Ribolov tolstolobika

Postoje dve vrste tolstolobika, to za ribolovce nema nekog posebnog značaja. Postoje beli
tolstolobik i sivi tolstolobik, ali izgledaju veoma sličano kao i mesto gde žive, način
ishrane tako da se ne mogu uočiti značajnije razlike.
Odrasli tolstolobik se hrani uglavnom cijanobakterijama (plavo zelene alge),
fitoplanktonima, algama, hrizofitama, ksantofitama. Ovakva vrsta ishrane je omogućena
zahvaljujući organu zvanom branhiospinam, prevod za tu reč bi bio procedne ploče.

Pribor za ribolov tolstolobika

Tolstolobik se uglavnom peca u srednjim slojevima vode (ne u dubokim) sa šaranskim

udicama i najlonom od 0.2 do 0.3 mm. Na udicu ide stiropor ¾ mm. Mada se uglavnom u
praksi koristi šaranski pribor za ribolov, spomenućemo da su u pitanju štapovi za ribolov
koji bi trebali biti dužine od preko tri metra i da su predviđeni za dalje izbačaje ukoliko
pecamo dubinskom metodom. Pri metodu sa plovkom poželjan je štap duži od 3 m, težina
bacanja ne treba biti velika.

1
Prihrana za tolstolobika

Za uspešno pecanje tolstolobika obavezno je korišćenje primame koja u vodi treba da

stvoriti oblak oko oblasti gde se nalaze udice. Najčešće se koristi potopljen stari hleb, koji
se malo iscedi, tome dodati kukuruzno brašno i obavezno mleko u prahu.
Pojedini ribolovci preporučuju da se nikako ne štedi prilikom dodavanja mleka u prahu,
jer ono zbog svoje praškaste strukture stvara “maglu” koja privlači tolstolobika. Bacajte
hranu često, ali u malim količinama. Na taj način ćete dobiti privid plantkonskog oblaka,
koji može privući tostolobika. Veoma je bitno da kugle za prihranu ne budu previše tvrde
pre nego se bace u vodu.

Mamac za tolstolobike
U poslednje vreme su mamac broj jedan tablete fitoplanktona tzv. tehnoplankton, koje
se koriste. Kao što smo rekli, tolstolobik se hrani uglavnom fitoplanktonima te ove
tablete mogu da ga privuku. Ova tablete se koriste tako što se provuku kroz nailon, pa se
nakon toga montira udica.

Na udicu se postavi loptica stiropora koja omogućava da se udica digne od dna i nađe
unutar oblaka koji nastaje rastvaranjem plankton tablete čiji sadržaj se lagano izdiže
iznad dna. Takođe su se uspešno pokazale pri ribolovu deverike na nekim terenima.

Ukoliko se tolstolobik peca na plovak potrebno je koristiti drugi tip tehnoplankton

tableta koje prilokom razlaganja počnu tonuti polako prema dnu. U tom slučaju se
ne stavlja stiropor na udicu. Na tržištu postoji više različitih tipova ovih tehno plankton
tableta sa raznim ukusina i dodacima. Predviđene su za korišćenje na stajaćim vodama,
ali ih ribolovci koriste i na tekućim vodama sa manje uspešnosti. Težina jedne
tehnoplankton tablete je 25 gr.

Postoje i gotovi sistemi gde se tableta fitoplanktona montira na plastični ili metalni nosač,
za kojim se naknadno privezuje predvez sa udicom. Ribolovcima ne možemo nešto

2
posebno preporučiti odnjih jer nismo se sa njima direkno sretali, a dosta je modela tih
montaža za tolstolobika u ponudi. Takođe treba pomenuti i mamac "Puffi" koji se
promoviše da je i za ribolov amura i tolstolobika.

Pogledajte video o tehnoplankton tabletama

Još nekoliko saveta o pecanju tolstolobika

Kontriranje ide pri najmanjem trzaju ukoliko se peca na plovak. Dosta se često
tolstolobik tom prilikom zakači za spoljni deo usta, ali znači da ga ipak zna privući ono
što je na udici ili oko nje.
Pored ovih tableta kao mamac su dobri i kukuruzna svila, stiroporna kuglica koje su bile
poropljene u neke arome, list deteline, zrno pšenice. Tolstolobici su najaktivniji u
jutranjim časovima kao ili večernjim te su to najbolji termini.

Postoje dve vrste tostolobika u nas:

• bijeli (Hipophthalmichthys moltrix)

• sivi (Aristichthys nobilis)

Narastu do 1 m. Dostižu 20 kg težine. Tolstolobik je prenjet iz Kine, iz reke Amur.

Uzgaja se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke. U našim vodama se

3
mrijesti jedino umjetno.

Bijeli se kao mlađ hrani zooplanktonom, a kada poraste isključivo fitoplanktonom

(algama i jednostaničnim organizmima).
Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube). Međutim, u ribnjacima,
obje se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.

lov tolstolobika

Ulov tolstolobika je uglavnom slučajan. Češći je na hranjenim vodama, gdje se on

navikava na zrnastu hranu.

Lovi se sa više uspjeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski. Najlonom od
0,20 mm do 0,30 mm i šaranskim udicama.

Za uspješan ribolov obavezno je korištenje primame (primama u vodi treba da stvara

oblak po čitavoj visini vodenog stupa i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se
koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisava
udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuhani
kukuruz, list djeteline, komadići vodenog bilja.

Najbolji trenuci za ribolov su rani jutarnji i kasni večernji sati.

Sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis)

Razlikuje se od bijelog tolstolobika, jer na trbuhu nema grebena, glava mu je veća, a boja
tijela tamnija. Na bokovima ima tamne nepravilne mrlje. On raste brže od bijelog
tolstolobika, a hrani se i zooplanktonom i planktonskim algama. Meso mu je, kao i kod
bijelog, odlično. Domovina mu je Kina, a u Mađarskoj je uveden u ribnjičarstva već
1963. pa je tako došao i u naša ribnjačarstva. U Mađarskoj spolno sazrijeva za šest do
sedam godina, međutim, potreban je umjetni mrijest jer se također, ako i bijeli
tolstolobik, mrijesti prirodno pri visokim temperaturama vode. Naići će pri ribolovu na
glistu, ali je za njegov ribolov potreban vrlo čvrst pribor. Naši ribolovci nasađuju njegov
mlađ u društvenim ribnjacima. U nas naraste također do dvadesetak kilograma, a u svojoj

4
domovini do četrdeset.

Tolstolobik bijeli ( Hypophtalmichthys molitrix)

Zovu ga i bijeloim glavašem. Tijelo mu je visoko, a glava široka. Oči su mu smještene

nisko. Po srednjoj liniji trbuha postoji greben koji se pruža od grla do analnog otvora.
Prsne peraje dopiru do trbušnih. Leđa su sivkastozelenkasta, a bokovi srebrnasti. Može
narasti do metar u dužinu i preko 20 kg težine. Spolno je zreo u južnijim krajevima nakon
tri godine. Mrijesti se ljeti od lipnja do kolovoza, pri temperaturi vode od 26 do 30°C.
Domovna mu je, kao i amuru, Azija i Kina. Ženka odlaže preko 500 000 jajašaca koja su,
kao i u amura, polupelagička i lebde u vodi. Mlađ se hrani zooplanktonima, a kad malo
poraste, prelazi na ishranu planktonskim algama. Velike su mogućnosti njihova uzgoja te
se sve više uzgaja i u našim ribnjacima. Bronhio-spine su međusobno srasle i grade neku
vrst mreže. U ribnjacima i stajačicama zagrist će na zrnatu hranu, na glistu ili na ličinku.

Mnogi koji pecaju tolstolobika, ili su im iz bilo kog drugog razloga potrebne
tehnoplankton tablete, se sa pravom pitaju gde i kako mogu kupiti ovaj izuzetno
učinkovit mamac (neretko, i jedini) za ciljano pecanje tolstolobika. Lutanjem po internetu
googlanjem i pretragom raznh foruma može se i doći do informacije gde se može naći.
Onda sledi ono drugo pitanje kog proizvođača izabrati. Na tržištu su se izdvojile
mađarske tehnoplankton tablete kao najbolje i najučinkovitije jer prave najveći oblak u
vodi, a to je ono što tolstolobika najviše i privlači.

5
Međutim, retko ko se usuđuje da sam pravi svoje tablete, čak retko ko i razmišlja o tome,
kao što to rade šaranski ribolovci sa boilama. Evo jednog videa koji pokazuje kako je
moguće i tehnoplankton tablete izraditi sam, vrlo jednostavno i vrlo brzo, za svega 1
minut. Naravno, trebate samo nabaviti tehnoplankton u prahu, što je mnogo jednostavnije
i jeftinije od gotovih tableta.

Tehno rapid prah: Klikni na sliku za veći prikaz

Evo videa koji u detalje pokazuje kako se u domaćoj radinosti izrađuju tehnoplankton
tablete, i kakav efekat ostavljaju pod vodom.

TOLSTOLOBIK BELI

Familija: Cyprinidae

Rod: Hypophthalmichthus

Latinski naziv: Hypophthalmichthys molitrix

Lokalni nazivi:

6
Maksimalna težina: 40 kg

Maksimalna duzina: 1 m

Vreme mresta: jun - avgust

Opis i građa:

Telo tolstolobika je visoko,sa strane spljošteno, a glava široka sa debelim čelom i očima
spuštenim ispod uzdužne osovine tela. Zato je dobio ime debeločelac (na ruskom tolstij
lob-debelo čelo) ili glavonja. Donja čeljust je izbačena i ide prema gore. Po sredini trbuha
mu se nalazi greben od grla do analnog otvora. Leđa su mu tamnosiva, bokovi
srebrnasti,a trbuh beličast, nepravilno je prošaran bordobraonkastom bojom. Prsne peraje
dopiru do trbušnih, spljoštena su i idu prema nazad. Repno peraje je izrazito veliko i
duboko urezano. Le࣡ peraje je kratko i izdignuto. Peraja su siva a nekada i sa
bordocrvenim senkama. Krljušti su male i tanke. Tolstolobik brzo raste, ali mnogo jede.
Crevo tolstolobika je 15 puta duže od tela odrasle jedinke. Tolstolobik je vrlo značajan za
održavanje kiseoničkog režima vode, jer čisti vodenu površinu od zatravljenja.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Prenet iz Kine, reke Amur. Poznate su dve vrste, beli i sivi. Gaji se u ribnjacima, a naselio
je i Dunav i njegove pritoke. Hrani de isključivo fitoplanktonom (algama i jednoćelijskim
organizmima) i veoma brzo raste. Razbijanjem predrasude da se ne može loviti sportsko
ribolovnim priborom (najzaslužniji za to su ribolovci takmičari koji su prvi počeli da ih
love na sportski način, sa mec štapovima, tankim najlonima i malim udicama, uz pomoć
odgovarajuće površinske hrane), kao i zbog svoje veličine (druga po veličini u nasim
vodama), borbenosti i sve veće prisutnosti na trpezama postao je interesantna riba
sportskog ribolova. U naše vode se unosi veštačkim putem, poribljavanjem i obicno
zajdeno sa amurom. Te dve ribe žive u nekoj vrsti simbioze, tj. amur se hrani višim
vodenim biljem, a tolstolobik nižim. Na izmetu amura, koji sadrži veliki procenat
celuloze, razvija se masa jednoćelijkih algi kojima se hrani tolstolobik.

