u prvom redu. uljnom biljkom.
S edefj novopriznata sorta Centra za povrtarslvo Smederevska Palanka
(2003) koja je vrlo prinosna, otpom a na boiesti \ iroa plod je vrlo kvalitetan.

S trani p riznati h ib rid i tikvica

Poslednjih godina priznato j e nekoliko stranih hibriđa tikvica koji se

m ogu gajiti u našoj zemlji, a to su: Opal (2000), Ezra (2001), S afia (2003),
Eskenderany (2004). Rosalina (2004).

G A JE K JE T IK V E I TIK V IC E U STA K LEN IK U —PLASTEKIKU

Priprema objekia. O bjekat se mora očistiti od ostalaka preihodne kultu-

re. Svi ostaci se moraju odneii šlo dalje od objekta i po mogućsivu spaliti ili
slo žit u kam aru i prepokrili zemljom.
Izbor preduseva. Prilikom izbora preduseva ireba se držati principa da
se tikvice ne m ogu gajiti posle biljaka koje pripadaju fam i.iji Cucurbitaceae
(k ra s tm c , lubenice, dinje i sl.). S obzirom na to da se u sticleniku gaji ma-
nji broj kultura, kao predusevi mogu doći u obzir lukovi, salata, spanać, mr-
kva, rotkvica, a kao malo losiji predusevi paradajz, paprika i plavi patlidžan.
170

Obrada zemljtita. U kolikc zemljiSte nije dovoljno vlažno, potrebno g aje

zaUti vodom tako <La « prokvasi oranični sloj. Kada se malo prosuSi, uzore se
na diihinn od 30 <k> 4 0 cm. Po$le tog& v i i i « povišmska priprcma zemljilta.
Đubrenje ztm ljišta. Za dobre prinose proizvoda zeraljilte sc m ora do-
bro nađubriti OTganskim i mineralnim đubrivom. Pod osnovnn obradu zemlji-
šta treba unetl 3 0 -5 0 t/ha dobrog stajnjaka. O d mincralnih dubriva treba
planirati 70-80 kg/ha azota, 80-100 kg/ba fosfora i 7 0 -8 0 kg/ha kalijuma.
Z^jedno sa stajnjakom trcba uneti 1/2 fosfora i kalijuma, pod povriin-
sku pripremu 1/4 fosfora i kalijum a i 1/2 azota, a ostatak hranljivih materija
dari u vidu prihranjivanja.
Form iranje toplog banka. Ukoliko u stakleniku i plasteniku nisuposta-
vljena grejna tela (toplovodi) ispod oraničnog sloja, onda se u toku zimskog
perioda m oraju form irati topli bankovi sa nezgore im stajnjakom ili od baJa
siame, kao šlo j e ved opisano kod gajenja krasUvaca str. 183.
Proizvodnja rasada. Rasađ se proizvodi, kao i kod krastavca, u toplira
lejama, Btakleniku, plasteniku, Sciva sem ena obavlja se na oko 3 0 -4 0 dana
pre planirene <»dnje na pripremljeno proizvodno mesto, obavezno u saksije di-
meo2 ija 10-12 x 10-12 cm.
Sadnja rasada. Zemljište se u stakleniku ili plasteniku za sadnju rasada
m ože pripreraiti n a ravnoj povrSini, i2 dignutim lejama, toplom banku i bala-
m a slamc.
N a ravnoj površini prc sadnje rasada izvr$i se m arkiranje redova n a oko
100 cm. Biijke se sađe u redu na rastojanju ođ 60 do 80 cra. N a planirano me-
sto sadnje prvo se prikladnom alatkom (aSovčić, motičica i slično) napravi ru-
pa, u taj otvor (ako nije vlažna sredina, treba je nakvasiti) spusti u k s ija sa
biljkom. koja ima 2 -3 prava lisla. i oko sak&ijc nagme zeraljom. osrednje na-
bije i po potrebi zalije mlakom vodom. A ko je rasad odnegovan u plastičnim
saksijama i)i u saksijam a od pečcne gim c. onda se pre sađnje koren sa ze-
mljom m ora od njih osloboditi.
Rasad se m ože saditi i u tzv. „uzdignute leje '. g d e se n a svakih 100 cm
izvuku brazde. [zdignuti međuprostor se površinski priremi i uobliči J e ja u,
Onda sc pu &rcdini lejc biljke zasađuju na planirano rastojanje (60-80 cm).
Đrazde sa strane leja služe u navodnjavanje.
N a toplim bankovima, gde je ispod sloja zan lje nanet sloj nezgorelog
stajnj&ka, koji u toku razlaganja odaje toplotu, štopodstiče rastbiljaka u toku
zimskog pcrioda, rasad se sadi na isto rastojanje kao što je napred rečeno. Teh-
nika sadnje ista je kao u prethodnom slučaju.
Kao što j e rečeno u odeljku o proizvodnji krastavca, sadnja na balama
slame obavlja $e n s mesiima gde se slairm dobro razgme, nanese sloj kompo-
 171

sa sa zemljom i zasadi odnegovan rasad sa saksijom (tresetnc, zemljane) ili

b tz saksije.

Klimateki uslovi. U staklenikn odnosno plastentkn sa odgovarajnćim

jređajim a za zagrevanje treba održavati u toku oblačnog dana toplotu o d 25
do 28*C i od 17 do 20°C u toku noći, relativnu vlažnost vazduha oko 65% uz
»iažnožt zem ljišta izm eđu 80 i 85% PVK. Provetravanjeje svakodnevno.
Kultiviranje i okopavanje. Kultiviranje i okopavanje biljaka obavlja se
kada $e one već dobro ukorene u zemljiste, a to je obično 10-15 dana posle sad-
nje. Ove mere, naročito okopavanje, treba izvoditi pažljivo da se saksije ne
pokrenu, je r se m ogu pokidati žtlice koje se probijaju u okoiuo zemljiSte. Dru-
go i treće kultiviranje obavlja se slobodnije. Korisno je da se priiikom okopa-
%anja biljke uvek m alo podgm u zemljom.
Prihranjivanje. Ostavljenu kolicinu mineralnih đ u b m a za prihranjiva-
nje (35-40 kg/ha) tiebarasporediti na dva dela. Prvi deo se daje u fazi cveta-
aja, odnosno u počedcu plodonošenja sa N PK đubrivim a (15:15:15), a drugo
prihranjivanje daje se početkom tehnološke zrelosti saostatkom dubriva pred-
viđenog za prihranjivanje.
Navodnjavanje. U stakleniku i plastcniku se ne može računati n a pri-
rodne padavine. Poželjna vlažnost zem ljišta mora se održavati navodnjava-
njem. U početku rasta i razvoja biljaka navodnjava se ređe, a kasnije svakih
pe! do ?edam dana.
Polinacija. U toku zimskog perioda, kada insekti miruju, a u stakleuiku
j plasteaiku biljke ne mogu biti pod uticajem jačih vetrova, može se desiti da
se ne zametne poželjan (mogući) broj plodova. U tom slučaju korisno je d a se
primeni veštačko oprasivanje trljanjem prašnika m uših cvetova preko žigova
tučka ženskih cvetova. To treba uraditi u nekoliko mahova, odnosno kada se
pojavljuju novi cvetovi.
Ohlikovanje biljke, ObiČno se u zaštićenom prostoru gaje žbunaste sor-
te. Sor:e sa dugačkim i razgranatim vreiam a m ogu se potkiatiti oštrim seci-
vom. To kod žbunastih biljaka neće biti potrebno, vec $e samo staro i požutelo
lišće odstranjuje d a bi se omogućilo jače provetravanje, čime se sprećava po-
jav a bolesti i dobija bolji uvid u stanje razvoja biljaka.
Berba plodova. U staklenicima i plastcnicima prvi plodovi stižu u fazu
tehnološke zrelosti za oko 50 dana o d sadnje biljaka. Plođcvi u tchnološkoj
zrelost obićno su dugi 12 do 20 cm, zavisno od sorte, meke su i nežne kore.
Prerasli plodovi gube karakteristična kulinarska svojstva. Plodovi se beru sva-
k o d n e M io . Sa jedne biljke može se ubrati 15-20 p lo d o v a , cdnosno može se
postićiprinos o d 30 do 40 t/ha.
172

Pri ubiranju plodova treba odseći driku na iiekoHko centimeiara i plo-

dove staviti u prikladnu ambaiazu. Mladi plodovi s< ne m ogu dugo ćuvati te
ih ircba Što prc staviti u prom et

G A JENJB TIKVICA U PLASTIČNOM TUNELU I NA OTVORENOM

PROSTORU

Kao što je rečeno, plastični tuneli* naročito srednji i niski, pokretni su

objekti. Oni se svakc proizvodne godine m ogu prenC'Siti na novo mcsto. K a taj
naćin se znatno bolje rešava izbor preduseva.
Obrada zem ljiita. ZemljiŠte n a kojem se p laiira podizanje plastićnog
tunela m ora se u toku jeseni duboko uzorati na 3C^40 cm . U rano prolcće,
obično marta meseca, zem ljište treba površinski obraditi drljanjem, tanjira-
njem* kultiviranjem i sl.
Dubrenje. Pod osnovnu obradu zem ljUta unosi sc 4 0 -5 0 t/ha dobrog
slajskog dubriva. Ukoliko $e to ne uradi pod osnovau obradu, onđa pre povr-
šinskeobrade treba rasturiti 2 0 -3 0 t/ha komposta, koji će se priHkom povrtin-
skc obrade uneti u zemljište. Preko mineralnih đubrh'a treba obezbediti 60-70
kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 70-80 kg/ha kalijuma.
Pod osnovnu obradu z m ljis ta dobro je uneti 1/2 fosfora i kalijuma, pod
površinsku pnprem u unosi se 1/2 azota i 1/4 fosfora i kalijuma, a ostatak pla-
niranih hranljivih materija daje $e prihranjjvanjcm.
U koliko se n e raspolaže većim koliCinama stajskog dubriva. praktikuje
se đubrenje manjim kolićinama u vidu toplih gnezda. N am cstim a planirane se-
tve scmena ili sadnje rasada, iskopaju se rupe (40 h 40 h 40 cm ) i u njih se sta-
vi najmanje 30 cm nezgorelog stajnjaka, osrednje r.agazi i nagm e sloj 2emlje
od 15 cm. N a tom izdignutom delu napravj se dinijasta humka, koja se po po*
rrebi m ože prepokriti providnom plasličnom folijom ili tžv. pbsiićnim „zvo*
nom“, koji štiti m iade biljke posle nicanja odnosoo sadnje rasada.
Podizanje plasiičnog tunela N a pripremljeno zem ljilte n a oko 15 dana
pre plonimne sadnje rfliuda podiže se plastiČni ninel Tuncl može biti razliČi*
te širitie i dužine. Prvo $e obeleii mesto, a onda ukopaju iwsači plastenika,
preko kojih se postavi plastična folija, koja se sa strane ukopa oko 20 cm uze-
mljište. Sa čeonih strana postave se vrata od istog m atenjala. N a đugačkim
lunclima prave se krovni otvori radi provetravanja. dok na kraćim (oko 15 m)
to nijc potreboo,
Kad se unutrašnjost tunela zagreje preko 20°C, može se pristupiti setvi,
odnosno sadnji rasrtda tikvica.
 173

Zetnljišne štetočine. Zemljište u plastičnom tunelu treba proveriti u po-

gtedu pHsustva zemljišnih štetocina. Ako se utvrdi njihovo prisustvo, preduzi-
maju se m ere suzbijanja kao što je i2 loženo u opštem delu knjige.
Setva - sadnja. Setva u tople kućice obavlja se krajera m arta ili počet-
kom aprila, a sadnja rasađa n a ravnoj povrsini u plasteniku u prvoj polovini
aprila.
Setva, odnosno sadnja rasada obavlja se na rastojanju od 100 em izme-
đu redova, a u redu na 5 0 -6 0 cm.
Pri setvi u kućice napriprem ljeno mesto zaseju se 2 -3 semenke, pokri-
ju slojem zemlje od oko 3 - 4 cm , a zatim se zalije m lakom vodom i preko gor-
njeg sloja postavi sloj kom posta koji služi kao mutč (zastirać).
Ako se sadi rasad, prvo se o b eleie mesta, naprave otvori, zalije mlakom
vodom i rasad osiobodi giinenih ili plastičnih saksija. Zatim se u načinjen
otvor spusti koren biljke zajedno sa supstratom, nagm e vlažna zem lja, dobro
n ab ije. oko biljke postavi planirani mulč (plastična folija, organske materije
i sl.). Time je postupak sadnje okončan.
Za jesenjuproizvodnju seri'a se obavlja sredinom avgusia, a rasad se sa-
di krajem avgusta iti počotkom septembra, 2to zavisi od planiranog roka pri-
stizanja plodova za tržišle,
Održavanje temperature. U plastičnom tunelu bez grejanja temperatura
zavisi od spoljnih faktora. O n ajepodložna većim ili manjimpromenama. Tre-
b a nastojati d a se održava između 22°C i 2S°C, aJi noćna temperaiura ne bi
smela bid ispod 16°C.
KuUiviranje i okopavanje. Ako se posle setve odnosnosadnje rasad an c
postavi m ulč, onda se međuredni prostor m ora obrađiti ručm m kulnvatorom,
a prostor oko biljaka okopati, S tim sc može započeti kada iznikle biljke u to-
plim Ui hladnim kućicam a dobiju prvi pravi list, a kod posrđenih biljaka na
oko lS dana poslc sadnje rasada. To treba uraditipažljivo da se koren 2 a$ađe-
ae biljke ne bi oštetio, pokidao između grudve supstrata koja je bila u saksiji
i susednog prostora gde korenčići prodiru. Prilikom proređivanja biljaka kod
direktne setve u kućice na rastojanju od 50 do 80 cm treba ustaviti po jednu,
rede dve biljke.
Broj kultiviranja i okopavanja zavisi od broja navodnjavanja, pripre-
mljenosti i zakorovljenosti zemljišta. Uobičajetio je d a to budc 3 -4 puta, jer
kasnije biljke zatvore međuprostor i onemogućavaju taj rad.
Navodnjavanje. Zemljište uplastičnom tuneJu u toku vegetacije navod-
njava se u više m ahova shodno potrebama gajenih biljaka. Poželjno je da se
vlažnost zem ljišta održava n a 80-85% PVK, a relativna vlažnost vazduha na
oko 65%.
174

Prihranjtvanje. Prihranjivanje biljaka trebaobaviti u dva-fri navrata. Pr-

vo prihranjivanje j e pred prvo kuldviranje i okopavanje, drugo u faz t punog
zametanja plodova, a treće posle početka prve berbe plodova. Prihranjuje se
sa sve tri vrstc đubriva koje je ostavljeno 2a tu nsmenu.
K orisno je primeniti i folijam o pri hranj ivanje biljaka mikroelementima
zajedno sa agrosteminom u preporufienim dozama.
Orezivanje biljke, Kod žbunastih biljaka nem apotrebe potkraćivati vre-
že, ved sam o odstranjivati žuto lišće. M eđutim , kod polubujnih sorti potrebno
je , kada biljke zatvore planiram međuprostor. potkratiti vreže oštrim seči vom.
U skučenom prostoru plastičnog tunela to je neoohodno.
Berba ptodova. Berba počinje sredinom maja i obično traje do početka
ju la, a kodjesenje proizvodnje u toku oklobra do sredine oovem bra. U počet-
ku se bere svaka 2 -3 daiia, a kasnije skoro svakog dana. Treba imati u vidu da
češča berba podstiče biljke tia form iranje novih cvetova t oplodnju, a time se
povećava ukupan prinos.
Jedna biljka može dati 15-20 plodova, odnosno može se postići prinos
od 40 do 50 t/ha.
 175

V r s t e iz f a m il ije F a b a c e a e

B O R A N U A - P h a s e o lu s v u l g a fis L . sa v i

Mlada nedozrela m ahuna pasulja, posebno selekcionisana, bez perga-

menlnDg sloja koja se koristi za Ijudsku ishnmu naziva se boranija. Boranija
se najmasovnije gaji naolvorenom prostoru, a vrlo m alo u zaštićenom prosto-
m, naioćito u stid en icim a, je r veiiki toplotni zahtevi i veliki troSkovi dovo-
de u pitanje tu proizvodnju.
MJade mahune boranije su veom aukusna i hranljivaž.votnanam im ica.
Potrebno je znati đa one u m om entu berbe sadrže I glikozidne eijanove kise-
iine, tav. fozeoline, koji su u svežem stanju otrovni. Tek se kuvanjem rastva-
raju i postaju bezopasni. Zbog toga boraniju ne treba k o ristitizajelo u svežem,
sirovmi stanju.
Boranija im ai iekovitasvojstva. Sadrži argihin, materijal iz grupe gluko-
kinina, Čije je deiovanje slično ddovanju insulina. Stoga bi dijabettcari trebalo
češće da koriste boraniju. Utoliko pre što se glikokmin kuvanjem ne uništava.
Supstanca inozitol, koje ima u boraniji 0,7 do 0,B%, jača rad srca. usposta-
vljaravnotežu leukocita u ktvi i reguliše metabolizam kalcijuma u organizmu.
Svakako treba istaći da boranija im a u svom sastavu i dosta celuloze pa
stoga poboljšava i probavu, aJi moraju je izbegavati lica koja soluju od crevnih
bolesti. Međuttm, ako se kuvana boranija propasira, onda je mogu koristiti i oni.
Boranija im ajošjedno Iekovitosvojstvo: deluje kao dobar diuretikrastva-
rajući mokraćnu kiselinu i podstiče izlučivanje otrovnih materija iz organizma.
V iodustriji se prerađujc na viSe naćirm k o n z^v ira, suši, kiselt, a u no-
vije vreme i smizava.

V a ž n ije b o t a n ič k e o s o b in e

KoreD je osovinskog tipa sa dosta bocnih žila, osrednje razvijenih. Na

korenu se naJaze simbiotske bakterije - azotofiksatori (Rhizcbiumj - koje asi-
miliraju azot iz vazduha i obogaćuju 2emljište ovim hranivotu u količini od 80
do 12Gkg/ha,
176

Stablo je na preseku uglasto* ispuojeno, u početku vegetacije je zeljasto.

a kesnije otvrdne. fCod niskih sorti grananje je pri osnovi. a kod vjsokih,
tzv.,j>ovijuSa“, obično oa gonyem delu.
PovijuSe u toku vegetacije stalno rastu. Dostlžu vism u i preko dva me-
tra i uspeSno se mogu gajiti samo ako im se obezbcdi oslonac.
Po užrastu slabla razlikuju se visoke povijuše($tablo 130-300 cm ), po*
lupovijuše (45-130 cm ) i ČuĆavi oblici (30-45 cm).
Plod je mahuna, koja može btri uža, šrra, okm gla ili pljosnata, prava,
povijena, sabljaata, žuta, zelena, Šarena, dužinc 10-13 cm , a kod nekih sorti i
do 25 cm. P!od (mahuna) ima u sebi nekoliko semenki, obično 4 -8 . Plod bo-
ranije ima nežnu gradu. N a spojevima m ahuna nove sclekcije nemaju celulo-
zni kooac zato što bi vlakno umanjivalo vrednost ploda. Sazrevanje plodova
kod starijih sorti j e najčešćc neujednačeno.
Mahuna boranije sadriri 87-89% vode, 2,45-2,51% belančevina, 0,22-
0,24% m asti, 6,75-6,92% bezazotnih ekstraktivnih materija, 1,05-1,11% ce-
luloze i 0,70-0,73% pepela.
O d mineralnih materija boranija ima kalcijuma, fosfora i gvožđa, a ne-
Što manje maanezijuma, mangana, nikla i kobalta, Boranija sadrži u zadovo-
ljavajućoj meri karotin, vitam ine grupc B i vitamine C i E.

USLOVl USPEVANJA

Toplota. B oranijaje toploljubiva biljka i traži toplu klimu. Najniža tem-

peratura na kojoj klija je 8-10aC, a optimum za njcn razvoj je 20-25°C. Op-
tim alna tem pcratura rasta je od 18 do 2Q°C Mlade biljke ne podnosc niske
temperature. a odrasle izdrže do -1°C .
Vlaga. Boranija ima osrcdnje zahteve za vodom, ali ne podnosi sušu i ta-
da daje m ale prinose i slab kvalitet mahuna. Optimslna vlažnost zem ljišta je
60-70% PVK. a vazduha 80-90% .
Svetlost. U početku biljke boranije traže dosta svetla. Kasnijem, nflroči-
to za vTeme cvetanja i zam etanja plodova, više odgovara umerena ili difuzna
svetlost. Biljke boije rastu u usluvitna kiatkog daju , a pri dugom danu vifte roz-
vijaju vegetativni deo biljke pa produžavaju vegctaciju i vrem e žetve.
ZemljiSte. Boranija je veliki probiraČ zemljišta. Daje boije prinose na
ocednhn i lakšim plodnim zemljištima, ne podnosi kisela, slana i m očvama ze-
m ljišta(pH vrednosti 6 do 7,5).
 177

SORTE BORANUE

Sve sorte boranije prem a dužini vegeiacije d o tehnološke zretosd mogu

sc podeliii n a vrlo rane (55-75 dana), rane (75-S5 dana), srednje rane (85-
105 dana), kasne (105-115 dana) i jak o kasne (preko 115 dana).
T eškoje svrstati sve sorte po svim osnovam a, pa ćeino se samo zadovo-
Ijili podelom na niskc i visoke, kao i na domaće i inoslrane,

N isk e so rtc - Ph. vulgaris su b s. n a n u s D ec.

D O M A Ć E N1SKE SO RT E

S vedom aće selekcionisane sorte otporae su prem a virusu običnog mo-

2aikapasu]ja i toleranine prem a antraknozi.
Jasenica . Pristiže za oko 54 dana. Sfablo visoko oko 40 cm. Mahuna
pravado m alopovijcna, nožna, krta, valjkasta, dužine do 12 cm, kvalitetna, zc-
lene boje. Formira mabune na 16-18 em . O tpom a prcm a virusu običnog mo-
zaika pasulja. Seme bele hnje. apsolutne m sse 320 g.
Pa n o n k a . Stiže za berbu za oko 52 daoa. Stablo visoko oko 40 cm . Ma-
huoa prava do blago povijena, dužine d o 22 cm . ncžna, krla, valjkasta, ispu-
n jeo a kvalitetna, zelene boje. M abune form tra i2n ad 20 cra. Serae belo,
apsolutne m ase oko 350 g.
Pa u m č k a raxa. Stiže za berbu za oko 50 dana. Stablo visoko oko 35 cm.
Mabune žute, krte, ovalno okrugle, duge 10-13 cm, fonniraju sc n a visini iz-
nad 18 cm . Scme bubrežasto, belo, apsolutDe mase oko 300 g.
Š umadinka. Stasava za 50 dana. Stablo oko 43 cm. Mahune blago povi-
jene, pljosnate, nežnc, soćne, žute, sa Ijubičastim prugania, dužine 12-15 cm
t forrriraju se na viaini od 15 do 20 cra. Seme izduženo, eliptično, Ijubičasto
sa braon šarama, apsoimne mase oko 365 g.
Stasava za oko 53 dana. Stablo visoko oko 35 cm. Mahune zele-
ne, bez ko iu ca. ovalnožutog preseka, duge oko 18 cm , fomuraju se n a visini
od 16 do 18 CTn. Seme belc bojc, apsolutne masc uko 300 g.
Su vonka . Stasavaza oko 55 dana. Stablo bujno, visoko oko 45 cm. Ma-
huneokruglogpreseka, bez konaca, krte, duge 12-14 cm, zelene boje, formi-
raju se iznad 18 cm. Seme belo, apsolutne mase oko 320 g,
Zoaa . Stasava za oko 52 dana. Stablo visoko oko 40 cm. Mahune pra-
ve, žu.e, sočne. duge 12-14 cm . na preseku okrugle, formiraju se n a visini od
16 d o 20 cm . Seme belo, izduženo, ovalno, apsolutne mase oko 300 g.
178

D arma . StasavB za 56 dana. Stablo visoko 45 cm. Mahune prave do ma-

lo savijene. ovalnookrugle, socne, žute sa Ijubičastim prugama, duge preko
15 cm. Seme izduženoeliptično, u osnovi Ijubičasto $a braon Šarama, apsolut*
ne mase oko 320 g.
J ulua . Stasa va za oko 50 đana. Stablo vtsine 40-45 cm. Mahune prave,
žute nežne, sodne, dužine 12-15 cm, ovalnog preseka. Seme bele boje, izdu«
ženoovalno, apsolutne mase oko 300 g.

iNOSTRANE NtSK£ SORT£

Sortna kom isija naše zem lje dozvolila je gajenje višc od 50 stranih sor*
ti boranije, a opisuju se najvažnije.
E ho (Echo), Srednje visoka (oko 45 cm). Dužina vegetacionog perioda
do tehnoloSke zrelosti 62 dana. M ahune žute, okruglaste, koncentrisane na
gomjom delu biljke i pogodne za mehanizovanu berbu.
F oruu . Biljke snažnog rasta. Srednje rana sorta. M ahune t&moozelene,
pravc, glatke, okruglog preseka, dužinc oko 12 cm.
Prezesta RS. Biljke bujne. Dužina vegetacijeoko 70 dana. Mahune ze-
lcne, gtatke. okruglaste, kv&litetne.
H istil (tlustule). Biljke visine 5 5 -6 0 cm. Dužina vegetacije 62 dana.
Mahune zelene, kvalitetne.
K Stižc za berbu oko 52 dana. Eiljka niska. Mahune duge
k t iv o s k o v a c .
oko 15 cm , nežne, krte, sočne, okrugloovalne, vostanožute boje.
Tesderlong (Tenderlong). Stasava za oko 54dana. Biljka visoka 40-50
cm. M ahune duge oko 14 cm, krte, eliptičnc. zelena. Scme tamnomrko sa cr*
vcnkastim odsjajem.
Zu t m o l o v k a . Visina biljke je oko 45 cm. Cvetovi Ijubičasti. Mahune su
blago povijene. dugc 12-15 cm i vo&tanožute boje. Stasava za oko 55 dana. Se-
m e izduženo, bubrežaslo i cm o. Osetljivo na boiesti.
N uagara 773. Visina biljke je oko 50 cra. Mahune vatjkaste, duge oko
14 cm, um nozelene, mesnate, sa spoiim lazvojcm sem ena bubrcžastog obli«
k a bele boje. Stasava 2 a oko 60 dana.
HARVESTEft. Sorla vtsineoko 50 cm. Mahune tamnozelcne, okrugle, glat-
ke površine, dužine 14-15 cm , kpje se formiraju r a oko 20 cm visine. Seme
belo, bubrežastog oblika.
Piker. Biljka dostiže vismu od oko 45 cm. Mahune su duge oko B cm, pra-
ve, zelene, glatke i visoko postavljene. Stasava zaoko 60 dana. Scme belo.
 179

To B iljke su visoke oko 4 0 cm, cvctovi su (jubičaste boje. Mahu*

pkao p ,
ne vaJjkaste, zelene boje, dužine oko 15 cm. Stasava za beibu za oko 50 dana.
Seme krupoo, rarko sa beličastim marmoracijatna.
Temdeagin. Biljke su visoke oko 45 cra. Mahune valjkaste, prave, tarn*
nozdene, dužine oko 13 cm . Stasava za oko 50 dana. Seme tamnomrko sa cr-
venkastim odsjajem.
P rocesor . R aste u visinu oko 50 cm. S tasav aza oko 55-dana. Mahune
tamnozeleDe boje, prave, valjkaste sa belim semenom, aosolutne m ase oko
3501
Rflste u visinu do 50 cm. M ahune su prave, cilindrične,
S p &a j t ( S p r ite ) .
zelece, dužine 12-14 cm, s belim semenom. Stasava zao k o 50 đana.
Ga ia t k w 5 0 (Gallation 5 0 / R aste u visinu d o 60 cm. M ahune tamnoze-
leoe boje, eliptičnog preseka. Seme belo. Stasava za oko 50 dana.
SUPERNO*. Stasava za oko 55 dana. Stablo visinc oko 4 0 cm . Mahunc
tamnozelene boje, prave, okruglog preseka, duiine oko 13 cm, formiraju se oa
visini od 16 do 18 cm. Seme bele boje. apsolutne m ase oko 300 g.
Tolerantna na antraknozu.
B ergold . Stasava za 53 dana, Stablo visoko oko 45 cm. Mahune bledo-
Žute, nežne, dužine 10-13 cm, formiraju se na visini od 18 do 20 cm. Seme be-
lo, npsolutne mase oko 320 g.
Stasava za oko 54 dana. Stablo visine oko 50 cm. Mahune ze-
O r &a n e .
lenožute, okrugiog preseka, dužine 12-14 cm, kvalitetne, formiraju sc na 16-
28 cm. Scme belo, apsolutne mase oko 320 g.
O tpom a prem a vim su običnog m ozaika pasulja, a tolerantna prem a
antreknozi.
O stale priznate sorte su: Lusia, Slankette, G era, Slimgreen, Đarina, Ne-
cores, Precores, Nerina, Pros Gitana, Rcmora, Viki, Provicer, Espađe, Amity,
frina, Optimus, Lugano. Narbonne, Tavera, Floret, Masai, Rowita, Arena, Mo-
dus, Rondina, Unidor, Safir, Aavo, Slenderette, Romall, Scuba, Karson, Kilian
i Sonesta.

V isoke sorte - Ph. vufgaris subsp. vo lu b ilis D ec.

