MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Aristotel

v
o PESNICKOj
UMETNOSTI

Prevod 5 originala, predgovor i objasnjenja

Milos N. Durie

Beograd
2008
DERETA
.1) Opsti cleo

Umetnicko stvaralastvo uopste

('11 rrol1101<:;. ars poctica)

I. DEFlNIClJA UMETNICKOG STVARALASTVA.

RAZlIKE PO SREDSTVIMA PODRAZAVANJA

Raspravljamo 0 pcsnickoj umct110sti samoj i 0 njenim

oblicima, sta jc svaki u sustini, i kakav oblik trcba davati pc-
snickolll gradivu, ako sc hocc da pesnieko del a bude lepo, a
zatilll 0 broju i 0 osobinama delova jednog pcsniekog deJa, a
tako i 0 ostalom
sto spada u istu oblast ispitivanja, pa pocni-
lllO prirodno najprc od prvoga.
Daklc, cp i tragcdija, zatilll komcdija i ditiramb, i najvcci
dco aulctike.i kitaristike: svc tc umct110sti u celini prikazuju
pod r a I. a \' a j u c i, a poswji iZllledu njih trostruka razlika:
OIlC podra/.av3ju ili razlicitilll s r cds t v i III 3 ili razlicnc p r c d-
111C t c ili razlicnil11 n a c i n 0 111,:1 Ill: na isti nacin.IKao sto jcd-
ni i bojama i likovil113 mnogo pOdr:1Z3vaju, stvarajuci prc1ll3
danolll liku nov lik, ili po ul11ctnickoj obdarcnosti ili po navici,
3 drugi glasolll - tako bi\'a i u pOlllcnutilll umctnosti1ll3.
Sve zajcdno podra/.3\·aju r it III 0 Ill, go v 0 r 0111 i h a r-
mOil i j 0 m, slu/cci sc tilll srcdstvil11a ili odvojcno ili pOl11csano.
i
Na primer, salllO h 3 r 111011 i 0 m i r i t III 0 m sluzc se aulcti-
 58 A ristote! o pesnickoj umetnosti 59

ka i kitaristika, i ako ima i nekih clrugih slienih ullletnosti koje ll. RAZLlKE PO PREDMETIMA PODR,AZAVANJA
su bio pastirsko sviranje, a sarnim r i t mom be z h a rill 0n i-
j e poclral.ava umetnost igraca, jer iovi pomocu ritma, izraze- Kako umetnici podraiavaju Ijude koji delaju, onda nu-
nog u Jri.anju i pokrctima tela, poclraZavaju osobine karaktera, zno slcduje to da ti Ijucli buclu ili dosrojni ili nistavni, jer nase
clol.i\'ljaje i raclnje, a epopeja (tj, pesnistvo)I poclra/,ava samo moraine osobine gotovo uvek stoje do toga dvoga, jer se svi,
go v 0 rom i1i n eve I ani m ili u met rim a, i to cia metre ili ukoliko je rec 0 njihovu karakteru, razlikuju po vrlini i neva-
mcSa jednc s clrugima iii, KaO sto je bio Josad slueaj, da se slul.i ljalstvu. Prema tome, pesnici podrazavaju Ijude koji su ili bo-
samo jednom \Tstommetara. Uzimalllo m'aj izraz (epopeja), jer lji ad nas ovakvih kakvi smo, ili gori, i1i nama slicni. To isto
Illi nikako ne bismo mogii cia damo zajednicko ime mimima
naiazimo kod slikara, jer je Pol i g not, na primer slikao bo-
S () fro n 0 v i III i K s e n a rho \' i m i ,)o/.;,ratskil1l razgov()ri-
lje, P au son gore, a D ion i s i j e nama jednake ljude.
111<7, ni ako bi ko podrazavao pomocu jampskog dvanaestcrca,
OceviJno je Ja ce i svaka oJ pomenutih umetnosti po-
ili elegickog ili koga drugog slicnog metra. ~1el1utim \'l'zujuci
kazivati te razlike i cia ce biti clrukeija po tome!ito ee poclra-
uz im~ met'ra rec l~esllik,'ljl;di jedn~ nazivaju elcgi(kil~l pe~nici-
zavati JrukCije preclmete . .Ier, i u igri, i u frulanju, i u kitara-
ma, Jruge epskim pcsnicima, ne uzimajuci podrJl.avanje kao
pra\:o mcrilo pesnika, nego imajuci na umu sarno narocito me- nju, mogu Ja se jave te razlike, a isto tako i oncla kacla se
podra/,ava ili u proznom prieanju ili u stihovima bel. muzic-
tar. Stavise, obicno tako I.OVU i pisce kakl'Og Ickarskog ili priro-
dopisnog Jela u stihovima. A izmel1u H 0 mer a i F m p e d o- ke pratnjc. H 0 mer, na primer, poclrazavao je bolje karak-
k I a ncma nicega zajednickog osim metra; I,at<>ie pra\'() dJ pr- tere, K I eo f 0 n t prosccnc, a He gem 0 n Tasanin, koji jc
yoga zO\'emo pesnikom, a drugoga vise prirndnjakom nego pe- prvi pevao parodije, i N i k 0 h a r, pesnik De/ijade, gore. Na
sllikom. Tako bi bilo i onda bd bi neko podrazavao mcsJjuci slican n;lcin mogao bi ko podrazavati i Jitirambima i nomi-
we metre 1I isti mah, k:1O Here m 0 n sto je uraJio u l\.entl1/1nt, f
ma, kao sto su ucinili Tim 0 t e j i i 10k s e n u Persijanci-
rJpsoJiji sast:wljcnoj iz wih metara, pa opet ga treba zvati pe- ml1 i Kik/()1Jil1lc1. A has u tome
i postoji razlika izmel1u trage-
snikom. () tim st\'arima, daklc, neb je tako receno. Jijc i komedije, jcr ova hoce da podrazava gore ljude, a ona
A ima Ilekih umetllosti koji se slu/,e s\'ima pomenutim bolje od onih koji clanas 7,ivc.
sr<:Jstvima, tj. i ritmom, i mllzikom, i metrom, kJO uml'tnost
i
d t i ram p s k a i nom s k ;l, pa za ti 111 t rag e d i j ~1 i k 0 -
me d i ) a, A one se razliklljll po tome sto Sl' prvc d\'c lImet-
nosti slu/,e s\'im trin);] srcdst\'ima 1I isti m;lh, a drllge lh-e S~l- III. RAZLIKE PO NACINIMA PODRAZAVANJA,
mo dclimice. To Sll, eto, razlike umetnosti po sredstvimJ ko- DORSKO POREKLO DRAME, NAROCITO
j imJ pod raza va j 1I.
KOMEDIJE
. .
I ,-\ri,WIl'IIH' lIZillla Illl'far bo 1l1li.llispolj<I~llii ohlik pl'slli;[\·,l. Ovim razlikam:l pridruzuje sc i treca, a to je nacin na
011 u/illla llI'dl' izr,IZ "l'popl'ja" da oZllac'i Iliillll' (clokllPllll 1Illll'tllOq koji sc pojedini prcdlllcti Illogu poJra/,avati . .Icr, i pored istih
koj"i it' lllaflTijal salllll "rl'C'" (1:][0':;), gowr (;,\IY()~). srcdst:l\'a i pored istih preJmeta, ima razlicitih poJra7,ava-
 () pcsnickoj uml~tnosti 61
60 A ristote/

Ilja. To biva kad pesnik, s jl'dne strane, p rip 0 v e d a, i to iii,

IV. LJUDSKA PRIRODA KAO IZVOR
UMETNICKOG STVARALASTVA.
kao sto H 0 mer cini, na usta neke druge licnosti ili sam bez
pretvaranja, a s druge strane kad sva liea koja podrazavaju VRSTE PESNISTVA. ISTORIJSKI RAZVITAK
prikazuje tako da vrse n e k u r a d n j u. To su, dakle, tri raz- TRAGEDIJE
like podrazavanja, kao sto u pocetku rekosmo: po srcdstvi-
ma, po prcdmetima i po nacinu. Uopste, cini se, pesnicku umetllost don I
l' a s u cl va,
Otucla, So fo k I e bi, s jedne strane, bio isti podra/.ava- I to u 1j u d s k 0 j p r i rod i z as no van a, u Z r 0 k a. Jer,
lac kao i H 0 mer, jer obadva podrzavaju znacajne Ijude, a s pod r a 7.a van j c je coveku uroJl'no jos od detinjstva,. ion
druge strane kao A r i s to fan, jer obadva poclrazavaju Ijude se oJ osralih stvorcnja razlikuje po tome sto on najvise nagi-
koji dclaju i neku radnju vrse. njl' podrazavanju i sto prva svoja saznanja podrazavanjem
Po tome je~_k<}ko_t"leki vcle, drama i Jobila svoje ime, stice; zatilll, svi IjuJi osecaju zaclovoljstvo kad posmatraju
jet podra7.ava liea koja vrsl' radnju (OpcDVWC;). tvorevine poclrazavanja. Dokaz je za to onaj utisak sto ga u
Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju \.:ao svoje nama ostavljaju umetnieka dela. Ima stvari koje nerado glc-
tvorevinc, a komediju Megarani, i ro i ovi o\'Je, jcr ie, kazu, damo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali kad su narocito
postala kod njih za vremc demokratijc, kao i oni sa Sieilijc, brizljivo naslikane, ollcla ih sa zaclovoljstvom posmatramo,
jer otuJa bese E p i h arm, koji jl' mnog<"J ranije li\'Co nego na primer: oblike najodvrarnijih zivorinja i mrtvaea. To Jo-
Hi j 0 n i diM a g net, a tragcdiju kao svoju t\'orcvinll uzi- lazi otuda sto stieanje saznanja pravi veoma veliko zadovolj-
maju ncki Dorani u Pcloponesu. Kao doka/.c za to. uzimaju stvo ne samo filosofillla nego i ostalim IjuJima, ali ovi ucc-
nazivc . .Icr, mesta u okolilli nazivaju olli k 0 m a i (x{opac;), a stvuju u tomc /aJovoljsrvu samo u neznatnoj meri.
Atilljani d c m 0 i (011fLOUC;) i Jodaju Ja sc kOlllieari nisu tako I zata Ijudi posmatraju slike s uzivanjem, jer pri 1'0-
prOl.vali po pokladovanju (XWfl{lS£lv) nego po tomc sro su smatranju slib dobivaju llcko saznanje i domisljaju se sta
plltovali od scla do scla (Kant K<JlflUS)jer u varosi nisu 1I/.i\'a- svaka slika preJstavlja, na primer: ovo je onaj . .Ier, ako 1'0-
Ii nikakvo post()\'anjc. Zatim t\'tdc cla oni za radlljll u/illla- smatrac nije vec ranije video preclmer koji posmatra, necc
ju izra/ opav, a Atinjanl rrpan£\v, IllU se prikazani prcdmct svideti kao takav, nego zbog teh-
() broju i 0 naeinu ra/lib u podrai.avanju ncka hude nicke izral1cnosti, ili /bog kolorita, ili iz koga drugog sli-
to reecll o. enog uzroka.
: A kako nam je podraZavanje od prirocle clano, a to isto
va7,i i za 0 s e can j e h arm 0 n i j c i r i t m a - jer je occvicl-
no Lla SlI metri sal110 narociti dclovi ritma - to Sll ljudi koji su
ocl prirode za to obclareni, ona tri clara postcpeno usavrsavali
i naposletku stvorili pesnickll lImetnost iz po k 1Isa j a 1111-
proVIZael]e.
62 Aristote/
J> r s n is t v 0, p a k, pod e I i 10 s e p r r l1Ja 0 sob i -
n a map e s n i k a. Prsnici kojima se svidrlo lIzviseno podra-
z;l\'ali su plrmrnita dela i deb takvih Ijlldi, a oni kojima se svi-
ddo ncznatno i prosto podrazavali Sli drJa losih Ijudi, pevajuci
isprva pesmc rugalicr, kao oni drllgi himnr i enkomije.
Od pcsnika koji su ziveli pre H 0 m cr a ne mo/.cmo
pomcnuti nijednu takvu pesmu, ali se moze lI7.cti da je ta-
hih pesama hilo mnogo; ali, ako pocncmo od H 0 m c r a,
l1Jozemo pomcnuti njegova Margita i slicne tabc radove. U
tim pesmama pojavio se i p r i k Ia d a n met a r; zata se on i
naziva sada jamb, jcr su se u tome mctru jedni drugima po-
drllgi\'ali. I zato su od starih pesnika jrdni postali jampski, a
drugi rpski pesniei.
A kao sto jr H 0 m r r bio pravi pesnik plcmenitih i
07.biljnih deJa - jer on je jedini nr samo odliCan prsnik bio,
ncgo jr i dramska pot!ra/'avanja donco - tako jc i prvi poka-
zao osnovne oblikc komrdijc, time sto nije dao pcsmu ruga-
lieu, ncgo jc dralllski ohlik dao smcSnom. Njegov Margit
potpllno jc analogan drami, jn kako Ilijada i Udiseja stoic
prcma tragrdiji, tako on stoji prrma komcdiji.'A kad su sc
pojavilc tragedija i komcdija, onda Sll pesniei, vee prema to-
Ille kako Sll koji po svojoj prirodi naginj;:di jrdnoj ili Jrugoj
Hsti pesnistva, jcdni pcvali komcdijr mcsro pcsme rugaliee,
drugi tragrdije mesto rpa, jrr su ovi rodovi prsnistva vrei i
vise crnjrni nc/!:o oni ranijr.
Ispitivanjc da Ii se tragedija u svojim vrstama \'Cc do-
voljno razvila i1i nije, posmatrajuci to samo po sebi i s obzi-
ro;n na javno prikazivanjr, to jc posrbno pitanjr.
Na svaki nacin i ona sallla i komrdija prvobitno su
po S t a I cod imp r 0 v i 7. a c i j e, i to tragcdija oJ onih ko-
ji su I.aeinjali d it i ram b, a kOlllrdija oJ onih koji su zaei-
njali f a lie k r p r $ m c, kojr su sr svr do danas u mnogim
() pesnickoj umetnosti 63
varosima odrzale u ohieaju. Tako se tragedija postepl'no raz-
vila, jer su pl'snici svaku pojavu u njcnom razvitku usavrsa-
vali. I posto je prosla mnoge preobraz.aje, ona se ustalila, jer
je naposlctku dobila oblik koji odgovara njenoj prirodi.
Broj glumaca prvi je Es.h i 1 od jednoga poveeao na dva
smanjio je ucesce l~ra, i glavnu ulogu dodelio dijalogu; trl'ee-
ga glumca i skcnografij~ uveo je Sofokle. Docniji stl'pl'n raz-
vitka tragedijc jcste njcna vel i c i n a i u z vis e n k a r a k-
t e r. Tragcdija se tek docnije izdigla iz neznatoih mitova i iz
smesna govora, jn se preobrazila iz satirske pl'sme. I jampski
metar pojavio sr mcsta (trohejskoga) tetraml'tra. Prvobitno,
naimr, pesnici su uzimali (trohejski) tetrametar, jer je pesma
bila satirska i vise imala karakter igrl'. Ali kad jl' postala tra-
gicka govorna umctnost, sama priroda nasla je za nju p r a v i
met a r, jer od svih mctara najprikladniji je za dijalog jampski
metar. Dokaz je za to sto u razgovoru jedni s clrugima najvise
govorimo u jambima, a veoma retko u heksamctrima, i to sa-
mo onda kad ostavljamo obicni nacin razgovora.
Naposlctku, treba jos same napomcnuti cia se i broj ci-
nova (cpisodija) i svc ostalo, kako se kaze, u pojedinostima
usavrsilo, jcr bi iziskivalo mozda suvisc posla kad bi se ula-
zilo u svaku pojcclinu stvar.
V. PREDMET I RAZVITAK KOMEDIJE. EPOPEJA
PREMA TRAGEDIJI
Komedija je, kao sto vee rl'kosmo, podrazavanje nizih
karaktera, ali nl' u 'punom obimu onoga sto je rclavo, nego
onoga sto je ruzno, a smeSno je samo deo toga. Jer, s m e s-
no je neka grdka i rugoba koja ne donosi bola i nije pogub-
64 Aristote!