Razmnožavanje:

7
Polno je zreo sa 4 godine. Mresti se od maja do avgusta u toplim, kamenitim i plitkim
vodama. Izleže do 500000 jajašaca. Mlađ nakon 6 do 8 dana dobija na pigmentaciji, rastu
mu krljušti i usni otvori. U zatvorenim vodama se jedino veštački mresti, ne obnavlja se
prirodnim putem, pošto mu je za mrest potrebna temperatura od 36º.

Mamci i pribor za lov:

Lovi se ribolovačkim priborom, sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego
dubinski, najlonom od 0,20mm do0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov
obavezno je korišćenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po čitavoj visini
vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice, od mamaca se koristi, prazna udica kod
sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja),
stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kukuruz, list deteline,
komadići vodenog bilja. Vreme najbolje za ribolov je rano jutarnji i kasno večernji
časovi.

Da bi uspješno lovili tolostolobika moramo prije svega biti upoznati sa načinom ishrane
ove jezerske ili riječne grdosije. Tolstolobik kao i sve vodene životinje koje se hrane
planktonom dostignu velike težine usljed velike hranljive vrijednosti.

Kako upecati tolstolobika

Način ishrane tolstolobika

Tolstolobik uzima hranu tako što usisava vodu i filtrira je kroz škržne poklopce na kojima
se zadržava hrana i kiseonik potreban za disanje. U vodi se obrazuju fito i zooplanktoni.
Fito i zooplanktoni se prgresivno uvećavaju prilikom porasta temperature obrazujući
planktonske fleke. Planktonom se hrane sve ribe u različitim dijelovima života naročito

8
nakon izleganja iz jajašaca dok je to jedina hrana koju uzima tolstolobik u toku života.
Uzimanjem planktiona u ogromnim količinama smanjuje hranu tj. populaciju ostalih riba
te na taj način osvaja sve rijeke i jezera. Upravo zbog toga tolstolobik nije omiljena riba
te se na nekim rijekama i jezerima vode bitke za njegov totalni izlov pa je dozvoljno
uništavanje na sve moguće načine. Izmet tolstolobika je otrovan te na taj način zagađuje
rječna i jezerska korita.

Način ribolova na tablete tehnoplanktona

Ciljani lov tolstolobika mislim da je misaona imenica. Postoji nekoliko metoda u lovu
tolstolobika ali se ni one ne mogu nazvati uspješnim. U posljednje vrijeme u primjeni je
jedina donekle uspješna metoda lova na tehnoplanktonske tablete koje proizvode u
nekoliko aroma, krvi, meda, sira anisa, vanile…Tehnoplanktonske tablete se prodaju u
pakovanju od tri komada uz koje dobijate i plastični štapić koji služi za montažu sistema.
Tablete su težine 25 gr i isključivo su namjenjene za ribolov na stajačicama.Za pravljenje
sistema za lov tolstolobika je potreban jedan plovak, olovo, plastični štapić, upredena
struna i dvije udice. Uribolovačkim prodavnicama može se pronaći kompletan izrađen
sistem za ribolov tolstolobika zajedno sa tehnoplanktonom. Ukoloko ste rješili da sami
pravite sistem to učinite na sledeći način. Krenućemo od plovka koji treba biti od 30 gr.
Plastični štapić se veže za osnovni najlon uz pomoć kopče veoma jake izdržljivosti čak i
do 5o kg. Za vezivanje udica koristimo upredenu strunu koja se veže na sistem na tačno
predviđenom mjestu na štapiću. Udice moraju biti izuzetno oštre veličine 1 ili 2 najbolje

9
su šaranske. Kada ste navezali sistem isprobajte da li ste potrefili gramažu olova tj da li
je plovak izbalansiran. Ako je plovak dobro izbalansiran i potopljen kako je predvidio
proizvođać tek tada dodajete tabletu koja će plovak dodatno opteretiti za 25 gr. Plovak je
dobro opterećen kada iz vode viri samo antena. Štap mora da bude izuzetno izdržljiv i
jak sa većom težinom bacanja i akcijom. Za daleka izbacivanja po mogućnosti bi trebao
biti duži od tri metra. Tableta tehnoplanktona po uputama proizvođaća bi trebala da traje
2 do 3 sata što se u praksi nije pokazualo kao tačno. Trajanje tablete zavisi od brojnosti
sitne ribe na jezeru na kojem pecate i jačini vodene struje. Kako se tableta topi tako i
plovak isplivava na površinu vode što vam vam je znak kada se tableta potrošila jer
plovak ispliva do onog opterećenja prije stavljanja tablete. Oblak nastao potapanjem
tablete privlači sitnu ribu čije prisustvo se manifestuje kao sitno poigravanje plovka. Sve
te vibracije i magla privlači tolstolobike koji u magli zajedno sa planktonom usisaju
udicu koja slobodno visi ispod predveza.

Vrijeme ribolova

Ovaj sistem se koristi u jutarnjim i večernjim satima kada se tolstolobik podiže na

površinu jezera u potrazi za hranom. Posmatrajući površinu vode vrlo je lako otkiti
položaj toolstolobika koji se i ne trude da se sakriju. Tolstolobika tražimo gdje je i
njegova hrana. Plankton i sitni vodeni organizmi izlaze u toku noći na površinu vode gdje
se zadržajavu sve do jutra. Čim sunce izađe plankton se povlači u dubinu a zajedno sa
njim i jata tolstrolobika.Zato posmatrajte vodu i zabacujte plovke tamo gdje primjetite
njihovo kretanje. Radi uštede zabacujte sisteme samo u ono vrijeme kada se tolstolobik
inetezivno radi i kada primjetite njegovo kretanje jer on odaje svoje prisustvo
ostavljajući tragove na površini vode. Bistro.

Sistem za ribolov nepoznate vrste ribe

Svibanj je 2001. Poslije povišenog vodostaja odlazim sa šestogodišnjim sinom na
poznatu ribolovnu destinaciju na Dravi, „kod križa“. Dolaskom na vodu opažamo
pojačanu aktivnost ribe. Razmišljam u sebi - to je to,šaran je tu! Vraćamo se kući i
krećem pripremati prihranu od poparenog šrota i mljevenog bučinog kolača. Dodajem 5
konzervi kukuruza šečerca i radim nekih 30-ak kugli. Vraćam se na vodu prihraniti.

10
Drugi dan već u 03:00 sata ujutro odlazim na ribolov. Uzimam još 15-ak kugli prihrane.
Dolazim na poziciju, nigdje nikoga. Aktivnost ribe je slaba. Prihranjujem kuglama i
počinjem polako slagati pribor. Sistemi pripremljeni za šarana. Na jedan sistem stavljam
kukuruz a na drugi koricu kruha. Zabacujem na nekih 40 m daljine i zavaljujem se u
ribički stolac. Uz kavicu razmišljam o jučerašnjoj aktivnosti ribe kada moje razmišljanje
prekida okretanje ribe na površini. Pa drugi, pa treći skok… Kroz glavu mi prolazi misao
- to je to, sunce se polako pokazuje i riba je sve aktivnija.
Moju fizičku pasivnost prekida vrišteći zvuk signalizatora. Griz na lijevom štapu, rola
zuji kao luda, skačem i kontriram, u prazno?! Vadim van sistem i prezabacujem. U istom
trenu javlja se drugi signalizator, bibibiii…! Kontriram i opet ništa?!! Razočaran što
nisam ni jedan griz realizirao ponovo monitram svježe mamce i zabacujem.

Gledam u vodu i imam što vidjeti. U dužini rijeke koliko mi oko seže i širini cca 40 m je
sve „crno“ od velike ribe! Na to mjestu je Drava široka oko 80 m. Ne mogu vjerovati
svojim očima, kroz glavu mi prolazi misao - amuri i to pristojne veličine!
Opet griz i opet zatežem u prazno! Nula bodova! Niti kod jednog griza nisam osjetio ribu
s druge strane pribora. Polako ludim… Drugi štap već poskakuje na rod podu, gledam i
ne vjerujem! Signalizator šuti, štap dalje poskakuje, rola otpušta a ja zbunjen! Tek sam
kasnije primijetio da najlon stoji izvan signalizatora! Koma, došlo mi je da sam sebi
„šamar“ stisnem!
Počinjem sumnjati u udice, možda su tupe? Prezabacujem opet oba sistema i idem složiti
nove predveze. Sjednem i počinjem sa vezanjem novog predveza, biiiiiii... Riba juri
desno k'o brzi nagibni vlak. Skačem da kontriram i osjetim bol u prstu… Duboko u mesu
lijevog kažiprsta smjestila se nova i oštra udica friško pripremljenog predveza. Bogami je
oštra, jao! Usprkos boli i ovaj put riba kod kontre bježi.

11
Sad sam već na rubu živaca! S udicom u prstu sjedam u stolicu da se smirim. Razmišljam
gdje griješim a udica u prstu izgleda poput naušnice. Osjećam još jaču bol... Ne
prezabacujem sisteme jer mi „fali“ jedan predvez! Nakon operativnog zahvata koji je
trajao pola sata uspio sam izvaditi udicu i omotati bolni prst pomagalima iz kutije prve
pomoći.
Stavljam malo duže predveze i ponovo zabacujem na hranilište. Dok se pripremam
zabaciti drugi štap prvi već „skače“ po rod podu. Kontra opet u prazno??!!! Zabacujem
drugi sistem i dok ga stavljam štap na stalak pod rukom osjećam da imam ribu! Odmah
dižem štap i osjećam ''pumpanje'' ribe. Hvala bogu! Polako privlačim ribu ali se neda dići
na površinu. Slijedi jaki bijeg ribe i otkvačivanje, opet!
Sad sam totalno lud, sad mi kroz glavu prolaze drugačije misli - na koji način najbrže
polomiti sve štapove i baciti ih zajedno s priborom u vodu jer tu očito nešto od nekoga
pravi budalu!

