1

Obligacije sa više predmeta

1. Alternativne obligacije

To su obligacije sa 2 ili više predmeta koji se duguju, a dužnik se oslobađa

obaveze tako što predaje 1 od tih predmeta (izvrši jednu prestaciju). Due res in
obligatione, una res in solutione.

Predmet ispunjenja određuje se pomoću prava izbora koje može pripadati

dužniku, poveriocu ili trećem licu - presudna je zajednička volja ugovornih
strana, a ukoliko nje nema onda važi zakonska pretpostavka da dužnik ima pravo
izbora.

Kada dužnik ima pravo izbora, on odlučuje koji će predmet predati poveriocu.
On ovo pravo treba da vrši u roku koji je određen ugovorom ili zakonom - nakon
isteka tog roka, poverilac ga opominje, a ukoliko ni nakon opomene nije ispunio
svoju obavezu, poverilac ga može tužiti (formuliše tužbeni zahtev koji mora da
glasi alternativno) i ukoliko je tužb.zahtev usvojen - presuda takođe mora glasiti
alternativno (tako da ni u ovom izvršnom postupku dužnik ne gubi svoje pravo
izbora). Kada prestaje njegovo pravo izbora? ---> Č lan 405

(1) Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari
ne bude potpuno ili delimič no predata poveriocu po njegovom izboru.

Kada poverilac ima pravo izbora ---> (2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne
izjasni o izboru u roku određenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to
mu odrediti primeren rok, posle č ijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Kada treće lice ima pravo izbora ---> Č lan 406

Ako izbor treba da izvrši neko treć e lice, a ono to ne uč ini, svaka strana može zahtevati da izbor
izvrši sud.

Č lan 404

(1) Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je
izabrala, i od tog č asa izbor se više ne može menjati.

(2) Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od poč etka bila jednostavna i da je njen predmet
od poč etka bila izabrana stvar.
 2

(izbor je neopoziv; pravo izbora je pravna moć, preobražajno pravo - obligacija

se iz složene pretvara u jednostavnu na osnovu volje jedne strane).

Do pretvaranja može doći i mimo volje jedne strane - na osnovu nemogućnosti

ispunjenja jednog predmeta (usled nekog događaja koji je rezultat više sile ili
krivice jedne ili druge strane u oblig.odnosu) :

- propast svih predmeta, obligacija se gasi

- usled više sile, ukoliko je ostao jedan predmet, obligacija se svodi na preostali
predmet i taj se predmet predaje poveriocu

- krivica jedne ili druge strane ---> vodi se računa o dve stvari : ko je kriv i ko
ima pravo izbora?

Č lan 408

(1) Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran dužnik,
obaveza se ogranič ava na preostali predmet u sluč aju da pravo izbora pripada njemu, a ako
pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu
štete.

(2) Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran
poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u sluč aju da njemu pripada pravo izbora, on može
tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima
poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.

2. Fakultativne obligacije

To su takve obligacije u kojima dužnik duguje 1 određen predmet ali se može

osloboditi obaveze ispunjenjem nekog drugog predmeta (pravnim poslom ili
zakonom određeno).

I Fakultativne obaveze

Ovlašć enje dužnika u fakultativnoj obavezi

Č lan 409
3

Dužnik č ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze
dajuć i neki drugi određeni predmet, može se koristiti tom moguć nošć u sve dok poverilac u
postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimič no predmet obaveze.

Ovlašć enja poverioca u fakultativnoj obavezi

Č lan 410

(1) Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i
drugi predmet, kojim dužnik, ako hoć e, može takođe ispuniti svoju obavezu.

(2) Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik odgovara, poverilac
može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajuć i predmet koji je
ovlašć en dati umesto dugovanog predmeta.

II Fakultativna potraživanja

Č lan 411

(1) Kad je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može umesto dugovanog predmeta
zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, dužnik je dužan predati mu taj predmet ako
poverilac to zahteva.

Razlika fakultativnih i alternativnih obligacija :

- kod alt. se duguje dva ili više predmeta, a obaveza se ispunjava samo jednim
predmetom, dok kod fak. se duguje 1 predmet ali se obaveza može ispuniti i
nekim drugim predmetom (1 stvar je predmet obligacije ali su 2 stvari predmet
ispunjenja - una res est in obligatione, due res sunt in solutione)

- fak.obligacije nisu složene oblig.

- kod fak.oblig. nema prava izbora, izjava dužnika je opoziva - sve dok poverilac
ne dobije predmet ispunjenja
 4

- slučaj naknadne nemogućnosti ispunjenja, kod fak.obligacija ako događaj ima

karakter više sile, oblig.se gasi; krivica dužnika - ovlašćen je da preda poveriocu
drugi predmet; krivica poverioca - oblig.se gasi, a dužnik ima pravo da zahteva
od njega naknadu štete (ne kao kod alt.oblig. gde poverilac može da ponudi NŠ i
zahteva ispunjenje drugim predmetom)

Koji su izvori fak.oblig? ---> Ugovor, testament, zakon

2 vrste zakonskih fakultativnih obligacija :

1. Pravila o prekomernom oštećenju - između obaveza ug.strana postoji

očigledna nesrazmera (rezultat zablude jedne ug.strane), strana koja je u zabludi
može tražiti poništenje ugovora zbog rušljivosti - posledica je restituacija, druga
strana vraća sve što je primila - ali ZOO predviđa: druga strana može se
osloboditi obaveze ukoliko preda novčani iznos (umesto vraćanja) koji će biti
dopuna do prave vrednosti obaveze

2. Revokacija poklona zbog osiromašenja poklonodavca - 2 situacije kada

poklonodavac opoziva poklon (traži povraćaj poklona): slučaj grube
nezahvalnosti poklonoprimca i slučaj osiromašenja poklonodavca (PD je, nakon
učinjenog poklona, zapao u veliku oskudicu i nema nužnih sredstava za život;
može opozvati poklon, pa je PP dužan da vrati poklon ALI, prema predratnim
pravilima, on se može osloboditi obaveze vraćanja poklona ako pristane da
poklonodavcu daje sredstva za izdržavanje koja su mu neophodna)

Obligacije sa više dužnika/poverilaca

Deljive obaveze

Č lan 412

(1) Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista
svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inač e
obaveza je nedeljiva.
5

Manji značaj kod dualističkih oblig. - rakid ugovora zbog neispunjenja

(jednostr.izjava volje P pošto D nije ispunio svoju obavezu), raskid je dozvoljen
osim u slučaju kada se radi o neispunjenju neznatnog dela.

Veći značaj kod pluralističkih oblig. - oblig. sa više D/P, dug/potraživanje se deli
na onoliko delova koliko ima D/P (svaki D odgovara za svoj deo duga); takve
pluralističke oblig. nazivaju se još i zajedničke, upojedinačene, podeljene
obligacije; postoji onoliko obligacija koliko ima lica na D/P strani, svaka
obligacija je nezavisna i samostalna od one druge; dele se na aktivne i pasivne
zajedničke obligacije :

Č lan 412

(2) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza se deli među njima na jednake delove,
ako nije određena drukč ija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.

(3) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake
delove, ako nije što drugo određeno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo
potraživanja.

Kako se određuje veličina delova koji se duguju/potražuju? ---> unutrašnji

pravni odnosi koji postoje između samih D/P, a ako toga nema - pravilo je da se
duguju/potražuju jednaki delovi

Više D duguju deljivu obavezu podeljeno, a mogu je dugovati solidarno samo ako
je tako ugovoreno ili zakonom propisano ---> Pretpostavka solidarnosti : Č lan 413

Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju
poveriocu solidarno, osim ako su ugovarač i izrič no otklonili solidarnu odgovornost.

Solidarne obligacije

To su takve oblig. kod kojih na D/P strani ima više lica ali se obaveza
isplaćuje/naplaćuje u celini. Svaki od D je dužan da isplati ceo dug, svaki od P
ovlašćen je da naplati celo potraživanje. Iako je deljiv predmet, on se pod
određenim uslovima smatra nedeljivim (duguje/potražuje se u celini).

Solidarnost se nikada ne pretpostavlja (izuzetak je čl.413), tako da ona može

nastati samo ako je predviđena zakonom, ugovorom ili testamentom.
 6

Pasivne solidarne obligacije - solidarnost dužnika

Č lan 414

(1) Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može
zahtevati njeno ispunjenje od koga hoć e sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan
dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju.

(2) Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim
uslovima i uopšte sa različ itim odstupanjima.

Solidarnost dužnika nije pravilo već je izuzetak koji mora posebno biti predviđen
zakonom, ugovorom ili testamentom (ZOO predviđa na više mesta ---> čl.206,
st.1 - solidarna odgovornost više lica koji zajedno prouzrokuju štetu, naručioca i
izvođača radova na nepokretnosti - čl.208, roditelja i dece za štetu koju
prouzrok.deca - čl.166).

Solidarnost dužnika je jedno lično sredstvo obezbeđenja potraživanja.

Pravna dejstva pasivne solidarnosti :

1. Dejstva između P i D

Dužnici se uzajamno zastupaju; radnje koje preduzme 1 solid.dužnik smatraju se

kao da su obavljene u ime i za račun svih ostalih solid.dužnika (ako jedan istakne
prigovor, posledice će se odnositi i na ostale).

Postoji jedno ograničenje : ne dejstvuju prema svim sadužnicima sve radnje,

već samo one koje su korisne svima (ne dejstvuju one radnje koje otežavaju
položaj ostalih sadužnika) --->

Docnja jednog dužnika i priznanje duga

Č lan 421

(1) Docnja jednog solidarnog dužnika nema dejstvo prema ostalim dužnicima.

(2) Isto važi i za priznanje duga koje bi izvršio jedan od solidarnih dužnika.

ALI ---> Docnja poverioca

Č lan 420

Kad poverilac dođe u docnju prema jednom solidarnom dužniku, on je u docnji i prema ostalim
solidarnim dužnicima.
7

Odricanje od zastarelosti

Č lan 422

(2) Odricanje od navršene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dužnicima.

Prestanak dejstava odnosa između P i D :

- ispunjenje (redovan način gašenja) obligacije u celini od strane jednog 1
dužnika, prestaje odnos između P i svih D, svi D se oslobađaju obaveze a
obligacija se gasi
- isto dejstvo ima i deponovanje ugovorene stvari kod suda
- obligacija može prestati na više načina :

Prebijanje

Č lan 415

(1) Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik.

(2) Solidarni dužnik može potraživanje svog sadužnika prema poveriocu prebiti sa
poverioč evim potraživanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadužnika u
solidarnoj obavezi.

Otpuštanje duga

Č lan 416

(1) Otpuštanje duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i
ostale dužnike.

(2) Ali, ako je otpuštanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dužnika s kojim je izvršeno,
solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema međusobnim odnosima dužnika pada na
njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Prenov

Č lan 417
 8

(1) Prenovom koji je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali
dužnici.

(2) Ali, ako su poverilac i dužnik prenov ogranič ili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza
ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.

Poravnanje

Č lan 418

Poravnanje koje je zaključ io jedan od solidarnih dužnika sa poveriocem nema dejstva prema
ostalim dužnicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ogranič eno na
dužnika sa kojim je zaključ eno.

Sjedinjenje

Č lan 419

Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste solidarne obaveze,
obaveza ostalih dužnika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada.

2. Dejstva između samih D

Ukoliko su svi D zajedno ispunili obavezu, onda se ispunjenjem duga gasi i odnos
između njih samih.
Ukoliko je jedan od njih ispunio ceo dug, onda se ugasila obaveza prema P, tako
da niko ništa njemu ne duguje ali zato nastaje novi pravni odnos između samih D
jer i dalje treba da se teret isplaćenog duga podeli na sve solidarne dužnike.
Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac svojih sadužnika --->

Član 423

(1) Dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo
obaveza koji pada na njega.

(2) Pri tome nije od uticaja okolnost što je poverilac nekog od sadužnika oslobodio duga ili mu
je dug smanjio.

(3) Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve
dužnike.
9

Ovaj novi obligacioni odnos koji je nastao nije solidarni već zajednički (naziva se
pravom regresa). On se razlikuje od personalne subrogacije - situacija kada treće
lice stupa u sva prava P koja on ima prema D (isplata sa subrogacijom) -
obligaciju je umesto dužnika ispunilo treće lice na osnovu sporazuma sa
dužnikom ili poveriocem, ili zbog toga što je imalo pravni interes da oblig.bude
ispunjena, pa treće lice stupa na mesto P i ima pravo da od D zahteva sve ono što
je isplatilo poveriocu.

Razlika između prava regresa i pers.subrogacije - kod prvog, dužnik zahteva sve
osim dela koji pada na njega, dok kod drugog on zahteva sve što je isplatio.

Kako se određuje veličina dela koja pada na svakog solidarnog dužnika? 3

pravila : ugovor između D; ako nema ugovora, onda se utvrđuje na osnovu
unutrašnjih pravnih odnosa između D; ako ni toga nema, pravilo je da svaki D
duguje jedan deo.

Č lan 424

(1) Ako nije što drugo ugovoreno ili inač e ne proizlazi iz pravnih odnosa uč esnika u poslu, na
svakog dužnika dolazi jednak deo.

(2) Ali, ako je solidarna obaveza zaključ ena u isključ ivom interesu jednog solidarnog dužnika,
on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

Aktivne solidarne obligacije - solidarnost poverioca

Solidarnost se ne pretpostavlja

Č lan 425

Kad na poverilač koj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili
zakonom određena.

Sadržina solidarnosti

Č lan 426

(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad
jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.

Ove obligacije nemaju veći praktični značaj, postoji rizik hoće li se svi P namiriti,
odnosno onaj P koji je primio ispunjenje hoće li svim P dati onaj deo koji im
pripada.
 10

1. Odnos solid. P prema dužniku

Svaki solid. P ima pravo da zahteva isplatu celog potraživanja, ali dužnik može
ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere sve dok neki P ne zatraži
ispunjenje.

Svaki od solidarnih P ovlašćen je da preduzima sve one radnje kojima se štite

interesi i ostalih P (npr da dovede D u docnju), ali niko od njih nema pravoda
preduzima one radnje koje idu na štetu ostalih P.

Postoji individualno, samostalno potraživanje prema D, tako da svaki solid. P

svojim potraživanjem može slobodno raspolagati, s tim što se činjenice koje se
tiču ličnosti jednog solid. P ne tiču ostalih, već deluju jedino između njega i
dužnika.

Prebijanje

Č lan 427

(1) Dužnik može izvršiti prebijanje svoje obaveze sa potraživanjem koje ima prema poveriocu
koji mu zahteva ispunjenje.

(2) Prebijanje sa potraživanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dužnik može izvršiti
samo do visine dela solidarnog potraživanja koje pripada tom poveriocu.

Otpuštanje duga i prenov

Č lan 428

Otpuštanjem duga i prenovom između dužnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna

obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja poverioca.

Poravnanje

Č lan 429

Poravnanje koje je zaključ io jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom nema dejstva prema
ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi
samo na deo poverioca sa kojim je zaključ eno.
11

Sjedinjenje

Č lan 430

Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dužnika, svaki od ostalih solidarnih
poverilaca može od njega zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Docnja

Č lan 431

(1) Kad dužnik dođe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema
ostalim poveriocima.

(2) Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Priznanje duga

Č lan 432

Priznanje duga uč injeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Zastarelost

Č lan 433

(1) Ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ne teč e zastarevanje, to ne
koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje teč e i dalje.

(2) Odricanje od zastarelosti izvršeno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

2. Odnosi između poverilaca nakon ispunjenja

Pošto se ispunjenjem obaveze jednom solid. P gase potraživanja svih P, onaj koji
je primio isplatu postaje dužnik ostalih. Svaki solid. P ima pravo da zahteva od P
 12

koji je primio ispunjenje od D da mu preda deo koji mu pripada. Ako iz odnosa

među P ne proističe što drugo, svakom solid. P pripada jedan deo - čl. 434

Nedeljive obaveze

To su one obligacije čiji se predmet ne može podeliti i ispuniti u više delova jer
tada delovi gube svojstvo koje ima ceo predmet i tom podelom se umanjuje
vrednsot predmeta. Mogu da budu apsolutno nedeljive (predmet je po prirodi
stvari nedeljiv, npr dijamant) i relativno nedeljive (predmet je po svojoj prirodi
deljiv ali ga ugovorne strane u konkretnom slučaju tretiraju kao da je nedeljiv).

Postoji više D/P koji duguju/potražuju obavezu koja je zbog svoje nedeljivosti
isplaćuje/naplaćuje u celosti.

Dele se na pasivne i aktivne nedeljive obligacije :

Č lan 435

(1) Za nedeljive obaveze u kojima ima više dužnika shodno se primenjuju propisi o solidarnim
obavezama.

(2) Kad u nedeljivoj obavezi ima više poverilaca među kojima nije ni ugovorena ni zakonom
određena solidarnost, jedan poverilac može zahtevati da dužnik ispuni njemu samo ako je ovlaš
ć en od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inač e svaki poverilac može zahtevati od dužnika
da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je položi sudu.
13

Ugovor
 14

Ugovor je saglasnost volja koja proizvodi određeno pravno dejstvo na osnovu

kojeg nastaju, menjaju se ili ukidaju pravni odnosi.
Reč “ugovor” označava tri različite stvari :

1. Ugovor kao pravni akt - saglasna izjava volje dva ili više lice kojom se postiže
neko pravno dejstvo; ugovor je uvek dvostrani pravni posao jer je za njegov
nastanak potrebna izjava volje najmanje dva lica; ugovorom se postiže
obligacionopravno dejstvo - ogleda se u zasnivanju, menjaju i gašenju
obligacionih odnosa; oblig.ugovor ima prvenstveno imovinski karakter

2. Ugovor kao pravni odnos - pravni odnos koji proizlazi iz ugovora kao pravnog
akta (obligacionopravni, naslednopravni, porodičnopravni odnosi, itd.); pravno
stanje, rezultat postignute saglasnosti

3. Ugovor kao dokument/isprava - ugovorna, pisana isprava koja sadrži saglasne

izjave volje ugovornika

Sloboda ugovaranja

To je osnovni princip ugovornog prava, izraz je načela autonomije volje - sloboda

svakog pojedinca da sam, po sopstvenoj volji, oblikuje svoje pravne odnose
(individualna volja je iznad zakona, ona sama stvara pravne norme i pokorava se
onim pravnim normama koje je sama stvorila; pravni subjetki stvaraju svojom
slobodnom voljom pravne norme koje ih obavezuju na određeno međusobno
ponašanje).

Autonomija volje

Č lan 10

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i

dobrih obič aja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Princip slobode ugovoranja sastoji se iz više različitih sloboda od kojih su 4

najvažnije : da li će se ugovor zaključiti, sa kim, sloboda da se odredi sadržina
ugovora i forma ugovora.

Sloboda ugovoranja nije apsolutna, da bi se sprečila zloupotreba (zbog

ekonomske i socijalne nejednakosti ugovornih strana) ona mora biti ograničena.
15

Opšta ograničenja slobode ugovaranja - član 10. ZOO

- javni poredak (skup osnovnihprincipa na kojima je zasnovano postojanje jedne

pravne organizacije, a koji se izražavaju kroz određene imperativne, prinudne
pravne norme i moralne norme koje ugovorne strane moraju poštovati, odnosno
ne smeju ugovoriti nešto što je suprotno).

- prinudni propisi (ugovorne strane nemaju mogućnost da isključe i svojom

voljom odrede drugačije; prinudnost može da proizlazi iz samog smisla pravne
norme kada sam sudija određuje u konkretnom slučaju da li norma ima takav
karakter ili ne, a može da proizlazi iz same formulacije neke pravne norme kada
zakon kaže da ug.strane neku normu ne mogu isključiti; u ZOO - rok zastarelosti
je 10 god, i ug.strane ne mogu odrediti ni duži ni kraći rok).

- dobri običaji (moralno, poželjno ponašanje; pravna norma koja ograničava

slob.ugovaranja pravnih subjekata da urede sadržinu svog pr.odnosa).

Posebna ograničenja slob.ug. - odnose se na svaku od 4 slobode

1. da li će se ugovor zaključiti ili neće (sloboda stupanja u ugovorni odnos),

2 ograničenja ---> za neka lica je propisano obavezno zaključenje ugovora -
kod ugovora o osiguranju (po pravilu dobrovoljno ali za neka lica propisana je
obaveza da moraju da se osiguraju - vlasnici motornih vozila od štete koju vozilo
može prouzr. trećem licu, i lica koja se bave javnim prevozom putnika od štete
koju putnici mogu pretrpeti usled nesrećnog slučaja; u oba slučaja se štite
privatni interesi određ.lica, a osiguravajuće društvo će imati pravo na regres u
slučaju grube nepažnje ili u slučaju kada je šteta namerno prouzrok.)

& obavezno zaključ.ug. onda kada se određ.licima stavi ponuda za zaključenje

(lica koja se bave prevozom putnika u linijskom, drumskom saobraćaju ili lica
koja se bave pružanjem usluga od opšteg interesa - snabdevanje elek.energijom,
vodom, gasom - dužna su da zaključe ugovor ako im određena lica stave ponudu
za zaklj.ugovora, pod uslovom da ispunjavaju određene uslove; lica ne mogu
odbiti zaključenje a da ne snose odgovornost na NŠ -

Odgovornost u vezi sa obavezom zaklju č enja ugovora

Č lan 183

Lice koje je po zakonu obavezno da zaključ i neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na
zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključ i taj ugovor.
 16

- primer, ugovor o isporuci el.energije sa svakim licima koja ispunjavaju

tehničke uslove)

Saglasnost trećeg lica za zaklj.ugovora - nije dovoljna pozitivna odluka o tome da

će se ugovor zaključiti već je potrebno da treće lice da svoj pristanak; negde je to
predviđeno zbog zaštite javnih interesa (ug.o prodaji radioaktivnih materijala,
gde državni organ daje svoj pristanak da se ug.zaključi - dozvola, odobrenje), a
negde zbog privatnih interesa :

- saglasnost roditelja za zaključenje ugovora ograničeno poslovno sposobnog

maloletnika (navršio 14. god), odn. punoletnog lica pod starateljstvom - oni
mogu zaključivati ugovore od malog značaja, gde stiču samo prava ili ug. gde ne
stiču ni prava ni obaveze, a za svake druge ugovore potrebna je saglasnost
roditelja (u nekim slučajevima - otuđuju nepokretnost ili pokretnost velike
vrednosti - i saglasnost organa starateljstva)

- sagl.roditelja za zaklj.ugovora kojim raspolažu imovinom svog maloletnog

deteta (potpuno poslovno nesposobno, do 14. god) + saglasnost organa
starateljstva (ako se raspolaže nepokr.stvari/pokretna stvar velike vrednosti)

- staratelj zaključuje ugovor kojim raspolaže imovinom svog punoletnog

štićenika (ukoliko ug.prelazi okvire redovnog upravljanja, kada se radi otuđenju
imovine štićenika)

2. sa kim će se ug.zaključiti (ograničenje u izboru druge strane, lice ne može da

bira sa kim će zaklj.ug.) - određenim licima se prvo mora dostaviti ponuda za
zaklj.ugovora jer to proizilazi iz zakona/ugovora, pa tek ako to lice neće da
zaključi ugovor, ponudilac će imati potpunu slobodu ---> PRAVO PREČE
KUPOVINE :

- zakonsko PPK (postoji u korist vlasnika susednog poljoprivrednog zemljišta,

lice mora biti obavešteno o nameravanoj prodaji u pisanom obliku).

- ugovorno PPK (poseban vid kupoprodaje - prodaja sa pravom preče kupovine, u

kojoj se obavezuje kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari
određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za
istu cenu, pri čemu je prodavac dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj
odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od mesec dana, računajući od
dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu).

3. sadržina ugovora - ograničena je na dva načina :

- autoritet zakona - kada zakon u pojedinim slučajevima uređuje sadržinu nekih

ugovora, odn za neke proizvode propisuje maksimalnu cenu pa se nemože
ugovoriti veća cena od propisane.
17

- ugovori po pristupu (formularni ugovori) - jedna strana unapred, bez

pregovora, utvrđuje sve uslove budućeg ugovora, sadržinu ug., a druga strana
može samo da pristupi tako utvrđenoj sadržini (ug.o kreditu, osiguranju...); kako
se štiti strana koja pristupa ovim ugovorima? ---> pravila o tumačenju ugovora u
korist strane koja ugovoru pristupa & nepravične ug.odredbe (ili one koje
uskraćuju licu pravo na rok, pravo na prigovore) su apsolutno ništave.

4. forma ugovora (ug.strane slobodne da odrede da li će ugovor zaključiti u

pojedinoj formi ili usmeno, bez formalnosti), ograničenje :

- zakonima propisana forma kao obavezan uslov za nastanak nekih ug., forma
kao bitan uslovza punovažnost ugovora; u ZOO postoji 10 ugovora kod kojih je
forma obavezna .

Formalizam nije isto što i konsensualizam, dve suprotne stvari!!!

Podela ugovora

*određenost u zakonu - imenovani i neimenovani ug.

 18

*bitni uslovi za nastanak - formalni i neformalni ug.

*odnos prava i obaveza - jednostrano/dvostrano obavezujući

teretni/dobročini

komutativni/aleatorni

*trajanje prestacije - sa trenutnim/trajnim izvršenjem

*tehnika i način zaključivanja - sporazumno određena sadržina/ugovori po

pristupu (formularni)

*samostalnost - samostalni i akcesorni (sporedni, zavise od glavnog ug. -

jemstvo)

*vidljivost kauze - kauzalni i apstraktni

*ličnost ugovornika - s obzirom na svojstvo ličnosti i bez obzira na svoj.ličnosti

*složenost - jednostavni i složeni ug.

Jednostranoobavezujući ugovori ---> na osnovu saglasnosti izjavljenih volja

stvaraju obaveze samo za jednu ug.stranu (ug.o poklonu - obaveza poklonodavca
- ali to je dvostrani pr.posao - za nastanak neophodne dve volje).
19

Dvostranoobavez. ugovori ---> iz saglasnosti izjavljenih volja nastaju obaveze za

obe ugovorne strane (uzajamni, recipročni, sinalagmatični); važi princip
ekvivalencije, odnosno jednakosti uzajamnih davanja, koje ne važi kod
jednostrobav.ugovora; u ZOO postoji odeljak - Dvostrani ugovori - i tu su
propisana posebna pravila koja važe samo za ovu vrstu ugovora :

I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja

Č lan 121

(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovarač odgovara za materijalne nedostatke svog
ispunjenja.

(2) Isto tako, ugovarač odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i dužan je da štiti drugu
stranu od prava i zahteva treć ih lica kojima bi njeno pravo bilo isključ eno ili suženo.

(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti
prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za određeni sluč aj nije što drugo propisano.

II Prigovor neispunjenja ugovora

Pravilo istovremenog ispunjenja

Č lan 122

(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana
ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo
ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proistič e iz prirode posla.

(2) Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana
ne ispuni svoju, sud ć e joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.
 20

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

Č lan 123

(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zaključ enja
ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li ć e ona moć
i ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se
obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne
ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeđenje da ć e je ispuniti.

(2) To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teške još pre zaključ enja
ugovora ako njen saugovarač to nije znao niti je morao znati.

(3) U tim sluč ajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da
joj se obezbeđenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može
raskinuti ugovor.

III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

Č lan 124

U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako
nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u iduć im
č lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom
zakonu, a u svakom sluč aju ima pravo na naknadu štete.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

Č lan 125

(1) Kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne
ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.

(2) Ali, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti duž
nika da zahteva ispunjenje ugovora.
21

(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da
raskida ugovor.

(4) Ova pravila važe kako u sluč aju kad su ugovorne strane predvidele da ć e se ugovor smatrati
raskinutim ako ne bude ispunjen u određenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u
određenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora

Č lan 126

(1) Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava
pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

(2) Ali, ako poverilac želi raskinuti ugovor, mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za
ispunjenje.