na; na primer: smesna licina (maska), to je nesto ruzno i na- b) Posebni deo
kazno, ali ne holi.
Promene u razvitku tragedije i pesnici
koji su te promene doneli, sve to, kao sto smo videli, nije
ostalonepoznato,alipromene u razvitku komedi-
j e ostale su nepoznate, jcr se komedija prvobitno nije ozbilj-
no uzimala. Pesnicima komedija tek dockan ic arhont odo-
Tragedija
brio hor, a taj su ranije sastavljali dobrovoljci. Tck onda kad
je komedija imala izvesne umetnicke oblike, spominju se po-
Tragicki pesnik
znati njeni pesnici. A ko je uveo licine, ili pro!oge, i1i pove- Epski pesnik
cao broj glumaca i drugo, nije poznato. Umetnost obdclava-
nja mitova stvorili su prvobitno E p i h arm i For mid. Ta Uporedenje tragedije i epa
novina dosla ic sa Sicilije; a od atinskih pcsnika prvi ie bio
K rat e t koji je poceo obdelavati opste gradivo i mitove, na-
pustivsi jampski pravac.
PRVIODELJAK
Epopeja se, dakle, slazc s trageuijom utoliko ukoliko
opsirno u metrima podraZava ozbiljne radnje; a sto sc slllzi Tragedija: gl. VI-XII
jednim i istim metrom i oblikom pripovedanja, po tome se (TO rroillflo TPOYIKOV)
razlikuje od tragedijc; zatim se razlikuje i po duzini. Dok,
naime, tragedija narocito ide za tim Ja joj sc radnja izvrsi 1.a
jcdan obilazak oko sunca ili same za nesto malo preko toga,
epopeja je, sto se tice vremena, ncogranicena. Daklc, i time VI. DEFINIClJA TRAGEDljE.
se razlikuju jedno od drugoga. Mcdutim, u prvo vreme pe- NJENI KVALlTATIVNI DELO\(1.
snici sy tako radili i u tragcdijama kao i u epskolll pcsnistvlI. POREDAK DELOVA PREMA VREDNOSTI
Sto se tice njihovih sastavnih uclova, oni su ili jedni isti,
ili su onakvi kakvi dolazc same u tragcdiji. Otuda ko (Tod () epu, rj. 0 podrabvanju LJheksalllerrillla, i 0 kOlllcdi-
zakljllcujc za jcdnll tragcdiju ua je dob'ra i1i losa, I.akljuc~~je i ji govoriecillo docnijc, a sada govorilllo 0 tragcdiji, posto
za epopciu. Jer, sto sadrzi epopeja, svc to sadr7.i i tragcdija, a odredilllo njcnll susrillll iz olloga sro ie vee ranije reccno.
sto ova ima, to se ne nahodi u cpopcji. Tragedija jc, dakle, podra/.avanje ozbilj-
n c i z a v r s n era dn j c k 0 j aim a 0 d r l' d c n LJ vel i-
CillLJ, govoro1l1 koji jc orlllcn i poscball za
s \' a k LJ V r s t 1I i
LJ P u j l'd 11i m d c I0 vim a, Iic i m a
66 Aristotel () pcsnjckoj umctnl)sti 67

i
k 0 j a del a u a n e p rip 0 ve d a j u; a i z a z i van j em \t,lvnih dclova pripadaju sreJstvima podrazavanja, jcdan
sazaljenja i straba vrSi prociseavanje takvih Ilacinu podrazavanja, a tri prcdmctima poJrazavanja; osim
afekata.1 loga ncma nicega visco Tim e1cmentima (sastavnim de!nvi-
Otmenim govorom zovem onakav govor koji ima ri- Illal poslul.ili su se nl' sal110 pojedini pesnici, nl'go - moze sl'
tam, harmoniju i pesmu; a sta zovcm posebnim za svaku \T- reci - svi u svima vrstama tragedije, jn svaka vrsta ima seCll-
stu, to znab da se neki dclovi il.vodl' S3mo u I11ctril11a, a dru- ski aparat, kao i karaktere, i pricu, i govor (dikciju), i l11uzi-
gi pevanjem i l11uzikom. ku, i ll1isli.
Kako podrazavanje vrse iiea koja dclaju, nuzno je da Najval,niji od tih sastavnib del ova jcste
seen ski ukras bude sastavni deo tragl'dije; zatim mLll.icka skI 0p Jog a L13 j a . .Ier, tragl'dija nije podral.avanje Ijudi,
kompozicija i govor (dikeijal, jer se tim srcdstvima vrsi pod- ncgo poJra/,avanje radnje i I.ivota, sreee i ncsreee, a srcCa i
razavanje. Govor (dikcija) jeste samo vel.i\·anje rcci; sta je nesreca 1cic II radnji, i ono sto cini eilj naseg l.ivota, to je nL'-
muzicka kompozieija, to jc svima jasno. ko oelanjc, a ne kaboCa. Po SVOI1lkarakteru Ijudi su o\'akvi
Kako je tragedija podrazavanje radnje koju vrsc neb li- i1i onab'i, a po delanju sreeni i1i nesrecni. Prema toll1l','·lica
ea, a ta moraju imati ovakvc ili onakve osohine i po svom b- nl' delaju I.aw da podral,avaju karaktere, nego radi dclanja
raktcru i po svojim mislil113, prirodno il.lazi da radnjc imaju ul.imaju da prikazujll i braktcrc. Zato su do~aLbii i prica
ova uzroka: misli i karaktl'r. Jer bas prel11a tomc kakvi Sll ti cic- eilj tragcdijl', a eilj jc najvaznija stvar II SVl'Illll.
menti, kazenio da su raonje ovakve ili onakvc, i po tim r30nj3- .Ios he/. radlljc Il-Chi Illoglo biti tragedijc, a hCI braktc-
ma sva liea koja delaju i dozivljavaju svoj uspeh i ncuspeh. ra hi. Bas tragcdije vecine novijih pesnika Ilemaju karaktera,
Poorazavanje neke radnje jestc priea (graoivo, size, fa- i llopstc iIlla Illnogo takvih pesnika, pa i Illl'llll slikarill1a
hula). P r i co 111,naime, I.ovem sastav Jogallaja, a k a r a k- Z e 1Ik sid stoji II istom OdllOSll preIlla Polignotll; Po\ignot
t c rim a ono po cel1lu licima pripisujemo oV3kve ili onakvL' je hio odlican slibr karaktcra, a slikarski radOl'i ZCllksido-
osobine, a III i s 1 i m a, najl.3d, ono cime lica u svojim govori- \'i IlcIllaju nikab'ih karaktera.
ma nesro Jokazuju i1i i neku opsru misao iskazuju. Zatim, ,lko Ileko rcdom Ilaniie izral.e koji Illajstorski
Prel1l3 tome, svaka tr3gedija mor3 imati sest sastavnih
priKal.lIjll k'araktl'rc, i 1I1ll'SC odlicllll dikcijll i sjajne Illisli,
Jelo\'a po Kojima ona ima ovahu i1i onahu osohinu. To su:
syim tim sto Ill<C ispllniti ono sto se israklo \-:ao I.adauk
prica, karakteri, govor (dikeija), Illisli, seen-
tragl'dijc, Ilego to moze II 11l1l0g0 \'ceoj Illeri ispllniti Oll<l
ski aparat i l11ul.icka kompo/,ieija.Dvandtihsa-
tragcdija koja se slahijl' POSilll,ila tim stvariIlla, ali koja
nlesto toga poKal.lIje pricli i dohar sklop dogalbja. Slicllo
IKako glasi pral'i tl'kst dcfinicije tragnlije i SLl jl', prl'llla tollle,
je i II slikarstvlI: ako hi koji slikar stavio najlcpse sarc hCI
,-\ristotl'irEuml'I'ao pod katarsom, I'idi 0 tOlllc prl'l'Olliocl'l'll raspral'll
./edOI1 11011 pukusa; Oh;'7SI1;l'Il;a Arist(Jtc!(JI',1 S/Jl'.lt,lI1ja k<lt.7I'se (Prl's- plalla, Oil Ill' hi i/,al.yao jl'dnako uIllctnicko lll.iyallje kao
tampano iz Glasnib .lllgosi. prof, drllstl'::l, god, 1932-19.13, knj. :\111, 01lLia kad hi dao kaka\' prcdlllct salllo 1I jcdnoj sari ali do-
51', 2-6), Ikogr::ld 1933. bro naertan.
68 () pcsnickoj umctnosti 69
Aristotel

VII. ZAVRSENOST, CELINA, JEDINSTVO

Osim toga, nalvaznlja sredstva kojima nas tragedija
osvaja jesu sastavni delovi price, naime, prcok reti (pe- I VELICINA TRAGICKE RADNJE
riperije) i prepoznavanja.
Posle ovih osnovnih odredenja, raspravljamo sad a 0
Za tLl tvrdnju lezi dokaz i u tome sto pesnici pocctnici
tome k a k a v t r e bad a bud e ski 0 p dog a d a j a, kad
pre mogu postici savrsenstvo u dikciji i u crtanju karaktera
je vee to prva i najvaznija stvar u tragediji.
negoli sastavljanju dogadaja, a to su mogli pesnici ranijih
vremena gotovo svi. Utvrdili smo da je tragedija podrazavan'e neke zavrs~-

Ono, dakle, stu je osnova i, u isti mah, dusa tragedije,

i
ne cele radn'c, koja ima izvesnu veliCinu, jer je celo i one
sto nema nikakve naroCite veliCine.·A celo je one sto
to j cpr i ca. Na drugo mcsto dolazc karakteri. Tragedija
je podrazavanje radnje i POIllOCU nje narucito pudrazavanje ima pocetak, sredinu i svrSetak. Pocetak je ono
lica koja dclaju. sto se same ne pojavljuje nuzno posle necega drugoga, nego
. la treee Illesto dolaze III is I i. A to znaci: moci govoriti se, naprotiv, posle toga ncSto drugo pojavilo ili se pojavljuje;
iscrpno i prikladno, sto jc s obziroIll na bcsede kojc dolaze 1I svrsetak se zove ono sto je tome suprotno, naime sto se sa-
tragcdiji zadatak politike (tcorije d6.avnistva) i retorikc (tco- mo pojavljuje posle necega drugog bilo nuzno bilo redovno,
rije besednistva). U dclima starih tragickih pesnika naillle li- dok posle toga n ista drugo ne dolazi; najzacl, sredina je one
ca govore kao dr/,amici, au dclima 'novijih k'ao b;scdnici: sto se i samo pojavljuje posle necega drugoga i posle toga "
Karakrer je ono sto izraZava odrcl1cnu volju, naime sw opet ncSto drugo. Prcma tome, dobra sklopljene price ne tre-
ko odabira ili izbcga\'a. Zato nema karaktera u onim dija- ba ni cia pocinju ma cim, ni da se zavrsavaju ma gde, nego
loskim partijama tragedijc u kojima nije jasno ili uopstc ne da se koriste pomenutim pravilima.
dolazi do izraza ono sto govornik oclabira ili odbacuje. A Zatim, ono sro je lepo, bilo to I.ivo bice bilo svaka stvar
misli su sve ono u (emu lica izjavljuju da nesto jeste ili nijc, koja je sastavljena iz pojedinih delova, treba ne same da te
ili saopstavaju ncke opste misli. delove ima dobro poreuanc nego cia ima iodrcdenu velicinu,
Cetvrti od pomenutih sastavnih delova jestc go v 0 r ne ma kakvu, jcr ono sta cini lepotu, to je velicina i poredak.
(d i k c i j a). C;ovorom, kao sto je vce ranijc reccno, nJZivam Zato ne bi mogla biti lepa ni veoma sitna zivotinja - jer gle-
sposobnost izrazavanja posret!stvom rcci, a to jednako kako clanjc gubi jasnocu kacl se priblizi granici neprimetnog - ni
u vezanolll tako i u nevezanolll go\'()ru. veoma krupna - jer gleclanje ne biva u isti mah, nego jedin-
Sto se tice ostalih s~1stavndl Jelova, 111 u z ic k a k 0 m- stvo i celina iscezavaju gleclaocima iz vidika, na primer kad
pozicija (kao peri sasta\'l1i deo) jeste najva/.niji ukras. bi zivorinja imala Juzinu od deset hiljada stadija (blizu dye
Naposletku, pOlO r i s n i a par at pruza nam, Jodllse, za- hiljade kilometara). Zato, kao sto kod tclcsa i kod zivih bib
bani, ali jc taj elelllcnat najmanje uIlletnicki i najmanje bitan (da budu lepa) treba da bude izvesna veliCina, ali takva da se
za pesnicku ul11etnost. .Jer, tragcclija vrsi uticaj i bez javnoga mo/.e poglcdom obuhvariti, tako i
price trcba da imaju odre-
prikazi\'anja i bez glumaca; osilll toga, za priredivanje sccne-
denu duzinu, ali toliku da se lako pamti.
rijc vise \'a/.i uIlletnosr rcZiserska negoli pcsnicka.
 70 Aristotel () pcsnickoj umetnosti 71

i
Odredivanje ove d u z n e ukoliko se odnosi na javno
prikazivanje i na sposobnost gledanja i slusanja, to nije stvar
teorije pesnistva. Jer kad bi trebalo da se prikazuje i nadme-
ce sto tragedija, to bi se prikazivanje vrsilo prema Casovniku,
kao sto to kazu u drugoj priliei. Ali odredivanje duzine prc-
ma samoj prirodi stvari stoji ovako: ukoliko je priea duza po
velieini, ostajuci u granieama preglednosti utoliko je lepsa. A
da kazemo prostije odredenje: velieina sme da vazi kao do-
voljno odredena ako se u njoj, dok se dogadaji nizu jedan za
drugim po zakonima verovatnosti ili nllznosti, nesrcca moze
preobraziti u srecu ili sreca u nesreCll.
1;1 Jva dogadaja nije bilo nikakve nuznosti ili verovatnosti da
l', ako se dogodi pr\'i dogadaj, mora zata dogoditi i drugi. Na-
protiv, on jl' Odisejll, a tako i Jlijadu, sastavio u jednoj jedin-
\1 venoj radnji u onom smislu kako smo malocas odredili.
Prema tome, kao sto se i kod ostalih podrazavalaekih
llmetnosti jedno podrazavanje vewje za jedan jedini pred-
Illet, tako i !!~gi~ k a p-.-':Je a, kad je ona pOl~ra~avanje ne-
ke radnje, treba da poJrazava jednll radnju, i
toe e I u, i pojedini delovi dogadaja treba da budu t::lko po-
vezani cia sc celina, ako sc ma koji deo premece ili oduzima,
odmah remeti i rastura. Jer nesto sto se moze Jodati ili ne
dodati, a da sl' nl' oseti razlika, to vise nijc bitan deo ecline.