Palim „dimnu pušilicu'' i odlučujem napravit pauzu i krenuti iz početka. Zabacujem

sistem po ne znam koji puta i zauzimam položaj bliže štapovima. Riba postaje sve
aktivnija, vir za virom, skok za skokom… Čujem bip na lijevim štapu i odmah lupam
kontru u ništa! Biiiiii… i na drugom štapu - promašaj! I tako još promašujem 5 grizeva u
20 minuta!
Idem u detaljan pregled sistema. Razmatam najlon s role do dužine na kojoj lovim.
Predvezi su u redu, udice oštre, olovo i kopča također u redu. Pogled mi zastane na
osnovnom najlonu. Nekoliko metara iznad olova vidim jako oštećenje najlona. Režem tih
40-ak m najlona i ponovo vežem sisteme. Produžujem predveze na skoro 1 m duljine. Na
dlaku montiram plivajuću mirisnu spužvicu a na udicu dodatno koricu kruha. I tako na
oba sistema.
Nije ni pet minuta prošlo kad opet imam griz. Zatežem, imam ribu! Polako je privlačim i
molim da mi se ne otkvači. Dril traje već 15 minuta i potom se štap ponovo izravnava.
Vadim sistem van i primjećujem da nema predveza. Stavljam jači predvez i
prezabacujem. Još nisam ni sjeo kad opet vadim van sistem bez predveza nakon griza!
Siguran sam da su amuri. Opet slažem novi predvez, još jači! Sad se javlja indikator na
drugom štapu, kontra. Imam ribu i dolazim do faze da trebam podmetač! Počinjem dizati
ribu, pokazuje se... Debela je i bijela, privlačim je sve bliže podmetaču a onda, trass!
Puca predvez ko iz puške, ode riba! Dosta je nerviranja, pakiram se doma!

Frustriran sam, nervozan ali i znatiželjan. Ribu koju sam vidio ispred podmetača bila mi
je nepoznata. Ogromno svijetlo tijelo, sitna ljuska i čudan oblik velike glave. Kod kuće
uzimam literaturu o ribama i pronađem tu ribu - TOLSTOLOBIK! Po pričama iskusnih
ribiča to je riba koju je teško uloviti jer se hrani planktonom. Nije mi jasno kako se našla
u Dravi u tolikom broju. Odgovor na to pitanje saznao sam slučajno preko medija.
Naime, nakon velikih poplava u susjednoj Sloveniji došlo je do pucanja nasipa na
ribogojilištu i tako su se tolstolobici našli u Dravi.
Razmišljam kako uloviti ribu koja jede planktone? Kako je nasamariti da uzme mamac?
Koji sistem upotrijebiti? Odlazim u trgovinu ribolovne opreme i tražim hranu koja bi
mogla imati efekat kao plankton. Vlasnik mi preporučuje zelenu hranu talijanskog
proizvođača Dany. Kupujem 3 kg za probu i paket kokica za ribolov.

12
Ponovno doma radim 20 kugli za prihranu kao i prije par dana. Na sistemima se sada
nalaze hranilice. Odlazim na mjesto prijašnjih okršaja. Nigjde ribiča a riba je aktivna.
Bacam kugle na poziciju. Hranilice punim kupljenom hranom pomiješanom s krušnim
mrvicama. Predvezi su dužine 20 cm a na udice stavljam po jednu kokicu. Nakon pola
sata imam prvi griz i odmah zatim i drugi. Rezultat kao i prije par dana! Zar opet?
Još imam nekih 15-ak grizeva a realizacija nula bodova! Odlučujem opet odustati i
polako pakiram stvari. Kod pospremanja primjećujem da mi se kod zadnjeg griza
hranilica deformirala. Stisnuta je kao palačinka! Izgleda kao da je riba ustima spljoštila
hranilicu?! Hm, znači tu je problem! Odlučujem ostati još malo i kratim predveze na
nekih 7 cm. Punim hranilicu, kokica na udicu i zabac. Prošlo je 10 minuta kad dobivam
griz. Riba je ''gore'' ali se čudno ponaša. Privlačim je do obale i primjećujem da je
zakvačena sa strane. Mučim se sa prihvatom ribe nekih pola sata. Trud se isplatio i moj
prvi tolstolobik je na obali! Vadim iz auta metar i vagu,112 cm i 14,5 kg!

Gledam sistem na koji sam ulovio ribu. Olovo i hranilica su zapetljane pola metra dalje
od predveza. Pakiram stvari i ribu i odlazim kući. Putem razmišljam kako se riba
zakvačila sa strane i zbog čega je olovo sa hranilicom bilo pomaknuto tako daleko od
predveza. Smišljam u glavi novi sistem koji ću razraditi kod kuće.
Nekoliko dana sam pokušavao smisliti najefikasniji način za uloviti tolstolobika. Svi
veliki lonci iz kuhinje bili su korišteni za potrebe eksperimentiranja. Bilo je i podsmijeha
od prijatelja koji su naletjeti baš u vrijeme „kemijanja“. Na kraju, sistem je smišljen i
izrađen.

13
Na leadcore sam postavio kopču za fiksiranje olova. Predvez sam skratio na 5 cm i
hranilicu fiksirao za vrtilicu predveza.
S ovakvim sistemom sam u jednom danu imao realiziranih 38 grizeva! Sve ribe su imale
sistem u ustima što dokazuje da je ipak moguće pravilno uloviti tolstolobika. Samo treba
biti uporan i uvijek iskušavati nove pristupe.

Ima dve varijante.Lov sa dna i lov ispod površine sa plovkom.Za lov ispod površine
ostavljaju se prazne udice a za lov na dnu na udice se stavljaju stiroporne kuglice kao
podizači.Ja sam sam napravio držače primame od žbice za bicikli.Na zoutubu ima mnogo
filmova za obe tehnike.

14
15
16
Mislim da bi ovo tebi trebalo da bude interesantno u pitanju je Eagle Eye H-4

17
No names, hvala ali to ipak nije ono sto trazim. Ovo je za neku belu ribu, tezina plovka
H4 je 5gr., gledao sam na sajtu Eagla Eya. Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Ovo mozes sam da napravis i to sa gramazom plovka koji tebi odgovara,potrebna ti je

samo spiralna hranilica sa cevcicom onom dugackom i lepo izvuces iz nekog pampura
antenu i provuces hranilicu,odseces visak ili pak ostavis da bi ti hranilica bila malo nize
ako je potrebno,pa na plamen malo istopis ivice i to je to...prosto da ne moze prostije biti.

18
Verujem da ti je ideja vec sinula

OSTALE VRSTE RIBA

Šaran

Taj hrabri i snažni borac na udici, ali i delikates na trpezi – naravno uz uslov da nije
tovljen, živi samo u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene, ali i u jezerima sve
do 400 metara nadmorske visine, zatim u barama, mrtvajama i ritovima.
Razmnožava se na plavnim zonama sa bujnom vegetacijom na koju lepi ikru.
Plodnost ženki je fantastična, jer u tri navrata u periodu mresta položi i do milion
jajašca.

Ekonomska vrednost mu je velika u privrednom ribolovu, ali ništa manje nije

značajan i u sportsko-turističkom pogledu. Prenet je iz Srednje Azije, a
aklimatizovao se u svim zemljama sveta. Uglavnom se gaji u ribnjacima, ali kao što
rekoh, ima ga i u donjim tokovima većih nizijskih reka. Ukrštanjem i selekcijama
javlja se u nekoliko podvrsta od kojih su najkarakterističnije tri. Šaran, poznatiji
kod nas kao divljak, ili savski šaran, sav je u krljuštima i sa znatno izduženijim i
vretenastijim telom. Njegov sabrat „špigler“ manje je aerodinamičan od divljaka i
sa nepravilno raspoređenim krupnim krljuštima, uglavnom duž bočne linije i leđa,
ispod škržnih poklopaca i u blizini repnog peraja. Drugi rođak divljaka „lederer“
gotovo je bez krljušti, ali sa nešto manjom glavom.

Trogodišnji šaran dugačak je 30-50cm, težak 800 grama do 3 kilograma. Najveći do

sada poznati primerak je dug 120cm i težak tačno 32 kilograma. Mora se priznati
da su takvi kolosi retkost, a biće sve ređi u rekama koje su sve manje (zbog
zagađenja) gostoprimljive za kvalitetnu, i na promene osetljivu ribu.

Mresti se od maja do jula pri čemu traži priliku i topliju vodu. Polna zrelost mu
nastupa već pri dužini od oko 30cm. Njegova mlađ se u početku hrani planktonima,
a kasnije podvodnim biljkama, ali i ikrom drugih riba i vodenim životinjicama koje
žive na dnu.

Nije na odmet napomenuti da šaran u vreme mresta ne uzima hranu, ili to čini vrlo
retko.

Ova izuzetno sportska riba veoma je nepoverljiva i plašljiva, a uz to i jako oprezna.

Smeta joj svaka buka, čak i koraci ribolovaca na obali. Najradije bira duboka i
skrovita mesta oko podvodnih krševa, trske, a često je gost i na podvodnim
livadama gde izlazi na pašu. Poput svinje rije po mulju tražeći larve vodenih

19
insekata i druge vodene životinjice. U vodama deficitarnim prirodnom hranom
napada čak i otpatke toplokrvnih životinja. Stalna skrovišta napušta, uglavnom,
kad se voda zamuti. Hranu tada traži blizu obale i na plićacima ili izlazi u
površinske slojeve vode, ali izbegava maticu.

Među sportskim ribolovcima šaran važi kao najistrajniji i najžilaviji borac ako se
izuzme beli amur i tolstolobik (debeločelac). Jer, uhvaćen na udicu, najrazličitijim
manevrima i zadivljujućom snagom nastoji da se oslobodi. U tim trenucima svaka
brzopletost, nervoza ili pokušaj da šarana bez zamaranja izvučete, mogu samo da
smetaju.