(3) Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluč aju
kad je rok bitni sastojak ugovora.

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka

Č lan 127

Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz
dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neć e izvršiti ni u naknadnom roku.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

Č lan 128

Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oč igledno da jedna strana neć e ispuniti svoju
obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

Č lan 129
 22

(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga
strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduć ih obaveza, ako je iz
datih okolnosti oč igledno da ni one neć e biti ispunjene.

(2) Ona može raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduć ih obaveza, nego i u pogledu već
ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.

(3) Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuć e obezbeđenje.

Dužnost obaveštavanja

Č lan 130

Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, dužan je to saopštiti duž
niku bez odlaganja.

Kad se ugovor ne može raskinuti

Č lan 131

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Dejstvo raskida

Č lan 132

(1) Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu
eventualne štete.

(2) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimič no, ima pravo da joj se vrati ono što je
dala.

(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vrać anje datog, uzajamna vrać anja vrše se po
pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.

(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što
je dužna vratiti, odnosno naknaditi.

(5) Strana koja vrać a novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.
23

IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pretpostavke za raskidanje

Č lan 133

(1) Ako posle zaključ enja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne
strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluč aju u toj
meri da je oč igledno da ugovor više ne odgovara oč ekivanjima ugovornih strana i da bi po opš
tem mišljenju bilo nepravič no održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano
ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu
ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

(2) Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti
bila dužna da u vreme zaključ enja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeć i ili
savladati.

(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su
nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze.

(4) Ugovor se neć e raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajuć i uslovi
ugovora pravič no izmene.

(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud ć e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je
zahtevala da naknadi drugoj strani pravič an deo štete koju trpi zbog toga.

Dužnost obaveštavanja

Č lan 134

Strana koja je ovlašć ena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o
svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu č im je saznala da su takve
okolnosti nastupile, a ako to nije uč inila, odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog
toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.

Okolnosti od znač aja za odluku suda

Č lan 135
 24

Pri odluč ivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi nač elima po
štenog prometa, vodeć i rač una naroč ito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora
odnosne vrste, o opštem interesu, kao i o interesima obeju strana.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Č lan 136

Strane se mogu ugovorom unapred odreć i pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim
ako je to u suprotnosti sa nač elom savesnosti i poštenja.

V Nemoguć nost ispunjenja

Nemoguć nost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

Č lan 137

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguć e zbog
događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako
je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vrać anje po pravilima o vrać anju steč
enog bez osnova.

(2) U sluč aju delimič ne nemoguć nosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna
ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimič no ispunjenje ne odgovara
njenim potrebama, inač e ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva
srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemoguć nost ispunjenja za koju odgovara druga strana

Č lan 138

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguć e zbog
događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraž
ivanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od
oslobođenja od sopstvene obaveze.

(2) Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treć im licima u
vezi sa predmetom svoje obaveze č ije je ispunjenje postalo nemoguć e.
25

VI Prekomerno ošteć enje

Oč igledna nesrazmera uzajamnih davanja

Č lan 139

(1) Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključ
enja ugovora oč igledna nesrazmera, ošteć ena strana može zahtevati poništenje ugovora ako
za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.

(2) Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključ
enja.

(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

(4) Ugovor ć e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.

(5) Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje ugovora na sreć u, javne prodaje, kao ni
onda kad je za stvar data viša cena iz osobite naklonosti.

VII Zelenaški ugovor

Č lan 141

(1) Ništav je ugovor kojim neko, koristeć i se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem
drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošć u ili zavisnošć u, ugovori za sebe ili za
nekog treć eg korist koja je u oč iglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili uč inio, ili
se obavezao dati ili uč initi.

(2) Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i
o delimič noj ništavosti ugovora.

(3) Ako ošteć eni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravič an iznos, sud ć e udovoljiti
takvom zahtevu ako je to moguć e, a u tom sluč aju ugovor sa odgovarajuć om izmenom ostaje
na snazi.

(4) Ošteć enik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravič an iznos u roku od pet
godina od zaključ enja ugovora.

VIII Opšti uslovi formularnih ugovora

 26

Obaveznost

Č lan 142

(1) Opšti uslovi određeni od strane jednog ugovarač a, bilo da su sadržani u formularnom
ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrđene među
ugovarač ima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.

(2) Opšti uslovi moraju se objaviti na uobič ajeni nač in.

(3) Opšti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u č asu
zaključ enja ugovora.

(4) U sluč aju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi važe ove poslednje.

Ništavost nekih odredbi opštih uslova

Č lan 143

(1) Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključ enog ugovora ili
dobrim poslovnim obič ajima, č ak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog
organa.

(2) Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava
da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su
inač e nepravič ne ili preterano stroge prema njoj.

IX Ustupanje ugovora

Uslovi ustupanja

Č lan 145
27

(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor
nekom treć em licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.

(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos između ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika
i drugu stranu u č asu kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj
pristanak unapred, u č asu kad je obaveštena o ustupanju.

(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj
za ustupljeni ugovor.

(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno ć e se

primeniti i na ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca

Č lan 146

(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.

(2) On mu ne jemč i da ć e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako
se na to naroč ito obavezao.

(3) On ne jemč i drugoj strani da ć e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to
naroč ito obavezao.

Prigovori

Č lan 147

Druga strana može istać i prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz
drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Pravila o tumačenju - ukoliko je neka odredba nejasna, dvosmislena, sud rešava

po pravilu prema kome se odredbe tumače na način na koji se postiže pravičan
odnos prilikom uzajamnih davanja.

Teretni ugovori ---> jedna strana duguje naknadu za korist koju prima od druge
strane (onerozni, lukrativni, ug.sa naknadom) - ug.o delu, ug.o zakupu...
 28

Dobročini ugovori ---> jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju
prima (besplatni, karitativni, ug.bez naknade) - ug.o poklonu, ug.o besplatnom
punomoćstvu, besplatnoj ostavi...

Postoje ugovori koju dvostranoobavezujući ali nisu teretni već su dobročini -

ugovor o posluzi (obaveze za obe ug.strane ali dobrotvoran), ug.o beskamatnom
zajmu.

Ova podela ima višestruki praktični značaj :

- kod zaključenja ugovora - dobročini se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti

(intuitu personae) i kod njih je forma bitan uslov za zaklj.ug. - forma ima
zaštitnu funkciju (štiti stranu koja daje naknadu a ne prima korist od ishitrene,
nepromišljene odluke da se ugovorom obaveže); teretni se zaklj.bez obzira na
svojstvo ličnosti i u principu su neformalni, ali postoje izuzeci.

- dejstva ugovora - na teretne se primenjuju pravila od odgovornosti prenosioca

za fizičke i pravne nedostake - jedna strana ima pravo da zahteva da se otklone
nedostaci, da se stvar preda bez nedostataka ---> ukoliko druga strana to ne uči,
prva strana može jednostr.izjavom volje raskinuti ugovor ili zatražiti da se snizi
cena a da se ne otklone nedostaci; ako na stvari postoji pravo trećeg lica
(evikcija), pribavilac ima pravo da zahteva ili sniženje cene ili raskid ugovora,
ukoliko je evikcija potpuna, do raskida će doći po sili zakona; dobročini ugovori
- kod njih ne postoje ove dve vrste odgovornosti jer se poklonu u zube ne gleda;
krivica za izvršenje ili neizvršenje obaveze blaže se ceni kod dobročinih ugovora
(primer je ug.o besplatnoj ostavi, odgovornost se ceni po tome da li je
ostavoprimac čuvao stvar kao svoju, a da se radi o ostavi uz naknadu onda
postoji veći stepen pažnje ostavoprimca - dobar domaćin, privrednik).

- prestanak ugovora - širi je krug razloga za prestanak kod dobročinih ugovora

(usled zablude o motivu - relativna ništavost, usled nedopuštene pobude, motiva
- apsolutna ništavost, raskid ugovora jednostr.izjavom volje - opoziv poklona);
teretni ugovor se može poništiti usled nedopuštene pobude samo pod uslovom
da je druga strana znala ili je morala znati za nedopuštenu pobudu (kod
dobročinih bez obzira na to da li je druga strana znala ili je morala znati);
dobročini ugovori teže nastaju (forma) ali lakše prestaju (širi krug razloga).

Komutativni ugovori ---> u momentu zaključenja ug. poznata je visina obaveze

obe ug.strane i njihov uzajamni odnos, tako da se tačno zna ko šta prima i ko šta
duguje na osnovu ugovora.

Aleatorni ugovori --->u momentu zaklj.ugovora se ne zna koja strana će biti

poverilac a koja dužnik ili se ne zna visina obaveze jedne strane ili se ne zna
uzajamni odnos obaveza već sve to zavisi od nekog neizvesnog događaja (ugovori
na sreću, odvažni ugovori - opklada, ug.o osiguranju, ug.o igri, ug.o doživotnom
izdržavanju - neizvesna je visina obaveze davaoca jer zavisi od dužine trajanja
života primaoca).
29

Značaj podele - mogućnost primene pravila o prekomernom oštećenju, odn

poništaja ugovora zbog prekom.oštećenja (ovaj institut se primenjuje samo kod
komutativnih ugovora, dok se kod aleatornih unapred pristaje na neizvesnost, tj
stranke unapred pristale na to da može doći do nesrazmere u uzajamnim
davanjima).

Formalni ugovori ---> zahteva se ispunjenje tačno određene forme koja može da
bude propisana zakonom ili previđena voljom ug.strana; ispunjenje forme je
konstitutivan, bitan uslov za nastanak nekih ug.
Forma može da bude : obična (sastavljanje pismene isprave), forma javne
isprave (učešće organa javne vlasti u sastavljanju pismene isprave), realna
(predaja stvari) - pismena, svečana i realna forma
Šta se dešava ukoliko forma ne bude ispoštovana? Ugovor neće nastati, odnosno
saglasnost izjavljenih volja neće proizvoditi nikakvo dejstvo (nepoštovanje
određene forme povlači za sobom ništavost ugovora).
S obzirom na to da li je zahtev forme upućen jednoj ug.strani ili obema, ovi
ugovori se dele na jednostrano formalne i dvostrano formalne.
Primeri ovakvih ugovora : ug.o jemstvu, ug.o prodaji nepokretnosti, ug.o
poklonu

Neformalni ugovori ---> za nastanak (zaključenje) potrebna je prosta saglasnost

volja o predmetu i kauzi ugovora, izražena na bilo koji način (u bilo kojoj formi).

Značaj podele :
- nepoštovanje forme kod form.ug. -> ug.neće nastati (nepostojeći ug. ali u
našem pravu je to apsolutno ništav ugovor jer ZOO ne poznaje kategoriju
nepostojećih ug.)
- izvesna pravna pitanja postavljaju se samo kod form.ug. -> da li formom
moraju da budu obuhvaćeni svi elementi ug. da bi ug. nastao, da li usmene
pogodbe imaju pravnu važnost? (sve izmene i dopune ug. moraju da budu
zaključeni u istoj formi; isto je i sa sporazumnim raskidom)

Šta se postiže formom? Određena svrha, odnosno zaštita određenih interesa -

interes ug.strana i javni interes
Koja je funkcija forme? Dokazna, ona je najbolje sredstvo dokaza o postojanju i
sadržini ugovora ako dođe do spora između ug.strana. Nema svaka forma istu
dokaznu snagu -> prost dokaz (ug.se može dokazati i drugim sredstvima, npr
iskazom svedoka) & jedini dokaz o postojanju ug. (forma ad probationem).
 30

Opšti uslovi nastanka ugovora

Ugovor nastaje saglasnim izjavama volja lica kojih se tiče. Postupak

usaglašavanja njihovih volja naziva se zaključivanja ili sklapanje (stipulisanje)
ugovora.

Opšti uslovi za nastanak ugovora : sposobnost ugovaranja ugovornika,

saglasnost volja, predmet ugovora i kauza.
- ovi uslovi zahtevaju se za nastanak svakog ugovora

Poseban uslov : forma ugovora (zahteva se pored opštih uslova onda kada to
zakon propisuje)

Svi uslovi predstavljaju bitne uslove za nastanak ugovora, jer ukoliko neki uslov
nije ispunjen, ugovor neće nastati.

Sposobnost ugovaranja

Ovo znači da lice koje zaključuje ugovor mora da poseduje poslovnu sposobnost
koju zakon zahteva za zaključenje tog ug.

Ko ima spos.za ugovaranje?

Ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ug., i da na sebe preuzmu obaveze
koje ugovor stvara. Ta lica su (potpuna, neograničena poslovna spos.) :

- punoletna, fizička lica nad kojima nije produženo roditeljsko pravo (čl. 85
PZ) niti su stavljena pod starateljstvo (čl. 124 PZ)

- maloletna lica koja su, po odobrenju suda, stupila u brak (čl. 11 st. 2, čl. 23
st. 2 PZ)

- maloletna lica koja nisu stupila u brak ali su navršila 16. godinu života i
postala su roditelji i dostigli su telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno
staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i obavezama (čl. 11 st. 3 PZ)

Potpuna (apsolutna) posl. nesposobnost :

- maloletnici mlađi od 14. god

- punoletna lica potpuno lišena posl.sposobnosti (čl. 146 st. 1 PZ)

Umesto ovih lica, ugovore zaključuju njihovi roditelji, odn. staratelji (kao
zakonski zastupnici).
Ipak, ova lica imaju izvesnu posl.sposovnost jer mogu da zaključuju pravne
31

poslove (ugovore) kojima pribavljaju isključivo prava (ug.o poklonu), pravne

poslove kojima se ne stiču ni pravani obaveze, kao i ugovore sa malim značajem.

Ograničena (delimična) posl.spos. :

- maloletnici stariji od 14. god.

- punoletna lica delimično lišena posl.sposobnosti (čl. 147 st. 1)

Mogu da zaključe iste one ug. koje zaključuju apsol.ug.nesposobna lica, kao i sve
druge ugovore ali im je za punovažnost tih ugovora potrebna saglasnost roditelja
ili organa starateljstva ukoliko se raspolaže nepokretnom imovinom ili
pokretnom imov.velike vrednosti lica ograničeno posl.spos.
Ugovori zaključeni bez saglasnosti zastupnika ograničeno poslovno spos.lica su
rušljivi ugovori (relativno ništavi); ug.postoji ali je njegova pravna sudbina
neizvesna; oni mogu biti osnaženi/poništeni naknadnom saglašnošću
roditelja/staratelja, saugovornika ili lica koje je ogranič.posl.spos.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

Č lan 56

(1) Za zaključ enje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost
koja se traži za zaključ enje tog ugovora.
(2) Ogranič eno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zaklju
č ivati samo one ugovore č ije mu je zaključ ivanje zakonom dozvoljeno.
(3) Ostali ugovori tih lica ako su zaključ eni bez odobrenja zakonskog zastupnika rušljivi su, ali
mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovarač a poslovno nesposobnog lica

Č lan 57

(1) Saugovarač poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost
može odustati od ugovora koji je zaključ io sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog
zastupnika.
(2) Isto pravo ima i saugovarač poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu
nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.
 32

(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge
strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski
zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

Č lan 58

(1) Saugovarač poslovno nesposobnog lica koji je zaključ io ugovor sa njim bez odobrenja
njegovog zakonskog zastupnika može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li
odobrava taj ugovor.
(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor
odobrava, smatrać e se da je odbio da dâ odobrenje.

Kad ugovarač stekne poslovnu sposobnost posle zaključ enja ugovora

Č lan 59

Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez potrebnog odobrenja
zaključ ilo za vreme svoje ogranič ene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku
od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.

Saglasnost volja

Da bi ugovor nastao, kao dvostrani pr.posao, neophodna je izjava volje obe

ug.strane. Te izjave treba da se poklapaju, odnosno ne treba da budu podudarne
po svojoj sadržini, već po svome cilju (to se naziva saglasnost - consensus). Do
saglasnosti volja dolazi na taj način što 1 strana preuzima inicijativu i predlaže 2
strani da zaključe ugovor,a 2 strana prihvata taj predlog (ponuda i prihvatanje
ponude).

Ugovor počiva na volji ug.strana, a ta volja podrazumeva svest o značaju radnje

koje ug.strane preduzimaju i htenje te radnje. Volja mora da bude ozbiljna,
stvarna, slobodna i upravljena na nešto što je moguće ostvariti.

Da bi došlo do saglasnosti volja, volje moraju da se izjave. Izjava volje je obično u

skladu sa stvarnom voljom ali može doći i do nesklada - u tom slučaju, prednost
se daje izjavljenoj volji (teorija izjave) ali nije zapostavljena ni stvarna volja
(teorija volje) - jer se vodi računa o okolnostima koje su dovele do toga da se
volja nije obrazovala slobodno (pretnja, prinuda) i o oklonostima koje su uticale
na to da se volja obrazovala pogrešno (zabluda, prevara).
33

Ug.strane su slobodne da izaberu način na koji će izraziti svoju volju.

Izjava volje

Č lan 28

(1) Volja za zaključ enje ugovora može se izjaviti reč ima, uobič ajenim znacima ili drugim ponaš
anjem iz koga se sa sigurnošć u može zaključ iti o njenom postojanju.

(2) Izjava volje mora da bude uč injena slobodno i ozbiljno.

S obzirom na način na koji su učinjene, izjave volje mogu da budu neposredne i

posredne. Neposredne, izričite su one koje imaju za svrhu da postupkom
pokažu određenu volju (napisane ili izgovorene reči npr), a posredne, prećutne
se čine postupcima čija neposredna svrha nije da pokaže određenu volju ali s eiz
tih postupaka posredno i sa sigurnošću može zaključiti da lice izražava određenu
volju tim postupcima (konkludentne radnje). Sve su ovo aktivni postupci
izražavanja volje (činjenja).
Volja može biti izražena i pasivnim post. (nečinjenje) - ćutanje kao stanje
apsolutne uzdržanosti jednog lica od preduzimanja bilo kakvih akata kojima se
volja izražava. Ali u određ.sluč. se i ćutanje nekog lica može uzeti kao
izražavanje volje : onaj ko ćuti zna ili je morao znati da se njegovo ćutanje od
strane drugih lica shvata ili može biti shvaćeno kao izjava volje određene
sadržine.

Ponudi i njenom prihvatu ponekad mogu da prethode PREGOVORI za

zaključenje ugovora.
Dve strane polaze od vrlo udaljenih pozicija i nastoje da prevaziđu postojeće
razlike i postignu sporazum. Za pregovore nije bitno da se ostvari cilj tj postigne
sporazum, već je bitno nastojanje da se do tog cilja dođe.

Pregovori su :

privremeni (prolazna faza, ako ih 1 strana prekine onda oni iščezavaju kao da
nisu ni bili vođeni, a ako se završe uspehom onda se pretvaraju u ugovor);

neizvesni (ni do samog kraja nije sigurno hoće li biti postignut rezultat);

protivrečni (na početku između pregovarača postoje bitne razlike u pozicijama i

interesima).
 34

Dejstvo pregovora :

Pregovori

Č lan 30

(1) Pregovori koji prethode zaključ enju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti
kad god hoć e.
(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zaključ i ugovor odgovara za štetu nastalu
vođenjem pregovora.
(3) Odgovara za štetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zaključ i ugovor, pa
odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje štetu.
(4) Ako se drukč ije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zaključ
enje ugovora, a zajednič ke troškove snose na jednake delove.

Značaj pregovora :
- predugovorna (vanugovorna) odgovornost ---> zasniva se na dokazanaoj krivici,
strana koja je verna pregovorima treba da dokaže da trpi štetu, uzročnu vezu i
krivicu 2 strane (njeno nesavesno postupanje).
- o pregovorima sud vodi računa kad uređuje sporedne tačke ugovora ---> Č lan
32 (2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora
ostavile neke sporedne tač ke za docnije, ugovor se smatra zaključ enim, a sporedne tač ke, ako
sami ugovarač i ne postignu saglasnost o njima, uredić e sud vodeć i rač una o prethodnim
pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarač a i obič ajima.

- kod tumačenja ugovora, sud može zajedničku nameru stranaka utvrđivati

rukovodeći se onim što je bilo pokrenuto njihovim pregovorima

Ukoliko pregovori budu uspešni nakon njihovog završteka, dolazi do

formulisanja PONUDE - konačan predlog za zaključenje ugovora upućen
određenom licu, sadrži sve bitne sastojke ugovra, a njenim prihvatanjem ugovor
nastaje (ponuda je jednostrana izjava volje jednog lica).
3 bitne razlike između pregovora i ponude :
- pregovori prethode zaključenju ug., a ponudom se započinje zaklj.ug.;
- pregovorima se ugovor priprema ali se ne zaklj.
- da bi došlo do zaključenja ug. na osnovu pregovora, 1 strana treba da formuliše
ponudu nakon usaglašenih i približih gledišta obeju strana - formulisana ponuda
označava kraj pregovora i otpočinjanje zaklj.ug.;
- pravno dejstvo -> pregovori ne obavezuju, dok kod ponude postoji obaveza za
ponudioca da ponudu održi sve do isteka roka za njeno prihvatanja
35

Bitna obeležja ponude :

1. Mora poticati od budućeg ugovornika

- od ponudioca -> fizičko lice, pravno lice, jedno lice ili više njih;
- ponudu može da uputi samo budući ugovornik ili njegov zakonski/ugovorni
zastupnik ali ne i neko treće lice;
- ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost u momentu upućivanja ponude, a
ako on u tom momentu nije imao posl.spos., ali je stekne do momenta
zaključenja ug., to naknadno sticanje posl.spos. će konvalidirati raniji
nedostatak (fikcija kao da je imao posl.spos. u momentu upućivanja ponude)
---> obrnuta situacija - imao pa izgubio posl.spos., to ne utiče na nastanak
ugovora
- slučaj smrti ponudioca nakon upućivanja ponude a pre zaključenja ugovora
---> ako ponuđeni prihvati ponudu ugovor će nastati između ponuđenog i
ponudiočevih naslednika - postoje 2 odstupanja od ovog principa :
* ponudilac uputio ponudu želeći da obaveže isključivo sebe ali ne i svoje
naslednike;
* ako je upućena ponuda za zaključ.ug. koji je intuitu personae.

2. Mora biti upućena određenom licu

- upućena drugoj strani kao eventualnom saugovorniku, odnosno licu sa kojim se

ugovor želi zaključiti, a to lice se naziva ponuđeni (po pravilu je to jedno
određeno lice ili nekolicina određenih lica koja zajedno mogu prihvatiti/odbiti
ponudu)
Postoje i predlozi za zaključug. upućeni neodređenom broju lica i oni se
razlikuju od ponude ---> ponuda se upućuje 1 ili nekolicini određenih lica, dok se
predlozi upućuju javnosti, odnosno neodređenom broju lica ; ponuda je uvek
konačan predlog za zaključ.ug., dok predlozi ne moraju biti konačni (oni u nekim
sluč.mogu predstavljati ponudu, a u nekim ne).
ZOO poznaje 3 predloga upućenih javnosti :

Izlaganje robe

Č lan 34

Izlaganje robe sa označ enjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukč ije ne proizlazi iz
okolnosti sluč aja ili obič aja.
 36

Dispozitivni karakter ---> lice koje je izlagač robe može tom činu dati i drugi
smisao; izlaganje robe je konkludentna radnja - ponašanje koje nije neposredno
usmereno na izražavanje volje ali iz koga se sa sigurnošću može zaključiti da je
lice imalo nameru da zaklj.ug.; lice koje izlaže robu neće da taj čin ima karakter
ponude -> oduzima tom činu taj karakter tako što navodi da je to uzorak ili
označava da roba nije na prodaju. Izlaganje robe na sajmovima po običajima se
ne smatra ponudom (istaknuta cena označava jedno obaveštenje o ceni, a
izloženi primerak nije na prodaju).

Slanje kataloga i oglasa

Č lan 35

(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi uč injeni putem štampe,
letaka, radija, televizije ili na koji drugi nač in, ne predstavljaju ponudu za zaključ enje ugovora,
nego samo poziv da se uč ini ponuda pod objavljenim uslovima.
(2) Ali ć e pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez
osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Slanje kataloga i oglasa su poziv da se učini ponuda, nisu ponuda; ponuda je

konačan predlog, a poziv na ponudu je pripremni predlog koji je podložan
promenama (a oboje su predlozi za zaključ.ug.). ---> predlog pozivaoca da druga
strana učini ponudu. Kod ponude kad druga strana kaže DA, to znači da je
prihvatila ponudu, dok kod poziva to znači da je to ponuda za zaklj.ugovora -
njegovo DA znači da on prihvata da formuliše ponudu za koju mu je upućen poziv,
a u tom slučaju pozivalac postaje ponuđeni.

Opšta ponuda

Č lan 33

Predlog za zaključ enje ugovora uč injen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke
ugovora č ijem je zaključ enju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukč ije ne proizlazi iz
okolnosti sluč aja ili obič aja.

To je konačan predlog za zaključenje ugovora pod uslovom da sadrži bitne

sastojke budućeg ug. Sve opšte ponude se uglavnom sreću kod formularnih ug.
(ug.po pristupu) - sadržinu ugovora je unapred pripremila 1 strana koja je
ekonomski jača,a 2 strana prihvata znajući da tu ništa ne može da menja (nema
pregovaranja o sadržini ug.) - ug.sa PPT-om, osiguravajućim društvima,
mobilnim telefonijama, ug.o isporuci elek.energije...
37

3. Konačan predlog za zaklj.ug. koji u sebi sadrži nameru da se ug.zaključi

Konačan predlog ---> ponuđeni kad dobije ponudu može da je prihvati samo
takvu kakva jeste ili da je odbije, ali ništa ne može menjati (ne može delimično
prihvatiti/odbiti)
Namera za zaklj.ug. ---> animus contrahendi, jasno i ozbiljno izražena namera
ponudioca da želi da zaključi ugovor prema predloženim uslovima (animus
contrahendi nije isto što i animus obligandi - namera ponudioca da svojom
izjavom sebe pravno obaveže, namera obvezivanja). Svaka ponuda mora da
sadrži AC, ali ne mora da sadrži i AO -> npr u dvostranoobavez.ug. kad 1 strana
upućuje ponudu na zaključenje ug., ona uvek sadrži obe namere, dok kod
jednostranoobavez.ug., kada ponudu upućuje strana koja ugovorom preuzima
na sebe neku obavezu onda postoje obe namere-poklonodavac, dok kod druge
ug.str.-poklonoprimac- postoji samo AC).

4. Mora sadržati bitne elemente budućeg ug.

Sadrži one elemente koji su neophodni za postojanje ug. i koji zbog toga moraju
biti označeni već u samoj ponudi. I tek tada njenim prihvatom može doći do
zaklj.ug., u suprotnom ug.neće nastati.

Postoje dva sistema bitnih elemenata:

*objektivno bitni - sadržani u zakonskoj definiciji svakog ugovora (ug.o prodaji

- stvar i cena, ug.o zakupu - cena i zakupnina)

*subjektivno bitni - sporedne tačke u ugovoru o kojim su ug.strane pregovarale

i koje su voljom obeju strana ili voljom 1 strane podignute na rang bitnog
elem.ug.

U ZOO ---> bitni el.su samo objektivno bitni i oni se uvek razlikuju od sporednih
tačaka koje se ne smatraju bitnim el. Ugovor je nastao kada su se pregovaračke
strane složile o sastojcima ugovora koji su označeni u zakonskoj definiciji svakog
ugovora i za nastanak nije neophodno da se postigne saglasnost o drugim el. -
sporednim tačkama. Ako su pregovarači u toku pregovora govorili o obj.bitnim el.
i o sporednim tačkama, onda oni mogu nakon postizanja saglasnosti o obj.bitnim
el. Postići i i sagl. o sporednim tačkama - ako ne uspeju u tome, sporedne tačke
će urediti sud vodeći računa o onome što je bilo rečeno u pregovorima, o
utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.

