I Uvod u Sociologiju

1. Predmet sociologije je:

c) društvo u celini i njegove pojave

2. Sociologija je:
a) nauka o društvu sa specifičnim pristupom, predmetom i metodologijom

3. Pod sociologijom se podrazumeva:

c) posebna nauka o društvu

4. Sociologija proučava:
c) strukturu i dinamiku društva u celini

5. Pojavu i razvoj sociologije omogućili su:

c) buržoazija

6. Nastanak sociologije se vezuje za:

c) XIX vek

7. Sociologija je nastala zahvaljujući:

b) buržoaziji iz XIX veka

8. Za razvoj sociologije presudnu ulogu ima:

a) razvoj drugih nauka

9. Naturalizam u sociologiji označava:

c) tumačenje društvenih pojava isključivo kao posledica prirodnih faktora

10. Jedan od pravaca u sociologiji je:

a) naturalizam

11. Psihologizam je:

b) posebna sociološka koncepcija

12. Fenomenalizam predstavlja:

b) pravac u sociologiji

13. Ko se smatra osnivačem pozitivizma:

b) Ogist Kont

14. Ko je dao ime sociologiji:

c) Ogist Kont

15. Ko je Rajt Mils:

b) Američki sociolog dvadesetog veka

16. Šta je predmet sociologije:

c) društvo i sveukupnost društvenih pojava

17. Šta je sociologija:

b) posebna nauka o društvu

18. Da li sociologija ima svoj jezik i svoju terminologiju:

b) sociologija ima svoj jezik i svoju naučnu terminologiju

19. Šta je saznajni zadatak sociologije:

c) naučno objašnjenje društvenih pojava

20. Koje su tendencije globalnih (makro) procesa:

b) socijalizacija, modernizacija, kibernetizacija, masovna kultura i multikulturalizam

21. Koje su metode za sređivanje i prikazivanje podataka:

c) klasifikacija, merenje, statistički metod i analiza sadržaja
22. Koji su poznati predstavnici kritičke sociologije:
c) Rajt Mils, Alvin Guldner, Tomas Botomor

23. Šta je sociometrija u sociologiji:

a) specifična tehnika za merenje društvenih i socijalno-psiholoških veza i odnosa unutar manjih
društvenih grupa

24. Koje su glavne metode za prikupljanje podataka:

c) posmatranje, razgovor, anketa i alanliza sadržaja

25. Kako se vrši naučno posmatranje:

a) naučno posmatranje se odvija prema unapred predviđenim pravilima, planu i sa unapred određenim
ciljem

26: Šta karakteriše sociologiju kao nauku:

a) predmet, teorijski pristup, jezik i metodologija istraživanja

27. Kakav je metod multivarijantne analize:

c) reč je o kvantitativno-statističkom postupku za proučavanje uzročno-posledičnih i drugih
determinističkih odnosa u društvu

II Odnos priroda, čovek i društvo

28. Oruđa za rad predstavljaju:

b) neophodni element rada sa kojima se deluje

29. Šta su oruđa za rad:

a) sredstvo preko koga čovek deluje na predmete rada

30. Šta predstavljaju oruđa za rad:

a) jedan od najvećih ljudskih izuma
31. Navedite šta su oruđa za rad:
a) sredstva preko kojih se deluje na predmete rada

32. Za ljudski rad se može reći da je:

a) svesna i svrsishodna aktivnost čoveka

33. U predmete rada spada:

c) sadržaji na koje čovek deluje

34. Mašina kao oruđe za rad se razlikuje od drugih oruđa po tome što:
a) služi i kao izvor energije

35. Sredstva za rad su:

b) predmeti koje čovek upotrebljava

36. Kao osnovni elementi rada smatraju se:

b) oruđa

37. Šta je osnovna funkcija kulture:

b) kultura povezuje ljude i razdvaja društvo od prirode

38. Šta je rad u odnosu na društvo i kulturu:

c) rad je osnovni društveni i kulturni proces kojim se posreduje između čoveka i prirode

39. Koji su strateški resursi u postindustrijskom društvu:

b) u postindustrijskom društvu strateški resurs je znanje

40. Koja su tri osnovna činioca svake društvene proizvodnje:

c) čovek sa svojim znanjem i iskustvom, sredstva za rad i predmeti rada
41. Koji su ključni pokretači proizvodnje u praistorijsko doba:
b) ključni pokretači proizvodnje u praistorijsko doba su vetar, voda, snaga mišići ljudi i životinja

42. Prema tehnološkom kriterijumu, dosadašnji istorijski razvoj deli se na tri perioda:
b) predindustrijski (agrarni) period, industrijski period i postindustrijski period