Lov šarana počinje od ranog proleća. Glavna sezona je kraj leta. Međutim, dobri
ribolovni rezultati postižu se i petnaestak dana nakon mrešćenja. Nailaskom hladnih
kiša, slane i pravih mrazeva, šaran se sprema na zimovanje. U grupama traži
duboka i muljevita mesta za krtog. Zariveni u mulj jedan do drugog, prespavaju
zimu, pri čemu im masno tkivo nakupljeno tokom leta, obezbeđuje neophodne
životne potrebe do prolećnog buđenja.

Šaran se uglavnom lovi dubinski – na čekanje. Ali, dobri rezultati na mirnim

vodama postižu se i lovom na plovak, pogotovo ako se dubina mamca podesi u
slojeve vode kojima se tog dana šaran kreće. U ribnjacima, na kanalima i uopšte na
tihim vodama, olovni uteg treba da je što manji i obavezno klizajući. Ovo zbog toga
što šaran obavezno ispituje, njuši i lizuće mamac sve dok se ne uveri da mu ne
„preti“ nikakva opasnost, tada grabi mamac i guta u pokretu. Ako oseti bilo kakav
otpor (prevelika težina utega) izbacuje mamac i odlazi što je moguće dalje od mesta
gde je poplašen.

Na tekućim vodama šarana treba tražiti tamo gde je podvodno kamenje i ilovačasto,
ali nikako muljevito dno. Šaran izbegava mulj i jake matice. Obično je u društvu
deverike i platikom. Za bolji ribolov na tekućim i mirnim vodama preporučuje se
prihranjivanje. Na mirnim mestima hrana se razbacuje na uskom prostoru, ali u
tekućoj vodi stavlja se u žičanu mrežicu ili vrećicu od retkog materijala, koja se
potapa nekoliko metara uzvodno od mesta gde se šaran nalazi.

Ako je dno muljevito čestice hrane bi se izgubile u mulju, zato se pribegava visećim
(plivajućim) mrežicama s hranom.Uspešno se za prihranjivanje koriste i zemljane
lopte veličine čovečije pesnice izmešane sa hlebom, kukuruzom, pšenicom itd. Sve u
svemu, prevladava mišljenje da šarana treba primamiti, a nikako tražiti.
Prihranjivanje je najuspešnije raskvašenim hlebom, kukuruzom, gnječenim
kuvanim krompirom, graškom, konopljanim semenom i pšenicom, bar na dan-dva
ranije nego se zabace udice.

Mnogi sportski ribolovci greše kad u lovu na šarana previše nategnu špule na
čekrku. U takvim prilikama krupniji primerci kidaju ribolovni konac deblji i od
0.7mm, jer se težina više nego utrostruči prilikom snažnog trzaja. Zato špulna treba
da je blago nategnuta – da „driluje“ i pri opterećenju od samo jednog kilograma.

20
Kasnije kad uhvaćenog šarana zamarate postepeno špulnu pritežete ili otpuštate u
zavisnosti od otpora koji uhvaćena riba pruža. Lov ovog snažnog borca gotovo je
nezamisliv bez meredova – mreže prihvatilice, jer najjači otpor daje u trenutku
kada oseti blizinu obale. Taj očajnički pokušaj da spase život treba osujetiti
meredovom.

Na stajaćim vodama dobar je mamac korica hleba, uveče i tokom noći (uz uslov da
je noćni ribolov dozvoljen). Veličina korice je 2x2 cm, koju sa unutrašnje strane
treba probušiti alkicom trokrake udice i nju zakačiti za karabinjer, a vrhove udice
utisnuti u sredinu hleba sve dok ne osetite pod prstima da će probiti udicu. Ovaj
način ribolova se obavlja bez upotrebe olovnog utega i bez plovka. Kratkim
potapanjem montirane korice u vodu, postižete veću težinu mamca i duži zabačaj. U
ovakvim prilikama dobro dođe i na sredini probušena kocka šećera kao uteg. Pre
početka lova ovim načinom, bacite desetak komadića hleba nek plivaju na mestu
pecanja. Zapamtite, neophodna je tišina bez bata nogu, svetlucanja baterijskom
lampom, šibicom, cigaretom...

Da je šaran došao na mesto pecanja saznaćete čim čujete coktanje. On najpre kupi
mrvice koje otpadaju od bačenog hleba, a onda kreće prema izvoru mrvica – većim
komadićima, koje poput usisivača za prašinu uvlači u se. Posmatranjem trbuha
ribolovnog konca, ili reflektujućeg staniola na vrhu štapa registrujete ugriz.
Ulovljenog šarana izvlačite sa što manje buke. Nikako na štapove ne stavljajte
praporce ili nekakve druge zvučne signalizatore.

Hranu na površini vode uzimaju sve dok traje mrak.

Mamci: Mlad ili kuvan stari kukuruz, kuvana pšenica, upola bareni krompir, zeleni
grašak, crvena glista, larva vodene bube, bareni pasulj, hlebni valjci, za krupnije
primerke komadići sitne ribe, puževi golaći, pa i voće: jagoda, malina, dudinja.

U zatvorenim vodama šaran će pre doći na običan valjak od hleba, kukuruz,

krompir i voće, ali na rekama efikasniji su valjci od žutog kukuruznog brašna sa
dodacima.

SOM

21
Najveća je slatkovodna evropska riba koja kad je posluži sreća, može da naraste i do tri metra dužine sa
težinom od 250 do 300 kilograma. Građa tela i izgled razlikuju se u mnogome od ostalih slatkovodnih
riba. Izrazito velika glava sa dugim brkovima i sitnim očima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan,
koji se prema repu sužava.Velika usta puna su sitnih zubića. Ispod donje vilice ima dva para kratkih
brčića. Koža mu je bez krljušti – sluzava, a boja zavisi od sredine u kojoj živi. Leđa su mu uglavnom
tamnozelene, smeđe ili crne boje, a trbuh prljavobeo. Šare po telu su mramoraste.Najradije se zadržava u
dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov.

Hranu traži u blizini svoje loge u koju se obavezno sit vraća. Nije mnogo hitar i smatra se lenjom ribom,
koja radije čeka žrtvu mameći je brkovima. Smatraju ga glupim, ali bez osnove, jer je inteligentniji nego
što se misli. Inače je svežder. Za podmirenje „blagoutrobija“ ne prašta ničemu što u vodu dospe i može
da mu posluži kao hrana. Jede gliste, puževe golaće, rovce, rakove, ribe, uginulu živinu, barske ptice,
pijavice, pa čak i sapun. Izrazito veliki primerci, mogu biti opasni i za kupače.

Sa sigurnošću se zna da prvi započinje zimski san, a poslednji se budi. Izgladneli s proleća masovno
izlaze na površinu vode da se osveže kiseonikom. Posle toga, odrasliji primerci se izdvajaju i u parovima
traže mesta za mrest, koji počinje od aprila, a traje sve do jula. Ženka izbaci i do 500.000 komada ikre.
Nakon toga mužjak brižljivo čuva ikru razgoneći svu ostalu ribu. Posle desetak dana iz ikre izlaze mali
somići, ostaju u gnezdu izvesno vreme hraneći se planktonima i sitnijim životinjicama. To traje sve dok
ih roditelji ne rasteraju. Odraslim somovima, takođe je svojstven kanibalizam. Događa se da zatru
polovinu, pa čak i ceo porod, ukoliko je voda siromašna hranom.
Mlađi somići vrlo brzo rastu. U prvoj godini dostižu težinu od oko 500 grama i dužinu od 20 cm.Primerci
od tri kilograma stari su od prilike četiri do pet godina.
Soma s razlogom smatraju noćnom grabljivicom, ali se zna da u lov izlazi rano u zoru i predveče, a ređe i
tokom dana. Uveče ga trba čekati na ulasku brzaka u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru
ili na izlasku iz vira. Prava somova staništa su na ušćima reka i potoka naročito u vreme kad se od kiša
zamute, noseći sa sobom razne insekte, crve i vodozemce. U takvim prilikama prikrada se ispod ušća i
sačekuje sve što mu voda donosi. Zna da predveče i u zoru ušćima prilaze i druge ribe u potrazi za
hranom ili za osvežavanje kiseonikom, pa im pridružuje i odatle vraća najčešće sit ili okačen na udicu.
Na ovakvim mestima, radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim udicama, nego
glistu ili pijavicu zabačenu dubinski – na dno.
Rano s proleća posle zimskog sna zapaženiji rezultati u lovu postižu se blinkerisanjem varalicama
(efecet, hajnc, meps), koje treba vući kroz površinske slojeve vode. Lov varalicom ne sme biti brz, već
ravnomeran i ujednačen. Slično trba postupiti i sa mrtvom ribicom nameštenom na sistem udica, koju
som radije napada nego varalicu.
Treba znati da je som jedina rečna riba – ljubitelj buke, nevremena, kiše, grmljavine...
Dok sve ribe beže u skloništa som izlazi i radoznalo prati šta se to neuobičajeno događa. Tu njegovu
slabost koriste profesionalni ribari za lov „bućkom“.
Kad zbog kiše vode nadođu i zamute se, soma treba tražiti blizu obale. U svim ostalim prilikama blizu je
glavnim tokovima reka.

22
Lov ovog slatkovodnog kolosa gotovo je bez uspeha ako se koristi lak i nežan pribor. Neophodna je jaka
elastična i dovoljno velika udica sa jednim, dva ili tri kraka i olovni uteg težak tolikko da se suprotstavi
snazi vode. Ribolovni konac nikako ne sme biti tanji od 0.50mm. Iako snažan, som je manje borben od
šarana, no i pored toga valja ga smireno zamarati sve dok mu na površini vode ugledate belinu trbuha.
Uhvaćenog soma na obalu izvlačite uz pomoć kuke i meredova.
Som se najčešće lovi mamcima na dnu, mada naiđe u vreme mutnih voda i na plovak ukraj obale. U
pronalaženju najboljih mesta kao orijentacija neka vam posluže stabla oborena u vodu i druge
podvodne prepreke iza kojih se obično skriva. Čest je gost u hladovinama vrba nadnetih nad površinom
vode, a tamo gde svega toga nema, sasvim je sigurno zalegao u rupama na dnu reka. Ako napipate takve
rupe ili im zante mesta, strpljivo čekajte, naročito po noći. Vrlo uspešno som se lovi i „vodenim
zmajem“. U toj prilici najbolji su mamci žive ribice, a potom rovci, durdubci i medicinske pijavice.