5. Treba da je izjavljena u formi koja se zahteva za ugovor čije se zaključenje

predlaže
 38

Forma ponude

Č lan 38

(1) Ponuda ugovora za č ije zaključ enje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca
samo ako je uč injena u toj formi.

- učinjena u određ.formi ako se za ugovor zahteva određ.forma

- pravilo je da je ponuda neformalna, za njeno pravno dejstvo nije neophodno da
bude izjavljena u određ.obliku niti da sadrži naslov ponuda - može se izjaviti
rečima, opšteusvojenim znacima, pismeno ili konkludentnim radnjama

Neformalnost ugovora

Č lan 67

(1) Zaključ enje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukč ije određeno.

Od ovog pravila postoje izuzeci :

- zakon zahteva da određeni ugovor bude zaključen u određenom

obliku/formi ---> izvor je u opštoj zakonskoj normi; kad zakon naređuje formu,
ta forma važi za sve ugovore iste vrste (samim tim i za ponudu tih vrsta ugovora)
- ug.o prodaji nepokretnosti, vrsta ug.o prodaji
- zakon predviđa formu za ponudu ali ne i za ugovor ---> ug.o osiguranju (da bi
se zaključio ugovor, ponuda mora da bude učinjena u pismenom obliku, a za
prihvat ponude se ne zahteva nikakva forma)

- ugovorena forma ---> strane koje pregovaraju su se složile da njihov ugovor

bude zaključen u određenoj formi; izvor je sporazum između pregovarača u toku
pregovora - sporazum o formi i on se razlikuje od saglasnosti o sadržini ug.

Saglasnost o sadržini je dogovor pregovarača o bitnim el.ug., a postizanje te

saglasnosti znači da su pregovori okončani i to uspešno.
Sporazum o formi je sagl.kojom se dve strane u toku pregovora saglašavaju da
ug.bude zaklj. u određenoj formi -> ovaj sporazum mora biti postignut PRE
saglasnosti o sadržini ili NAJKASNIJE istovremeno sa njom =>

sklopljen je sporazum o formi & postignuta je

saglasnost o sadžini + ispunjenost forme predviđene u sporazumu

= ugovor

Pravna dejstva sporazuma o formi :

- pregovarači su ovaj sporazum zaključili u toku pregovora, pre zaključenja ug.
- forma ad solemnitatem -> bitan uslov za punovažnost ugovora - pismena forma
39

Od sporazuma o formi treba razlikovati sporazum koji su ug.strane postigle

NAKON zaključenja ugovora u nameri da obezbede bolji dokaz o postojanju
ugovora.

Šta ako je ugovor zaključen usmeno i nakon sporazuma o formi 1 str ne pristupi
ispunjenju forme? Može li je 2 str tužiti? Može jer je ugovor već nastao, može
zahtevati od suda da odredi rok za ispunjenje potrebne formalnosti, a ako ni po
isteku tog roka 1 str i dalje ne ispunjava ---> odluka suda će zameniti formu!

Pravno dejstvo ponude :

Ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi i da zaključi ugovor pod uslovima

koji su navedeni u ponudi.

Dejstvo ponude

Č lan 36

(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključ io, ili ako to
isključ enje proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili
istovremeno sa njom.

Od kog momenta je ponudilac vezan ponudom?

Ponuda upućena prisutnom licu -> (na istom mestu gde je i ponudilac), ponuda
ga obavezuje od momenta kada je saopštena.
Ponuda upućena odsutnom licu -> obavezuje od časa kada je dostavljena
ponuđenom.

Do kog momenta je ponudilac vezan ponudom? (rok trajanja ponude =

deliberacioni rok)
Mora da postoji rok, ne može da bude njome vezan beskonačno. Rok u prvom
redu određuje sam ponudilac u svojoj ponudi (kratak rok uglavnom, npr “ponuda
važi 7 dana”). Ukoliko ponudilac propusti da odredi rok -> dopunsko
dispozivitno pravilo u ZOO (član 37) :
- ponuda upućena prisutnom licu neće obavezati ponudioca ako je ponuđeni nije
prihvatio odmah bez odlaganja (rok odmah)
 40

Prihvatanje neposredne ponude

Č lan 40

(1) Ponuda uč injena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvać ena bez odlaganja,
izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.
(2) Ponuda uč injena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao
ponuda prisutnom licu.

- ponuda upućena odsutnom licu vezuje ponudioca za vreme koje je redovno

potrebno da ponuda stigne ponuđenom, da je on razmotri i o njoj odluči, i da
odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Ponudilac može svojom jednostranom izjavom volje isključiti svoju obavezu da

ponudu održi. Izjava volje može biti sadržana u samoj ponudi ili u posebnoj
izjavi, a da bi proizvela pravno dejstvo potrebno je da stigne ponuđenom PRE ili
NAJKASNIJE SA PONUDOM. Dejstvo ove izjave ogleda se u tome što ponudilac
dobija pravo da ponudu opozove i nakon što ponuda bude dostavljena
ponuđenom - dok to inače ne bi mogao uraditi bez ove izjave. To se zove klauzula
bez obaveze.

Opozivanje i povlačenje ponude

Situacija kada od momenta kada je volja izjavljena do momenta kada treba da

bude prihvaćena dođe do odstupanja ---> ponudilac se može predomisliti i
odstupiti od želje koju je imao (više ne želi da zaključi ugovor iako je izjavio
ponudu jer se u međuvremenu predomislio) - svoje predomišljanje i promenu
odluke saopštava u naknadnoj izjavi koju upućuje ponuđenom. Ponuđeni tada u
rukama ima dve izjave koje su kontradiktorne (ne mogu proizvoditi istovremeno
pravno dejstvo). Odgovor zavisi od redosleda stizanja ---> ako je naknadna
izjava dostavljena ponuđenom PRE ili U ISTOM MOMENTU sa ponudom -
povlačenje ponude, a ako je dostavljena NAKON dostavljanja ponude - onda
naknadna izjava predstavlja opozivanje ponude.

Povlačenje ponude -> moguće je samo pre nego što je nastupilo dejstvo ponude,
tj pre nego što je ponuđeni saznao za ponudu; ponudilac izražava nameru da
odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor; povlačenjem se sprečava da
ponuda otpočne da proizvodi pravno dejstvo; povlačenje je moguće kod svake
ponude (bitno je samo da izjava o povlačenju stigne PRE ponude)

Opozivanje ponude -> izjava volje ponudioca data u cilju oduzimanja pravnih
dejstava ponudi; opozivanje je moguće samo kod opozivih ponuda (neopozivost
znači da ponudilac mora da održi ponudu do isteka roka navedenog u samoj
ponudi ili u zakonu) - u našem pravu ponuda je neopoziva (član 36 ZOO),
41

ponudilac je vezan svojom ponudom, ali odredba je dispozitivne prirode jer

ponudilac može u samoj ponudi rezervisati za sebe pravo da ponudu opozove.

U suštini, ako je ponudilac isključio svoju obavezu da ostane pri ponudi ili
isključenje proizilazi iz okolnosti posla - data izjava i nije ponuda u pravom
smislu, nego poziv adresatu da on učini ponudu. (J. Radišić, str 94.)

Radišić kaže -> opozivanje ponude postoji u jednom slučaju, a to je slučaj

promenjenih okolnosti ---> pre nego što ponuđeni prihvati ponudu bitno se
promene okolnosti na ŠTETU PONUDIOCA. U takvoj situaciji ponudilac će jedino
biti vezan u slučaju da je u vreme upućivanja ponude predvideo ili mogao
predvideti mogućnost izmene okolnosti i prema takvim okolnostima podesiti
ponudu. Ako to nije slučaj - ne bi bilo pravično da se ponudilac optereti rizikom
nepredvidljivih promena okolnosti zbog vezanosti svojom ponudom. Ponuđeni se
ne može pozivati na to da je ponudu prihvatio ako ga je ponudilac, bez odlaganja,
obavestio o nastaloj promeni okolnosti i o opozivanju ponude zbog te ponude.

Mimo ovog slučaja, ponudilac nema pravo da odustane od ponude. Ako to učini, a
ponuđeni prihvati ponudu, smatraće se da je ugovor zaključen.

PRIHVATANJE PONUDE (akcept)

To je jednostrana izjava volje ponuđenog kojom on pristaje na ponudu, sadrži

njegovu nameru da ugovor zaključi (animus contrahendi), a pošto je ponudilac
nameru izjavio već u ponudi, a susretom ovih dvaju namera nastaje ugovor.
Ugovor je nastao kada je izjava o prihvatanju susretne sa ponudom. Ugovor je
prihvaćena ponuda.

Razlika između ponude i prihvata ponude :

* Ponuda je izjava volje koja prethodi, a prihvat ponude je izjava volje koja sledi
(sukcesivno se javljaju, s tim što je ponuda prva);

* Ponuda ima samostalnu egzistenciju -> proizvodi pravno dejstvo onda kada je
saopštena drugoj strani, dakle i pre zaključenja ug.
Prihvatanje ponude nema samost.egzi. -> postoji samo uz ponudu i proizvodi
pravno dejstvo od momenta zaključenja ug. - pravno dejstvo izjave o prihvatanju
ponude ogleda se u nastanku ugovora .
Kada ponuđeni primi ponudu, on ima 2 mogućnosti :

1. Može da, svojom izjavom, dovrši zaključenje ugovora koje je ponudilac

započeo
2. Može da odbije zaključenje ugovora

Izjava ponuđenog je pravna moć -> ponuđeni može da promeni pravnu situaciju,
on jednostranu izjavu volje može da promeni u saglasnost volja.
 42

Odbijanje ponude -> otklanja se ponudiočev predlog za zaključenje ugovora i

ponuda se lišava svakog pravnog dejstva.

Prihvatanje ponude -> proizvodi pravno dejstvo od momenta kad je ponudilac

primi i u tom momentu nastaje ugovor.

* Način na koji se mogu izraziti ---> ponuda se redovno saopštava neposrednom

izjavom ponudioca, samo izuzetno posrednom; p.p. se može saopštiti
neposredno, posredno ili ćutanjem (ponuda nikada ne može ćutanjem!) :

- neposredno -> izričita izjava ponuđenog da hoće da zaključi ugovor tj da

prihvati ponudu (rečima, potpisom na ispravu o p.p., uobičajenim znacima -
klimanje glave, podizanje dva prsta na licitacijama);
- posredno -> preduzimanje nekih radnji čija neposredna svrha nije da se izjavi
volja radi zaklj.ug., ali se posredno može zaključiti da tim ponašanjem ponuđeni
izražava volju (konkl.radnje); tu je neophodno da se, s obzirom na okolnosti, sa
sigurnošću može zaključiti da volja za zaklj.ugovora postoji - ako se ponašanje
može tumačiti na razl.načine, to nije konkl.radnja!

Ukoliko jedno lice ne želi da njegovo ponašanje predstavlja konkl.radnju, on joj

može oduzeti značaj, a to će učiniti izričitom izjavom da njegova radnja ne znači
saglašavanje sa ponudom (protest/rezerva) - izjava mora biti učinjena PRE
preduzimanja konkl.radnje ili ISTOVREMENO sa njom.

Sadržina p.p. :

- izjava o p.p. treba da bude podudarna sa ponudom, ponuđeni treba u svemu da

se saglašava sa sadržinom predviđenoj u ponudi; ponuđeni ne može ništa dodati
niti izmeniti u sadržini ponude, a ukoliko bi uneo neki dodatak ili promenu, to će
imati karakter nove ponude -> odbijanje prve ponude i formulisanje nove
ponude - protivponuda - nju izjavljuje ponuđeni ka prvobitnom ponudiocu; to
nije p.p. već je to protivponuda -> Č lan 41

Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u neč emu izmeni ili
dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uč inio drugu ponudu svome
ranijem ponudiocu.

Dozvoljeni su manji dodaci, manje dopune -> neko nezadovoljstvo, nadanja,

očekivanja ponuđenog ali se time ne narušava podudarnost ponude i p.p. (to se
naziva “gunđajući prihvat”).

- FORMA ---> za p.p. važi neformalnost ali postoje izuzeci predviđeni zakonom ili
ugovorom koji nalažu da ugovor mora biti zaključen u određenoj formi, samim
tim i p.p. mora biti učinjen u toj istoj formi.

- blagovremenost ---> izjava o p.p. mora biti učinjena blagovremeno - u roku koji
je određen u ponudi od strane ponudioca ili u roku koji je propisan zakonom;
43

Prihvatanje ponude

Č lan 39

(1) Ponuda je prihvać ena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
(2) Ponuda je prihvać ena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad uč ini neku drugu
radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili obič aja,
može smatrati kao izjava o prihvatanju.
(3) Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o
prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

Č lan 40

(1) Ponuda uč injena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvać ena bez odlaganja,
izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.
(2) Ponuda uč injena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao
ponuda prisutnom licu.

Ako izjava o prihvatanju stigne ponudiocu nakon isteka roka, reč je o

zadocnelom prihvatu i on se razlikuje od zadocnelog dostavljanja izjave o
prihvatanju.

Č lan 43

(1) Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđ
enog.
(2) Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uč injena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka
roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno,
ugovor je zaključ en.
(3) Ipak, ugovor u takvom sluč aju nije zaključ en ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog iduć
eg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude,
izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Stav 3 ovog člana -> u tom slučaju ugovor ne nastaje, izjava ne predstavlja p.p.
već je to nova ponuda.

ĆUTANJE ---> po prijemu ponude, ponuđeni može da uopšte ne odgovori na

ponudu. U pravu to znači potpuno pasivno stanje, nepreduzimanje bilo kakve
aktivnosti iz koje bi se moglo saznati nešto o volji.
 44

Ć utanje ponuđenog

Č lan 42

(1) Ć utanje ponuđenog ne znač i prihvatanje ponude.

Ćutanje u pravu znači odbijanje. Ponuđeni ćuti na ponudu, on izražava

neslaganje, nepristajanje na ponudu.
A šta ako je u ponudi navedeno ovako nešto -> “Ako našu ponudu ne odbijete u
određenom roku, smatraćemo da ste je primili.”
Kakav je značaj ovakvih izjava, klauzuka?

U ekonomskom smislu -> one imaju karakter reklamnih trikova, žele da nas
uvuku u ugovor koji ne želimo da zaključimo, nameću nam obavezu da na
ponudu odgovorimo - u suštini, one su bez pravnog dejstva.

(2) Nema dejstva odredba u ponudi da ć e se ć utanje ponuđenog ili neko drugo njegovo
propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj
mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

Izuzeci (kad ćutanje znači prihvatanje) :

* (3) Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe,
smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u
ostavljenom roku odbio.
Ponudilac je poslao ponudu koja se odnosi na tu vrstu robe, a ponuđeni ćuti,
onda ćutanje znači prihvatanje (npr ugostitelj i pivara - ista cena i količina za
određeno vreme)

* (4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određ
enih poslova, kao i lice u č iju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrš
i dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
(5) Ako u sluč aju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je
ugovor zaključ en u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuđenom.
Ovde se radi o profesionalcima koji se bave izvršavanjem tim određenim
45

nalozima. Ovaj izuzetak se neće primenjivati kada je nalog upućen

neprofesionalcu, fizičkom licu, običnom građaninu.
Profesionalni zakoni nameću dužnost profesionalcima da ako hoće da odbiju
ponudu, moraju to učiniti izričito, a ako ćute - smatra se prihvataju izvršenje
naloga i zaključuju ug.o nalogu (ta lica su profesionalni nalogoprimci).

* Č lan 901

(3) Ako osiguravač u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vr
ši predloženo osiguranje, smatrać e se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zaključ en.
Potrebno je ispuniti tri uslova : da je osiguranik uputio ponudu u pismenoj formi,
da je protekao određeni rok u kome je osiguravač ispoljio svoju neaktivnost -> 8
dana od dana kada je ponuda prispela osiguravaču, odnosno 30 dana ako je za
zaključenje bilo potrebni da se izvrše određeni pregledi, i da pismena ponuda
sadrži uslove koji ne odstupaju od opštih uslova pod kojima osiguravač vrši
predloženo osiguranje.

* prećutno produženje ugovora o zakupu -> Č lan 596

(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključ en, zakupac produži da
upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključ en nov ugovor o
zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
(2) Obezbeđenja koja su treć a lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio
zaključ en.
Zakupac - aktivno ponašanje, zakupodavac - prima i dalje zakupninu (takođe
aktivno ponašanje). Izuzetak postoji kad ne prima zakupninu niti preduzima
određene radnje da bi došao do državine stvari (zakupac plaća na tekući račun,
ali zakupodavac ne diže) -> zaključen novi ugovor neodređenog trajanja
(prestaje otkazom bilo jedne ili druge strane u bilo koje doba uz poštovanje
otkaznog roka).

Običajni izuzeci od pravila o ćutanju ---> u određenim obl.društvenim odnosima

postoji običaj prema kome nije potrebno da ponuđeni odgovori na ponudu, onda
se njegovo ćutanje uz aktivno držanje ponudioca smatra kao prihvatanje.
Ugovorni izuzeci od pravila o ćutanju ---> ćutanje kao odbijanje je dispozitivnog
karaktera, strane mogu izričitom izjavom odstupiti - mogu navesti da će se u
njihovim budućim odnosima ćutanje jedne strane smatrati kao prihvatanje.

Momenat zaključenja ugovora

Višestruki značaj :
 46

- ugovor proizvodi pravna dejstva, nastaju obaveze za ug.strane;

- počinju da teku zakonom utvrđeni rokovi (1 god za prekomerno oštećenje, 3 god
za poništaj ugovora zbog postojanja mana volja);
- teku rokovi utvrđeni ugovorom za izvršenje obaveza ug.strana - ako je došlo do
propasti predmeta višom silom, predmet je propao pre zaključenja ug. ->
ug.neće nastati;
- ako dođe do sukoba zakona u vremenu -> posle zaklj.ug. zakon se izmeni, da li
onda važi novi ili stari zakon? Po pravilu, ova situacija se rešava u korist zakona
koji je bio na snazi u momentu zaklj.ug.;
- teku rokovi za podnošenje Paulijanske tužbe -> poverilac tom tužbom pobija
pr.radnju dužnika kojom je umanjena njegova imovina tako da se P ne može iz te
imovine namiriti (rok od 1 god za pobijanje teretne pr.radnje, 3 god za
dobročine).

Teorije o momentu zaklj.ug. :

1. Teorija izjave (emisije) - ugovor je zaključen u momentu kada ponuđeni

izjavi da p.p., i dovoljno je da on to učini na bilo koji način; u momentu izjave o
prihvatanju, namera ponuđenog se susreće sa namerom ponudioca, pri čemu je
nebitno da li je ponudilac znao daje ponuđeni prihvatio ponudu.

2. Teorija otposlanja (ekspedicije) - korekcija prethodne teorije, teži da otkloni

njene nedostatke -> ne može se pouzdano dokazati kada je ponuđeni izjavio p.p.,
i što tu izjavu on može opozvatisve dok ona ne bude bila poznata ponudiocu;
ug.se smatra zaključenim u momentu kada ponuđeni preda poštom svoju izjavu o
p.p. (dan predaje pošti); loša strana -> ponuđeni i dalje može da utiče na
sadržinu svoje izjave, jer nakon predaje pošti on može upotrebom bržeg sredstva
komunikacije lišiti p.p. pravnog dejstva tako što će svoju izjavu povući - ako bi to
bilo moguće, znači da se ugovor koji je već nastao može opozvati jednostranom
izjavom volje, što pravno nije dopušteno.

3. Teorija saznanja (informacije) - ugovor je zaključen kada ponudilac sazna da

je ponuđeni p.p. (izjava ponuđenog je doprela do njega); za ugovor nije, dakle,
dovoljan prost susret volja, već je potrebno da, pored ponuđenog, i ponudilac
ima svesto o tome da je došlo do zaklj.ug.; loša strana -> ne može se pouzdano
dokazati kada je ponudilac saznao da je ponuđeni p.p.

4. Teorija prijema - ug.je zaklj.u momentu kad ponudilac primi izjavu

ponuđenog da p.p.; ova teorija predstavlja korekciju teorije saznanja i polazi od
toga da je već u momentu kad je primio prihvat, izjava o prihvatanju doprela do
svesti ponudioca i da je u tom momentu ugovor nastao (prijem pismena o p.p.);
nakon toga, ponuđeni više ne može ni povući ni opozvati svoj prihvat - naše
pravo prihvata ovu teoriju!

Vreme i mesto zaključ enja ugovora

Č lan 31
47

(1) Ugovor je zaključ en onog č asa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
(2) Smatra se da je ugovor zaključ en u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno
prebivalište u trenutku kad je uč inio ponudu.

Nedostaci saglasnosti volja

Izjave su saglasne ako odgovaraju onome što je prava unutrašnja volja
ponudioca i ponuđenog - istinita, zdrava volja rađa punovažan ugovor. Ako
izjava jedne strane nije saglasna sa njenom unutrašnjom voljom, onda
saglasnost volja postoji samo prividno - postoji u očima trećih lica ali je u stvari
nema jer joj nešto nedostaje (VOLJA, A NE PRIVID VOLJE STVARA UGOVOR).
Suština je da izjavljena volja jedne strane nije u skladu s anjenom unutrašnjom
voljom, između te dve volje postoji nesklad.
Do nesklada može doći iz dve vrste razloga :

Spoljašni razlozi -> deluje neki spoljni faktor, npr druga ugovorna strana ili treće
lice; izjavljena je suprotna volja od onoga što je jedna strana želela ili htela
(pretnja/prevara).

Unutrašnji razlozi -> jedna ug.strana je izjavila volju bez da se prethodno raspita
o samom ugovoru, nije bio dovoljno priseban, reagovao je impulsivno, donosi
ishitrenu i nepromišljenu odluku, i pogrešno uzuma da 1 činjenica postoji a ona
ne postoji, i obrnuto (zabluda).

Mana volje ---> nesklad izjave volje koja je data i koja bi bila data da nije
postojala neka mana - nesvestan nesklad. Moguć je i svestan nesklad koji postoji
kod prividnih ugovra - ugovornice trećim licima prikazuju da su zaklj.ug.
određene sadržine, a zapravo nisu zaklj.nikakav ugovor ili su zaklj.ug. koji je
druge sadržine.

Prividan ugovor
Č lan 66

(1) Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.

(2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za
njegovu pravnu valjanost.
(3) Prividnost ugovora ne može se isticati prema treć em savesnom licu.

Ovaj ugovor može biti:

Fiktivni -> ugovornice spolja prikazuju kao da su zaklj. određen ugovor a

zapravo neće nikakva pravna dejstva, a to rade najčešće da bi izbegle neku
obavezu koju imaju prema trećem licu. Ovi ugovori ne važe ali postoji izuzetak :
u postojanje fiktivnog ugovora pouzda se treće lice koje je savesno.
 48

Simulovani i disimulovani -> simulovani spolja prikazuju kao da je zaključen

jedan ugovor a zapravo je zaključen drugi ugovor koji neće - to nikada ne važi.
Disimulovan - prikriven, važiće pod uslovom da ispunjava uslove za punovažnost,
prikriva se nešto što je dozvoljeno.

Mentalne rezerve -> nešto je izjavljeno ali nema animus contrahendi, nada se da
ugovor neće proizvoditi pravno dejstvo.

ZABLUDA

To je pogrešna predstava o stvarnosti - jedno lice misli da postoji nešto što ne

postoji ili misli da ne postoji nešto što postoji. Nije bitan razlog nastanka zablude,
nije neophodno da je zabluda izazvana od nekog drugog (ako je saugovornik
izazvao zabludu, to je onda prevara - Hiber kaže da to nije tačno i da se tu
primenjuju pravila o zabludi).
Elementi pojma zablude :

* zabluda i neznanje (odsustvo bilo kakve predstave, blanko potpisivanje

ugovora - neko da saglasnost a nema predstavu o ugovoru, npr sklapanje
ug.preko telefona; neznanje nije zabluda);
* zabluda i buduće činjenice (zabluda ne može postojati u vezi sa budućim
činjenicama - greška u predviđanju; zabluda postoji kod uzročne veze između
sadašnje činjenice koja je budući uzrok buduće činjenice - A je uzrok B);
* zabluda i premišljanje
* zabluda kao pravna pretenzija - prestanak zablude -> zabluda je pravno
relevantna onda kada prestane da postoji! Onaj ko je bio u zabludi je izašao iz
zablude (ne želi taj ugovor npr).

ZOO deli zablude u dve kategorije :

Zablude prepreke -> (francusko pravo); jednostrana zabluda, zabluda koja je u

svesti jednog ugovornika i sprečava nastanak punovažnog ugovora, odnosno
takvi ug.su nepostojeći ---> zabluda o predmetu obaveze, zabluda o kauzi,
zabluda o vrsti/prirodi ugovora - apsolutno ništavi ugovor, ugovor uopšte ne
nastaje - volje ugovornih strana se uopšte nisu ni susrele već su se mimoišle, pa
ZOO kaže da, kad postoje neke od ovih zabluda, je to zapravo nesporazum.

Nesporazum
Č lan 63

Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili
o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Bitna zabluda -> posledica bitne zablude je rušljivost ugovora; ne sprečavaju

nastanak ugovora ali postojanje neke od ovih zabluda može dovesti do poništaja
49

ugovora ukoliko se strana koja se nalazi u zabludi pozove na neku od ovih

zabluda. To su zablude :
- o bitnim svojstvima predmeta (svojstvo koje je uticalo na volju jedne ug.strane,
tako da ta strana ne bi zaključila ugovor da se nije nalazila u zabludi),
- o ličnosti (kod ugovora intuitu personae),
- o motivu (samo kod dobročinih ugovora, nema značaj za teretne ugovore),
- zabluda koja se odnosi na bilo koju okolnost koja se po nameri stranake ili po
običaju u prometu smatra bitnom, tako da strana koja je ug.zaključila ne bi
zaključila taj ugovor da je znala za pravo stanje stvari.

Bitna zabluda

Č lan 61

(1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključ uje
ugovor ako se zaključ uje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obič ajima u
prometu ili po nameri stranaka smatraju odluč nim, a strana koja je u zabludi ne bi inač e zaključ
ila ugovor takve sadržine.
(2) Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zaklju
č enju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.
(3) U sluč aju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu
pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.
(4) Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši
ugovor kao da zablude nije bilo.

O bitnoj zabludi postoje dva kriterijuma :

* kriterijum enumeracije -> nabrajanje

* kriterijum na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje.

U našem pravu se nabrajaju slučajevi bitne zablude.

Razlika između zablude o bitnim svojstvima predmeta i odgovornosti za fizičke

nedostatke stvari :

1. Odgovornost za fiz.nedost. stvari postoji u slučaju da stvar nema ugovorena

svojstva ili nema potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili potrebna svojstva za
naročitu upotrebu (tiče se samo UPOTREBE).
Zabluda o bitnim svojstvima predmeta postoji kada se radi o bilo kojem
svojstvu predmeta a ne onom svojstvu koji se tiče upotrebe.

2. Zabluda o bit.svoj.predmeta može se javiti kod bilo kog ugovora -

teretni/dobročini.
Odg.za fiz.nedos. postoji samo kodteretnih ugovora - deluje princip
 50

ekvivalencije, jednakost uzajamnih davanja, a taj princip deluje samo kod

teretnih ugovora.

3. Zabluda o b.s.p. može dovesti do poništaja ugovora zbog njegove rušljivosti.

Odg.za fiz.ned. ne dovodi do poništaja ugovora. Ugovor je punovažan i postoji,
ali pribavilac ima pravo da zahteva da se nedostatak otkloni popravljanjem ili
davanjem neke druge stvari u zakup, a ako ne - može da zahteva da se snizi cena
ili da se koristi pravom da raskine ugovor. U svakom slučaju on ima pravo na NŠ.