VIII. jEDINSTVO TRAGICKE RADNjE,

A NE jEDNOGA LICA IX. RAZLIKA lZMEDU ISTORIOGRAFl]E
I PESNlSTVA. TIPICNOST TRAGICKE PRICE
Priea ne postaje jedinstvena, kao sto neki misle, ako
uzima za predmet j e d n 0 j e din 0 lie e. Jer, kao sto se jed- I N]ENA SAGLASNOST SA ZAKONIMA
NUZNOSTII VEROVATNOSTI.
nome lieu mnoge i neizbrojne stvari desavajll, od kojih neke
ne predstavljaju nikakvo j e din s t v 0, tako i meoll radnja- TRAGICNOST U SADRZINI PRICE.
ma jednoga liea ima mnogo takvih koje se nikako ne mogll CUDO I SLUCA] KAO DRAMSKI MOTIVI
povezati u jednu jedinstvenu radnju.
Zato se eini da su u zabllldi svi oni pesniei koji su spe- 11. onoga sto smo dosad rckli occvidno je i to da nije pe-

vali Heraklejidu, Tesejidu i sliena takva dela. Oni mislc kaJ snikov zadatak da i z I::lI. eon 0 5 t 0 Se is tin ski d 0-
je Herakle bio jeJno lice da onda i priea 0 njemu mora biti godilo, nego uno sto sc Illoglo dogoditi, i sto
jedinstvena. je mogllce po zakonima vcrovatnosti i1i nllZllosti.
Medutim, H 0 mer, kao sto se i u svemu ostalom istiee, Jeristoriear i pesnik nerazlikujusepotomesto
cini se da je i tu imao vanredno umetnieko shvatanjc, bilo po prvi pisl' u prozi, a drugi 1I stihovima - jer bi se i dcla Hero-
razvijenom razumevanju umetnosti, bilo po urodenoj genijal- dotova mogla dati u stihovima, pa hi ona isto tako hila isto-
nosti. Jer, pevajuci svoju Odiseju, on nije u nju uneo sve ono sto .. rija II stihovima, kao i II prozi - nego se razlikllju po tome
je Odis<d doziveo, na primer: kako je bio ranjen na Parnasu, ili sto jedan govori 0 onome sto se istinski.QQgQdiLo,aJJrllgi 0
kako se pretvarao da je Iud kad je trebalo poCi u vojsku, jer kod Ollome sro se mog 0 dogoditi.
 72 Aristote!
( ) pesniekoj umetnosti 73
Zato i jcste pcsnistvo vIse filosofska i·
l\lloga sto se istinski dogodilo bude takve prirode da se pre-
ozbiljnija stvar nego Ii istoriografija, jer
111.1 /,akonima verovatnosti moglo dogoditi, a u tom smislu
pes n is t v 0 p r i k a z u j e vis eon 0 S t 0 j e 0 pst e, a
is tor i 0 g r a f i j a 0 nos t 0 j e po j e din a c n o. Opste je Oil se i pokazuje kao pcsnik tih dogadaja.
kad kazl'mo da lice s ovakvim ili onakvim osobinama ima da i
Uopste, od prostih priea radnja najIosije su episodij-
\ke. Episodi' sko El.YCID on,'!l<Y-'=Lp!icu
u kojoj pojedini delo-
govori ili dela ovako ili onako po verovatnosti i1i po nuzno-
sti; a na to pesnistvo i obraea paznju kad licima daje imcna. vi .(:'pisodi'e) ne dolaze_'cdan za dru im, ni po verovatnosti ni
pO nuznosti. Takve price daiu losi pesnici zato sta nemaju ta-
Pojedinacno je kad kazcmo sta je Alkibijad uradio ili doziveo.
Ienta, a dobri zato sto Sf obziru na sudije; oni, naiml', pevaju
U oblasti kOlllCdijc to je vee jasno doslo do iuaza: kad
woja dela radi utakmicl', pa prieu prcko moguenosti raz\'la-
pesnici sastave pricu prCllla vcrovatnosti, oni svojim licima ee, i tako su ccst<>primorani da prirodnu yew raskidaju.
nadevaju kakva god imena, a ne pevaju, kao jampski pcsni- Tragedija nl' podrazaya samo radnju koja je zaobljena,
ci, odredcnim pojedinim licima.
nego i dogadaje koji izazivaju strah i saialjenje, a to se naj-
Medutim, u 0 b I a s tit rag e d i j c pc s n i cis c d r- vise ddava oncla kad se e10gadaji razvijaju protiv ocekiva-
z cpr a vi him e n a. A uzrok leZi u tomc sto jc uno sto jc nja, a jos visc bel se razvijaju protiv ocl'kivanja jeclni zbog
moguec i vcrovatno. U ono, daklc, sro sc jos nije dogodilo, LI
drugih. Na taj nacin izazivaju dogadaji jos jaci utis~k ncgoli
to jos nc verujcmo da je llloguce, jer se Ill' bi ni dogodilo da onako bd bi se dogodili sami od scbc i slueajno. Stavise, i
nije mogucc. oel sluCajnih Jogadaja bo da najjaei utisak izazivaju oni za
Medutim: desava sc da sc i u nckim tragcdijama nahodi koje se cini da su se namcrno dogodili, kao sto jc, na primcr,
samo jcdno ili dva poznata imcna, dok su ostala izmisljcna; u u Argu kip Mitiso\' uhio kriv5=asmrti Mitisove, srusivsi se na
nckilll, sta vise, nc nalazi se uopste nijcdno pennata imc, kao njega kad ga jc posmatrao. Cini sc, naime, da se takve stva-
u A gat 0 n 0 v u Antejlf. U toj drami izmisljena su imcna i ri nisu slueajno dogodilc. Zato takve price moraju biti lepse.
dogaJaji, pa ipak zato cstctsko uzivanjc nijc nimalo manje.
Zato i n c t r e bad arc s n i k po s v a k u c c nut c z i
da S'C vezuje za utvrJene pricc kojescutragcdija- X. PROSTA I PREPLETENA RADNJA
Illa rcdovno obdclavaju. Ta to bi bilo i smcsno: i poznatc pri-
ce samo su nekima poznate, pa ipak se svima svidaju. (kl priea jednc Sll pro s t e, a druge pre pie ten e, jer su
Prcma svemu tome, ocevidno je d ape s n i k t r e b a n-( i radnje, knjl' se II prieallla podraZavaju, po svojoj prirodi
da pokazc svoju stvaralacku snagu vise u tak ve.
prici (radnji) ncgoli u stihovima, ukoliko je pc- 11rosWlll radnjom zo\'em takvu raelnju koja se, za vrc-
snik po podrazavanju, a ono sto podrazava, to su radnic. Da- me desa \'anja, razvija, kao sro je vee odrcJeno, povczano i
klc, i u takvom slueaju bd peva 0 onomc sto sc istinski do- jedinst\'cno, bez prcokreta ili prepoznavanja, a prepletenolll
godilo, on nije manjc pcsnik . .In nista ne smeta da ndto od tabu koja Sl: raz\'ija u \'ezi s prcpoinavanjem, ili s preokre-
tom, ili i sa jednim i sa drugim. Sve to treha da izlazi vee iz
74 Aristotel ( ) pcsnickoj umetnosti 75

samog sklopa price, tako da doeniji dogadaji sleduju kao po- olkri\'a drllgom kad je ovo vee poznato, i
drllgib II kojima
slediea iz prethodnih bilo po ouzoosti bilo po verovatoosti. ()h~l lica treba da se otkriju. Orest, na primer, prepozna Ifige-
Jer u tome lezi velika razlika da Ii se oeSto desava zbog nece- IlljU po pismll sto ga je ooa predala, a njemll su potrchna
ga drugoga ili samo posle necega drugoga. druga sredstva Ja i njega prep07.l1a Ifigenija.
To hi, Jakie, hila Jva dela price, naime: preokret i pre-
pOInavanje; rreei deo jt' par 0 s. Posro smo kazali sta je pre-
okret i prcpOlna\'anjc, ostaje Ja objasnimo sra je treci Jeo.
(XI. TRI DELA PRICE:
Paws 'e radn'a ko'a donosi JrO ast i1i hoi; to su, na primer,
PREOKRET I PREPOZNAVAN]E, PATOS
llllliranja preJ ocima gJ~daJaca, slucajevi p,:evelikog bola, ra-

Preokret 1p;ripetii3) jeste okretanje raclnje u

njavalija- i -
Jrllga' sliena srradanja.
protivno od onoga sro se namerava, a to se, kao sto kazemo,
vrsi po verovatnosti ili nuznosti. U Edipu, na primer, clolazi
pastir cia obraduje Eclipa i da ga oslobocli od straha zbog XII. KVANTITATIVNI DELOVI TRAGEDI]E
matere; ali kad mu racli toga izjavi ko je on, postize bas pro-
tivno. lli, II Lil1ke;u vode ovoga na smrt, a prati ga Danai cia ])c1ovi trageJije kojima sc treha sluziti kau oblicill1:l
ga pogubi, ali iz onoga sto se prethoclno Jogodilo izide to cia n:lvcli smo ranije. Sw se rice delova po velicini i podele na
ovaj poslednji plati glavom, a onaj prvi se spase. pojeJine odscke, ral.likujemo ove:yrolog (pocerna
"--Piepoznavanje ie, kao sto i samo ime vee kaie, radnja), episodija (srednja radnja), eksoda
prelazenje iz oepoznavanja u poznavanje, pa zatim u prija- (za\'rsna radnja) i horsk:l pesma. Horska pesm3
teljstvo ili u neprijateljstvo s onim lieima koja su odredena za
deli sc na parodu (ural.nu pesl11u) i na stasilllon
sreeu ili za nesreell. Najlcpse prepoznavanje biva on cia kad u
(s t a j a e 1I pc s mll). Ovi delovi su svima tragcdijama I.ajcd-
isti mah nastaje i preokret, kao sro se to desa va u Ed i fJ u .
nicki; a posehlli su delovi pesmc koje se pcvaju na
Ima, docluse, i drugih nacina prepoznavanja. Jer, pre-
pOl.ornici (soloarijc) i komi.
poznavanja, kao sto je u pomenutom slucaju, moze hiti i Prolog je ceo deo tragedije pre horskc parllde; cpisodi-
prema nezivu i ma kakvll predmetu; predmet prcpoznavanja
ja je cco deo rragedijc i/l11Cllll celih horskih pesallla; eksoda
moze biti i to da Ii jc neko ncSto ucinio ili nije llcinio. Ali na-
cin prepoznavanja koji je najvazniji i za pricu i za radnju, to je cco deo tragedije pos!c koga nc do1azi nikakva horska pe-
ic onaj koji smo napomenllli iz Edipa. Jer, takvu prepozna- sma. Od horskih partija pamda jt' pn'i govor celoga hor,l,
vanje i takav preokret izazivaee ili saz.aljenje ili strah, a kao stasilllOll jc horska pesma hel anapesta i troheja; naj/ad, ku-
takve radnje vaze bas one koje trageclija podraiava; osim to- mus jc I,ajedllicka pesllla tuialjka u kojoj lIcestvujll hor i li-
ga, od takvih prepoznavanja zavisiec i nesreea i sreea. ca na pO/ornici. \)eiovc tragedije kojima se treba sillziti kao
Kako je- prcpoznavanjc, uglavnom, prepoznavanje iz- ohlicima na\'eli smo ranije, a to su del(wi po velicini i po po-
vesnih lica, ima jcdnih sillcajeva u kojima sc samo jedno lice deli na pojnline mIseh.
 ) pl'snickoj umetnosti
----------------77
DRUGIODELJAK Prcma tome, pre 0 s t a j e sam 0 j e d a n co v e k po
I l'd in i. A takav je onaj koji se ne istice ni vrlinoll1 ni pra-
Tragicki pesnik: gI. XIII-XXII I l'dnoseu, niti pada u nesrecu zbog svoje zloee i svog neva-
II,iI\tva nego zbog neke pogreSke (krivice), a to je
('0 rpaY1KOC;)
I1\. l' koje uziva znatan ugled i zivi sreenim iivotom, kao Edip
I Ti jest, i uopste ugledni C1anovi takvih porodica.
Nuzno je, dakle, da dobra sklopljena tragicka prica bude
pre j c d nos t r u k a, negoli, kao sto neki tvrde, d v 0 S t r u k a,
XIII. TRAGICNA LICA. STRAH I SAZALjENjE I da prikazuje prclazenjc ne iz nesreec u sreeu, nego, naprotiv,
1/ srece u nesrecu, i to ne zbog nevaljalstva nego zbog velike
Na sro treba narocitu paznju obraeati i cega sc treba pogreske jednoga coveka koji je ili onaka v kako smo ranije
kloniti pri sklapanju tragicke price, i kako ce se postiCi zada- kazali ili jos holji, ali nikako gori. Za to tvrdenje daje nam
tak tragcdijc, u tome bi trcbalo raspravljati odmah posle dokaz tok razvitka tragedije: dok su prvobirno pesnici uzima-
onoga sto je dosad rcccnu. Ii ma kakve price, sada najlepsim tragedijama daju gradivo
Dakle, kako sklop najlepse tragedije tre- same junaci iz nekih kuCa, na primer: Alkmeon, Edip, Orest,
ba da budc nc prost nego slozcn, i to taLlY Mcleagar, Tijest, Telcf i drugi takvi junaci, kojima je bilo su-
cia podrazava clogadaje koji izazivaju strah eleno cia nesto strasno ili pretrpe ili izvrse.
i sazaljcnje, jer bas u tomc leii osobitost ta- Dakle, takav nacin kompozicije daje tragediju koja naj-
k va pod ra Z a van j a, onda iz toga izlazi jasno najpre ovo: vise odgovara zahtevima umetnosti. Zato se u jednakoj za-
ni cestiti Ijudi nc treba pred nasim ocima bludi nalaze i oni koji E u rip i d u zameraju sto tako radi u
cI ado z i v I j u j u pad iz n c s r e c e u s r e e u - jer to ne svojim tragedijama i sto mu mnoge imaju nesreCan svrsetak.
bi izazivalo ni straha ni sa/.aljcnja, nego gnusanje; z at i m Jer to je, kao sto smo rekli, bas.pravilno. Za to je najbolji
n i rda vi iz nesrcee u srccu - jn to bi najvisc bilo dokaz ovo: na pozornici i za vreme utakmica takve tragedi-
protivno zadatku tragcdijc. Taj sluCaj nc ispunjava nijedan od je pokazuju se kao tragicke u najvecoj meri, ako se dobro iz-
postavljenih uslova: on ne izaziva ni oseCanje covestva, ni vode; i
st<> se E u rip i d a tice, on je, cini se, mada se u svc-
osceanje sa/.aljenja, ni oscCanje straha. Najzacl, n i v com a l11Uostalom ne moze pohvaliti ekonomija njegovih komada,
rdav covck ne smc iz srccc da sc strovaljujc zacelo pesnik onoga sro je najvise tragicno.
u n c s r c cu. Tabv sklop izazivao bi, dodusc, osccanjc co- Na d rug 0 mesto dolazi prica - a toj neki dodeljuju
vcStva, ali nc hi izazvao ni sazaljcnja ni straha, jcr sazaljenjc i
prvo mesto - koja ima d v 0 S t r u k Ll k 0 m p 0 z i c i j u, kao
izaziva samo onaj ko nczasluzenu pati, a strah onaj ko je na- Odiseja, j suprotan svrsetak za dobre i
za lose. Prvo mesto,
ma samima sliCan. Zaro takva radnja nece izazvati ni sazaljc- cini se, zauzima ona zbog slabosti pozorisne pubJike: pesni-
nia ni straha. ci u svojim dclima popustaju i ugadaju zeljama gledalaea.
78 Aristotel ( ) p 'sn ickoj
----------------79
ul11etnosti