Patuljasti somić

Iz Amerike prenesen je u Evropu u naše vode pre više od 70 godina. Zovu ga još:
abisinac, američki patuljasti somić, cvergl, terpan, bulec, terpeš, šuća, manjov...Ima
ga u svim nizijskim vodama pa je prenet i u mnoge ritove, bare i mrtvaje. Nastani li
se kojim slučajem u ribnjake, prava je napast za mlađ i ikru drugih riba, pogotovu
linjaka. Izuzetno je otporan. Za vreme sušnih dana dovoljno mu je malo mulja da
preživi i da sačeka kiše i nadolazak vode. Danima može da gladuje.Mraz i hladnoću
dobro podnosi, iako nije u vodi
Po obliku tela podseća na soma, ali je sasvim druga vrsta što se očituje po mnogo
čemu. U našim vodama vrlo retko dostiže težinu do 600 grama, na glavi ima četiri
para brkova, a na leđima masno peraje karakteristično isključivo za salmonidne
ribe, međutim, patuljasti somić se ne smatra salmonidom. Koža mu je glatka bez
krljušti, mramorirana sivo ili mrko što zavisi od sredine u kojoj živi, trbuh mu je
prljavobeo. Na perajima iza glave i na leđima ima po jednu oštru bodlju kojih se
treba čuvati. Pri ubodu zadaje intenzivan bol i krvarenje. Živi u jatima. Mresti se u
maju i junu. Ženka u posebno pripremljenim gnezdima baci i do 13.000 komada
ikre. Mada je patuljasti somić grabljiva riba sopstveni mlađ brižljivo čuva.

Somić je riba dna i hranu traži pretežno noću, ali se uspešno lovi i tokom dana.
Hranu uzima čak i kada je sit. Mamac uzima oštro i halapljivo, duboko gutajući
udicu. Pre izvlačenja pruža jak otpor. Pošto ne raste veliki lako se izvlače na obalu
ili čamac. Primerci od 300-400 grama smatraju se dobrim lovom. Meso mu je vrlo
ukusno bilo da je pečeno ili prženo. Za spravljanje riblje čorbe je bez premca, jer je

23
kalorična vrednost njegovog mesa velika. Čorba će biti još ukusnija ako pored
somića u njoj ima i druge ribe.
Ulovljen, patuljasti somić u rukama proizvodi zvuke, koji liče na cvrčanje ili škrgut.
Peraje sa oštrim bodljama tada su nakostrešene i spremne za ubod. Zato ga pažljivo
skidajte sa udice. Lovi se lakim priborom i malim udicama, bez plovka, dubinski sa
klizajućim olovom.

Mamci: Crvena i rosna glista, puž golać, komadići ribe i svežeg ili sušenog mesa,
komadići repa od raka, sitne ribice, slanina, sitne pijavice i komadići sitnijeg
durdubka.

SMUĐ (Stizostedion lucioperca)

Lokalni nazivi: šiljev

Max. dužina: 1,3 m.
Max. težina: 15 kg.
Vreme mresta:
u proleće odmah posle otapanja leda

Navike, stanište, rasprostranjenost

U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu

nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem
Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko
Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je
uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda
oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama
crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba,
a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je
ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim
količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te
vrste.

Opis i građa:

Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se
dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji
8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i
imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji
isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa
pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve
vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju:

24
Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi
glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod
juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ
kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već
samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi.
U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.

Razmnožavanje:

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je
oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u
vodi za smuđa je oko 6,5 mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je
otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Ako se
zagade vode, smuđevi stradaju među prvima.Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela
ženke). Jaja su sitna, u dijametru imaju 1 do 1,5 mm. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno
u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrešćenje pada u proleće, pri temperaturi vode od
12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U
jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Ukoliko Žive u jezerima gde nema tekuće vode,
prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mresni
supstrat je najčešĆe šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i
panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad
gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1 m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni
položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog
čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispustaju celokupnu kolicinu i mleca i ikre. Jaja se
odlažu u gnezda u obliku jama, a čuva ih mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da
vodi brigu o ikri. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Postaju polno
zreli sa 3, najčešće sa 4 do 7 godina.Takođe je interesantno da se smuđevi tokom mresta ne hrane,
odnosno, ne uzimaju hranu.

Mamci i pribor za lov:

Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne.
Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve "pršti" od sitne ribe koja beži od tog grabljivca. Mladi i sitniji
primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim
situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. U jesen napušta dubinska skloništa i dolazi u
plićake. Lovi se na mestu ili u pokretu. Za njega je važno da u vodi bude dovoljno hrane - manjih riba.
Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog
načina kretanja teže pronaći. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo. Ako
otkrijemo u kom je sloju vode, lako je odabrati metod pecanja - plovak ili dubinski. Ako ga lovimo
dubinski, olovo se nalazi na kraju osnovnog najlona na dnu. Iznad njega se montiraju jedan ili dva
bočna predveza sa mamcima. Najbolji mamac je sitna riba, ali sitniji primerci rado zagrizu i glistu. Na
mirnim vodama je bolje koristiti plovak-balerinu. Plovak je manji i lakši nego za štuku , tj. toliko lak da
ga keder ne potopi. Preporučuje se da glavni najlon bude plivajući (ako tone, namazati ga parafinom),
kako se ne bi mrsio sa najlonom ispod plovka dok keder šeta amo-tamo. Debljina glavnog najlona treba
da bude 0,30mm, a podvez upola tanji, jer smuđ ne voli debeo najlon. Smuđ nije žestok borac, pa je
mogućnost kidanja mala. Za velike dubine se preporučuje šetajući plovak. Smuđ se uspešno lovi i na
varalicu od meke plastike - tvister. Najviše uspeha se postiže belim i žutim tvisterom, sa dvostrukim
repom i crvenom glavom. Uspešno se lovi na veliki vobler, povlačenjem iz čamca. Dobri rezultati se
postižu i montažom prave ribice kao varalice. Smuđ ponekad dobro grize i na parče ribe (deo do repa),
mada je teško utvrditi koje je to vreme. Zato nije na odmet da se jedan štap namamči komadom ribe. Ako
se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine
pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom
pokušaja da se oslobodi udice.
Mamci su: vijun, brkica, čikov, peš, beovica, sitna živa žaba, punoglavci, crna ritska glista, bela buba,
repić od raka.

25
Bandar

Rod grgeča, čiji je predstavnik bandar, čine još i obični grgeč i prugasti balavac. Svi
grgeči naseljavaju tekuće vode crnomorskog sliva, a ima ih i u veštačkim
ribnjacima, mrtvajama, ritovima i drugim stajaćicama, zadržavajući se uglavnom u
dubinama. Ukusnog su mesa naročito za pripremanje ribljih čorbi, ali su zbog
duboko usađenih krljušti i ljigave površine tela vrlo nezgodni za čišćenje.

Bandara u narodu zovu još: bandaš, okun, kostreš, bulja i pekija. Telo mu je
zdepasto, tvrdo i široko, boje sivozelene sa tamnim poprečnim šarma. Trbušni deo je
svetle bronzanožute boje. Leđno peraje je oštro i bodljikavo, a oči izrazito krupne.
Mrest se od marta do maja. Ženke su vrlo izdašne i polože do 300.000 komada ikre.
Većini bandarčića nije zagarantovana duboka starost ako u susedstvu imaju štuku,
jer ih rado napada mada su bodljikave. Dok je mali, bandar za hranu uzima sitne
vodene životinjice i planktone, a kasnije postaje grabljivica, koja napada sitnu ribu,

26
gliste i vodene insekte. U našim vodama retko da naraste teži od 500g, mada u
severnim vodama nisu retki primerci i od 2kg. Sitniji bandari lako grizu nabačene
mamce i obično postaju plen ribolovaca-početnika, a one krupnije samo dobri i
iskusni majstori lako pronalaze loveći ih i po stotinak dnevno. Na tekućim vodama
obično su na šljunkovitom dnu, a na jezerima, ritovima i barama, najradije
zaposedaju podvodna uzvišenja s razlogom nazvana „grgečkim brežuljcima“.

Tu na padinama tih brežuljaka bandar strpljivo čeka svoj plen. Tamo gde je stajaća
voda obrasla trskom i na podvodnim livadama zalaze i na dubine i od 10-15m. Za
lov bandara koristite fini pribor. Konac ne treba da je deblji od 0.30mm, a udice od
16-12. Podjednako uspešno na mirnim vodama, možete koristiti plovak ili dubinski
lov, a za krupnije primerke upotrebite varalice uz laganu vuču.

Sitniji bandari zagrizu i crviće naročito crveno obojene, a krupniji grozd crvića,
naročito ako je koji od crvića na udici živ.

Mamci: Tanka crvena ili rosna glista, puž golać, punoglavac, sasvim sitna ribica ili
žabica, komadići riba i meso raka. Za vreme letnjih žega sa uspehom se lovi na
prirodne i veštačke mušice.

O BASU!
Strah i trepet kanala

Bas je plemanita vrsta koja se pojavila u Bajskom kanalu pre trideset godina.
Najverovatnije da je došao iz Mađarske. Sećam se tih dana, jer smo se otac i ja čudili
ovoj grabljivici, koju do tada nikada nismo videli. Čak ni najstariji ribari i ribolovci sa
naših terena, nisu imali pojma o kojoj je ribi reč. Negde, baš u to vreme, u istoj vodi
pojavio se tolstolobik, što je unelo pometnju pri prvobitnom davanju imena basu. On je
bio: "rus", "tolstolobik", "zeleni" i još štošta, a mnogi ga u Somborskoj opštini i dan
danas nazivaju "buša" ne znajući da je to mađarski naziv za tolstolobika.

Opis basa

Bas je riba tamnozelene boje sa tamnim mrljama sa obe strane, po sredini tela ima
horizontralnu prugu veoma različite šinine, dok je sa donje strane svetlo zelen pa sve do
bele boje. Leđno peraje je skoro odvojeno i sastoji se od 9 bodlji, dok nastavak leđnog
peraja sadrži 12-13 mekih zrakastih delova. Micropterus na grčkom znači malo peraje,
dok je salmo takođe grčka reč i znači pastrmka. Verovatno je otuda i jedan od njegovih
danas odomaćenih naziva kod nas "pastrmski grgeč". Završetak gornje vilice dopire do
iza granice oka, što nam ukazuje da se ovde radi o "velikoustom" basu. Kako kod nas
nema više vrsta basova kao u Americi, mi ga jednostavno zovemo bas.