U našoj proizvodnji mogu se naći visoke domaće, dr.osno odomaćene i

stranc sorte. Ukratko se opisuju važnijc.
D o iS N J S fJ Biljke obično dostižu visinu od oko 150 cm. Ma*
m a sle n a c .
hunesu srcdnje duge, pljosnate, žiroke, svetložute. Stasava za oko 80 dana.
180

Pl a iv je z s a o (Blue lake). Stasava za oko 80 dana. Biljka dostiže visinu

od 2 m. M ahuna je srednje duga do duga, tamnozelene boje, ovalnopljosnata,
zm o sporo razvija. Obično fonm ra po dve m abune na jeđooj cvetnoj granči-
ci. Seme belo, bubrežasto, srednje krupno.
O pro. Stasava kasno, preko 100 dana, Biljke rastu preko 2 m. Mahune
su srednje duge, pljosnate, m esnate, zeiene sa svetlcružičastim prugaraa. Se-
me krupno, okruglo, sivkaste boje.
J erusalimska. Raste preko 2 m. Stasava za oko 100 đana. M ahuae pra-
ve, pljosnate, Siroke, duge prcko 15 cm , voštanožute boje, krte, izuzelnogkva-
liteta, brzo sazrevaju. Ima dug period plodonoSeoja. Izraziio prinosna sorta.
Seme bubrcžasto d o sfcrično, olovnosive do smcdc boje.
S pargla. Kasna sorta, preko 100 dana. Stablo visoko preko 2 m . Mahu-
ne žute,pljosnate, srednje duge, kvalitetne, dosta ujednaćeno sazrcvaju. Semc
zagasitobraon boje, srednje km pno.
R uska žuta. Kasno stasava, preko 100 đana. V isokaprcko 2 m, puzava.
Mahune beložute, pri krajevim a Ijubičasto poprskano. blago povijene, srednje
dužinc, široke, pljosnate, kvalitetne. Dosta otpom a na bolesti,
Z elena ouga . Stasavakasno. Stablo visoko preko 2 m, polegljivo, puza-
vo. M ahune zelene boje, duge, m alo povijene, ovalnopljoanate, slabije me*
snate, bez konaca. Seme srcdnje krupnoče, zagasitobraon boje. U povoljnim
uslovima dajc visoke prinose. Osetljiva je na suSu, a manje n a bolesti.
K lemen . Raste preko 2 m. Formira nežne, zelene mahune. Pcriod berbe
dugo traje. Prinosna sorta.
Jabeuskj pisahec . Raste jak o visoko, preko $ m, m ahune zeiene sa cr-
venim prugam a. Zrno svetlosmeđe boje sa crvenirr. šarama.
Ja b e u sk i stsočn /k . Im a biljke visoke (oko 4 m ). Mahune zelene. Zmo
sivosm eđe boje.
N ikorss (Nicores). Priznata 1986. godine.
PREKORES (Precores). Priznata 1986. godine.
Tisa , Domaua 3u<ta. Priznata 2002. godinc. Visoka boranija, prilkasico.
M ahunaje žute boje, dugačka oko 13 cm i Široka 1,6 cm. Po obliku je pljosna-
ta, dobrog ukusa u tipu buter boranije. Ostvaruje visok i stabilan prinos tokora
celog leta i jeseni, sve do prvih mrazeva. Pogodna za baštensko gajenje.
 181

GAJBNJE BORANLTE U STAKLENIKU-PLASTENDCU

h b o rp red u stva . Ako se boranija gaji kao glavni use\ naocvorenom po-
Iju, onda m ožc doći postc svih ratarskih useva, U utev leguminoza, u prvom
redu posle okopavina \ povrća prve i dnige plodoredne grupe. U koliko se ga-
ji kao đrugi usev, onda dolazi posle ranog krompira, ranog kupusa, spanada,
salatejedm a, plenice, a u zaštićenom prostoru posle paradajza, paprike, pia-
vog patlidžana, salate i lukova.
Obrada zem ijiho, Nakon skidanja preduseva, u jesen, zemljište se du-
boko uzore na đubinu od 35 do 4 0 cm. Poorano zemljt&te ostavi se da prezi-
mi u atvorenim brazdama.
U koliko se zemljište sprema za postm u setvu, onda se odmah p o skida-
nju pređuseva uzore na srednju dubinu (20-25 cm ) i povTiinski pripremi.
U proleće, čim do2 vo!e vremenske prilike, treba zemljištc podrljati, da
bi se zatvorile zim ske brazde. Neposredno pred setvu zem jiš te istretirati od-
govaiajueim sredstvom protiv korova, a zatim ga obraditi setvospremačem.
Nakon toga sepostavljaju niski plasticni tuneli. Ako se proizvodnja organizu-
je u staklenicima i plastcnici, m a onda se obrada i priprema zemljišta obavlja
kada se skine pretbodnt usev, zemljište očisti od prethodmh biljnih ostataka,
dovoljno navlaži i pripTcmi za setvu.
Dubrenje. N a srednjc plodnim zemljištim a upotrebljava se p o hektaru
40-50 kg azota (N ), 6 0 -8 0 kg fosfora (P2O5) i 5 0 -6 0 kg ka!ijuma (K 2 O ), a na
siromašnijim zemJjištima ili u inten2 ivnoj proizvodnji, g d eje obezbeđeno re-
dovno navodnjavanje, količine hranlji\ih materija mogu se povećati n a 8 0 - 1 0 0
k g N , 1 0 0 - 1 2 0 k g P2O5 i 8 0 - 1 0 0 kg K a O po hektaru. Kod visokih sorti D o r m u
dubriva treba povečati za oko 2 5 % .
Ukoliko se planira sctva boranije kao glavnog useva, onda se pod osnov-
nu obraduzem ljišta unose dve trećioe fosfom ih i kalijumovih đubriva. U pro-
podpovršinsku pripremu zemljišta, unosi se preostali deo fosfom ih i
\ t ć t y

kalijumovih đubriva i jedna polovina azotnib. Preostala kcličina azotnih du-

brivasluži 2a jedno ili dva prihranjivanja.
Kdda se boranija gaji kao postm i usev, tada se pod oranje unosi planira-
na koiičina fosfom ih I kalijumovih i jeđna polovina azotnib dubriva. OstaUk
azotn.h đubriva daje se pod površinsku priipem u ili u vidu prihranjivanja.
Setva. A ko se radi 0 proizvodnji boranije u zaltićenim uslovima, setva
se izvođi pTema predviđenom plauu proizvodnje, a ako se radi o gajenju na
orvorenom prostoru, onda sctvu treba započeti kada prođe opasnost od poja-
ve kasnih prolećnih mrazeva, tj. kada se zemljište zagreje na oko 10°C (đru-
ga po ovina aprila i poćetak maja). Kao posim i usev seje se u junu i u prvoj
ddcadi ju k .
182

Boraniju treba uzgajati sa velikim brojem biljaka po jedinici površine, ra-

di postizanja visokih prinosa. Visoke sorte se seju u kućice 80 h 60 cm, u svaku
kuricu se stavlja 5 -6 semeoki. O ne se mogu sejati i u vidu špalira na rastojanju
80-100 h 5 -7 cm. Niske sorte se scju u redove o a rastojanju 45-bO cm, a □ re-
du gusto, na 4 -8 cm. Neopbođoo je ostvariti oko 400.000 biljaka po hektaru.
Zavisno od krupnoće i klijavosti semeua, kao i planiranog broja biljaka,
potrebna količina sernena iznoai 100-250 kg/ha.
Nega useva. Čim se ukažu redovi biljaka, potrebno j e obaviti međured-
no kultiviranjc 2 emljišta. O d zakorovljenosti i pojave pokorice zavisi koliko
ć e se puta zemljište kultivirati. NajčeŠće se izvode tri-ćetiri kultiviranja, a po
potrebi i jedno plitko okopavanje. Kultiviranje se obavlja na dubinu od 5 do
7 cm. Prilikom kultivinuija i okopavanja, biljke treba da budu suve, kako bi se
sprečilo širenje antraknoze i bakterioza.
Prihranjivanje se prim enjuje u dva navrata, prvo kad biljke dostignu vi-
»iau oko 10 cm , a drugo kada biljke dostignu porast od oko 25 cm. Za svako
prihranjivanje upotrebi $e planirana količina N PK đubriva.
Postm o gajenje boranije ne može se n i zamisliti bez navodnjavanja, jer
se u prvom redu m ora obezbedili ujcdnačeno nic&nje. Nedostatak vlage u fa-
zi cvetanja se izr&zito negativno odražava, zbog Čcga l toku vegetacije usev
treba tri do Četiri puta oavodnjavati.
Ako se gaje visoke biljke (povijuše), btagovremeno treba postaviti prit-
kc (oslonce). Obifino se vibovi fietiri susedne pritke povežu i tako dobije sta-
bilna piramida. Povijuse se mogu gajiti i u Špaliru, gde sc između postavljenog
kolja (2 -5 m ) razapinje kanap iJi Žtca na rastojanju od 40 d o 50 cm.
Berba - žetva. Kad m ahuna dostjgne skoro punu velifiinu, kad je krta,
mesnata, sa form iranim sem enom do jedne fietvrtine ncm talne velifiine, sma-
tra se da je tehnološki zrela.
Međutim, kakoje s&zievanje neujednafieno, da bi se postigao zadovolja-
vajući prinos i dobar kvalitet, bcrbu treba organizovati kada je većina plodo*
v t u tehnotoškoj 2 relosti (znahune sofine, krte, seme u voštanoj zrelosti).
Boranija se može brati rufino ili mašinski. Rufino $e bcru visoke sorte,
čtjc plodonolenje traje d o 50 dana, i niske sorte, fiijc plodonošenje traje do 20
dana. Rufina berba boranije treba da se obavtja ne samo redovnn već i pažlji*
v o j e r j e tada plodonošenje duže, a ostvaruju se i veći prinosi.
Pruios mahuna 6-12 t/ha, a fiziotoški zrelog scmena 2 -3 t/ha.
 183

ŠTETOĆiNE, BOLESTI l KOROVI l NJIHOVO SUZBIIANJE

l . Š te io č in e

Crma REPifH vaS (Aphis fabae). Pasulj i boraniju napada veći broj lisnih
\a š i, ali najviše crna repina val, koju ćemo ukratko opisati.
O drasla vaš je tamnozelene boje, veličtne 1,5 do 2,5 inm. Posloje krila-
li i beskrilni oblici.
Prezim ljava u obliku jajeta na višegodišnjim korovskim biijkama, oda-
kle se rano u proleće iz jaja izlegu larve. One su ovalnc, tam nozelene boje.
prolaze kroz četiri faze razvoja, G odišaje im a viSe generacija, čak i do 18.
Lisne vaši sisajući sokove iz biljaka zaustavljaju njihov rast i razvoj.
Napadnuto liSće se savija, kovrdža i sasušuje, a štetočine onda prelaze na ne-
napadnute biJjke. N a taj način sa bolesnih na zdrave biljke prenose i virusna
oboljenja i povećavaju štetu.
Z a suzbijanje te štetočine mogu se koristiti neki od sledećih preparata: Tal-
star l CEC, Acteliic - 50, Volej, Actara, Konfidor i Mospilan 20 SP, Uvek se tre-
ba pridržavati uputstva proizvođača o primeni, a posebno o karcnci preparata.
FASUUErŽ/Ža X (Acutitficicelirfes vbtcciut), OUiaali iu s c k tje »vcllom rkc
boje, kupastog oblika sa beiim tačkicama na pokriocim a krila. Telo ira je du-
gačko 2,5 do 4,5 mni. L a n a je beličasta, debela, bez nogu, savijena, duga oko
5 mra. Javlja se sredinom ju n a i napaca zrelije mahune. Žcnka polažc jaja u
zmu mahune, iz kojeg izlaze jedinke tek kao ođrasli insekti. Sa njive unose se
u skiadišle sapožnjevenim proizvodom, gđe nadalje nastavljaju nanošenje šte-
te zm u pasulja i boranije.
U našim uslovima ima obično 3 -4 godišnjc generacije.
Izgrizajući zrna pasulja i boranijeznam o smanjuju prinose i kvalitet pro-
izvoda. Takvo seme nema pravu tržnu vrednost.
2izak sc može uništiti u zm im a oasulja i boranije term ičkim ili hemij-
skim putera.
Žižak pasulja je osetljiv na ekstremne tempcrature. Ako se napađnuto se-
me tzloži temperaturam a o d 5 5 do 60°C u trajanju od 20 minuta ili izloži tem-
peraluraraa ispod 0°C, odnosno zamrzavanju u trajanju od 3 do 4 časa, dolazi
d o u g im ić a in s e k a ta . P a s u lj p o s le tr e tm a n a n e m e n j a s v o je o s o b in e .
Hemijski se žižak može suzbiti preparatom u vidu prašiva etiol specijal
na bazi m alationa kojim se napadnuto seme pasulja zaprasi. Thkode, m ogu sc
koristiti i tablete ili palete preparata Gsstoksin, Pbastoxin, Maqtoxin, Maqto-
xin*palete. Preparali se priprem aju prema uputstvu proizvođača.
Tretiran proizvod treba prepokriti folijom kako sredstvo ne bi isparilo.
Nakon nedelju dana tretiran pioizvod ireba dva puta prelopatati ili elevirati
kako bi gas poipuno Upario.
184

Usklađišteni pasulj napadnut žiškom m ože se isprskati preparalom Nu-

van E C -50, Etiolom tečnim il A ctelikom -50. Posle prskanja pasulj ptckriti
plastičnom folijom kako sređstvo ne bi brzo ispariio.
Prilikoin pnm ene hemijskog sredscva neophodno je drlati sc upuisiava
daiih od strane proizvođača, a raročiio kod boranije u fazi berbe zbog karencc.
Baštenska CRLKL4 (TerrarT),c hus urticae). Obićno, ba$lenske grinja.e ma-
li> sitni pauk, dužine od 0>3 do 0,4 mm. Ženke su m alo krupnije od mužjaka*
jajastog oblika, žućkastozelenkaste boje koja p red jcsen preiazi cigiaslocrve-
nu boju. MuŽjaci su žućkaste boje, sa zašiijenim zadnjim delom. J&ja su lop-
tasta, bezbojna. Larva prolazi jo i kroz dva stadijuma. U prvom dobija Četiri
para oogu, a u drugoj fonnira organe odraslog insekta.
Ovaj pauk u toku godinc može imati i prcko 10 generacija. Prezimljava
u obliku odrasle ženke na skrcvitim mestima. Krajcm marta ženka odeile iz*
la a i prvo napada korovske, a kasnije i gajcne biljkc. U slakl«iicim a i plastc-
rucima štetoćtnsko dejstvo obavlja u toku cele godine.
Grinje u toku vegetacijc ?ive na naltčju lista i nanose iteiu sisanjem bilj-
nih sokova. Liiće gubi zelenu boju, su ii se i otpada.
Za suzbijanje grinja mogu se upotrebiti Actellic 50, Apollo 50-SC, ko-
j j imaju kratku karencu, ali ako se berba botauije nc vrii Čcsto, onda sc mogu
upotrebiti jo§ i M itac-žb, Ortus 5 -S C , Imidan-R> Lanatc 25 W P i drugi pre-
parati koji imaju akaricidna svojstvi. Prilikom pnprem e i primenc prcparata
u svem u se trcba priđržavati uputstva proizvođača.

2. Bolesti

A ntraknoza pasuua (Colleiolrichutv lindcnmlhiamimi. Bolest nnpnda

svedelovc biljke. ali najjasnijc su izražcm sbnptomi na mahunama. Tu * stva-
raju uvm ute, mrkocrvenkaste pegc sa izraženim crvenocmim ivicama. Bolest
napada i druge delov'e biljke. Kada se pege spoje u obltku prstena> tada dola-
zi do sušenja biljkc.
U otvorenim pegama glj.vica formira spore, koje kiSne kapi, vetar, insek-
ti, pa i čovek prilikom rada prenosc na zdrave biljke. Micelija gljive sa mahuna
prelazi n a zm a na kojima se pujavljuju mrke pege. Gljiva može prezimiti u ob-
iiku mieelije na biljtum ostacuna, a iz godine u godinu prennsi se i Kcmcnom.
Điljke iz zaraženog semena uginjavaju odm ah nakon nicanja. Ako se
bolest pojavi kasnije. pege se jako brzo prenose na listove i stablo. Biljke za-
osžaju u porastu, a m ahunc (boranija) postaju neupotrebljive. Klica u aelom
zrnu m ože biti toiiko oštećena đa ne može kiijati, odnosno zasađena nići.
U prcvcntivne mere spadaju upotreba zdravog, dezinfikovanog scme-
na, uniStavanje zaražemh biljnih ostataka iz prethodnc proizvodnje i obavczna
prim ena plodoreda.
 185

K ao dircktna mera suzbijanja, ođnosno spre6avanjabolesti preporuču-

je sc upotreba hem ijskih preparala kao što su Bakrocid 50, bakam i, bordovka
ćorba S-20 i W P-20, plavi kamen. bakami Ditane, Poliram kombi i Pliram DF
i đruga sredstva kcrja se upotrebijavaju za suzbijanje plamenjače. K od borani-
je za vrem c berbe strogo se držati predviđene karence.
R eli p a s u u a (Uromyces appendiculatus). B olestnapada sve delove bilj-
ke, ali se najizraženije to prim ećuje na listu pasulja, odnosno boramje. N a li-
cu lišća nastaju žućkaste pege, koje sckasnije spajaju osvajajući veći deo lista.
U okviru pega javljaju se rasplodni organi uredospore, koje su mrkosmeđe, i
teleutospore cm e boje, pomoću kojih *e bolest širi u toku vegetacije.
B olestprezim ljavs u obliku spora (teleutospore) kojc u proleće klijaju
(bazidiospore) i izazivaju prve infekcije na gomjem mladom Iišću biljke. Upo-
redo sa razvojem bolesli stvaraju se i .etnji rasplodni organi (uredosore). ko-
je se prcnosena zdrave biljke. Pri temperaturi iznad I5°C i povećanoj vlažnosti
infekcije se ostvaruju za 12-15 Časova.
R đa najviše napada pasulj, red eb eiu boraniju. Napadnuto lišče $e prc
vrem ena sasuSuje i otpada, Stablo ostaje samo sa mahunama. a zatim nastaje
buSenje pojedinih delovo ili cele b iljk a U Kikvim uslovim a lcsko sc možc go-
voriti Čak i o minimalnim prinosusimc
O reolna pegavost uS ća (Pseudomonas phaseoli). O reolska pegavost li-
šć a je bakterijsko oboljenje. Napada sve nadzemne delove boranije i pasulja.
Na lišću sejav ljaju pege okružene bledozclenom zo n o m u obliku oreola, po
ćemu j e bolest i dobila ime. Pege na naličju lista su masnog izgleđa, tamno-
zelene bojc i n a njim a se nalazi sluzasta tcčnost (bakterijski eksudat). Hloro-
tični oreoli sc postepeno šire, mcđusobno spajaju i pega dobija mrku boju.
Oštećeno tkivo postepcno se Širi, s u š i. odumirc. N a ostalom nadzemnom de-
lu biljke pujavljuju se tamnozelene crticaste pege koje sa razvojem bolesti po-
staju civenakste. N a m ahunam a se takođe javljaju okruglc tamnozelene pegc
u kojim a se obrazuje beličasti bakterijski eksudat. Zaraza semena oastaje prc-
ko zidova oboiele mahune.
Đolest se održava i prenosi zaraienim semenom iz kojeg prelazi u mla-
de biljke, a odatle se u toku vcgetacije iz bakterijskog eksudata raznosi sa bo-
lesnih na zdrave biljke putem vodenih kapi, a i na drugi način.
Pri jačem napadu bolesti lišće boranije j p&suija se sasušuje* Obolclc
mahune boranije posiaju neupotrcbljive, a njihova zm a, kao i 2m a pusulja ne
mogu se koristiti za reprodukciju.
U prvom redu. trcba koristiii sledećc preventivc mere:
- prim ena plodoreda.
- upotreba isključivo zdravog i dezinflkovanog scmcna.
1*6

- bJagovremeoo otkrivanjepojedinačnih biljaka sumnjivih u odnosuM

bolesu koje treba počupati i spaiiti.
K ao direkm e mere blagovremeno primenjivati hemijskc preparate kaoi
pri suzbijanju bolesti antrakiioze pasuJja
B a k t b /u jsk a PEGAVOSTLtšĆA OCanfhomonasphaseofi). Đolest napadasve
nadzemene delove biljke. N a liš a i se pojavljuju pege razUčitih veličma i
dozelenc boje, koja kasnije prelazi u žućkastu i na kraju u crx enkastonxkB
boju. N a mahunama nasiaju ovalnc pege, zalvorene, ugnute i prekrivene jed»
nom žućkestom tečnošću. Iz malmne baklerija prodire u seme na kojem sc ta-
kođe pojavljuju pege.
Sluzava tecDost koja se fonnira na pcgam a ispuojena je bakterijamap*-
razita, pom oću kojifa se bolesl širi u toku vcgetacije. Glavni prenosilac zaraze
je seme. u kojem bakterija može ostati i preko 3 godine sposobna da izazovc
infekcije.
Li3će napadauto ovom boJešću nckrotira i sasušujc se. U slučaju da se
zasnujc proizvodnja sa zaraženim semenom, dobijaju se zaražene biljke, ko-
j e se sporo razvijaju, deform išu se i sasušuju.
Preventivoe m c n Korhe su prim ena plodoreda u protzvodnji, upotreba
zdravog scmena za setvu, gajenje oipom ih sorti.
Ukoliko se u toku vegetacije primctc prvi znaci bolcsti, ncophodoo je
usev poprskati nekirn od prcparatn, kao što su Slam er ili Kasumin u koncen*
traciji od 0,1%.
TruleZ kdhesa (Fusarium i Rhizoctonia soiani). O ve bolesti tzazivaju na
lišću hlorozu, a na korenu prvo žućenje, a zatim truJjenje. Napadnutc biljke pr*
vo zaoslaju u porastu, kržljave i sasušuju se. Za vrem e prohladnog vremena i
dublje setve semena bolest brže napreduje.
Bolest se prenosi semenotn, a održava se biljnim oslacima zaoranim u
zemljištu i zadržava sposobnost zarazc tokoin vj$e godina.
Btljke napadnute ovim bolestima zaostaju u porasiu, deform isu se i sa-
sušuju. Pri većim napadima ne može se govoriti ni o kakvim prinosim apro-
izvoda.
Suzbijanje ovih bolesti je isto kao kod antraknoze pasulja
J venuče pasuua (CorvMvacterium jiaccum faciens), Obolelc biljke na-
gio vcnu, poprimaju smeđu boju i bizo propadaju.
B o k st se prenosi zaražcnim seinenom u kojem se može odrzali i đo S
godina. Takvo zasejasno sem e dsju inficirane biljke koje kada izniknu brzo ve-
nu i sasušuju $e.
M ere borbe. Preventivne mere su primena plodoreda i upotreba zdravog
semena kao i iretiranje nekim baktericidnim preparaiom kao Što je Stamer ili
 187

Kasumin (1 g na 1 1 vode). Dobri rezultati se dobijaju i upotrebom streptomi-

cina u dozi od 0,8 do 1 g na 1 litar vode.

V)RUSNE BOLESTJ PASULIA 1BORANUE

VlRUS O&IĆNOG MOZAfKA PASVUA (Commonbran mosaic virus). Kod ma-
nje osetljivih sorti na lišću se pojavljuje mozaik, odnosno liske dobijaju ble-
dozelenu boju, a osnovna boja se zadrzava samo duž nerava. L ist se
neravnomemo razvija i postaje naboran. Međutim, kod osetljivih sorti odraah
nakon infekcije dolazi do nekroze lišda, a u slućaju jaćeg oboljenja naglo ve-
nu i sasušuju se.
Ako se zaraia pojavi pre ili za vreme cvetanja, formirano seme će već
blti inficirano i kad se zaseje preneti boiest n a izniklu biljku. U toku vegeta-
cije virus prenose lisne vasi sa obolelih biljaka na zdrave biljke.
Oštećeni delovi lista slabije obavljaju asimilaciju. N apadnuh cvetovi ot-
padaju, a opiođeni daju iskrivljene manune sa m anje Štetnog semena.
U prvom redukoristiti zdravo seme, Biijke gajiti u plodoredu. Primeće-
ne pojedine zaražene biljke počupati i spaliti van parcele. Lisne vaši kao pre-
nosioce virusaunistavati sredstvima koja su preporučena zanjihovo uništenje.
VtJUJS žutog moza /ka PASUUA (Yeilow hean m osaic virus). Sorte pasulja
i boranije razlicito su otpom c prem a ovom virusu. Kod nekih sorti zaraza se
ispoljava na listu u vidu mozaičnih pega izrazito žute boje, a kod nekih sorti
u vidu nekroze na temenom pupoljku. U siučaju pojave novih izđanaka, na
njihovom lišću se jasno zapažaju pege žutog mozaika.
Sve sorte boranije i pasulja predstavljaju odličnog domaćina u kome se
ovaj virus održava. Virus se prenosi semenotn, a lisne vaši infekciju ubrzano
šire, a može sep ien eti i sa semenom graška, boba. bele đeteline, ali u manjem
procentu.
Oboiele biljke zaostaju u porastu i često uginjavaju, a ako i daju neki pri-
□os, onda je on smanjen i proizvod j e iošijeg kvaliieta.
M ere borbe preporucene kod običnog mozaika treba primcniti i za spre-
ćavanje infekcija ovog virusa.

3. K o to v i i n jihovo suzbijanje

Suzbijanje korova u boraniji i pasulju uspešno se može izvesti primenom

jednog od sledećih herbicida: Ž upilanE -48 (A grotref EC, H erbitref EC -48,
Trefgal), Dualin (R )-500 EC, Pivot-lCO E . Basagran i Basagran-600, Liron-
combi i Pusiiade super.
H erbicid Župilan E -4 8 , zatim A grotref EC, Trifluralin AC, H erbitref
EC-48 i Trefgal su preparati proizvedeni na bazi aktivne materije pa su im i
188

biološka svojstva ista. Veoma su cfikasni za uskolisae (travne) i nekc široko-

iisne korove koji sepojavljuju u usevu pasulja i boranije. Koriste se u do2j od
l do 2 1/ha, 5to zavisi od tipa zemljišta. Na lakim zemljiStima koriste se u d o -
2 io đ 1 l/ha, nasrednjun udozi od l,5 d o 2 l/ha,aD a leSkim u d o z io d 2,4 l/ha.
Tretiranje se izvodi pre serve u z obaveznu tnkorporaciju. Kolićina vode u ko*
jo j su sredstva rastvorena po 1 ha tznosi 300-400 litara.
D ualin (R )-500 EC uspešno suzbija jednogodišnje uskolisne (travne) i
širokolisnc korove. Koristi se u dozi od 4 do 5 1/ha uz utoršak 300 litara vo*
de. Tretiranje se vrši posle sctve, a pre nicanja useva.
Pivot 100 E j e eHkasan kako za širokolisne Uko i za uskolisne (travne)
korove u pasuiju i boraniji. Koristi se u dozi od 0.8 do 1 1/ha, u z utoršak 300-
400 l vode. Tretiranje se izvodi pre setve uz obaveznu inkorporaciju, a možc
se primcrtiti i posle nicanja kada se ofonne prvi pravi listići na usevu.
Galex (R) S00 EC koristi se za suzbijanje širokolisnih i uskolisnih ko-
rova pnm enom posle setve. a pre nicanja useva.
Doza preparata zavisi od tipa zemljišta. N a lakim zemljištim a upotre-
bljava se u dozi o d 4 t/h8, na srednjim 5 l/ha. a na teškim zemljištima u dozi
od 6 1/ha uz utrošak 300-400 1 vode po hcktaru.
Preparali Basagran i B usapan-600 su veoma efikasni u suzbtjanju š ir o
kolisnih korova. N jihova je vrednost i u tom e što se koriste posle nicanja use*
v a u fazi kada je biljka pasulja form irala drugi par pravih listova« p a sve do
cvetanja. Preparafi se koriste u dozi od 1.5 d o 2 ,5 LTia uz ulrošak 300-4001 vo*
de po hcktaru.
Lironcombi sc koristi za suzbijanjc širokolisnih i uskolisnih korova u
pasulju tretiranjem useva posle seive, a pre nicanja. D oza prcparata zavisi od
tipa zemljišta.
Preparat Pledge tretiranjem u dozi od 80 g1)a ođmah posle setve daje do*
bre rezultate za obe grupe korova. Pri korišdenju Kapomena moguće su pro-
lazne HtotoksiČne pojave koje brzo nestaju.
 189

KUPUSNO POVRĆE

V r s t e IZ PAMILUE Brassicaceoe

KU PU S - Brassica oleracea var capitata L.

Kupus među povrdem zauzima istaknuio meslo, je r ga Ijudi gotovo sva-

kodnevo upotrebljavaju u ishrani u svežera i ukiseijenom stanju. Sraatra se
ukusnim i hranljivim povrecm , je r sadrži od 8 do 10% suvih malerija, od će-
g a 4 -5 % ugljcnih hidraia. l “ 1.5% belančevina i drugih korismh maierija. Ku-
pus nema naroćito veliku hranljivu vrednost (belannčevine. masti ili ugljene
hidrate). ali una veliki hranidbeno-fiziokiško značaj, je r sadrži razne mmeral-
ne malerije i vitamine.
Vrcdnost kupusa sastoji se naročito u tome Što je bognt vitaminom C, ali
nisu zancmarljivi ni vitamini grupe B i provitamin A. O d mineralnih materi-
janajbogatiji jck aliju m o m . zattm g\oždem . magnezijumom. sum porom i ba-
krom.
K upus je odavno poznat u narodnoj medicini. Koristi se kao sredstvo
protiv oboljeirjajetre, grudobolje, dizcnterije. jwotiv boiesii bubrega i začisće-
nje i podmlađivaoje organizma, apoznata su i njegova svojstva u slućaju žu-
tice. ftećeme bolesti, malokrvnosti, kao i opckotina.
Američki stručnjaci istiću da kupu>njaće (kupus, kclj. karfiol, keieraba,
brokoli) imaju naročito visoke količinc vitamina i nekih materija za koje je
utvrđeno da im^ju svojstva da ,,blokiraju“ izvesne kanccrogcne promene pre
nego što dođe do vcćih oštećenja organizma.
Kupus, raštan, kelj, brokoli, karfiol smanjuju tip estrogena koji može da
podstaknc kancer dojke.
Povrće iz roda krstašicn ubrzava odstranjivenje ovog cstrogcna 'u urga-
■tizma i ctpe rezerve estrogcna koji bi. u suprotnom, hraniie kancer. Z a to su
lajzaslužniji specifični indoli. Ovo povrće najbolje je jesli sveže, je r kuvanje
Ttzara indole, pa im smanjuje antiestrogcnsko i antikanccrogeno dejstvo.
Krstašice, a narocito kupus, fttitc svojim indoiima i od rakadebelogcrc-
va. isliče d r T. Jovanović (1996).
K upusnirasol (tecnost pri kiseljenju kupusa) po2natoje sredstvo protiv
zastaielog kašlja i manjka kiseline u želucu u z uslov da ne buđe previsc slan
190

U siućaju aJergijo koprivnjace (urtikarije) uzima se po jedna kaSika soka od ku*

pusa sa jedooin kažikom meda dva puta dnevno (na prazan stomalc) pre spa-
vanja

V A ŽN IJE 30TANIČKE OSOBJNE

K upus im a ja k korenov sistem, koji jednim delom prodire u dubinu r

preko 50 cm. Ima raoć dobrog usvajai\ja hran)jivih materija. U prvoj godim
razvija kratko sUblo (oko 10 cm ) koje nosi gusto poređane listove, u poćetku
rastresite, a na kraju formira zbijenu glavicu. Listovi su najlešće okruglasti,
sa azraženoro nervaturom bledozelene, zelene, plave i crvene boje. Glavica
m ože biti okrugla, spljoltena, izdužena i slično.

Tab. 4). Hemijski sastav kupusa

— i ■ ■
Nazivjeđiojenjs Beli kupus Crveni kupus Li&nari kelj
Nfada 91 90 82
Suva m&tcrija 9 10 13
Betaočevine 14 1,7 3.9
Šećer 3,9-4,i 3,6-4,2 1,8-3,1
Masd 0,16 0.16 0,55
Kalorijc u 100 g 28 22
24
proizvoda

USLOVT USPEVANJA

Seme kupusa počinje da klija na roinimalnoj temperaturi od 5*0, a op-

timalna iznosi oko 20°C, dok jem aksim alna 28*C. Optimalna temperatura ra*
ste sv ed o form iranjaglavicei kreće seo d 15 do 20°C Može d ap o d n o sii više
temperalure, a i m anje mrazeve od - 5 do - 8 *C, a odrasle biljke i do -12*C.
Temperature iznad 3 0 'C su nepovoljne.
K upus j e dvogodišnja b.ijka. U prvoj godini daje vegetativne delove
(glavicu), a u drugoj donosi seme. Međutim, rane sortcm ogu da ispolje I jed-
nogodišnji ciklus razvoja.
Kupus je biljka dugog dana. N jegovo rašćenje i razviće ubrzava se s
prođuženjem trajanjasvetlosnog dana, dok sc pri skraćivanju dana u prvoj go-
dini usporava obrazovanje glavica, a u drugoj cvetanje ili uopšte ne dolazi do
njega. N e podnosi zasenjivanje naroćito u fazi rasada.
 191

Optimalna vlažnost zemJjiSu ocba da se k re& između 75 i 80% polj-

skog vodnog kapaciteU, a relativna vl&žnosl vazdulia od 85 do 90%.
ZetnJiSte. Kupus 7ahuva plodna i rastresita zemljižio, Mcđutim, možc
dati dobre prino&e i na icžim i siromaSnijim zem ljiitim a, ali uz veća ulaganja
i p ri pH vrednosti od 5,5 do 6, 8.

S O R T E 1 H IB R ID I K U P U S A

Prema dužiai vegetacionog perioda sve sw te kupusa delimo n a rane (75-

115 dana). srednje rane (115-140 đuia) t kasne (140-160 dana). Z a proizvod-
nju uzaštićem m uslovim a treba gajiti fane sorte, a kod kombinovanog nafiina
proizvodnje srednje rane i na otvorencm prostoru kasne sorte.

R a n e s o rte

E k sm ks . Rana aorta francuskog porekla, s maJom poluuspravnom roze-

tom i bledozelenim listovima. Ima glavicu tupo zaiiljenu, mas« 1,5-2 kg. Du-
žina vegclauiooog perioda ) 12 đana.
D n u tfi. Fmroira čviste sferićnc glavice $a tankim liSćem, m ase 1.5 kg,
žutozelene boje. D užina vegetacionog perioda 108-110 dana.
N umekpsvl Ruska sorta ujednaćenog sazrevanja. Glavice sferićne, Čvr-
ste, neotpom e n a pucanje, ma$e 1,5-2 <g. Stasava za oko 110 dana.
D ajucer F i . Htbrid u tipu sorte ditmar. Glavice Čvrate, otpom e na puca-
nje, tamnozclene do plavićaste boje, mase 1,5 -2 kg.
M istosa F t, Form irakrupne, Cvrste, ujednaCene, okrugte, blagospljošte-
ne glavice, m ase 1,5-2 kg.
M imkol F t. Hibrid. ima srednje bujnu rozetu svetlozdenog lisća. Gla-
vica okrugloovalna, ćvrsta. sa kralkim unutrašnjjm kočanjem, m ase 1-1,2 kg.
Delfi F t. Vrlo rani hibrid. Glavice svetlozelene, ujednačenc, mase oko
800 g, toleranm o oselljive na pucanje. Pogodne 2a svežu potrošnju.
T v k a m F i . Formira okrugle, ćvrfle, zelene glavice, mase 1-1,5 kg, to-
lerantne na pucanje.

S red n je rane sorlc

S rpski melez 10. Domaća sorta. Dužina vegetacinog perioda 120-130

dana. Glavice krupne. okruglastospljoštene, žuiozelene boje, mase oko 3 kg,
Uko pucaju. Pogodna za kiseljenje kao ribanac.
192

S rpski t4£L£Z 4. Dom aća sorla. Dužina vcgetacionog perioda 130-140

dana. Formira poluuspravnu iiroku rozetu. Glavice okrugle do slabo spljošte-
ne, plavozdene boje. mase oko 2.5 kg. Pogodna za korišćenje u svcžem i u ki*
selom atanju.
RVSIN. Domaća sorta. Glavice spljoštenookrugle, Ijubičaste boje, pro-
sečne mase oko 2 kg. Koristi se 2 a jescnju potrošr\ju. Dužina vegetaciooog
perioda 120-140 dana.
Kopsnha Skj. D utina vegetacionog pcrioda 120-125 dana. F onniragla-
vice sferičnog oblika, m ase oko 1,5 kg, s bledozclenim listovima.
Zen / t. Srednja rana, veoma bujna sorta sa okruglim , lamnocrvcnimgla-
vicam a m ase 2-2 ,5 kg.
O sk a r F i . Srednjc rani hibrid. Glavice okrugle sa kralkim stablom. do-
brog kvafiteta, m ase 3 - 6 kg.

K asn e sorte
F utoški. Domaća sorla (NS). D užina vegetacionog perioda od 150 đo
170 dana. Glavice okrugle, blago spijoštene, svetlozclenc boje, ma&e 3-4 kg.
Dosla otpom e na sušu. a nedovoljno otpome na bolcsti.
A macer . Dužina vegetacije 160-165 dana. Formira glavice okruglcpljo-
snate. svetlozelcne boje, veoma ćvrste i zbijene. m ase oko 2,5 kg.
Lancedejker . Dužina vcgetacionogperiodaod 165 do 180 dana. Posto-
j e različite Jinije ove sorte kojese razlikuju po obliku glavice i dužini vegeta-
cije. Sorta dosta otporna prerr.a mskim tcm peraturam a i ima dug stadijum
jarovizacije.

• % *

Rani holandski frihridi kao Sto su hermcs, delfi, tukana, rinda, a i drugi,
dosta se brzo šire, je r neki pos!e 50 dana od rasađivanja stižu za berbu.
Pored već opisanih nekoliko sorti i hibrida, koji se masovnije gaje na
našim prostorima, navode sc i osiali priznati od strane Sortne komisije neše ze-
m lje (1992-2007) da se m ogu gajiti kod nas.
Priznatc su:
G radur (1992), G erem t (1992), M usketeer (1992), Heods Up (994),
Sprim Bal! (19949, B ravo(l995), Delphi 81995), R inda( 1995), Autoro (2000),,
Bolbro (2000), Bortolo (2000), Bingo (2000), Dancon (2000), Gloria (2000),
G renadier (2000), Krautkaiser (2000), Kiautman (2000) Resistor, Slawdcoa
(2000/c*), Zerlina (2000), Elsa (2002), Nozomi (2002), Caid (2003), Pruktor
 193

(2003), Adema (2003), Coronel (2004), Fuego (2004/c*), Klabisbi (2004), La-
la (2004), Parel (2004), Saratoga (2004), T riom f (2004), Bourbon (2005),Bur-
lon (2005), G lobe M aster (2006), M arbo (2006), O torino (2006), Pandion
2006).