Ali na taj nacin ne razvija se tragicko dopadanj~, nego to pre t (' s<1mo bo!na radnja kao takva. To isto tice se liea koja medu-
dolikuje komediji. Jer, u njoj lica koja su u prici najljuci dus- ohl1() nisu ni prijatelji ni ncprijatelji. Medutim, kad takve bol-
mani, kao Orest i Egist, pojavljuju se na kraju kao prijatelji, lit' radnjc nastanu medu svojima i medu prijate1jima, na pri-
i nijedan ne pada ni od cije ruke. Iller: aka hrat ubija brata, ili sin oca, ili majka sina, i1i sin maj-
kll, ili to namcrava, ili kakvu drugu takvu propast sprema - to
IL' gradivo kojc pesnik treba da tral.i.
N e s m ese, d a k I e, r a z a rat i 0 s no v aut v r c1e-
XIV. CETIRI NACINA IZAZIVANJA STRAHA
11i h p r i c a; mislim, na primer, na ove slueajeve: kako Klite-
I NJIHOV RED PO VREDNOSTI
l11estra pogibe od ruke Orestove i Erifila od Alkmeonove; 1I0-

Os e c'a n j est r a b a i sa z a I j en j a moze se, dakle, ,Ialom, pesnik treba sam da iznalazi i da utvrdenu pricu lepo
izazvati uticajem izvodenja, ali i samim skI 0 p 0 m r ad - i';\<ariscuje. A sto nazivamo lepim, oclredimo jasnije. Raclnja,
n j e, a to je bolje i odaje boljega umetnika. Jer, i bez obzira l1aime, moze se ocligravati tako, kao sto su stari pesl1iei obicno
na izvodenje, prica treba da je tako sazdana da onaj koji sa- prikazivali, da lica koja I1cSto strasno cine poznaju svoju zrtvu
mo slusa kako se dogadaji razvijaju oseea i zebnju i sazalje- i znaju ko je, kao sto je i E u rip i d prikazao Medeju kako ubi-
nje zbog onoga sto se deSava, kao sto hi to svako osetio slu- ja svoju clecu. Moze se desavati i to da lica ucine strasno cicio
sajuci pricu 0 Edipu. Medutim, izazivanje takvib osecanja ali u l1eznanju, pa tek clocnije prepoznaju svoju hlisku yew,
pozorisnim aparatom pokazuje manju meru umetnosti, i to kao u So f 0 k I 0 v U' Fdi/JU, gde se ubistvo desava, doduse, iz-
vise zavisi od spoljasnjih pozorisnih sredstava. van trageclije; a za desavanje uhistva u samoj tragediji claje nam
A pesnici koji, racunajuCi na pozorisna sredstva ne idu primer As t i dam ant 0 V Alk111('()n ili Te!cgon u RanjenoJn
za onim sto izaziva strah, nego same za onim sto izaziva cude- Odiseju, Osim toga, ima i treCi nacin: neko namerava cla izvr-
nje, uopste nemaju vise nicega zajednickog sa tragedijom. Jer si neko strasno cicio u neznanju, ali prepoznaje zrtvu pre nego-
net r e b a 0 d t rag e d i j e 0 c e k i vat i s v a k 0 u z i va- Ii ga izvrsi. Drugoga 1l3cina, osim tih, nema. Jer nuzno je da se
n j e, nego sarno ono koje je za nju osobito. Kako pesnik treba stvar ili izvrsi ili ne izvrsi, i to sa znanjem ili u neznanju.
da uzivanje koje se rada iz sazaljenja i straha izaziva podraza- Od te (cetiri) mogucnosti n a j 10 s i i a je ona kad neko
vanjem, ocevidno je da on uzroke toga uticaja treba da unese sa znanjem nesto strasno nalllcrava ali ne izvrsi . .ler to jc nes-
u same dogadaje. to sto izaziva gaL1cnjc, i nije tragicno, jcr IllU nedostaje patos
Odredimo, dakle k 0 j i sed 0 gad a j i po k a z u j u (radnja koja izazi\'a bol). Zato niko i ne pc va na taj nacin, ili
k a 0 t a k vi k 0 j i i z a z i va jus t r a h i $ a z a I j e n j e. bar veollla retko. Za takav slucaj daje primer Hemonov po-
Takve radnje moraju vrsiti lica koja sum e d u sob n 0 stupak prema Krcontu 1I Antiguni. Na cI rug 0 me s to do-
it i P r i j ate Iii, i I i n e p r i j ate I j i, it iIi c a k 0 j ani - lazi izvrscnje radnje sa znanjcm. A j 0 S b 0 I j c je kad se dclo
sun i j e d non i d rug o. Ako neprijatelj navali na neprija- izvrsi u neznanju, pa kad se pos!c izvrsenja razvije prcpozna-
relja, to he izaziva nikakva sazaljenja, ni dok to namerava; uti- vanje, jer takav slueaj ne izaziva gadenje, a prepoznavanje uz-
80 A ristotel
buduje. N a j b 0 I j e j e po s led n j e, kao kad, na primer, u.
Kresfontu Meropa namerava da pogubi sina, ali ga ne pogu-
bi, nego ga pre toga prepoma. IIi, u Ifigeniji sestra prep07.l1a
brata, a u Heli sin majku kad je nameravao da je izda.
I bas zata, kao sto je vee ranije primeeeno, tragedije se
ne drze dozivljaja mnogih porodica . .Ier trazeci gradivo da
stvore takve situacije u svojim delima, pesnici su do toga
dosli vise miloseu sreee negoli snagom svoga talenta. I tako
su bili primorani da se kreeu oko onih porodica u kojima su
se odigrali takvi bolni dogadaji.
Kako, dakle, treba sastavljati dogadaje i kakve treba da
budu tragieke price, dovoljno je reeeno.
xv. OBRADIYANJE KARAKTERA 1 NJIHOYIH
SUPROTNOSTI. UGLEDANJE TRAGICKIH
PESNIKA NA DOBRE IKONOGRAFE
Sto se tiee karaktera, postoje eetiri stvari na koje
pesnik treba da obraea pa/.nju. P r v a i najvaznija stvar je cia
karakteri budu pie men i t i. Karakter ce imati lice ako mu,
kao sto je vee pomenuto, govor ili naein delanja bude otkrivao
neku votju, a plemenit karakter onda ako mu bude otkrivao
plemenitu volju. Karaktera ima u svakoj vrsti Ijudi, jer i zena
moze biti plemenita, i isto tako i rob, macla je to u prvom slu-
eaju manje matno, a u clrugom uopste bez ikakve vrednosti.
Dr u g a stvar je da karakteri budu p r i lie n i. .Ier, mo-
ze, na primer, hrabrost biti osobina jednoga karaktera, ali .
zeni ne clolikuje da bude hrabra ili strasna.
Treea stvar je da karakteri budu slieni (ili ver-
n i). To je, naime, ndto drugo negoli stvoriti karakter plcme-
nit i priliean, kao sto je vee reeeno:":
o pesniekoj umetnosti 81
C:etvrta stvar je da karakteri budu dosledni
(k 0 n s c k ve n t n i). .ler ako je bas i nedosledno neko lice ko-
je pesniku clajc gradivo za podrazavanje, i koje predstavlja
oclreoen obrazac takva karaktera, opet uno treba da bude
doslcdno u svojoj nedoslednosti. I
Kao obrazac karaktera bez potrebe losa moze se pomc-
nuti Mcnclaj u Orestlf, ncprikladna i nepriliena, plae Odise-
jeV'u Skili i bescda Melanipina i, najzad, obrazac nedosled-
na Ifigenija If Aulidi, jcr tu ona koja moli da je ne zrtvuju ni-
malo ne liei na onu docniju koja se drage volje zrtvuje.
I u prikazivanju karaktera kao i vezivanju dogaoaja
treba uvek traziti i1inuznost ili verovatnost, tako da jedno li-
ce s ovakvim ili s onakvim osohinama ovako i1i onaka govo-
ri i del a po nu/.nosti ili po verovatnosti, i cia se ova ili ona
radnja razvija posle ove ili one ili nuzno ili vcrovatno.
Prema tome, i a s n 0 j e d a s e i r a z m r s i van j a
r ad n jet r c bad a r a z v i j u i z sam era d n j c, a nl'
pozorisnom mehanikom kao u Medeji ili u Ilijadi kad se Ahej-
ci spremaju cia otplove od Troje. Mehanieki naein razmrsivanja
neka se primcnjuje samo u dogaoajima i/.van drame, bilo u
onome sto se clogodilo ranije ukoliko to covek ne mo/.e mati,
bilo u onomc sto ce sc dogoditi docnije, a sto iziskuje cia bude
unapred bzano ili objavljeno, jer bogovima priznajemo cia sve
\'ide. Ali LItoku clogalbja neka ne bude niccga sto je bez razlo-
ga, a ako se to ne moze obici, neb bude izvan tragedije, kao
sto je to slucaj u So f 0 k I 0 V U J-:dilJlt.
Kako je tragedija prikazivanje Ijudi koji su bolji nego sto
SIllOll1i prosl'cni, potrebno je ugledati se na dobrc ikonografl'
(slikare portretiste). I oni, naimc, mada L1noseu sliku individu-
alne crte i n,1taj nacin postizu slicnost, ipak polepsavaju OllOli-
(l' koje (naju. Tako i pesnik, kad paclra/.ava srclite, ili lakoulll-
nl', ili druge tab-e braktere, treba da ih prikawje kao Ijude s
82 Aristotei o pesnickoj ulllcrnosti 83

takvim osobinama a opet kao plemenite. Kao obrazac srdovi- cst, isro tako, mogao cIoneti na sebi i neke znakove za prepo-
ta nepomirljivca pominjem A gat 0n 0va i H 0 mer 0 v a znavanje. Drugi primer cIaje nam "govor cunka" u Sofo-
Ahileja. k 10 V u Tcreju.
Na sve te stvari tteba paznju obraeati, a, osim toga, i Trcci naein prepoznavanja nastajc po
na pozorisna sredstva koja su nuzno vezana za pcsnicku s e can j u: neko opazi neku stvar, i ona izaziva u njemu bol-
umetnost, jer i u tOllle cesto moze biti gresaka; ali 0 tome je na osecanja, kao u D i k cog e n () vim KilJranirna, gde Tcu-
vec dovoljno govoreno u mojim objavljenim spisima. kar primcti sliku, pa mu suze navru na oei, i1i i u Pricanju
kod A/kinoja, gdc Odisej slusa pesl11u kitarasevu, pa se seti
minulih clogadaja i prolije SLUl'. Na taj nacin budu obojica
prl'pozna ta.
XVI. PET NACINA PREPOZNAVANJA I NJIHOV Naj/.ad e l' t \' rt i n a e in p r l' po z n a vall j a 0 s n i-
RED PO VREDNOSTI vas e n a z a k I j u e i van j u, kao u f-/oefcJrllIna: "Stigao jc
neko sliean Illl'ni; niko mi nijc sliean OSiIll Oresta, daklc: Or-
Sta je prepoznavanje, rcceno jc ranije. A sto sc tiel' raz~ cst je stigao". Ovaillo dolazi i ono sro ie sofist Poliid de>llCo
licnih nacina prepoznavanja, prvi jc po znaci ma, I
u priei 0 Ifigeniji: ()rest je Vl'rovatno zakljueio da mu je se-
taj pokazuje najmanju mcru umctnosti, ali se pcsnici, u ncdo- stra ;,rtvc)\'ana, i da po tome i on trcba cia bude zrtvovan.
statku druaih, njimc najvise sluzc. OJ tih znakova, Jcdnl su ZatiIll, OIlO u T l' 0 d C'k to v u Tideju: dosao je cia nac1l' sit13,
dani od rodcnja, kao "kopljc sto ga nosc Zemljinici", i1i zve- a sam mora cia gine. Takvo prepoznavanjc dolazi i u Finejc-
zde, kao onc u K ark in 0 v u Tijestu. Drugi su znaci clobivc- lJiCima: kad su lene \'idl'le I11C'Sro,c1osl'tc se udcsu cia im je
ni, i od ovih jcdni se nose na tclu, kao brazgotine, a drugi sc sul1l'no ela oneil' umru, jer su oneil' bile ostavljene.
nose oko tela, kao grivne na grlu ili kao korite u Tm. Ali A im:l i jl'dan slozen naein prepowavanja koje nastaje
upotreba i tih znakova moze biti bolja i1i gora. Na prin:er, po krivom zakljueivanju elrugoga liea, bo u Odiseju /aznol1l
Odiscja po brazgotini drukcijc prcpozna claclilJa a druke1Je g/,lsnikIl: rl'el' ela Cl' po sopstVl'niku pOl.nati luk koji ranlje
svinjari . .Jer ona prcpoznavanja koja se uzimaju da ncko ne- nikad Ilije I'ideo, a zato sto jl' mislio da Cl' doista pOl.llati luk
kome nesto veruje i sva druga takva prcpoznavan)a ImaJu po sopstveniku napravio jl' hiv zakljucak.
manju umetnicku vrednost, a bolja su ona koja se razvijaju iz Oel svih na':ina prcpo/,t1av<lnja najhoiji jl' ollaj gelc 'il'
peripetije (prcokreta), kao, na primer, ona seena u Prall//(. , if.nellac1cnje rJf.\'ija l'eroVJtno if. samih dogac1aja, kao u So-
Dr u gin a c i nip r cpo z n a van j a jcsu 0 n I k 0 I e f 0 k 10 V U j-jli/111 i II !figelliji, jn jc sasvi1ll verovatllJ njenJ
u d c s i sa' m pc s n i k, i zato su ncumetnicki, kao sto, na lelja ela posaljc pismo u otJeli.hinu. Samo taha prepOl.nava-
primcr, Ifigenija u ifigelli/i prepozna Orcsta da jc Orcst: O1:a, nja nem<lju izmisljenih f.llakova i grivlli oko vrJta.
naime, buclc prcpoznata po pismu, a on sam govon kako zc- Na drugo 11ll'sto po \'fCdllOSti dohze ona koja nastaju
Ii pcsnik, a nc onako kako zahtcva radnja. Zato se taj postu- po I.akljueivanju.
pak ne razlikuje mnogo ocl gore pomcnutc manc, Jcr )C Or-
84 Aristote! o pesnickoj umetnosti 85