Konačno zaštićen i kod nas.

Bas je "preko bare" daleko najpopularnija riba kada je u pitanju sportski ribolov. No tamo
je on poodavno zaštićen zakonom koji kaže: nije dozvoljeno zadržati basa ispod 35 cm

27
dužine, niti sa sobom poneti više od pet komada. Od ove godine, napokon, i naše vlasti
uradile su nešto po ovom pitanju. Lovostaj na basa jedan je od vremenski najdužih u nas.
Traje od 15. marta do 15. juna, što mu svakako ide u prilog, ali je donja granica ulova, po
mom mišljenju, previše niska. Istina je da ameriČi dostižu veću težinu od naših, ali ipak
je 15cm premalo. Čini mi se da je minimum koji bi se morao ispoštovati bar 20 cm.

Mrest basa

Bas se mresti kada temperatura vode dostigne 16°C. Kod nas je to u zavisnosti od godine,
od aprila pa nadalje. Bas voli praviti gnezdo u tihoj vodi bogatoj vegetacijom. Gnezda su
obično na dubini od pola do dva i po metra. Ženka polaže od 2000 do 43000 komada jaja,
nakon čega je mužjak otera i on dalje čuva gnezdo. Tokom perioda čuvanja gnezda, mu
镳 jak se ne hrani, ali napada sve uljeze, uključujući i varalice. Mlađ se izleže nakon 5 do
10 dana i ostaje na okupu pod okriljem oca. Mužjak ih čuva i po nekoliko dana nakon
izleganja. Mlađ se u početku hrani zooplanktonom i larvama insekata. Kada dostignu 5
cm, postaju aktivni predatori.

Ispit savesti

Nisam ubeđen da su prirodni uslovi s one strane Atlantika povoljniji za rast basa. Pre če
biti da je kultura tamošnjih ribolovaca ključni faktor što je ovaj grabljivac dostigao zenit.
A evo i zašto to smatram. U doba kada se u Bajskom kanalu pojavio, sećam se priča da su
dva varaličara ulovili basa od 7,4 kg. Moj otac ulovio je jednog od 4,7 kg, no tada je
populacija basa cvetala i nije bilo toliko nedozvoljenog izlova. Na celokupnom toku
kanala kroz Srbiju (oko 10km) u to vreme nije bilo više od šest varaličarskih timova i to
listom orijentisanih na jesenji lov štuke. U današnje vreme, međutim, vikendom se može
izbrojati pedesetak čamaca koji su uglavno orijentisani na lov basa. Kontrola ulova ne
postoji a poštovanje propisa je ostavljeno na savest ribolovcima.

Ishrana predatora

Sa stanovišta odraslog basa, jestivo je sve što mrda. On se uglavnom hrani belom ribom.
Često se u letnjim mesecima može primetiti kako bas lovi sitnu belu ribu. Lov se
uglavnom odvija na površini vode, a bas pri tome "cokće". Ponekad se dešava i
uzastopno coktanje pa se stiče utisak da se bas poigrava sa ribicom na koju se okomio.
Ovo se najčešće odvija u jutarnjim ili večernjim časovima. Međutim bas se ne hrani samo
belom ribom. Lično sam ulovio basove koji su pojeli sunčanog karasa, drugog basa a u
jednom sam pronašao i terpana. Takođe sam u basovoj utrobi nalazio rakove i žabe, a
pouzdano se zna da on obožava mlade zmijice. Isto tako se ne libi da napadne ptičice
koje su pale u vodu a nisu u stanju da odatle uzlete same.

Stanište velikoustog grgeča

Ovakav repertoar na trpezi, te činjenica da on čuva svoju ikru i mlađ, ključna je stvar u
zaposedanju novih staništa. Bas veoma brzo "pušta korenje" u vodama koje mu
odgovaraju. To su bistre vegetacijom bogate vode, koje nemaju značajniju brzinu toka, a

28
poseduju mesta koja prelaze 2m dubine. Bas retko prelazi 6m dubine, a zimu provodi
blizu dna i aktivan je tokom cele zime. Postoji nekoliko zatvorenih voda u severnoj
Bačkoj, gde su entuzijasti sa uspehom nastanili basa. U somborskoj opštini su to
Korlatoš, Mrtva Baračka, Stari Dunav kod Bačkog Monoštora i Kupusinski Dunavac. Iz
Bajskog kanala, bas se rasprostranio u sistem Velikog baškog kanala. Preko Dunava i
Tise, bas neće sam. Ako ga želimo i tamo, to je posao za ribolovce entuzijaste

Evo i usput jedna od preporucenih varalica!

Skola za Pocetnike Bas

Veliki broj ribolovaca na basa smatra da je lako upecati basa jednom kada se pronadje
njihova lokacija. Ali gde traziti basa. Dok jedni tvrde da je bas lovac iz zasede i da koristi
zaklone za napad na zrtvu, drugi se ne slazu sa time. Jedni opet tvrde da bas kada poraste
postaje usamljenik, drugi tvrde da je bas riba koja boravi u jatu bez razlike na starost i
velicinu. Veliki broj suprotnosti i tvrdnji o zivotu basa ne samo medju ribolovcima vec i
medju naucnicima svrstava basa medju najkontroverznije ribe.
Ipak, ogromna armija ribolovaca kako onih profesionalnih na takmicenjima gde su u

29
pitanju stotine hiljada dolara, tako i oni vikend ribolovci naoruzani sa po jednim
plasticnim rigom pokusavaju da upecaju ovu neobicnu i zanimljivu ribu.
A bas, svake godine sve vise iznenadjuje svojim novo otkrivenim navikama i svojim
zivotom cak i one najzagrizenije poznavaoce ove ribe koji misle da ga poznaju do
najsitnijih detalja. Upravo zbog ovih detalja i novina svake godine sve vise novih tipova
varalica, stapova, masinica, sonaa pa cak i camaca ugleda svetlo dana. Trziste pribora za
pecanje basa je ogromno. Postoji na hiljade raznih plasticnih crva, spinerbeita, voblera i
ostalih varalica specijalno dizajniranih za pecanje basa...i svake godine ih je sve vise i
vise.

Ribolovci na basa tvrde da pronalazenje mesta gde se nalaze basovi je pola posla. Ali
pronaci ga i te kako moze biti problem.Iako se sa pouzdanjem do skoro tvrdilo da se bas
mresti iskljucivo u plitkoj vodi, skoro je naucno dokazano da se bas isto tako mresti i na
velikim dubinama od po desetak metara pa cak i na dubinama do kojih sunceva svetlost
jedva dopire i koje se jako tesko zagrevaju.Basovi se najcesce krecu i kruze pored obale i
struktura pored obale, vecinom koristeci istu dubinu. Neki imaju tendenciju da plivaju
preko otvorene vode reke ili jezera uvek na istoj dubini. Zasto se uvek zadrzavaju na istoj
dubini nije objasnjeno. Ipak cesto plivaju par metara gore ili dole da bi ispitali pojavu
kedera ili varalice i posle toga bi se uvek vracali na dubinu sa koje su posli. Takodje
umeju da nestanu u dubini da bi se uskoro vratili na mesto i dubinu sa koga su posli.
Istrazivanja su pokazala da pojedini basovi mogu da provedu na istoj dubini po nekoliko
sati pa cak i dana i nedelja ni malo ne menjajuci dubinu na kojoj se nalaze. Ovo su samo
neka od novih saznanja o basu. Basovi zimu provode u dubini veoma malo aktivni.
Nalaze se na dubinama koje retko posecuju tokom aktivne sezone. Preko zime i kada je
povrsina vode zaledjena, duboka voda je malo toplija. Na kojoj dubini ce se nalaziti
zavisi od konfiguracije vode, i mogu biti u rasponu od 5 do 10 metara.

Vrlo cesto se nalaze u velikim grupama gde se hrane i cuvaju energiju do dolaska proleca.
Mogu biti upecani u ovo vreme uz upotrebu malog jiga, kasikare ili malog zivog mamca,
ali se veoma mali broj ribolovaca bavi pecanjem basa kroz led. Velikousti basovi su jos
uvek aktivni par nedelja posle prvog leda na vodi. U plitkim jezerima koje se zalede,
nedostatak kiseonika na dnu moze naterati basove da dodju ispod samog leda, i lako
moze doci do uginuca basova, pogotovu velikih primeraka.
Basovi koji zive u rekama koje se zalede preko zime, traze zalive i rukavce u kojima ima
dovoljno kiseonika, da bi se u njima zastitili od tekuce vode u koritu reke. Neki put zbog
promene kvaliteta vode, basovi su prinudjeni da menjaju lokaciju i usred zime. Zbog
malog broja kvalitetnih zaliva i rukavaca koje ima svaka reka, u kojima bas moze da
bezbedno provede zimu, u dobrom zalivu sa kvalitetnom vodom i zalihom kiseonika je
obicno i velika koncentracija basova zimi.

Tamo gde se voda ne zaledi zimi, bas ostaje aktivan i hrani se cele zime iako je to
svedeno na najmanju mogucu meru. U stvari , dokazano je da se u jatu uvek nalazi par
basova koji su aktivni i koji mogu biti uhvaceni preko zime. Basovi obicno prebivaju

30
pored donje ivice skarpe, ili neke strukture u dubini kao gomila kamenja ili granja.

Ovde je potrebno napomenuti da bas uhvacen zimi na velikoj dubini ne moze biti vracen
nazad u vodu jer nema ni najmanje sanse da prezivi. To je iz razloga promene pritiska u
organizmu basa. U rano prolece kada temperatura vode pocinje polako da se penje, i bas
polako pocinje da se pomera ka plicim mestima. Metabolizam i hranjenje basa se
intenzivira sa porastom temperature. To pomeranje prema plicacima je veoma sporo i bas
se zadrzava na raznim mestima i dubinama gde postoji sansa za ishranu. Pored bilo
kakvih struktura i pored novo izrasle trave u dubini ili pored stepenastih kamenih platoa,
u zavisnosti od vrste vode u kojoj se nalazi. Pecanje basa u ovo vreme moze biti veoma
dobro. Rano prolece je i mozda najlakse vreme kada se bas moze upecati. Vreme takodje
veoma pomaze.
Topla kisa otopli vodu brze nego topao vazduh. U globalu, bas se u ovo vreme moze
pronaci na razlicitim dubinama u rasponu od pola do cetiri metra. Uvek u rano prolece
treba traziti basa u severozapadnim delovima jezera ili bare gde je voda toplija nego bilo
gde u jezeru. Usca manjih reka i potoka gde ima neke zastite kao panjevi ili trava su
dobra mesta. Mada je vecina basova u ovo vreme jos uvek dublje u vodi.