G ajbnjf. kltusa u stakleniku- plasteniku

Gajetije kupusa u zastićenom prcstoru može se mnogo lakše organizo-

sati ncgoli kod većine ostalih povrcarskih biljaka, je r kupus nema velike zah-
icve za toplotom, a izdržava dobro i temperature ispod nule.
S obzirom na biološke osobine i zahteve tržišta, kupus se može uspešno
gajiti u kasnujesen, zimu i rano p roleće u staklarama i plastenicima, odnosno
plaatićnim tunelima, bez dopunskog zagrevanja ili &a minimaJnim zagrev a-
njem. Za gajepje u zaštićenom prostoru biraju se sorte sa $to kraćom vegeta-
cijom, kao 5to su ekspres, ditm ar i sl. Rasad se može proizvesti za oko 40 dana.
Obrada zemljišta. Kada se u raštićenom prostoru skine prethodni usev,
rem ijB te se oćisti o d biljnih ostataka, po potrebi izvrši navodnjavanje 2 emlji-
šta i obradi oa dubinu od 30 do 40 cm. Dubrenje. Pod osno\mu obradu zemJji-
Šta unosi se 3CM0 i/ha dobrog stajskcg đubriva. Pod površinsku pripremu
zcm ljišta 3 0 0 -4 0 0 kg4ia N PK (15:15:15), a za dva prihranjivanja oko tOO
kg/ha ureje ili kana.
Proievodnja rasada. Rasad se može proizvesti u više navrata shodno
uslovima u kojim će se proizvodnja odvijati.

Tab. 42. Mcsio i vreme proiz'-odne kupusa

Setva scmeru 1
Mcsto proizvodnje za pr. f t t a a d a 1
1
Sadnjara&flda Vremc bcrbc

Stakkmk. plaMemk
XJ-XII XU-I III-IV
(topli o tjdai)

Tuocli bcz grejaaja

ll-UI iu-rv v-vt
Vi-VJl vu-viu XU-II

Agroiekstil (pokr,) t-n IM Il TV-V

111-JV IV-V V-VI

Otvoren prostcf
V-VJ VJ-V| X-XJ

• c-crv«u kupu$
194

Od oktobra do kraja aprila rasad sc proizvodi u zaštićenim prostorima,

a u ostalom delu godine u hladnim lojama.
Sadnja rasmitt N a pripremjjcni zemljišni prostor raaađ se sedi na rasto-
janju 50-60 x 3 5 -4 0 cm. N akon sadnje zasad treba zaliti radi bojjeg prijema
biljaka.
Nega zasada. K ada nastanu hladni dani, u objektim a trcba početi saza-
grevanjem. Temperaturu u zaštićenom objekiu treba održavati na 18-20°Cka-
da su sunčani dani i na oko 15°C kada je oblačno vreme. Temperatura u toku
noći ne bi trebaio đa budc niža za 4 do 5°C od dnevne.
Kupus sc kultivira i okopava kada se posađene biljke dobro prime. Ova
tehnološka mera sc primenjuje po potrebi, a najčešće dva-tri puta u lokuve-
getacije. Prvo prihranjivanje je prilikom drugog kultiviranja. Tom prilikom
potrebno j e biljke m aio podgrouti. Drugo prihranjiv'anje izvodi se, kao i pr-
vo,N PK đubrivim a u količini od 35 g/m% odnosno 350 kgrtia. Bitjke treba re-
dovno navodnjavnti i okopavati tako da se obezbedi povoljna vlažnosl i
rastrcsitcst zemljišia p a rezultat ncćc izostati.
Berba. Kupus sliže za b ertu za oko 5 0 -8 0 dana od raaađivanja, što za-
visi od sorte. sprovedcnih agrotcbničkih mera i uslova gajenja u proizvodnom
objeklu.
Prinos: 35-40 t/ha.

ŠTFTOClNK, BOLBSTI l KOROVI1 NJIHOVO SUZBIJANJE

1. Štetočine

BuvAči (Phvlloireta spp). Kupusni buvafii su mali. sitni insekti dužine

2 d o 3 mm. N ajćcšće su tamnozelcne boje $a žutim prugam a preko k rik , aii
mogu biti i tamnoplavc boje. Dobro skaču. Prezimljavaju u zemlji. a u prole-
će izlo2c i prave Štetu u toku cele vegetacijc. Napadaju sve kupusnjače, odno-
sno svc krastašice. a najveće štcte nanose mladim biljkam a (rasadu).
Ćim se primete buvači na biljkatna knpusnjaća, ireba prcduzeti mere su-
zbijanja. Oni $u osetljivi skoro na $ve insekticide. Najćešće sc preporucuja
M osipilan, Volej. Aktra. Konfldor, Fenitrotion-50ES. M alation E -5 0 , kao i
drugi insekticidi sa kontaktnim đigcslivnim dcjstvom.
Bariđe (Bavis laiicollis t Barts chiorizans). Postoje dve vrslc barida - cr-
ne i 2 clenoplave. C m a barida je vcličine 2.5-3.9 mm, a zclenoplava 3 ,5 -4 3
mm. Larve kad odrastu dostižu dužinu 5 -5 ,3 mm. i imaju dobro razvijenusai
aparat za grickanje.
 195

O be tarid e imaju samo jednu generaciju u toku godine>ati postupno po>

lažu jaja tako d a se mogu naći skoro tokom celc vegetacije. Ž enka polaže oko
60 jaja u toku svogživota. Žeoke cm e baride polažu jaja u srednjem delu ko-
rena, a ženke zelenoplave bande na sam korenov vraJ bdjke ili u pazuhu Jisto-
va. Posle piljenja larve se ubusuju u biljku nanoseći jo j velike stete. Štete
nanose i odrasli insektt nagrizajući mUde biljke na korenovom vratu, a larve
izgrizaju koren.
U cilju sprečavanja pojave baridsu prc sadnje rasada kupusnjača rasture
se preparati Galition G -5 i Hlorpikifos G -7,5, a onda kultiviranjcm unesu u
gomji sloj zemljiSta (8-12 cm).
U siućaju da se primeti pojava štetoćina, potrebno j e obilno poprskati
rastvorom nekog od preparata kao što su Cimogal ES, Talstar E C -10, Đecis-
2,5 EC, kao i drugim msekticidima $a digettivnim dejstvom.
Prilikom prim ene preparata strogo se držati datih uputstava proizvođa-
ća dotičnib sredstava, a naročito propisa o karenci.
Kupusto r ju S (Ceutorrhynchus pleurostigma). Odrasli insekt jejajasto g
oblika, sivkasle boje, velićine 2 -3 mm, sa lankom surlicom cm e boje. Larv'a
je prljavobeliČaBta smođom glavom i bez nogu. Im a jcdnu gcocraciju u t o
ku godine. Prezimljava kao odrasli insekt i kao Jarva u zemlji ili u ostacima ku-
pusnih biljaka, Po izlaskuizskrovišta rapadaju zelenedelovebiljaka, paresc
i ženke polažu ja ja u otvor koje rilicom naprave n a vratu korena. K ada sc iz-
lcgu, larve nagrizaju đelove korena a biljka na to reaguje stvarajuci guke ra-
znih dimenzija. Napadnute biljke sm anjiju svoju aktivnost, postaju neotpome,
kvalitet i prinos se umanjuju.
M ere borbe su iste kao i kod tarida.
Vbu kj kupv Ba r (Pieris brassicae,. Veliki kupusar je leptir sa rasponom
k rilao d 5 do 6 cm , pepeljastobelc boje sa cm im uglovtm a na gom jem delu i
cntom taćkom p o sredtni. Za raztiku od mužjaka, ženke na prednjim krilima
imaju p o dve cm e tacke.
Poste parenja ženka polaic jaja (20-40) sa donje strane lišća. U toku go»
dine ima 2 -3 generacije. Leptiri prve gencracije polažu jaja n a korovskc vr-
sle btljaka, a drugc i treće na iišće kupusnjaća. 12 jafa se izlesu gusenicc
žućkastosive boje sa cm om glavom. U počctku $u slabo pokretljive (trome).
PivsvlaČe se četiri puta do svoje pune veličme. Prvo i drugo presvlačenje oba-
vljaju na naličju lista, a poslc trečeg razilaze se po čitavoj biljci izgrizajuči li-
sne dclovc.
Odraslc gusenice dostižu dužinu ćo 40 mm, dobijaju zagasitozelenu bo*
ju i njihova aktivnost traje 15-30 dana, a poslc toga prelaze u stadijtim iutke.
u kome i prczimljavaju.
196

Suzbijanje štetočina treba izvesč blagovrcmeito, a ođabranom prepara-

tu, kao što su M osipilan, M?lej, Aktara, Konfidor, dodati sredstvo za pobolj*
lanu lepljivost (Citowem u koncentraciji od 0.025 do 0,1% ili tečno prokuvano
mleko ili šampon za kosu).
Ma l / fPieris ra p a e). Odiasli insekt je lcptir sa krilima bledotud-
ku pvsa *
kaste boje, slične boji velikog kupussra. lm a raspon krila 30-40 mm. Guseni-
ca je đužine 2 2 -2 5 mm, zelenkaste boje, i ima žućkastu prugu duž tela.
O va štetočina ima dve d o tri generacije u toku vegetacije biljaka. Piezi-
m ljava u stadijum u lutke u to p ljira zaklonima. Lepliri se rano pojavljuju u
proleče, pare se, a ženke polažu jaja na korovske biljke, a u đrugom ili treiem
navratu n a kupusnjače, gde izazivaju najveće Štete. G useaice treće gencraci-
je povlače se u zemlju i prctvaraju se u lutke radi prezimljavanja.
Gusenice m alog kupusara pričinjavaju v d ik u Štetu, je r ne samo što iz*
grizaju list nego sc ubuluju i u glavice jestivog dcla biijke i toliko ih zagiđu-
ju da dovode u pitanje njeno korišćenje.
Suzbijanje ove štcloćine izvod: se na isii naćin kao i suzbijanje velkog
kupusara.
KUPVSK4 soyiL'A (Motnestru b ru ^ ic u t). Kuposna sovioa je lcptir sa kri-
lima smeđastosive bojc. Zadnja krila su šira i svetlija, sa karakterističnim ša-
rama. Telo leptira je oko 20 mrr., a raspon krila oko 50 mm. Mlade gU9cnice
imaju zclenkastu, a kasnije smeću boju, i m ogu dostići dužinu do 50 mm, Ima
dve generacije u toku godine. Prerim ljava u stadijumu lutke u zemljištu.
Leptiri se poćinju javljati u m aju-junu. Lete noću. 2enkc polažu jtja u
gruptce p o 2 0 -4 0 kom ada na nalieju lista napadnutih biljaka. Z a 8-10 da-ia iz
jaja se lspile gusenice, koje su u oocetku zajedno, a kasnije se raziiazc po svim
listovima kupusnjaća.
Mlade gusenice izgrizaju mekani deo lista, ostavljajući nervaturu, 4 ka*
sruje se ubušuju u glavice jestivog dela biljke praveći hodnike ra2 nih dužina.
Kad se na naličju lista primete mladc gusenice. odniah treba preduzeti
prskanje jednim od preparata prcporučenih za suzbijanje velikog kupusara.
Prskanje treba ponoviti posle 10-12 dana. O bavezno s t pridržavati upulstva
proizvođača prcparata.
K upusm m ou ac (Plutelia macuttpenis). Odrastao kupusni moljac jc lep-
tir. Im a dužinu od 7,5 d o 9 m m .raspon krila od 14 do 17 mm. Svi delov šte-
točine imaju sivkastu boju. Kada (eptir ne teti. krila drži u z lelo. Mlade
gusenice imaju žućkastobelu, a kasnije tamnozelenu boju, kada su dugačke
9-12 mm. Prezimljava u stadijumu lutke. Krajem m arta i poćetkom aprila po*
javljuju se leptiri, pare sc i Žcnke polažu po 2 do 4 komada jaja, u prvont re*
du na kcrovske biljkc. a i na kupusojače ako ih tada ima. Z a 5 -7 dana izlcgu
 197

se gusenice i odm ah se ubušuju u liš<!e i izgrizu unutrašnji deo pravedi male

prozore. Posle 2 -3 dana izlaze iz lists i izgrizu tkivo n a poleđini li«a.
Im a 2 -3 generacije godišnje. Druga i treća gcneracija nanosi najveće
štete. Leptiri lete samo predveče ili pri zalasku sunca. a u to k u dana m iruju na
skrovitom mestu.
Kupusni moljac m ože naneti menje iii veće štete. Ako se gusenice ubu-
še u jestivi deo biljke (glavicu), onda ana m ože postati neupotrebljiva.
Suzbijanj«n velikog i malog kupusara i kupusne sovice suzbijaju se i gu-
senice kupusnog moljca.
Cr v e m kupjsna stenjca (Eurydena ventrale). Odrastao insekt d u g je 9 -
10 mm. U početku ima svetlonarandžastu, ak asn ije jasno crvenu i najzad tam-
noervenu boju tela sa cm im crtežima. Im a dve g e n e r a c i j e godišnje.
Prezimljava kao odrastao insekt u zaostalom sakupljanom lišću ili plitko u ze-
mljištu. Sredinom aprila počinju da izlaze iz zim skog skrovišta, Posle parenja
ženke polažu ja ja u dva reda. obićno po 6 k o m a d a , Jedna ženka položi 60 do
80 jaja. Za 7-10 dana iz jaja sc ispile r r .Ia d e stenice, k o j e po izgledu liće na od-
rasle, s tim Što imaju s v e t l o D a r a n d ž a s t u boju t e la .
K upusne ^tentce svojnm riltcnm uhariajii lisno Ikivo, k n jep o čin je da
biedi i suši se, a pri letnjoj toploti i datruli.
Štetočine su aktivne preko celog dana. Lako se uočavaju i odm ah treba
preduzcti mere suzbijanja nekim od preparta predviđenilt za tu svrhu (Mosi-
pilan, Volej, Aktara ili K onfiddr i drugi insekticidi sakontaktnim i digestivnlm
đejstvom).
K upvsna MUVA (Cklorophila brasslcae). Odrasla kupusna m uva dosta li-
Či na domaću muvu i može d a naraste $-6,5 mm. Ima dve-tri generacije u to-
ku godine. Prezim ljava u stadijumu lutke u zcmlji n a dubini od oko 10-12 cm.
U proleće kada tem peratura zemljišta dostigne oko 12*S muve izlaze iz ze-
mljišta, pare se i žehkc na korenov vrat biljaka kupusnjača polažu ja ja u gru-
pi od 2 do 10 komada. Jedna ženkasnese 100 do 150 komada. Iz ja ja se izlcgu
larve. Prednji deo im je špicast, a zadaji zatupljcn, nemaju noge, blistavo su
bele boje i nam stu đo 8 m m u dužinu,
Štetu nanosi samo larva, je r se ubušuje u koren i sprečava njegovu ak-
tivuost, abiljkazaostaje u pomstu, dobijo plavičastoljubićastu boju i pri jačcm
napadu se sasušuje.
K ada se primeti d a biljkc zaostajo u porastu, to je znak da su napadnu-
te larvama kupusnc muve. Ćupanjem takvili biljaka u korenu mogu sc naći
dcsetine crvića ove štetočine,
Bitno je n a vreme uociri pojavu kupusne muvc i blagovremeno predu-
zeti prskanje biljaka većim količinama tečnosli d a bi se sredstvo spustilo do
korena, O dpreparata koristiti Posse, Talstar, M osipilan. Volej iliA ktaru.
198

P e h u a st a KUfUSNA vaš (Brevicoryne hrassicae). Odrasle pepeljaste li-

8ne vaši su plavozelenc boje prekriveDC pepeljastom prevlakom, dužine 1,8-
2,2 mm. Postoje krilate i beskrilne fom ie. Prczimljava u stadijumu jajeta. U
apriJu iz zimskih jaja lcgu se lajve, koje napadaju zasade kupusnjača, a već u
maju javljaju se krilate forme, koje iete i na do tada nenapadnuta kupusilta.
U toku godine ima viSe generacija. Pogoduje im toplo i suvo vrem c (ju-
li i avgust),
Direkme štete nanose sis»njem sokova Jista, koji zaostaju u porastu, a
ako se formiraju i glavice, zagađuju njihovu unutrašnjost i one se kao takve ne
mogu koristiti za ljudsku ishraau. Zatim v ali prenose viruse sa obolelih na
zdrave biljke, te se takvi usevi moraju eliminisati kao semenskc površine.
Kada se blagovremeno otkriju lisne vaši n a gajenim biljkama, treba upo-
trebiti neki od sistemićnih preparata (M osipilan, Volej, Aktaru, Konfidor, Fe-
nitrotion i dr.) koji se prcporučuju od strane proizvođača. Rastvoru preparata
treba dodati sredstvo za poboljsanje lepljivosti.

2. Bolesti
P olegasje rasada (Pythium spp. i RMsoctonis solani). Poleganje n m
da izaziva više vrsta gljivica koje oajveće Štete nanose mladim biljkam au H
plim lejama, je rim toplota i vlažnost najviše odgovaraju u toj sreduii. Ređea
javljaju na otvorenom polju, pogotovu ne u uslovima prsvilnog smenjivMj
useva.
O ve bolesti opisane su detaljnije u odcljku o proizvodnji rasada u opšte«
delu.
P lamehjaCa kupcsa (Peronospora brassicae). Bolest napada list i n i ^ j
m u se prvo pojavljuju hlorotične pege ra2 lićite veličine, koje ubrzo d o b ijj
mrku boju. N a suprotnoj strani obolclog m csta stvara sc siva prevlaka k cj
čine rasplodni organi (konidioforc sa konidljama), pomoću kojili se b o l« < i
r l Tkivo u okviru pega se sasušuje. Gljtvica preztm ljava u obliku o o sp ^
(zimski rasplodni organi) u ostacima zaražcnib biljnih dclova.
U proleće kada temperatura dostigne lO'C oosporr klijaju i vršc pnmar-
nu zarazu. Mlade biljkc najvišc stradaju. Ako sc takve biljke zasade, onda za-
ostaju u porastu i lišćc se zbog nekroze sasušuje.
Treba nastojati da se zasadi zdrav rasad kupusnjaća. Ako se i por:d to-
g a n a rasadenim biljkama kao i na rasadu primeti da se pojavljuje bolcst, oo-
d a treba oprskati nekim od preparata (bordovskačorba S -2 0 , bakami krač 50,
Kupragin Kuorsat, Fimguran, Equation,Tatto i dr.).
Ptskanje ponoviti najmanje dva puta u razmaku od po sedam dana.
 199

KuPUSM k i u (Plasmodiophora brassicae). Botesl kupusna kila javlja

*e na korenu i korenovom vralu kupusnjača u različitim oblicima i veličina-
ma, Najpovoljniji uslovi za njen razvoj jc povećana vlažnosl zemljiSta - pre-
ko 50% PVK - i tem peratura izmcđu ) i i 24 °C, a pogotovu ako je zemljiSie
jo š i blago kiseio. Prouzrokovač bolesli prczim ljava u zem ljištu u zimskim
sporama. koje mogu zadržati klijavost 5 -6 godina.
U proicće s nastankom povoJjnih uslovazim ska spora kJija u zoosporu,
koja sc putcm vlage prenosi do koreru biljke domaćina. koja odmah reaguje
stvarajući guke. U formtranim gukama sfvara se sluzava tećnost puna novih
oospora. Kada se guke raspađnu. oospore ostaju u zemiji, gde zadržavaju k)i-
javost više godina.
Biljkc napadnute ovom vrstom bolesti zaoseaju u porastu, slabije zavi-
jaju gJavice i postepeno se suše.
M cre za suzbijanje kupusnc kilejesu sadnja zdravog rasada, gajenje bi-
ijakana zcmljištu ncutralne rcakcije (pH 7) ili njegova popravka putem krc-
ča (kiscla srcdina), i korišćenjc otpome sorte.
PEUaix)STUSTA {Allernarui brassicae), Đolest pegavost lišća izaziva glji*
vica koja napada listove kupusniača. Prvo se pojavljuju kružne pegc prečni-
k a do 10 mm sa koncentričnim krugovima. U sredmi pega razvijaju se spore
kao rasplodni organi. Pege se brzo šire i m ogu zahvatiti celu lisnu površinu.
Kod karfioJa na glavici rozete stvara « cm a skram a koja m o te zahvatiti cclu
njenu površinu.
Prczimljava u semenu i zoraženitn biljnim ostacim a u obliku micelije
(telo gJjivice) i spora (raspfodni organi). Spore 2adržavaju klijavost u zcmlji i
nekoltko godina.
Krajcm aprila ili počelkom m ajapiezim ele spore klijaju i odmah preno-
>e primame zatazc novim zasadima kupusnjača te im mogu naneti inanja oštc-
ćenja.za razliku od Štctc kojum ogu priiiniti kasmjoj prOizvodnji kada nastanu
topliji dani, jc r se u tim uslovima bolest brže razvija.
O d svih kupusnjaca najveće Štete ova bolest nanosi karf iolu. jc r cm c pe-
ge mogu prcpokriti celu cvasu tako da se ona ne može koristiti za Ijudsku is*
hranu.
Mere suzbijanja bolesti su upotreba zdravogsem eoarasada i prskanic bi-
Ijaka bakamim preparatima na svakih 7 dana do počelka formiranja glavica.
odnosno jcstivih delova.
Porcd navedenih bolcsti, kupusnjačc m ogu napadatj jo š i:
S uva TRVLEZ (Leptosphaeria macvlans - Phonta Ungam). Ovn bolest naj-
vcće šlete nanosi rasadu izazivajući polcganje, ali se m ožezapaziti u svim uz-
rastima kupusnjača. U kasnijim fazama razvoja biljaka n e pričinjava veće
štete.
200

C ktu TRULEŽ KUFVSA (Xa*thomotu2s campesrris). Uzroćnik ove bdtesli

je bakterija koja kroz koren ulazi u sprovodnc sudove stvarajući cm u skramu,
koja om eia normalan protok vođe i hranljivih materija, usled Ćega biljka d o
bija žuie pege od periferije prejia imutrašnjosti,
ŽVĆENJEUSTA (Fusarium oxysporum). O vagljivica ulazi pTeko koiena u
sprovodne sudove i začepljuje ih, što izaziva Žućonje ćitavih listova, a na kra*
ju dolazi do sulenja biljako.
O ve bolesti ne prićinjavaju velike ekonom ske štete, te se ne preduzima-
ju poseboe mere zaititc. ah je torisno saditi zdrav rasad kupusnjaća i držaii se
plodoreda radi svake eventuakosti.

VtRUSKE BOLCSTt KitfUSNlaCA

Ima vile vrsta virusa koj: se m ogu naći kod kupusnjaća a najvažnijt su:
V/ftvS cava' p&STENASTE PECAVOSTt (Cabbag€ bfack ringspot virt/s). Prvo
se na listu pojavljuju hlorotične pege između nerava lista. O nc su kod k jpusa
u poćetku zelene, a mogu biti i žute sa crvenkastom i zelenom ivicom. Na li«
šću kelerabe duž nerava nastaje obezbojavanje. a kasnije se pojavljuje pruga-
vost sa tem nozdenom bojom . Međutim, kod kelja i k a rfo la javlja se Šarcnilo
i hloroza obićno na su rijem lilću. Napadnuti delovi lista nekrotiraju, a na le
delove uapadaju i gljivićoa oboljenja (e se Štetne posledice povećavaju.
VtKss MOZAtKA K A k fto u (CauUflower m osaic virus). Prvo se rta nerva-
turi lista prim ećuje hloroza, koja ka&nije postaje izrazito žuta, a lisno tkivo
postaje hlorotićuo N a lišću se takođe pojavljuju belićaste pege koje psstaju
nekrotične i pocm e. Biljke se postepeno sasuiuju, naroćito ako je suvo i toplo
vreme.

M ere za sprečavanje virusnih oboljenja

UniŠtavati Hsne vaši kaoprenosioce virusa saoboleiih na zdrave biljke;
uništavati korovske biljke u kojima se virus zadržava: odabirati sam o 2drave
izvodnice kod scmenske proizvodnje kupusnjaća; kod proizvodnjc rasada ne
dozvolitt pojavu korova i Hsnih vaši, jer sc virus lako prenosi sokovima zara*
žem hbtljaka.

3. K orovi kod g a je n ja k u p u sn ja č a i n jih o v o su zb ijan je

Korovi ne oštećuju direktno usev, ali svojim prisustvom nanose v iš*

struke Štete. Prvo, oni gajenim biljkama oduztmaju hranljive materije i vod«
iz zem ljišu, zatim izazivaju zasenjivanje useva, predstavljaju odiićne domt-
 201

ćine raznih bolesli i štetočina, sa kojihove prelaze n a gajene biijke i na kraju

ometaju normalnu berbu i um anjuju kvalitet i prinos proizvoda.
Z a suzbijanjejednogodisnjih, uskolisnih i širokolisnih korovam ogu $e
upotrebiti herbicidi kao što su Dervinol 4 5 -F ( 2 - 4 kgflia), G oal (1.0 kg/ha),
Storap 330 E ( 5 1/ha), Pledge (80 g/ha). Svi ti hcrbicidi se koriste pre nicajtja
korovskih vrsta. VišegodiSlj i uskolisni korovi uspešno sc suzbijaju herbici-
dom Fusilade. K oličina vode za njihovu primenu od 250 do 300 l/ha. Posie tre-
tiranja zem ljišta izvršiti inkoiporaciju od 1-2 cm.

K E L J GLA VIČAR - Brassica oleracea var. sahauda L

Kelj glavičar je dvogodišnja biljka. U prvoj gođini donosi veliku lisnu

rozetu (pupoljak) savijenu u rastrcsitu glavicu, a u drugoj plod i seme.
U našoj zemiji m alo se gaji u odnosu n a kupus i karflol.
U potrebljava sesam o zakuvanje i sušenje, N e može se kiseliti. Ima do-
b ra hranljivu vTednost, veću nego kupus glavičar, je r sadrži više ugljenih hi-
drata, bciančevina i masti, a im a i veću encrgetsku vrednost. Kada se radi o
m ineralnim solima (im am alo vise kalijuma, magnezijuma, gvožđa), u tom eje
apsolutni rekorder među kupusnjačame.

Thb. 43. Hemijski «siav kclja i kelja'pup<fcra {%)

Vrsta jediftjenja Kelj glsvićar | Kelj pupčar
Vfeda 90 60-85
Suva matenja K 15-20
Bciančevine 4,5 4,5
Šećer 3,M ,3 3,0-4.4
Masti 0,18 0,50
Kafcrijcu lOOgploda r~ 50

Kelj sadrži dosta vitam ina C, E, A, a poznat je i po vitarainimft grupe B

(Bi, B2, Bfi) i PP, kao i u karotinu. Po ukusu je veoraa blag i prijatan.

V a ŽNIJE BOTANIĆKE OSOBINE

Kelj glavičar ima razvijen korenov sistem. Stablo u prvoj godini je krat-
ko oko 10 cm i nosi veći broj iislova koji se zavijaju u glavicu. Listovi su zgu-
žvani i formimju rastresitu okruglastu glavieu i najčešće su zelene boje.
202

Po hemijskom sastavu sadrži 7,2% ugljenih hidrata. 3,9-4,5% proteina.

0,15% raasti, 1,1% cetuloze i 1,7% mraeralnih maierija.

Uslovi uspevanja
K elj je otpomiji od kupusa i prem a niskim i prem a visokim lemperaiu-
rama. Zato rau je areal znatno veći. N a severu dostiže d o 63-eg stepena geo-
grafske širine. Brže stasavanego kupus. Po ostalim biolo§kimosobinaraa vrlo
je sličan kupusu.

SORTE KELJA GLAVIČARA

Advcnt boner. Dobro podnosi niske temperaiure. N iskog jc rasla, sa na-

boranim i kovrdžaslim liSćem tamnozelenc boje. C lavicasrednje krupna. Pri»
jatnog ukusa. Sorta vrlo prinosna. D užina vcgetacije iznosi 120-130 dana, a u
jesenjoj ssdnji preko 2 0 0 dana.
Vorbot*. Rana sorta. Lisiovi su jo j srednje naborani. bledozelene bojc.
Formira srednje krupne glavice, umerene Cvistinc. Pogodna jc za loinju i jew -
nju potroSnju, a može se brati \ u toku zimc. Dužina vcgctacije 100-120 dana.
G vozs>£M gupa . Formira krupne, srednječvrate, okrugle glaviceod ko-
vrdžavog i tamnozelcnog lišća. Dužina vegeiacije j e oko 120 dana.
KAPUCtNSKi. Dužina vegctacijc 80-90 dana. Formira Ćvrste, krupne, malo
Siljaste glavice. O tpom a je na niske temperalurc i može se gajiti preko cele go-
dine.
Vektvs . Srednje kasna sorta. Im a srednje naborano lišće tamnozelene
boje. Formira krupne, pljosnatc i umereno čvrstc glavice, mase 3 -4 kg.
V/ROZr* F i (W irosa Fi). Dužina vegctacije oko 140 dana. Listovi veliki,
naborani, lamnosivozelcnc boje. Glavice krupne. Pogodna za srednje ranu po-
trosnju, a i dobro se ćuva. Može se gajiti u ranoj i kasnoj proizvodnji.
Ala SKA F t. Kasni jesenji hibrid. Može se saditi do 10. jula. Listcvi veli-
ki. naborani, braonkaslozelene boje. Glavice dosta Ćvrale, roasc oko 1,2 kg.
Biljke otpom e na niske temperature.
StiVA F t. PristiŽe za bcrbu za oko 140 danaposlc sadnje rasada. Glavica
malo spljoitena, jak o tamnozelcne boje, listovi jako naborani. Đ iljkeotpom e
na hJadnoću.
TALF.fl Fs. Dužina vegeiacije od rasadivanja biljaka oko 120 dana. Spa*
d a u grupu ranih hibrida, Spoljni listovi su lepe tamnozelene boje. Glavica
malo izdužena, zbijena i telka do 2 kg, zclene boje, naboranih lislova.
 203

U proizvodnji se šire i drugi hibridi.

Sortna kom isija naSe zem lje priznala je sorte - liibride koje se mogu ga-
jiti kod nas, a to $u: Silva (1992), Alaska (1994),Taler (1994), Concerto (2000),
Hamasa (2000), Ovasa, Polasa (2000), Primavoy (2000), Šiberia(2002), Ri-
goleto (2003), Capriccio (1994).

Tfcb. 44. Vreme protzvodnje rasada kelja

Proizvodnja Musto gajctija VremC Vreme

rasada Serva
rasađivemja potrošnje

Rana tople kr% I kraj III VI

leje počeu II početak IV

Srsđnja rana potaiople pol U1 kraj maja

leje VI-VII

Kasna otvorcoc kra Vi krajVI) X-Xl

ieje poč VII poč, VII

G ajbmje k e u a glavk 2ara u zašttćenom prostoku

K elj se, kao i druge kupusnjače, može gajiti i u zaštićenom prostoru u

vreme kada to nije izvodljivo na otvorenom prostoru, Ta proizvodnja zasniva
se isključivo preko rasada, koji se gaji na uobičajen način. Proizvodnja rasa-
da započinje se 3 0 -4 0 dana pre planirsne sadnje na imjno mesto.
Ostale tehnološke m ere su iste kao i kodproizvodnje kupusa u zaštiće-
nom prostoru.
Ostvaruje se prinos od 30 do 40 trha.

KARFIOL - Brassica olem cea L. var, botrytis

K arfiol je kupusnjača koja je nastala metam orfozom generativnih orga-

na - metamorfoziranjem cvasli odnosno redukcijom cvetnih izdanaka.
Karfiol jejed n o g o d ^n ja ili dvogodišnjabiljka, Što zavisi od sorte (hibri-
da). O n daje rozetu lišća i belu ukusnu cvast, odnosno ,,ružu“ koja se koristi
za Ijudsku ishranu. „Ruža’k im a izvanredan ukus i hranljivu vrednost i cenje-
no je povrće. Najčešće se koristi kuvana, ukiseljena ili pohovana, a neki je ko-
ristc i u sirovom stanju. M ože se suš:ti, zam rzavati i m arinirati. Bogata je
Šećerima, vitam inim a i mmeralnim materijama.
204

VAŽNUE BOTANiĆKE OSOBfNF.

Koren je osovmski, iz njega izbijaju sitne bočne žilice jak e usisne mo-
ći. U prvoj godini proizvodnjc Slttblo je kratku (uko 15 cju). N a scbi formira
rozetu liSća u ćijoj sc sredini kasnije formiraju bele cvasti, cvetonosna ,.ru-
ža“. Cvetonosnc z b ije o e ,ju ž e “ kartlota nastaju zadebljanjem cvetnih drški
ktto m esto u koje se nagomilavaju rezervni hrantjivi sastojci, le postaju parcn-
him atićno ,jnesnate“.To j e hmnljivi deo biljke. U drugoj godini iz pupotjaka,
koji su smešteni u pazuhu listova rozete, formiraju se granata ovetonosaa sta-
bla, visine S0-120 cm . koja donose cvetoc grančice. plod i seme.
Prema Becker-Diilingen-u (1956), Mrožau - jestivi deo karfioia - sadiži
90,89% vode. 2,48% belančevioa, 0.34% celuloze i 0,83% mineralnih maierijs.