Strana koja se nalazi u zabludi (bitna zabluda) može da zahteva poništaj

ugovora uz ispunjenje određenih uslova :

* Strana se nalazi u izvinjavajućoj/neskrivljenoj zabludi ---> pri zaključenju

ugovora, strana je postupala prema standardu pažnje koji se od nje zahteva, a to
je pažljivo postupanje, uložila je svu potrebnu pažnju ali je i pored toga došlo do
zablude.
* Druga strana, tačnije saugovornik strane koja je u zabludi ne želi da izvrši
ugovor kao da zablude nije bilo, odnosno ako druga strana pristaje da izvrši
ugovor kao da zablude nema onda nema ni poništaja.

Poništaj je moguć u roku od godinu dana od dana saznanja, odnosno tri godine od
dana zaključenja ugovora.
Ako sud izrekne poništenje, nastaje pravo saugovornika strane u zabludi da od
nje zahteva NŠ. Strana u zabludi odgovara u slučaju poništaja. Ova odgovornost
je jedna vrsta predugovorne odgovornosti. Takođe, zabluda lica preko kojeg je
strana izjavila svoju volju, smatrase kao zabluda pri vlastitoj izjavi volje
(zabluda punomoćnika ima isti pravni značaj kao zabluda samog vlastodavca).

Posredna izjava

Č lan 64

Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom
izjavljivanju volje.

PREVARA

To je kvalifikovana zabluda, u njenom izazivanju, održavanju, neotklanjanju

učestvuje druga ugovorna strana (odlikuje se nesavešnošću druge ug.strane).
prevara u svet prava ulazi kao delikt. Deluje princip fraus omnia corumpit ->
prevara sve ruši.
Kod prevare se javljaju dve vrste nedostatka saglasnosti volje :

1. Kada jedna strana izazove kod druge strane pogrešnu predstavu o nekoj
okolnosti, u nameri da je navede na zaključenje ugovora;
51

2. Kada jedna strana održava drugu stranu u zabludi u nameri da je navede na

zaključenje ugovora (jedna strana je primetila da je druga strana u zabludi ali o
tome ćuti, dopušta da ostane u zabludi i ima nameru da je navede da zaključi
ugovor).

Da bi prevara postojala, nije bitna okolnost o kojoj je prevara (nije kao kod
zablude gde, da bi došlo do poništaja ugovora, zabluda mora da bude o bitnoj
okolnosti). Kod prevare, ugovor je uvek rušljiv, odnosno svaka prevara vodi do
poništaja ug.

- izazivanje zablude -> prevarna radnja; uzročna veza između ponašanja drugog
i zablude prevarenog
- prevara od strane trećeg lica nije prevara; ako saugovornik nije izazvao
zabludu a zna da neko treće lice jeste -> to je prevara
- kod dobročinih pravnih poslova prevara trećeg lica je prevara

Da bi došlo do poništaja usled prevare neophodno je da na strani saugovornika

postoje dve namere :

1. Namera da se kod druge strane izazove zabluda ili da se strana održava u

zabludi;

2. Da se druga strana navede na zaključenje ugovora.

Ugovor u prisustvu prevare je rušljiv, rok za poništaj je godinu dana od saznanja

za prevaru, odnosno tri godine od dana zaključenja ugovora. U slučaju da poništi
ugovor, sud će dosuditi NŠ prevarenoj strani - dužnik je strana koja je izvršila
prevaru.

Prevara

Č lan 65

(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je
time navede na zaključ enje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad
zabluda nije bitna.
(2) Strana koja je zaključ ila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene š
tete.
(3) Ako je prevaru uč inilo treć e lice prevara utič e na sam ugovor ako je druga ugovorna strana
u vreme zaključ enja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
(4) Ugovor bez naknade može se poništiti i kad je prevaru uč inilo treć e lice, bez obzira na to da
li je druga ugovorna strana u vreme zaključ enja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
 52

PRETNJA

Postoji kada je jedna ugovorna strana ili neko treće lice (nebitno je od koga
potiče pretnja) nedopuštenom pretnjom izazvala opravdani strah kod druge
strane, tako da je ta strana usled toga zaključila ugovor -> druga strana može
tražiti poništaj ugovora.
- navođenje na zaključivanje ugovora određene sadržine

Da bi pretnja postojala, ona mora da bude OZBILJNA - mora da izazove

OPRAVDANI STRAH kod jedne od ugovornih strana (onaj ko preti može tu
pretnju i da ostvari). Zlo koje se stavlja u pretnju mora da bude ozbiljno - postoji
opasnost od napada na život i telo ili neko drugo značajno dobro. Postoji uzročna
veza između pretnje i zaklj.ugovora. Takođe, ono čime se preti mora da bude
NEDOPUŠTENO (pretnja tužbom je dopuštena jer je to pravo koje pripada
svakom, tako da u tom slučaju ne može doći do poništaja ugovora).

Ugovor zaključen kao posledica pretnje je rušljiv ugovor (rokovi i pravo na NŠ).

PREDMET UGOVORA

U pravnoj teoriji ne postoji saglasnost oko toga šta je predmet ugovora. Ali
zaključujemo da ono što čini neposredni predmet obligacije (obaveze) , jeste, u
isto vreme, i posredni predmet ugovora. To znači da činidba (prestacija) koju
jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja s emože sastojati u nekom davanju,
činjenju, nečinjenju ili trpljenju, predstavlja neposredni predmet obaveze, ali i
posredni predmet samog ugovora. Do predmeta ugovora dolazi se kroz odgovor
na pitanje na šta je obavezan dužnik poveriocu - tu se ukazuje istovetnost
predmeta ugovora i predmeta obligacije ---> istovetan predmet (činidbu,
prestaciju) imaju i ugovor i obaveza koju je ugovor stvorio. Stvar nije predmet
ugovora iako je stvar predmet činidbe - dužnik ne duguje stvar nego duguje
činidbu povodm određene stvari, na primer predaju stvari, čuvanje stvari, njenu
popravku.

Č lan 46

(1) Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, č injenju, neč injenju ili trpljenju.

Iz ove odredbe ZOO jasno se vidi da ugovor nema svoj zaseban predmet, već
njegov predmet je obaveza koju je ugovor proizveo. Predmet ugovora = predmet
obligacije, tj ono na šta se ugovorna strana obavezala.
53

Uslovi koje mora da ispunjava predmet :

1) Moguć ---> ne može se ispuniti predmet koji nije moguć, tako da ugovor ima
smisao samo ako je njegov predmet moguć, tj ako se ugovorena činidba može
ispuniti - u suprotnom, ugovor ne može nastati. Postoje različite vrste
nemogućnosti i one različito utiču na pravnu sudbinu sklopljenog ugovora. Ovde
se misli na početnu ili prvobitnu nemogućnost - ona koja postoji u trenutku
sklapanja ugovora (jer samo ona nastanak ugovora dovodi u pitanje).

Vrste nemogućnosti :

- objektivna -> nemogućnost u apsolutnom smislu, reč je o činidbi koju niko nije
u stanju da izvrši, a ne samo određeni dužnik;

- subjektivna -> nem.u relativnom smislu, činidba koju nije u stanju da izvrši
konkretni dužnik, prevazilazi njegove sposobnosti (naziva se još i nesposobnost
ili nemoć);

- fizička/faktička -> izvršenje činidbe ne dopuštaju prirodni zakoni (stvar na

koju se dug odnosi više ne postoji, ili dugovani komad nakita leži negde na dnu
mora);

- pravna -> izvršenje činidbe je pravno neizvodljivo (isporuka inostrane robe

čiji je uvoz zabranjen).

Posledice objektivne nemog. ---> ako je u trenutku sklapanja ugovora predmet

obaveze jedne strane objektivno i TRAJNO nemoguć, ugovor je ništav. Ništavost
ne zavisi od toga da li je bilo ko od ug.strana nemogućnost skrivio i da li je za nju
znao. Ukoliko je nemoguć samo deo predmeta obaveze, ugovor je punovažan u
pogledu mogućeg dela, ako to odgovara pretpostavljenoj volji ug.strana.
Ukoliko objektivno nemoguća činidba postane kasnije moguća, ugovor i dalje
ostaje ništav. Ali, to ne mora važiti u slučaju kada se radi o PRIVREMENOJ
nemogućnosti -> ako ugovor nije trebalo ispuniti odmah nego kasnije, onda
ugovor ostaje punovažan ukoliko je u tom trenutku ispunjenje moguće. Ista je i
situacija kad je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom ili rokom, pa ako je u
početku predmet obaveze bio nemoguć postane moguć pre ostvarenja uslova ili
isteka roka.
Ugovor može opstati iako je predmet nemoguć. To se čini tako što ugovornici
žele da ugovor opstane, pa se dogovore da dužnik preuzme garanciju za svoj dug.
 54

Tada se ugovorom o garanciji ne obećava činidba nego se obećava nadoknada

štete za slučaj da činidba izostane.

To što je ugovor ništav usled objektivne nemogućnosti, ne povlači nužno za

sobom da je jedna strana dužna da drugoj strani nadoknadi štetu. To jedino biva
u slučaju kad je dužnik obećao činidbu za koju je znao da je nemoguća ili je uz
potrebnu pažnju morao znati. Ali, oštećeni nema pravo na NŠ ako je on u vreme
zaključenja ugovora znao ili je morao znati za nemogućnost.

Posledice subjektivne nemog. ---> subjektivna nemog.predmeta obaveze jedne

strane ne uzrokuje ništavost ugovora. Ugovor je punovažan, ali strana koja je
preuzela obavezu koju ne može d aizvrši postaje dužnik NŠ.

2) Dopušten ---> Č lan 49

Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim obič ajima.

Nije nužno da sama radnja, koja je predmet obaveze, bude nedopuštena,

dovoljno je i ako se izvršenjem neke radnje postiže cilj koji je nedopušten
(nedopušten cilj čini i sam ugovor nedopuštenim).
Koji su to ugovori sa nedopuštenim predmetom? To ceni sud u svakom
pojedinačnom slučaju, ali je zakonodavac zabranio izvesne ugovore : ug.kojim
jedno lice ustupa celu svoju buduću imovinu, ug.o otuđenju stvari koje su van
prometa, zelenaški ug...

Ugovori sa nedopuštenim predmetom su ništavi osim ako cilj prekršenog pravila

upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon propisuje nešto drugo (čl. 103).

3) Određen ili bar odrediv ---> predmet je određen ako se tačno zna šta D
duguje P (određenost u pogledu kvaliteta, vrste, količine, mesta, vremena,
načina izvršenja obaveze). Ali nije nužno da ug.strane odrede sve ove sastojke,
dovoljno je da se sporazumeju o bitnim elementima ugovora (kod ug.o prodaji -
stvar i cena). Predmet je odrediv : Č lan 50

(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoć u kojih se može odrediti ili su
strane ostavile treć em licu da ga odredi.
(2) Ako to treć e lice neć e ili ne može da odredi predmet obaveze, ugovor je ništav.

Ovlašćene trećeg lica ograničeno je voljom i interesom ugovornika i ono mora

odgovarati pravičnosti.

Predmet ugovora, po pravilu, sporazumno određuju strane ugovornice. Naše

pravo ne dopušta dogovor ug.strana da jedna od njih odredi predmet ugovora ->
odredba ugovora kojom se određivanje cene stavlja na volju jednom ugovorniku
smatra se nepostojećom i tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije
određena (član 466).
55

Pogrešno naznačenje stvari ne škodi ugovoru ukoliko je identitet te stvari među

ug.stranama nesporan. Tako da na punovažnost ugovora ne utiče okolnost što je
u ugovoru pogrešno označena prodata nepokretnost ili nije uopšte naveden broj
kuće koja je prodata.

OSNOV (CAUSA) UGOVORA

Osnov

Dopušten osnov

Č lan 51

(1) Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov.

(2) Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obič
ajima.
(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ništavost ugovora zbog osnova

Č lan 52

Ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav.

Pod osnovom ugovora podrazumeva se onaj neposredan, tipičan pravni cilj koji
ugovornik želi postići preuzimanjem obaveze prema drugoj strani (osnov
obavezivanja, osnov ugovora). Latinski izraz je causa - razlog ili uzrok nečega.
Osnov ugovora pruža nam pravno objašenje zbog čega je ugovor zaključen.
Ugovor nije sam sebi cilj, već je sredstvo za postizanje nekog drugog cilja.

Osnov ugovora nije isto što i predmet ugovora! Predmet ugovora je radnja koja
treba da se izvrši ili od koje se treba uzdržati, a osnov je ono zbog čega se strana
ugovornica obavezala, tj svrha njenog obavezivanja.
 56

Razlika između osnova i motiva :

Motivi su takođe ciljevi kojima streme strane ugovornice, ali to nisu ciljevi prvog
već su ciljevi drugog reda - neke udaljene pobude i očekivanja koja navode da se
određeni ugovor zaključi. Motivi su uglavnom skrivene pobude i nalaze se izvan
sadržine ugovora, dok je osnov u samoj sadržini ugovora. Osnov je bitan uslov
postojanja ugovora, a motiv to nije. Motiv izaziva želju da se postigne cilj koji
znači osnov ugovora.
Kod jedne iste vrste ugovora osnov je uvek isti (osnov obaveze svakog kupca je
obaveza prodavca da mu prenese pravo svojine na prodatu stvar). Motivi su
skriveni, subjektivni ciljevi kojima ugovornice streme i mogu biti potpuno
različiti kod pojedinih ugovora iste vrste (kupac odlučuje da kupi stvar zato što
želi da je koristi, pokloni ili preproda drugome).

Značaj osnova i motiva :

Osnov je bitan uslov koji je potreban i za nastanak i za opstanak ugovora. Izrilito

je propisano da svaka ugovornica mora imati DOPUŠTEN osnov, a ugovor je
ništav ukoliko osnov ne postoji ili je nedopušten.
Ugovor kome osnov nedostaje je prazno obećanje koje ne obavezuje (neko
potpiše priznanicu da je primio novčani iznos na ime zajma i da će ga vratiti u
određenom roku, a taj novčani iznos uopšte nije ni primio). Ništav je i ugovor čiji
je osnov nedopušten (protivan prin.propisima, javn.poretku i dob.običajima) -
ug.o poklonu kojim se poklonoprimac želi privoleti na zasnivanje vanbračne
zajednice.
Osnov ugovora mora biti i ISTINIT - ništav je ugovor ukoliko postoji zabluda o
osnovu ili ukoliko su ugovornici ugovorili prividan osnov da bi time zavarali
javnost (npr Ugovorili zakup stvari pa to predstave kao poslugu - da li je ovaj
ugovor punovažan? Jeste, bez obzira na to što je osnov neistinit, iza neistinitog
osnova nalazi se stvaran osnov koji je dopušten)!

Pobude za zaključ enje ugovora

Č lan 53

(1) Pobude iz kojih je ugovor zaključ en ne utič u na njegovu punovažnost.

(2) Ali, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarač a da zaključ i
ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor ć e biti bez dejstva.
(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuš
tena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarač a.
57

Ovde se jasno vidi kako nemoralan i nezakonit motiv utiče na ništavost, odnosno
nedopuštenost ugovora.

FORMA UGOVORA

Ugovor predstavlja saglasnost izjavljenih volja određenih lica. Volja se može

izjaviti u svakom obliku, bitno je da je ona razumljiva i nedvosmislena. Način na
koji ug.strane izjavljuju svoju volju da zasnuju ug.odnos naziva se forma ugovora.
Ona je tesno povezana sa sadržinom ugovora jer čini oblik njenog ispoljavanja.
Svaki ugovor se zaključuje u nekoj formi, samo je pitanje da li je ta forma
ustanovljena kao jedina moguća. U nekim slučajevima, ug.strane su potpuno
slobodne da izaberu sredstva izražavanja svoje volje, odnosno ugovor mogu da
zaključe u bilo kojoj formi (neformalni ugovori). U drugim slučajevima,
ug.strane moraju da sklope ugovor u tačno određenoj formi (formalni ugovori).
U tim slučajevima oni se moraju pridržavati te forme, a na to ih obavezuje
prethodni sporazum ili zakon (ugovorena ili zakonska forma).

U današnje vreme ugovori su, po pravilu, neformalni, sem kada je zakonom

drukčije određeno.

Č lan 67

(1) Zaključ enje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukč ije određeno.

Krajem XVI i početkom XVII veka priznat je princip konsensualizma -> ugovor
nastaje prostom saglašnošću volja, sporazum sam po sebi stvara obavezu!

Iako vlada princip neformalnosti, opet se za mnoge ugovore zahteva određena,

pismena forma : ug.o prometu nepokretnosti, ug.o građenju, o licenci, o jemstvu,
o osiguranju, o doživ.izdržavanju...

Koja je svrha forme? Ona danas nema karakter simbolike nego ima karakter
celishodnosti, koji se ispoljava kroz njenu zaštitnu i dokaznu fuknciju.
Zaštitna f-ja -> ugovor čini jasnijim i preciznijim, pomaže da se razluči faza
pregovora od faze zaključenja ug. ...
Dokazna f-ja -> forma pruža pouzdani dokaz o postojanju samog ugovora i o
sadržini samog ugovora.

Vrste formi :
 58

1. Konstitutivna (ad solemnitatem) ---> bitna forma, predstavlja bitan

(konstitutivan) sastojak ugovora, ugovor ne može nastati dok se ta forma ne
ispuni. Uslovljava nastanak punovažnog ugovora, u odsustvu te forme ugovor je
ništav.

2. Dokazna (ad probationem) ---> forma koja je predviđena kao jedino sredstvo
dokaza ugovora, tako da ugovor koji nije zaključen u predviđenoj dokaznoj formi
punovažno nastaje, ali se u slučaju spora ne može dokazivati drugim sredstvima
osim upotrebom predviđene forme. Postojanje i sadržina ugovora ne mogu se
dokazivati drugim dokaznim sredstvima osim tom formom (tako da, ako je
forma propuštena, ne može se dokazivati).

Po ZOO, važi pretpostavka da je forma konstitutivna, ukoliko iz cilja propisa koji

nju određuje ne proizlazi šta drugo.

Postoji još i -> pismena potvrda o usmeno zaključenom ugovoru - kada se

ug.strane dogovore da će svom usmenom ugovoru dati kasnije određenu formu tj
sačiniti o njemu pismenu ispravu. U tom slučaju ug.će biti punovažan čak i kad
isprava ne bude sačinjena.

Č lan 69

(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora,
ili da postignu što drugo, ugovor je zaključ en kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini,
a za ugovarač e je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predviđenu formu.

Posledice nepridržavanja propisane konstitutivne forme -> J. Radišić, str 117

u knjizi

Prema načinu ispoljavanja, forma može biti :

1. Pismena ---> to je pismena redakcija ugovora na određenoj ispravi koja je

napisana rukom, pisaćom mašinom ili drugim sredstvom i koja je svojeručno
potpisana od ugovornih strana koje se obavezuju. Nije potrebno da se tekst
ugovora nalazi na jedinstvenom pismenom dokumentu.

Č lan 72

(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju
teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omoguć ava da se sa izvesnošć u utvrde sadržina
i davalac izjave.

(2) Ugovarač koji ne zna pisati stavić e na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda,
odnosno drugog organa.
59

2. Forma javne isprave (svečana) ---> pismena redakcija ugovora +

učestvovanje određenog organa javne vlasti. Kod ug.o dož.izdržavanju zahteva se
aktivno učestvovanje suda, dok kod, npr, ug.o prodaji nepokretnosti uloga
organa javne vlasti je pasivna jer se zahteva samo overa (potvrda) da su stranke
izjavile da je to njihov akt. Ovde važi oboriva pretpostavka istinitosti ili tačnosti
- onaj ko tvrdi drugačije mora to i da dokaže.

3. Realna forma ---> sastoji se u predaji stvari koja ima konstitutivno dejstvo jer
je neophodan uslov za nastanak realnih ugovora (zajam, posluga, ostava, zaloga).
Ipak, ZOO napušta kategoriju realnih ugovora ali kod KAPARE ipak propisuje da
se ugovor smatra zaključenim kad je kapara data - to kapari daje karakter
realnog ugovora.

Prema načinu nastanka razlikujemo :

Zakonsku formu ---> to je forma koja je predviđena zakonom- pismena, svečana

ili realna, a po svom dejstvu bitna ili dokazna.
Ugovorenu formu ---> forma koju strane ugovornice svojom voljom predvide za
zaključenje nekog ugovora.

Važi pretpostavka potpunosti isprave -> da su strane ugovorile samo ono što je
u ispravi napisano, odnosno pretpostavlja se da ugovor obuhvata samo ono što
obuhvata isprava, i važi samo ono što se nalazi u ispravi. Šta nam onda znače
usmeni sporazumi (npr kad ug.strane pismeni ugovor kasnije menjaju i
dopunjavaju usmenim sporazumom)? Po pravilu, usmene pogodne nemaju
dejstvo, važi samo ono što se nalazi u ispravi. Ipak, punovažne su one one
usmene pogodbe o sporednim tačkama o kojima u pismenom ugovoru nije ništa
rečeno, ukoliko one nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora ili ako nisu
protivne cilju zbog koga je forma ustanovljena. Punovažne su i one usmene
pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je
posebna forma propisana samo u interesu ug.strana.
Kod ugovorene pismene forme - važi načelo slobode ugovaranja, pa se takav
ugovor može neformalnim sporazumom i dopunjavati i menjati.

Raskid ugovora ---> sporazumno - pravi raskid je neformalan, čak i kod

zakonske forme, moguć je samo do početka izvršenja ugovora. Ako bi raskidali
ugovor koji je većim delom izvršen, to onda ne bi bio raskid već nov ugovor u
kome stranke imaju suprotnu poziciju.

Č lan 68

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za određeni sluč
aj zakonom predviđeno što drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključ enje
ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.
 60

Č lan 69

(2) Ugovor za č ije je zaključ enje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili na
drugi nač in izmenjen i neformalnim sporazumom.

Za akcesorne, povezane izjave volje, traži se ona forma predviđena za glavni ug.
Punomoćje mora biti u formi u kojoj se zaključio ugovor (npr kupoprodaja stana
-> punomoćje u javnobeležničkoj formi). I predugovor mora biti u formi glavnog
ugovora.

Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma ---> ugovor koji nije zaključen u
propisanoj formi je ništav tako da ne može biti osnažen (ni protekom vremena ni
ukoliko se u potpunosti izvrši). Ali kod nas postoji izuzetak od ovog pravila :

Č lan 73

Ugovor za č ije se zaključ enje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključ en
u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega
nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oč igledno ne proizlazi što drugo.

Nevažnost (poništaj) ugovora

Nevažnost znači da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Prestanak ugovora nije

isto što i prestanak obligacije. Obligacije najčešće prestaju ispunjenjem, a mogu i
putem kompenzacije. Obaveze prestaju oprostom duga, nemogućnošću
ispunjenja, smrću jedne od ug.strana (ugovori intuitu personae), zastarelošću.
Prestanak obaveze ne znači isto što i prestanak ugovora.
Do prestanka ugovora dolazi zbog :
- raskida ugovora
- nevažnosti (poništenja) ugovora

Raskid je način prestanka punovažnog ugovora. Razlozi za raskid uglavnom se

tiču ispunjenja ugovora - dužnik svoju obavezu ne ispuni ili je ispuni na način
koji nije predviđen ugovorom. Do raskida može doći i sporazumom stranaka,
takođe i zbog izmenjenih okolnosti nakon zaključenja ugovora -> neotklonjive
61

okolnosti, nepredvidive u trenutku zaklj.ugovora, okolnosti koje bitno otežavaju

nekoj strani ispunjenje ugovora.

Poništiti se mogu samo oni ugovori koji nisu pravno valjani. To su situacije kad
ug.strane ne poštuju neke od zahteva koje zakon predviđa za nastanak i opstanak
ugovora (posl.spos., sagl.volja, predmet, osnov i forma). Ovo je način prestanka
nevažećeg ili nepunovažnog ugovora (ug.koji nisu valjani zbog nekog razloga
koji je postojao još u trenutku zaključenja ugovora).

Vrste nevažnosti :

ZOO poznaje ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) ugovore.

ZOO, kao posebnu kategoriju nevažećih ugovora, ne ubraja nepostojeće ugovore
- ali u čl. 63 navodi da se ugovor kod kojeg postoji nesporazum o prirodi
ugovora/predmeta/osnova smatra nepostojećim, jer se izričito propisuje da u
tom slučaju ugovor ne nastaje. Nepostojeći ugovori su oni kojima nedostaje neki
od sastojaka bez kojih se ugovor ne može uopšte i zamisliti - npr ne postoji
saglasnost o prirodi ili predmetu ugovora, ili je jedan ugovornik potpuno
poslovno nesposoban. Ovi ugovori obuhvaćeni su kategorijom ništavih ugovora, i
u oba slučaja ugovor ne proizvodi pravna dejstva (istovetnost sankcija).

NIŠTAVI UGOVORI

Č lan 103

(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obič ajima je ništav
ako cilj povređenog pravila ne upuć uje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom sluč
aju ne propisuje što drugo.
(2) Ako je zaključ enje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor ć e ostati na
snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni sluč aj, a strana koja je povredila
zakonsku zabranu snosić e odgovarajuć e posledice.

U ništave ugovore spadaju i : ugovor čiji je predmet obaveze nemoguć,

nedopušten, neodređen ili neodredljiv (čl. 47), ugovor bez osnova ili sa
nedopuštenim osnovom (čl. 52), ugovor pravnog lica koji izlazi iz okvira njegove
pravne sposobnosti (čl. 54), ugovor koji nije sklopljen u propisanoj formi,
ukoliko iz cilja propisa kojim je forma određena ne proizlazi što drugo (čl. 70 st.
1) i zelenaški ugovor (čl. 141).

Delimična ništavost ---> ugovor može biti ništav u celini ali takođe ništav može
biti i deo ugovora (ug.kod kojeg je ugovorena veća kamata od one koja je
propisana). Da li ništavost tog dela povlači ništavost celog ugovora ili je moguće
 62

da ugovor bude ništav delimično? Moguće je - postoji pravilo “korisno se štetnim

ne kvari” (utile per inutile non vitiatur).

Č lan 105

(1) Ništavost neke odredbe ugovora ne povlač i ništavost i samog ugovora, ako on može opstati
bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluč ujuć a pobuda zbog koje je
ugovor zaključ en.
(2) Ali ć e ugovor ostati na snazi č ak i ako je ništava odredba bila uslov ili odluč ujuć a pobuda
ugovora u sluč aju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe
i važio bez nje.

U vezi sa stavom 2. -> ug.o prodaji kod kojeg je odredba o ceni ništava, jer je
ugovorena veća cena od one koju je propisao nadležni organ, ostati u važnosti, s
tim što će kupac dugovati iznos propisane cene - Č lan 463

Kad je ugovorena već a cena od one koju je za određenu vrstu stvari propisao nadležni organ,
kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je već isplatio ugovorenu cenu, ima pravo
zahtevati da mu se vrati razlika.

Ništavost ugovora je pojmovno definitivna. Ništav ugovor neće postati

punovažan čak ni kad razlog ništavosti docnije nestane (npr ono što je bilo
zabranjeno postane dozvoljeno ili poslovno nesposobno lice postane sposobno).
Ništavost se ne leči ni dobrovoljnim ispunjenjem.
Ipak :

Č lan 107

(2) Ali, ako je zabrana bila manjeg znač aja, a ugovor je izvršen, ništavost se ne može isticati.

Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma

Č lan 73

Ugovor za č ije se zaključ enje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključ en
u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega
nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oč igledno ne proizlazi što drugo.

(konvalidacija=osnaženje po pravilu je rezervisano sa rušljive ugovore; ništav

ugovor se ne može naknadno osnažiti ali Radišić smatra da su prethodna dva
primera slučaj naknadnog osnaženja ništavog ugovora; kod nepostojećih
ugovora nije moguća ni konverzija ni konvalidacija)

Konverzija ---> ništav ugovor se može KONVERTOVATI, odnosno pretvoriti u

drugi važeći ugovor koga stranke takođe hoće (može se održati). Ako ništav
63

ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, onda će među

ug.stranama važiti taj drugi ugovor ukoliko budu ispunjena dva uslova :

1. To je u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu prilikom zaključenja

ugovora (tim novim ugovorom postiže se isti ili barem sličan cilj kao sa prvim
ug.);

2. Može se uzeti da bi ugovornici zaključili taj drugi ugovor da su znale za

ništavost svog ugovora.