43. Šta je demografija:

b) demografija je nauka o stanovništvu, o kretanju i razvoju stanovništva

44. Koji je glavni oblik svojine u kapitalizmu:

b) glavni oblik svojine u kapitalizmu je privatna svojina

45. Tvorac “večitog zakona o razvoju stanovništva” je:

c) Robert Maltus

46. Šta čini prirodnu sredinu:

a) prirodnu sredinu čini celina okolnosti i uslovi koji utiču na neko društvo

47. Koji je motiv zaposlenih u kapitalizmu:

a) motiv zaposlenih u kapitalizmu je dobra zarada

48. Koji je kadrovski profil u postindustrijskom društvu:

b) kadrovski profil u postindustrijskom društvu je naučnik, stručnjak informatičak

III Struktura društva

49. Strukturu društva čine:

a) elementi i odnosi između elemenata

50. Pod pojmom svojina se podrazumeva:

b) odnos između ljudi i stvari gde ljudi prisvajaju stvari

51. Društveni sloj je:

b) skupina ljudi koji imaju isti položaj

52. Klase su:

b) velike skupine ljudi istog položaja i uloge

53. Za partiju i stranku se može reći da predstavljaju:

a) elemenat političke strukture

54. Partija i stranka kao društvene tvorevine su:

a) društvene organizacije

55. Šta su po vašem mišljenu produkcioni odnosi:

b) odnosi u proizvodnji nastali usled delovanja svojinskih odnosa

56. Koje su revolucionarne promene nastale na prelasku iz robovlasništva u feudalizam:

b) promena produkcionih odnosa

57. Ideologija kao društvena tvorevina je:

c) pogled na svet određene veće skupine ljudi

58. Za filozofiju kao društvenu tvorevinu se miže reći da je:

c) načelan prilaz u objašnjenju stvarnosti

59. Moral kao poseban oblik društvene svesti predstavlja:

c) elemenat pravno političke nadgradnje

60. Običaji kao društvena tvorevina su:

b) specifična pravila regulisanja društvenih odnosa
61. Šta je društvena grupa:
a) skupina ljudi radi izvršavanja određene uloge

62. Šta je oligarhija:

c) oblik vladavine manjeg broja ljudi

63. Šta je tehnokratija:

a) specifičan društveni sloj

64. Društvena uloga predstavlja:

a) elemenat horizontalne strukture društva

65. Društvena zajednica je društvena tvorevina koju posebno karakteriše:

a) trajno zajedništvo radi obavljanja jedne ili više delatnosti

66. Svojina je:

c) specifičan društveni odnos gde ljudi prisvajaju stvari

67. Nacije kao društvene tvorevine su pre svega:

b) etničke zajednice

68. Za kaste kao društvene tvorevine se može reći da predstavljaju:

b) zatvoreni društveni slojevi

69. Šta je nacionalizam:

b) nacionalizam je pokret nacionalne isključivosti i hegemonije, gde se sopstvena nacija nekritički
pozitivno vrednuje u odnosu na druge nacije

70. Šta je svojina:

b) svojina je istorijski ustanovljen društveni odnos nejednakih mogućnosti individualnog, zajedničkog ili
kolektivnog prisvajanja, korišćenja i raspolaganja ograničenim prirodnim i društveno-kulturnim dobrima
71. Šta je društvena institucija:
b) društvena institucija je ustaljen, usvojen, uobličen način vršenja društvenih delovanja koji je značajan
za održavanje i funkcionisanje društvenog poretka

72. Šta je grad u sociološkom smislu reči:

b) grad je gusto naseljeno mesto, sa većim brojem stanovnika i razvijenim globalnim društvenim
funkcijama

73. Kakvo je elitističko shvatanje društvene strukture:

b) elitističko shvatanje društvene strukture jedno je od najrazvijenijih stanovišta u savremenoj sociologiji

74. Kakva je organizacija prostora na selu:

c) organizacija prostora na selu je spontana i segmentarna

75. Kakva je socijalna interakcija u gradu:

a) socijalna interakcija u gradu je formalna i sekundarna: brojni, raznovrsni, površni i kratkotrajni susreti
sa nepoznatim licima

76. Šta je pravo u sociološkom tumačenju:

a) pravo je sistem pisanih pravila koja propisuje država

77. Ko su demokratski akteri građanskog društva:

a) demokratski akteri građanskog društva su aktivni građani

78. Koji je okvir demokratskog delovanja u građanskom društvu:

c) lokalne zajednice

79. Koja su sredstva delovanja i načini regulacije demokratskog poretka u pravnoj državi:
a) pravne procedure i pravila političke igre

80. Šta je ideologija:

c) ideologija je skup stavova veće skupine ljudi o važnijim pitanjima društva

81. Šta je politika:

c) politika je veština upravljanja društvom posredstvom specifičnih javnih ustanova i organizacija (države
i političke stranke)

82. Šta je buržoazija:

b) buržoazija je klasa koja svoj društveni i ekonomski status zasniva na kapitalnim odnosima