Tab. 45. Hemjski ssstav kartnla >brakde <%)

Vr$l6 jedinjcoja Karftol Brokola

\b đ a 92 88
Suve T n a t e r i j e 8 E2
Bclanćcvine 3,3 3,7
šećcr 2 J-4 .0 3,8—5,8
M «ti 1 0,26 0,34
Kalonjc u 100 g ptođa 29 40

USLOVI USPEVANJA

K arfiol je biljka um ererc klime. Seme kiija n a minimaJnoj tcmperaturk

izmedu I i 2*C, dok je optimalna lemperatura I0-20*C. O p tim ab a tempera-
tura za rasi i razvoj bele g ru d cje pri sunčanom vremenu I8-20°C, a prioblać*
nom M°C. Rast se zaustavlja pri minimalnoj tem peraturi od 5.5®C i
maksimalnoj od 28°C. N a temperaturama od prcko 25°C pri maloj vltžnosti
vazduha i zcmljUta dobija sc slabiji kvalitet proizvodn.
Izuzelno je vaino da je tem pem tura zemljišta u zoni korena 5-10®C za
vrem c rasta lišćo, odnosno 14 -20®C za vreme fom iiranja bele ^ruže“.
Jarovizacija karfiola sprovodi se pri temperaiuri od 12 do 16°C. To je
biljka dugogdana.
K arfiol nije tako otporan na niske tem perature kao kupus. O tu la m?
najviše odgovaraju sveža i vlažna podncblja. Toplo i suvo vrem e ometa obra*
zovanje cvetnih „ruža„, te u takvim uslovima one ostaju sitne. nerazvijeneJ
Stoga se karfio! kod nas gaji kao rani prolećni ili kasni jesenji usev. Optimal^
n a tem peratura kreće se izmedu 18 i 20*0.
 205

KarOol im a velike zahteve za vlagom u zem ljiitu, oko $0% od poljskog

vodnog kapaciteta i vlažnosij vazduhaod 85 do 90%. Za uspešnuproizvodnju
ireba obczbediti redovno navodnjavanje useva.
Karfiol je veiiki probirač zemijtila. Traži plodua, m svesita i topia 2emlji-
ita , uglavnom neutralne reakcije (pH 6,5-7,2), dok teška i hlad n ao e podnosi.

SORTE KARFIOLA

Dužina vegetacije je 100-110 dana. Ima pretežno uspravnu li-

E R F U B S K i.
snu rozetu, u sređini belu, čvratu, ispupčenu ružu, srednje veličioe. prefnika
10-16 cm , i odličnog ukusa.
S n e žm CKUDfi. Sorta čija vegetacija irajc oko 100 dtma. Nosi poluusprav-
nu lisnu rozetu, svetlozelcne boje. jo j je nežna, zbijena, snežnobcla,
mase 1-2 kg. Pogodna je za jesenju proizvodnju.
(W hitc fox). Nosi pretežno uspravne listove, koji dobro pokri-
Va j t f o k s
vaju lepu belu „tužu*‘. Ujednačeoo stiže za berbu. Pogodna je zajesen ju pro-
izvodnju.
M a STER. D užina vegetacije od 105 do 110 dana. Glavica beia, pijosnato-
okrugla, m ase 0,6-1,2 kg.
D Prisfižc za oko 125 dana. Glavica srednje krupna (0 ,8 -
a s SKJ e k s p o k t .
1,2 kg), okrugla, blago spljostena, bela do sivobela.
Stižc za kovišćenjeza cko 100 dana. Biljke $u čvrete, ruža be-
E l k a p F i.
la, dobre strukture. Može $e gajiti u toku ccle godine.
A mbjSv F i (Ambition F i). VrJo rani Hibrid. Bdjke nose listove dosta us-
pravno i dobro pokrivaju glavicu. Glavica mlečnobela. okrugla i glatka. Ko-
rist: se za svežu potrošnju, ali se i d o b o kiseli.
A rfaK F l Rani hibrid, sazreva za 60 do 70 dana. Formira duboke, kva-
iitetne, okruglc, ujednačcne giavice.
Pl a m Srednje kasni hibrid. pristiže za 75-85 dana račuoato od rasa-
F j.
đivanja, G ltvice soeŽDobclc. vrio kompikmc. sakratkom drikom evasti, sred-
nje krupne ali teSke. Pogodue za preracu. zamrzavanje ili kiseljenje.
U proizvodnji se Sjre i druge sortc: andcs. siera, semio, a od hibrida ro-
vela Fi, kabrera Fi i dr.
U proizvođnji se Sire rane holandske sortc: durlo, verlato, forta (rana
proizvodnjj). ravela i dr.
Sortna konusijaM inistarava za potjoprivredu priznalaje od 1992. god. da
« raogu gajili u našoj zeralji sledeće strane sorte karfiola: Lawyna; White top;
206

A lphadato, Fortuna, StarLight; Kromade. Winner Enkona P-69; Apriles, Whi-

ter E nko n aP -6 9 , Aprilex, Whiie fox; Tolmu; Snoufebruary; Saphire, While
Ball; Andes, Arfak, Oberon. Plana, Profil. Serrano, Sierra; ImperiaJ 10-6, Ser-
nio; Amsterdam, Fremont, Siria. Cones, Gipsy. Inchline, Naulilus, Roxford.

PROIZVODNJA KARFIOLA 1) STAKLENIKU—PLASTENtKU

Planiranje protevodnje. Prilikom utvrđivanja plana seive potrebto je
imali u vidu da sc zahtevim a tržišta m aksim alno udovolji. U prvom redu to se
posiiže iz ređovne prvizvodnjc na otvorenom polju, * za kasnu jesenju t zim*
sku potrošnju iz kontingenta dorastanja karfiola i proizvodnje u zaštićenim
prostorima.
Izbor preduteva. Karfio) se može gajiti na istom zemljišlu tek posle 4 -
5 godina. Ako sc gaji u zaštićcnim prostorima kao glavni usev, onda može do>
ći poslc spanaćd salate, zetenog luka i sl.
Obrada zem jiSta. U toku jeseni po skidanju prethodnog useva potreb-
no je ?etnljišre obraditi na 30-40 cm i izvršili površinsku pripremu za sadnju
rasada. Ako se planiru ran asad rja u plustićne tuncle ili naotvoren prosto*, on-
da $e uzorano zemljište kasno ujcsen ostavljada prezimi uotvorenim brazda-
m a, a rano u pro\t6c obav\ja p n p te n A 7ATO\i\i\a, pos\av\jaj%
plasteoici i v rii zasađivanjc rasada. I
Đubrenjc. 2 a prinos od 10 t karFiola iz zemljišta se iznosi 60 k g a z o tt
(N), 25 k g fosfora (P2O5) i 70 kg kalijuma (K :0 ). Najveća potrošnja hranlji-
vi h materija je za vreme formiranj a j estivog dela bi Ij ke. 1
Karfiol dobro reaguje na đubrcnje stajnjakom. Stajnjak se unosi ukolić-
ni od oko 50-60 l/ha. Ukoliko se nc unosi stajsko đubrivo, onda se putem H
ncralnih đubriva unose sledeć« kolićine; 120-150 kg/ha azota, 80-100 kg/M
fosfora j 120-150 kg/ha kalijun\a. Đubrivo se unosi na isti naćin kao kodkupus^
Prem a ispitivanjim aprof. d r V. Bjelića (1993) o uticaju m ineralneishraj
ne na rastenje, razvlće i prinos karfiola na gajnjaći Semberije. na zen ljišt^
sredoje obezbedenoin ukupnim a2 otom (0,15%) i lakopnstupaćm m fosfotodj
(16,9 mg na 100 g zcinljiSta) i dohro nhezbedcnom lako pristupaćnim kalij»«
mom (21,3 mg/100 g zem ljišu), utvrđeno jc da se najveći prinosi ostvaraj*
kada je zemljištc đubreno sa 120 kg/ha azota (N), 90 kg/ha fosfora (P2O5) i sa
80 kg/ha kalijum a (K2O ). i
K arfiol jc jak o o sd ljiv na nedostatak molibdena, poznatog u2 roćnik^
bolesti Viptejl (Whiptail). Znakovi su; zadebljane i deformisanc Jisne pctclj-
ke, kovrdžavo lišće, i uopšte slabo razvijene biljkc, što se posebno odnosi oa
njihov jestivi deo. Taj problem sc relava treliranjem biijaka rasuda ili biljaJd
 207

na otvorenom polju 0,5% -nim rastvorom preparata sa molibdenom (0,5-1 kg

po heklaru).
U sled dcficita bakra obično dolazi do tzv. sm eđe iruleži (BrowniDg).
Bolest sem am teslu je pojavom rđastosmcđe boje na slabljici i u centru fonni-
rane cvasti. Posledice su zakržljavanje biljaka, manji prinos i gorak ukus je-
stivog dela. D eficit u boru najčeščc se javlja n a aikalnim a manje n a kiselim
zemljištima, D eficit bora u zemljištuinožo seotkloniti dodavaDjem natrijum -
-tetraborala (boraksa). Količine se obično kreču od 10 do35 kg/ha na kiselim,
a na neutralnim i alkalnim 2 0 -2 5 kg/ha. D ajc se u vidu rastvora (0,5%).
Pivizvodnja rosada. Rasad karfiola se može proizvesti za oko 40 darta
u povoljnim uslovima.To vrem e treba miati u vidu pri planiranju rokova sađ-
nje rasada bilo kod gajenja biljaka u zaštićenom ili na otvorenom prostoru.
Z a hektaruseva kad se zasniva preko rasada potrebno je 300-400 g se-
mena,
Sadrtja. Rasad se najčešće sadi na rastojanju 50 h 50 cm ili 60 h 60 cm,
odnosno 70 h 60 cm.
N ega biljaka. Sve m ere nege kodkarfioia, izuzev elioiiranja, iste su kao
i kod kupusa.
Etioliranje je specijalna m era nege kojom se vezivanjem listovaiznad
,,ruže“ ili zalam anjem 2 -3 listakoji „ružu" zaŠtićuju od direktne sunčeve sve-
tlosti postiže da ona ostane bcia, sto se izuzetno ceni. Ovo zasenjivanje traje
3-5 dana pre berbc. Danas ima dosta cobrih sorti koje ne trcba etiolirati, jer
je položaj listova dobro podešeru
Berba. Ukoliko se zasnuje rana prolećna proizvodnja, onda karfiol sti-
že za berbu počev od ju n a pa nadalje do oktobra, kada već pristiže prva ber-
b a kasno zasnovane proizvodnje. Proizvodnja u slakleicim a i plastenicim a
pristiže u zimskom periodu,
,,Ruža“ kw fiola se bcre odsecanjem kad dostigne odgovarajuću veliči-
nu. 7b znači da je berba probim a, svakog đnigog ili trećeg dana. „Ružau se od-
seca saparov o jn ih listova, čiji se gomji delovi skrešu, a donji ostave u obliku
omotača d a zaštile „ružu^od povređa.
Sa berbom ne treba zakagniti, jc ro n d a dolazi do prorastanja ,,ružek*. U
toku leta tehnološka zrelost je kratka j in je 3 -4 dana. a u loku jeseni 10-20 da-
na. K arfiolove ,ju ž e “ se mogu Čuvatj do mesee dana pri temperaturi od -1°C
do 0°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95%.
Prinos: 12-20 t/ha.
208

BROKO LI (BROKOLA) - Brassica oleracea L, var. botrytis

subvar. cymosa

Brokola je biljka srodna sa ksrfiolom i Cmi njegov subvanjalet (cymo-

sa). Po izgiedu i ukusu slićna je karfloiu. Smatra sc đa je karfloi n a sa o od
neke form e brokolc. Američki stnačnjaci za hranu svrstali su je m eđu pet bi-
oloiki najznačajnijih namimica.
Z a Ijudsku ishraitu kortsie se metam orfozirane cvasti sa drlkam a. Porcd
hranljive vrednosti ima i v elik j medicinsku vrednost i predstavlja svojevrsnu
preventivu za najznačajnya oboljenja. O na sadrži antitancerogene supstance.
Sadrži dosta vitamina E i C, betakarotina, u manjim kolićinama i drugih vita*
rnina. te povoljan odnos kalcijuma, kalijuma, gvožđa i drugih clemenata.
Istraživanja $u pokazala da brokola sadrži takozvane antitum om e $a>
stojkc. Te supstance itite gene od promena koje m ogu da izazovu razna hemij-
ska i rađioaktivna zagađenja.
Veće kolićine celuloze i raznovrsni cnzimi, koji imaju ogromnuzaStit-
au ulogu uorganizniu. svrstavaju brokolu u izuzemo važne povrtarskebiljke.
Rm kola. za razliku od karfiola. pored glavne mcsnaie cvasti (300-400
g) ima i om anje cvasti na gmnatom stablu, ma$e 150-200 g.
M esnate cvasli brokole su 2 elcnoljubičaste boje i ne pokrivaju selistom
kao karfiol. Biljkc dostižu visinu do 100 cm.
OptimaJna lempcralura za ncsmetan porast je 13(C . Karfiolu smetaju vi-
soke tem perature i jako osveijcnje. dok brokola dobro podnosi takve uslove,
p a i slabije mrazeve.
Ostale botaničke karakteristike slične su kao kod karfiola.
Sortna komistja naše zcmljc priznala je i odobrila sorte brcrkole kojc $e
mogu gajiti u našoj zemJji: Cruiser. Ciiation i Skiff.
Brokota se proizvodi 1 gaji kao i karHol, uglavoom iz rasada. Rasad sti-
že za sađnju za oko pet-šest rcdelja.
Odnegovan rasad sadi sc na meduredno rastojanje 6 0 -8 0 cm, a na 40 do
50 cm u red u .
OstaJe telinoloike mere su iste kao kod karfioia.
Prirtfw 15 do 25 t/ha.
 209

LISNATO POVRĆE
V rste iz f a m il u e ASTERACEAE Dum.

SALATA - Lactuca sativa L.

Salata jejedjiogodiinja biljka. Z aljudsku ishranu koristi sc lisće, najće-

ić c sakuptjeno u glavicu u svežem stanju. Im aprijatan ukus, žahvaljujući lak-
tucinu, „m lečnom sokuk' koji otvara apetit i pomaže varenje. Pouzdano se zna
da laktucin (laktukarij) ublažava bol, nervnu napetost i osiguravam iran sa i.
Sadrži dosta vode - neSto belančevina, masti i Sećera, kao i dragocenc minc-
rale i vitamine. O d mineralnih sastojaka najvi§e ima kalcijuma, gvožđa, man-
gona, niagnczijiuiia, juOu, kobultu. nikls, silicijuma i bakra.
Od vitamina najvišc ima vitamma S, zatim karottna i skoro svih vitami-
na iz grupe V, a nešto manje vitamina E.
Salata bez obzira na to o kojcm se varijetetii i formi radi sadrži hJorofiJ,
koji ubrzava korišćenje hrane i pom aže srčanu aktiv nost. Ovo povrće čava ko-
žu, oči i jetru , efikasno jc kod loŠeg varenja, a ima mišljenja da pomažc d a se
oćuva prirodna boja kose.
Salata im a malu energetsku vrednost (63 k J /100 g).
U s t saJate sadržit 4,58-11,6% suvih m aterija, 0,62-2,93% belančevina,
0,26-0,60% masti, 1,1-2,28% ukupno Šećera, 0,64-0,88% celuloze i 0,8-0,9%
mineralnih materija.

V a ž n u e BOTAMČKE OSOBINE

Koren salate je osrednje razvijen. N e prodire duboko u zemljište, već se

razvija u oraničnom sloju. U početku razvija kratko stablo koje na vrhu nosi
rozetu lista. Listovi su okruglasti, naborani, bledozelenc, zelene ili c'venka-
ste boje. Veliki broj listova formira rastiesttu glavicu. Ona može biti razne ve-
liČine i težine, a najčešće od 3 0 do 500 g. U proleće kada nastanu duži dani
izrastaju cvetonosna stabla koja razvijaju cvetove, formiraju piodove i dono-
$e seme.
210

U slovi USPEVANJA

Salata jc biljka dugog đana. Pri skradenom danu cvetanje se zadriava.

N e zahteva veliku toplotu. KJija n a minimalnoj temperaturi o d 2 do 3°C, a op-
tim aln ajc 18-20°C. Temperature preko 20®C ncpovoljne su za prinos jesti-
vog dela. N ajboljc raste ako je tempcratum između 15 i 20°C. M lade biljke
m ogu d a izdrže mrazeve do -6®C. Tcmperaturc niže od 6°C poslc nicanja ili
sadnje rasada deluju nepovoijnc n a razvoj biljke pa &e dobijaju manji pr nosi
i stabiji kvalitet.
O zim e form e uspeSno preeimljuju n a olvorenom polju. Dug dan i viao-
k e tem perature utiću da se brzo formira cvetonosno slablo, a list poprima go>
rak okus. Ali i tu $c sorte razlićito ponašaju.
Salata iraži dosta svetla i vlage. A ko zemljište nije uvek dovoljno vla-
žno, nem a sočne i kvalitetne saUte. Poželjno je da rolativna vlažnost vazduha
bude 75-85% , a zemljišta 70-75% od pcljskog vodnog kapaciteta.
Nežna, krupna i sočna salatam ože d a se dobije samo na plodnom, struk*
tum om i vlažnom zemljištu. O luda za salatu važi da je veliki probirač zetnlji-
š u ,j e r n e podnosi siro m ^ n s, i previše kisela ili alkalna zemljišta tpH
6 ^ - 7 ^ ).

SORTE SALATE
N ovosa&ska Majska .\MSL£NA. Prolećna glavićasta slata. Pripada tipu ma-
slenke (puterica). Formira krupne i dosta Čvrste glavice, masc 250-300 g, Po-
godna je za gajenjc na otvoretiom polju, a može sc gajiti i u zaštićcnom
prostoru.
Vv k a . Prolećna glavičasta saJata tipa maslcnke. Rozeta je s položcnim
iistovima. Listovi su ncžni. svctlozelene boje. sa slabo izraženom nervaturom.
Glavice su dobro zavijene, ćv n te, okruglog oblika. mase 2 5 0-280 g. Cveto-
nosno stablo se kasno formira. što om ogućuje dugo korišćenje salaie.
AU n s s s . Spada u grupu ozimih, glavićastih salata tipa maslenke. Listo-
vi suzelene bojc, ncžne strukture. Prvčnik iu x « e je oko 25 cm. G lavicajc ma-
se oko 200 g. Dobro podnosi niske tem pcrature (do -I3°C ).
A n u š k a . O zim a, glavićasta salata tipa maslcnke, Lisiovi su svetlozclene
boje. Prećnik rozete oko 30 cm, masa glavice 200-230 g. Dobro podnosi ni-
ske temperalure. Ranija je od sorte nanscn za oko 10 dana
A Fonnira pljosnato okruglastu i ćvrstu glavicu. O tp o n a na
t m a k c io n .

visoke tempcrature.
 211

S afir. Sorta sa Čvrstim i kvalitctoim glavicam a, vrlo prinosna j pogod-

na za ranu prolecnu sadnju u kontincrt&lnom području.
ZMSKA u asifnka Otpom a je prema mrazu, ima crvcnkast list, glavice
su jo j srednje krupne.

Sorte za zaštićeni prostor

B e t n e r o v a m a s l e n k a . Im a svetlozeleni list i sitnu glavicu. K m tke j e vc-
getacije (oko 70 dana),
M/USK a k r a u i c a (maslenka). Fonnira rastresitu glavicu, srednje krupnu.
Listovi slabo naborani s crvenkastim pegama. Stasava za 80-100 daoa.
JORI. Vrlo rana, dobro uspeva i pri smanjenom svetlu. Ima zbijene svc-
tlozelcne glavice, masc oko 250 g.
R ofbla. Stiže za berbu sedam d a ia kasnije o d jori, nosi Ustove dosta us-
pravno, glavice su uvek čiste.
N a n d a i . Vrio otpom a na bolesti i štetoćine. Listovi su tam nozeleni, a
g la v ic a j« m o sa o k o 2 0 0 g.

G ajenje salate u stakleniku-plastem ku

U staklenicima i plastenicim a najčešće se gaji kao prethodni usev kod

proizvodnjekrastavca, paradajza i papnke.
PredusevL Kao dobri predusevj za salatu smatraju se sledeće vrete: pa-
radajz, cm i luk, radić, a može doći u obzrr i m rkva, dok se celer i peršun sma-
traju lošijom varijamom.
Obrađa zemljišta. Zemljište se ore na dubinu od oko 25 cm. Povriinska
obrada zem ljilta sastoji se u drijanju, kLltiviranju ili frezovanju. Bitno je da se
obezbedi sitan i rastresit sloj zem tjišu u koji će se saditi proizvcden rasad salate.
Đuhrenje. Salata se ne đubri siajnjakom. PrilikompovrSinske obradc ze-
mljiSta unosi se 30-35 kg azota, 5 0 -6 0 kg fosfora i 2 0 -3 0 kg kalijuma pn hek-
taru.
U toku vegetacije usev se prihranjuje sa 3 5 -4 0 kg/ha azota.
Proizvodnja rasada. N ajčešće se koriste sorte majska kraljica, novosad-
ska rana maslenka, rapid, vitez rovcl, olžesi, džesi i dr. Rasad se proizvodi u
posebnom deiu zaštićenoog proslora (staklenikv piastenik, topla leja). Seme
ireba posejati n a 2 5 -3 0 dana pre planitanog roka sađenja rasada na stalnom
mestu.
212

N ijbolje je ako $e seme poseje u saksije (kontejneri, hranljive kocke)

prednika 3*-4 cm. Saksije se poslažu na planirana m esta u vidu leja i pokriju
tankim slojem komposta, pomešanog sa zcm ljom i peskom (1 -2 em), azatim
se zaliju vodom U toku nicanja biljaka potrcbno je da teniperatura u objckiu
iznosi 15- 18°C, posle n k an ja oko 12°C, a relalivna vlažnost vazduha 60-70% .
DaJja nega je ista kao i kod uobičajene proizvodnje rasada. ViSe o tome u op*
štcm delu.
Sadnja. Salata se sadi u redove ili pantljike, lako Sto se zasadi 5 -6 redo-
va na rastojanju 2 0 -3 0 x 10—15 cm, a zatim se ostavi veće rastojanje o d 5 0 do
60 cm, koje se koristi kao staza.
Ako se salata gaji u plastičoim tunelima, onda j e korisno d a se risađu-
je preko cm e folije. Tako stiže raaije za oko 15 dana i kvalitetnija je.
Salata $e može gajiti i na .»stubovima", gde se sklop biljaka možepove*
ćati 8-10 puta, što zavisi od dužine postnvljenih stubova. Stub čtni široku cev
(20-30 cm), najbolje od plastike, u koji sc stavlja pripremljena organcmine«
ralna smeSa k o jaslu ži za ishrsnu biljke i razvoj korena. N a određeniir. otvo-
rim a sa svih strana sade se mlade biljčice. \toda, odnosno hranljivi rastvor,
povrem eno se dodaje preko gomjeg i bočnih otvora kako bi sc biljke ubrzano
razvijale.
Ovako gajcna salata ranije stiže za berbu. Dobijaju se čiste i kvaiitctni-
je glavice salate.
Nega useva. Pored okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja za razvoj
salate neophodno je obe2bediti i odgovarajucu temperaturu. Po sunčanom vre-
menu temperatura treba da bude 16-20°C, a po oblačnom vremenu I0-!2®C, a
u toku noći za 4-6°C niža od daevne. Vlažnost vazduha treba da buđe 7C-80H.
Berba. Salata se bere kada $u glavicc dostigle sortnu nortnalnu veHČinu.
Glavice sc odsecaju oštrim nožem, sa njih se odstranc donji listovi, azatim se
slažu u plitke gajbicc, odnosoo letvaricc ili kutije.
Prinos: 15-20 t/ha,

ŠTETOČINE, BOLESTI1 KOROVI KOD PROZZVODNJE SALATE,

FNDtVlJE 1 SP^NAĆAt NJJHOVO SUZBIJANJE

1. Štctočine
Lishe i'ASi (Aphididae). Im a više vrsia lisnih vaSi. Postaje krilate i bes*
krilne.
O be ove Hsne vaši podjsdnako napadaju salatu i spanad. Napadnuta sa-
lata zaostaje u porastu, a fonnirane glavice teško se mogu koristiti, jer su za-
 213

gađene i oštećene. Napađnute liske spanaća pak počinju da žute, poležu n a ze-
mlju, deform išu se i sasušuju.
PoSto je je stiv i deo salate i spanaća list biljke. to prilikom odlučivauja o
vremenu, naćinu i izboru hetnijskog sredstva 2a suzbijanje ove Štetočine po-
sebno treba obratiti pažnju na karencu (vremenski ruk hem ijskog tretiranja
pred bert>u jestivog deia).
P uževj GOLAĆt (Gastropoda). Kao Što je rećeno u opštem dclu knjige,
pužcvi golaći cnogu naneti velike štetc i salati i spanaću, jer uniŠtavaju lisnu
povciinu i zagađuju je toliko d a *e jest.vi dclovi ne mogu koristiti. Odgovara
im vlažna srcdina, a i zatvoreni prostori kao što su staklenici, plastcnici, svu-
da tamo gde se primenjuje obilnije navodnjavanje.
O puževima golaćima i 0 merama 2a nj ihovo suzbijanje detaljnije na po>
menutom m estu u opšcem delu.

2. Bolesti
P l a m e n j a č a s a u t e ( B r e m ia la c/u ca te). Plamenjaču salate iza2iv a gljivi-
ca Bremia lactucae. Prvo napada lisnu površinu u vidupojave svetlosivih pe-
ga, koje se šire, spajaju i izazivaju m okru trulež lišća i glavice salate. N a
nalićju lista formira sc pepeljasta sk ran a koju čine rasplodni organi (konidi-
ofore i kooidije). U okviru ovih pega u sušnom vremenu đolazi do nekroze tki-
va, a u vfažnim u&lovima do iruljcnja cele rozete lista i glavice.
Bolest prezimljava u oosporama lorganima za prezimljavanje). Oospo-
re klijaju i izazivaju primame zaraze, a konidiofOTe koje se javljaju na listu slu-
Žc za širenje z raze u toku vegetacije. KiŠnc kapi doprinosc Širenju zaraze.
Dobrom dezinfekcijom zemljišta mogu $e uzročnici bolesti u znatnoj
meri suzbili. Pored toga, u okviru mera nege biljke treba povremeno zaliti sa
blagim rastvorom fungicida (Previkur Rato, Teldor, bakam im prcparatim a
kao što su Kuprokat i Funguran). Kasmje u toku ncge posie sadnje rasada po
pofrebi oprskati biljke nekim od navedenih sredstava.
P l a m e s j a ć a sp an a ć a (P c r o n o s p o r a s p in a c iu e ) . Gljivice plamcnjače spa-
naća napadaju lisnu površinu stvarajući hlorotične pege koje postepeno prela-
ze u mrkocrvenu boju. Obolelo lišće se neravnom em o tazvija, deform iše u
vidu različitih ispcpčenja. N aualičju lis.a formira se u okviru pcga prljavolju-
bićasta navlaka od rusplodnih organa parazita (kooidiofore sa konidijama),
pomoču kojih sc bolest Širi u loku vegeucije. Uzroćnik bolesti prczimijava na
ozimom spanaču, u formiranim oosporama kojc u proleće klijaju i inftciraju
zdravo lišće. Zaraza se može prencti i Simenom.
M ere za suzbijanje ove bolesti su upotreba zdravog semena, primena
plodoreda, uništenje korovskih biljaka prskanje biljaka hemijhkim prepara-
timo kao 1 kod piamenjače salate.

I
214

V JR U SN E B O LEST I SA LA T E I SPA N lĆ A

Viru sm O'UIKa zelene SAUTZ. Bolcst se m anlfestuje bieđilom nervature

lisla i pojavom SveiJozeienog mo?aika n a ostaJom delu Jisla.
O d rasada proizvcdeoog -2 2araženog semena bolest se prenosi na mla-
đe bitjke, kojc postepeno2ao su ju u porastu, kižtjave. a ako se i formiraju gla-
vice, one su m ale i sa neuglednim listovima.
Virus nekroze ušća . K.od blljaka zaraženlh ovim virusOTi prvo « pri-
mećuju prstenaste pege koje uzrokuju kovrdžanje Jistova, koji zaostaju u po-
rastu i pri jaćem napadu irumiru.
Vtmjs u OZa ik a Se ć e r n e R£PE. Ovaj virus izariva sitne zJauujžute pege, a
kasnije i mozaik lišća. O boiek biljke zaostaju u porastu. kržljave i prioos se
znatno smanjuje.
ViruS ZUTICE šečerne refe. Ovaj vlrus je ćesto pratilac proizvodnje spa-
naća. N a listovlma se pojavljuju nepravilne žute pege, te oni zaostaju u pora-
stu, izobličavaju se, a prinos seznatno smanjuje. Bdjkc spanaća ne trcba gajiti
pored šećcm e repe.
Mcro za suzbtjanje viruaa su upotreba zđmvog v m e n a , uništavanje btlj*
nih ostataka zaraženih biljaka, duboko zimsko oranje, umštavanje lisnih vali
kao prenosilaca virusa sa obolelih na zdrave biljkc.

ENDIVIJA - Cichorium endivia

Endivija jejednogodišnja biljka. Mnogl je poistovećuju sa salalom, ko-

ja . istina, podseća na nju. Svakjko, ona pripađa Istoj familiji kao i salata(.4rfe*
raceae). a lijc bliža cikoriji, jcr im je predak isti,
Kod nas se inalo gaji, ali treba nastojali da $e njena proizvodnja proSiri.
a porrošnja poveća.
Jestivi deo b iljk eje lisna rozeta koja im a nagorak ukus, a ko ristise kao
salata. To je cenjena salata, naročito u toku zim e i ranog proleća. Sadrži 93,8**
94,4% vode, I,3-2,2% belanć«vina, 0,12-0,14% masti, 0,7-0,83% lećera, 1,1-
2,0% bezazotnih etetraktivnih materija i 0,7-0,8% mineralnih materija, Ima
dosta i vitamina (A> B, C, E).
Danas se gaje dva varijeteta: latifolium (eskariol endivija) i crispun (kre-
cava endivija).
Var. lutifohum ima umereno naboranc i slabo nazubljeoe Jistove. a var.
crispum duboko urezane krecave listove. On: su, dok su u rozeti, svetložele-
ne, a na gom jem delu stabla zclenc boje.
 215

Važnije botanićke osobine

Endlvija ima vretenast korea sa velikim brojem žila i žilica i đobro ko-
risti Kranljivc m ateiije, U počctku svog lazvoja Formira kraiko stablo koje na
sebi nosi veći broj listova koji formiraju rastresitu glavicu. Listovi su sa veli-
kim brojem ureza. Oni m ogu biti bledozelcnt, žućkasti do crvene boje.
U proleće kada nastaje produženjc dana \z glave kratkog stabla izbijaju
cvetonosna stabla na čijim vrtiovima se formiraju loptaste cvastt koje donose
semc.

USLOVl USPEVANJA
Endivija je biljka um ereneklim e, u primorskim krajevim a aktivnaje to-
kom ćitave zime. Optimaina temepraturs za razvoj biljke pri oblaćnom vreme-
nu je oko I8°C. a pri sunčaoom oko 21 °C i n o o i oko 9°C. Biljke obustavljaju
rasl ako temperatura padne na2 °C , odnoino kad doslfgne maksimum od30°C.
M inimalna tem peratura klijanja sem enaje 2 -3 cC. Otpomija je na niske tem-
perature od saiate.
E n d iv ijiz a ra z v cj treb a do^ta vlagc i hran ljiv ih m atcrija. N ajb o ljc prino-
se daje na plodnim , ocednim zemljištima, neutralne reakcije (pH 6.6-7,3).
To je biljka dugog dana i kada se gaji u takvim uslovima brzo donosi se-
me. Stoga se gajt pretežno kao zim ska salata ili kasnojesenja, odnosno rano-
proledna.
Sorte endivije sa naboranim listovima i glatkim rubovima otpom ije su
na mrazeve od sorti koje imaju duboke ureze listova.

S O R T E E N D IV IJ E

Najpoznatije sorie iz varijateta lalifolium, sa širokim, naboramm i sia-

bo nazubljenim Jistovima, jesu cskariol zelena i eskariol žuta. O bc su pogod*
nc zajesenjuproizvodnju, S ortelz varijateia crhpum , koje imaju duboke ureze
na lisiovima sa sitno nazubijenim ivicaina, jesu zelena kudrava i žuta kudra-
va. Sorte tog varijeteta dajti nialo v ile bclanćcvina u odnosu na prethodni va-
rijetet, koji opet im a vedi procenat suvih materija.

G A J E N J E E N D IV U E U S T A K L E N l K U — P L A S T E N IK U

h b o r preduseva. Endivija sc pretežno gaji u toplijim krajevim anase ze-

mljc tokom jeseni, zime i rano u proieće. O tuda se za tu vrstu nikad ne posta-
2 \6

vlja pitanje preduseva, je r lo možc biti većina povrtarskih biljaka (ku|

Ce, krompir, tukovi, zrnene mahunice, vrežaste biljke i $1.).
Obrada semljišta. U zašticenora p ro ito ru Cim se skine predusev odmah
se vrši obrada i priprema zemJjišta. Ore sc na dubiou od 30 do 40 cm , povT-
Šinska pnprem a do 10 cm dubms.
7* zimsku proizvodnju endivije tokora polovine scptembra iii podetkom
oktobra zemtjište se ore na dubinu od 30 do 40 cm.
Površinska priprem a zeraljišta započinje zavr§etkom osnovne obrade.
Za direktnu setvu endivije na scalno mcsio površinski sloj m ora da bude do*
brousitnjen, ravan i umereno vlažan,
Đubrenje. KoliCine hraoljirih materija po hektaru najćešće se kreću b sle*
dećim ođnosima: 80-100 kg azota, 50-60 kg fosfora i 140-180 kg kalijuraa.
Pod osnovnu obradu zemljiŠia unosi se 2/3 do 1/2 fosfom ih i kalijumo-
vih đubriva, a preostali deo lih đubriva, zajedno sa 1/3 azotnih. daje se sa pred-
setvenom pripremom zemljišta. Sa preostalim delom azotnih đubriva usev se
prihranjuje u 2 -3 navrata.
Proizvodnja rasada. ftasad se gaji u toplim ili hladnim lejama, na uobi-
ćajeoi nacin. Pottebuu j e d a se zaacjc 200 300 g sement* da hi se proizveo po»
ireban broj biljaka 2a hektar površine.
Vreme setve i sadnje rasada. Seme endivijc dircktno se seje srecinom
septem bra u hladne leje i rasac zasaduje u zimske plastičnc tunele iii stakle-
nike. Za pvolećnu proizvodnju rasad se gaji u toplim lejama i zasađuje l mar-
tu u priprem ljcne plastemk. Direkna setva obavlja se kada prode opasnost od
kasnih prolečnih mrazeva,
Način s t h v isadnje. Serva, odnosno sadnja rasada obavlja se na raedu-
rednom rastojanju o d 35 d o 40 cm i na 15-20 cm u redu.
Kultiviranje. lCada iznikle biljke dobiju nekoliko pravih listove, ili ka-
da se posađcn rasad primi, izvodi se m edurcdno kultivinuije. Usev $c kuJltvi-
ra u više navrata, sve dok se mcduredni prostor ne zatvori lisnom rozetom,
Okopavanje. Posle prvog kultiviraoja usev $e okopavo, Tom pr.likom
potrebno je usevprorediti ak o je direktno scjan, a rasađene biljke m a b p o d -
gmuli.
Prihranjivanjz. Prvo prhranjivanje je istovrcmcno sa prvim ku.tivira-
njem i okopavanjem. a o stalad v a u razmaku 20-25 dana. U sev se prihranju-
je azotnim đubrivim a. Z a svako prihranjivanjc daje se po jedna trećina od
predviđene količinc azotnih đubriva.
Navadnjavanjz. N avodnjavanjeje neophodna m era nege, naročito prili-
kom rasađivanja, kao i u lctnjim i jesenjlm t* esecima. dok ne počnu prirodne
padavine.
 217

Etioiiranje. N ad v e-tri nedelje pred berbu rozeta lišćaendivije se eiioli-

ra, odosfto beli. Svrha ,i>eljenja“ It ta je da se od 2elcm h, tvrdih i gorkih listova
dobiju ukusni. beli i meki listovt. Etioliranje se m ože izvesti na više naćina.
Najćešće se to ćini vezivaujem rozete lista. što treba ućiniti p o suvom vremc-
nu. Posle nekoJiko d&na unutrašnji listovi su etiolirani, U toku đana poveže se
onoliko biJjaka koliko se pianira za dnevnu prodaju.
Ako « biljke gajc u lejama. etid iran je se uspešno ostvaruje i bez veli-
kog posla tako Što sc biljke pokriju asurama ili agril foltjama.
O stale m cre nege su kao i kod saJate.
Berba. Endivija se bere kada je završeno ettoliranje lista. Odabrane ro-
zete Jišća za berbu odsecaju se sa kraćim delom „glave" korena kako bi roze-
ta ostala cela.
Pakovanje i otpremanje endivijena iržištc isto j e kao i kod salate.
Prinos: 8-12 t/ha.
218

V r s t e iz FAMIUJE Chenopodiaceae Less.