Primer -> ug.o osiguranju i raspodeli imovine za života, potrebna je saglasnost

svih potomaka - ako neki od potomaka ne da saglasnost - konvertovaće se u
ugovor o poklonu sa onim potomcima koji su dali svoj pristanak.

Kako se ističe ništavost?

Ništav ugovor ne proizvodi pravna dejstva, a razlog ništavosti deluje sam po sebi
tako da nije potreban nikakav akt da bi se ništavost istakla: ni izjava volje, ni
tužba, ni presuda. Ali, može se podići tužba radi utvrđivanja da je ugovor
ništav.
Ništavost je apsolutna jer važi za i protiv svakoga. Na ništavost se mogu pozivati:
strane ugovornice, njihovi pravni sledbenici, svako zaint.lice - treće lice na čiji
pravni položaj ništavost utiče (poverioci onoga ko ništavim ugovorom raspolaže
svojom imovinom).
Ništavost je ustanovljena pretežno u javnom interesu tako da sud na nju pazi po
službenoj dužnosti, a pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac.
Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se protekom vremena.

Posledice ništavosti ---> za ništav ugovor kaže se da pravno uopšte ne postoji,

odnosno da ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Ništav ugovor nije u stanju da
proizvede željene posledice, ali može proizvesti neželjene pravne posledice:
odgovornost za štetu, neke kaznene sankcije, primena pravila o sticanju bez
osnova.

Č lan 108

Ugovarač koji je kriv za zaključ enje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovarač u za š
tetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati
za postojanje uzroka ništavosti.

Ova pravna dejstva koja proizvodi ništav ugovor ne nastaju iz samog ugovora već
nastaju povodom njegovoj poništenja.
 64

Iz ništavog ugovora ne nastaju punovažne obaveze za strane ugovornice, tako da

ono što je obećano se ne mora dati ili učiniti. Ali, ako su ug.strane ili jedna od
njih ispunile svoje obaveze, izvršene činidbe su bez osnova tako da:

Č lan 104

(1) U sluč aju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je
primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguć e, ili ako se priroda onog što je
ispunjeno protivi vrać anju, ima se dati odgovarajuć a naknada u novcu, prema cenama u vreme
donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje.

Vrši se povraćaj u pređašnje stanje, tzv restitucija. Slobodan Perović razlikuje

jednostranu (jedna strana vrši povraćaj), dvostranu (obe strane vrše povraćaj) i
nedopuštenu restituciju (povraćaj se uopšte ne vrši ili se vrši trećem licu).
Naš ZOO polazi od obostrane restitucije, ali dopušta mogućnost da se od toga
odstupi - u slučaju kada je ugovor ništav zato što je po svojoj sadržini ili cilju
protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. U takvoj
situaciji sud može:

- odbiti (u celini ili delimično) zahtev nesavesne strane za povraćaj onoga što je
drugoj strani dala jer -> neće se slušati onaj ko navodi na svoju sramotu,
odnosno niko se ne može koristiti sopstvenom nesavesnošću (nemo auditur
propriam turpitudinem allegans);
- odlučiti da druga strana preda opštini (na čijoj teritoriji ima sedište,
prebivalište ili boravište) ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora.

Prilikom odlučivanja, sud vodi računa o savesnosti jedne ili obeju ug.strana, o
značaju dobra koje je ugroženo ili interesima, o moralnim shvatanjima.

*lice koje drugome da na zajam novac radi kocke, nema pravo da traži tužbom
povraćaj datog!

Dakle, restitucija je naturalna ---> dužnost vraćanja stvari koja je primljena u

onom stanju u kakvom je primljena; mogu se tražiti i plodovi, kamate i sve druge
koristi koje je držalac ostvario.
Ukoliko naturalna restitucija nije moguća (jer je stvar propala ili nestala), dolazi
do novčane restitucije ---> vrednost se meri na osnovu stanja stvari u momentu
predaje i kakvo bi bilo u momentu restitucije; može da se meri i preko tržišne
vrednosti, uzima se stanje stvari u momentu predaje a vrednost se meri prema
cenama te stvari u momentu restitucije.

Druga pravna posledica ništavog ugovora, pored restitucije, je i naknada štete.

NŠ može tražiti savesna strana od nesavesne.
65

Č lan 108

Ugovarač koji je kriv za zaključ enje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovarač u za š
tetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati
za postojanje uzroka ništavosti.

Šteta -> npr troškovi koje je stranka imala prilikom ugovoranja ugovora koji na
kraju nije proizveo pravno dejstvo ili nadoknađuje se ono što bi se ostvarilo da je
ugovor izvršen onako kako glasi, odnosno ono što bi ugovornik dobio (to je slučaj
kada se daje NŠ umesto ispunjenja).

*odluka suda je deklarativnog karaktera, ukoliko ugovor nije izvršavan, imaće

dejstvo ex tunc - od samog početka, kao da nije zaključen.
*ništavi ugovori vređaju javne interese (prvenstveno).

RUŠLJIVI UGOVORI

To su ugovori koji proizvode pravna dejstva i prilikom zaključena povređen je

interes jedne od ug.strana. Ovi ugovori nisu nevažeći od samog njihovog
nastanka i nisu nevažeći za svakoga, već su oni u početku (privremeno) važeći
jer su proizveli željene pravne posledice barem za jednu ug.stranu. Zato se kaže
da su oni potencijalno nevažeći jer mogu biti poništeni - zahtev za poništaj mogu
istaći određena, ovlašćena lica. Od volje tih lica zavisi dalja sudbina rušljivog
ugovora -> zato se nazivaju još i ugovori čija je važnost viseća/lebdeća.

Razlozi koji čine ugovor rušljivim uglavnom se ispoljavaju u vidu nekog

nedostatka volje (zabluda, prevara, pretnja, prinuda). Rušljiv je i onaj ugovor
kojim je jedna strana prekomerno oštećena (čl. 139).

ZOO u rušljive ugovore ubraja i one ugovore koje je zaključila strana koja je
ograničeno poslovno sposobna -> mnogi smatraju da to nisu rušljivi ugovori!
Taj ugovor (ug.starijeg maloletnika bez saglasnosti roditelja/staratelja) je
nevažeći sve dok se ne dobije potrebna saglasnost (hramajući ugovor), ukoliko
se saglasnost dobije - ug.važi od momenta kada je saglasnost data, ukoliko se ona
ne dobije - ug.ne važi. Ukoliko maloletnik stekne potpunu poslovnu sposobnost
ima rok od 3 meseca da izjavom svoje volje osnaži ugovor.

Rušljivi ugovori mogu se poništiti (lišiti se pravnih dejstava koja su proizveli).

Odlukom o poništenju ukidaju se pravne posledice tog ugovora. Odluka (presuda)
ima konstitutivan karakter -> preobražajno pravo, traži se (tužbom koja takođe
ima konstitutivan karakter) stvaranje, prestanak subj.građ.prava (postoji
pravna činjenica koja dozvoljava da se na zahtev stranaka konstitutivnom
odlukom odluči da ugovora nema). Pravo da zahteva ovakvu odluku ima
 66

ograničen krug lica -> ug.strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena

(strana koja je prevarena, prekomerno oštećena itd).

Č lan 112

(1) Ugovorna strana u č ijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor poništi.
(2) Ali, saugovarač te strane može od nje tražiti da se u određenom roku, ali ne krać em od 30
dana, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer ć e u protivnom smatrati da je ugovor poništen.
(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri
ugovoru, smatrać e se da je ugovor poništen.

U vezi sa stavom 3 -> odluka suda u tom slučaju imaće deklarativni karakter (sud
utvrdio nešto što već postoji, a to je da ugovora nema).

Pored strane ugovornice u čijem je interesu rušljivost ustanovljena, poništenje

ugovora mogu tražiti i:

- njeni naslednici
- treća lica kojima je to pravo priznato u određ.sluč. (javni pravobranilac npr)
- treća lica koja imaju pravni interes da ugovor bude poništen.

Takođe, pravo da zahteva poništaj ima i:

Odgovornost ogranič eno poslovno sposobnog lica

Č lan 116

Ogranič eno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu poništenjem ugovora, ako je
lukavstvom uverilo svog saugovarač a da je poslovno sposobno.

Rušljiv ugovor može se poništiti.

Lica koja su ovlašćena da traže poništenje rušlj.ugovora, mogu se tog svog prava
odreći i tako ostati pri ugovoru. To zapravo znači da se rušljiv ugovor može
osnažiti (konvalidirati) -> uslov je da su strane svesne da je ugovor rušljiv i da
imaju pravo da ponište taj ug. Osnaženjem se otklanja nedostatak koji je ugovor
činio rušljivim (i za budućnost i za prošlost) i nakon toga ugovor postaje trajno
važeći. Osnaženje se može učiniti izričito ili prećutno ili propuštanjem roka za
poništenje ugovora.
U slučaju poništenja, ukida se njegova privremena važnost i to retroaktivno -
ugovor je od početka bio ništav, od momenta zaključenja on ne proizvodi pravna
dejstva. Ali, ug.strane mogu se sporazumeti da poništenje važi samo za
budućnost, a da se ono što je dotle izvršeno ne poništava. I bez takvog sporazuma,
izvesne ugovore nemoguće je smatrati nevažećim od trenutka zaključenja zbog
same njihove prirode - npr zakupac je već koristio zakupljenu stvar, u tom
slučaju poništenje se odnosi samo na budućnost. Rušljiv ug.može se poništiti i
67

delimično - razlog koji ga čini rušljivim tiče se samo jednog dela ugovora, a
preostali deo može opstati sam za sebe (pogledati čl. 105). Ali, poništeni ugovor
ne može se održati kao neki drugi ugovor (nema konverzije), jer bi lice koje je
ovlašćeno na poništenje moglo preinačiti sadržinu ugovora.

Kada se rušljiv ugovor poništi, obaveze koje je proizveo ne moraju se ispunjavati.

Ukoliko je nešto već ispunjeno, može se tražiti povraćaj datog (restitutio in
integrum).

Č lan 113

(1) Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen nešto bilo ispunjeno, ima se izvršiti vrać
anje, a ako to nije moguć e, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vrać anju, ima se dati
odgovarajuć a naknada u novcu.
(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vrać anja, odnosno donošenja sudske
odluke.

Kod poništenja rušlj.ugovora ne postavlja se pitanje nedopuštene restitucije, tj

primene pravila “nemo auditur...”, kao ni pravila o oduzimanju predmeta u
korist opštine jer se ovde ne dira u javne interese.

Pored obaveze vraćanja, kao posledica poništenja rušljivog ugovora može se

javiti i naknada štete.

Odgovornost za poništenje ugovora

Č lan 115

Ugovarač na č ijoj je strani uzrok rušljivosti odgovoran je svom saugovarač u za štetu koju trpi
zbog poništenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka rušljivosti
ugovora.

Odgovornost ogranič eno poslovno sposobnog lica

Č lan 116

Ogranič eno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu poništenjem ugovora, ako je
lukavstvom uverilo svog saugovarač a da je poslovno sposobno.

Prestanak prava :

Č lan 117
 68

(1) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od
saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude.
(2) To pravo u svakom sluč aju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključ enja ugovora.

Ukoliko se u predviđenom roku ne zahteva poništenje ugovora, onda nastupa

njegova konvalidacija - naknadno osnaženje, tako da ugovor proizvodi pravna
dejstva od momenta zaključenja.

TUMAČENJE UGOVORA

To je delatnost čija je svrha otkrivanje pravog značenja i smisla jednog ugovora

(neka ug.odredba je nejasna, a ug.strane o njenom značenju imaju potpuno
suprotno mišljenje).
Tumačenju se pristupa u slučaju kada postoji nesaglasnost ug.strana o značenju i
smislu pojedinih ugovornih odredbi ili u slučaju kad su izjave volje nejasne. Ako
je ugovorom jasno i nedvosmisleno izražena volja ug.strana, onda ne postoji
potreba za tumačenjem. Tada se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase.

Č lan 99

(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.

(2) Pri tumač enju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog znač enja upotrebljenih izraza,
već treba istraživati zajednič ku nameru ugovarač a i odredbu tako razumeti kako to odgovara
nač elima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.

Postoji sudsko i vansudsko tumačenje. Sudsko vrši sud koji raspravlja i odlučuje
o sporu između ug.strana. Ono je za ug.strane obavezno. Vansudsko postoji kad
ug.tumači nepristrasno i nezavisno ovlašćeno lice. Ono je fakultativno, nema
obaveznu pravnu snagu.

Vansudsko tumač enje ugovora

Č lan 102

(1) Ugovorne strane mogu predvideti da ć e, u sluč aju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaš
aja ugovornih odredbi, neko treć i tumač iti ugovor.
(2) U tom sluč aju, ako ugovorom nije drukč ije predviđeno, strane ne mogu pokrenuti spor pred
sudom ili drugim nadležnim organom dok prethodno ne pribave tumač enje ugovora, osim ako
treć e lice odbije da dâ tumač enje ugovora.
69

Glavni problem tumačenja ---> svodi se na pitanje odnosa volje i ispoljavanja te

volje - da li je cilj tumačenja da se ustanovi stvarna, zajednička volja ug.strana ili
je cilj da se ustanovi objektivno, normativno značenje njihove izjave
(objektivnog smisla izgovorenih reči)? ZOO je usvojio mešoviti,
subjektivno-objektivni kriterijum tumačenja ugovora : Č lan 99

(2) Pri tumač enju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog znač enja upotrebljenih izraza,
već treba istraživati zajednič ku nameru ugovarač a i odredbu tako razumeti kako to odgovara
nač elima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.

(načelo savesnosti i poštenja, načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim

običajima, načelo zloupotrebe prava...)

Nejasne odredbe u posebnim sluč ajevima

Č lan 100

U sluč aju kad je ugovor zaključ en prema unapred odštampanom sadržaju, ili kad je ugovor bio
na drugi nač in pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumač ić e se
u korist druge strane.

Dopunsko pravilo
Č lan 101

Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumač iti u smislu koji je manje težak za dužnika,
a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravič an odnos uzajamnih davanja.

Šta ako strane ugovornice neko sporno pitanje nisu ugovorom uopšte regulisale?
To bi značilo da u ugovoru postoji praznina koju treba popuniti. Zakonodavac to
čini tako što propisuje dispozitivna pravila za nebitne elemente ugovora. Ako se
praznina ni time ne može popuniti -> onda na red dolazi sud koji to čini putem
tzv dopunjujućeg ili kvalifikovanog tumačenja ugovora. Tu sud treba da utvrdi
pretpostavljenu volju ug.strana, tj kako bi oni sporno pitanje regulisali da su na
njega mislili i da su hteli da ga regulišu. Ali sud tu mora voditi računa o
pregovorima koji su prethodili zaključenju ugovora, o utvrđenoj praksi među
ug.strana i o običajima (čl. 32, st. 2).

OPŠTA DEJSTVA UGOVORA

Kakva su dejstva ugovora?

 70

Ugovor proizvodi određena pravna dejstva, tj prava i obaveze za određena lica. U

našem pravu ug.ima samo obligacionopravna dejstva, jer rađa samo oblig.prava.
Za stvarna prava ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus), ne i način sticanja
(modus acquirendi). Tako, da bi se steklo neko stvarno pravo, nije dovoljan
ugovor o ustupanju stvarnog prava, već je neophodan i odgovarajući način
sticanja (kod pokretnih stvari to je predaja, kod nepokretnih upis u zemlj.knjige)
-> to je tzv sistem tradicije.
- a kako je u francuskom pravu (gde ugovor ima stvarnopravno dejstvo) i u
nemačkom? (pogledati Radišića, strana 149-150)

Lica prema kojima ugovor ima dejstvo :

Dejstva ugovora među ugovaračima -> ug.proizvodi pr.dejstva za ug.strane (lica

koja ugovor zaključuju neposredno, ali i posredno, preko zastupnika). Ostala lica
su treća lica i za njih ugovor ne proizvodi ni prava ni obaveze -za njih je ugovor
tuđi posao koji im ne može ni škoditi ni koristiti (res inter alios acta aliis neque
nocere neque prodesse potest).

Dejstva ugovora prema naslednicima ugovarača -> Č lan 148

(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što
drugo ugovoreno ili što drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.

Na njih prelazi zaostavština ostavioca, samim tim i prava i obaveze iz ugovora

koje je on zaključio. Tako da se naslednici smatraju ugovornim stranama u
ugovorima koje su zaključili njihovi prethodnici.
U dva slučaja ugovor neće proizvoditi dejstva prema naslednicima:

1. Ako su se ug.strane tako sporazumele

2. Ako je ugovor zaključen s obzirom na lična, nezamenljiva svojstva jednog

ugovornika (intuitu personae).

Ali, potraživanja i dugovi iz ovakvih ugovora (s obzirom na svojstva ličnosti) koji

su dospeli još za života ostavioca prelaze na naslednike! Naslednici će, u tom
slučaju, morati da plate već dospelu zakupninu, nagradu za izvršen posao, itd.

Ugovor u korist trećeg lica

To je ugovor kojim se jedna ug.strana obavezuje drugoj da određenu činidbu

izvrši trećem licu, a treće lice stiče sopstveno pravo da od dužnika zahteva
ispunjenje ugovora u svoju korist.
U ovom ugovoru učestvuju tri lica :
71

1. Lice koje obećava da će učiniti nešto trećem licu (promitent, obećalac)

2. Lice kome se takvo obećanje daje (stipulant, promisar, ugovarač koristi za

trećeg)

3. Lice u čiju se korist nešto ugovara (beneficijar, korisnik).

Da bi ovaj ugovor nastao, potrebno je da se postigne sporazum između stipulanta

i promitenta, treće lice ne učestvuje u zaključenju ugovora - nije potrebna ni
njegova saglasnost, ni njegovo znanje, ni njegova poslovna sposobnost; to može
biti i lice koje nije rođeno/preduzeće koje nije osnovano (ali, ipak, treće lice
mora da bude određeno ili bar odredivo).

Treće lice može i da ne prihvati pravo koje mu se nudi, da ga odbije - ako to učini,
smatra se da ga nikad nije ni steklo. Ako izjavi da prihvata - stipulant ne može
više bez njegove saglasnosti da opozove niti menja korist koja je za njega
ugovorena. Posle toga, opozivanje/izmena biće moguća samo ako je tako
utvrđeno ugovorom. Ovo ograničenje ne važi za ugovore kojima se promitent
obaveže da će učiniti nešto u korist trećeg tek posle smrti stipulanta. Takvu
korist stipulant može opozvati u svako vreme, pa i testamentom, ako iz samog
ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Opozivanje koristi za treć eg

Č lan 150

(1) Ugovarač koristi za treć eg može je opozvati ili izmeniti sve dok treć i ne izjavi da prihvata
ono što je ugovoreno u njegovu korist.
(2) Ako je ugovoreno da ć e dužnik izvršiti ono na šta se obavezao u korist treć eg tek posle
smrti ugovarač a, ovaj može sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za
treć eg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Kod ovog ugovora nastaju tri grupe odnosa :

1. Odnos stipulanta i promitenta (odnos pokrića)

- bukvalno se svaki ugovor može zaključiti kao ug.u korist trećeg ako se u ugovor
unese klauzula “u korist trećeg”
- različita je sadržina ovog odnosa jer zavisi od vrste ugovora

Stipulant ima pravo da zahteva od promitenta ispunjenje dugovane činidbe, s tim

što je ne može tražiti za sebe već je traži za korisnika. Promitent se zato ne bi
mogao osloboditi obaveze tako što bi je ispunio stipulantu.

Ukoliko korisnik odbije korist koja je njemu namenjena ili je stipulant opozvao,
korist će pripasti stipulantu osim ako iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što
drugo.
 72

Moguće je da promitentu NIJE SVEJEDNO kome će ispuniti obavezu. Ako je

ličnost korisnika od značaja za promitenta, a korisnik je odbio da primi kosrit,
onda nastupa nemogućnost ispunjenja i gašenje dužnikove obaveze.

2. Odnos između promitenta i korisnika

Promitent ima položaj dužnika a korisnik položaj poverioca. Korisnik je ovlašćen

da od promitenta zahteva ono što je ugovorom za njega određeno. To njegovo
pravo potraživanja je izvorno. Stipulant je zaključio ug.u svoje ime - otac koji je
je zaklj.ug.o osiguranju života u korist svog sina, obavezan je da plaća premiju
(to ne radi sin koji je korisnik osiguranja).
Pravo korisnika da traži ispunjenje činidbe od promitenta zasniva se na ugovoru
u korist trećeg -> njegova sudbina zavisi od tog ugovora.
Promitent može istaći korisniku sve prigovore koji proističu iz samog ug.u korist
trećeg (objektivni prigovori) a koje ima i prema stipulantu - prigovor
nevažnosti ugovora, prigovor neispunjenja, itd. Prigovore lične prirode koje
ima prema stipulantu a oni ne proizlaze iz ovog ugovora, on ne može isticati
prema korisniku (npr prigovor kompenzacije, prigovor nesposobnosti). Ali, on
MOŽE DA ISTIČE takve prigovore prema korisniku ukoliko ih prema njemu ima
lično iz nekog drugog njihovog pravnog odnosa.

Korisnik raspolaže samo pravom potraživanja od promitenta, tako da on ne može

tražiti izvršenje celog ugovora, već samo korist koja je za njega ugovorena. On
nije u položaju druge ugovorne strane. Ugovor nije njegov i on ga ne može
raskinuti i zahtevati NŠ zbog neispunjenja.

3. Odnos stipulanta i korisnika (valutni odnos)

Između njih postoji neki pravni odnos koji objašnjava zašto stipulant ugovora sa
promitentom neku činidbu u korist trećeg. To može biti jer mu je nešto dužan
(isplata duga), daje mu nešto na zajam ili mu čini poklon.

Č lan 150

(1) Ugovarač koristi za treć eg može je opozvati ili izmeniti sve dok treć i ne izjavi da prihvata
ono što je ugovoreno u njegovu korist.

Posebna dejstva dvostranih (uzajamnih) ugovora

Kod ovih ugovora, obaveza jedne strane čini osnov obaveza druge strane, zato su
obe strane zainteresovane za dobitak - kada će ga steći, kakav će biti i koliki će
biti.
73

1. Strana koja prenosi na drugu neko pravo na stvar garantuje za pravna i fizička
svojstva te stvari

2. Obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze

3. Ako je ugovor komutativan, obe činidbe treba da budu približno jednake

vrednosti

4. Ako jedna strana ne želi da ispuni svoju obavezu, druga strana može raskinuti
ugovor

5. Ako se na štetu jedne strane bitno promene okolnosti koje su postojale kada je
ug.zaključen, ona može tražiti da se ug.raskine ili revidira

6. Ako ispunjenje obaveze jedne strane postane nemoguće, tada ni druga strana
nije dužna da ispuni svoju obavezu.

1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja

Strana koja prenosi na saugovornika neko pravo na stvar dužna je da garantuje

za njena pravna i materijalna svojstva, tj dužna je da obezbedi pribaviocu da će
mu preneto pravo ostati, da neće biti lišen državine stvari, da stvar nema
materijalne nedostatke - tako da se ona može upotrebljavati na uobičajen i
ugovoren način. To je zakonska dužnost koja proističe iz same prirode posle,
tako da se ona ne mora zasebno ugovarati (ona se podrazumeva). Ako je
prenosilac ovu obavezu zanemario, biće odgovoran pribaviocu.

Razlikujemo dve vrste odgovornosti :

- odgovornost za pravne nedostatke (evikcija)

- odgovornost za materijalne nedostatke stvari.

(posledice povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja -> da je

pribavilac znao za ove nedostatke, drugačije bi odredio visinu svoje obaveze ili
ne bi ni zaključio ugovor)

Opšta pravila (odnose se na sve dvostrano-teretne ugovore) :

Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja

Č lan 121
 74

(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovarač odgovara za materijalne nedostatke svog
ispunjenja.
(2) Isto tako, ugovarač odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i dužan je da štiti drugu
stranu od prava i zahteva treć ih lica kojima bi njeno pravo bilo isključ eno ili suženo.
(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti
prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za određeni sluč aj nije što drugo propisano.

Odg.za pravne nedostatke (evikcija)

Kod teretnih ugovora kojima se ustupa neko pravo na stvar, prenosilac ima
dvostruku obavezu :

- prenos državine
- prenos prava.

Prenosilac je dužan da garantuje pribaviocu da preneto pravo postoji i da nema

pravnih smetnji za njegovu upotrebu - ukoliko se pokaže da pravo ne postoji ili
nije odgovarajuće sadržine, reč je o pravnom nedostatku stvari. To znači da
treća lica imaju izvesna prava na stvari, a to isključuje, umanjuje ili ograničava
pribaviočevo pravo -> npr prodavac je prodao tuđu stvar ili stvar koja je
opterećena pravom službenosti ili zakupa u korist trećeg lica; ili se javljaju
ograničenja javnopravne prirode (zabrana gradnje na određenom zemljištu) koja
pribaviocu nisu bila poznata a prenosilac je za njih znao ili je znao da se mogu
očekivati a to nije saopštio pribaviocu.
U svim ovim slučajevima pribavilac nije uopšte stekao pravo koje je trebalo da
stekne ili ga je stekao ali u manjem opsegu od očekivanog. Ti nedostaci služe kao
osnov trećim licima da pribavioca ometaju u korišćenju istog, da ga u tome
isključe ili ograniče.

Evikcija se sastoji uznemiravanju pribavioca stvari na osnovu nekog prava

trećeg koje je postojalo pre pribaviočevog sticanja te stvari, a o kome on nije
znao prilikom zaključenja ugovora.
To uznemiravanje sastoji se u :

- isključenju
- umanjenju
- ograničenju pribaviočevog prava na stvari.

Evikcija nije isticanje pravne pretenzije od strane trećeg lica protiv pribavioca.
To je prosta pretnja opašnošću da do evikcije dođe. Ali, ako dođe do spora
između pribavioca i trećeg lica (čije je pravo imućnije), i treće lice izađe kao
pobednik - tada nastupa evikcija.
75

Vrste :

*potpuna evikcija ---> pribavilac je, usled prava trećeg lica, u potpunosti
izgubio državinu cele stvar, potpuno je onemogućen da koristi pravo koje je
trebalo da stekne (npr utvrdi se da je treće lice vlasnik kupljene stvari);
*delimična evikcija ---> pribavilac je lišen državine samo jednog dela stvari
(prodavac je prodao stvar kao svoju iako je on samo jedan od suvlasnika) ili ima
državinu cele stvari ali ima uža ovlašćenja od onih koje je imao u vidu prilikom
zaklj.ugovora (prodata je stvar bez ikakvih tereta, ali na toj stvari postoji pravo
službenosti trećeg lica).

Da bi postojala odgovornost prenosica, moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi :

*pravno uznemiravanje pribavioca -> treće lice je istaklo pravnu pretenziju

koja pogađa pravo pribavioca ili je istaklo zahtev koji je osnovan (potkrepljen
dovoljnim dokazima, zahtev u sebi sadrži neko pravo trećeg lica koje isključuje,
umanjuje ili ograničava pravo pribavioca); čisto faktičko uznemiravanje se ovde
ne računa, računa se samo pravno uzmeniravanje; ali, pod evikcijom ovde se
računa i : Č lan 512

(1) Kupac ima pravo pozvati se na prodavč evu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez
obaveštenja prodavca i bez spora priznao oč igledno osnovano pravo treć eg.
(2) Ako je kupac isplatio treć em izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oč iglednog prava,
prodavac se može osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplać enu svotu i
pretrpljenu štetu.

Ovde je suština da ne mora da dođe do pokretanja pravnice da bi se priznala

zaštita od evikcije!