XVII. OSTALl POSTUPCI PESNIKOVI ZA svestenicin hrat - a izlagari cia mu je bog nareclio cia tamo
TEHNIKU KOMPOZICljE Icle, IZ nekoga .~zroka i u koju svrhu, to vec ne pripacla
opstcm delu price; - a kacl stigne, bucle uhvaeen, i bas oncla
Pre svega, pes n i k t r e bad a pre cIs t a vis e b i kada ga je trebalo zrrvovari, prepozna ga sestra njegova, bi-
clogadaje u svoj njihoyoj zivosti, pa cia se I() onako kako je to prikazao E u rip i d, bilo onako kao Po-
oncla preda sastavljanju price i izradivanju lucl; otkris~, naime, tako cia se moglo verovati: "Nije, dakle,
go v 0 r a . .Jer samo tako ako pesnik dogadaje yeoma jasno samo I"mOJO)sesrrl
. . bilo
"'. sudeno cia je zrrvuju
.' nego
l.
i meni sa-
pred sobom vicli, has kao da je sam njima prisustvovao, mo- mom. J na tal naclll spasao se. Kad je napravljen taj opsti
ze nalal.iri ono sto clolikuje i najlakse se kloniri onoga sto se nacrt, onda pesl1lk trcba cia daje oclrec1ena imena licima i cia
s rim ne slaze, Dokaz jc za to ona zamerka koja je ucinjena pravipodcluna episodije, a pri tom valja paziti cia one budu
K ark i n u : njego\' Amfijaraj vraea sc il. hrama, a ro pesnik u veZI, kao u Orestu sto je pojava besnila, koja ga baci u ru-
nije primeeiyao, jer nije zivu siruaciju imao pred ocima. Kacl ke varvarlma, I obrecl ociseanja, koji ga spase.
je sr-var dosla na pol.Ornicu, to i/.azva los urisak u gledaoci- U clramama t~kve su episodije kratke, a epopeji one is-
ma, i komad propacle. preclal~ njeZlllU .duzlllu. Jer i priea Odise;e nije cluga: neko se
Uz to, isrovrellleno, pesnik rreba da odrel1uje clrzanje i ne vraca u otaclzblllu mnogo godina; Posidon ga clusmanski
vrcba; nalzad ostanc bez drugova, sam samcat. Za to vreme
pokrere svojih lica koliko je to mogueno . .Jer od prirode naj-
vise yerujemo onim pesnicillla koji se snagom svoga sopsrve- njcgovu kueu. satire zlo: prosci mu rasipaju imanje, i njego-
noga uiivljavanja mogu preneti u oseeanja koja prikawju, i vu Slll~ namestaJu zascdu. Sam preturi mnoge nevolje i stig-
ne kUCl, gcle sc neklllla sam otkrije i uclari na prosce: sam iz-
najistinirije prikal.aee mahnirost onaj koji samlllahnita i gnev
nese svoju glavu citavu a neprijatclje pogubi.
onaj kojisesamgnevi. Zato je pesnisrvo za onoga
. To je, clakle, sustina, a sve clrugo su episodije (prosiri-
ko je veoma obdaren ili i I.a onoga ko je vanIa).
srrasno remperalllenran: oni prvi umeju lako cia se
\1rcnose u sva moguea sranja i odnose, a ovi drugi lako pre la-
ze u eksrasu.
Pre toga, pesnik rreba najpl'l~ da d5 opsri nacrr price, i XVIII. ZAPLET I RASPLET. CETIRI VRSTE
one koja je vee obdelavana i one koju sam obclelava, a onda TRAGEDlJE. MNOGOCLANOST I
rek da je deli na episoclije i da joj obim rasiruje. A sra jt' opsri PREOBIMNOST PRICE. ZADATAK HORA
nacrt, moi.c se vidcri, t'vo, iz price 0 Ifigeniji: neku devojku
i.rrvuju; ona, neprimeecna, iscczne iz ruku onih koii je ;;.rryu- Jeclan .deo svakc tragedije cini zap let, a clrugi r a s-
iu, i hude prenescna u drugu zcmlju u kojoj jc vlaclao obieaj pie t ..Ono sto pnpada zapletu, to su cesto dogadaji koji su
da se srra nci zrrvuj u bogin ji j ona ru posra ne svesren ica hogi- SCocllgrall pre clrame, I.atim i neki cleo same clrame' ostalo
nje. rosie nckoga vremena dogodi se da na isto mcsro prispe pripacla rasplctu. ?,aplctom zovem sve ono sto se deiava ocl
86 Aristotel () pesnickoj umetnosti 87

pocetka pa sve do onoga dela koji cini granicu od koje se vr- \aj nikako ne Jaje ono sto se ocekuje. Dokaz za to c1aje nam
si prelazenje iz sreee u nesreeu ili iz nesreee u sreeu, a rasple- ()\'O: svi pesnici koji SlI Jramski obradili ceo Pad Troje, a ne
tom sve ono sto se desava od pocetka toga prelazenja pa do pojecline delove, kao E u rip i J, ili sve sto se kazuje () Nio-
kraja. U Linkeju Teodektovu, na primer, zapletu pripaclaju hi, a nc kao E S hi 1, ili propaJaju i1i rdavo prolaze kao tak-
dogadaji od pocetka, oduzimanje deteta i, zatim, izlazenje micari. I A gat 0 n jc samo u tome pretrpeo neuspehe.
dela na videlo; a raspletu sve od optuzbe kojom se optuzuje Ali u peripetijama i u jeJinstvenim dogadajima pesnici
na divan nacin postizlI onaj cilj za kojim tde. Jer to je tragi-
Danaj pa do kraja.
cno i to izaziva oseeanje covestva. To se Jesava on cia kad se
1ma c e t i r i vrste tragedija, jer smo pomenuli isto toli-
prevari eovek muclar ali pOr<Jean, kao Sisif, i kad podlegne co-
ko i vrsta priea. Prvo je s I 0 zen a tragedija, koja je sva u
vek hrabar ali ncpraveJan. A to jc i vcrovatno 1Ionom smislu
preokretanj u i prepozna van j u; druga je pun a pat n j e, kao
ukometokazeAgaton: vcrovatno je cia sc mno-
tragedije 0 Ajantu i 1ksionu; treea crt a d use v n i z i v 0 t ge stvari i protiv verovatnosri desavajll.
kao Ftijotidanke i Pelej; cetvrta je cud e s n a, kao sto su Far-
Najzad, pesnik rreba da i hor uzmc kao
kinove cerke, Prometej, i sve drame koje se ocligravaju u i
i c cI n 0 gag I lIm c aj i hor neka bucle cleo ccline neka uzi-
Hadovu carstvu.
ma ucescc ne kao 1I E u rip ida, ncgo kao u So f 0 k I a. U
Najbolje je kad pesnik vlada svima ovim nacinima ob- mnogobrojnih pcsnika horske pesme nisu jace vezanc I,a pri-
rade, a ako ne, onda najvaznijim i najveeim brojem, narocito eu svojc negoli za pricu kojc drugc rragcdijc. Zato pevajll i
kako danas zameraju pesnicima. Jer, kako je vee za svaku vr- lImctke, a to je A g (I r 0 n prvi uveo. Ali opet, kakve razlike
stu tragedije bilo odlicnih pesnika, sacla traze od jeJnoga da ima 1I tome ako bi sc rakvi lImcci pevali ili ako bi se ceo je-
svakoga prevazide u onome u cemu se posebno odlikovao. dan govor iii, sra vise, cela jcJna episoc\ija prenosila iz jeJne
Moze se i za jednu tragediju kazati da je razlicna od J rame u cIrugu?
druge a i jednaka s njom; pri tome ne uzima se kao mcrilo
obradena priea, nego se paznja obraea samo na to da Ii tra-
gedije imaju isti zaplet i rasp let. Uopste, m n 0g i pes n i c i XIX. MISLI. NACIN GOVORA
prave odlican zapler a rdav rasplet, a treba
d a j e u ve k i j e d nod rug 0 do b r 0 i z v e den o. o
svel1lu osralom vce je govoreno; preosraje ios da go-
Zatim, treba pamtiti, a na to smo cesto obracali pa- i
\lorimo 0 c\ i k c i i i 0 m i s Ii m a.
znju,ine sastavljati trag;diju onako kao sto Sto sc rice ras'pravljania 0 mislima, to moze naci svoje
s e sa s t a v I j a e p. Epskim sastavljanjem zovem ono koje mesto u predavanjima 0 rerorici, jer to visc ide 1I ru oblast is-
uzima i suvise obimnu (mnogoClanu) pricu, kao kad bi pitivanja. A u oblasr misli racunam svc ono sto govorom rre-
dramski pesnik, na primer, hteo da u tragediju preradi celu ba posriCi. Tu spada i dokazivanje, i pobijanje, i i~azivanje osc-
. pricu Ilijade. U epskom delu, naime, pojedini delovi Jobiva- i
eanja, kao sto Sll sa/,aljenjc, ili strah, ili gncv, druga slicna, a
i prikazivanje kaha predmeta kao velikog ili neznatnog.
ju podesnu velicinu radi duzine, ali u dramama takav poku-
88 Aristotel 89
() resnickoj umctnosti

Jasno je da se i pri obradivanju radnje treba drz~ti istih Clasovi se dele na z vue n e (vokale), pol u z vue n e
pravila, kad god treba da se nesto taka prikaZLljC da Izazove (poluvokalc, liquida), i be z v u c n e (konsonantc, mura).
sazaljenje ili strah, i da bude znatno ili vcravatno. ~azllka )e /.'. vue n i m glasom zovem onaj glas koji se cuje bez prislanja-
samo u tome sto dagadaji trcba neposredno da se cme takvl
nja jczika 0 koji deo usta; pol u z v u c n i m, koji se euje uz pri-
i bez prikazivanja na pazornici, a pri govoru onaj koji~ovo- ~lanjanje jezika, kao .:;=s i p=r; be z vue n i m, koji se kod pri-
ri treba da to tek postiie, i da sc to prema govoru razvlja. Ta
~lanjanja jezika sam za sebc nikako ne euje, ali sc cuje ako je
koji bi zadatak imao onaj koji govori kad bi ano 0 eemu on
~ovori izazivalo prijatan utisak i bez njegova govora?
vczan s kojim zvuenim ili poluzvuenim glasom kao y=g 8=cl. i
Ti glasovi razlikuju se po oblicima usta i po mestima
< U onome sto spada u oblast d i k c i j e jedan deo cini ras-
njihova ~ostanka, po jacini i po slabosti haka (spiritus asper
pravljanje 0 n a c in u go v 0 r a, a to je, uostalom, vise stvar i spiritus !en is), po du/.ini i kratkoCi, i, najzaci, po visini, du-
~lumacke umetnosti i onoga koji se bavi sistematskom teOrl-
hini, i po srednjem polozaju zvuka. Pretrcsanje tih stvari u
)om te umetnosti, na primer: sta je naredenje, sta Ii zclja,i pri-
pojedinostima spada u metriku.
povedanje, i pretnja, i pitanje, i odgovor, i ako sto dru.go ima Slog ie skup glasova hez odredena l.Ilaccnja, sasta-
slieno tome . .ler, lOa i pesnik te stvari ili ne zQa, n)emu I n)cgo-
,",jen od glasa hezvucnog sa zvucnim ili polu/.vucnim. Jer
vu delu ne moze se uciniti nikakva zamcrka, bar ne onakva ko-
vp=gr cini slog i bez a=a i sa a kao ypu=gra. Ali i razmatranje
ja hi bila vrcdna paznje. Ko bi, n::! primer, mogao naci I~eku po~ ~ak~ih ra/.lik~ spada II llletriku.
greskLl u tome sto Pro tag 0 r a zamer::! H 0 111C r u sto oval S v C'z a je ree bel. odredena znacenja koja niti sprecava
kad peva: "Srdnju pevaj, boginjo dcvojko", namcrava da lzra- niti cini da "ise reCi dobijll jedinst\'o i da imajll odrC'deno zna-
zi zelju, a pak izrice narcc1l'nje? Kaze, mime: pozivan)e cia se
eenje, i koja se 1110/.e dodavati i na krajevima i II srcdini reee-
ncsto ucini ili nl' ueini jeste narl'denjc. Zato ostavimo taj preci-
nice, ali koja sc ne sme salllostaino stavljati u pocetkll receni-
met kao stnr koja pripada drugoj teoriji a nl' teoriji pesnistva.
ce, kao pCI' (=dodllse), iiTOI (=zaista), 8t (=a, aid; iii, to je ree
hcz odrec1ena zn3cC'nja koja od vise rcci s odredenim znace-
njem cini isto tako jednll celinu s odrcl1cnim znacenjem.
xx. OSAM DELOVA JEZICKOG IZRAZA (: I a n ie ree bu odrec1cna I.naccnja koja pokazllje, po-
eetak, ili kraj, ili odrec1i\'anjl: govora, na primer:
TO UP'P
C c 10k u p n a d i k c i j a ima ove dclove: g I as, s log, l=oko) i TO m:pi (=0); iii, to jc rec odrcdena znacenja koja ni-
.
S'vezu , clan ) imc ) glagol, \,. oblik (fll'ksiju) I go- ti spreca\'a niti eini da \·isc reci dohijll jcdinst\'o i da imaju
vor.
odredenoznaeenje, i koja se moi.e ~tavljati i na krajevim3 iu
Ono sta cini clemen at govora, g I a s, to jc nerasclanjen ~redini rceenict'.
zvuk, ali nl' svaki nl'go samo.akav koji moze ulaziti u jedan I III I: je rec koja !lest!> maci, ali bel. izraZavanja vreme-
glasovni skup. Jer, i zivotinje imaju nerasClanjene zvukove n::!, i kojoj pojedini delm'i, llI.eti samostalno, nemajll ocirec1e-
od kojih nijedan ne mogu zvati elcmentom govora. na LnaCl:nja, jer II slo/.enim recima ne sluzimo se njihovim
90 Aristotel () pesnickoj umctnosti >11