SPANAĆ - Spinacia oleracea L.

Spanac jcjcdnogodišnja dvođoma biljka. Po pravihj je tetramorfna biJj-

ka, razlikujem o ekstrem no n u ik e . vegetacione muSke, monecijske i ženske
bitjke.

1. Ekstremno muske fciljke su cajniže i nose samo prašničke cvetove,

bez listova ili sa vrlo malo listova.
2. Vegetativno muškc bjljkc imaju razvijene m uik« cvetove, ali i m n o
go lišča.
3. M onecijske biljkesa muJkim iženskim cvctovima na Lstoj biljct ima-
ju dosta lik a .
4. 2enske biljkc razvijaju sam o ženske cvetove i imaju dosto lifića.
U s t spanaca koristi se za Ijudsku ishranu, prerađen topiim postupkom,
Ređe se koristi u svežem stanju kao dodatak raznim salatama i gotovim jeli-
ma, Glavna vrednost spanaća je u sadržaju mineralnih materija, gvožđa, joda,
bakra, kalijuma, kaicijuma i organskih kiselina. SadrŽi jo š belančevine i ma-
sti. Spanać po sadržaju belančcviita izostaje uuno iza mesa igljiva. Gvožđe u
spanaću organski je vczano i lako sc asimiluje, možc $e znatno povećati ako
se biljka đubri đubrivim a kcjc ga sadrže. Spanać utiće na brže i bolje obrazo*
vanje krvi, zbog čega jc izuzetno značajan za ishrenu Ijudt. posebno decc,
trudnica, obolelih i iznemoglih,
Spanać sadrzi iznatne količine vitamina C» Đ j, i karotina.
Za spanać se kažc da go treba koristiti za bolji rad jetre, probavnih or-
gana i mokraćne besike, za ČiSćenje krvi, tum ore, čireve n a koži, a naročito
anem ijc i za vreme djjete protiv raka, kao i za brži oporavak posle boleaii ili
iscrpljenosti organizma.
Sm atra se da oboleli od raka treba sto češče da jedu spanac u kombina-
ciji sapirinčem . Spanać treba dinstovati sa malo maslinovog ulja, a zatim do-
dati kuvani pirinac, malo sveže nareodane cm e rotkve i sok od limuna. To
m ože b itijcđan od česčih obroka.
 219

Pored svih pozitivnih s t r a n a spanać itna i n e k e n e d o s t a t k e , je r lisne dr-

Ike mogu imati dosta o k s a l n e kiseline, ce tre b a d a g a i z b e g a v a j u bubrežni bo-
lesnici. Takođe, nitrati u k u v a n o m spanaću m ogu f e r m e D t a c i j o m čak i u
hJadnjaku preCi u opasne rutnte, pa su p o z n a l a t r o v a n j a nasiala na taj naćin.
List s p a D a ć a po hemijskom sastavu u proseku sadrži 6 ,6 6 % suvihm ate-
rija, 2,28% belancevina, 0,27% masti, 1,78% bezazomih ekstraktivnih mate-
rija, 0,5% cetuloze i 1,8% mineralnih materija, a ostaJo Čini voda.
Izuzetnu vrednost spanaća daju velike količine gvožđa (4 -6 mg/100 g
suve materije), Što je naročito korisno za ishranu mladih i iznemoglilt. U listu
se nalazi jo d , a od organskih kiselina oksalna, limunska i jabučna.

V a ž n h e BOTAMĆKE OSOBINE

Spanać ima vretenast korenov sistem sa nekoliko bočnih žila, koje sc

razvijaju u oraničnom sloju zemljišta. U početku biljke formiraju kratko sta-
blo sa lisnom rozetom Listovi su debeli okruglasti, srcasti ili izduženi, što za-
visi od sorte. Formiraju se muske i ženske biljke. U proleće sa produženjem
dana biljke prorastaju i formiraju cvetonosna stabia i tlonose seme. Sa poja-
vom cvetonosmh stabala listovi se više ne koriste za ljudsku ishranu.

USLOVI USPEVANJA
Minimalna temperatura za klijat\fe sem enaje 4*C, a optimalna 20-25'8C.
Za brz i dobar porast spanaća najbolje sn temperature između J5 i 18*C, ati ra-
ste i p ri temperaturi od 12 do 15°C, što omogućava da se uspešno gaji lokom
zim e i ranog proleća u staklenicima i pUstenicima sa grejanjem i be2 grejanja.
Spanać je dosta otporan n a niske temperature, Ponikle biljke i biljke u
aktivnom porastu izdržavaju i do - 8^C, ao zim i usevi pojedinih sorti pod sne-
žnim pokrivačim a i do -20*C . To je bil ka svežeg podneblja.
BioloSki minimum je između 2 i 4,5°C, a maksimalni iznad 21 °C. Spa-
nać je otporan n a sušu zahvaljujući jakom korenovom sistemu. Ali u tim uslo-
vim a daje m ali prinos siabog kvaliteta, jer biljke brzo obrazuju fertilno stablo.
Za visoku proizvodnju treba obezbediti vlažnostzem ljištaod 65 do 70%
poljskog vodnog kapacitefa i 80-85% reiativne vtage vazduha.
Spanać je biljka dugog dana. U kolikose razvija pri dugom danu (12-14
Časova) i ako je tem peratura iznad 21 °C, biljke isevetavaju pre nego ftto pot-
puno fom iiraju lisnu rozetu. Gusto posejane biljke pre će procvetati nego re-
đe posejane. Spanać ima rclativno kratku vegetaeiju. Od nicanja do berbe lista
(tehnološka zrelost) prođe 40 do 60 dana.
Spanać dobro uspeva samo na plodnim, slruktum im i umereno vlažnim
zemljištima, neutralne reakcije.
220

SOHTE SPANAĆA
Matađoh. Formira bujne biljke s poluuspravnom ro2 etom. LisCovi su ve-
lifcj, blago oaborimi » uglasto zaob^cnim vrhom, lamnozetene boje. Srednje ra-
na sorta. Dobro podnosi niske tem perature t konsti se za prolcćnu i jcsenju
setvu. Pored korižćenja u svežcm sianju pogodnaje i zapreradu i ćuvanje u za-
mrznutom stanju.
E skimo . Jako bujna s o d t Ima dugacko i iiroko lišće tamnozelene boje.
Vrlo je phnosna i pogodna za zimsku proizvodnju.
U nive &z a l . Srednje prinosna sorta. Im a srednje krupno lišće, svetloze-
lene bojc, siroko ovalno i nežro.
VikOFLEJ. Formira poluuspravnu rozecu sa jajolikim , glatkim listovima,
svetlozelene boje. Ranosia&nasorta, olpom a na niske temperature.
U novije vreme šire se i druge sorte: julijana, progres, vobli, golijat, vik-
torija, konzista i d r , a i neki hibridi. Viktorija i julijana ne gaje se u zaštiće-
nom prostoru, je r su lelnje sone.
O d 1995. do km ja2006.godine p n zn aio je od strane našeg Ministaraiva
za poljopnvređu nekoliko izuzetnih hibrida koji su vrlo prm osni i šiie se u
proizvodnji kao Što su: Marisca (1995), Pionir (1998),Triathlon (2000) i sorte
D olphin RS (2004), Oemini (2005) i Koala (2006).

G a JENJE SPANAĆA U STAKLENIKU-PLASTENIKU

P h n ira n je proizvodnje. Spanać se m ožc gajiti preko celc zime u objek-

tim a koji se greju. M edutim, ako se objekti ne zagrevaju (plastični tuoeJi), on*
d a se m o ie organizvoati kasna jesenja (berba u novcm bru i decembru),
odnosno rana prolećna proizN'odnja (berba od februara do aprila).
Obrada zemljišta. Zemljište treba uzorati odmah po skidanju preduseva
n a dubinu oko 35 cm, Nakon oranja pristupa se površinskoj obradi zemljilta
(lanjiranje, drijanje, kultiviranje i sl.). Radi Sto boljeg klijanja scmena, odno-
$no nicanja useva, povrsinski sloj (5 -6 cm ) trcba dobro usitnili.
Dubrenje, Ukoliko zemljištc nije izuzetno plodno, potrcbno je uneti 3 0 -
40 t/ha komposta. Mineralniin đubrivima unose se sledeće količine hraniva:
azota 80—100 kg/ha, fosfora 7Q-80 kg/ha i kalijuma 1 0 0 -1 2 0 kg'ha.
Pod osnovnu obradu zemljišta unosi sc 1/2 fosfom ih i kalijumovih đu-
briva, a pod površm skupriprcm u ostatak fosfom ih i kahjum ovih đubriva i 1 0
azotnih. Osiatak azotnih đubriva daje se pnhranjivanjem .
 221

Setva. Spaoać se seje najćešće o ć sredioe seplembra do kraja februara,

a u zaštićenom prostoru i u drugo vrerae. u redove, sa razmakom između re-
dova 2 0 -3 0 cm , u redu 6-10 cm, n a dubinu 3 -4 cm . Semena je potrebno 2 0 -
25 kg/ha.
U prvom redu treba koristid sorte sa kraćom vegetacijom i krupnijim
listovima.
Nega useva. Temperaturu u proizvođnim objektim a trebapodesavoti iz-
među 15 i 17°C. M eđutim , spanać se zadovoljava i nižom temperatuiom, ali
ne ispod 8°C.
V toku vegetacije usev ireba dva puta okopati, i izvesti dvaprihranjiva-
nja sa po 1/2 planirane kolićine azoenih đubriva. N a svakih 10-15 dana usev
zaJili sa 15 l/m2.
Berba. Spanać stiže za bcrbu za 35-60 dana od nicanja, a može se bra-
ti kada ima 5 -6 listova, Prinos: 8-12 t/ha.
222

KORENASTO POVRĆE

V r s t e iz f a m iu j e A p ia c e a e

M R K V A - D a u c u s c a r o ta s u b s p . s a tiv u s M o ffm .

M rkva jc đvogodišnja b;Ijka. U prvoj godini obrazuje rozelu fiSća i zađe-

bljaii koren, a u drugoj cvctonosno stablo sa cvetovima, plodovima i semenom.
Osim sorti za ijudsku iskranu postoje i sorte za stoćnu hranu. Imaju ve-
liku Kranljivu vrednost. Sadrfe dosta šećera, eteri6 iib i miriSljavih uljs, raine*
ralnih m aterija i vitam ina, a naročito karotcna, provitam ina A (12.000
intemacionalnih jedinica), viam ine Qj. B j, C i PP.
M rkva je korisno i izvanedno zdravo povrće kako u sirovom tako i ku-
vanom stanju. Sitno izrcndana služi kao ukusna salata, a njen sok j e diagoceo
napitak. lzuzetno je bogata beta karotenom, pretečom vitam ina A , p a s e kori-
sti za sprecavanje nastanka i iirenja bolesti. B o g alaje celulozom i preporuču-
j e sc za regulaciju varenja i bolji rad creva. O n a ču v s i poboljiava vid.
podstiče izlučivanje mokrače iz organizma, čirne se ođstranjuju otrovne ma-
terije, uklanja i otekline od vodene bolesti i crevne parazile, a korisli se i kao
sredstvo protiv opadanja kose. Pom aže u lečenju reume, iećem e bolesti, upa-
)e gjla i krajnika, katara stomaka itd.
Sm atra sc da jedan veći zadebljao koren Sargarepc sad rli goiovo sve
ono šio je čoveku pcrtrebno u toku dana u pogledu vitamina, mineraSa i leko-
vitih sastojaka.
S o k o d mrkve. u dneMiim dozam a od 120 d o 150 m l ima terapeutsko
dejstvo u slučaju k ailja i poremećaja glasa. Oblogam a natopljenim u sok od
m ik v c u s p e š n o s e lc č c n e k o k o ž n a o b o lje n ja .

VAŽN1JE BOTANIĆKE OSOBINF.

U prvoj godini koren mrkve zadebljava i u rtjerau biljka nagomilava re*

zervnu tiranu. Narandžastu boju daje mu karoten, iz kojega nastaje važan vi-
tamin A.
 223

Zadeblj&li deo korena roože biti različit po obliku i boji. U zavisnosti

od forroe korena razlikujem o četiri osnovna tipa:
- okruglast - tip pariske mrfcve:
- vretenast - ttp braunšvajske mricve;
- konusan - lip šantenej m rkve i
- cilindriČ&n - tip nansen mrkve,
Pored ta četiri giavna obiika zadebljelog korena m ikve postoje i oblici
koji čine prelaze između njih,
Zadebljao korenm rkve može bitirazličife boje: žute, narandžaste, crve«
ne ili Ijubićaste sa razlićitim nijansam au okviru svake obojenosti. Bcta karo-
tena najviše ima narandžasto obojeni zadebljali koren. M eđutim, koren mrkve
crvcnc boje ima više likopena oego karolena, dok sorte Ijubičaste boje kore-
na sadrže antocijan.
Glava korena m ože biti ravna. ispupćena ili udubijena. G lava korena
može imali i hlorofila, koji jo j daje zelenu boju. To uglavnom zavisi od visi-
ne glave korcna iznad zem lje i dircktnog uticaja sunca.
Korcn po kruptioći može biti sitan (do 60 g), srednji (60-150 g) i kru*
pan (150-220 g).
Jestivi Ueu koruna može biri glatke ili neravne povrsine (dlacice, „okca”
i sl.)Ta po ukusu sladak, slabo sladak i aromatićan, Što dobrim delom zavisi od
sorte.
N a preseku 2adebljalog dela korena razlikujemo: spoljni sloj (fioent),
koji j e soćniji, hranljiviji, sa više pigm e.uta, i unutrašnji sloj, koji je blcdi i sa
manje hranljivih materija (ksifem). Izmedu njih se nalazi kambijalni prstcn -
tvrdo tkivo.
Koren mrkvc najviše sad ili ugljenih hidrata (8-9% ), belančcvina (0,8-
1,0%), masii (0,2-0,3% ), celuloze (0.6-0,8% ) i m ineralnih m aterijs (0 ,7 -
1,0%). Im a vcliku energctsku vrcdnost [177,8 kJ).
Stablo u prvoj godini jc vrio kratko i Čini sam prclaz između zadcblja*
log korena i rozetc lišća, a u drugoj godtni formira granato cvetonosno stablo
sa štitastim cvastima, koje donose sitno seme.

USLOVl USPEVANJA

M rkvajc biljka umerene klime. D ostajc o tp o m an a niske tempcrature.

Seme klija vcć na 3-4 °C , a optimalna tempcratura za porast j e oko 20®C. Mla-
dc, tek iznikle biljke tzdržavaju mrazevc do -4°C , a odrasle i niže temperaiu-
re. Temperature iznad 30°C i ispod 3®C uz deficit vlage su štelne. Na
temperaturi od -1 0 do -I5 ° C propada ne samo nadzemni deo biljke već i 2a-
debijali koreni.
224

M rkva spada u biljke đugog dana. Zahteva dosU svetiosti, ne podncei za-
senjivanje. P n nedostatku svetljsti sm snjuje lisnu površinu u korist drške, a i
p rin o sje manji.
Potrebno joj je dosta vlage, uaročito u prvim lazama razvoja, dok ae bilj-
ke ne ukorenc. Kasnije, zabvaljujudi jakom korenovom sistemu, uzima vlagu iz
dubljih slojeva. Ne podoosi suiu, a naroćito ako je prate i visoke lem penture.
je r $e dobija grub 2adebIjao koren koji je obićno slabo obojen. O ptlm aba vla-
žnosi za mrkvu iznosi 60-70% poljskog vodnog kapacheta (PVK).
M rkvanajbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim 2 cmlji5ttma.
N a teikim i suviše vlažnim zemljištima nicaoje je otežano, je r se brzo stvara
pokorica, a osim loga u takvoj iredini koren se raćva. defomtćše. Najbotje joj
odgovaraju zemljišta pH vrcdnosti ođ 6,5 do 7,0.

SORTE MRKVE

Parjska . Rana sorta, pogodna za gajenje u toplim lejama. Zadebljslt deo

korena je okruglast, dužine 6 - 8 cm , Širine 5 -6 cm, crvenonarandžaste boje,
prosečne mase 4 0 -6 0 g. Stasava za 6 0 -7 0 dana.
A sk t k r d a u sk a . Dužina vegetacije 6 0 -8 0 dana. Koren cilindrićan. zatu-
bast, dug 1 0 - 1 2 cm , širok 2 - 3 cm , narandžasiocrvene boje, sočan i ukusan.
M ase 6 0 -9 0 g.
Na x t e s . Dužina vegetacije 100-110 dana. Koren cilindrifian, na dnu tu-
past, dužine oko 18 cni, prečnika 2 -4 cm, narandžastocrven, soćan, mase 140-
160 g.
Ša n t e s e j . Dužtna vegctacije 110-140 dana. Koren j e konusan, s tupira
zavrietkom , dužine oko 15 cm, a prećnika pri vrhu 5 -7 cm, narandžastocrven
i dobro se čuva u loku zirae.
L a Ros . Dužina vegetacije do lebnološke zrelosti 161-190 dana. Koren ci-
lindrićan, zaiubasi. cr>enonarandžas(e boje, dužine 15-20 cm, mase oko 180 g.
BfiiVNšVAJSKA. U tehnološku zrelost stiže posle 170 dana. Koren blago
zašiijco, repast, dužine 18-25 cm , crveuouiuandžaste boje, masc o k o 3 0 0 g.
Pogodan za industrijsku preradu.
Ta m m o F i . Dužina vegetacije d o lehnološkc zrelosti oko 120 daca. K >
ren cilindrićan, zaiubast, dužine oko 2 0 cm , narandžaste boje, mase 180-25i
g. Pogodan za svežu potrošnju i industrijsku preradu.
A l m o r o F i. Rana sorta. Do tehnološke zrelosti stižs zao k o 95 lana.
ren u tipunantesa, dužineoko 20 cm , masc 110-150 g.
 225

K a z a n F /. V cgeidcijadotchnološkezFelosti 150-180dana. Koren blago

zašiljen, repasi, dužine oko 20 cm , tamnonarandžasle bojc, mase oko 250 g.
Pogodac za indusirijsku premdu i zimsku potrolnju,
Nantes SP 'JO . Dužina vegetacije do tehnološke zrelosti oko 120 dana.
Điljke visine oko 3 0 cm , form ira d o s u uspravnu rozetu tišća. Koren zade>
bljao, sa zaobljenim vrhom , dužine 13-15 cm, debljine o k o 3 cm . mase 50-60
g, suve materije u tchnološkoj zrelosti oko 14%, svetlonarandžaste boje.
Sorta toleramna prem a iruležu koiena 1 nekrozi nadzemnog đela.
Sortna komisija M inistarstva za poljoprivredu naše zemlje od 1994. pa
zaključno sa 2006. god. dozvolila je gajenjc stranih hibrida mrkve:
Fedora (1994). Berijo (2000). Đerlanda (2000), Bureau (2000), Fonta-
na (2000), Futuro (2000), M erida (2000), M akum (2000), N airobi (2000),
N antes-Turbo (2000), Napoli (2000), Narbonne (2000), Bolero (2001), Tagus
(2004) i sorti mrkve;
Jaba (2000), O rinza (2000). Samsan (2000), Vitalonga (2000) Nantida
(2004) i Chambor (2005) - kao pogodnu za postmu sadnju. M acstro (2005),
N anda 2005), Tempo (2005), Kabana (2006).

G a je n je m r k v e u s t a k l e n ik u - p l a s t e n ik u

Največe kolićine mrkvc proizvode se na otorenom prostoru, a vrlo ma-

lo u zaštićenom.

Isborpreduseva. M rkva se može vratiti na isto 2em!jište nakon 4 -5 go-

Jina. Dobri predusevi su boranija. paradaj2 , krastavci, kupus, krom pir i pa-
prika. Prednost iieba dati onom preduse\-u koji je dubren stajskim đubrivom,
ali dobrisupred u sev i i strn ažita ako se poizvodnja organizuje na otvorenom
prostoru.
M rkvi su poŽeljni suscdi cm i i beli Juk, praziluk, rotkva i rolkvica.
Obrada zemljišta. Posle skidanja pređuseva zemljište se zaore na dubi-
nu od 30 do 40 cm, a potom povrSinski pripremi i zaseje.
Ako se proi2 vodnja organizuje na otvorenom prostoru, onda se obavlja
zimsko oranje u toku oktobra ili novembra n a dubinu od 30 do 40 cm, a u pro-
leče se vrši površinska priprema zem ljišu.
Predselvcnom obradom zemljišta treba stvoriti ravno, rastresiio, vlaž-
no, toplo i od korova ćisto zemljište.
Đubrenje. Z a 1 0 1 korena m rkve iznosi se iz zemljišta 34 k g azota (N),
10 kg fosfora (P2O 5) i 50 kg kalijum a (K^O), a prem a Becker-Dillingen-u za
226

prinos mrkve od 30 t/ha utroši se 95 kg-lia azota (N), 40 kg/ha fosfora (R2O5)
1 150 kg/ha kalijuma (K>0).
M rkva ne podnosi direktno dubrenje stajnjakom, te se ta mera i2ostav)ja.
Najsigum ije je kada se kolidina đubriva određujc na osnovu hemijskih
anaJiza zemljišta. U nedostatku analiza orijemaciona nomra za stodnje plod-
na z«nlji5ta je 80-140 kg azota (N), 60-120 kg fosfora (P2O5) i 120-180 kg
kalijuma (K20 ) po hektaru.
Dve trećine fosfom ih i kalijumovib dubriva treba uneti pod osnovnu ob-
radu, apreostali deo fosfom ih i kalijumovih sapolovinom azolnih sapovršin-
skom pripremom zemljišta. Druga polovina azotnih đubnva služi za
prihranjivanje.Treba koristiti amonijačna i nitratnađubriva. Pretcrano velike
količine azotnih đubriva mogu ncgativno uticati, je r možc doei do povećanih
ostataka nilrata i nitriU u jestivom delu proizvoda što je negativno.
Suibijanje koro^v. Pored mehaničkog naćina suzbijanja, obradom i pri-
premom zemljišta, korov se može suzbiti i hemijskim srcdstvima, bilo prc ili
posle setve ili nakon nicanja uscva.
Tretiranjepre setve vrši se nakon površinske pripremczemljišia. koje se
isprska rastvorom herbicida (Župilan E 48, T rcflan Ec 48 i dr. u dozt od oko
2 Idta sa 800 litara vode). Odmah nakon primcne s^edslvo se setvospremačem
unosi u površinski sloj zemljišta.
UkoJiko se planira suzbijanjc korosa nakon selve, onda to Ireba ućiniti
pre nicanja useva prskanjem površine zasejanog zemljišta nekim od berbici-
da, c a primer afaionom u dozi od 2 do 2,5 kg po hektaru.
Ako usev nije trctiran u prethodna dva roka, onda se lo može učinti ka-
da biljke dobtju dva-tri lista (afalon 1,5 l/ha).
Setva. M rkva se može sejati na dva načina: rućno i masinski,
Ručna setva obavija se na manjim površinama. Prvo se otvore plitke
brazdice i u njih $e rućno raspoređuje seme na nekoliko ceniimeiara (4 do 8
cm) i!t se postavlja papimata traka sa semenom. a zatim se prcpokrtje sitnom
zemljom debljice 1 do 2 cm,
M ašinska setva se izvodi specijalnim mašinania. One mogu biti jedno-
rede ili višerede.
Setva se možc obaviti na ravnoj površini ili na rzdignutim lcjama.
M rkva se seje počev od raitog proleća pa sve do juna (otvoten pix>slor),
a u 2aŠtićcnom prostoru u toku zimskog perioda, Što zavisi od dužine vegeta«
cije sorte i planiranog vremena prisrizanja.
Seme se polate u redove na međurednom rastojanju od 4 0 do 50 cnv
Može sc sejati i u trake sačetiri ili šestreda, Rastojanje u redu jc 6-10 cm, du-
bina setve d o 2 cm . Polrebna kolićina semena j e 4 - 6 kg/ha.
 227

Pošto m rkva sporo niče, praktikuje se da se zajeđno s njom poseju sala-

ta, spanać ili rotkvice, je r ranije niču. Tim usevima obeleže se tedovi, što omo-
gućuje da se izveđe međuredna obrada zemljišta pre nego Sto mrkva nikne.
Kasnije te biijke „pokazivače*' rreba ukloniti.
Proređivanje. Čim se ukažu redovi biljakapristupa se međurednom kul-
tiviranju. Kad biijke dobiju 3 -4 Hsta, potrebno ih je prorediti, a zemtjište na-
vlažiti.
Navodnjavanje. Sve korenjače zahtevaju dosta vtage, zbog toga je p o -
trebno usev mrkve obilnije navodnjavati.
Phhranjivanje. M rkva seprihranjuje pre navodnjavanja iii istovremeno
sakultiviranjem . Prvo prihranjivanje izvodi se sa 1/4 planiranih količina azot-
nih đubriva (20-30 kg/ha azota) kada usev dostigne visinu 10-15 cm, a drugo
sa preostalom 1/4 azotnih đubriva kada su biljke visoke oko 30 cra.
Kultiviranje. D a bi zemljište stalno bilo rastresito, treba ga kultivirati
viSe puta. Broj kultiviranja i okopavanja usevazavisi od zakorovljenosti ze-
mljišta, pojave pokorice i sl.
Berba - vađenje korena. Manje količine korena mrkve, gajene u zašti*
ćenom prostoru, vade se kada biljke dostignu zadovoljavajuću debljinu kore-
na, tokom cele vegetacije, a na ovorenom prostoru u oktobru i novembru.
Prinos: 20-30 t/ha.

CELER - Apium graveolens L .

Celer je dvogođišnja dikotilna biljka. U prvoj godini form ira rozetu li-
šća sa zadebijalim korenom , a u drugoj razvija siablo koje donosi cvetove,
plodove i seme.
Celer j e vrlo cenjeno povrće, Koristi se zadebljali deo korena (korenjaš
var. rapaceum), zatim Hst (lišćar var. secalinum) i mesnata, široka i jed ra li-
sna drška (rebraŠ var. dulce).
Sva tri vaiijateta celera razlikuju se kako po jestivom delu biljke, tako i
po hem ijskom sastavu.
Hranljiva i lekovita vrednostceleraje izuzetno cenjena. Ima oko 15% su-
vih materija, o d ćega najviše šećera i vitamina. Sađrži najviše vitamina C, ma-
nje karotina i vitamine grupe B (B j, B^\ vjtamfne K i E.
Eterična ulja čine g a poznatom lekovitom biljkora, naročito z a obolje-
nja bubrega i živaca. Napitak od lišća natočito jepogodan za leto, je r gasi žeđ.
Ako se ujutro, posle doručka, pojede nekoliko listića celera sa malo soli, žeđ
se neće osećati celog dana, bez obzira na visoku temperaturu.
22$

O d mineralnih materija sadrži sumpor, natrijumove soli. bakar i jod. Te

materije su dragocene za dobro varenje hranc u Ijudskom organizmn.
Nekj smatraju da celer treba koristiti za lečeoje astme, katara pluća, pro-
muklostl. oervnih bolesti, bolesti mokiaćnih puteva i bubrega, gihla, rcume, vo-
denc bolesti, gojaznosti, za poboljlanje apetita i olkianjanje smetnji u varenju.
Prema narodnoj medicini, ćaj od iista celera (na litar vode 4 0 g isecka-
nog lista celera) smatra se lekom za reumu. Pije se u više navrata u toku dana
nekoiiko nedetja, Jestivi deo korena ima veću energetsku vrednost (132 kJ) u
odnosu n a list, ali 2ato im a nekoliko puta manje vitamina.

VAŽNIJE BOTANIĆKE OSOBINE

C e lerje u poćetku svog razvojakoren sa većim brojem žila i žilica do-

brc ustsne moći hranljivih materija. Pod uticajem novostvorenih maierija ko-
ren 2adebljava narofiito kod var.korenjaSa. O n poprim a okruglast oblik sa
razvijenim donjim bradastim Žilama. Zadebljao koren može imati 0,5 do 2 kg
i n a glavi nositi moćnu rozetu lišća. ICod ostala dva varijeteta, lišćara i rebra-
Ša, koren nije izrazito zadebljao. ali zato ima razvijeniji nadzemni deo. Kod !t*
šćara listovi su brojoiji. veći, a kod rebraša su naroćito debele i duže lisne
drške
U drugoj godiui proizvodnje iz glavekorena izrastaju cvetonosna slabla
na kojim a se foTm iraju štitaste cvasti koje donose plod i serne.

USLOVI USPEVANJA

C elerjeb iljk a kojadobro podnosi niske temperature. Seme klija već na

temperaturi od 3 do 4°C, a optimalna temperatura za klijanje i porast je I$-
20°C. Miađe, tek iznikle biljke izdižavaju mrazeve od -5 do -b °C , a odrasle
do -$ °C . N a temperaturama iznad 30°C, u2 đeftcit vlage, biljke se slabo raz-
vijaju i postepeuo se suse.
Celer spada u biljke dugog dana. Zahteva dosta svellosti. Pri nedostat-
ku svetlosti smanjuje lisnu povrlinu u korist lisne drške. Kao dvogodišnja ko-
renasta biljka, aJco ne prođe stadijura jarovizacije - oe donosi plod, ođnosno
seme. Jarovizacija traje 10-25 dana, pri temperaturi od 4 do 10°C.
Takođe, celer traži i doata vlage (vazdušne 70-80% i zemljišne 70%
PVK), Samo uz obilno navodnjavanje m ože $e ostvariti visok prioos i dobar
kvalitet.
Najbolje uspeva nadubokim . plodnim i strukturnim zemljištima, sa pH
oko 6,5. N a teškim i suviše vlatnim zeraljištima daje slabtje rezuitate,
 229

SORTE CELERA

A labaster . Srednjestasna prinosna sorta. Im azadebljali koren, okrugao

do malo spJjošten, svctJobele boje, rozetu jak o razvijenu, uspravou, a listove
dosta izdeljeoe i nazubljene.
Praški. Kasnostasna i prinosna sorta. Ima koren krulkastog oblika spo-
Ija tamne boje, a unutra bele. Lisna ro zclaje velika i uspravna. Listovi su na
dugim drskama i jako urezani.
Deukates, Srcdnje rana sorta. Koren je okruglastog oblika, belog, krtog
mesa. Lišće kratko i nežno.
LfščAA. U našoj zcmlji gaje se dom aće populacije celera lisćare. One
formiraju veliku rozetu lišća. Listovi su dugi, tanki, tamnozelene boje.
Rlbra S. Sve inostrane sorte svTStavaju se u dve grupe: žute i zelene. One
formiraju jak u rozetu Hlća sa izrazito đebclim lisnim drlkama.
Savezna sortna komisija nase zemlje priznala j e mati broj kako doma-
ćih. tako i stranih soni celera, svega Iri, a to su:
- iz nase zemtje FELON (2000);
- iz SR N em aćke DOLVI (1979) I VOLTREFER(1982).
Sve tri priznate sorte pripadaju varijctetu k o r e D ja š a .