*pravni nedostatak postoji u trenutku zaključenja ugovora, odn u vreme kad

je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je reč -> pribavilac neće imati
pravo na zaštitu ako je pravo trećeg lica nastalo nakon što je pribavilac stekao
stvar; samo savestan pribavilac ima pravo na zaštitu od evikcije ---> biće
zaštićen samo onaj pribavilac koji nije znao za nedostatak, koji nije obavešten o
pravu trećeg lica niti je pristao da uzme stvar koja je opterećena tim pravom;

ali i pribavilac koji je znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta u času

zaključenja ug. nije potpuno lišen zaštite od evikcije (nesavestan pribavilac) :

Č lan 510

(4) Međutim, ako je kupac u č asu zaključ enja ugovora znao za moguć nost da mu stvar bude
oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ogranič eno, nema pravo na naknadu štete ako
se ta moguć nost ostvari, ali ima pravo zahtevati vrać anje, odnosno sniženje cene.
 76

*pribavilac se nije ugovorom odrekao prava na zaštitu od evikcije -> pravna

pravila koje regulišu ovu materiju su dispozitivne prirode i ug.strane ih svojom
voljom mogu menjati, odnosno mogu odgovornost prenosioca ograničiti ili
sasvim isključiti, ali :

Č lan 513

(1) Odgovornost prodavca za pravne nedostatke može se ugovorom ogranič iti ili sasvim isključ
iti.
(2) Ali, ako je u vreme zaključ enja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati
nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ogranič enju ili o isključ enju
odgovornosti za pravne nedostatke je ništava.

Stav 2 znači da će prenosilac biti odgovoran bez obzira na to što postoji

sporazum između njega i pribavioca da evikciju isključe, ako on je on od početka
bio nesavestan.

*obaveštenje prenosioca -> kada se pokaže da treće lice polaže neko pravo na
stvar, pribavilac treba da obavesti prenosioca o tome, izuzev kad je to prenosiocu
poznato. Čim sazna za pravno uznemiravanje, prenosilac je dužan da priskoči u
pomoć pribaviocu. Ako je uznemiravanje izvršeno putem tužbe sudu, obavezan je
da se umeša u spor na strani pribavioca. On mora da zaštiti pribavioca i kada ga
on nije obavestio o pr.uznemiravanju, nego je saznao na neki drugi način. Čak i
kad ne zna za uznemir., on će biti odgovoran za evikciju.
Prenosilac se može osloboditi od odgovornosti ako dokaže da je raspolagao
pravnim sredstvima kojima bi zahtev trećeg lica odbio i evikciju sprečio.

Pravne posledice :

*u slučaju potpune evikcije ---> tu je pribavilac potpuno lišen državine stvari,

tako da ugovor za njega postaje bespredmetan, dolazi do raskida ugovora po
samom zakonu, bez ikakve izjave pribavioca;
*u slučaju delimične e. ---> pribaviočevo pravo je umanjeno ili ograničeno, onda
on može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene.

Č lan 510

(2) Ako prodavac ne udovolji kupč evom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava
ili pretenzija treć eg, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može
ostvariti.

Prenosilac je dužan da otkloni nepovoljne posledice evikcije koje trpi pribavilac.

Obavezan je da mu vrati primljenu protivvrednost i NŠ. Čak iako prenosilac
77

nije bio dužan da štiti pribavioca od evikcije, on opet mora da vrati primljenu
protivvrednost, jer u suprotnom bi došlo do neosnovanog obogaćenja. Jedino
može zadržati ono što je primio kada je pribavilac pristao da ugovor za njega
ima aleatoran karakter.
Šteta koja je izazvana evikcijom -> troškovi zaklj.i izvršenja ugovora, troškovi
same stvari, troškovi spora, izmakla dobit. Pravo na NŠ nema pribavilac koji je
u času zaklj.ug.znao za mogućnost da do evikcije dođe ili je pristao na isključenje
odgovornosti prenosioca zbog evikcije.

Gubitak prava

Č lan 515

(1) Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za
postojanje prava treć eg.
(2) Ali, ako je treć e lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u
spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom šest meseci po pravnosnažno okonč anom sporu.

Odgovornost za materijalne nedostatke

Kada pribavljamo neko pravo na stvar, mi računamo na njenu upotrebljivost,

svrhu ili cilj. Ugovornik koji nam ustupa neko pravo na stvar dužan je da nam
garantuje na očekivana materijalna svojstva stvari. Ako stvar nema očekivana
svojstva, kaže se da ima materijalne nedostatke i prenosilac će biti odgovoran
zbog njih.
Pod materijalnim nedostatkom podrazumevamo svako odstupanje od
normalnih fizičko-hemijskih svojstava stvari koje je za pribavioca štetno. Koja su
to normalna svojstva? Ona se određuju prema uobičajenoj mogućnosti upotrebe
stvari ali i prema konkretnoj mogućnosti upotrebe koja nije uobičajena ali koju
je pribavilac imao u vidu kada je pribavljao pravo na stvar.
 78

Č lan 479

Nedostatak postoji:

1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet;

2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroč itu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je
bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata;

3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izrič ito ili preć utno ugovorene, odnosno propisane;

4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili
model pokazani samo radi obaveštenja.

Nedostatkom se smatraju i osobine koje utiču na tržišnu vrednost stvari

(veštačka umesto prirodne kože).

Prenosilac će biti odgovoran pribaviocu zbog materijalnih nedostataka stvari

ukoliko se ispune sl.uslovi :

*znatan nedostatak -> to bi bio nedostatak koji potpuno onemogućuje upotrebu

stvari u određene svrhe ili je u velikoj meri otežava ili u velikoj meri smanjuje
tržišnu vrednost stvari, tako da se cilj ugovora ne postiže, a pribavilac ne bi
uopšte ni pristao da zaključi ugovor da je znao za taj nedostatak (ili ne pod tim
uslovima pod kojima je ug.sklopljen). Znatan je onaj nedostatak koji je veći i
ozbiljniji, a neznatan materijalni nedostatak se uopšte i ne uzima u obzir.
Pretpostavka je da je svaki nedostatak znatan dok se suprotno ne dokaže.

*skriven nedostatak -> skriven za pribavioca tako da ga on nije primetio niti ga

je mogao primetiti pri uobičajenom pregledu stvari.

Č lan 480

(1) Prodavac ne odgovara za nedostatke iz tač . 1) i 3) prethodnog č lana, ako su u č asu zaključ
enja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.

(2) Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa proseč
nim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobič
ajenom pregledu stvari.
79

(3) Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da
stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima određena svojstva ili odlike.

Odgovornost će postojati u slučaju kada prenosilac izjavi da nedostatak KOJI JE

UOČEN ima drugačiji karakter nego što je pribavilac mislio.
Odgovara se i za skrivene i vidljive nedostatke ---> ZOO propisuje bezuslovnu
odgovornost ukoliko stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju
je kupac nabavlja, a koja je prodavcu bila ili morala biti poznata, kao i u slučaju
kada je prodavac uručio stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu.

*nedostatak mora postojati u trenutku prelaska rizika na pribavioca (trenutak

predaje stvari) -> Č lan 478

(1) Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u č asu prelaza rizika
na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.

(2) Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na
kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

*blagovremeno obaveštenje prenosioca -> pribavilac je dužan da

blagovremeno obavesti prenosioca o postojanju materijalnog nedostatka jer ako
to ne učini blagovremeno onda gubi prava koja mu po tom osnovu pripadaju.

Pregled stvari i vidljivi nedostaci

Č lan 481

(1) Kupac je dužan da primljenu stvar na uobič ajeni nač in pregleda ili je da na pregled, č im je to
prema redovnom toku stvari moguć e, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od
osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inač e gubi pravo koje mu po tom osnovu
pripada.
(2) Kad je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, kupac je dužan svoje primedbe zbog vidljivih
nedostataka saopštiti prodavcu odmah, inač e gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.

Skriveni nedostaci

Č lan 482

(1) Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije
mogao otkriti uobič ajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac
je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam
dana rač unajuć i od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja.
 80

(2) Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu pošto protekne šest meseci od predaje
stvari, izuzev kad je ugovorom određen duži rok.

Rokovi u sluč aju opravke, zamene i sl.

Č lan 483

Kad je zbog nekog nedostatka došlo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i
slič no, rokovi iz prethodna dva č lana poč inju teć i od predaje opravljene stvari, predaje druge
stvari, izvršene zamene delova i slič no.

Obaveštenje o nedostatku

Č lan 484

(1) U obaveštenju o nedostatku stvari kupac je dužan bliže opisati nedostatak i pozvati prodavca
da pregleda stvar.

(2) Ako obaveštenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporuč enim
pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan nač in zadocni ili uopšte ne stigne prodavcu,
smatra se da je kupac izvršio svoju obavezu da obavesti prodavca.

Znač aj č injenice da je prodavac znao za nedostatak

Č lan 485

Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvršio svoju obavezu da stvar
pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u određenom roku obavesti prodavca o postojanju
nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku šest meseci od predaje stvari, ako
je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat. (prigovor
lukavog postupanja)

*odgovornost zbog mat.nedost. nije ugovorom isključena ili ograničena ->

pravila o ovoj vrsti odg.su dispozitivne prirode i ug.strane ih svojom voljom
mogu menjati. Ali sporazum o isključenju ili ograničenju odg.zbog mat.nedost.
biće ništav ako :
81

- prenosilac je znao za nedostatak ali nije o tome obavestio pribavioca

- prenosilac je pribaviocu nametnuo takav sporazum jer je iskoristio svoj
monopolski položaj.

Nema mesta odg.zbog mat.nedost. stvari koja je prodata “takva kakva je”,
“đuture” (bez vaganja i brojanja) ili putem prinudne javne prodaje.
(članovi 486 i 487)

Dejstvo :

Č lan 488

(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može:

1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka
(ispunjenje ugovora);
2) zahtevati sniženje cene;
3) izjaviti da raskida ugovor;

(2) U svakom od ovih sluč ajeva kupac ima pravo i na naknadu štete.

(3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog
nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o
odgovornosti za štetu.

Pribavilac ne može slobodno da bira neko od navedenih ovlašćenja, prvo mora da

zahteva ispunjenje ugovora, pa tek ako ga ne dobije u razumnom roku, stiče
pravo na sniženje cene ili raskid ugovora.

Kad kupac može raskinuti ugovor

Č lan 490

(1) Kupac može raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni
rok za ispunjenje ugovora.

(2) Kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle
obaveštenja o nedostacima saopštio da neć e ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog slu
č aja oč igledno proizlazi da prodavac neć e moć i ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.

Po isteku naknadnog roka - ugovor se raskida po samom zakonu, ali kupac može
održati ugovor na snazi ako, bez odlaganja, izjavi prodavcu da ugovor održava na
snazi.

Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka

 82

Č lan 495

(1) Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemoguć e da vrati
stvar ili da je vrati u stanju u kome ju je primio.

(2) Ipak, kupac može raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili
delimič no propala ili ošteć ena usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora, ili usled
nekog događaja koji ne potič e od njega ni od nekog lica za koje on odgovara.

Gubitak prava :

Č lan 500

(1) Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se po
isteku jedne godine, rač unajuć i od dana odašiljanja obaveštenja prodavcu, izuzev ako je prodav
č evom prevarom kupac bio spreč en da ih upotrebi.

(2) Međutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka može
posle proteka ovog roka, ako još nije isplatio cenu, istać i svoj zahtev da se cena snizi ili da mu
se naknadi šteta kao prigovor protiv prodavč evog zahteva da mu se isplati cena.

U vezi sa ovom odgovornošću, kupac je zaštićen i garancijom za ispravno

funkcionisanje stvari -> ovo je obligacija koja nastaje iz jednostrane izjave
volje proizvođača; osnov je zakon; izjava se daje u pismenom obliku - garantni
list (ranije je bila potrebna overa, danas je dovoljan fiskalni račun), daje se za
tehničku robu. Garantni list izdaje proizvođač i navodi uslove garancije - da li
odgovara, za šta odgovara (ne snosi odg.za nedostatke koji nastaju nepravilnim
rukovanjem stvari). Kupac je dužan da odmah obavesti izdavaoca garancije čim
uoči nedostatak, bitno je da to učini u garantnom roku. Koja su prava kupca? ->
ispunjenje ug. (popravka, zamena stvari) & NŠ.
Ukoliko je stvar popravljena, rok garancije se produžava jer se ne računa ono
vreme u kojem se stvar popravljena, a ukoliko je stvar zamenjena - rok počinje
da teče ispočetka.
Što se NŠ tiče - ili smanjenje cene ili raskid ug.
Kupac se najčešće obraća prodavcu, tako da je osnov ugovor koji postoji između
proizvođača i prodavca.

Takođe, kupac ili treće lice mogu, usled mane stvari, pretrpeti štetu na ostalim
dobrima (šteta od stvari sa nedostatkom).
83

Prigovor neispunjenja

Kod uzajamnih ugovora, obaveze se ispunjavaju istovremeno. Ja pristajem da

ispunim svoju obavezu samo pod uslovom da u isti mah dobijem protivčinidbu od
druge strane. Ja mogu zahtevati činidbu drugog samo pod uslovom da odmah i
svoju činidbu ponudim. Moram da budem spremna i u stanju da svoju činidbu
ispunim.
Ovo moje pravo (iz ruke u ruku) osigurano je prigovorom neispunjenja ->
njime se jedna ug.strana može poslužiti ako druga strana zahteva od njega da mu
ispuni obavezu a sam još nije ispunio svoju, niti je ponudio njeno ispunjenje.

Pravilo istovremenog ispunjenja

Č lan 122

(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana
ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo
ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proistič e iz prirode posla.

Od ovog pravila postoje izuzeci koji mogu biti određeni ugovorom, zakonom ili
mogu proizaći iz prirode posla - zakupac stana dužan je da stanarinu plaća
unapred, krojač je dužan da prvo sašije odelo pa tek onda može potraživati
naknadu za svoj rad.

Da bi ovaj prigovor mogao da se ističe, potrebno je ispuniti sl.uslove :

1. Dvostrani (uzajamni) ugovor ---> taj ugovor mora da bude punovažan i da

postoji između tužioca i tuženog. Kod ug.u korist trećeg, promitent može istaći
prigovor beneficijaru, bez obzira što on nije ug.strana i što ne postoji ugovor
između njih.

2. Istovremeno ispunjenje ---> treba da se radi o takvom ugovoru u kome

tužena strana nije bila dužna da prva ispuni svoju obavezu prema tužiocu. Ovaj
uslov nije nužan i nekada može i izostati -> ako su se, posle zaklj.ugovora,
materijalne prilike druge strane pogoršale u toj meri da je neizvesno da li će ona
moći da ispuni svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih
razloga, strana koje se obavezala da će prva ispuniti obavezu može odložiti njeno
ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno
obezbeđenje da će je ispuniti (prigovor nesigurnosti). Ovaj prigovor može se
koristiti i u slučaju kad su materijalne prilike druge strane u istoj meri teške još
pre zaklj.ug., ako njen saugovornik to nije znao niti je morao znati. Strana koja
se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se obezbeđenje
pruži u razumnom roku, a ako u tom roku ne dobije to obezbeđenje, može
raskinuti ugovor.
 84

3. Obaveza tužioca ima karakter protivčinidbe ---> misli se na obavezu tužioca

zbog koje tuženi prigovara, i ta obaveza mora imati karakter glavne obaveze (tj
protivčinidba), tako da tuženi ne može istaći prigovor neispunjenja ako mu
tužilac nije platio ugovornu kaznu jer je to sporedna obaveza koja služi
osiguranju glavne obaveze.

4. Punovažno protivpotraživanje tuženog ---> tuženi treba da ima punovažno

protivpotraž. od tužioca zbog kojeg mu prigovara i ono mora da postoji u
trenutku kada se prigovor ističe. Prigovor neispunjenja nema smisla kada je
ug.obaveza ispunjena ili kada tuženi ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju
obavezu prema tužiocu. Tuženi ne gubi pravo na prigovor ako je tužilac svoju
obavezu ispunio delimično ili rđavo.

Dejstvo :

Ovaj prigovor spada u red tzv dilatornih (odložnih) prigovora. On dovodi do

odlaganja izvršenja obaveze tužene strane do trenutka izvršenja obaveze
tužilačke strane prema njoj - “izvršiću svoju obavezu prema tebi tek kad ti
izvršiš svoju koju duguješ meni ili kad budeš bio spreman da to učiniš.”
Teret dokazivanja je na tužiocu - on dokazuje da je ispunio svoju obavezu ili je
spreman da to učini.

Ako se prigovor neispunjenja pokaže kao osnovan, sud donosi PRESUDU kojom
obavezuje obe ug.strane da svoje obaveze ispune ISTOVREMENO.

Prekomerno oštećenje

Kod dvostranoobavezujućih ugovora, uzajamne činidbe ug.strana treba da budu

jednake ili približno jednake vrednosti. ZOO propisuje da ug.strane uvek polaze
od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15).
Ako jedna strana izvlači nesrazmernu korist na račun druge strane, ugovor je
nepravičan i protivan načelu savesnosti i poštenja. To će važiti pod
pretpostavkom da je reč o većoj nesrazmeri uzajamnih činidbi, tj da je jedna
strana pretrpela prekomerno oštećenje (laesio enormis). U tim slučajevima,
ugovor će za jednu stranu biti nepravovaljan i ona nećebiti dužna da ostane pri
tom ugovoru. Postojaće odgovornost obogaćene strane zbog prekomernog
oštećenja druge strane.
PO postoji, dakle, kada se kod dvostrano-teretnog ugovora vrednosti prestacija
nađu u takvoj disproporciji da prelaze zakonom utvrđenu granicu odstupanja.

Uslovi :
85

1. Dvostrano-teretan i komutativan ug. ---> svi takvi uzajamni i teretni ugovori;

institut se NE PRIMENJUJE na dobročine i aleatorne ugovore, kao i na ug.o
poravnanju (čl. 1094), ug.o javnoj prodaji, ugovor kod kojeg je za stvar data viša
cena iz osobite naklonosti (čl. 139, st. 5).

2. Očigledna nesrazmera ---> činidbe ug.strana su po svojoj vrednosti u znatnoj

nesrazmeri, tj jedna strana je dobila znatno više nego što je dala/učinila drugoj
strani. Radi se o većoj i ozbiljnoj nesrazmeri koja svakome pada u oči. Takva
nesrazmera treba da postoji u vreme zaključenja ug.
Sud je taj koji procenjuje očiglednu nesrazmeru i to vrši u svakom konkretnom
slučaju. Da bi se ona utvrdila, uzima se u obzir prava (prometna) vrednost
predmeta prestacije u vreme zaklj.ug. i potom se poredi sa ugovorenom
vrednošću stvari. Ranije se u našem pravu visina nesrazmere određivala
matematički, razlomkom -> oštećenje preko polovine.

3. Neznanje za pravu vrednost stvari ---> ona strana koje je PO treba da bude u
zabludi o pravoj vrednosti uzajamnih činidbi, tj da za pravu vrednost nije znala
niti je morala znati.

Dejstvo :

Ugovor kod kojeg je PO prisutno je rušljiv ugovor, tako da strana koja je

oštećena može zahtevati da se on poništi -> putem tužbe ili isticanjem prigovora
rušljivosti u parnici radi njegovog ispunjenja. Rok traje godinu dana od dana
zaklj.ug.

Ipak, strana kojoj nesrazmera koristi može održati ugovor na snazi ako
PONUDI DOPUNU svoje činidbe do prave vrednosti činidbe.

Ako se ugovor poništi - svaka strana je dužna da vrati drugoj ono što je primila.

Č lan 139

(2) Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključ
enja.
(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

Zelenaški ugovor

To je takav ugovor u kome neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim

materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću
 86

ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj
nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao dati ili učiniti.

Uglavnom se javlja kod ug.o novčanom zajmu sa kamatom i kod ug.o prodaji
budućih poljoprivrednih proizvoda.

I ovde dolazi do neekvivalentne razmene jer jedna strana iskorišćava tuđu

nevolju i ugovara za sebe ili nekog trećeg prekomernu imovinsku korist.

Uslovi :

1. Očigledna nesrazmera ---> između onoga što jedna strana dobija i onoga što
je drugoj strani dala/učinila ili se obavezala dati/učiniti. Neophodno je da se radi
o većoj i ozbiljnoj nesrazmeri koja svakome pada u oči (neznatna odstupanja
nisu relevantna).

2. Nužda, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili

zavisnost ---> subjektivni momenti na strani iskorišćenog ugovornika pa je on
upravo pod uticajem tih momenata pristao na nesrazmeru uzajamnih davanja.

3. Namera iskorišćavanja ---> zelenaš je znao za navedene subjektivne

momente iskorišćenog lica i onda je upravo te momente iskoristio da za sebe ili
nekog trećeg ugovori prekomernu imovinsku korist.

Dejstvo :

Ovim ugovorom vređa se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja i načelo

savesnosti i poštenja, pa je takav ugovor ništav.

Č lan 141

(2) Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i
o delimič noj ništavosti ugovora.
(3) Ako ošteć eni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravič an iznos, sud ć e udovoljiti
takvom zahtevu ako je to moguć e, a u tom sluč aju ugovor sa odgovarajuć om izmenom ostaje
na snazi.
(4) Ošteć enik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravič an iznos u roku od pet
godina od zaključ enja ugovora.

Raskidanje ugovora ---> to je način prestanka punovažnog ugovora koji se

ostvaruje saglasnom izjavom volje obe ug.strane ili, u zakonom predviđenim
87

slučajevima, izjavom volje jedne od ug.strana. Razlikujemo sporazumno i

jednostrano raskidanje ugovora.

Princip je da se ugovor NE MOŽE jednostrano raskinuti, OSIM u slučaju kad je to

ugovorom posebno predviđeno. Ali, od tog principa ZAKON predviđa izvesna
ODSTUPANJA -> mogućnost raskida ug.zbog neispunjenja, zbog promenjenih
okolnosti, zbog materijalnih nedostataka stvari.

Jednostrani raskid ug.zbog neispunjenja

Ako jedna ug.strana ne ispuni svoju obavezu, druga ug.strana je ovlašćena da

zahteva prinudno ispunjenje ili da, pod određenim uslovima, ugovor jednostrano
raskine. Raskid ug.zbog neispunjenja je način prestanka punovažnog dvostranog
ugovora usled neispunjenja obaveze jedne strane.
U našem pravu, takav raskid ugovora vrši se jednostranom izjavom volje koju
poverilac upućuje dužniku (vansudski raskid), osim ako priroda ugovornog
odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida (npr raskid ug.zbog
promenj.okoln.), što se zakonom posebno predviđa.

Opšte uzanse za promet robe (1954) su utvrdile sveopšte pravilo - ugovor se

može jednostrano raskinuti zbog toga što druga strana nije ispunila svoju
obavezu. Ovo pravilo je kasnije potvrdio i ZOO.

Uslovi :

1. Jedna strana verna ugovoru -> pravo na raskid ugovora ima onaj ugovornik
koji je svoju obavezu već ispunio ili je spreman da je ispuni.

2. Neispunjenje obaveze od druge strane -> da bi strana koja je verna ugovoru

mogla zahtevati raskid ug.zbog neispunjenja, osnovni uslov je neispunjenje
obaveze druge strane, tj njeno zapadanje u dužničku docnju. Neispunjenje
ug.obaveze može biti :

- potpuno - dužnik nije preduzeo ništa da bi ispunio svoju obavezu, tako da

raskid ug.nije uopšte sporan

- delimično - dužnik je ispunio obavezu ali ne onako kako je predviđeno, u tom

slučaju će raskid biti moguć samo ako ne predstavlja za drugu stranu očekivanu
korist (ali ako se time ne osujećuje cilj ugovora).

Naše pravo posebno reguliše raskidanje ug.sa uzastopnim obavezama (obaveza

čije se ispunjenje ponavlja).

Č lan 129
 88

(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga
strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduć ih obaveza, ako je iz
datih okolnosti oč igledno da ni one neć e biti ispunjene.
(2) Ona može raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduć ih obaveza, nego i u pogledu već
ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
(3) Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuć e obezbeđenje.

Kad se ugovor ne može raskinuti

Č lan 131

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

3. Naknadni rok za ispunjenje -> ugovor se ne može raskinuti odmah po isteku

roka u kome je dužnik trebalo da ispuni svoju obavezu (u situacijama kada
ispunjenje u roku nije bitan sastojak ugovora), nego poverilac koji želi da
raskine ugovor MORA ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.
Ukoliko dužnik ni u naknadnom roku ne ispuni svoju obavezu, ugovor se po sili
zakona raskida. Ali, poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti dužnika da
ugovor raskida.
Naknadni rok nije novi rok već on ima karakter dopunskog roka koji dužniku
treba da omogući da zhapočeto izvršenje obaveze okonča.
ZOO nalaže da taj rok treba da bude primeren, tj da je u skladu sa okolnostima
konkretnog slučaja. Ako poverilac naknadni rok odredi isuviše kratko, dužnik
može zahtevati produženje - u tom slučaju, ug. se ne raskida pod uslovom da
dužnik svoju obavezu ispuni u roku koji je stvarno primeren.

Izuzetno, poverilac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka :

* iz dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u

nakn.roku

* kad je, i pre isteka roka za ispunjenje, očigledno da dužnik neće ispuniti svoju
obavezu iz ugovora.

Dejstvo raskida

Č lan 132

(1) Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu
eventualne štete.
89

(2) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimič no, ima pravo da joj se vrati ono što je
dala.

(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vrać anje datog, uzajamna vrać anja vrše se po
pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.

(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što
je dužna vratiti, odnosno naknaditi.

(5) Strana koja vrać a novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

Č lan 125

(1) Kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne
ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
(2) Ali, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti duž
nika da zahteva ispunjenje ugovora.
(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da
raskida ugovor.
(4) Ova pravila važe kako u sluč aju kad su ugovorne strane predvidele da ć e se ugovor smatrati
raskinutim ako ne bude ispunjen u određenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u
određenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

- ovde se radi o tzv fiksnim ugovorima (npr u ugovoru jasno piše “najdalje do tog
roka” ili se vrši predaja klavira po ug.o zakupi za održavanje zakazanog
koncerta).

Jednostrani raskid ili izmena ug.zbog promenjenih okolnosti

Kad zaključujemo ugovor, mi to radimo s obzirom na izvesne opšte prilike -

ekonomski i društveni poredak, uslovi saobraćaja, tržišna vrednost stvari, itd.
Računamo na to da će te prilike potrajati sve dok ne ispunimo obaveze iz ugovora,
dok ne ispunimo cilj ugovora.
Ali, događa se da se okolnosti pod kojima je ug.zaključen PROMENE nakon
zaklj.ugovora; promene se mogu odraziti na sam ugovorni odnos, npr ispunjenje
obaveze jedne strane može postati onemogućeno ili otežano (ne postaje
nemoguće da se obaveza ispuni, nego otežano je ispunjenje obaveze jedne strane
ili se zbog njih ne može ostvariti cilj ugovora).
 90

Za PO je bitno da su one nastale nakon zaklj.ug. i da se nisu mogle predvideti u

vreme zaklj.ug.

Postavlja se pitanje da li ug.strana koja je pogođena PO može zahtevati da se

ugovor raskine ili da se njegova sadržina prilagodi novim prilikama.
Danas - o PO ipak treba voditi računa jer one mogu uticati na sudbinu ugovora;
teorija clausula rebus sic stantibus -> ug.obavezuje samo ako su stvari ostale u
istom stanju u kome su bile u vreme zaklj.ug., odnosno samo dotle dok se
suštinski ne promene okolnosti pod kojima je on zaključen.

Uslovi :

1. Otežano ispunjenje obaveze/neostvarivanje svrhe ug. ->

Č lan 133

(1) ...u toj meri da je oč igledno da ugovor više ne odgovara oč ekivanjima ugovornih strana i da
bi po opštem mišljenju bilo nepravič no održati ga na snazi takav kakav je...