83. Šta je alijenacija:

a) alijenacija je otuđenje, odvajanje čoveka od njegove ljudske suštine, poremećaj odnosa sa drugim
ljudima, gubljenje ličnosti

IV Dinamika društva, društvene promene, kretanje, pokretljivost

84. Dinamika društva je:

a) promena u strukturi društva

85. Progres karakteriše:

a) nastanak novih elemenata i novih odnosa u društvenoj strukturi

86. Društvena revolucija predstavlja:

b) nastajanje novih odnosa u društvu

87. Stagnacija društva je:

b) relativno mirovanje elemenata i odnosa u strukturi društva

88. Revolucija u sociološkom pogledu je:

b) promena odnosa između elemenata u strukturi društva

89. Evolucija je:

c) promena elementa u strukturi društva
90. Progres je:
c) nastanak novih elemenata i novih odnosa u strukturi društva

91. Stagnacija je:

b) relativno mirovanje elemenata i odnosa u društvu

92. Pod globalizacijom u savremenom svetu se podrazumeva:

b) savremeni društveni odnosi, procesi i pojave svetskih razmera

93. Egalitarizam je:

b) politička, ekonomska i pravna jednakost ljudi

94. Oblici društvene pokretljivosti su:

b) horizontalna i vertikalna

95. Horizontalna društvena pokretljivost je:

b) promena uloga pojedinaca u društvu

96. Vertikalna društvena pokretljivost je:

a) promena položaja ljudi u društvu

97. Migracija je:

c) kretanje stanovništva

98. Emigraciju čini:

b) stanovništvo koje se iseljava

99. Koje su revolucionarne promene nastale na prelasku iz robovlasništva u feudalizam:

a) promene produkcionih odnosa
100. Koje su najznačajnije promene nastale na prelasku iz feudalizma u kapitalizam:
a) tehničko tehnološke promene

101. Kada je nastala robna proizvodnja:

b) na prelasku iz feudalizma u kapitalizam

102. U razvoju koje oblasti je poreklo tehničko tehnološke revolucije:

b) razvoju nauke

103. Šta se podrazumeva pod industrijskom revolucijom:

b) promene u vrsti i načinu proizvodnje

V Promene i razvoj društva

104. Šta obuhvata društvena pokretljivost:

c) promene uloga i položaja pojedinaca i grupa u društvu

105. Šta je društveni napredak:

a) društveni napredak je onaj društveni razvoj koji je usmeren prema pozitivnim ciljevima i
fundamentalnim vrednostima čovekovog društvenog života

106. Šta je društveni razvoj:

a) niz povezanih promena istog smera koje dovode do stvaranja novih tvorevina u društvu kao celini ili u
nekom njegovom važnom delu

107. Koji oblici društvene pokretljivosti postoje:

b) horizontalna pokretljivost, vertikalna pokretljivost i prostorna pokretljivost

108. S kojim procesima je povezana savremena pokretljivost:

c) procesima industrijalizacije, deagrarizacije i urbanizacije

VI Kultura I društvo

109. Šta je govor:

b) govor je opšta sposobnost i mogućnost čoveka da se izrazi na artikulisan način

110. Čime je čovek utilitarno rukovođen u svojim moralnim postupcima:

c) čovek je u svojim moralnim postupcima utilitarno rukovođen brzim sticanjem imetka, ličnim uspehom,
srećom i zadovoljstvom

111. Šta je cilj masovne kulture:

c) cilj masovne kulture je da značajne kulturne vrednosti, pomoću masovnog komuniciranja
popularizuje, i učini ih dostupnim širokim slojevima društva

112. Šta je elementarna socijalizacija:

c) elementarna socijalizacija je usvajanje već stvorenog kulturnog nasleđa

113. Šta je inkulturacija:

c) inkulturacija je faza u razvoju u kojoj se čovek prema ponuđenom kulturnom nasleđu odnosi aktivno

114. Šta je jezik:

b) jezik je konkretna manifestacija opšte čovekove sposobnosti da se izrazi na artikulisan način

115. Šta je interakcija:

a) interakcija je međudelovanje, uzajamno uticanje na ponašanje između najmanje dve ličnosti
116. Šta je društvo:
c) društvo je velika skupina ljudi sa funkcijom stvaranja uslova opstanka te skupine

117. Šta je konformizam:

a) konformizam je prilagođavanje većinskom i vladajućem obrascu ponašanja

118.Šta je kič:
b) kič je tvorevina koja podseća na umetnost

119. Šta je šund:

a) šund je deo kiča koji podseća na književnost

120. Čime se odlikuje vrhunska kultura:

c) vrhunska kultura se odlikuje originalnošću, neponovljivošću, duhovnošću, elegancijom i stvaralačkom
inovacijom