G a je n je c e l e r a u st a k l e n ik u - p l a s t e n ik u

Celer se malo gaji u zaštićenom prostoru. Uglavnom se to ćini c a otvo-

rcnom prostoru. O vde će se ukratko reći najvažnije o tehnologiji celera u za-
Itićenom prostoru.
Izborpredusevo. Celer na isto zemljište može doći najranije nakon 3, a
poželjoo je posle 4 -5 godina. Kao dobri predusevi. u zaitićenom prosloru,
smatraju se boranija, paradajz, paprika, lukovi, kupusnjaće, a na otvorenom
prostoru vrežaste biljke (krastavac, lubenice i dinje) i krompir.
Obrada zemlji&ta. Ako se planira zasnivanje proizvodnje u zastićenom
prostoru, obrada zem ljilta se obavlja po skidanju prcthodnog useva na punu
dubinu (30-40 cm) i odmah $e pristupa površinskoj obradi.Ukoliko se plani-
ra rana setva-sadnja po kombinovanom naćinu u plastenicima i na otvorenom
prostoru, onda se duboko jesenje oranje ostavlja da prezimi u otvorenira bra-
zdama i u m artu se v rii površinska priprema zemljista.
230

Đubrenje. Prioos od 101 cclcra iznosi iz zemljišta 4 0 kg azota (N), 10 kg

fosfora (PjO ^) i 80 kg kaiijuma (K^O).
Celer pođnosi đubrenje kvalketnim stajnjakom. Norm a se kreće izme-
đu 30 i 40 t/hau O d mineralnih đubriva treba uneti 120-140 kg azota (N), 90-
100 kg fosfora (P2O 5) i 120-160 kg kaJijuma (K20 ) po hektaru.
Stajnjak i 1/3 fosfom ib i kalijevih đubriva trcba uneti pod osnovnu ob>
radu, a 1/3 fosfom ih i kalijumovih sa U2 azotnih sa površinskom pripremom.
Druga polovina azotnih i 1/3 PK đubriva služi za prihranjivanje.
Pm izvodnja rasado. Rasad se možc odgajitj u toplim lejama u roku od
oko 4 0 dana. Za hektar useva potrebno je oko 65 m2 Seja rasada. N a mJ leje se*
je se oko 2 g semena. N cga rasada izvođi na uobičajen način.
Sadnja. Rasad se sadi na proizvodo mesto u zaštićenora prosloru u toku
planiranog zimskog perioda. a u plastenike u toku febniara i marta, dok j e $e*
tva n a otvorenom prostoru u martu i pocetkom aprila. Celer korenjaš sadi se na
rastojanju 40-50 x 20-30 cm, rebraš na 30-40 cm, a lišćarna 40-50 x 10-15 cm.
Popunjavanje praznih mesta. Nekoliko dana posle sadnje rasada na traj-
no mesto treba izvršiti popunu praznih mesta. To se radi kada j e zcmljište do-
voljno vlažno, je r je tada prijem bolji.
Okopavanje. Ova m era se izvodi u više navrata, obično zajedno sa dru*
gim kulliviranjem i prihranjivanjem sa planiranom kolićinom azotmh i PKđu*
briva (60-70 kg/ha), a kod celera lišćara posle skidanja svakog otkosa.
Naw dnjavanje. Kod proizvodnje celerau zašttčenom prostoru viažnost
zemljišta mora se održavati putem navodnjavanja. U tom e se ne sme zakasni-
ti, je r izgubljena vlažnost zemljišla. a zatim navođnjavanje većim količinama
vode dovode do pucanja zađcbljalog dela korena.
BlanŠiranje. Beljenje lisnih drški primenjuje se kod celera rebrasa na
oko 15-25 dana pred bcrbu. i to tako što se u više na\xata lisne drške ogrmi ze*
mljom sve do lisne ploče ili se omotavaju papirom, cmom folijom i sl.
Berba. Prvo se skine lisna masa nekoliko centimetara iznad glave kore-
na. L ist se može osušiti i k o m titi kao začin. Zatim se koren vadi rućnc i od-
mah priprema za tržište.
Lisnati celer bere se košepjem nadzemnog dela biljke u dva-tri navrata
u toku vegetacije,
Celer rebraš bere se takode u više navrata. Skidaju se spoljašnji listovi
tako što se posebno odvajaju Hsrve drske od lisne ploče. Lisne drške se pove-
zuju u snopiće i tako plasiraju na trzište.
Prinos ceiera lišćataje 7-10 t/ha,rebraša 10-12-15 t/l\a i korenjaša 30-
40 t/ha.
 231

ŠTETOČINE I BOLESTI MRKVB, PERŠUNA I CELERA

I NJIHOVO SUZBUANJE

1. Š tetočine

Crna RBpina vaš (Apkis fabae). C m a repina vaš je tamnoželene boje, ve-
ličine 1,5-2,5 mm. Postojekrilate i beskrilne forme. L arvaje tamnozelene bo-
je , ovalnog obiika. Prezim ljava u oblilcu jajeta n a visegodišnjim btljkama. U
toku godine ima više geueracija (15-18).
M rkvu i peršun često napada. Napadnuto lišće se kovrdža, savija, zao*
stajeu poraslu i biljke se postepeno suše. Štete nanosi sisanjem sokova iz li-
šća. Prelazeći sa biljke na biljku lisne vaši prenose virusna oboljenja sa
obolelib na zdrave biljke.
Suzbija se nekim od hemijskih preprata (Talstar-10, A ctellic-50, Voiej,
Konfidoi, Actara i Mospilan 20 SE i dr.). Sredstva upotrebiti prema uputsrvu
pioizvođaća,
M rki'JNa muva (Psila rosae). Mrkvina muva ima cm o telo, na sredini su-
ženo, sa smeđom glavom, veličine 6 - 8 mtn. Raspon krila jo j j e 10-12 mm.
Laiva je sjajnobeličasta sa suženim piednjim i zatubastim zadnjim delom i
može da dostigne dužinu do 8 mm. Jaje je beličasto i izduženo.
Im a dve generacije godisnje. Prezim ljava u stadijumu lutke u zemlji.
Pojavljuje se početkom maja, pari se i ženka polaže jaja n a vrhu korena mr-
kve ili u njegovoj blizini i larve se odmab ubušuju u koren, paaveći hodnike
raznih dužina i pravaca, te na taj način ometaju biljku u porastu, a i zagađuju
jestivi deo biljke. Napadnute biljke menjaju boju lišća pretežno u Ijubičastu,
pa u žutu i u a kraju se sasušuju.
Larve se m ogu uništiti hemijskicn prepaiatim a (Taistei, Posse, Actara,
Mospilan, Volej i drugi tećni insekticidi) pre njihovog ubušivanja u koren.
Ako se primeti kod manjeg b ro jab iljak a promena boje lista, te biljke treba
počupati, izneti izparcele i uništiti, Čtme če se smanjiti napad u narednoj ge-
neiaciji.

2. B olesri

P eoavost usta celera (Seploriu apii). Bolest napada Iisne delove bilj-
ke. Prvo se pojavljuju žućkaste, a zatim m rke pege sa zagasitom ivicom. Pe-
ge se spajaju, list se kovrdža i suši. Pege se pojavljuju i na lisnoj dršci i na
granatom stablu prilikom proizvodnje semena.
232

U okviru pega stvaraju $c rasplođni organi parazita (piknidi sa piknospo-

rama), koji se pod uticajem vlage i toplotc oslobađaju i tako raznose na veće
prostore Šireći bolesL
Prezimljava u obliku piknospora koje se nalaze na semenu, kao i formi-
ranim rasplodnim organima na biljnim ostacitna.
Bolest se prenosi i semenom.
Obolele biljke zaostaju u porasrn, menjaju boju lista, asimiiacija se sma*
njuje, biljke se sasušuju, a prinos je neznatan, kvalitet pogoršan.
M ere borbe za suzbijanje bolesti obuhvaiaju korisćenje zdravog seme-
na zazasnivanje rasada, kidanjc i untStavanje zaraženib listova a prijačem na-
padu tretiranje (prskanje) biljaka odmsh ih treba pokidati i uniititi, a kod jafieg
napadabiljke iretirati (prskati) sa bemijskim prcparatim ana bazi bakra - Ku-
proksat iii Funguran.
***

Mrkvu, peršun i celer mogu napadati i druge bolesti koje međutim ret-
ko nanose veće Stete:
Pf&JGAVOST u s t a m r k v £ (AUemoria dauci). Javlja se na lišću u obliku
mnogobrojnih pega u kojim a se obrazuju organi za razmnožvanje pomoću ko-
jih $e bolest održava i širi u toku vegetacije,
Ova bolest se retko pojuvljuje, aK kada se pojavi može naned velike štete.
Preparati koji se koriste za zaštitu celcra od pegavosti lista treba koristi-
li i za zaštitu mrkve.
(Erisipha umbeUiferarum). I ova se
P e p e l n i C a l is t a m j u c v e l p e r 5 u n a
bolest retko javlja, aii kada se jav i m o ie naneti ogromne Štete, je r zahvati ve-
liki deo lisne po v ršiue i koja dobija beličastu prcv laku (kao d a j e zapraše n a be-
lim prahom) u kojoj se nalaze rasplodni organi preko kojih se bolest odriava
i Širi.
U slučaju pojavc pepelnicc usev treba isprskali nekim od preparaia kao
što su: Rubigan, Anvil, TiJl, Topas, Trifmine, Stroby, Sistone i drugi koji sc ko-
risate za suzbijanje pepelnice.

V lR L iSN E BO LčST I

Virus MOZAIKA U*£MLA MkJCVE. Lišće napadnuto ovim virusom postaje

žutozeieno, a u udruženom dejstvu tog i nekog drugog virusa dobija Šarenilo
i biljka kržljavi. zaostaje u porastu, povoljan prinos izostaje.
V u u 8 sc odrzava n a korovskim biljkama štira, kao i na biljkama mrkve
za proćzvodnju semena. Sa tih biljaka lisne vaši prenose virus na zdrave bilj-
ke ugroženih vrata.
 233

Mere za suzbijanje: obuhvataju uništavarye korovskih biljaka i Jisnih

vaši kao i uklaojanje biljnih ostataka zaraženih virusima.
VlRus m o zaika cklera. Ovaj virus podjednako napada celcr i nukvu. Na
lilću celera izazivapromene tipa mozaika. LiŠće se deformiše, a biljka zaosta-
je u porastu, prinos se znatno smanjuje. a kvalitet pogoršava.
Međutim, na zaraženom lišću mrkve pojavijuju se hlorotične pege. šio
se naročito ispoljava na mladom lišću.
Ovaj virus se održava iz godine u godinu na korovu štira kao i n a semc-
njaćama celera i mrkve, a u toku vcgetacije lisnc vaši ga šire sa zaraženih na
zdr&ve biljke.
Mere borbe su istc kao i kod prethođnog virusa (uništavanje korovskih
vrsta iz porodice štira, uništavanje lisnih vaši, sakupljanje i uništavanje zara-
ženih korovskih biljaka).

P E R Š U N - P e tr o s e lin u m h o r te n s e H o ffin . L.

Peršun je dvogodišnja biljka. V prvoj godini obrazuje lisnu rozetu i za-

debljali koren, a u drugoj fonniracvetonosno stablo i donost seme. Oaje se dva
botanička varijeteta: lišćar (var. foliosum ) i korenjak (var. tuberosum).
U ishrani se koristi zadebljdi koren i lišće pcršuoa. Korcn se kuva i do-
daje supam a i konzervama, a sveže Hšće se koristi kao začin.
Jelovnik savremcne domaćice n e da se ni zam isliti bez peršuna. Ima
krakterističan miris, pa je izvrstan začin u skoro svim jelim a. Bogat je vitami-
nima, pre svega provitaminom A , vitamjnom C, grupom B, i karotenom. Po-
zaiatje koo izvanredan diuretik. PomaŽe iztučivanjumokraće i $oli izbubrega.
Smatra $e d a povoljno utiće na cirkulaciju i čišćenje krvi( ublažavanje bolo-
va, umlrcnje živaca, otklanjanje nadutosti, zatim protiv bolesti bubrega, mo*
kraćnih putcva, bešike, protiv upalc očiju, šećerne bolesti. kao i u lečenju
vodenc bolesti.
Peršun treba koristiti maksimalno u svežem staoju, naseckati ga i obit-
no posuli po svakom jclu pre serviranja.
Najbolje se koren i list peršuna Čuva ako se zamrzne, a može se osušiti
i koristiti kao zacin.

Va ž n ije b o t a n ič k e o s o b in e

Koren persuna je vretenast i jma dobru moć u s v a j a D j a h r a n l j i v i h matc*

rija. Stablo j e v r l o kratko u p r v o j godini proizvodnje i oa sebi nosi r o z e t u li-
234

šća koje se o&Jazi na dugačkim drškama. U drugoj godini form ira se cvciono-
sno stablo n a Čijim vrhovima se formiraju šiitaste cvasti koje donose seme,
Koren peršuna sodrži u proseku 85,08% vode, 3,66% beiančevina,
0,72% masti, 0,75% Šećera, 6,69% bezazotnih ekstraktivnih materija, 1,45%
ceiuloze i 1 ,68 % mincralnih materija.

USLOV1 USPEVANJA

Peršun je biljka umerenog klimata. O tporanje na niske temperature. Se-

m e klija već na tempemturi od oko 18°C. Optimalna lemperatura za porast je
15-20*C. M lade, tek iznikle biljke, izdriavaju mmzeve od -10®C, a odmsle i
znatno niže (-20°C ), p a je stepen prczimljavanja visok. Temperature preko
30*C> uz dcficit vlage, šletne su.
Pereun spadaubiljke dugog dana. Ne podnosi zasenjivarye. Kao dvogo-
dišnja korenasta biljka, ako n e prođe stadijum jarovizacije - ne donosi seme.
Jarovizacija traje 4 0 -8 0 dana pri temperaturi od 10 do 15°C.
Zahteva dosta vlage, naroćito u prvim fazama razvoja, dok se biljkc ne
ukorene. Ukoliko sušu prate visoke tetnperature, koren i lišćc će biti grubi.
Peršun najbolje uspeva na dubokim, pJodnim i struknjmim zemljištima
Čija pH vrednost m ože da se kreće od 6 do 8 , a opiimum je 7. N a teškim i su-
više vlažnim 2em!jištima nicanjc je otežano, je r se stvara pokorica, a osim to-
g a i koren se račva.

SORTE PERŠUNA

D om aći Sortaaulohtonog porekta. Koren tanak, česo račvast. Li-

uSČ A Jf.
sna masa bujna na dugim drškama (oko 2 0 cm).
M , Izražen tip lišćara. Lisna rozetaje poluuspravna. Listovi tam-
o sk aau s

nozeleni, sitoo narezani, naborani, kovrdžavi. dužine oko 15 cm , širine oko 12

cm. Drške su tanke i kratke.
D Listovi bujni nakratkim drškama. Koren konosan, duzine 15-20
elta.
cm , malo prstenasL svetložute boje. Kasna i pnnosna sorta.
N o nplu s u u, Srednje rana sorta lišćara. Listovi bujni, brojni, dosti-
&a
žu visinu do 40 cm, nose se poluuspravno. Koren osrednje razvijen, dužine
do 2 0 cm i m ožc se koristiti u ishrani.
BORDonSKi. Listovi dugi, nose se u kosom položaju. Koren dobro raz-
vijen \ pnnosan.
 235

B b k u n s k i s r e d n j e d u g k DuŽuia vegctacijc do tehnološkc zrelosti kreće

sc od 150 đo 160 dana. Rozcta liića bujna, poluuipravna, sa oko 20 Iistova. Li-
sne <3r§ke kratke. Koren dug, konusnog oblika, dobrog ukusa. Prinosna sorta,
D Formira rozetu lišća visoku 5 0 -6 0 cm. Koren lq>, dugaćak
eu k ates.
toko 25 cm), beo i gladak. Najboljc efekte daje na plodnom i lakom zemljištu.
U Centru zapovrtarstvo u Smederevskoj Palanci stvorenaje ipriznata
sorta timi peršuna tipa korenjaka (2000), koja je vrlo prinosna i kavtitetna, i
sorta tipa lišćara (2004), a Institut za ratarstvo i povrtarsrvo u N ovom Sadu
stvorioje sortu N S-m otski (2003) visokihproizvodnih osobina_Ove novopri«
znate sortc svakako će potisnuti mnoge odomaćene i priznate sorte.

G A lE N iE PERŠUNA U STAKLENtK U-PLAST ENIKU

Obrada i đubrenje zemljišta, Izbor zemljišta, preduseva, kao i obrada

zemljišta za peršun isti su kao i za mrkvu.
E>ubrenje. Za prinos od 10 tona peršuna biljka usvaja iz zcmljišta 30 kg
azota (N), 10 kg fosfora (PzOs) i 40 kg kalijuma (K jO). 2 a dobru ishranu bi-
Ijaka peršuna, uprvoj godini proizvodnjc* potrebnoje obezbediti putem mine-
ralnib đubriva 80-120 kg azota (N), 80-100 kg fosfora (P jO?) i 100-140 k g lta
kalijuma (K ;0). Ako se proi2 vodi peršun lišćar, onda sc uzima gornja kolićl-
na azota, a donja ako se radi o korenjašu.
Pod osnovnu obradu zemljišta unosi se 1/2 fosfora i kalijuma, pod po-
vršinsku prtpremu 1/4 lih hraniva zajedno sa 1/2 azota. OstaUk dubriva daje
se u dva ili tri prihranjivanja.
Serva. Peršun se seje na pripremljeno z«nljište u rano proleće, a u topli-
jim delovima zemlje i u toku jcseni, a u zastićennim prostorima u loku zim-
skog perioda. Lišćar se scje na mcđurednom rastojanju od oko 20-30 cm, a
korcnjak na oko 30-40 cm. Scme se polaže na dubinu oko 1-2 cm. Potrebna
kolićina semena krcće se između 5 i 6 kg/ha, a kod lišćara ćak do 10 kg/ha.
S obzirom na to d a peršun sporo niče, praktikuje se da se sa peršunom
poseje malo salate ili rotkvica, je r t i usevi brzo ničo pa će pokazivali pravac
redova, tako da će se moći obavljati kulttviranje medurednog prostora dok
osnovni usev ne nikne.
Nega itseva. Kada se ukažu redovi biljaka, treba obaviti kultiviranje zc*
mljišta, proredivanje i okopavanje biljaka. Kada uscv nikne, pojave se koro-
vi. Ako se nije tretiralo protiv korova, njivutreba oprskati afalonom u dozi od
dva litra po hektaru. Do prvog otkosa, ako &e radi o lišćaru, obićno se izvede
dva-tri kultiviranja. a kod korenjaka nekoliko puta više do momenta vađenje.
236

Kod li&ara posle svakog otkosa izvodi se ptihranjivanje i jedno kulti«

viranje kada biljke dostignu visinu o d oko 20 cm. Isto tako trebaoprskati usev
agrostemmom (300 g/ha) radi ubrzanog porosta lisne m ase i korena.
Kod peršuna korenjaka prihranjivanje se obavlja u dva navrata, i to pr-
vo kada biljke dostignu visinu 15—20 cm , a drugo p n početku jačegzadeblja-
vanja korena.
Ukoliko postoji mogućnost za navodnjavanje. dobro je to ućiniti u viie
navrata, a kod lišćara i nakon svakog skinutog otkosa.Ostale tehnološke me-
re izvode se na uobićajen način.
Berl>a. Peršun lišćar u m alim vrtovima bere se neprakidno, a na većim
površinam a 3 -4 puta se kosi iznad glave korena 3 -5 cm , suši i prerađuje.
Koren $e vadi na isti oaćin kao i mrkva.
Prinos korena 20-30 t/ha, a lišća 10-15 t/ha-

P A S T R N A K (P A Š K A N A T ) - Pastinaca sativa L.

Pastmak je cenjena korcnasia dvogodišnja bitjka. U prvoj godini kori-

sti se zadebljal koren, a u drugoj godini donosi seme. Pastmak ima veću hran-
Ijivu vrednost od mrkve.
U ijudskoj ishrani važan j e zbog hranljive vrednosti, je r ima visok sadr-
žaj ugljcnih hidrata, dosta vitamina i minerala. Najzasiupljeniji su vitamini E
i C , B j i Bt . a u m anjoj m eri i ostali. O d mincralnih matcrija najviše ima ka-
lijuma, 5to je od posebnog fiziološkog znaćaja. Narodna medicina ga prepo-
rućuje za otvaranje apetita, lečenje proliva, bolesti jetrc i slezine (kuvan sa
medom), za stom ačne bolesii (kuvan sa mlekom), protiv parozita u organi-
zmu, protiv nadimanja stomaka i 2 a razne rane (sitno istrugan i pomešan sa
medom).
Ima sladunjav zadcbljali koren. Kuvanjem se možc dobiti vrio ukusna
marmclada, asušenjem i mjevenjem dragocen dodaiak hlebu. Nemaćke doma-
ćice izdrobljeno seme koriste kao dobar znćin raznim saiatama i jelima.
Zato pastrnak ide u rednajvrednijih povrtarskih vrsta.

VAŽNIJE BOTANIČKt OSOBINE

Pastm akim a vretcnast koren. Glava korenapredstavlja kratko stablo pr-

ve godine. a u drugoj form ira cvetonosno stablo. Ono nosi Štitaste cvasti, ko-
je donose plod, odnosno seme.
 237

Koren pastm aka sadrži 16,8% suvih materija, od čega 1,1% belančevi-
na, 0,3% masti, 11,7% bezazom ih ekstraktivnih materija. 1,4% celuloze i
2,23% mineralmh materija. Ima energetsku vrednost 296,6 kJ, a bogat je i ka-
iijumom, a manje ostalim clementima.

U S L O V f USPEVAN/A

P astm akje korenastabiljkaotpom a na hladnoću, p a se moŽc ostaviti da

prezimi i na otvorenom polju, U našim krajevima dobro prezimljuju ne samo
potpuno obrazovani zadebljali koreni (prolećna setva) već i mladi koreni iz
postm e i jeseuje serve. Jači mrazevi delimično oštete nadzemnu lisnu masu.
Seme klija na 1—3®C, a optimalna temperatura j e oko 18°C> a za razvoj
10-20*C. Izdrži niske lemperature do -!5°C .
Pastmak spada u biljke dugog dana, Traži dosta svetla. D a bi biljka do-
nela plod u drugoj godini, treba da prođe sladijum jarovljenja pri temperaturi
od 10 do 15°C u loku 45 dana.
Ima umerenc zahteve u pogledu vlage. Ukoliko nem a dovoijno viage u
toku vegetacije, a naročito pri formiranju korcna, dobice se sJabiji kvalitet ko-
rena i maoji prinos.
Pošto kJija sporo (10-15 dana), ncophodno je đ a p o re d povoljnc tempe-
rature (preko 10°C) i površinski sloj zem ljiita bude dovoljno vlažan.
Zahteva duboko, struktum o, plodno zemljište. N a peskovitjm i lakim
zemljištima daje martjc prinose. Najpovoljniju pH vrednosl jc oko 6,5.

S O R T E P A S TR N A K A

Biljka srednje bujna. Koren zadcbljao, na preseku

P a n o n s k j Gl a t k i .
okruglasL konusan, dužine 2 5 -3 0 cm . svetložute boje, lepog izgleda, inase
300-350 g, pogodan za industrijsku preradu I upotrebu u svežcm stanju,
Srednje otpom a prema truleži korena i nekrozi nadzenmog dela.
D Formira krupan, konusan, gladak, beo, aromaiičan i zade-
o m a ć io v g i.

bijao koren, dužinc 20-30 cm. Pogodan je za gfljcnje u dubokim rastresitim ze-
mljištima.
Ima zadebljao deo korena oko 15 cm duiine, debljine 5 -8
P o l u d v g i.
cm, konusoog oblilca, bele boje, dobrog ukusa. Formira malu, ncžnu rozetu. Po
dužini vcgetacije to jc rana sorta.
238

PoDRAtTON b u e u . Sorta koja formira konusan gladak koren dužine 25-

28 cm» sađrži đ o 22% suvc materije i dajc prinos od oko 40 t/ha.
I všem (Evesltam). Englcska sorta, form ira konusni, bledožulu zadcblj*-
11 korcn, dužine oko 25 cm. Srednjc rana i prinosna sorta.
Sorta Centra za povnarstvo iz Smederevske Palanke prizraia
B a l a &a n .
2004. god. kao vrlo prinosna i kvalitetna sorta.

G a je n je p a s t r n a k a u st a k l e n ik u - p l a s t e n ik u

Izborpreduseva. Pastm ak na isto zem ljištem ože doći nakon 3 -4 godi-

ne. Dobri predusevi su boranija, paradajz, kupus. krompir, paprika, a na otvo-
renom poljii leguminoze, krompir i vrežaste biljke.
Obrada zemljišta. Duboko zimsko oranje izvodi se rta 3 5 -4 0 c m u tjh
ku jeseni, a površtnsfci se priprema neposredno pređ setvu.
Đubrenje. Pastm ak j e veliki potrolač hranljivih materija. N e đubri se
stajnjakom, već mineralnim đubrivima. Uoosi se 100-120 kg azota (N), 80-
100 kg fosfora (P2O5) i 120-140 kg kalijuma (K2O) po hektaru.
Mineralna đubriva treba dali tako Sto će s e 1/2 fosfom ih i kalijumovih
đubriva uneti pod osnovnu obradu, a 1/4 fosfom ih i kalijumovih 5 jednom po-
lovinom azotnih sa površinskom priprem om zem ljilta ili startno. Druga polo-
vina azotnih i 1/4 PK đubriva služi za prihranjivanje u dva-tri navrata.
Setva. Pastmak se najviše proizvodi na otvorenim prostorima, malo a
zaštićenim uslovima. Ako se proizvodnja zasniva n a otvorettim prostorima se-
je $e rano u proleće, Čim dozvole vremenske prilike. Najćešće u martu. Ako
se proizvodi u zaštićenim uslovima onda $e serva obavlja u zimskom perioda
(januar-februar).
Seje se u redove na dubinu do 2 cm. na međurednom rastojanju od oko
30 -4 0 cm , a u redu n a 8-10 cm , ali može sc sejati i u trake sa Ćetiri ili Sest re-
dova. Rastojanje između traka je 50-60 em, između redova 2 0 -3 0 c m .a u re-
du 10-15 cm. Potrebna koliČ inasem eitaje4-6 kg/ha,
Kod nas se većinom gajc sorte domaći dugi i panonski glatki.
Nega useva. Ćim se ukažu redovi biljaka sa 3 -4 lista, potrebno je izve-
sti međuredno kultiviranje i proredtii usev na definitivno rastojanje (10-15
cm). Usev se proređuje kada je zem ljiltc vlažno da se ne bi oltclile biljkc ko-
je ostaju za gajenje.
Da bi sc dobto dobar kvalitet proizvoda, treba odrzavati vlažnost zcmljt-
šta navodujavanjem. Prihranjivanje se izvodi pre navodnjavanja, zajedoo s
 239

kultiviranjem ili pre njega. Korisno je ako se usev poprska napoćetku i $redi-
nom vegetacije sa 300 g/ha agrostemina, prinos će se povećati.
Kultiviranje i okopavanje useva izvodi se po potrebi, obićno 2 -3 puta.
Berba. M anje količine korena pastm aka se čupaju, ili ručno vade kada
biljke dostignu zadovoijavajuću veličinu.
Konačna berba je u oktobru ili oovembru. Korenjače se vade ručno ili
mašinski - vadilicama.
Prinos: 25-30 t/ha.
240

V R S T 6 12 FAMIUJE BRASSICACEAE

R O T K V IC A - Raphanus sativus L. var. radicola

R otkvicaje jednogodiSnja biljka. Orvaje stara gajenakultura. Jestivi deo

(zsdebljaii koren) m aie j e encrgetske vrednosti (73,2 kJ), ali je bogat panto-
tenskom kiselioom (B5) i vitaminom C , a vitaminom U kao i ostaie korenaste
biljne vrste, Bogata je mineralnim materijama, naročito kalijumom, gvožđem
i kalcijumom. Ljut ukus i specifičan miris dobija iz organskih jedlnjenja bo-
gatih sumporom.
Z aljudsku ishranu koristi se zadebljali koreo od kojega se priprema sa-
lata, prijatnog osvežavajućcg ukusa. List se m ože koristiti kuvan (supe, čor-
be), ali kod nas za to rnje stvorena n&vika.

VAŽNJJE BOTANIČKE OSOBINE

R o tk v k a ima osrednje razvijen korenov sistem koji ne prodire duboko

u žemljište. Akumuiira novostvorene organske materije u gomjem delu kore-
na najčešće okruglastog oblika, prečnika 2 -5 cra, bclocrvcne boje. U početku
vegetacije nosi rozetu lišća, a kasnije prorastaju cvetcmosna stabla i donose
seme. Zadebljali koren m o ie se koristiti do pojave cvetonosnih stabala.

USLOVI USPEVANJA

Rotkvica j e biljka koja ima umerene potrebe za toplotom i najbolje ra-

ste kad j e vrem e prohladno i vlažno. KJija na 2 -3 °C , a za uzgoj optimaloa
temperatura je 16-18°C, aii izdrži i temperature od - 3 do ~6*C.
Gaji se zimi uzaStićenom prostoru, zatim rano u proleće i kasno u jesen,
kada je dan krać i, j er rotk v ica j e b iIjka dugog dana pa pri skraćeno m danu ne
cveta, već gom ilarezerve u koren. Međutim, kad nastanu dugi dani, ubrzo se
obrazuju cvetoncsna stabla i organi plodonosenja. Tada nastaju promene u za-
 241

đebljalom delu korena (hipokotil), lcojj postaje sonđerast, suv i neprijatnog

ukusa.
Rotkvica ima umerene potrebe za viagom. Međutim, u nedoslatku vla*
ge slabo se razvija i zadebljali koren je lošijeg kvaliteta, kao što pri preteranoj
vlazi i obilnoj ishrani koren dobija sunđerastu sredinu.
Zahteva plodna, laka i peskovita zem ljišta, slabo kisele reakcije (pH
5,2-6,8).

SORTE ROTKVICE

Beocradska . Sorta za ranu i jeseuju poljsku proizvodnju, Ima razvije-

nu poluuspravnu rožetu. K oren jo j je okruglast, ovalan, mase oko 15 g, crve-
ne boje, izuzev donjeg dela, koji je beo. Meso korena je belo, ređe ružičasto,
prijatnog ukusa.
S aksa (Saxa 7Yeib). Vrlo rana sorta. Ima delimično tamnozeienu rozetu,
koren loptast, blago ovalan. Meso korena je sočno, belo, ređe ružičasto. Po-
gođna je za proizvodnju u toplim lejam a i staklarama.
SriŽe za berbu za 2 0 -2 5 dana računato od nicanja biljaka.
L edena sveca. Formira zadebijali. izdužen, vretenast koren bele bcrje.
Stasava za oko 40 dana.
N onplus vltra (Early scariet gfobe). Rana sorta. Ima grublje lišće, ko-
ren loptast, intenzivno crvene boje, m ase 10-20 g.
L eda je sorta Centra za povrtarstvo u Smcderevskoj Palanci. Priznata
1995. godinc.
Verjva je novopriznata sorta (1998) Instituta za ratarstvo i povnarstvo u
Novom Sadu.
O d stranih sorti priznate su: N ovired(i995),R iesenbutter (1995), Jolly
(1998), Rossoa Punta bianca (1998), Sora (2002),Tarzan (2002).
Pored opisanih u proizvodnji se šire i neke druge sorte.

G a JENJE ROTKVICE U STAKLENIK.U—PLASTENIKU

Rotkvica se može uspešno gajiti u zaštićenim prostorima koji se zagre-

vaju tokom celogzim skog perioda. U objektima koji se n e zagrevaju (plastič-
ni tuneli) m ože se organizovati kasua jcsenja i rana prolećna proizvodnja.
242

Treba koristiti sorte sa kratkom vegetacijom, je r sc rotkvica uglavnom gaji

kao predusev ili međuuscv {gajenje između redova glavnog useva).
Obrada zm ljišta . Osnovna obrada zemljišta izvodi se na dubinu o d oko
30 cm i odmah se vrši površinska pnprem a. Povritinski sloj zemljišta treba da
bude dobro usitnjen.
Đubrenje. ZemljiSte 2a proizvodnju ro tk v icese ne đubri stajnjakom,
već samo mineralnim dubrivom. Prema Becker-Dillingen-u, za prinospo t/ha
iz zemljišta iznese se 55 kg azota, 15 k g fosfora i 40 kg kalijuma. Pod osnovnu
obradu zemljišta unosi se 1/2 fosfora i kalijuma, pod površinsku pripremu jed-
n a eelvrtina kao i 1/2 azotnih đubriva, a ostatak $e daje u vidu prihranjivanja.
Ako se rotkvica gaji u toplim lejama, onda se ieje pripremaju na uobi-
Ćajen naćtn, s tim da sloj nezgoroiog stajnjaka bude oko 20-25 cm, na koji
sloj se stavi mcšavina zemlje dubine 15-20 cm.
Setva. Seme rotkvicc seje se sukcesivno svakih 7-10 dana. Obićno se sa
sefvom počtnje u drugoj polovini septembra ili početkom oktobra, a završava
početkom maja. Ukoiiko $e proizvodni objekti preko zime nc zagrevaju, rot-
kvicu ne ireba sejati u najhladnijem periodu (decembar-januar).
N ajbolji način setve je u pantljikc sa 10-12 redova, sa rastojanjem od 10
do 15 cm između redova i isto toliko u redu, a na dubinu do 2 cro. Semcrta je
potrebno 2 -3 g/m2, odnosno 2 -3 kglia,
Nega useva. Temperatura u objektu treba d a se kreće izroeđu 18 i 20®C
za vreme sutićanth dana i između 12 i I56C za vreme oblačnih dana. Zalivanjem
treba održati vlažnost zemljišta n a 70-80% od poljskog vodnog kapaciteta.
Kada biljke budu u fazi dva Hsta, potrebno j e prorediti usev n a defini-
tivno rastojauje i prihramti ga sa 4 0 -5 0 kg/ha čistog azota ili u kombinaciji sa
PK đubrivima {15 :15 ; 15).
Mere za suzbijanje Štetočina, bolesti i virusa su kao i za ostale kupu-
snjače.
Berba. Rotkvica stiže za berbu z a 25-30 dana nakon nicanja biljaka.
Prinos: 1-2 kg/m3 (8-12 t/ha).
 243

LUKOVIČASTO POVRĆE
V rste iz FAMILUE A L L IA C E A E

C R N ILU K - Allium cepa L.

C m i luk gaji se dosta u svetu, a u našoj jem lji na oko 25.000 hektara.
Svrstava se među najznačajmje povrtarske biljkc. O n je hrana, začin i lek. Ko-
ri$ti se u ishrani Ijudi svcž, pržcn ili kuvao tokom cele godine. Dok je m lad ko-
risli se cela biljna masa izuzev korena (žila), a kasntje sočna lukovica koja se
formira pod zcmljom, kao podzemno stablo. Vclika je razlika izmedu mladog
i zrelog cm og luka u encrgetskoj vrednosti. M ladi luk ima 188 kJ» a fizioI(»ki
zreo 1,415 kJ, računato za masu od 100 g. Isti je slučaj i $a ugljenim hidrati-
ma, kojih ima najviše u odnosu na suve materije, Belančevina i masti ima re-
laovno malo.
Ono ilo je u cmom luku najvrednije pored organskih jesu mineraJui $a-
stojci i vitamint. O d mineralnih materija najviše ima kalijuma, sumpora i ve-
liki broj mikroelemenata. Ljutinu i karakteristićan miris daju m u glikozidi i
eterično ulje. Od vitamina najvj&e ima karotina (provitamin A), a zatim vita-
mine grupe B, i vitamine C, E, K.
Lekovita svojstva cm og luka su višestrana. Posebno se preporučuje pro-
ttv glavobolje, upale grla, gnojnih rana i čireva, prehlade i kallja, teškoća pri
mokrenju, vodene bolesii, bolova u materici i želucu, gfista u crevima, kn'a-
renja iz nosa, uboda insekata. kod dojilja đa im nadođe mleko, za bolji rast
kose, za lcčenje skorbuta, za prećišćavanjc krvi, pobuđivanje apetita, izbaci-
vanje viška nagomilane tečnosti u organizmu, smanjivanja nivoa holesterola
i za mnoge druge tegobe. Tako na prim erprotiv kašlja preporućujc se sok od
cm og luka sa Šećerom. a kod teškoća pri mokrenju mešavina cm og luka, per-
Šuna, celera i meda. Najbolje je luk jesd presan u salatama u z dodatak timu-
na i maslinovog ulja.