Dakle, PO su dovele do toga da jedna strana ima očigledan neravnopravan

položaj u odnosu na drugu stranu (pa se vređa i nač.jednake vrednosti davanja).

2. PO koje su izvanredne i nepredvidljive -> okoln.koje odstupaju od redovnog

toka stvari.

Č lan 133

(2) Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti
bila dužna da u vreme zaključ enja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeć i ili
savladati.

U izvanr. i nepredv. mere spadaju: prirodni događaji (poplava, zemljotres,

suša...), upravne mere (zabrana uvoza) i ekonomske pojave (nagli i veliki skok
cena).

3. Nastupanje PO pre isteka roka za ispunjenje obaveze ->

Č lan 133

(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su
nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze.
91

“Kupac nije u obavezi da plati prodavcu automobila veću cenu za automobil od

ugovorene kad do povećanja dođe usled PO posle isteka roka određenog za
ispunjenje prodavčeve obaveze o isporuci.”

Dejstvo :

Strana ugovornica na čiju su se štetu okolnosti promenile može zahtevati da se

ugovor raskine. Taj zahtev može istaći u vidu tužbe, prigovora ili protivtužbe.
Ali, ona je DUŽNA da o svojoj nameri da traži raskid ug. OBAVESTI drugu stranu
čim sazna za promenu okolnosti, jer ako to ne učini - biće odg. za štetu koju
druga strana trpi zbog neblagovremenog obaveštenja.

Umesto raskida -> druga strana može ponuditi ili pristati da se sadržina ugovora
prilagodi novonastalim prilikama, tj da se njegovi odgovarajući uslovi pravično
izmene.

Čak i kad odluči da se ugovor raskine, sud će, na zahtev druge strane, obavezati
ugovornika koji je zahtevao raskid da drugoj strani nadoknadi pravičan deo
štete koju ona zbog toga trpi.

Okolnosti od znač aja za odluku suda

Č lan 135

Pri odluč ivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi nač elima po
štenog prometa, vodeć i rač una naroč ito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora
odnosne vrste, o opštem interesu, kao i o interesima obeju strana.

O raskidu ugovora odlučuje sud (sudski raskid), što znači da odluka suda ima
konstitutivno dejstvo.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Č lan 136

Strane se mogu ugovorom unapred odreć i pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim
ako je to u suprotnosti sa nač elom savesnosti i poštenja.

Prestanak dvostr.ug.usled nemogućnosti ispunjenja

 92

Naknadna nemogućnost ispunjenja individualno određene obaveze jedne strane

kod dvostranih ugovora može nastupiti usled različitih uzroka (nebitno je da li je
ona subjektivna ili objektivna). Jedino što je bitno je - da li je neka od strana
odgovorna za nemogućnost ili je ona nastala bez njihove odgovornosti.

Postoje tri vrste nemogućnosti :

- nemoguć.za koju ne odg. ni jedna strana

- nemoguć.za koju odg. dužnik

- nemoguć.za koju odg. Poverilac

Misli se na nemoguć. koja ima trajan karakter.

1. Nemoguć.za koju ne odg. ni jedna strana

- ili zbog nečega za šta ne odg. ni jedna strana ili zbog krivice trećeg
- npr dugovana stvar je ukradena, propadne usled slučaja

U tom slučaju - gase se obaveze obeju strana (čim nemoguć.ispunjenja nastupi).

Ako je druga strana nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati povraćaj
datog po pravilima o sticanju bez osnova.

Č lan 137

(2) U sluč aju delimič ne nemoguć nosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna
ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimič no ispunjenje ne odgovara
njenim potrebama, inač e ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva
srazmerno smanjenje svoje obaveze.

- ekonomski surogat (Radišić, str 171-172)

2. Nemoguć.za koju odg. dužnik

Dužnik je odgovoran za nemogućnost ispunjenja svoje obaveze ako je kriv. Npr,

stvar koju je dužan da preda propadne njegovom vlastitom krivicom ili je stvar
otuđio nekom trećem umesto da je preda poveriocu. Dužnik koji svojom krivicom
zapadne u docnju smatra se odgovornim i za slučajnu propast stvari, ukoliko ne
dokaže da bi ona slučajno propala i da je obavezu na vreme ispunio. Biće
odgovoran i kad je prilikom zaklj.ug. mogao predvideti da će stvar docnije
slučajno propasti.

Č lan 263
93

Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni svoju obavezu,
odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zaključ enja
ugovora koje nije mogao spreč iti, otkloniti ili izbeć i.

Posledice nemogućnosti ispunjenja nisu izričito propisane ZOO ali proizlaze iz

ostalih pravils o dvostranim ugovorima, a posebno iz pravila kojim se regulišu
posledice neispunjenja dužnikove obaveze :

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

Č lan 262

(1) Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašć en da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a du

žnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.
(2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo
zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.
(3) Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je poverilac dao
primeren naknadni rok za ispunjenje.
(4) Dužnik odgovara i za delimič nu ili potpunu nemoguć nost ispunjenja i ako tu nemoguć nost
nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.
(5) Ali se dužnik oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar koja je predmet
obaveze sluč ajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

U slučaju kada nastupi naknadna nemoguć.ispunjenja dužnikove obaveze,

poverilac NE MOŽE tražiti njeno ispunjenje, s tim što i dužnik, zbog uzajamnosti,
gubi pravo na protivčinidbu, iako je njeno ispunjenje moguće.
Dužnik je odgovoran zbog neispunjenja obaveze i ugovorni odnos se neće ugasiti,
već će doći do preinačenja poveriočeve tražbine. Poverilac može zahtevati :

- NŠ zbog neispunjenja obaveze (pozitivni ugovorni interes) -> vrednost

nemoguće činidbe + naknada posredno pretrpljene štete (što znači da NŠ u
svemu zamenjuje nemoguću činidbu - teorija zamene ili surogata); ako zahteva
NŠ, poverilac je DUŽAN da ispuni svoju obavezu drugoj strani jer druga strana
ne gubi pravo na protivčinidbu (ako poverilac zahteva NŠ a ne ispuni vlastitu
obavezu, druga strana može istaći prigovor neispunjenja);

- raskid (odustanak) od ugovora -> poverilac nije dužan da ostavi dužniku

naknadni rok za ispunjenje - ugovorni odnos raskidom prestaje, tako da
poverilac ne mora ispuniti svoju obavezu, a ako je već ispunio, on može tražiti
povraćaj datog; ukoliko je poverilac zbog raskida ugovora pretpreo štetu, ima
pravo da traži naknadu te štete - ali mora da od iznosa te štete odbije vrednost
svoje činidbe i sve troškove koje je ušteteo (teorija diferencije).
 94

3. Nemoguć.za koju odgovara poverilac

- stvar koju dužnik duguje propadne krivicom poverioca

- poverilac odgovara i za slučajnu nemogućnost koja se zbila uvreme njegove
docnje (čl. 326, st. 1)

U ovim slučajevima obaveze dužnika se gasi ali on zadržava svoje potraživanje

prema drugoj strani - ali dužnikovo potraživanje se smanjuje za onoliko koliko
je on imao koristi od oslobođenja od svoje obaveze (npr uštedeo je troškove
isporuke stvari).

Nemoguć nost ispunjenja za koju odgovara druga strana

Č lan 138

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguć e zbog
događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraž
ivanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od
oslobođenja od sopstvene obaveze.

(2) Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treć im licima u
vezi sa predmetom svoje obaveze č ije je ispunjenje postalo nemoguć e.

Sporazumni raskid ugovora

Ugovor je delo njegovih strana pa su one ovlašćene da njime raspolažu; one ga

mogu i dopuniti i izmeniti ali i raskinuti. Raskinuće ga onda kada im on više nije
potreban, ako više ne žele ono zbog čega su ga zaključile. Ali o tome treba da se
saglase obe njegove strane jer je ugovor nastao obostranom saglasnošću, pa
stoga može biti raskinut samo istom takvom saglasnošću.

Sporazumno raskidanje ugovora je ugovor kojim ug.strane odustaju od svog

ranije zaključenog ugovora. On može biti zaključen u bilo kojoj formi, čak i u
slučaju kad je ugovor koji se raskida formalan (čl. 68). Ug.strane se o raskidanju
ugovora mogu saglasiti i prećutno (prodavac je bez rezerve primio robu koju je
kupac vratio ili robom raspolagao na drugi način).
95

SRU moguće je sve dok prvobitni ugovor ne bude potpuno izvršen, tj samo u
slučaju neizvršenog ili delimično izvršenog ug.
U našem pravu, SRU nema retroaktivno dejstvo - on oslobađa dužnika od
ispunjenja obaveza za ubuduće, tj od onih obaveza koje on nije izvršio od
momenta raskida, a ono što je već izvršeno ostaje punovažno (ne može se
zahtevati povraćaj datog).
Ali, SRU može se dati retroakt.dejstvo, osim kod ugovora sa trajnim izvršenjem
kod kojih raskid može delovati samo za ubuduće, s obzirom na njihovu prirodu
(npr kod ug.o zakupu koji je trajao izvesno vreme nije moguć potpun povraćaj u
pređašnje stanje - kad se ug.raskine, zakupac nema pravo da stvar koristi niti
ima obavezu da plaća zakupninu).
SRU proizvodi dejstvo samo među stranama ugovornicama, on ne pogađa prava
trećih savesnih lica koja su stečena na temelju raskinutog ug.

Sticanje bez osnova

Više naziva - sticanje bez osnova, neosnovano obogaćenje, pravno neosnovano

obogaćenje.
Čl. 209 povezuje dva instituta, nakon zastarevanja prava na NŠ, oštećenik ima
pravo na naknadnu iz NO (za NO važi opšti rok zastarelosti - 10 god).

Č lan 209
 96

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, ošteć enik može zahtevati od
odgovornog lica, po pravilima koja važe u sluč aju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono što je
dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta.

Pojam, pretpostavke i vrste

Može da se desi da neko stekne izvesnu korist na račun drugog lica a da se to

sticanje ne temelji na pravno priznatom osnovu ili razlogu. Takvo sticanje
smatra se neosnovanim, neopravdanim ili nepravičnim, a budući da se njime
uvećava nečija imovina, govori se o neosnovanom obogaćenju. NO je stanje
poremećene ravnoteže između dve imovine koje pravni poredak ne odobrava.

Č lan 210

(1) Kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji nač in u imovinu nekog drugog lica, a
taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a
kad to nije moguć e - da naknadi vrednost postignutih koristi.
(2) Obaveza vrać anja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na
osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Lice na čiji račun se drugo lice obogatilo ima pravo na tužbu radi povraćaja
neosnovano stečenog/naknade njegove vrednosti.

Subjekti - u oblig.odnosu iz sticanja bez osnova učestvuju dva lica :

- sticalac (obogaćeno lice) - dužnik

- lice čija je imovina umanjena (osiromašeno lice) - poverilac

Da bi između ovih lica nastao oblig.odnos, potrebno je ispuniti sledeće uslove :

1. Obogaćenje jednog lica ---> dolazi do povećanja imovine uopšte, razlika

između sadašnjeg stanja imovine i stanja koje bi postojalo da nije bilo
neosnovanog sticanja imovinskih vrednosti. Obogaćenje se može desiti na dva
načina :

- uvećanjem imovine (lucrum emergens)

- sprečavanjem da se imovina umanji (damnum cessans).

Uvećanje imovine -> porastom aktive (npr sticanje stvarnih/obligacionih prava

ili zadobijanje državine stvari) ili smanjenjem pasive (neko plati tuđi dug
verujući da plaća svoj - imovina isplatioca se umanjila, a pravi dužnik se
obogatio time što je isplatom smanjena njegova pasiva).
Sprečeno umanjenje imovine -> do umanjenja je trebalo da dođe po redovnom
toku stvari - npr neko je platio izdržavanje tuđem detetu,na taj način roditelji
deteta su se obogatili jer su uštedeli troškove koje su dužni da plaćaju.
97

2. Osiromašenje drugog lica ---> obogaćenje sticaoca treba da nastane na račun

drugog. Uslov je ispunjen kada korist obogaćenog nekoga nešto košta -
obogaćenje jednog dovelo je do osiromašenja drugog lica, do umanjenja njegove
imovine (izgubio je neko svoje pravo, državinu stvari, isplatio je sumu novca,
neko neosnovano upotrebljava njegovu stvar). Osiromašenje i obogaćenje treba
da su međusobno uslovljeni, tako da se ono što se pojavljuje kao obogaćenje u
imovini jednog, javlja kao osiromašenje u imovini drugog - obe promene su
posledice istog uzroka.

3. Odsustvo osnova ---> neosnovano je ono obogaćenje koje se ne može pravno

objasniti, koje se ne temelji na pravnom pravilo sadržanom u ma kom izvoru
prava: zakonu, pravnom poslu, odluci suda/odluci drugog drž.organa; do
obogaćenja je došlo bez punovažnog osnova. Do NO može doći ili kad uopšte nije
postojao punovažan osnov, ili kad je postojao ali je kasnije otpao, ili kad se
očekivani osnov ne ostvari.
Ovaj osnov ne predstavlja kauzu - razlog obavezivanja, nego predstavlja pr.posao
ili osnov koji se može naći u zakonu, predstavlja pravno opravdanje prenosa
imovine sa jednog lica na drugo.

Č lan 213

Ne može se tražiti ono što je dato ili uč injeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke
moralne ili društvene dužnosti.

- ovo u prethodnom članu ne smatra se NO

Oblici NO

1. OBOGAĆENJE USLED RADNJE OSIROMAŠENOG

- osiromašeno lice je izvršilo neku radnju obogaćenom licu; preneo mu je neko

pravo na stvar ili državinu stvari, pružio mu je određene usluge - sve u svemu,
verovao je da ima nešto što treba da isplati/učini.

A. Isplata nedugovanog

Neko je platio nešto što nije dugovao, izvršio je nešto što nije trebalo da izvrši, a
u tom slučaju će imati pravo da tužbom zahteva povraćaj plaćenog (condictio in
debiti).
Potrebno je kumulativno ispuniti tri uslova :
 98

*Plaćanje je izvršeno radi ispunjenja neke obaveze (solvedni causa)

- isplata je izvršena solvendi causa ako je, prema sporazumu ug.strana, trebalo
da podmiri prividan dug (nepostojeći).

*Isplata prividnog (nepostojećeg) duga

- dugovi koji uopšte nisu postojali, kao i dugovi koji su postojali ali su u trenutku
isplate ugašeni (npr dugovi iz poništenog ili raskinutog ugovora - ne tiču se
nikoga i ničega - apsolutno nestvarni dugovi; isplata tuđeg duga, isplata licu koje
nije poverilac - ne tiču se ili isplatioca ili primaoca isplate - relativno nestvarni
dugovi).

U kojim slučajevima nije plaćeno nedugovano i samim tim nema mesta

povraćaju?

1) Dužnik je platio dug ne znajući da ima pr.na prigovor neispunjenja, prigovor

prebijanja, pravo da raskine ugovor;

2) Dužnik je platio dug pre nego što je dug dospeo. On ima pravo da plati pre
ugovorenog roka ali samo onda kada je rok ugovoren u njegovom interesu - i
tada se smatra da nije platio nedugovano;

3) Isplata tuđeg duga - isplatilac zna da se radi o tuđem dugu ali je pogrešno
uveren da je on taj koji treba da isplati dug (npr on misli da je dužnikov jemac);

4) Isplatilac je znao da nije dužan da plati;

5) Isplaćen je neutuživ (prirodna obaveza), moralni ili društveni dug (dužnost),

a isplatilac je pogrešno verovao da ima pravni karakter (npr zastareli dug ili dug
koji je nastao na temelju ugovora na sreću);

6) Isplatom se želela nadoknaditi šteta izazvana povredom tela, narušenjem

zdravlja ili smrću - primalac isplate mora da bude savestan, on veruje da je
isplatilac platio to zato što je bio dužan da plati.

*Isplatilac je bio u zabludi

- on je verovao da dug postoji i da se tiče njega i primaoca isplate
- ako nije u zabludi, on ne može tražiti povraćaj jer je pretpostavka da, svako ko
dobrovoljno nešto isplati, znači da priznaje svoj dug ili čini nekome poklon.
U zabludi sam kada verujem da je na snazi ugovor koji uopšte nije zaključen ili je
poništen, ili ne znam da je dug već ugašen.

Isplatilac će imati pravo na povraćaj plaćen iako nije bio u zabludi u sledećim
slučajevima :

- zadržao je pravo da traži povraćaj

- isplatio je dug da bi izbegao prinudu državnog/nekog drugog organa
99

- isti dug plaćen dva puta

- bio je prinuđen da dug isplati
- kad je neko načinio za drugog kakav izdatak ili učinio nešto drugo što je ovaj po
zakonu bio dužan učiniti.

B. Isplata s obzirom na osnov koji se nije obistinio

Isplata je izvršena s obzirom na osnov čiji se nastanak očekuje u budućnosti, pa

se to očekivanje ne ostvari. Za to što je isplaćeno ne postoji osnov, tako da se
isplaćeno može tužbom povratiti. Isplatilac nije u zabludi pošto on zna da u
trenutku isplate dug ne postoji, ali je u zabludi jer ima očekivanje da će dug
kasnije nastati (npr neko je izdao priznanicu pre nego što je novac primio).

C. Isplata s obzirom na osnov koji je kasnije otpao

U trenutku isplate je postojao osnov za tu isplatu ali je on kasnije nestao (npr

posle izvršene isplate ugovor se poništi ili se raskine). Onaj kome je isplata
izvršena drži primljeno bez osnova, pa isplatilac ima pravo da tužbom zahteva
povraćaj isplaćenog.

2. OBOGAĆENJE USLED VLASTITE RADNJE

- dolazi do obogaćenja usled radnje obogaćenog lica, a on nije bio ovlašćen vrši tu
radnju
- radi se o nedopuštenim radnjama - izvršilac ne stiče nikakvo pravo već
neosnovano prisvaja izvesne vrednosti iz tuđe imovine -> neovlašćeno
korišćenje ili utrošak tuđe stvari u svoju korist
- osiromašeno lice ima pravo na NŠ + nezavisno od toga, on ima pravo na
naknadu koristi koju je obogaćeni imao od upotrebe stvari (čl. 219).

3. OBOGAĆENJE USLED RADNJE TREĆEG ILI SPOLJNJEG DOGAĐAJA

- neko je upotrebio stvar jednog lica u korist drugog, a nema uslova za primenu
pravila o poslodavstvu bez naloga - taj je dužan da upotrebljenu stvar vrati ili,
ako to nije moguće, nadoknadi njenu vrednost
- moguće je da neko pomeša i spoji pokretne stvari različitih sopstvenika ili je do
toga došlo usled nekog spoljnog događaja - lice kome ove stvari pripadnu
obogaćeno je na tuđi račun i dužno je da nadoknadi vrednost svog obogaćenja.
 100

Dejstvo NO

Neosnovanim obogaćenjem zasniva se oblig.odnos između obogaćenog (dužnik) i

osiromašenog (poverilac). Obogaćeni mora da vrati ono čime se obogatio, s tim
što obim njegove obaveze zavisi od toga da li je on bio savestan ili je bio
nesavestan.

Obogaćeni je obavezan da vrati osiromašenom ono što je stekao na njegov račun.

To može biti obaveza vraćanja stvari ili obaveza ustupanja potraživanja (ako
je postao vlasnik stvari - dužan je da stvar vrati i da prenese pravo koje je
pribavio na toj stvari; ukoliko je držalac stvari - duguje povraćaj državine; ako je
imao potraživanje - dužan je da ustupi poveriocu to potraž.) -> uspostavlja se
pređašnje stanje u imovini i jedne i druge strane (restitucija). Ako vraćanje nije
moguće - postoji obaveza naknade vrednosti postignute koristi.

Takođe, postoji obaveza da se vrate plodovi koji su ubrani od stvari, a ako se

vraća novac, mora da se plati zatezna kamata.

Č lan 214

Kad se vrać a ono što je steč eno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i
to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inač e od dana podnošenja zahteva.

Ukoliko je stvar otuđena ili je uništena, mora da se vrati ono što se po tom
osnovu primilo.

Ako je obogaćeni savestan -> princip je da savestan sticalac, posle povraćaja

stečene koristi ili isplate nadoknade, ne sme biti doveden u imovinsku situaciju
koja je gora od situacije u kojoj bi bio da se obogaćenje nije ni dogodilo. S tim u
vezi, obaveza savesnog sticaoca svodi se na povraćaj koristi koji ima u trenutku
kada se ističe zahtev za povraćaj. Znači, ukoliko u trenutku isticanja zahteva
nema stečene koristi, onda otpada obaveza da se korist vrati/da se plati
nadoknada (npr, pribavljena stvar je propala, a obogaćeni nije stekao pravo na
obeštećenje) - potraživanje od savesnog obogaćenog zavisi, dakle, od toga da li se
korist koju je on stekao još nalazi u njegovoj imovini.
Dužnik duguje korist koju ima u trenutku isticanja zahteva za povraćaj - duguje i
povraćaj plodova, zateznu kamatu od dana podnoš.zahteva.
Dužnik ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova (npr za plaćen prevoz)
i ima pravo da uzme ono čime je stvar poboljšao.

Ako je obogaćeni nesavestan -> dužan je da vrati neosnovano stečenu korist

koju poseduje u trenutku isticanja zahteva, odgovaraće i zbog koristi kojih više
nema. Duguje plodove i zateznu kamatu od dana sticanja.
Ali, i on će imati pravo na nadoknadu nužnih troškova, a što se korisnih troškova
tiče - samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja.
101

Tužba zbog NO

Ova tužba skraćeno se naziva kondikcija. Njen cilj je da se ponovo pribavi pravo
svojine.
Ona se može podići samo protiv obogaćenog i njegovih naslednika.
Ako je obogaćeni otuđio stvar uz nadoknadu, njegovo obogaćenje nije nestalo -
ono je samo promenilo predmet (otuđio je stvar, a dobio je određenu nadoknadu),
tako da je tužba protiv njega i dalje moguća.
Ali, ako je on stvar nekome poklonio, on više ne biva obogaćeni, već to biva
izvesno treće lice. Problem je što to treće lice nije obogaćen bez osnova, njegovo
obogaćenje ima osnov u ug.o poklonu - u nemačkom pravu se i to sticanje smatra
neosnovanim zbog toga što je usledilo na štetu drugoga.
NO je supsidijaran izvor oblig.odnosa, ali supsidijarnost kondikcije nije
apsolutna već je relativna.

1. Tužba zbog NO & tužba zbog neispunjenja ug.obaveze

Ove dve tužbe ne mogu ići paralelno, tj ne mogu konkurisati jedna drugoj.
Kad prodavac preda kupcu stvar koju mu je prodao, a ne primi od njega
ugovorenu cenu, kupac je obogaćen primljenom stvari. Ali to njegovo obogaćenje
nije bez osnova - osnov je ug.o prodaji. Ako kupac neće da plati, prodavac ne
može kondikcijom tražiti povraćaj stvari jer kupac može dokazati da stvar drži
na temelju ug.o prodaji. Zato prodavac mora protiv njega podići tužbu zbog
neplaćanja ugovorene cene - zbog neispunjenja obaveze iz ugovora koji mu daje
pravo da stvar zadrži. Ali, prodavac može ug.da raskine - time će srušiti pravni
osnov, pa će kupac ubuće stvar držati bez pr.osnova. Tada nastupa kondikcija i
zahtev za povraćaj stvari.

2. Tužba zbog NO & svojinska tužba

Ni ovde dve tužbe ne mogu konkur. jedna drugoj.

Svojinska (vindikaciona) tužba štiti pravo svojine i nju podnosi samo vlasnik
stvari - ta tužba pretpostavlja da se individualno određena stvar, čiji je vlasnik
tužilac, nalazi kod tuženog. Lice koje drži tuđu stvar NIJE VLASNIK te stvari, on
nije stekao pravo na nju - pa zato nije ni obogaćen. Cilj ove tužbe je da se tuženi
liši državine stvari (a ne da da se liši nekog prava na stvar jer on takvo pravo i
nema).
Ali ako držalac stvari utroši ili otuđi tu stvar, prestaće stvarnopr. odnos između
njega i vlasnika, i nastaće oblig.pr.odnos. Tada vlasnik gubi pravo na
 102

vindikacionu tužbu a stiče pravo na kondikciju -> zahtev iz kondikcije usmeren

je na obavezu vraćanja/nadoknade vrednosti stvari.

“Ko može da vindicira, ne može da kondicira.”

3. Tužba zbog NO & tužba za NŠ

Moguće je da iz iste činjenice nastane oštećenje jedne a obogaćenje druge strane

(neko pogrešno upotrebi ili otuđi stvar drugoga). Tada će nastati dva
oblig.odnosa : jedan se tiče prouzr.štete a drugi neosn.obogać.
Poverilac ovde stiče dva različita potraživanja i samim tim i pravo na dve tužbe,
koje stoje u odnosu konkurencije.
Protiv ISTOG LICA ne mogu se istovremeno upotrebiti obe tužbe. Poverilac može
da bira ali ne može da sabira. Čim se ispuni zahtev po osnovu jedne tužbe, gasi
se zahtev po osnovu druge tužbe - ali u slučaju kada je po drugom zahtevu
moguće dobiti više nego po prvom, onda se mogu sabirati -> ako je kondikcijom
povraćena stvar kojom je tuženi bio obogaćen, tužbom za NŠ može se tražiti i
vrednost izmakle dobiti. Kondikcija se može upotrebiti i u slučaju kad je pravo na
NŠ zastarelo - tada se od odgovornog lica kondikcijom zahteva da ustupi ono što
je dobio radnjom kojomje šteta prouzrokovana (čl. 219).

Nezvano vršenje tuđih poslova ili poslovodstvo bez naloga

(Negotiorum gestio)

Dopušteno NVTP

Ovo je zabranjeno - pravilo. Ali ZOO dopušta da se od ovog pravila odstupi :

Č lan 220

(2) Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te
predstoji šteta ili propuštanje oč igledne koristi.

Dakle, u ovim slučajevima je dopuštenu umešati se u tuđi posao - gospodaru

posla preti očigledna šteta (nužno poslodavstvo) & preti mu propuštanje
očigledne koristi (korisno poslodavstvo)
+ (primer se nalazi u Radišić knjigi, str 350)
103

NVTP postoji uvek kad neko obavlja tuđe poslove bez naloga ili ovlašćenja, ali u
interesu onoga čiji su poslovi.

Č lan 220

(1) Poslovodstvo bez naloga je vršenje tuđih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaš
ć enja, ali za rač un onoga č iji su poslovi, a radi zaštite njegovih interesa.

Subjekti -> lice koje svojevoljno obavlja posao drugoga (nezvani vršilac tuđeg
posla, poslovođa bez naloga) & lice čije poslove ono obavlja (gospodar posla).

NVTP dopušteno je pod određenim uslovima :

1. Posao mora biti vršen ili izvršen

Poslovođa je stvarno preduzeo vršenje tuđeg posla ili je taj posao izvršio. To su
pravni poslovi (zaklj.nekog ug.) ili faktički (gašenje požara koji je izbio u stanu).
Posao mora da se sastoji iz neke aktivne radnje, a trpljenje ili uzdržavanje ne
dovodi do PBN.

2. Posao mora biti tuđi

Posao pripada nekom drugom, a ne poslovođi.

3. Posao mora biti u interesu gospodara

Gospodar posla od preduzetog posla ima neke koristi, a korisnost se ceni prema
objektivnom merilu - gašenje požara u tuđoj kući objektivno je korisno vlasniku
kuće.
Korisnost, kao uslov NVTP, može biti dvojaka :

- poslovođa otklanja opasnost od štete koja preti imovinskim ili ličnim dobrima
drugoga - nužno poslodavstvo - irelevantno je da li je postignut željeni cilj;

- poslovođa postiže stvarnu korist za gospodara posla, uvećava njegovu imovinu

- korisno poslodav. - bitno je da se preduzetim poslom postigne određena korist
za gospodara posla.