Basovi svih velicina se pomeraju blize obali u periodu pre mresta gde se hrane i traze
mesta za mrest. Sansa za ulov trofejnog basa je najveca upravo u ovo vreme. Takodje
zbog velike agresivnosti moguce je uloviti i najvise basova u ovome periodu. Basovi
pocinju da se skupljaju u grupama pre nego pocnu da se pomeraju ka mestima na kojima
ce se mrestiti. Pecanje moze biti odlicno ako se grupa basova pronadje. Kako se vode sve
vise zagreva i oni se pomeraju u plice zalive i kanale gde ce se mrestiti. Ova mesta
obicno nude izobilje hrane kao i zastitu. Pocinju da traze "gnezda" gde ce se mrestiti i u
ovo vreme postaju izuzetno agresivni. U plitkim vodama, vobleri i spinerbaiti postaju
odlican izbor. Kasnije kada bas pocinje izgradnju gnezda, plastika u plicacima sa travom
preuzima primat. Period mrescenja traje nesto vise od jedne nedelje za zenke basa i
nekoliko nedelja do jednog meseca za muzjake basa koji cuvaju gnezda, u zavisnosti od
vode. Kao i ostale vrste riba, i bas u vreme mresta prestaje da se hrani.

Ipak muzjaci sa vremena na vreme mogu da uhvate i progutaju uljeza koji prolazi suvise
blizu gnezda, mada se to u vecini slucajeva svodi na jurenje i teranje nepozeljnih gostiju.
Muzjak koji brani gnezdo , ce napasti varalicu koja prolazi suvise blizu. Bas ce se
najverovatnije za vreme mresta nalaziti u zasticenim zalivima koji su direktno izlozeni
suncevim zracima. Obicno su na samo par metara od obale i na dubini koja varira od pola
do dva metra. Mesto gde ce se bas mrestiti mora biti lako odbranljivo od uljeza, blizu
trave i zaklona kao panj na primer i blizu duboke vode.
Bas se nece mrestit na distanci manjoj od 10 metara do drugog basa koji se mresti.
Ponekada, njihova gnezda mogu biti blize, ali samo ako se basovi ne mogu direktno
videti. Sto je bas veci i gnezdo u kojem se mresti ce biti vece, takodje ce i dubina na kojoj
se mresti biti veca. Sto je bas veci, ranije pocinje da se mresti.Posle mresta bas skoro
prestaje da se hrani i ovo je vreme kada ga je najteze upecati. Ovaj period uobicajeno
traje oko dve nedelje.

31
Kako se voda sve vise zagreva i leto priblizava, basovi se krecu sve manje. Najbolje ih je
traziti blizu bilo kakvog zaklona na dubini od pola do 7-8 metara, gde obicno u zasedi
cekaju plen. U jezerima basovi se pomeraju dublje do same ivice skarpe, spiceva, gomile
stenja gde sacekuju jata malih riba kojima se hrane. Koliko duboko ce ici zavisi od
mnogih faktora u jezeru. Kolicina kiseonika, strujanje vode, temperatura itd. U glavnom
veci primerci se pomeraju dublje, dok u plitkim zalivima ostaju manji basovi. Veliki
basovi se ipak rano ujutro ili kasno uvece vracaju u zalive i plica mesta gde se hrane dok
ne otopli. Retko ce se naci na ovim mestima po svetlom i toplom danu ili u sred podneva.

Basovi imaju tendenciju da se skupljaju u jata i u kratkim razmacima intenzivno hrane u

ranim jutarnjim ili kasnim vecernjim satima i to u kratim naletima, nakon cega bi se brzo
vratili u dublja pocetna mesta na kojima se odmaraju i vracaju energiju. U jesen kada
voda pocne da se hladi basovi postaju veoma aktivni. Nalaze se obicno na razlicitim
dubinama blizu spiceva, dokova, usca reka. Mesta kao kanali na dnu, spicevi, potopljeno
drvece, panjevi, trava, grane drveca koje se savijaju ka vodi privlace basa. U manjim
rekama, jezerima i barama koje se brze zagrevaju i ribolov na basa pocinje ranije nego na
drugim vecim vodama.

Kao i sa ostalim vrstama riba, mesta na severnoj strani privlace basa rano u prolece jer se
brze zagrevaju od ostatka vode, i basovi tu dolaze da bi se ugrejali i hranili manjim
ribama i insektima. Rano u prolece, metabolizam basa je jos uvek spor i oni nece juriti za
plenom ili za varalicom i na taj nacin trositi vise energije. Trazite travnate delove pored
ivice skarpe koju bas koristi kao put iz jednog pliceg dela ka drugom. Ribolovci koji i
lociraju ovakva mesta vrlo cesto ne ulove mnogo basova na tom mestu jer ne pretraze ceo
teren detaljno i pazljivo. Takodje u ovo vreme basovi krstare i jako blizu obale na svega
pola metra od nje, pa je pazljivo i veoma tiho prikradanje pozeljno.
U leto basovi jedu skoro sve sto pliva i sto mogu uhvatiti. Od crva, pijavica i zaba do
rakova, malih riba i dazdevnjaka.

Gde je najbolje traziti basa ?

SPICEVI koji se nalaze pod vodom su jedna od najboljih mesta za basa. Spicevi koji se
protezu od usca reka ili zaliva zadrzavaju basa u rano prolece pre nego se pomere u plice
vode radi mresta. Posle mresta basovi se vracaju u dublju vodu i na tom putu se
zadrzavaju ponovo na spicevima. U letnjim i toplim mesecima, spicevi koji se polako
protezu ka dubljoj vodi zadrzavaju dosta basova koji tu provode vecinu vremena. Basovi
se hrane na ravnom, gornjem delu spica, kao i na kraju spica gde pocinje naglo dubina.
Kada se basovi u jesen pomeraju iz dublje vode ka plicoj radi ishrane zbog predstojece
zime, spicevi ponovo cine odlicno mesto koje privlaci basa. U globalu gledano spicevi
cine najbolja mesta tokom leta i jeseni.

KANAL U KORITU REKE je mesto koje basovi cesto posecuju i prate do samog usca
reke. Ovo je najbolje mesto u prolece i jesen. ravni deo ivice recnog toka sa panjevima je
pravi magnet za basa. Kanal ne treba biti nesto posebno dubok,vec samo malo dublji od
okruzujuce vode.

32
TRAVA uvek sadrzi veliku populaciju basova. Verovatno da od svih struktura i zaklona
najvise vole i traze upravo travu. Trava naravno proizvodi kiseonik i to je jedan od
razloga zasto se basovi nalaze u njenoj blizini. Trava mora biti zelena, jer u slucaju kada
je braon boje ne proizvodi vise kiseonik i samim tim ne privlaci basove. Travnati teren
koji se vidi na povrsini kao lokvanji na primer isto kao i trava koja je potopljena treba biti
neravnih ivica. Ako je ivica trave u ravnoj liniji, verovatno nece privlaciti basove u
velikom broju. Zato se treba skoncentrisati na travu cija ivica krivuda u nepravilnoj liniji,
sto omogucava basu laksu zasedu u lovu. Kada je potopljena trava na dnu u pitanju treba
imati na umu da se basovi nalaze na vrhu trave isto kao i na samoj ivici. Ovo je odlicno
mesto za probati od proleca do kraja jeseni.

DOKOVI I VESTACKE STRUKTURE bi trebale biti prve na listi na pocetku ribolova,

pogotovu u jesen ako je duboka voda u blizini. Trava oko strukture je jos jedan plus koji
privlaci basa koji se uvek vracaju nazad do dokova i hladovine koju oni pruzaju. Basovi
vole dokove i strukture koje plutaju na povrsini i sto su strukture vece, vise ce biti i
basova okolo, koji vole da "lencare" ispod samog doka. Usamljeni i izolovani dokovi vise
privlace basa nego dokovi u grupi i na malom prostoru. Ova mesta privlace basove od
proleca do kasne jeseni.

POTOPLJENO DRVECE pruza odlicnu zastitu basovima bilo da se radi o panjevima,

potopljenim stablima, srusenom drvecu sa obale. Vecina ovih struktura privlaci manje
ribe kojima se basovi hrane, pa su ova mesta dobra iz godine u godinu i treba ih redovno
obilaziti, sve dok drvo ne pocne da truli kada se riba povlaci iz njegove okoline i ribolov
na basa vise nije produktivan na tom mestu. Veliki broj drveca u vodi koje truli moze
imati negativne posledice po basa u manjim jezerima i barama sa obzirom da proces
truljenja koristi kiseonik iz vode. U slucaju kada dno sadrzi veliki broj drveca u raspadu,
povrsinske varalice su mnogo produktivnije od voblera ili jigova, jer ce se bas nalaziti u
gornjim slojevima vode.

STENE I KAMENJE takodje dobro ali ne u tolikoj meri kao trava. Razlog je sto kamenje
ne proizvodi kiseonik niti se basovi mogu sakriti duboko u njima kao sto to mogu u travi.
Kamenje je veliki izvor hrane za basa sa obzirom da se izmedju kamenja i u pukotinama
nalaze izvori hrane za male ribe i rakove kojima se oni hrane. Manje stene i gomile
kamenja su bolje nego velike i kompaktne stene. Sljunak je takodje odlican iz istog
razloga kao i manje stene a sljunak takodje privlaci i malouste basove koji imaju
tendenciju da se tu mreste.

PERIOD POSLJE MRJESTA u prolece je odlican za upotrebu povrsinskih varalica kao

Zara Spook, cak iako se basovi nalaze na dubini od tri-cetiri metra. U ovo vreme oni ce
se nalziti i ispod dokova ili plutajucih objekata u vodi, odakle ih je najbolje izvlaciti uz
pomoc jerkbait varalica. Ako se ove varalice ne pokazuju kao najbolje, jig je odlicna

33
zamena.