V a ŽNIJE BOTANICKE OSOBINE

Cmi luk ima žiličast korenov sistem. koji ae prodire duboko u zemljište.
Razlikujemo pravo i lažno stablo. Pravo j e vrlo kratko i čini pre)a2 između ži-
244

Jte sto g korcna i lukovice koja se smalra lisnatim ,,Iažnim“ stablom. Lisni ru-
kavci koji uiazc jcdni u druge Čine to stab b , a liske se na vrhu rezdvajaju, iu-
pljc su i šiljasto se završavaju. Lisnato stablo, odrtosno listovi u prvoj godini
donosi lukovice, koje mogu biti veće ili manje, a najčešće od 50 do 100 g i
prcdslavljaju dobru salatu u jelovntku Ijudi. AJco se sem e zaseje gusto formi-
raće sem ale lukovice koje se nazivaju ,,atpadžik“, prečnika 1,5-2,0 cm. One
služe za dalju reprodukciju i od njih se dobija velika Iukovica.
U narednoj godini kada $e zasade lukovice razvija se cvetonosno stablo,
koje nosi loptaste cvasti i donosi seme.
Hemijski sastav lukovicc u proseku sadrži 87,6°/o vode, 9,1% ugljenih hi-
drata, 1,6% belančevina, 0,3% masli, 0,8% celuloze i 0.6% mineralnih materija.

USLOVI USPEVANJA

Sem e cm og luka klija na minimalnoj teraperaturi od 3 do 5°C, prcma

Edelstajnu (1951) vcć na ( f C , a optimalna temperatura za porest biljaka jc iz*
među 18 i 25aC.
C m i luk reaguje nepovoljno na previsoke temperature, narodito u peri-
odu porasta Visoke temperature iznad 35°C ograničavaju rast cmog luka. Mla-
dim, tek izniklim biljkama ne štete niske temperature od -2 do -3°C . Điljke
kasnije postaju otpomije, tako da list luka podnosi mrazeve od - 6 do - 7 °C, pa
Ćak i nešto niže (-I5°C).
D a bi se razvilo cvetonosno stablo, ncophodno je d a biljke produ kroz
stadijum jarovizacije. Taj proces najbrže protiče na temperaturi od 3 do 10*C,
kada biljka ima najmanje 3 do 4 fonniraua lista. Procesom jarovizacije ne mo-
že biti zahvaćcD sitan arpadžik ispod 20 mm. Stadijum jarovizacijc kod Ijutih
sorti luka traje 120, a kod slatkih od 60 do 80 dana.
C m i lu k je biljka dugog dana. Pri uslovim akratkogdana biljka rastc. alt
ne form ira lukovicu. Naprotiv, na dugom danu (preko 12 ćasova) i pri tempc-
raturi iznad 15°C lukovica se lako formira, ćak i kod relativno mladih biljaka.
C m l luk je osetljiv prema ncdostatku svetlosti. Zbog toga g a treba gaji-
ti kao čist usev. Im a mali transpiracioni koeficijent, što je dobrim dciom uslo-
vijeno oblikom iista i voŠtanom prevlakom n a listu. Najveće potrebe za vodom
ima u periodu nicanja biljaka pa do faze intenzivnog obrazovanja listova. Po-
trebe za vodom sve više se smanjuju idući ka fazi zrenja.
Biljkama cm og luka najvile odgovara vlažnost zemljiSta na nivou od
70% PVK i relativna vlažnosi vazduha od 60 do 70%.
C m i luk najbolje uspeva na lakim, peskovitim, plodnim zem ljiltim a ti-
pa aluvijalnib nanosa, ćcmo2em a, zatim napeskovitoglinovitim, neutralne rc-
akcije (pH 7), umereno vlažnim, toplije sredine.
 245

SORTE CRNOG LUKA

Kod nas se prciežTK) gaj« Ijuti iukovi, pogačari, a na manjim površha*

ma blagt.
D o m ač i po g a Stara domaća populacija. Srcdnje jc visine, oseiljiv
Ca * .
na boiesti, Lukovicc su pijosnate, srednje krupne, oko 80 g, sa svctlobraon
debelim ovojmm Jistom, a meso im je belo i Ijuto. Dobro sc čuva. Ima razlt-
čite nazivc: pirotski, niški, prirrenski. bcogradski itd. Sve maoje se gaji.
H ekcboovački. Glavicc su pijosnatookrugle, ovojni listovi žutosmeđi,
meso beto. poluslatkog ukusa. Dosta se gaji u južnint knijevima o alc zemlje.
M ako (Bački tuk). Ima okruglasto izdužene glavice, ovojni listovi žuti,
mcso belo, blagog ukusa. Ranu i prinosna sorta,
S r£B K E x Zimska sorta. Sazreva z a zelenu berbu u aprilu, po
a c a p r il s k i.

Čcmuje i dobio ime. Glavice su m ak , pogačastookrugJe, m aseoko 40 g, ovoj-

ni listovi su srcbmaslobeli, mcso belo, slatkog ukusa.
Slican je srebrencu apnlskom , ali ima km pnije luko*
S A E B tE H iC M 4JSK J.
vice (oko 70 g) i kasnije dospeva za upotrebu.
S kopskj srebrenjak. Lukovica pogočastog oblika, obavijcna belim ovoj-
nim listovima, sadrži oko 12% suvih materija. umcreno Ijuta. Dobro podnosi
niskc tempcrature u toku vegetacije.
M senački ž u n . Oblik lukovice je ovalan, pogačast. Boja ovojnih listo-
va slamastožuta, aunutrašnjih bcla. Đlago Ijutog ukusa, sa oko 13%suvih ma-
terija. Dobro se čuva. Uspesno se gaji iz sem eoa i arpadžika.
Ja s e m č k j Oblik lu k o v iceje pogačast. Boja ovojnih listo v aje
crvem .
svetloijubičasta do bakam a, a unutiasnjih bela sa prugama. Ljutog ukusa, sa
13-14% suvih materija. Dobro se ćuva u toku zime.
HoiANDSKižUTi. Vrlo prinosna sona, oselljiva na plamenjaču, im a kola-
čast oblik glaviee, meso žuto, umercno Ijuto. TeŽe se ćuva u toku zime.
K Fonnira UikovicejabuČastogoblika, sažutosmcdim
u p v s ik s k j m b u Car.
ovojnim listovima, umcrene Ijutine, sa oko 13% suvih materija. Dobro se ćuva.
BučlNSKJ. Formira krupne, okruglastoovalne lukovicc sa žutim ovojnim
listovima, sočnog i btagog ukusa. sa oko 9% suvth materija. Vrlo prinosna sor-
ta. Proizvodnja se obtčno zasniva rasadom.
Porcd ovih sorti, na manjim povrSinama gaje se i neke druge sorte: bo-
lero i primadoro (američki). a od hibrida biper Fi, htdro Fr, hiduro Fi i dr.
Ozime sc m z. Sclckcionari su kreirali nove ozime sorte cm og luka (Hsa,
radar, aliks, aldobo i dr.). Imaju pljosnatookrugie lukovice, blagog ukusa. Sa-
246

diže 8-10% suvih malcrija. Namenjene su rnnoj prolećnoj potrosnji (m aj-ju-

ni). Slabije se čuvaju nego prolečoe sorte.
Zapažanja nažih stručnjaka su da ih oitrije zime mogu dosta oštetiti ili
izazvati pojavuproraslica (cvetonosnih stabala). što se smaira velikom manom.
Pored opisanih sorti cm og luka, u vremenu od 1992. d o 2007. godine
priznate su i oala2e se u protzvodnji:
domaće sorte: sremac (2001), zlatno gnezdo (2002), kupusinski jabućar
(2003), alek (2004 NS), kolos (2005);
strani hibridi: Staccota (2001,h), Daylona (2003,h), Pannonia (2003,h),
Burgos (2005,hX Kun (2006,h);
strane sorte: Senon (2004), Vitez (2005), Densidor (2006), Makoi Bronz
(2006).

G a j k n j e ZELENOG (MLADOG) CRNOG LUKA

U STAKLENJKU-PLASTENIKU

Gajenje cm og luka u zastićenom prostoru za korišćcnje u zeienom sta-

nju je $ve masovitije, je r su potrošači zainteresovani da se što ranije pojavi nft
tržišlu, a i proizvodnjaje jeftinija u odnosu na ostale kulture, jer luk troši ma-
nje toplotc i brzo obrazuje jestivi deo biljke.
Priprema zemljišta. U toku jeseni, odnosno septembra-oktobra zemlji-
šte se duboko (30-40 cm) uzore i površinski priprani 2a sadnju rasada ilt ar-
padžika. Ako se p lan irad ese cnri iuk gaji na otvorenom polju, onda se duboko
oranje ostavi da prezimi u otvorenoj brazdi, a rano u proleće se vrši površin-
ska priprem a 2emljiŠta.
Đubienje. C m i luk se đubri samo mineralnim đubrivima. Orijentacione
nornic NPK đubriva iznoose: 120-150 kg/ha azota, 100-120 kg/ha fosfora i 150-
180 kg/ha kalijuma. Pod osnovnu obradu zemljišta unosi se 2/3 fosfomih i ka*
lijumovih đubriva, a pod površinsku pripremu zemljišta ostfttak tih materija
zajedno sa 1/2 azotnih, dok se preostali deo daje u vidu dva-tri prihranjivanja.
Zasnivanjeproizvodnje. Proizvodnja se može zasnovati preko arpadži-
ka ili rasada.
UkolLkosekom ii arpadžikkao sadni materijal.onda (reba koristiti krup*
nije lukovice prečnika oko 2 cm ,jer se 12 njih, s obzirom na velikc količine re-
zervne hrane, veom a brzo razvijaju biljke mladog luka,
Odabrani arpadžik se prc sadnjc dezinfikuje, kao i beli luk, a onda sadi
sukcesivno od sredine oktobrapa do kraja februara. D a bi $e ubrzalo nicanje.
 247

arpadžik treba donjim delom držati u toploj vodi 2 -3 dana. na temperatun od

20 do 22°C.
Ako sc proizvodnja zasniva preko rasada, ortdaje potrcbno d a se semc
zascje u pripremljene hladne leje tokom soptembra, akastiije se m ora sejati u
sta klen iku-plastcn iku.
Rasad stiže za sadnju za oko 30 dana od setve semena i ako se biljke
pravilno ncguju. N ega rasada je uobičajena.
Sadnja. Arpadžik, odnosno rasad, sadi se u zaštićenom prostoru na ra-
stojanju izmcđu rcdova od 20 do 30 cm. a na otvorenom polju na 3 0 -4 0 cro.
$ u redu od 8 doIO cm . Sadi se sukcesivno. počev o d sredine oktobra do kra-
jft februara.
Nega useva. Biljke se neguju na isti naćin kao i kod proizvodnje luka na
otvorcnom polju (kultiviraoje, okopavanje, prihrartjivanje. navodnjavanje i
đr.), s tim da se temperatura u objcktu odrtava izmcđu 18 i 22 ®C kada je sun-
čan dan, a od 14 do lć°C kada je oblačno vreme.
Berba. Cmi luk zazelcnu potrošnju dospevaza 50-60 dana od sadnjc ar-
pudžika, odnosno rasada ako je aktivna vcgeiacija. Đere se obicno u fazi 6-8
formiranili listova. Pre berbe usev trcba dobro zaliti, a nakon toga Čupati biljke.
Prinos zelenog iuka krcće $e Izmcdu 5 i 7 t/ha.

ŠTETOČINE, BOLESTII KOROVI KOD GAJENM

LUKOVAI NitHOVO SUZBUANJE

1. ŠTETOClNE

LuKom pipa (Ceutkorrhynckus suturalis). L ukovapipaje rilal, sivosme-

đe boje, vcličtne od 2,5 do 3 mm, $a karakterističnom belom prugom koja ide
preko sredine teia. Polaže jaja beličastožute boje. Larva j e u poćetku belića-
sta, a kasnijc postaje žura, bez nogu j c i naraste do 3 mro.
tm a jednu generaciju u toku godine. Prezimljava kao odrasli insckt u
zemlji na dubini od 3 do 5 cm. Rano u proleče izlazi tz zemlje i odmah napa-
da divlje form e (uka i luk srcbrenjak. Svojom riticom buši lislove i kroz te
otvore sa unutrašnje strane p o laie jaja. Iz jaja se izlegu larve. One sa unulra-
Šnje strane izgrizu list, a sa spoljnc strane se može zapaziti providna linija tog
oštećenja. U jednom listu može se naći preko 25 larvi. Kada odrastu izlazc i2
lista, odlaze u zemlju, gde se pretvaraju u lutke, a početkom ju la novi odrasli
insekti kraće vremc se hrane i odlaze na prezimljavanje.
Štcte nanose i odrasli insekti, a naroćito njihove larve. Oštcćen mlžtdi
luk se nc može koristiti, a potpuno odrasli se teže čuva u toku zune.
248

Dubokim jesenjim oranjem odrasli insekii se prenose u dubije slojeve,

odakle teže izlaze u toku proleća. U slučaju njihovog napada treba prcdU2di
tnere borbe hemijskim stedstvjma. U tu svrhu se koriste prcparati Mospilan,
Volej, Act&ra, Talstar, Actelik i dr.
Odrasli insekt je dosla sličan domaćoj
L u k o v a M U va ( H y i e m u i a n t i q u a ) .
rauvi, sivkaste je boje, veličinc 6 -8 mm. L arv aje žućkastobele boje, veličine
do 10 nun. Preziraljava u stadijumu lutke u zemJji§tu. Odrasla muva se poja-
vljuje u toku maja. hrani sc cvetnim nektarom različitih btljaka. Sredinom ju-
na ženke polažu jaja između tistova iuka tli na zemlji ncdaleko od biljaka.
Ispiljene larve se ubušuju u lišće luka, prodiru kroz lažno stablo i zadržavaju
se u lukovicaraa (glavicaraa) hraneći se unutrašujim tkivom. Kada potpuno
odrastu, izlaze iz oŠtećenih lukovica i odlaze u 2em lju. gde prelaze u stadijum
iutke. Nakon 15-20 Hana pojavljujc se nova generacija. Godišnje se javi 2-4
generacije.
Listovi mladih biljaka usled oŠtećenja se suše, a odrasle lukovice poČi*
nju d a trule i teško se mogit saćuvati u toku zime.
Dubokim jesenjim oranjem utiče se đa prva gencracija bude raanje broj-
na. Pri slabijem napadu štetočina napadnute biljke treba počupati i uništiti. U
stučaju jačeg napada zasad luka treba tretirati istim srcdstvima kojima se uni-
štava lukova pipa.
M uva B B lO G w k a Odrasla muva belog Iuka je svetlo-
(S u illia tu r id a j.
smeđe boje. dužine 8-10 mm. Jija $u bele boje, a larva Žućkasiobele, veltči-
ne 1 0 -fl mm. Im ajednugeneraciju godišnje. Prezim ljavauzem lji kaoodrasli
jnsekt. Počctkom m arla pojavljuju se muve belog luka. Ženke polažu ja ja u
osnovi stabla ili nazem lji nedalcko od biljaka. Ispiljenc larve se odmah ubu-
šuju u biljku, hrane se tkivom i tirae biljku ometaju u nonm lnom razvoju. Od-
rasla larva izlazi iz biljke, odlazi u zemlju i pretvara se u lutku. N akon 15-20
dana iz jaja se pojavljuju odrasle muve, koje se poslc izvcsnog vremena po-
vlače u zcmlju na zimovanje.
Oštećeni nadzemni deiovi biljkc počinju da se $uše, a oštećena lukovi-
ca počinje da truli i ne može se ćuvnti duže vreme na Čuvanju.
Merc za suzbijanje ove štetočine obuhvataju duboko zimsko oranjc, ču-
panje i uništavanje oštećenih biljaka, a u slućaju jačih napada prskanje hemij-
skirn prcparalima kao što j e prcporućeno za suzbijanjc lukove pipe.
L vkov m o u ac Odrasli insckt je leptir, vdičiuc
(A c r o le p ia a s s e c t d l a ) .
oko 8 mra, a u rasponu krila 12-14 mm. Gusenice su žućkastobele. Ima 2-3
generacijc godišnje. Prezimljava kao le p tiru zaklonjenim meslima. Najveće
štete nanose jarve zavlačeći se u li$t luka i izgrizući njegovu unu&ašnjost, &li
ne dirdjući spoljnu opnu.
Suzbija se n a isti nacin i istim srcdstvima kao i muva belog luka.
 249

Lukom (JRJSJa (Thyzoglyphu5 echinopus). Ova stetočina napada biljke u

loku gajenja, prodirc u iukovice i zagađujc njihovu unutrasnjosi. Prvi znaci
oštcćcnja su žučenje i uvelost biljaka. Vcoma se teško suzbija. Napadnute bilj-
ke treba ođmah poćupati, izneti iz zasada i uništili, a ostećene lukovice iz skla-
dišta izdvojiti i uništiti.
S tabuikina nematoda (Ditylenchus dispaci), Ženka polaže jaja iz kojih se
pile larve crvolikog oblika. U toku godine može imati više generacija (10-12).
Ova štctočina napada veći broj biljaka, pa i lukove. Razvija sc u ,3tablji-
ci*' a i u flšću biljaka. U biljku ulazi prcko rana, oštećenih delova i lcnticeia.
Prodire u sprovodnc sudove, ometa normalan protok vodc i hrantjivih mate-
rija. Dolazi do dcform acije stabla, lislovi se kovrdžaju, biljke brzo propadaju.
a onda sc nematode prcseljavaju u zdrave biljke. Prezivnljavaju u ostacima za-
raženih biljaka.
Ncmalode su vcom a sitne Štetofiine, jcdva vidljive golini okom.
Ncmatudc se mogu suzbiii gajcnjem biljaka u plodoredu, tako da se luk
m ožc vratili na isto zemljište najranijc posle 3 -4 godine. Ukoliko se rađi o
proizvodnji u zaštićenomprostoru, onda se zemljištc mora prethodno analizom
ispitati, a zatim po potrebi koristiti efikusna srcdstva kao što su basamid gra-
nuie u kolićini od 60 g/m 2 iii ragbi 10-G u dozi od 30 d o 4 0 kg/ha i druga
sredstva. Zemljište treba tretirati 3 5 -4 0 dana pre piamrane sadnje lukovtca
(arpadžika) ili scive scmena. Obavezno *e pridržavati prema uputstvima pro-
izvodaća preparata.

2. BOLESTI

P lamenm Ća luka (Peronospora dsstructor). Bolest prvo zahvata lišćc,

a zatim i ostalc delove biljke. N a tišću se pojavljuju blcdožućkastc pcgc pre-
krivene sivoprljavom prevlakom, Sa listova bolest polako prelazi u lukovicu,
koja poprima masnostaklasti tzgled. omekšava i truii. Takvc lukovicc se nc
mogu ćuvatt i korisliti.
Sivoprljava prevlaka koja pokri va pegc na lišću predstavlja rasplodnc or-
ganc paraztU (konidiofore sa konidijima) prcko kojih se bolesl Širi u toku ve-
getacijc. Šlo j c veća vlažnost vazduha (jaće jutam je rose), bolcsi sc brže Siri.
Oko sredinc vegetacije nabiljkam a se formiraju oospore u kojima bolcst prc-
zimljava i u tom stadijumu m ože zadrtati infektivnu sposobnost i višc godi-
na. One im iv a ju prim am e zaraze. Zaražene biljke postepcno menjaju boju,
suše sc i lukovicc trule.
Plamcnjača luka suzbija se prskanjem rastvoriina preparata kao i ostale
plamenjačc. Najboljc rezultate daju bakam i prcparati - Kuprosat, Finguran
(20-40 g na 101 vode).
250

Gar luka (Urocyslis cepulae). G ai luka napada cm i tuk i praziiuk, na-

ročito dok su biijke mlade. N a mladom lišću pojavljuju so uzdužne, malo is»
pupčene, u početku srebm astosive, a 2alim crne linije, kuda tkivo puca i
oslobađa se cmi prahkoji predstavlja rasplodue organe parazita. Zaraženo li«
§će zaostaje u porastu, deformise se, savija i sasusuje se, a parazit prelazi u lu-
kovicu, koja počinje da truli.
U cm om prahu nalaze se hlamidospore, koje predstavljaju organe za
razmnožavanje parazita. Zaraza se prenosi semenom, urpadžikom, zaraženim
biljnim ostacima, zemljom, alatima za obradu zemljišta. Spore parazita u ze-
m ljištum oguzadržati sposobnost kiijanjapreko 10 godina.
Mere borbe protiv gari luka su:
- korišćenje zdravog semena i lukovica (arpadžikaj;
- gajenje biljaka u plodoredu tako da luk može doći na isto zcmljiSte
posle 6 godina;
- zaprašivanje semena živinim preparatima i u toku vegetacije prskanje
bakamim preparatima uz obavezan dodatak sredstava zabolje lepljeuje prepa-
rata za list luka;
- izoslavljanje veštaćkog navodnjavanja da bi se smanjilo raznošenje
spora.
Truležluka (Sckrotinla cephvrum ). Pored ovog uzročnika trulež luka
mogu izazvati joŠ i gljivice B o P jiis spp, iF usaiium spp.
Ukoliko je infekcija izvršena nakofi sadrrje ili nicanja, biljke odmah po-
Činju da venu i sasušuju se, a u slučaju kasnije zaraze nadzcmni đelovi poči-
nju d a žute od vrha prem a osnovi. Parazit sc širi n a iukovicu, na kojoj se
zapaža bela ili sivkasta skrama, Tu se razvija micelija, koja stvara trajne ras-
piodne organe (sklerocije) preko kojih se zaraza prenosi narednog proleća.
Zarazene lukovice trule i ne mogu se čuvati za kasnije koriščcnje.
Mere borbe za sprečavanje bolesti:
- gajenje biljaka najmanje u petopoljnom plodoredu;
- sctva i sadnja potpuno zdravih vegetativnih dclova (arpadžik i čenovi
belog luka);
- hemijsko tretiranje biljaka, pRkanjem bakamim preparatima, čim e se
štete mogu samo ublažiti, ali bolest se u potpunosti ne može untšliti.
RđA LVKA (Paccinia p o rri iP uccia allii). Od ovc bolesti češće oboleva
beli luk i praziluk nego biljke cm og Iuka. Prve zaraze primečuju se na listu.
Tu se pojavljuju bezbrojne sitne pege mrkožutih ili žutocrvenkastih ispupče-
nih uredospora. Ubrzo se uređospore sp«jaju, tkivo puca i dolazi do sušcnja za-
raženih delovabiljke.
U proleče ova bolest se prvo pojavi n a iišću topole, a onda se vetrom raz-
nosi i tako dospeva i n a biljke lukova. Parazit prezim ljava u zaraženim osta-
cim a luka,
 251

Mere za suzbijaojc rde luka su:

- sakupljanje i spaljivanjc obolelih ostalaka biljaka Iukova;
- izvođenje dubokog 2 imskog oranja:
- prim ena plodoreda i zdrevog sadnog malerijala;
- prekanje obolelib useva hemij&kim prep&ralom Tiram (TM T D -S 80
Župa) u dozi od 25 g na 1 0 1 vode ili 0,25% koncentracije. Zbog vožtane pre-
vlake na liSću luka obavezno dodati sredsivo za lepljenje.

VlRLISNE HOL&STI LUKA

Ovaj virus se prenosi semenom od-
¥ i* u s ti/T B ftfT V L krro sT t c a s o g w k a .
dosho sadnim materijaJom, a u toku vegetacije prenose g a lisne vaši sa obo-
lelih na zđrave biljke.
Prvi znaci oboljenja ispoljavaju se u obliku crtičasrih pega na listovima,
koji kasnijc postaju hlorotični, malo spljo^tenj i kovrdžavi.
Mere suzbijanja su upotreba zdravog semenskog i sadnog materijala,
pnm ena plodoreda, unišlavanje lisnih vaši i kod scmenske proizvodnje veća
prostom a izolacija.
YiRUS FKUGAtvsn praziujka . Ovaj virus predstavlja oajopasniju bolest
praziiuka. Prvi simptomi primećuju se na li§ću poćev od osnove pa prema vr-
hu u vidu hJorotićnih pega. Pege se brzo šire, hlorotišu, kovrdžaju. Virus $e za-
država u biljnim ostacima, u kojim a prezimljava, a u proleće se ptenosi na
nove zasade. Oboiele biljke zaostaju u porastu, vcnu i irule.
M ere suzbijanja boiesti: upotreba zdravog semena i unišiavanje lisnih
vaši prenosilaca virusnih oboljcnja.
Vskjs m o zaika b e lo g luka . Kod zaraženih biljaka prvi znaci bolesti za-
pažaju se u vidu hlororičnih uzanih pruga na lilću, koje se od osnove Šire pre-
m a vrhu zahvatajući celu lisnu površinu. Virus se prenosi sazaraženim sadnim
materijalom, a u toku vegetacije, pretpostavlja se. prenose ga grinje.
Ovaj problem mogao bi bili rcšen ako bi sc kulturom tkiva odgajile zđra-
ve biljke, a zatim upotrebile kao rasplodni matcrijal.

3 . KOROVt I NJIHOVO SUZBIJANJE

Za suzbijanje korova u luku postoji veliki broj herbicida. Uglavnom se

do sada koristio Ramrod (propahlor) u dozi od 6 do 7 kg/ba, i to odmah posle
setve. Da bi se postigla odgovarajuća eflkasnost, uscv $e m ora navodnjavati,
je r j e za aktiviranje i đobro dclovanje herbicida potrcbna velika vlažnost ze-
mljišta.
252

Osim tog preparata dosta se koristi i herbicid A faion (Lunuron) iii Pro-
metrin, posie nicanja luka i korova, odnosno kada se oform e dva prva lista.
Preparat se primenjuje u dozi od 1 do 1,2 kg/ha.
Dobri rezultati se dobijaju upotrebom preparata Stomp 330 E u količini
od 5 J/ha odmah posle setve semena, a p re nicanja biljaka ili u fazi 2 -3 lista o
dozi o d 2 do 2,5 1/ha.
M esoranil (R) je efikasan herbicid zasuzbijanje širokolisnih korova ko-
ji se u luku najčešće pojavljuju, K oristise u dozi od 3 do 3,5 kg/ha uz utrošak
300-500 lvode.
Pri proizvodnji luka iz semena tretijanje se izvodi kada luk razvije tri
prava lista, a pri proizvodnji luka iz aipadžika tretiranje se izvodi 10 dana po-
sle sadnje.
Ronstar (R) je selektjvni herbicid. Upotrebljava se u dozi od 4 do 6 1/ta
sa 300-4001 vode, Tretiranje se izvodi posle sadnje, a pre nicanja, ili nakoo
nicanja kada luk im aiazvijena 3 -4 lista. Pri proizvodnji mladog luka za upo-
trebu kao salata njegova primena nije dostvoljena.
Goal (R) je efikasan herbicid za suzbijanje jednogodišnjih iravnih i Ši-
rokolisnih korova, koristi se u dozi od 1,5 do 2 1/ha u i utroŠak 300-400 I vo-
dc. Tretiranje se primenjuje posle sadnje arpadžika ili posle nicanja fcada luk
ima 3 -4 razvijena lista.
Agil 100 EC suzbija jednogodišnje i višegođišnje korove. Koristi se u
dozi od 0,8 do 1,5 1/ha u zu tro šak 250-3001 vode po hcktaru.
U novije vrcme izvanredne rezultaledao je preparat Pledge (Pledž) u do-
zi od 80 g p o 1 hektaru (8 g p o aru). MoŽe se primeniti odmah posle setve, od-
snosno sadnje arpadžika i čenova belog luka, a dobri rezultati se dobijaju i posie
nicanja luka i korova. Veoma je efikasan protiv korcva mišjakmje, veronike,
paprikovine (colynsage) i drugihširokolisnih korova. U fazi nicanjapokazaoje
dobru efikasnost i protiv travnih korova. Usev luka gadobro podnosi-

BELI L U K - AUium sativum L.

Gajene forme belog luka dclc se na dva subsp.: vu lg a n (necvetajući) i
sagitatum (cvetajući). Više sekoristi i proizvodi subsp. vidgare.
U našoj zemlji raširene su dve form e beiog luka: prolećni prolcćnjak
Oari) i jesenji jesenjak (ozimi),
Beli luk se smatra neophodnim začinom pri spravljanju raziiih jela, na-
ročito masovno se koristi za pripreinanje niesnih prerađevina.
Karakterističan mlris i ukus belom luku daju eterična ulja, koja Čine sme-
šu raznih sulfida i imaju fitocidno delovanje. Ncprijatan miris može se ubla-
 25 3

žiti ispiranjem usta limunovim ili pomorandžinom sokom, žvakanjem persu-

novog lista, kotiSćeiijem narendisane mricve (šargarepe).
Sadrži dosta vitam inaC i B , a ostaiih znatno manje.
Najnovija naučna istraživanja potvrduju narodna verovanja da j e beli
luk stražar života. O n se smatra važnim narodnim lekom *a sprcčavanje raznih
oboljenja. Naučna medicina je potvrdila đa bcli luk deluje kao snažao antibi-
otik, da proširuje sužene krvnc sudove i tako sniŽava krvni pritisak, poboljša-
va elastičnost krvnih sudova, sprečava infarkt, sklerozu, apopleksiju,
poboljšava vid. Neki naučnici u SAD su dokazali d a beli luk utiče na smanje-
nje kotične holeateroiau krvi.
Laboratorijske anaJize su pokazaJe da ova vrsta luka dobro i blagovre-
meno dcluje na metaboiizam, otcžava raspad krvnih ploćica. Zahvaljujući to-
m e znatDo se amanjuje opasnost od zakrečenja krvnih sudova, moždanog i
srćanog udara.
O star miris dobija od matcrije alicm , koja napada i untštava agresivne
baktenje i neutraliSe organsko povezi vanje sumpora, koji stvara uslove za na-
stanak karcinoma, te se smatra da se tim proccsom ta mogućnost elimintše još
na samom počctku.
Ima m išljcnja da alicin u mozgu oslobađa hemijsku supstancu dopamin,
koja pozitivno utiče na prošircnje komunikacije i širi „pozitivna oscćanja“ .
Dokazano jc pozitivno da bclt iuk utičc na metabolizam vitamina B | u
organi2mu.
Smatra se d a beti luk ima vctiku zaštitnu ulogu u sprećavanju štclnog de-
lovanja olova 'z zagađenog vazduha. Sprečava razaranje crvenih krvnihzraa-
ca izazvano teSkim metalima, a zahvaljujući selenu i sumporu, kojih ima dosta
u belom luku, potpomaže izlučivanje teških metala iz organizma. Naprimer,
selcn ima osobinu da vezujc teške metaie (kao Što su žrva, kamdijum, araen.
olovo), gradcci sa njima netoksična jedinjenja i Sliteći tako organizam od iro-
vanja. V z to, on j e vrlo efikasna zaštita od svih vrsta jonizujućih zraćenja kao
i od negativnih delovanja radionukleida.
Prcmantynovijim istraživanjim aam eričkih stručnjakana Harvardu, is-
iiče se da selen ima veliku ulogu u normalnom funkcionisanju rada srca i sprc-
čavanju arterioskleroze. Pored loga selen u jedinjcnju sa vitaminima stvara
lanac aoiioksidanata koji sprcćavaju oksidaciju slobodnih radikala, odnosno
sprečava se oksidacija delova velikih molckula u organizmu, što inače dovo-
đi do negativnih efekata: kancerogcnog, mutagcnog, terafogcnog dclovanja.
Slobodni radikali nastnju kao posledica unošenja hemijskih supstanci
kao što su pesttcidi, vestačka đubriva ih zračenja raznih vrsta kao i stresa ko-
jim smo svi manje-više izloženi.
Novija istraživanja potvrđuju da beli luk u svom sastavu sadrži i seleo i
sumpor, jod, gvožđe, a od vilamiua najviše vitamin C.
254

Selen se smalra jednim od najjaćih prirodnih lekova protiv raka kožc, je*
(re, debelog creva i m lcčne žlezde. Z bog selena koji sadržl naučnici belom hi-
ku pripisuju vcliku zaštitnu ulogu od štetnog đelovanja teških metaia iz
vazduha.
Beli luk je kao iekovita i začinska biljkadoživco svctsku siavu kakvu ni-
je im ala nijcdna povrtarska kultura prc i posle njega.
Imajući u vidu tako veliki znaćaj setena kojeg nem a dovoljno u našim
zemij ištima pa ni u većini gajcnih biljaka, utoliko je veći značaj belog luka ko-
ji sakuplja i akumulira taj dragoceni element za Ijudske potrebe.
Prema ispitivaajima specijalne komisije nemačkog Ministarstva zdra-
vlja> potvrđeno je da beli luk ima izrazito baktericidna svojstva. Uništava crev-
ne p a m ite , služi kao lek protiv Žuljeva i bradavica (u izgnjećeni beli luk doda
se maslinovo uJje).
Smatra sc d a selen usporava i proces starenja.
U svakom slučaju preporučljivo je konzumirati svakodnevno po I - 2 Če-
na belog luka, Sto sigumo ne može škoditi nikom t2uzev osobama sa oštcće-
nimželucem ,

V a ž n ijk b o t a n ič k e o s o đ in e

Đeli luk tma žiličasti korenov sistem. N e prodire dubko u zemljištc.