4. Posao mora biti vršen bez naloga ili ovlašćenja

Poslovođa nije ni ovlašćen ni obavezan da obavi tuđi posao (misli se na pravnu

obavezu, odn ovlašćenje koje bi moglo imati svoj osnov u zakonu ili u ugovoru, ili
u jednostr.izjavi volje).

5. Namera poslovođe da zahteva nadoknadu

Ubraja se naknada troškova i nagrada za obavljanje tuđih poslova. Ova namera

se pretpostavlja.

Pravne posledice :
 104

NVTP stvara za poslovođu i gospodara posla prava i obaveze slične onima koje
jedan prema drugome imaju nalogodavac i nalogoprimac.

Obaveze i poslovođe bez naloga --->

Č lan 221

(1) Poslovođa bez naloga dužan je obavestiti o svom postupku što je moguć e pre onog č iji je
posao i nastaviti započ eti posao ukoliko mu je to razumno moguć e, dok ovaj ne bude mogao
preuzeti brigu o njemu.

(2) Po svršenom poslu on je dužan položiti rač un i ustupiti onome č iji je posao sve što je
pribavio vršeć i njegov posao.

(3) Ukoliko nije što drugo zakonom naređeno, poslovođa bez naloga ima obaveze
nalogoprimca.

Č lan 222

(1) Pri vršenju tuđeg posla poslovođa bez naloga dužan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim
namerama i potrebama onoga č iji je posao.

(2) On je dužan postupiti sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domać ina.

(3) Sud može, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tuđeg posla, smanjiti
njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepažnju.

U vezi sa stavom 3 - dakle, poslovođa je dužan da gospodaru posla nadoknadi

štetu koju mu je prouzrok. vršeći njegov posao, prema opštim pravilima o
odgovornosti, ali je njegova odg. nešto blaža jer sud može smanjiti njegovu odg.
ili ga sasvim osloboditi odg. Ovo je ujedno i prvi način da se njegova odg.
ograniči. Postoji i drugi način: Č lan 191

(2) Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeć i nešto radi koristi ošteć enika, sud može odrediti
manju naknadu, vodeć i rač una o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Obaveze gospodara posla ---> (oslobođenje poslovođe od obaveza, naknada za

izdatke i pretrpljenu štetu, primerena naknada za trud)

Č lan 223

(1) Poslovođa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono što su okolnosti
zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj č iji je posao vršio oslobodi svih obaveza koje je zbog
toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zaključ io u njegovo ime, da mu
105

naknadi sve nužne i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu štetu, č ak i ako oč ekivani
rezultat nije postignut.

(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio štetu od lica č iji je posao ili ako
mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.

Vršenje tuđih poslova u nameri da se drugom pomogne

Č lan 224

Ko vrši tuđi posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez
naloga, pripada mu pravo na naknadu uč injenih troškova, ali najviše do visine koristi koju je
drugi postigao.

Odnošenje dodataka

Č lan 225

Svaki poslovođa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je poveć ao tuđu imovinu a za koje
mu se uč injeni izdaci ne naknađuju, ako se one mogu odvojiti bez ošteć enja stvari kojoj su
dodate, ali lice u č iji se posao bio umešao može, ako hoć e, zadržati te dodatke ukoliko mu
naknadi njihovu sadašnju vrednost, no najviše do iznosa uč injenih izdataka.

Nedopušteno NVTP

Postoji u slučaju kada se neko prihvatio tuđeg uprkos zabrani lica čiji je posao.
Pretpostavka je da je poslovođa znao za zabranu ili je morao znati (od njega se
očekuje da to zna samo ako je zabrana bila jasno izražena - izričito iskazana ili
proizilazi iz same prirode stvari).
Nezvani vršilac odgovara za štetu koju je prouzrok. mešanjem u tuđi posao, čak i
kad je ona nastala bez njegove krivice. Ni gospodar posla (ukoliko posao ne
odobri) ne može zadržati koristi za sebe koje je stekao usled toga što je neko
nedopušteno vršio njegov posao, jer bi se inače neosnovano obogatio.
Gospodar posla može naknadno da odobri ono što je izvršeno - u tom slučaju
poslovođa bez naloga smatraće se nalogoprimcem koji od početka radi po nalogu
lica čiji je posao.

Uprkos zabrani gospodara, obavljanje tuđeg posla je dopušteno ako je zabrana

protivna zakonu/moralu, a naročito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku
njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje (dopušteno je spasiti lice koje
želi da izvrši samoubistvo ili dati drugome izdržavanje ako ga ne daje onaj čija je
to zakonska dužnost).
 106

Č lan 226

(1) Ko se prihvati tuđeg posla i pored zabrane lica č iji je posao, a za zabranu je znao ili morao
znati, nema prava koja pripadaju poslovođi bez naloga.

(2) On odgovara za štetu koju je prouzrokovao mešanjem u tuđe poslove, č ak i ako je do nje
došlo bez njegove krivice.

(3) Ali, kad je zabrana vršenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroč ito ako je neko zabranio
da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje važe opšta pravila o
poslovodstvu bez naloga.

Nepravo poslovodstvo

Neko vrši tuđi posao u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da je
posao tuđ - dakle, poslovođa obavlja tuđi posao kao svoj (za sebe uzme pošiljku
koja je drugome namenjena, izda u zakup tuđu stvar, itd). Poslovođa se smatra
nezvanim vršiocem tuđeg posla i zato je dužan da licu čiji je posao položi račun i
preda mu sve postignute koristi - a njemu pripada pravo na nakn. troškova.
Vršenje tuđeg posla u svoju korist smatra se protivpravnom radnjom, pa zato
gospodar posla može zahtevati vraćanje stvari u pređašnje stanje i NŠ.
Pretpostavka je da je poslovođa znao ili je morao znati da je posao tuđi. Ukoliko
je bio u oprostivoj zabludi - primenjuju se pravila o neosnov.obogać. (čl. 219).

Č lan 227

(1) Ko vrši tuđi posao u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da je posao tuđ, du
žan je na zahtev onoga č iji je posao položiti rač un kao poslovođa bez naloga i predati mu sve
postignute koristi.

(2) Onaj č iji je posao može zahtevati i vrać anje stvari u pređašnje stanje, kao i naknadu štete.

Jednostrane izjave volje kao izvor oblig.

107

One mogu biti uzvor obligacija pod uslovom da se njima obavezuje sam izjavilac
(a ne da on obavezuje nekog drugog). Takve izjave nazivaju se samoobavezujuće
izjave volje. ZOO usvojio je uže shvatanje prema kome u JIV spadaju javno
obećanje nagrade i hartije od vrednosti (prof. Karanikić ovde ubraja i neopozivu
ponudu).

Javno obećanje nagrade

Postoji kad neko javnim oglasom obeća neodređenom broju lica da će dati
nagradu onome ko bude izvršio određenu radnju, odnosno postigao neki uspeh
ili se našao u određenoj situaciji. Za JON karakteristično je da stvara obavezu
samo za obećavaoca, tako da niko nije u obavezi da izvrši zahtevanu radnju. Ali,
onaj ko izvrši zahtevanu radnju stiče pravo na nagradu.

Da bi iz JOV nastala obligacija, potrebno je ispuniti sledeće uslove :

1. Obećanje nagrade ---> fizičko ili pravno lice obećalo je nagradu za izvršenje
određene radnje.

2. Obećanje je učinjeno javnim oglasom ---> za njega je saznalo veći broj lica
(preko štampe, radija, tv-a, interenta)

3. Obećanje je upućeno neodređenom broju lica ---> ne sme da bude upućeno

pojedinim određenim licima; taj krug može biti uži (npr studenti nekog fakulteta)
ili širi (svi građani).

4. Određena radnja koju treba izvršiti, uspeh koji treba postići ili situacija u
kojoj se treba naći ---> izvršenje određene radnje pretpostavlja isplatu nagrade.
Ta radnja treba da bude moguća i dopuštena. Davanje nagrade može se usloviti
postizanjem najboljeg rezultata - nagradno takmičenje ili konkurs.

5. Određena nagrada ---> nagrada u novcu ili u davanju neke druge stvari, npr
diplome ili medalje.

Č lan 229

(1) Javnim oglasom uč injeno obeć anje nagrade onome ko izvrši određenu radnju, postigne neki
uspeh, nađe se u određenoj situaciji ili, ako je obeć anje uč injeno pod nekim drugim uslovom,
obavezuje obeć avaoca da ispuni obeć anje.

(2) Obeć avalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmič enja dužan je da odredi rok za takmič
enje, a ako ga ne odredi svako ko želi da uč estvuje u takmič enju ima pravo da traži da sud
odredi odgovarajuć i rok.
 108

Opozivanje

JON se, po pravilu, može opozvati, i to sve do izvršenja radnje za koju je radnja
obećana. Opozivanje treba da bude saopšteno na isti način na koji je i obećanje
dato. Ono se može oopozvati i saopštenjem pojedinim licima, s tim da to važi
samo za ona lica kojima je JON i saopšteno.
Lice koje je izvršilo radnju a nije znalo niti je moralo znati da je obećanje
nagrade opozvati, ima pravo na obećanu nagradu. Lice koje je do opozivanja
nagrade učinilo potrebne izdatke radi izvršenja radnje obećane u javnom oglasu,
ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obećalac dokaže da su ti izdaci
učinjeni uzalud.
Obećanje se NE MOŽE opozvati - oglasom je određen rok za izvršenje radnje (odn
obaveštenje o postignutom rezlutatu ili ostvarenju određene situacije).

Opozivanje obeć anja

Č lan 230

(1) Obeć anje se može opozvati onako kako je uč injeno, kao i lič nim saopštenjem ali onaj ko je
izvršio radnju, a nije znao niti je morao znati da je obeć anje nagrade opozvano, ima pravo
zahtevati obeć anu nagradu, a onaj ko je do opozivanja uč inio potrebne izdatke radi izvršenja
radnje određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obeć avalac dokaž
e da su oni uč injeni uzalud.

(2) Obeć anje nagrade ne može se opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje radnje,
odnosno za obaveštenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju određene situacije.

Dejstvo

Lice koje prvo izvrši radnju za koju je nagrada obećana stiče pravo da traži
nagradu od obećaoca. Nije bitno da li je znalo za obećanje ni kada je radnju
izvršilo: pre ili posle obećanja.
109

Ko ima pravo na nagradu

Č lan 231

(1) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši radnju za koju je nagrada obeć ana.
(2) Ako je više lica izvršilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko
pravič nost ne zahteva drukč iju podelu.

Sluč aj konkursa

Č lan 232

(1) O dodeljivanju nagrade u sluč aju konkursa odluč uje organizator konkursa ili jedno ili više lica
koja on odredi.
(2) Ako su u uslovima konkursa ili nekim opštim propisima koji važe za određeni konkurs
postavljena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki uč esnik u konkursu ima
pravo zahtevati poništenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno
tim pravilima.
(3) Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagrađenom na konkursu stič e organizator konkursa
samo ako je to navedeno u oglasu konkursa.

Prestanak obaveze

Č lan 233

Obaveza obeć avaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopšti, u roku određenom u oglasu, da
je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako
rok nije određen, istekom jedne godine do oglasa.

Docnja
 110

Kada strane zapadaju u docnju?

Kad radnju koja se od njih očekuje ne ispune blagovremeno.
Razlikujemo dužničku od poverilačke docnje.

DUŽNIČKA DOCNJA (mora debitoris)

Dužnik zapada u docnju onda kada svoju obavezu blagovremeno ne ispuni niti
ponudi njeno ispunjenje.

Uslovi :

1. Dospelost obaveze

Dužnik zapada u docnju samo ako je njegova obaveza dospela, tj ako poverilac
može zahtevati da je on ispuni (docnja sa ispunjenjem neutuživih obaveza je
nemoguća, kao što i stečaj dužnika ne čini njegovu obavezu dospelom u smislu
pravila o docnji).

2. Opomena

Da bi nastupila DD, nije dovoljno da postoji dospela obaveza koja još nije
ispunjena, potrebno je još i da poverilac pozove dužnika da obavezu ispuni (da ga
opomene). Opomena je poziv ili apel poverioca dužniku da obavezu ispuni. Može
se učiniti usmeno ili pismeno, preko suda ili izvan suda. Takođe, značaj opomene
imaju i izvesne radnje kojima se započinje neki postupak čija je svrha da se
postigne ispunjenje obaveze (podizanje tužbe, prezentiranje priznanice, menice,
itd). Apel se sadržinski mora podudarati sa tražbinom.
Opomenu može uputiti samo poverilac/njegov zastupnik. Ona treba da bude
upućena dužniku/njegovom zastupniku. Apel za ispunjenje obaveze koji je
saopšten trećem licu ne može se smatrati opomenom ukoliko to lice ne prenese
poruku dužniku/njegovom zastupniku. Docnja ne nastaje odmah sa opomenom,
već sutradan ili za nekoliko dana - zavisi od prirode dužnikove obaveze.

Opomena predstavlja uslov docnje samo kad vreme ispunjenja obaveze nije
određeno. Ako je vreme u kome treba izvršiti obavezu određeno, dužnik zapada u
docnju čim to vreme protekne - dan opominje čoveka (dies interpellat pro
homine). Znači, u ovom slučaju opomena nije potrebna.

Takođe, opomena neće biti potrebna ni u sledećim slučajevima :

- npr dužnik se obavezao da će opravkom krova kuće otkloniti opasnost od

prokišnjavanja, pa je dužan da što pre odredi vreme kad će otpočeti sa opravkom,
ne čekajući opomenu poveriočevu;
- ne treba opominjati dužnika koji se unapred odrekao prava da bude opomenut
111

niti dužnika koji se skriva od poverioca;

- kad dužnik nedvosmisleno izjavi da neće ispuniti obavezu;
- ne treba opominjati ni onog dužnika koji je po osnovu nedopuštene radnje
obavezan da vrati stvar ili NŠ poveriocu - njegova obaveza se smatra dospelom
od trenutka nastanka štete;
- dužnik koji je sam sebe opomenuo na ispunjenje obaveze (samoopomena)

Krivica dužnika -> ZOO ne zahteva krivicu dužnika kao uslov njegove docnje
(zadovoljava se objektivnom docnjom). Ali, ipak, neke posledice docnje
uslovljava krivicom dužnika.
Ali, docnja će biti isključena ako je dužnik zakasnio zato što je poverilac odbio da
primi ispunjenje ili je nepreduzimanjem određenih radnji onemogućio dužnika
da obavezu ispuni. Takođe, docnja neće nastupiti ni u slučaju kad dužnik protiv
poveriočevog zahteva istakne prigovor neispunjenog ugovora.

Posledice DD :

Zadocnjenje znači kršenje obaveze iz oblig.odnosa, ono povlači za sobom i

određene sankcije za dužnika. Neke od njih nastaju bez obzira na to da li je
dužnik kriv za docnju, a neke zavise od krivice.

A. Posledice neskrivljene docnje

Dve posledice :

* Obaveza plaćanja zatezne kamate -> dužnik koji se nalazi u docnji sa

ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice, duguje i kamatu (obeštećenje
poveriocu koji je za izvesno vreme bio lišen određenih novčanih sredstava zbog
toga što je dužnik odugovlačio/zatezao plaćanje). Poverilac u svakom slučaju ima
pravo na ZK, bez obzira na to da li je pretrpeo bilo kakvu štetu zbog dužničke
docnje.

Č lan 277

(1) Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novč ane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu
kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.
(2) Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teč e i posle dužnikove
docnje.

Č lan 278

(1) Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog
dužnikove docnje.
 112

(2) Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja već a od iznosa koji bi
dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

U vezi sa stavom 2 prethodnog člana - dužnik se može osloboditi obaveze da

nadoknadi veću štetu ako dokaže da nije kriv što je zapao u docnju.

* Pravo poverioca da odustane od ugovora -> kod uzajamnih ugovora, poverilac

ima pravo ne samo da zahteva od dužnika da obavezu ispuni, već i da odustane
od ugovora.
Ako poverilac želi da odustane od ugovora, mora ostaviti dužniku naknadni
razuman rok za ispunjenje - a ako dužnik ne ispuni obavezu ni u naknadnom
roku, ug.se raskida po samom zakonu, ukoliko poverilac bez odlaganja ne
obavesti dužnika da ostaje pri ugovoru i da zahteva da on svoju obavezu ispuni.
Poverilac može odustati od ugovora i bez ostavljanja naknadnog roka - ako iz
dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće ispuniti ni u naknadnom
roku (čl. 125, 126, 127).

B. Posledice skrivljene docnje

Ukoliko je dužnik skrivio docnju, ona povlači za njega dve posledice :

* Obaveza NŠ -> Član 262

(2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo
zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.
(3) Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je poverilac dao
primeren naknadni rok za ispunjenje.

Šta obuhvata ta šteta? Npr koristi koje bi poverilac imao od predmeta obaveze da
je ispunjenje usledilo na vreme, troškovi koje je P morao da načini zbog docnje,
ugovorna kazna koju je P platio trećim licima usled DD, troškovi P zbog
uzaludnog odlaska u mesto ispunjenja.

* Odgovornost za slučajnu nemogućnost ispunjenja obaveze -> Č lan 262

(4) Dužnik odgovara i za delimič nu ili potpunu nemoguć nost ispunjenja i ako tu nemoguć nost
nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.

(5) Ali se dužnik oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar koja je predmet
obaveze sluč ajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.
113

U svakom slučaju, D se može osloboditi od obaveze da NŠ : Č lan 263

Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni svoju obavezu,
odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zaključ enja
ugovora koje nije mogao spreč iti, otkloniti ili izbeć i.

Na koji način DD može prestati? (prestanak posledica docnje)

1. Ponuda ispunjenja obaveze

Dužnik je naknadno ponudio da ispuni svoju obavezu. Ponudio je ispunjenje

primarne obaveze + ispunjenje svih ostalih sekundarnih obaveza koje su nastale
kao posledica docnje (ako P neosnovano odbije ponudu D, onda se DD
preobražava u PD).

2. Gašenje obaveze

Dužnika obaveza se ugasila usled toga što je njeno ispunjenje postalo nemoguće
ili što je dug oprošten.

3. Sticanje prava na prigovor neispunjenog ugovora

Npr kupac je trebalo da plati cenu 1. juna, a stvar da dobije 1. jula, pa zadocni sa
plaćanjem, onda on može 1. jula istaći prodavcu prigovor neispunjenog ugovora i
time okončati svoju docnju.

DOCNJA POVERIOCA

Dužnik nije u stanju da ispuni svoju obavezu bez poveriočeve saradnje. Čim
obaveza dužnika dospe, poverilac treba da bude spreman na saradnju (P je samo
ovlašćen, nije i obavezan da primi ispunjenje od D).
P koji usled neprihvatanja ispunjenja zapadne u docnju, snosiće određene
posledice.

P dolazi u docnju onda kada se ispune sledeći uslovi :

1. Ponuda D da obavezu ispuni

Ova ponuda ujedno je i apel poveriocu da prihvati ispunjenje. Ponuda mora imati
određena svojstva. Ona treba i kvantitativno i kvalitativno da odgovara sadržini
poveriočeve tražbine. Njome treba da bude ponuđeno davanje, odnosno činjenje
 114

upravo onoga što se i kako se duguje. Ponudu treba da učini sam D ili treće lice u
njegovo ime, a ponuda se upućuje P ili licu koje je ovlašćeno da primi predmet
obaveze. Ispunjenje pre roka dospelosti - moguće je ponuditi samo u slučaju
kad je rok isključivo u interesu D, pod uslovom da to ne bude učinjeno u nevreme
(čl. 315, st. 1). D treba da bude u stanju da obavezu zaista ispuni. Ako P dokaže
da u vreme ponude ispunjenja ili u vreme određeno za ispunjenje, D nije bio u
stanju da obavezu ispuni, on neće zapasti u docnju.

Potrebna je stvarna i realna ponuda. D treba da je preduzeo svešto je bilo

potrebno za ispunjenje, tako da je poveriocu preostalo samo da činidbu prihvati.

Ukoliko je vreme izvršenja poveriočeve radnje bilo tačno određeno, onda će on

zapasti u docnju samim protekom roka u kome je trebalo da preduzme
odgovarajuću radnju (tada nije potrebna ponuda ispunjenja).

2. Odbijanje P da primi ispunjenje

P zapada u docnju kad ne primi ispunjenje obaveze koje mu dužnik ponudi. P ne

izvršava bilo koju radnju od koje zavisi dužnikovo ispunjenje obaveze prema
njemu.

Č lan 325

(1) Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim
ponašanjem spreč i.

(2) Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dužnikove istovremene
obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.

(3) Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme određ
eno za ispunjenje, dužnik nije bio u moguć nosti da svoju obavezu ispuni.

3. Krivica P

ZOO izričito propisuje da P dolazi u docnju samo ako bez osnovanog razloga
odbije da prihvati ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči. Radi se, dakle, o
nemanju objektivnih razloga koji bi mogli pravdati poveriočevo odbijanje da
primi ispunjenje obaveze (kao osnovani razlozi - dužnik nudi ispunj.obaveze u
nevreme ili pre roka dospelosti ali bez prethodnog obaveštenja).

Posledice PD :

Usled PD obligacija se ne gasi, D i dalje ostaje u obavezi ali se njegov pravni

položaj donekle poboljšava.

* Prestanak DD -> kad P zapadne u D, prestaje dužnikova docnja; od tog

trenutka prestaje teći kamata na glavnicu koju D duguje.
* Prelazak rizika slučajne propasti stvari sa D na P -> ako je D dugovao da
115

preda individualno određenu stvar,posle docnje P on je oslobođen od

odgovornosti zbog njene slučajne propasti ili oštećenja.
* Obaveza P da NŠ -> dužniku se NŠ nastala usled docnje P + troškovi oko daljeg
čuvanja stvari.
Č lan 326

(1) Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika, i na poverioca prelazi rizik sluč ajne
propasti ili ošteć enja stvari.

(2) Od dana poverioč eve docnje prestaje teć i kamata.

(3) Poverilac u donjci dužan je naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara,
kao i troškove oko daljeg č uvanja stvari.

* Pravo D da deponuje ili proda dugovanu stvar -> Č lan 327

(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili
kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, može dužnik položiti dugovanu stvar
kod suda za poverioca.

Č lan 329

(1) Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne može č uvati u sudskom depozitu, dužnik mo
že zahtevati od suda da odredi lice kome ć e predati stvar da je č uva o trošku i za rač un
poverioca.

D ima pravo da stvar proda umesto da je deponuje (čl. 333).

* Pravo D da odustane od ugovora -> kada se obaveza D sastoji u vršenju

usluge, njemu stoji na raspolaganju mogućnost da odustane od ugovora.

Prestanak PD :

- gašenje tražbine
- povlačenje ponude za ispunjenje od strane D
- naknadna izjava P da je spreman da primi ispunjenje obaveze u da dužniku NŠ
zbog docnje

Posledice PD prestaju samo za ubuduće - one koje su ranije nastupile ostaju i

dalje, ukoliko ih D ne oprosti P.
 116

Pobijanje dužnikovih radnji (actio Pauliana)

PDR je slučaj mešanja P u imovinskopr.odnose svog D kod kojeg se P čije je

potraživanje dospelo za isplatu daje pravo da pobije pravnu radnju svog D koja je
preduzeta na štetu P (D smanjuje svoju postojeću imovinu, te tako dovodi u
pitanje mogućnost da se P iz nje namiri).

Ko može vršiti pobijanje i protiv koga?

Č lan 280

(1) Svaki poverilac č ije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može
pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca.

Osim prvobitnog poverioca dužnikovog, pravo na prebijanje ima i cesionar i

naslednik poverioca.

Lica protiv kojih se vrši pobijanje su, u odnosu na P, treća lica. Npr to bi bio
dužnikov saugovornik kome je stvar otuđena, sanaslednik u čiju se korist dužnik
odrekao nasleđa, uopšteno sva lica koja su imala kakvu korist od dužnikove
pravne radnje koja se pobija (protivnici pobijanja). Ako je treće lice korist
pribavljenu pravnim poslom otuđilo drugome, tužba se može podići i protiv
pribavioca - sam dužnik ne spada među eventualne protivnike pobijanja jer se
tužba protiv njega ne podiže.

Č lan 283

(1) Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.

(2) Tužba za pobijanje podnosi se protiv treć eg lica sa kojim je, ili u č iju je korist preduzeta
pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.

(3) Ako je treć i otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija,
tužba se može podić i protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih
prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio poslom bez naknade, tužba se može podi
ć i protiv pribavioca i ako on to nije znao.

(4) Tuženi može izbeć i pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.

Koje pravne radnje se mogu pobijati?

Predmet pobijanja čine sve pravne radnje dužnika kojima se njegova imovina
umanjuje (pr.radnje preduzete na štetu poverioca). Pojam pravne radnje
obuhvata i propuštanja zbog kojih je D izgubio neko materijalno pravo ili je za
117

njega nastala neka mat.obaveza (neisticanje prigovora zastarelosti, neprekianje

zastarelosti).
Pravne radnje : prenos pr.svojine, stvaranje založnih prava, odricanje od prava,
odbijanje da se stekne neko pravo, itd.

Č lan 282

Ne mogu se pobijati zbog ošteć enja poverilaca uobič ajeni prigodni darovi, nagradni darovi,
kao ni darovi uč injeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim moguć nostima dužnika.

Posebni uslovi pobijanja :

1. Oštećenje poverioca

Poverilac treba da je zaista oštećen radnjom koju je D preduzeo. Pravna radnja

preduzeta je na štetu P ako usled njenog izvršenja D ne bi imao dovoljno
sredstava za ispunjenje poveriočevih potraživanja. Oštećenje pretpostavlja
stvarnu nemogućnost namirenja tražbine P, što P treba i da dokaže.
Insolventnost D se dokazuje tako što je pokušano namirenje iz preostale imovine
pa se pokazalo da je ta preostala imovina nedovoljna (neuspeli pokušaj prinudne
naplate iz dužn.imovine).

2. Dužnikova krivica za oštećenje

Dužnik treba da je kriv što je preduzeo određenu radnju i time onemogućio

poverioca da se naplati (ili mu je otežao namirenje). D treba biti svestan štetnih
posledica svoje radnje. Ako se radnja sastoji u propuštanju - potrebna je krivica
u obliku namere.

Č lan 281

(1) Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao
znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je treć em licu sa
kojim je ili u č iju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

(3) Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednač enih pravnih radnji smatra se da je dužnik
znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne
zahteva se da je treć em licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Dakle, kod teret.raspol. krivica D se ne pretpostavlja već je P dužan da je dokaže.

3. Krivica trećeg lica

I treće lice treba da je krivo - sa njim je ili je u njegovu korist preduzeta

pr.radnja koja se pobija. Treće lice treba da je znalo ili je moglo znati da D
učinjenim raspolaganjem nanosi štetu P. Ali, ovo se ne pretpostavlja (to njegovo
znanje), već P to mora da dokaže.
 118

Ukoliko treće lice spada u članove tzv sumnjive porodice - zakon pretpostavlja da
mu je bilo poznato da D učinjenim raspol. nanosi štetu P.

Č lan 281

(2) Ako je treć e lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u poboč noj liniji do č
etvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da duž
nik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.

Za pobijanje besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji, ne

zahteva se krivica trećeg lica.

Dejstvo pobijanja :

Č lan 284

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je
potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

Cilj je da se P omogući naplata iz dužnikove imovine koja je otuđena pobijanom

pravnom radnjom. Dakle, pobijana pravna radnja je bez dejstva samo prema
poveriocu, i to samo onoliko koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživ.

Rok za podizanje tužbe :

Č lan 285

(1) Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz č lana 281
stav 1 a za ostale sluč ajeve u roku od tri godine.

(2) Rok iz prethodnog stava rač una se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija,
odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.