Professional Documents
Culture Documents
Питања за 1. колоквиј
1. Шта је то саобраћај?
Промјена локације људи и добара назива се саобраћајем. Саобраћај је интегрални дио
функционисања друштва најдиректније
повезан са историјом људске цивилизације, начином и квалитетом
живота, локацијом и интензитетом производних и осталих активности.
2. Структура саобраћаја.
Грађена средина (eng. built environment) –мјесто (простор) у којем доминирају артефакти
који у великој мјери мијењају природну средину, прилагођавајући је потребама људи. У
грађеној средини се одвијају све активности и садржаји друштвено-економског живота.
Рурални простор (сеоска територија) је простор веће или мање површине који се користи
за примарну пољопривреду и шумску привреду и на коме живе, раде и производе
становници сеоских насеља. Рурални простор је све оно што не чини урбана подручја.
Градови Грчке су, за разлику од градова историјског старог вијека, умјерене величине.
-по њиховом узору настајали касније европски градови
-природни услови (морске луке, узвишења) пресудно за избор мјеста за насеље
-заштита од вјетрова (биоклиматски фактори)
-градови плански осмишљени, спољно обликовани и органски уклопљени у амбијент
-правоугаоне мреже улица прилагођене терену
-централни дио –акропољ је издигнут, на њему су подизане друштвене зграде и тргови
-зонирање грчких градова (акропољ, друштвени дио, приватни дио)
-урбанизација освојених градова
-ХИПОДАМУС И ДЕИНОКРАТ најпознатији урбанисти свог доба
-урбанистичка регулатива постојала
13. Основне карактеристике градова и саобраћаја античког Рима.
• Потрага за водом и храном је била главни и једини мотив кретања у почецима еволутивног
развоја. Када је откривена могућност пољопривредне производње хране, нестала је
потреба за кретањем, те су почеле да се формирају сталне насеобине.
• Концентрацијом људи на једном мјесту, развојем дјелатности у простору и изградњом кућа
стварана је потреба за интензивнијим повезивањем и кретањем.
• Многа насеља су настала крај воде, јер је вода основ за егзистенцију.
• Саобраћајни критерији настанка и развоја насеља су били присутни од првих насеобина:
• -Локације насеобина су биле везане за близину воде и извор хране.
• -Саобраћајни критерији локација су добили на значају појавом размјене добара и услуга.
Те активности су генерисали саобраћај унутар насеља, али и између насеља.
• -У римском периоду, повезивање освојених римских територија у циљу војне управе,
експлоатације сировина и размјене добара и људи били су повод за развој путних
комуникација.
• -Саобраћајнице су играле значајну улогу код одбране од непријатеља у градовима старог и
средњег вијека. Реконструкција Париза у XVIII вијеку, пробијањем широких булевара кроз
изграђено ткиво, имала је за циљ онемогућавање барикада на улицама.
• -Један од сценарија развоја насеља односи се на формирање путних одморишта која су се
временом развијала, ширећи услужне и друге дјелатности, становање и садржаје који се
развијају не само у функцији путника и робе, већ и становника на том простору.
• -Дуж путева су се у правилу развијала насеља и будући градови, а саобраћајни коридори су
представљали од најстаријих времена зоне урбанизације и развоја грађене средине.
ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ
-ПОШТА
- АТЦ (аутоматске телефонске централе)
- ТТ КАНАЛИЗАЦИЈА
- ОПТИЧКИ КАБЛ (у рову)
- БАЗНА СТАНИЦА
- САТЕЛИТСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
- Убрзан технолошки развој утиче на динамичне промјене у примјени телекомуникационих
медија. Бежични преноси звучног и видео сигнала, сателитске комуникације и интернет
убрзавају комуникацију и стварају нови квалитет урбаног живљења.
27. На шта се односи градска топлификација (значај, елементи њене мреже, енергенти)?
Видови топлификације:
-централна градска
-рејонска
-индивидуална
Централни вид топлификације је најрационалнији и еколошки најприхватљивији. Елементи
централног система гријања су:
- топлана
- топловод/вреловод
- топлотна станица
Најчешћи топлотни енергенти су фосилна горива (лож уље, угаљ и гас) који еколошки нису
прихватљиви.
Гасификација у функцији топлификације:
- гасовод
- гасоводна станица
ПРИМЈЕНА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ У ТОПЛИФИКАЦИЈИ (биомаса, геотермална
енергија...– еколошко дјеловање на урбану средину
28. Шта су то урбане функције, како су се развијале кроз историју и које су најважније?
Урбане функције које сваки град развија, у складу са својим специфичностима, без обзира
на његову величину су:
-становање
-рад
-рекреација
-централне функције (здравство, школство, култура, управа...)
-зеленило
-саобраћај
30. Шта је природно, културно насљеђе и културни пејзаж и како се према тим категоријама
односимо у урбаном простору?
34. Шта је то просторна организација, према теорији система и како се она анализира?
Процес планирања треба бити јавни чин који је доступан јавности, као и сам чин
доношења одлука.
Носилац припреме је одговоран за транспарентност поступка, али је истовремено важно
да се јавни интерес стави изнад приватног и не дозволи да приватна лица блокирају
поступак доношења плана због личних интереса.
Просторни план усвајају посланици у Народној скупштини РС, а планове на нивоу општине
и града одборници у скупштини града, па је и политика и лобирање често укључено у
планирања, због чега многа планска рјешења нису резултат оптималних стручних рјешењ,
већ интереса најутицајнијих инвеститора, што није добро
Урбанистички план града је стратешки план просторног развоја града који дефинише
намјену површина, план организације и коришћења земљишта, план саобраћаја, план
хидротехничке, електроенергетске, топлификационе и телекомуникационе
инфраструктуре, систем зеленила, врсте становања, централне градске функције
(здравство, школство, култура, спорт, управа) итд.
53. Водећи и пратећи процеси у планирању простора и саобраћаја.