delovima kao onakvim koji i sami za se imaju znacenje; na I1Cdolazi 1Iohzir, i iz drugog dela koji ncma znacenja, ili jc sa-
primer: u imenu Teodor (Bol.idar) dor (dar) nema nika- 'iravljl'Ilo iz dva dela koji obadva imaju znacenje. A moil' ime
kva samostalna znacenja. hiti sastavljcno i trostruko, i cetvorostruko, i mnogostruko,
G I ago 1 je ree koja, pored ostalog, znaCi i vreme, a ko- 1\:10 sto Sli sastavljel1a mnoga imena 1I jeziku Masiljana, na
joj su pojedini delovi bez znaccnja, bas kao i kod imena. Re- primer "H c I' 1110 k a j i k 0 k san to pomolio sc Divll oeu".
ei covek ili belo ne pokazuju vreme, dok reci koraea Svako imc je ili ohilno ili t u die a (provineijalizam), ili
ili k 0 r a cas e pokazuju i vreme, i to prvo sadasnje vreme, a metafora, ili ukras, ili kovanica (neologizam), ili
druga proslo. pro d 1If.e n i c a, ili skI' ace n i c a, ili pro III c n i e n 0.0 b i-
Obi i k pripada imenima ili glagolima. Jedan oblik po- L n i m imcnom zo\'cm ono kojim se sl'i II svojoj zcmlji slllze,
kazuje da Ii toga ili tome i ostalo; drugi: da Ii j ed n i n u ili ,1 t u die 0 III 0110 kojim sc Slllf.i drugi . .lasno jc, rrema tome,
d:l jcdna ista ITlmof.e hiti obilna i tul1ica, samo ne kod jeJ-
m n 0 Z i n u , na primer: 1 j u d i ili co v e k ; treci, najzad, raz-
l1ih istih Ijudi. Tako ie, na primer, cyiyuvov (=kor1je) kod Ki-
licne nacine izraZavanja, na primer: pit an j e ili n are d c-
prana obicna rel, :l kod l1as tllJica, i 06pu (=kopljl') kod nas
n i e. Jer reci k 0 r a k n u, k 0 r a c a j! jesu oblici glagolski pre-
ohilna, a kod Kiprana tlll1ica.
ma tima nacinima.
Mer a fo r a je prcnoscnje izraza s jcdnog prcdml'ta na
Go v 0r je skup reci koji ima neko znacenje i u kome drllgi, i to ili s roda l1a \'[StLI, ili s I'I'src n,l rod, ili s vrste l1a
bar pojedini delovi imaju znacenje za sebe. Jer nije svaki go- ITsrll, iii, najnd, 11:1()snovu analogije. Kao primcr s I' 0 d a
VOl' sastavljen od glagola i imena, kao odredenje (ddinieija) 11a v r s t II pOl11injclll ()\'O:
eovcka, nego moze govora da bude i bez glagola, ali ee on va-
zda sadrZavati kakav sastavni deo s odredenim znaccnjem, na ".-\ gaiiia Illi em sroji",
primer: tv T (i) paoiSElv = u k 0 r a can j u, KAtwv (} KAtwvo~
= K 1 eon 0 d K I eon a. Govor moze biti jedinstvcn na dva ier h j t i 0 sid I'a n to jc \Tst:l s t a j a n j a; s \' r s t l' n a I' 0 J:
nacina: kad pokawje ili jedno ili vise toga ali vezano u jedin-
stvo. Ilijada je, na primer, jeJinstvcn govor po takvoj vezano-
sti, a odredenje coveka po tome sto sobom znaci jedinstvo.
i
iel~h i I j a d a zn;lei Illn () in ll, i tll rCL'ie pl'snik llZCO IllCSto
reLi m n 0 g 0; S I' r 'it e 11a \' r s t ll:

XXI. PESNICKI UKRASI. ROD IMENICA .. Tlll·l'l11 i.in,r IZI';HII IllII"

..Tndilll rtIll'll1 "d,,·ll'''.
Imcna illla pro S t i h , a prostim zovcm ono koje je sa-
stavljeno iz dclova koji ncmaju znacenje, na primcr yfJ (=7.C- in pcsnik u pr\'C1I11silll-ajll bze i 7 \' <1d i t i mcsto odsl'ci, a
I
mlja), i s 0 Z c n i h, a takvim zovelllO ono koje je sastavljeno drllgom 0 d s c c i me'ito i I V a d i r i ; a jnlno i drugo jc \TSra
ili iz jednog Jela koji illla znacenjc, samo u toj s\ozenoj rcci i
o d II Z man j ;1 .
92 Aristotel . () pcsnickoj lllllctnosti 93

A n a log i j 0 m zovem onaj slueaj kad se drugi clan od- Pro men j en 0m reeju ZOVCI11onu rec koja nastaje
nosi prema prvom kao eetvrti prema trecem. Jer mesto dru- bd joj se jedan deo zadrzi, a drugi ponovo stvori, na pri-
goga uzeee pesnik cetvrti clan, ili mesto cetvrtoga drugi, a po- mer: b£~1T£p6v Kara lla1;6v(= u desniju sisu mesto u desnu).
nekad se metafori dodaje i onaj koji je metaforom z;lmenjen. Od imcnica J'eclne su muskogal' , a druaeM zenskoaab a tre-
Na primer: casa se odnosi prema Dionisu kao stit prema Are- ce srednjega roda. Koje su muskoga rada, zavrsuju se glaso-
ju. Pesnik ee, dakle, casu zvati s tit 0 m D ion i so vim, a villla v = n, p = r i = s i glasovima
C; s!ol,enilll sa s, a takva su
stit cas 0 mAr e j e v 0 m. IIi: sto je starost prema Ziv9tu, to dva IV = ps i s = ks; koje su zenskoga roda, zavrsuju se voka-
je veee prema danu. Dakle, veee eenazlvati s tar 0 s e u d a- liIlla kOJ'i su svagda
C dugi,
l nailllc vokalima 11= l' , w = 0 , i a = a ,
Ii a, a starost v e e e rom z i v 0 t a, iii, kao Empedokle, z a- koje je Cas dugo, cas kratko. Prema tome, broj zavrsetaka za
pad 0 m z i v 0 t a: Kod nekih meta fora nema nikakva poseb- iIllenice muskog jl'dnak je sa brojem zavrsctaka za imenicc
na imena za analogan clan, pa se jednako moze na sliean na- lenskog rocla, jer su IJI = ps i ~ = ks istovetni sa s. Bezvucnim
ein postupiti. Na primer: za bacanje semena ima izraz s e j a- glasom ne loavrsa va se nijeclna imenica, a ni kratkim zvu-
t i, ali za bacanje suneanih zrakova nema nikakva posehnog enim. Salllo tri imcnice zavrsavaju se glasom 1= i, i to: ~ICAI
izraza, pa ipak se to (bacanjc suneanih zrakova) odnosi pre- (=med), KO~IPI(=gulllija) i ntrr£pI (=papar); na u pet, i to: rrwu
ma Suncu kao sejanje prema sejacu. I zato ie pesnik rekao: (=stado), vanu (=slacica), y6vu (=ko!eno), b6pu (=koplje),
iicnu (=grad). Illlcnice srednjeg roda zavrsavaju se tim istim
"Sejuci bognLiani zrak."
glasovima i glasovima v = n i = s. C;

Ta vrsta meta fore moze se upotrebljavati i na drugi na-

cin: nckom predmetu da se da drugo ime, ali se imenu odu-
ZIlle jedna oj njegovih osobina, na primer: kad bi neko stit XXII. PESNICKA DIKCIJA
nai'.ivao e as 0 Ill, ali ne Are j e v 0 Ill, nego he z v ins k 0 m.
K 0 van i
com i'.Ovelll ree kojom se drugi uopste ne Onostoeinivrlinupcsniekc clikcije jcstenjena
SIU7.C,nego je pesnik sam uvocli, jn, eini sc, il11a nekoliko ta- jasnoca ali hez prostote.Dodllse,clikcijajl'najjasni-
kvih reei, na primer: kacl K£pam (= rogove) lOve i:pvuya<; (= ja bd uzima ohicnc rcei, ali je ncotmena. Kao primer za to
grane) a lepta (= svestenika) WVe(lPllr~pa (= bogomoljcel11). \llI/.i pesnistvo K Ie 0 f 0 n to v 0 i S ten e I 0 v o. Dikcija po-
Sro se tiee pro d u I, en i c cis k r a e e n ice, prva nasta- ~taje lIzvisenJ i otklanja prostotu kad se sluzi ncobicnilll iz-
je oncla kad se jednoj reei vukal duzl' izgovara nego obieno ili
razima, a neobienilll izrazima zovcm tlldicu i metaforu ,i ,
kacl joj se jeclan slog ull1eee, a druga nastajc onda kad joj se produzeniclI, i uopste svaki izraz koji odudara od obienog
nesru oduzme. Primeri za procluzenicu: rro/'1l0C; l11esro rroA£wc;. govora. Ali, ako bi ko lIIll'O u dikciju sve neobicne izraze za-
nllAllUb£w mcsto nllA£ibou a za skraeenicu Kpr (= KplU1l = je- jeclno, to bi bila ili zagonetka Iii varvarizam; ako bi pcsnik
cam) i biO (=bwpa = kuca), zatim pia yivnOl ap<porcpwv O~I (= \pc\'ao nesto samo u IllctJforama, to bi bila zagonetka, a sa-
O~IlC; = na dva uka ima samo jedan vicl = vidcnje). Jl10 u tLIl1icama, to bi bio varvarizam . .ler to i jeste sustina za-
94 Aristotel 95
() pcsnickoj 11l1lctnosti

gonetk~ da vezuje one sto je nemoguee vezati, a opet govori

Npr.: E s hi liE u rip i J spevali su isti jampski stib, ali je
o necemu sto je stvarno. To se ne moze postiei metaforom,
l:lIripld zamenio samo jednu rec, tj. l11esW obicne reci uzeo je
na primer: "Videh coveka gde drugom coveku vatrom pri-
IIl'ohicnu, i Eshilov stih pokazuje sc !cp, a Euripic!ov bljutav.
poji med", i slicno. A upotrebom samih tudiea nastaje var-
I)ok je F s hi I, naime, u hloktetu spevao svoj stih:
vanzam.
Zato je potrebno da se ti obliei nekako zdruze: tim po- .,a rana sto mi s n(lgc mcso izjl'da",
stupkom, tudiea, i metafora, i ukras, i druge vee pomenute
vrste, uciniee da se ukloni obicnost i prostota, a upotreba " 1Irip i d jc mesto i z j cd a metnuo b 1a g u j e. Ism tako bi-
obicnog izraza donosiee dikeiji potrebnu jasnoeu. 10 hi kael bi ko u stihu:
Ne malu uslugu cine jasnoei dikeije i otmenosti izraza
"A to jc slah coveculjak, nitkov, cuc!oviste pravo" ka-
produzene, skraeene i promenjene reci. Jer, odudarajuci u 1.10 ohicnc izraze:
necemu od uobicajenoga oblika, takve feci neee biti svako-
"a to je malen cO\'ek, slabotinja, prava rugoba"; i isto
dnevne i postaee otmene, a ostajuCi delimiee u vezi s obicnim 1.1 ko kael hi mesto:
izrazima obezbediee clikeiji jasnoeu. Zato nije opravdano
prekoravanje onih koji ostroj kritiei poelvrgavaju takav na- "siran Il1U primaknl' sto, ncpriliean prin13knc stobe"
cin elikeije, pa se poelsmevaju pesniku Homeru, kao sto je
ucinio stari Euklid, tvrdeei da je lako pevati nekome "kad
stane produzivat' reCi po volji", slozivsi same te reci u jam- "malen Il1U primaknl' sto i stobe 11111
prill1aknc beclan";
pski stih. Na primer: "Zahtevao je Hariniela kad je na Ma-
raton isao", i "ne Ijubeei uz njega njegovu cemeriku". I najzad kaJ bi mesto: "oba1e hucl''' kazao "obalc grakCu".
D~duse, ako se tim postupkom iele za tim da se to ne- Tako je jns A r if r a eI ismejavao tragickc pesnike sto se
kako narocito pokazuje, onda je to smeSno. Ali oelrZavanje ,Iul.e izrazima kojima se u gOVOfll niko ne bi posluijo, na pri-
mere u svima elelovima dikeije jeste opsti uslov. To isto elo- Illcr: 8CtlpCnwv cmo = d v 0ra 0d s\'o g a mesto aITo 8w~L(:J.T(:Uv
godilo bi se i sa metaforama, i sa tudieama, i s ostalim vrsta- oc! svoga dvora,ili 'AX1AAtW<;ITtpl=Ahileju 0 ju-
ma neobicnog izraZavanja, kael bi ih ko nepriklaelno uzimao 11 a k u, mcsto ITtPI . AXIHi:wS = 0 A hi I c j u j un a k u, zatim
i namerno sluzio se njima za smcSne stvari. ab,}[v = t e b e k a, i:yeo 8t VIV= a i a j u. Jer bas zaW sto ovi izra-
Ali,koliku razliku u clikeiji prave ti izra- I,ine pripac!aju obicnirn izrazima, oni oc!ul.imaju govoru ka-
z i k ads e u z i m a jus mer 0 m, to svako moze da ogle- raber svakodnevnosti, a to bas onaj kuJilac nije wao.
da kod epa ako bi one izraze u stihu zamenjivao obicnim iz- Veoma je va/,no umeti sc priklaelno sluziti svakom oel
razima. I koel tudiee, i koel meta fora, i kod ostalih vrsta neo- pomenutih vrsta, i sloi,cnim rccima i tudicama, a n a j-
bicnog izrazavanja, svako bi se mogao uveriti ela je ova nasa vaznije kad se pesnik oellikujc u upotrehi
tvrdnja istinita ako bi te izraze zamenjivao obicnim izrazima. Illetafora . .Jcr, to sc jcelino ne moze nauciti oel elrugoga, i
96 Aristotel

to je obeleZje genijalnosti, jer umeti nalaziti sjajne 111etafore !'REeIODELJAK

znaci u111eti videti slicnost.
5to se tice pojedinih pesnickih I
izraza, s 0 zen ere ci I\hki pesnik: gl. XXIII-XXV
n a j b 0 lie p r- is t a j u z a d i t i ram be, t u die e z a j u-
n a eke pes me, a met a for e z a jam p ski t r i 111eta r (ll t:1WJ[OIOS)

u d r a 111i. Ali u junackoj pesmi 1110gUse upotrebljavati svi po-

men uti izrazi; za jampski trimetar, koji najvise podraZa va raz-
govor, podesni su oni izrazi koji se mogu uzimati i u proznom
govoru, a to su obicni izrazi, metafora i ukras. . , XIII. EPOPEJA KAO OBRAZAC ZA JEOINSTYO
o tragediji i 0 podraZavanju koje se vrsi radnjolll neka
RAONJE. NJENA RAZUKA 00 PISANJA
bude dovoljno to sto je dosad receno.
ISTORljE. HOMEROVO OOUKOYANJE
OD OSTAUH EPSKIH PESNIKA