Pravo stablo je kratko i čini prela2 između korena i formiraoe lukovice. odno-
sno odcbljalog lisnatog stabla biljkc, Lukovica se sastoji od više delova, če-
novakojim se biljke razmnožavaju i omotani su lunkom opnom. a svi zajcdno
sa obično dva sloja. Cevasti lislovi su uvučeni jedni u drugi gradcći „lažno“
stablo. Na svojim vrhovima sc iistovi se razdvajaju, širijte su oko 2 cm i du-
žine 15-20 cm.
K ako navodi Becker-DilJingcn (1954), lukovice beiog luka sadrže
0.84% do 1,44% mineralnih moterija. od čega najviše kalijuma i fosfora.

USLOVl USPEVANiA

Beli luk, posebno jesenji. o lp o ran jen a nislce temperature. Č ak i na pre-

ko -2 S °C skoro nikada se ne zapaiaju nikakva veća oštećenja biljaka. Klija na
temperaturi od 3 do 5*C. Optimalna temperatura rasta je između 18 i 22°C, a
u fazi sazrevanja oko 26CC. Uto lako dobro podnosi i visokc temperalure. Zah-
teva više svella od cmog luka, ne podnosi zasenjivanjc. T o je biljkakratkog da-
na. Lokalni ekolipovi slabije sc prilagođavaju novim ekoJoŠkim uslovima,
 255

Polrebe belog luka 2 a vlagom u zemljištu su veliki. Manje pouebe ima*

ju prolećne forme ođ jesenjeg belog luka u pogleđu vlagc. Pogodna vlažnost
vazduha jc 65-70% , a zemljišna 65-75% PBK.
Najbolje uspeva na lakim. toplim. dubokim i plodnim zemJjiŠtuoa (alu-
vijum , ćemozcm, glm eno-peskovita i $l) , Teika i zbijena zemljišta nepovolj*
n a su za gajenje belog luka, je r na njima $e postižu niži prinosi, a proizvodi se
lošije Ćuvaju.

S O R TE BELO O LU K A

U našoj zemJji gajc se dva ekotipa belog tuka:

Proi.etnmk . Formira manju i žilaviju biljku sa sitnijim lukovicama (gla-
vicama) i čcnovima u odnosu n a jesenjak. Dobro se čuva na lagetu u toku zi-
me. Lukovice $u m sse oko 25 g. OmotaĆ im se sastoji od 2 -3 srebrenastobcle.
ređc crvenkastc ovojne Jjuske. Čenovs u glavici tma 12-15 i raanje su veliči-
ne i ma.se od čenova jesenjaka.
J esenjak . Obrazuje krupnije glavice (30-35 g) i ćcnove. Biljkc dobro
podnose niske temperature i golomrazice do -2 5 ° C Stižc rano u ptoleće i tro-
si se kao mladi zeleni luk. Završava vegetaciju u julu. Glavice brzo gube vla-
gu, suše se, te nije pogodan za zimsku polrošnju.
Još uvck u našoj zemlji ima đosta su rih populacija. Naši selekcionari
ved daju nove sorte. a nekc su i priznate tsedef, piros, bosut, labud).
S eoef . Srednje rana sorta. Vegetacioni period od 105 do 110 dana, Lu-
kovice su nepraviinog oblika sa ovojnim listovima svetiobele boje, sa oko 15
čenova, ukupne masc od 30 do 40 g. Sadrži suvih materija oko 40% . Pogodan
je za sulenje i začin. Ljutog je ukusa.
Pi*0 $. Srednje ranasorta. Dužina vegetacije oko 105 dana. Lukovice su
ovalnog oblika sao k o 15 čenova sa ovojnim Ijuspama bele boje, mase oko 35
g. Sadržaj suvili materija 38-40% . Pretežno se koristi kao mladi luk, Prtnosi
se kreću od 6 do 10 t/ha.
B osut . Sorta koja pripada ekotipu jesenjaka, kasnog zrenja. Formira
okruglopljosnate lukovicc sa bclim ovojnim listovima, masc 35-40 g, sa oko
15 krupnih čenova sa krcin ovojnim listovjma, Sađržaj suvc materije i do 40%.
Labud . Prolećni beli luk. Formira vrlo kompaklne lukovice, pljosnatoo-
krugJog oblika, s pet do Še$t ovojnih iistova. m ase od 25 do 35 g. Ćenovi su
bcli sa nekoliko kremroze ovojnih listova, mase 2-2,5 g. Lukovica im a 10-12
ćenova, koji $u koncemrićno raspoređeni i približno tste mase i velićine, Sa-
držaj suve materije od 38 do 40% . Dobro i dugo se Ćuva.
256

Najzad, pored novih priznatih sorti joS uvek se korisic domaće popula-
cije koje su sc zadržale do današnjih dana (domaći jari, domaći ozimi, novo«
sadski jari. novosadski ozimi i dr.).

Proizvodnja belog luka u stakleniku- plasteniku

Beli luk se, kao i cm i. uglavnom se gaji n a otvorenom polju, a ne2nat-

no u zaitićenim prostorima. Ukoliko %e lo ćtni. onda se koristi kao zeleni be-
lituk.
Izborpređuseva. N ajbolje uspeva posle parađajza, paprike, krastavaca,
boranije, kupusnjaća (kupus, keij, karfiol, kcleraba i d r). N e dolaze u obzir
predusevi koji pripadaju fam iliji Alliaceae - lukova, bar za najmanje 3 -4 go-
dine.
Obrada zemljišta. U zaštićenom prostoru odmah po skidanju preduse-
va zcmljište se očisti od biljnih ostataka, navlaži, uzore na dubinu od 30 do 40
cm , a zatim povrsinski obradi i pripremi za sadnju ćenova, Ukoltko se plani-
ra sadnja belog iuka u zatvoreno - otvorenom prostoru, onda se obavi jesenje
duboko oranje n a 3 0 -4 0 em, a rano u prolcće povrsinska priprema zemljišla.
Đubrenje. Beli luk ne podnosi direkino dubrenje sveiim stajnjakom, jer
se time uHče na stvaranje krupnih i soćnih lukovica sa malo suvih matenja, ko-
j e se onda slabo čuvaju za vreme lagerovanja i đosta obolevaju od tnjležnih
uzroćnika.
Međutim, ako jc zcmljiste Izdco, peskovito i sa malim koUčinama hran*
Ijivih materija, m ože se pođubriti sa 20-25 t/ha dobrog komposta. Kad se ra-
di o srednje plodnom zemljištu. unosi sc 80-100 k&'ha a z o u (N), 60-80 kg/ha
fosfora(fNO;0 i 4 0 -8 0 kg/ha kalijuma (K20 ). KodsiromaŠnijih zemljiiUa, ako
se ne unosi kompost, normu mtneralnih đubriva freba povećati za oko 30%.
Pod osnovnu obrndu zem ljištaunosi se 1/2 PK i 1/3 N dubriva, pod po-
vršinsku pripremi 1/4 RK i 1/3 N , dok se ostatak dajc u vidu prihranjivanja.
Priprema sadnog muterijaia. Kao reprodukcioni matcrijal korisle se ve*
getativni delovi glavice belog luka, a to su čenovi. Z a sadni materijaJ uzcti sa-
m o zdreve i krupnije Ćenove, m ase 3 do 5 g, a nikako manje.
Pre sadnje sađni materijal treba dezinftkovati, jer se nataj načtn spreća-
v a razvoj i širenje bolesti sa čenova na mlade biljke. Mogu sc upotrebiti he-
mijski preparati navedeni u narednoj tabeli.
 257

Tab. 47. Dczmfekcija sadnog matcrijala bclog luka

Picpajat Koocaitracsja % Vrene tretiranja (nria.)

Ditam 0,2 10-15

Benlejl 0,05 30
Cineb 0 ,2 15-20

Rooilan 0,3 10-15

Pcrfit 0,2 10-15

PriLikom dezinfekcijc sadnog m atenjala dobro odoieriti preparat i Da-

praviri rastvor. Temperatura vode treba da bude 15-20*C. U r&stvor se stavlja-
j u razdvojeni čenovi belog luka. Povremeno treba promešati sadni malcrijal i
ostaviti đo u takvoj sredini ođleži 10-15 minuta. Nakon toga sadni materyal se
vadi iz raslvora i stavi na ravnu ploču u tankom sluju (5 -6 cmj d a se prosuši.
Potom sc može saditi u pripremljeno 2em(jište.
Koiićine sadnog moterijala. KoliČina saduog materijala po jedinici p o
vršine zavisi od planiranog hranljivog prostorabiljaka, krupuoće čenova i nji-
hovog kvaliteta.

Talx48 Potrcbne koJičine sodnog materijala (Čenova) kg/ba

tUzmak Razmak u Broj Čenova Masa Ćenova u gramiina

rcdova cm redu cm poba(000) 3 4 5

25 8 500 1.500 2.000 2.500

25 10 400 1.200 1.600 2.000

30 8 416 1.248 1.664 2.080

30 10 333 999 1.331 1.665
35 8 407 1.221 1.621 2035
-------------- 1—
35 10 285 Š55 1.140 1.425

40 8 312 936 1.248 1.560

40 10 250 750 1.000 1.250
258

Vreme sadnje. N a otvorenom polju beli luk se sađi u oktobru (jesenjak)

i u m artu (proletnjak), proizvodnjc u za&tićenim prostorima i u zimskom pe-
riodu. To svakako zavisi od planiranog roka pristizanja zelenog luka za kori-
Šćenjc.
Načini sadnje. Čenovi belog luka mogu se saditi na đva načina: ručno i
masinskim putem. RuČnom sadnjom posttže se bolji raspoređreprodukcionog
materijala, biljke ujednačeno niču i ostvaruju se bolji prinosi, ali utrošak Ijud-
$kog rada je znatno veći u odnosu na drugi način. Ručna sadnja obavlja se u
zaštićenim prostorima, a mašinska na otvorenom polju.
Hranljivi prostar biljaka. Razmak sadnje čenova u redu zavisi od sorte
i krupnoce čenova. Kiupniji čenovi sade se ređe, a sitniji gušće. Taj raspon kre*
će se između redova od 25 do 4 0 cm , a rastojanje u redu od 8 d o 10 cm.
Oubina sodnje. Beli luk proletnjok sadi $e na dubinu od 2 do 3 cm> a je*
senjak na dubinu o d 4 d o 5 cm.
Kuhiviranje i okopavanje. Kada biljke niknu i dostignu visinu 6-lO cm ,
vrši se prvokultiviranje i okopavanjc. A k o je veće rastojanje među redovima,
ta tehnološka m era m ože se obaviti sa podešnim radnim deiovima kulttvato-
ra vucenim lakim traktorom. Ćesto se koristi i motokultivator ili se radi ruč-
no uz pomoć malih špartača.
Učestalost kultiviranja i okopavanja u loku vegetacionog perioda zavi-
si od zakorovljenosti, pojave pokorice, pn sc u tom smislu te m ere i primenju-
ju , a najčešće 4 do 5 puta,
Pnhranjivanje. BeU luk sc u toku vegetacije prihranjuje najmanje dva
puta $a $va trihranljiva etementa (NPK - 15:15:15) po 150-200 kglia,
Posledtjje prihranjivanje treba primcnili zajedno $a kultiviranjem ze-
m ljišta kad započnu d a se formiraju lukovice.
Navodnjavattje luka u zaSiićenim prostorim a obavlja se po potrebi u
skladu sa raspoloživim sistemoin.
Vađenje - ćuvanje lukovica. Kada biljke dobiju sortnu visinu i imaju ze-
lenu boju, pogodne su za Ijudsku upotrcbu u zelenom stanju. Điljke se vađe,
čupaju, odstrani se zemlja, potkrati žiličast koren, ab iljk e sc onda operu, po
nekoliko njih poveže u snopiće i predajc tržištu.
Prinosi. Prinos belog luka u zclcnom korišćenju kreće sc od 6 -8 t/ha, a
fizioloških zrelih glavica od 5 do 8 t/ha,
 259

P R A Z IL U K - Allium porrum L.

Praziluk j e dvogodiSnja biljka. U prvoj godini donosi jestivi deo biljke,

a u drugoj seme. Jestivi deo biljke su lisni delovi, narodito oni koji fomiiraju
Ja žn o ,, siablo sa blagim zadebljanjem p n svojoj osnovi. K onsii se u svežem
stanju kao salaia, kao začin za spravljenje rezlićitih je la, a raoze se koristiti i
u suvom stanju tokom zim e i ranog proleda, kada nem a dovoljno đrugog sve-
žeg povrća.

V aŽNTJE BOTANIČKE OSOBINE

Praziluk ima kao i ostali lukovi žiličast korenov sistem. Pravo stablo či-
ni sam prelaz od korena i lisnatog stabla. Lisno stablo formiraju rukavci lista
t ono m ože dostići dužinu od 25 do 40 cm. Listovi su po izgledu kao i kod be-
log luka. Praziluk ne formira izraženu lukovicu već blago zađebljanje pri svo-
jo j osnovi.
U drugoj godini formira cetonosno stablo i douosi seme.

Tsb. 48 Hemij&ki sasuv pnziluka

Proscćan s a d rž a j (%)
S o d rž a j
L a ž .s ta b lo List
S u v a m a te n ja 12,40 9,20

U k u p n i S e ć c ri 0 ,4 4 0,81
Masti 0 ,2 9 0 ,4 4

A z o tn c m a tc rije 2 ,S 3 2,10

CeluJoza 1.49 U7
Min«ralne materije IM 0,82

Praziluk ima dobar vitaminski sastav, a naročito je bogat beta karotinom

(do 15 mg/100 g ) i vitaminom C (od 50 do 80 mg/100 g).
Pored organskih materija, prazlluk ima povoljan mineralni saslav sa do-
sta velikim brojem korisnih elemenata.
U drugoj godini form ira cvetonosno stablo i donosi scme.
260
4

USLOVI USPEVANM

Seme praziluka nićc već na temperaturi od 2 do 5°C, a optimalna se kre-

će između 15 i 20*C. Biljka zaustavlja porast ispođ 5°C i iznad 33®C.
Biljke jarovizatiju prolaze pri temperaturi od 5® do 10°C Za rast vege-
tativnih organa optimalna temperaiura kreće se od 20° do 22° C. dok za cve*
lanje iznosi oko 25*C. Odrasle biljkc podnose Diske temperature i do -15®C, a
pod snežnim pokrivacem čak i nižc. Praziluk zahteva visok intenzitet osvetlje-
nosti i dug dan. Kod skraćenog dana na 10 d o 12 časova pretežno se formira-
ju listovi.
Praziluk im a velike polrebe za vlagom, aži ue podnosi zabarivaoje. U
nedostatku viage formiraju se grubi i tanki listovi.
Praziiuk najbolje uspeva na pJodnim, lakim zemljiStimaneutTalne reka-
cije. N a suvira i siromašnim zemljiStima daje vrlo male prinose.

SORTE PRAZILUKA

Praziluk ima dve podvrste, odnosno dva ekotipa, i to:

A luvm porruu K a z . Ova podvrsta obuhvata sorte stvorcne u srednjoj
Evropi, S AD, Kanadi. Poznaia je pod nazivcun ,.zapadni tip". Odlikuje se kra-
ćom vegetacijom. Im a kratko dcbelo, lažno stablo, ljućeg ukusa sa guslo po-
redenim listovimatamDOzelene boje sa izraženora vostanom prevlakom. Sorte
tog ekotipa otporae su na niske tcmperature i lako prezimljavaju na otvorenora
prostoru pri umerenoj zimi.
Zapađni tip kod nas se manje gaji, je r se dobijaju manji prinosi. O d tog
tipa su poznate francuska sorta karentan i nemačka elefant.
Karentan formira lažno stablo dužine oko 20 cm , pri osnovi malo šire
(6-8 cm) nego u sređini (oko 5 cm). Listovi su široki, korltasti, sa jakim pe-
peljkom.
Elcfant formira lažno stablo dužinc oko 20 cm , i duge, Sirokc, lamnoze-
lene Jistove, sabijene u vidu rozele.
Au j u m au straleu ro peu m O d ovog ekotipa nastalc su sorte južne
Ka z

Evrope (Bugarska, Španija, lialija). U literaturi se pominje i kao tip b u g M s k i ,

odnosno - i s t o c n i tip“ .
Sorte praziluka te podvrste imaju duži vegetacioni period od prethodne
podvrste I m acje su ljute. L aino stablo im je tanje (2 -4 cm), a dužina se kre-
ćc između 50 i 80 cm. Listovi su retko raspoređent, svetlozelcne su bojc, sla-
bije voštane prevlake. Biljke slabije podnose niske tcmperature.
Kod nas se gaje domaćc populacije kao što je domaći dugi, a u posled-
nje vreme sve više se gaji i domaća priznata sorta šampion.
 261

ŠAMPto*. Sorta selckcionisana u Centru za povrtaretvo u Smederevskoj

Palanci. Razvija lažno stablo visoko 3 5 -4 0 cm, a debljine 4-4,5 cm. Name-
njena je u prvom redu industrijskoj preradi, ali se m ože koristiti u svežem sta-
nju u toku zim&kog perioda. Dužina vegetacionog perioda 170-180 dana.
Gaji se iz rasada lii direktnom setvom na trajnom m estu proizvodnje,
odnosno kao glavni ili k&o postm i usev.
Kao glavni usev ostvaruje prinos od 60 d o 100 t/ha, a u postmoj setvi-
sađnji d o 5 0 t/ha.
Od stranih sorti naglo se širi sorta Poncho koja je priznata 2000. god.

G a je n je p r a z il u k a u st a k l h n ik u - p l a s t e n ik u

Izbor pftduseva. Praziiuk oa isto zcmljištc dolazi nakon tri-ćetiri godi-

ne. Kao predusevi u za$tićcnom prosloru mogu bid boraniji, spanać, salatc, pa-
redajz, paprika, krastavci, tikve, a n a otvorenom polju krompir, kukuruz i dr.
kulture.
Obrada zemljišta. Ukoliko se planira rana proizvodnja (»aziluka u za5ti-
ćcnom prostoru, onda se posle skiđanja prethodnog useva, zemljište ocisti od
biljnihustalaka, zemljište nakvasi, duboko uzore (30-40 cm) i površinski pri-
premi.
Ako se planira podizanje plastenika na novom zemljišto, onda se u to-
ku jeseni obavi duboko oranje (30-40 cm), a rano u proleće izvrii površinska
priprem azem ljišta postave plastićni tuneli, zasnuje proizvodnja, a krajem ma-
j s ptastenici se mogu otkriti.
Đubrvnje. Z a ostvarivanje prinosa od 10 t/ha praziluk iz zemljišta izno-
si 3 0-40 k g azo ta(N ) 10-15 kg fosfora (P20 5), 30-50 kg kalijum a(K 20 ) i 20
kg kalcijuma (CaO).
Praziluk dobro reaguje n a stajsko đubrivo. Ako j e zemljište siromašni-
je u hranljivim materijama, onda se đubri sa 40-50 t/ha dobrog stajskog đu-
briva. Stajnjak se unosi pod osnovnu obradu zemljišta. O sim organskim
zem ijišteseđubri im ineralnim đubrivim a. i to sa 100-120 kg/ha azota (NX 80-
100 kg/ha fosfora (P2O j) i 120-140 kg/ha kalijuma (K20 ) .
Pod osnovnu obradu unosi se 1/2 do 1/3 mineralnih đubriva, a pod po-
vršisku pripremu 1/3 PK zajedno sa jednom polovinom azota. Preostale koli-
ćine mirteralnih dubriva daju se u vidu prthranjivanja.
Proizvodnja rasada. Rasad se proizvodi u toplim lejama, staklenicima i
plastenicima. Rasad stiže za sadnju 2 a oko 45 dana rečunato od mcanja bilja-
262

ka. Rasad se proizvodi na uobičajen naćin Dobar rasad rreba da ima stablo oko
6 m m u prećniku.
Sadnja rasada. Praztluk se sadi u loku m arta (za ranu proizvodnju), od-
nosno sredinom seprembra (za zimsku proizvodnju) vrslačno oa rastojanju od
40 do 50 cm između redova i na 10-15 cm u redu.
Nega biljaka. lzuzeino je važno da zem(jiSte nakon sadnje rasada bude
dovoljno vlažno kako bi se ubizao proces prijem a biljaka, odnosno porast bi*
Ijaka.
Čim se ukažu redovi. odnosno kad se raaadene biljke ukorene, zasad tre*
b a plitko iskuttivirati vodeći račima da sc biljke n e bi previše povredile. Posle
kultiviranja, po potrebi, može se usev pljtko okopati.
Pre navodnjavanja, kada biljke dostignu visinu 10-15 cm, treba ih pri-
hraniti planiranom količinom azotnih đubriva.
Ukoliko se raspotaže sa dovoljno radne snage, bilo bi korisno odstrani-
ti donje, siare listove i potkratiti gom jc d a bi se dobilo glatko stablo, formira-
no od debelib cevasiih listova. koje se na tržištu više ceni. Isto tako postiže $e
veća certa ako je stablo belo, a to će se postići ako se biljke kad odrastu viso-
ko ogrnu.
Mere zastite praziluka od bolesti i štetočina su iste su kao kod cmog luka,
Praziluk posaden kasno. u avgustu, neće završiti tehnološku vegetaciju
do početka hladnih dana. pa usev rreba zaštiti postavljanjem plastičnih lune-
la. Tokom zim e i ranog proleća biijke će nastaviri porast, a krajem aprila i po-
Četkom m aja moći će se koristiri za potrošnju.
Vađenje prazihtka. Praziluk stiže za berbu, odnosno za ubiranje, najma-
sovnije u toku jeseni. Može se vaditi i u toku vegetacije kada dovoljno odra-
ste u pogiedu vžsine i debljine jestivog dela biljke, ali se to čini u manjoj meri.
Praziluk se raože vaditi na đvaoačm a: ručno i mašinski - vadilicama.U zašti-
ćetiim prostorima vadi se ručno (čupanjem ilž uz pomoć motičice).
Priprema proizvoda zapiasm on. Povađene biljke se oćisie, podseče im
se žiličasti koreu na 2 -3 cm, očisti osušeno lišće. kopljasto skraie zcleni vršni
listovi, a zatim se više njih veže u snop.
Prinos; 12-20 l/ha,
 263

U teratura

AJeksić, Ž. i &ar.: Bolesti povrća i njihovo suzbijanje. Nolit, Beograd, 1980.

Anđelković, M., Pavlović,Ksenija, E)okić, A i Maksimović, P .: Jigoslovenske
sorte i hibridi poljopnvredoog bilja. Beograd, Partenoa, 1997.
Đeeker-DiHiogeo, J : Kaxtdbuch des gesaniien.Gem^sebauaes. Berlm, 1956
Bjdić, V.: Uticaj mincralne ishrane na rasienje, razvićc i prinos karfiola (dok-
torskadiseriacija). Poljoprivredui fakultet uZemunu, 1993.
Grupa autora: Gajenjepovrća. Instirutza istraživanja u poljoprivredi _5rbija,M
Bcograd, 1997.
Damjanovtć, M.: Uticaj sorte i naćtna fonniranja stabla na komponente prino-
sa paradnjza gajenog u plasteniku (Doktorska disertacija). Poljoprivredni fakultetNo-
vi Sad, 1990.
Damjanović, M.: Rans proizvodnja paradajza, Savremena poijoprivreda 1-2,
NoviSad, 1992.
Damjanović, M. \ sar.: Proizvodnja povrća u plastcniciraa, Prezcnt, 2001.
Dainjanović. M,, Maksimović, P. i Pavlovlć, R.: Novi sortiraem i rehnologija
proizvodnje povrća u pl&stenicima. Zbomtk radova „Zimska agronomska Skola^,
Agnonomski fakoltet u Ćoćku, 1996.
DtArenov, M.: Povrtarstvo, Untveraittt Novi Sad, 1970.
Đinović, I. :Svet povrća.Dećjc novine i UNION MZ, Molanovac,l994.
Edelitajn. V. I.: Povrtarstvo. Beograd, Naučna knjiga, 1950.
Ivanović, M .: Mikože biljaka. Nauka, 1992.
Kastori, R.: Fiziologija biljaka. Đeograd, Naućoa knjiga, 1989.
Lazić, Branka: Zdravlje iz baSte celc godine. Beograd, NoJit. 1990.
Lazić, Branka : Povrtnjak (Bašta zeiena cele godine). Đeograd. Parteooo,
Maksimović, P.: Praktično povnamvo. Ćaćak, DPJritopapir,* 1992.
Makstmović, P,: Povrtaratvo (opite osnove). Agronomski fakullet u Ćaćku,
1996.
Maksimović, P: Povrtarski prlrućnik. Agronomski fakultet Čačak, 2002.
Maksimovtć, P.: Gajenje lubenica i dinjs. Agronoraski fakulttt Čaćak, 2002.
Maksimović. P: ProtzvodDja paradajza i plavog patlidžana. Agronomski fa-
kultetčaćak, 2003.
Maksimović, P.: Proizvodnja krastavacai likvica. Agronomski fakultetčaćak,
2002.
Maksimović, P.: Gajenje povrlarskih mahunjaća. Agronomski fakultd Čaćak.
2004.
Maksimovtć, P.t Proizvođnja paprika, Agronomski fakultet ĆaČak, 2004.
264

M&ksimović, P.: Gajenje salata, spanaća i bSitve. Agronomski fakultet Č&čak,

2004.
Maksimović, P.: Povrtarske kupusnjače, Agronomski t'akultet Ćačak, 2005.
Maksimović. R: Lukovi i njibovo gajenje, Agronomski fakultet Čaćak, 2005.
Maksimović, P.: Proizvodnja futosikog kupusa. Poljoprivredni fakultet u No*
vocn sadu, 1958.
Maksimović, P .: Ispitivanje odnosa utroJak-prinos kod futolkih povniskih
kultura kro2 primenu SpDmanove produkcione furtkcije. Poljoprivredni fakultet u
Sarajevu, 1964.
Popović, M.: Uticaj vremena setve na raaienjc, razviće i prinos paradajza (dok-
toraka disertacija). Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun, 1979.
Popović, M. i Lazić. Branka.: Gajenjc ranog povrća u zaštićcnom prostoru.
Beograd, NoliL 1979.
Popović, M.: Povrtaratvo, Beograd, Nolit. I9S9.
Lazić, Branka.: Zdravlje iz baSte cele godine. Nolit, 1990,
Lazić Brankai sar.: Puvrtaratvo. Poljoprivredni fakultet uNovom Sadu, 1998.
Lazić, Branka.: i sarednici: Prozor u biobaltu. Novi Sad, Naučni insiitut zara-
tarstvo i povrtarscvo, 1998.
Lazić Braaka i s&r.: Povrće iz plasteoika. Beograd, Partenon, 2001.
Lazić Braoka i sar.tPovrće iz plastenika. Đeograd, Beograd, 2001.
Maksiraović, R: Praktićno povnarstvo Ćaćak, DP ,iiropapirM, 1992.
Maksiraović, R: Proizvodnja i kalemljenje rasada povrća. Agronoraski fakul*
tet u Čoiku, 1992.
Maksimović, P.: Kućna proizvodnja povrća. Agronomski fakultet Ćaćak,,
2000.
Makatmović, P .: Povrtarstvo. Ćaćak. Litopapir, 1985.
Marković, 2., Damjanoić, M.: Kalemljeive kao raogućnoat borbe prodv ze*
mljišnih bolesti i štetoćina,
Marković, V., Tkkač, A,, Bogaajac, L.: Kontcjnerska proizvodnja rasada. Sa-
vremena poljoprivreda 1-2, Novi Sad, 1992.
Milojević, B.: Siatem biološkograstenja. Beograd, 1990.
Marković. V.: Uticaj raineralne ishrane na prinos i kvalitet industrijskc papri-
ke tdoktorska dtserracija). Univerzket u Novom Sadu, 1981.
Marković, V.: Uttcaj gustine sađnje i naćina berbe na prinos paprike. Savreme-
na poljoprivreda feff. 7-8, stf. 317-326,1986.
Marković, V, Tbkač, A., \bganjac, L : Kontejnerska proizvodnja rasada. Savre-
mena poljoprivreda, Vol 40, No 1-2, pp U -1 4 .1992.
Mihov, A., Atanasov, P.: Dini i pipeši, Plodovdiv, 1982.
Nagy, J.: Dvnnve uborka, tok, Mezogazdaaagi Szaktudas Kiado, Budapest,
1997.
Nagy, J: Dtnau, maagažda kiado, Budapest, 1994.
Nikosavić, Ž., Damjanović, M.: Ispitivanja uticaja odnosa NPK i količinami-
ncralnih đubriva na prinos paradajza. Agrohemijn, 9-10,377-382, 1979.
 265

Pavlovtf, JL: Uticaj sorte i iiačma fonuiraoja stabla na prino* paradajza gaje-
□og u plasteniku, {magistarska teza, Agronomski fakultet u ČaĆku, 1993.
Pavlović, R.: Uucaj raziićitih organskih đubriva i zeoplama na kvalitetrasada
i produktivnost pandajza gajcnjem u ptaateniku. Poljopnvredni fakultct Zemun (dok*
torskadisertacija). 1996.
Savić. DubfBvka: Utkaj usvajanja infosinetski aktivne radijacijc na produk-
tivnost useva praziluka (AUium porrum L ), doktorska diaertacija, Poljoprivrcdm fa-
kultet Beograd-Zemun, 2002.
Savić, R.: Mehanizovanje proizvodnje paradajzaza industnjsku preradu. Zbor-
nik radova, Savetovanje, Novi Sad, 1975.
Savić, V.: Vegetacioni prostorkao Ćinilac produkdje paradejza. Zbomikrađo-
va, po 21-20, Split. 1986.
Saric. M.: Fiziologija bilja, Novi Sad, 1975.
Sarić, M., Krstić, B.: Fiziologtja bilja, Beogr&d, 1987.
Stoilović, M.: Ttkve-hrana, lek i uku$. DP „Litopapir*. Čaćak, 1996.
Soroos, A.: The peprika. Ak&demia Budapest, 1984.
Stoićević, D: Navodnjavanjc poijoprivrednog zemljišu. Beograd, Partenon,
Beograd. 1996.
Takać, A., Gvozđenović. Đ , Jelica Ovozdenović-Varga i Dužanka Bugarski:
Meduzavisnosi osobina pioda i prinosa kod hibriđa paradajzA. Seiekcija i semraar-
stvo broj 1, Novi Snd, 1995.
Turchi. A.: Guida pr&ktika de ortikulura, Edagricole, Bologna. 1980.
Thamer Malu Vehuia: Uticaj nekih naćina orezivanja na plodonoSeoje para-
dejza u plastenicima. Poljoprivređni fakuhet Beograd-Zemun, 1984.
Červenski, J. i Gvozdenović, Đ.: Kupus. Draganić, Novi Beograd, 2004.
 SA D RŽA J

D eoprvi
_ OPSTE o s n o v e
P re d g o v o r........................................................................ 5
POVRĆE r NiEGOV ZNAĆAJ ....................................................................... 9
POVRĆE KAO H RA N A ILEK ........................................................................ H
Vfežnije organske maierije u p o v rću ....................................................... 11
Vitamini u povrću i njihov značaj ................ 14
Mineraln« malerije u povrću ................................................................. 14
Štetne supstance u povrću ..................................................................... 16
TtPOVI ZASTIĆENIH PROSTORA............................................................... 19
Staklenici ................................................................................................ 19
Plastenici - plastićni tuneii..................................................................... 24
Topleleje ................................................................................................ 28
Osiale vrste 2aiticenth prostroa ............................................................. 32
Naćini korikenja zaStićenih prostora..................................................... 33
ZAJEDNIČKE OSNOVE TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE ....................... 37
Plodored.................................................................................................. 37
Odnosi medu biljnim vtstama ............................................................... 39
Obrada zemljišta..................................................................................... 41
Đubriva i dubrenje................................................................................. 45
Organska đubriva......................................................................... 47
Minerala đubriva ......................................................................... 52
Mikrobiološkadubriva................................................................. 56
Gaaovitađubriva ................ 59
Biostimulator ra sta ....................................................................... 60
Seroe i s e tv a ................................................................................. 61
PROIZVODNJA RASADA POVRĆA............................................................. 64
Proizvodnja rasada u toplim lejam a.................... 64
Gajenje rasada u saksijama ................................................................... 75
Proizvodnja rasada pomoću kontejnera................................................. 78
Proizvodnja rasada u hladmm lejam a..................................................... 79
Nega (negovanje) u sev a......................................................................... 8!
Zaštita povrtajskih biljaka od štetočina, bolesti i korova...................... 88
Berbapovrća ......................................................................................... 95
 Deo drugi
POSEBNI (SPECLIALNI) DEO

KLASIFDCACUA (PODELA) POVRTARSKIH VRSTA.............................. 99

PLODONOSNO POVRĆE................................................................................. 101
Vrste iz fam. Sofanaceae Juss.............................................................................. 101
Paradajz .................................................................................................... 101
Plavi patlidžan .......................................................................................... 119
P a p n k a ...................................................................................................... 124
Vrste iz fam. CucurbUaceae J u s s ........................................................................ 145
Krastavac .................................................................................................. 145
Tikve i tikvice............................................................................................ 166
Vfste iz fam. Fabaceae........................................................................................ 175
Boranija .................................................................................................... 175
KUPUSNO POVRĆE....................................................................................... 189
Vrste iz fam. Brassicaceae......................................................................... • • • 189
JCupus..................................................................................................... 189
Kelj glavifar............................................................................................. 201
Karfiol ..........................................................................
Brokoli (brokola)..................................................................................... 208
LISNATO POVRĆE........................................................................................... 209
Vrste iz fam. Asteraceae Ditm.................................................................. 209
Salata ....................................................................................................... 209
E ndivja................................................................................................... 214
Vrste tz fam. Chenopodfaceae Less................................................................... 2J8
Spanać .............................................. 218
KORENASTO POVRĆE ................................................................................. 222
Vrsteizfam. A piaceae....................................................................................... 222
M ricva....................................................................................................... 222
C e le r......................................................................................................... 227
P eršun.................................................................
Pastrnak ...................................................................
Vrste iz fam. Brssieaceae .................................................................................... 240
R otkvica.............................................................................................. 240
LUKOVIČASTO POVRĆE............................................................................... 243
Vrste biljaka iz fam. Altiaceae , ......................................................................... 243
Cmi lu k ............................................................................
Beli lu k ...............................................................
Praziluk..................................................................................................... 259
Literatura......................................................................................... 26