Sw se tiel' epskog pesnistva, koje podra/.ava pripoveJa-

IlIl'lll i 1I stihovil1la, jasno je da u njelllu price sastavlja Jram-
,ki,kaolltrageJijJma,tj.da se one vezujll I.a jednu
1(' din s t v e n 1I, eel u i I. a v r s n 1I, r ad 11 j u, koja ima po-
I ,'uk, i sredinll, i I.Jnsetak, da hi, kao jeJno i potpuno Zivo
11Ice, izazva!o estetsko u/.ivanje s\'oje vrste.
Zatim, takvo pesnistvo po S\'0111 sastavu
Ill' sme da liei na istorijska dela,ukojilllaje,nu-
Ino, predlllct prikal.ivJnja nc jedna radnja ncgo jedno vrc-
l11e, tj. izbganje S\Tga onoga sto se LInjclllu Jogodilo jedno-
IIll' ili Illnogima, :1 s\'aki od tih dogadaja i1i je vel.an i1i nije
\l'/:ln I.a koji drllgi dog;ldaj. fer, \,;ao sro sc pOlllorska hitka
kOlI Salallline dogodila 1I isto Hcmc 1I koje i hitka kod Sicili-
I' protiv Karuginjana, a da ohadva dogadaja nisll imala ni-
k.lha l.ajedniClog cilja, tako se i u \'rclllenil1la koja dolal.e
I('dno pos\c drllgoga odigravajll ponekad dogallaji jedan po-
,Ie drllgoga, od kojih nijedan ncma nibha l.ajcJnickog ci-
11.1sa drugil1l. A gotCl\"O vccina cpskih pcsnika rako radio
Z,HO. kao sro Sl1l0 \TC jeJarcd istakli, H 0 mer sc i u to-
l11e pr;1\'lL1 poka/.lIje kao hogodan pesnik il.nad svih drugih
98 Aristote! () pcsnickoj umct1losti

sto nlJe pokusao da opeva ni ceo trojanski Svim tim posiu/.io sc H 0m c r prvi u punoj mcri. Jer, on
rat, mada je imao pocetak i svrsetak. Jer to bi postala suvise Il' v:1ku od svojih pcsama prcma tim pravilima sastavio; Jlij<l-
obimna i nepregledna pesma ili, kad bi se pesnik i ogranicio ,/,/ jc prosta i puna patnji, a Odiseja preplctcna, jcr se prepo-
da se drii mere u duzini, to bi bilo suvise zamrseno zhog sa- 111.l\'anja ni/.u kroz celu pesmu, i uta dusevni Zivot; osim toga,
rene sadriine. Ali on je odvojio sarno jedan deo, a druge t1d,cijom i mislima on jc prevazisao sve drugc epske pcsnikc.
mnoge dogadaje uzeo je kao episodije, na primer Nabrajanje Sto se tice k 0 m po z i c i ie, epopcja sc razlikujc od tra-
galija i druge episodije kojima ukrasava svoju pesmu. I',l'dije du/.inom sklopa i mctrom. Ali mcra dU7,inc
Ostali epski pesnici opevaju jednoga coveka i jedno d()\'oljno je odrcdcna vel' ranije: epopcja trcba da bude toli-
vreme, jednu radnju ali punu delova, kao sto je to uradio pe-
I ,I da sc mOIl' prcglcdati od pocctb do kraja. To bi sc mo-
snik Kiparske pesme i pesnik Male I1ijade. Zato se i moze iz
glo posril'i lad bi sastavi hili kraei ncgo sto Sll bili u starih
Jlijade i iz Odiseje uzeti gradivo sarno za jednu tragediju ili l'P:1, i bd bi njihova dll/.i113 hila Jednaka sa dU/inom tragc-
najvise za dye, dok iz Kiparske pesme za mnoge, a iz Male JI-
dlja kojc su Ollredcne za jcdno pribzivanjc.
ijade za vise nego osam, i to: Spor oko oruija, Ajant, Fi/ok-
Da bi svoj obim prosirib, cpopcja sc koristi jcdnom
tet, Neoptolem, Euripil, Prosjacenje, Lakonke, Razorenje
/Il.ltnom svojom osohinoll1: dok sc u rragcdiji nc mo/.e pod-
Troje, zatim Odlazak, i Sinon, i Trojanke.
1,li:lI'ari vise istovremenih dogaL1aja, ncgo S::1I110onaj doga-
d,lj koji se odigrava na pozornici i u vCl.i sa glumcima, u cpo-
pl'ji sc moil', zato Sto ona pripovcda, pribl.ivati vise istovrc-
XXIV. DALJE OOLlKE HOMEROVE NA KOJE SE 111l'nih dogac1aja, J ti dogaLbji, ako Sll Il1L'l1usohno vczani,
TREBA UGLEOATI. OBRADIVANJE 1)1osirllju epopeji obim. To jc ono preimlll'stvo kojim epope-
ISTOVREMENIH DOGADAJA. 1,1 raz\'ija vel'i sjaj prib/.ivanja i
kojim osve/ava slusaoce i
HEKSAMETAR KAO NAJPRILlCNIJI STIH ohogal'uje sadr/inu nejL'dnakim cpisodijanlJ. Jcdnolikost,
ZA EPOPEJU. HOMER KAO UCITELJ U Il.lil11c, hrm lasil'ujc, i ona IC uzrok nellspchu tragcdija,
Sto sc ticc 111c t r a, iskllSt\'O je pokazalo da jc hcrojski
GOVORENJU NEISTINE KOJA
OOGOVARA SVRSI I U IZBEGAVANJU
slih (heksall1l":lr) najprilicniji, In, ako hi ko pokllsao da cp-
ski podrai.a\·a II nl'koll1 drllgolll Il1l'trll, ili II \'isc Il1crara, to
BEZRAZLOZNOSTI. OIKCIJA EPOPEJE
hi sl' occ\'idno pob/aio bo nqmlicno. Hcrojski I1ll'tar jl'
Osim toga, e pop e j a trcba d aim a is t e v r s t e n:1jll1irniji i najohill1niji I1lctar; laW on i doplista llpotrchll
kao i tragedija, tj. da bude ili prosta, ili prcplctena, ili IllL1ica i I11ctafora 1I pllnoj Illcri, jn i l'psko podrai.~l\'anjc prc-
da crta dusevni zivot ili da bude puna patnji i da ima istc de- vnila/i ostala podr:1/,a\':lnj;1. A jall1pski trillleLH i trohejski
love izuzevsi muzicku kompoziciju i pozorisni aparat. .Ier i lctraillctar OLbju II\'osr, i to jedan I.a igrll a drllgi za prika/i-
epopeja treba da ima i prcokrcta, i prcpoznavanja, i bolnih \',lnjl' radnjl'. A jns hi nl'prilicnijl' bilo bd hi ko S\T tl' Il1l'trc
dogadaja, a i da ima !epe misli i Icpu dikciju. Incs;1O, bo sro jl' to lIcini() H l' r c 1110 n, Zato jos niko i nile
100 Aristote! ( ) pesnickoj umetnosti 101

sastavio dugacku epsku pesmu u kome drugom metru osim Zatim, vis e t I' e b a u z i mat ion 0 S ton II e m 0-
u herojskom, nego je, kao sto smo vee rekli, sama priroda gilLe, ali je verovatno, negoli one sto je mo-
epopeje naucila pesnike da biraju one sto njoj prilici. V.II L e, a I i n eve I' 0 vat no. [ neka se price ne sastavljaju iz
Kao u mnogim drugim stvarima, H 0 mer je clostojan lklova koji su bezraz!ozni, nego je najbolje kacl u njima
cia bucle pohvaljen i u tome sto on jeclini medu pesnicima po- Ilop~te nema nikakvih bczrazloznosti, a ne moze Ii pesnik to
uzdano zna sta ima da radio Pesnik, naime, veoma I/heei, neb to 16i izvan radnje koja se prikazuje, kao Edip,
11.1 rrimer, sto ne zna bko je Laj zaglavio, a ne u drami, kao
m a I 0 s m e sam d ago v 0 I' i, jer ne poclrazava onda kad
tako postupa. Dok ostali pesnici kroz celu epopeju izlaze sa- 10 1I Flektri glasnici izvestavaju 0 pitijskim igrama, ili kao sto
II f\1/sLlJ1il1la Telcf od Tegeje putuje do Misije ne pllstivsi glasa
mi na pozornicu, a same malo i retko claju pravo poclrazava-
1).1 ~ebe. Zato je smeSno izgovarati se cia hi inace cela prica
nje, H 0 mer posle kratkoga uvoda oclmah uvodi junaka, ili
zenu, ili kakvu drugu figuru, i nijedna Figura nije bez karak- pi opala; priea uopste ne sme se tako sastavljati, Ako pesnik
donese takve nemoguce clemente, pa ako se pokaze da je to
tera, nego svaka ima oclreden karakter.
doneklc verovatno, onda se moze dopustati i neistina. Poka-
Treba, Jakie, i II epopejama, kao ill trageclijama, pri-
l,tiO hi se da se i oni bezrazlozni prizori u Odiseji - iskrcava-
kazivati, one sto je cudno, ali u epopeji ima vise mesta za
IIll' spa vaci va Od iseja - nc bi mogl i podneti kad bi to ispevao
ono sto je be z I'a z I 0 z no, a to je najvise izvor onoga sto je
IIl'obdaren pesnik. Ali je Ham e I' prikria onu ncistinll zasla-
clldnovato, jer lice kojc deb ne vidimo pred sohom . .leI', bd
dlljllci je ostalim lepotama svaga prikazivanja,
hi pesnik, na primcr, izneo na pozornicu one kako Ahilej go-
Najzad, izradivanju d i k c i j e treba pcsnik da posvecll-
ni Hektora, to bi bilo smesno: na jeclnoj strani ahejska voj-
II' svoju narocitu pa/.nju u praznim dclovima, koji se ne oclli-
ska koja stoji i ne goni, ana drugoj Ahilej koji joj pomrkiva-
illjLl ni crtanjem karaktera, ni mislima, jer, s clruge strane, su-
njem zabranjuje! Ali u epu to se ne primccuje. A ono sto je
\'I\e sjajna dikcija baca u zasl'nak i crtanje karaktera i misli.
clidno izaziva t.adovoljstvo; a da je tako, to Jokazuje ova ci-
njenica: svi oni koji pripovedaju vole da nesto dodaju, jn
mislc da ee tako izazvati clopadanje u slusalaca.
H 0 mer je i ostalim pesnicima najbolje pokazao kako
treba govoriti n e i s tin U. Taj postupak osniva se na k ri \' 0 m
xv. GLAVNE TACKE ZA PESNICKE
I,a k I j u c i van j U . .IeI' Ijucli misle posta pos\c A postoji ili sc PROBLEME I RESENJA. POJEDINE
desava B, Ja ollJa, ako istinski postoji avo doc n i j e (I)), po- ZAMERKE I RESENJA. OPSTI OSVRT NA
stoji ili biva one I'ani j e (A), A to je pogresan zakljuCak. Za- PROBLEME I RESENJA
to, ako je pr\'O (A) neistina, treba dodati Jrugo (I)) ako ta dru-
go nu/.no postoji ili hiva 1I vezi s prvim . .lcr zato sto zna da je Sto se tice problema i njihovih resenja, i koliko ima vr-
drugo (B) istina, nas duh pogresno zakljucuje Ja je i prvo (A) \1.1 tih problema i kojc su, 0 tome maze nam dati jasnu sliku
istina. Primer za to claje Pranje 1I Odiseji. ovakvo razmatranje.
102 Aristote! () pl'snickoj umetno'iti 103

Kako je pesnik podrazavalae bas kao slikar ili koji dru- 1I\(1,~aOposrici II vccoj ili manjoj meri i po pravilima umerno-
gi likovni umetnik, nuzno je da on svagda podrazava jedno oil koja 0 rim sryarim3 resaya, onda se pogreska ne moze
i
od ovoga troga: ili s t v a r k a k ve sub i lei I i k a k v e III'I,lvdati. In, ako to samo moze hiti, ne rreba uopste pravi-
jesu; ili kakve su prema kazivanju i verova- II Illkakvih pogresaka.
I
n j u j u d i; iii, n a j z ad, k a k vet r e bad a bud u. Kao Zarim, moze se posraviri piranje k a k va j e po g r c s-
sredstvo za prikazivanje tih stvari sluzi obican (svakodnev- I ,I, J J Ii Ie 0n a llC in j e nap r 0 r i \' pes n i eke
nil govor ili i tudiee i metafore, a ima jos mnogo i drugih na- IIllll'tnosri kJO rakvc ili protiv necega
cina neobicnoga izrazavanja, jer te postupke pesnieima do- diligoga sto je I.a nju ud sporednc vaznosti?
pustamo. II I IllJnja je pogrcska ako neko, na primer, nijc i'.nao da ko-
Pored toga, zap e s n i c k u u met nos t n e va z e 0111.1llL'ma rogova ncgo da jll je naslikao onako kako se ana
ista pravila kao za politiku (tj. etiku) ili za Ilop'te Ill' moze naslikari. Ako, dalje, ncko zamcra da prika-
k 0ju d rug u u met nos t. PogreSaka koje se prave protiv 1\ .\Ilje nijc istinito, onda tu zamcrku trebJ pobijari odgovo-
same pesnicke umetnosti ima dye vrste: jedne se odnose na IOlll:alim07.da trcba da bude tako,kaosrojeSo-
nju samu, a druge se odnose na nesto sto je za nju 0 d s p o- 10k I I.' il.javio da on prikawje Ijudc ollakvc kakvi treba da
red n e va z nos t i. Na primer: ako je pesnik odabrao da 1111(111, a E u rip i d onakyc kakvi jesu.2 Ako sc nc moze tvrdi-
podrazava nesto sto on ne moze, onda je po g res k a pro- 1111'Icd1lO od togJ, ollLh sc mo/.c odgovoriri dJ Ijudi rako mi-
tiv same pesnicke umetnosti; ali, ako pesnik nije ·.k. Tak\'l' Sll, nJ pripwr, pricc 0 bogovima . .Icr, priknivari ih
pravilno odabrao, nego je, na primer, uzeo da prikazuje ko- 1III.Iko kan sro ih pL'sniei prikal.uju, nije ni boljc a i ne odgo-
nja s obadvema nogama napred ispruzenim, ili je inace ucinio \, 11,1isrini, Ilego mu/.da, u tome slucaj u, ima pra vo K s c n 0-
gresku protiv posebne pojedine naukc, na primer lekarske, ili 1,111, ali, treba odgoyoriri, rakn jc opsre misljenjc. U drugom
koje druge koja tvrdi da je prikazivanje nemogucno, onda je III ,ljU, ncko prikal.ivanjc nije bolje, Jli se moze odgoyoriri
to po g res k a pro t i v poi e din e n auk e, a ne protiv sa- d,1 Il' nckad I.aista rako bilo, kao sto je, n<1 primer,
me pesnicke umetnosti. To su, dakle, gledista s kojih treba is- "110 sto Homer b/.c 0 oruzju: "Vrskom kopljaca sva su im
pitivati i pobijati zamerke koje stoje u problemima. 111pija upravno i'.abodcna". Takav je, naime, u ono vreme
Razmatrajmo najpre zamerke koje se odnose na samu Ilio obicaj, kao Sto je jos i danas u lIira.\
pesnicku umetnost. Ako je prikazano neSto n e m 0 g u c e, Kad se raspravlja da Ii neko Icpo ili ne Icpo
onda je to pogreska, ali ona se mol.e opravdati ako umctnost I'.oyori i Ii radi, onda se, pri odmeravanju te radnje ili to-
na taj naCin postize svoj eilj. Jer eilj je onda tu ako pcsnik na I~.Igovora, Ill' sme vodiri raclllla sal110 0 tomc cia Ii je to dosroj-
taj nacin uzbuduje ili u tome ili kome drugom delu. Primer Iltl ili rL1avo, nego trcha yodiri racuna i
0 lieu koje neStn radi ili
za to daje prizor kako Ahilej goni Hektora.1 Ako se, pak, eilj
! Objasnjelljc 1I n:gistrll illll'lla pod recill lIiiada.
I Objasnjenje u registru imena pod recju Tliada. ; Ohjasnil'l1je 1I registrlJ il1lella pod recjll lIi/ada.
104 Aristotel ( ) pcsnickoj umetnasti 10S

govori, i kome, ili kada, ili kome za volju, ili radi eega to lice Ponekad am fib 0 Ii JOIn (dvosmislenoscu): "A Jeo
nesto radi ili govori, na primer: cla Ii radi veeega dobra koje tre- IIll i proue vec veci oJ Jva dela"; tu je izraz J e ° v c c i dvo-
ba da se postigne, ili radi veeega zla koje treba da se izbcgne. 111"kn.B
Zamerke koje se odnose na i z r a z e treba pobijati po- Neke 7.amerke pobijaju se n a v i k () m govora. Kad ka-
zivajuCi se na t u die u, na primer u stihu: oup ~uc; ~ev rrpwTOv II I ino, Ijlldi misle na vrstu pOIneSana pica; zata pesnik veli
(=najpre gadase mazge), jer mol.da pesnik ne misli na mazge d,1 Il' (;animed vi n 0 Ii j a Divav, Ina da bogovi ne piju vina.
nego na e u va r ej zatim ako se za Dolona kaie: "obliejem I I \Ill' koji kuju l,elew i1i koji drugi metal zovu me d a rim aj
bese grclan", time se ne kal.e cla je bio nesimetricna tela nego 110 \e u pesmi kaie ,.dokoknica koju od kalaja napravi me-
ruian u lieu, jer Kreeani mesto ampoacorrov (=Iepih obraza) d,II". A mogao hi sc taj primer shvatiti j kao metafora.9
kazu wEloec; (=Iepa lika). Pa u stihu l,copon:pov o£ KepUlE (=zi- Ako sc ein i da neka ree znaei nesto p rat v r e l: no, i
vlje utaei) pesnik ne misli na nemesano vino bo za pijanice, IllIda trcba ispitati sta svc ta ree moze da znaci na onom me-
nego na brze toeenje.4 .111. Na primer u izrazu: "tu se zadr7.alo medeno koplje" tre-
Druge stvari obj~snjavaju se met a for 0 In. Na primer h.1 "pitati gde se to kopljc zadrl.alo, sta znaei izraz t u? Da Ii
u stihu: "Svi su bogovi vee i junaei konjiei spali citavu noc", 111.lko, kao!ito Homer govori, iii, kako bi covek najpre mi-
a oclmah po tome: "kad bi na polje on na trojansko baeio Ill), u ploci koja jc suprotna?IO IIi, pri tom ispitivanju, treba
oei ... , glasu se divio frub i svirala i ciki Ijudskoj", tu je s v i P,lllli l1a ono sto C I all k 0 11 prilllecuje da kritieari neka IllC-
metafonicki reeeno mesto In n 0 g i, s v e je vrsta Il1noiine. ,1.1 Ilajprc pogresno razllmeju, pa onda, posro su sami Olirc-
- I onaj izraz: "jedini ne tone" kazan je metaforicki, jer n a j- ddl Illacenjc ahlika, prave svoje zakljucke, pa vcrujuci da je
po z n a t i j e to je ovde j e cl i n 0.5 11I'\llik zaeclo rckao ono sro 011i sami misle, zameraju mu
Pro s 0 cl i j om se pobijaju zall1crke, kao sto je to ura- .i1 0 sc sto proti\'i njihovlI misljenjll. Tako se dogoJilo sa
clio Hip i
j a Tasanin u ovill1 primeriIna; OiOO~EV(alapOrlEV) \111',nanjclllmcsta 0 lkariju: kritieari polan:' od prctpostavkc
ae oi (=nosimo njemu) i TO ~£v ou (au) KUWITu1'}£TUlOfl~PCO d,1 jc on J.akonac; i I.am im je nerazumljivo !ito sc Telcmah
(=kojega jeclan cleo trune od kise), promenivsi u prvom ak- "Ill' s njimc sastan kad ie stigao 1I l.akedclllon. A mol.da
cenat, a drugoIn proInenivsi hak i odbaeivsi akcenat.6 \1.11' sroji o'nako kako b/,ll Kefalenjani. Oni tvrde, nail11c,
Ponekad se zamerka pobija i in t e r pun k e i j 0 m, kao d,1 \e Odisej iz njihma kraja o/.cnio i da jc ime njcgovll tastu
u E 111P e d 0 k I a: "Odmah bivase smrtno sto je naviklo be- II .1d i j e, a nl' Ikarijc. Po tome, l'l'fOvatno je da je taj pro-
smrtno biti, i sto ranije beSe eisto, bivase smesa"J hkl11nastao if. zabludl'.

4 Objasnjenje u registru ill1ena pod re('ju llijada .

.' Objasnjmjc u rcgistru ill1ena pod rc(ju llijada. x Ohja~lljclljc u rcgisrru illlCIU pod rceju [itj,ld./.
6 Objaslljcllje u rcgistru imena pod re('ju Hipija Tasanin. 'J Ohj<lSlljelljl' II registrll IIllClla pod rcejll flii.d./.
7 Objaslljcnje u registru ill1ella pod re(ju ElI1pedok/e. Iii Ohi'l~niclljl' II rl'gi,trll illlCIl'l pod rccjll flii,ltta,
106 Aristote!

Uopste, ono sto je n e m 0 g u c e treba pra vdati r a z 1 0- ( F'I'VRTIODELJAK

z i m a u met nos t i il ion I I
i m s t 0 j e b 0 j e i i 0 P s-
i I
t m m i s j en j e m. Sa gledista umetnosti vise vazi ono sto Ilpml'l1enje tragcdije i cpopejc: gl. XXVI
je verovatno a nemoguce negoli ono sto je moguce a nevero-
vatno. Pa mada je nemoguce da u stvari ima onakvih Ijudi
kako ih je slikao Z e u k sid, ipak se moze odgovoriti da je
bolje tako i
prikazivati, jer ideal treba da prevazilazi stvar-
nost. N I
era z 0 z nos t treba pravdati 0 pst i m m i s j e- I
n j em, a pored toga i tim da ponekad nije nerazlozno, jer je VI. UPOREDENjE TRAGEDljE I EPOPEjE.
verovatno da se neSto deSava i protiv verovatnosti.
PRVENSTVO TRAGEDIjE. SVRSETAK
A k 0 n e k i i z r a z d a j e uti s a k pro t i v r e e n o-
s t i, 0 n d a totr e b a i i s pit i vat i k a 0 S t 0 S e p o- J\ilozda hi ko hio 1I neprilici kad hi imao da odgovori
s t up a k 0 d po b i j ani a u d i j ale k tic i: da Ii je ree 0 is- d.1 I i j e s a v r s en i j c e p s k 0 i lit rag i c k 0 p () d r a-
tom onom eemu se prigovara, i da Ii se izraz odnosi na isto na 1.1 \' ;In j c. Ako je, naillle, savrsenije ono podrazavanjc u
s~omi mislimo da se odnosi, i da Ii je izraz uzet u istom smi- I ome prostote i11lJ U Illanjoj Illcri, J takvo je ono koje pret-
slu u kome ga mi uzimamo, pa posle toga i resavati ili prcma 1'!l\t:l\'lja ohral.OVanll puhliku, onda jc jJsno da je ono pod-
onome sto kaze sam pesnik ili prema onome kako to razume- 1.1/,1\·anjc koje svc podra/,Jva prosto . .In, glulllci Illisk da
va razborit citalac. A prekor i za nerazloznost i za slabost ka- pllhlika nl' hi pobzivala razullll'\'anje I,a prikazivanje ako
raktera opravdan je onda bd pcsnik bez ikakvc potrcbe do- 1I11i sallli nL' hi sto dOLbli, pa 1.:ltO neprestano prave pokre-
nosi ono sto je nerazlozno, kao E u rip i d, na primer, Egeja, lv, kao sto se, na primer, rc1avi frulasi llpravo valjaju kad
ili 10s karaktcr,
na primer Menelajev u Orestu. II('ha da podra/avajll haclIlje diska, i raz\'bce horO\'OL1u
Zamerke, dakle, prave se sa pet g led is t a; ili se za- I .ld sviraju Skilu.
mera necemu sto je nemoguce, ili sto je nerazlozno, ili Tragedija je, dakk, (po tvrl1enjll nekih) taha, kau sro
sto je u moraln0111 smislu lose, ili sto je proti- II tako i stariji glu11lci ocenji\'Jii igru svojih naslcdnika: ~:1 i-
v r e C n 0, ili sto je p rut i v p r a v i I ape s n i eke u III e t- II I" k 0 je, naillll', nal.V:1O I< a lip i d a majlllunom, jn je su-
nos t i. ReSenja treba traziti prema navcdenilll rubrikallla, a \ 1\(' pretl'l'i\aou milllickilll pokretillla, a takvo ie hilo Illislje-
ima ih dvanaest. IlJl' i 0 Pin d:1 r u. A kako Sll se ti 11llal1i glu11lci odnosili pre-
111.1starijillla, uko se i cela dra11lska uIlletl10st odnosi prelll;l
vp"koj Ullll,t!losti. Daklc, tnde, epska Ullletllost illla ot11leni,
Jl' glcdaoce, koji nc trJ/,e nikakvih Illilllickih pokreta, a tra-
gl"lJ ima ncohrazO\'anc glcdaoCl'. Ako je, prcllla tOllle, tra-
1'.lcka ulllctnost prosta, onda Ie ona, tndi "c, zacelo i gora.
108 Aristotel ) pcsnickoj UITIctnosti 109

Pre svega, moze se odgovoriti, ta optuzba ne po gad a III Jlijada ima mnogo takvih delova i Odiseja, koji vec i sa-
umetnost pesnicku nego glumacku,jerpreteriva- 1111/,:\ sc imaju dovoljnu duzinu. Pa ipak su te pesme sasta-
.ti u pokrefima moze i rapsod, kao sto je to bnio So s i s t rat, 11(,11l' sro sc moze savrsenije, i one predstavljaju podrazava-
a isto tako i pevac, kao sto je to cinio M n a sit e j Opunea- "11' jL'dinstvcnt' radnje koliko je god to moguce.

nino Zatim, nije ni svako kretanje tela za osudu, inaee bi se i
igra morala osuditi, nego samo preterano kretanje losih glll-
maca, a to se zameralo i K a 1 i P i d u, a zamera se Janas i
drugima, jer ne lImeju da prikazuju slobodne zene.
Ako, dakle, tragedija odudara svima tim preimucstvi-
111.1, ;1,()sim toga, i posebnim umetniekim zadatkom - jer te
IlIlIrtnosti ne smeju da izazivaju ma kakvo umetnicko uziva-
'11(', Ilcgo samo ono koje smo vec ranije pomenuli - onda jt'

Tragedija,najzad,postize svoj zadatak i bez IlL ('vidno da t rag e d i j a z a s III Z u i e p r v ens t v 0, jer
1111.1 svoj cilj potpunije postii.e nego epopeja.
m i m i c k i h po k r eta, isto onako kao i e pop e j a; jer vec
i samo eitanje pokazujc kakva je ona. Ako njoj, dakle, pripa- o tragediji i cpopeji, 0 njima samima, i 0 njihovim vr-
I.lma i sastavnim delovima, i koliko ih ima i u cemu se raz-
Ja prvenstva bar iz drugih razloga, onda zacelo nije nu7.no
voditi raeuna 0 gornjem prekoru. Iii Ilill, i 0 uzrocima njihove uspelosti ili neuspelosti, i, naj-
Zatim, njoj pripada prvenstvo zatosto i mas v est 0 1,ILi, 0 zamerkama i 0 nacinima rdenja, neka bude reeeno
i m a i e pop e j a sta vise, ona moze da se sluzi i njezinim
IlIldw.
metrom; osim toga, ona ima ne neznatan deo, muziku, koja
umetnickom uzivanju daje najvecu iivost, i pozorisni aparat.
Pored toga, ona vrsi taj uticaj i kad se bta i kad se na pozor-
nici prikazuje.
Tragediji, dalje, pripada prvenstvo i po tome sto n j e-
no podrazavanje postize svoj cilj u krace
v rem e. Jer, ono sto je zbijcnije vise se svidi nego ono sta je
vezano za mnogo vremena. Mislim, na primer, na sluCaj kad
hi ko S () f 0 k I 0 v a Fdipa dao u onoliko stihova koliko ih
ima I lijada.
Najzad,epsko podrazavanjc ne daje ni ta-
k v u j e din s t v l' nos t. Da tako stvar stoji, dokazuje to sto
se iz svakog epskoga dela 11107.eizvuci gradivo za vise trage-
dija. Otuda, ako epski pesnici obraduju jedinstvenu pricu,
ana izlazi ili suvise kusa ako i~obdelavaju u malam obimu,
iIi, ako jc produzuju prema metru, dajl' utisak razvoJnjeno-
sti, na primer: ako jt: epopeja sastavljena iz vise radnji, kao