U LJETO hrana je glavna prokupacija basova tako da vecina vrsta varalica primamljuje
basa. Ipak , oni nisu u raspolozenju da jure brze varalice, vec se nalze u zasedi cekajuci
plen pa je spora prezentacija preporucljiva. Vobleri bez plocice mogu biti produktivni u
rano jutro, vuceni pored ivice trave, dok kasnije tokom dana plasticni crvi i mamci
uzimaju primat. Povrsinske varalice su odlican izbor tokom celog dana pogotovu ako je
dan oblacan bez Sunca. Lokvanji, ostrva od trave i ivice od trave su i dalje najbolja mesta
za basa. Manje kasikare ili imitacije zabe i misa, zabacivani preko trave su veoma
produktivni kao i tezi jig zabacivan u rupe u travi koji takodje daje odlicne rezultate.
U JESEN basovi postaju vise aktivni u potrazi za hranom i ovo je vreme kada brzi vobleri
preuzimaju primat. Na mestima gde je trava jos uvek zelena povrsinske varalice isto kao i
spinerbeiti, jigovi i malo veci vobleri su odlicni.
Kako voda postaje sve vise hladnija i prezentacija varalice treba biti sve sporija. Takodje
treba koristiti i male modele varalica. Na kraju sezone plasticni mamci u zadnjim
ostatcima zelene trave trebaju biti prvi izbor.

U zimu kada basa treba traziti u dubini i donjoj ivici skarpe, vertikalno koriscenje jiga i
kasikara je tehnika koju treba upraznjavati.
Bas je veoma interesentna i neobicna riba za pecanje. Atraktivnost pri borbi prepunoj
iskakanja iz vode i akrobacija ove zanimljive ribe, cini je jednom od najpopularnih
sportskih riba.

Prema tome ako vec niste probali, odvojte malo vremena ove sezone i probajte upecati
basa....uzivacete u tome.

34
Pecanje stuke u proljece je itekako zanimljivo, a da bi je uspjesno lovili trebamo znati
neke osnovne stvari..

Lov Stuke u Proljece

35
Kako nam se vrijeme stalno mijenja pa sad imamo suncanih par dana cak i pretoplih za
ovaj dio godine, isto se desi da nas strefi par dana kisovitog vremena sa dosta nizim
temperaturama, a sve to utice i na nas i na raspolozenje ribe.
Izmedju ostalog meni je drago sto je bilo par dana kise i da je voda narasla da nam ocisti
vode od raznih trava zbog kojih se tesko moglo loviti na varalicu.

Blizi nam se i ljeto, pa eto ga za 2-3 sedmice po nekom pravilu, ali kako je krenulo, tesko
je odrediti u kojem smo sad godisnjem dobu, nazvao bih ga proljetno-jesenje pred ljeto..
Tacnije, nista s nicim, al ajd..
Krupne stuke na nasim vodama su rijetke, ali nije da ih nema!
Raspolazemo sa dobrim vodama - revirima, kao sto su velike i srednje rijeke, jezera, bare,
kanali, meandri, kubici ili sljunkare, a sva nabrojana mjesta su idealna za stuku samo je
treba pronaci i pravilno ponuditi mamac - varalicu.
Prostije receno treba ih pronaci, znati kada, na sta i kako je loviti u ovom periodu pred
ljeto.
Kod nas se zabrana zavrsava 1. aprila i do tada bi trebalo da su se već stuke izmrijestile
(valjda).
Nakon mrijesta ili pred, ili tokom one dolaze u plicu vodu.

36
E sad, nakon ovakvih vremenskih promjena, krupnije stuke cisto sumnjam da su ostale u
plicaku, mozda pokoja, ali zato one srednje oko 3-5kg i manje oko1-3kg su tu 100%.
Izbor lokacije:
Stuke treba traziti u plicim zalivima i vodama, koji se brze zagrijevaju u odnosu na
okolnu vodu, barem u ovom periodu dok ne ugrije konstantno, a tad se sva krupnija riba
povlaci u dublje dijelove, a tako i stuka.
Krupna stuka boravi u dubokoj vodi i rijetkost ju je upecati u plicaku, ali se i to desava..
Stuke se mogu nalaziti u plitkoj vodi i na svega pola metra od obale, i zato je mnogo
vazno da ne pravite buku prilikom ribolova.
Medjutim neka srednja daljina je oko 0,5-5 metara od obale, a jos ako ima nekog granja,
trave, raznih prepreka i zaklona stuka je sigurna i tu boravi, a sad je do vas..
Pristup lokaciji mora biti necujan i bez naglih pokreta jer ako nas riba primjeti uzalud
cemo citav dan bacati varalice, pa cak i da vidimo ribu, ona ce se samo okrenuti od vase
varalice!
Sto tise do vode, a onda krenuti sa preciznim zabacajima i cesljati teren dio po dio dok ne
naletimo na ribu.
Pronaci pravi ugao i daljinu nije nimalo lako opisati na nevidjeno, ali se drzite toga da
stuka uvijek bude blizu nekog zaklona, bilo da se radi o travi, panju, nekoj kosini u vodi
itd..
Neke ribe budu i u sjenci krosnje drveta, a veci komadi nekada vrebaju na prelomima
svjetlosti u tamu.

37
Nemojte se iznenaditi i nenadanim ulovima jer se to veoma cesto desava, pogotovo ako
lovite na Masterbih varalice.
Som, smudj, grgec i ostale ribe rado pokupe ovu varalicu ako im se nadje u blizini, a to
sto je dugo vremena tvrdjeno da se stuka i smudj ne podnose i da ih nema na istom
mjestu je mozda vazilo nekada, a sad se sve cesce love na istoj lokaciji, nevjerovatno, ali
istinito!
Slika lijevo: Smudj se zaletio na Masterbih Skeletora namijenjenog stuki.

Slika desno: Grgec nije mogao da odoli Masterbih Shad-u, u Red Head dekoru koji je
ciljano bacan stuki.
- Naj bolje vrijeme za lov stuke u ovom periodu je od ranog jutra pa do sumraka, po noci
samo gubite vrijeme!
Meni licno se najbolje pokazalo doba dana izmedju 08-16h.
Pravila nema, sve zavisi od vode do vode, pecanjem i upornoscu cete znati tacno kad riba
najbolje radi na nekoj lokaciji, zato stap u ruke i na vodu..
Varalice:
Za ovo doba godine su odlican izbor leptiri, kasike, silikonske varalice, vobleri itd..
Sto se tice dekora varalica kod stuke nema mnogo pametovanja, slobodno se mogu
koristiti prirodni dekori, a isto tako ucinkoviti su i upadljivi dekori, pogotovo kad je boja
vode malo siva ili cak mutna.

38
Fire tiger, red head, black + red, green + white su moji omiljeni i rado ih uvijek bacam.
Izbor boje - dekora varalice zavisi od uslova na vodi, ali prilikom lova stuke vecu ulogu
igra vibracija i njeno kretanje.
Bilo da se radi o silikoncu ili vobleru, sirok rad uz malo geganje je ubitacan za lov stuke.
Znam da ih je tesko nabaviti bas takve, ali vrijedi se potruditi.

Jedan od mojih favorita sto se tice silikonaca je MASTERBIH Shad, Model: Skeletor.
Taj silikonac je pravi ubica za stuke i somove jer ima rad koji iritira i one ne
zainteresovane ribe, a ako je tu uopste ima, tesko da cete ostati bez ulova!
Prosto je ne moguce da pogrijesite ako lovite sa ovom varalicom kako u jezerima,
barama, kanalima, tako i u rijekama itd..
Varalicu prezentujte sporo, a kasnije predjite na agresivnije vodjenje ako se riba ne javi
na vasu laganu prezentaciju.
Uvijek krenite sporo, a onda lagano agresivnije i pronadjite stil koji daje naj bolje
rezultate taj dan, bilo da se radi o ravnomjernom vodjenju, isprekidanom, klasicnom
dzigovanju itd..
Model Skeletor radi cak i na minijaturno povlacenje, a dodatno lelujanje tijelom je slag
na tortu.
Ovaj dan sam imao naj bolje rezultate na ravnomijerno vucene masterbih silikonce, shad i
skeletor, dok sam po podne pa do sumraka vise udaraca imao na ravnomijerno povlacenje
i poneki lagani cim stapom, a nekad su udarci bili agresivni na blago zastajkivanje.
Sto se tice voblera za ovo doba godine, naj ucinkovitiji su plitkoroneci i srednjeroneci
vobleri u duzinama od 5 pa do cak 15cm.
Od kasika koristite manje gramaze u bakarnoj, srebrnoj i zlatnoj boji, s nekim crvenim
detaljem, a od leptira (spineri) koristite iskljucivo dupleks modele u zlatnoj, srebrnoj, fire
tiger i red head boji.
Pozeljna je i crvena ili crna kicanka - peruska na trokuki.
Tezine varalica su od 5 do 25 grama, a veličine od 5 do 15 cm, pa i više.
Jedna od naj boljih (lovnijih) kombinacija boja u proljece je crveno-bijela (Red Head),
imajte to na umu.
Voblere vucite za pocetak sporo sa malim zastojima, a kasnije ako nemate udarca
prelazite na agresivnije povlacenje, dok sa kasikama morate biti izuzetno spori i smireni,
znaci laaagano..

39
Lov stuke u proljece je izuzetno zanimljiv, ali nemojte pretjerivati sa U&Z (uhvati i
zamrzni) vec dajte malo mjesta i onoj dobroj:

Ma slusaj ti tvog prijatelja, od varalice nema nista brate, imas samo saku umornih prstiju
i neprestano drzanje stapa i zabacivanje. Od tehnike lova Soma prihvatam samo dubinsku
metodu i lov buckom koji nemogu da probam jer nemam bucku a i neznam gde mogu da
nadjem. ako neko zna neka javi rado cu poslusati savet ili mozda kako da je napravim ...

E gle sad !

Najbolja metoda za Soma je metoda tzv. pop-up sistema, ali ja to ne koristim jer sam ja
razvio najnoviju moju metodu koju sam nazvao LEBDECA LOPTA ili ako je
prevedemo ima smisla HOVER BALL. a postupak je sledeci:

Kod pop-up sistema se koristi veliko parce stiropora ili flasa: ali evo poslacu vam slike pa
cu pored svake slike objasniti oba sistema mislim da ce biti bar od neke koristi. Ne
zamerite nisam neki umetnik ali drugacije nisam mogao ...

na ovoj slici sam napisao jedan postupak takodje pop-up sistema gde se koriste dve
stiroporne kugle ili dve flase. Za prvu flasu je drugom tankom strunom vezana osnovna
struna sa mamcima i tom tankom strunom se diriguje dubina lova dok druga flasa koja je
vezana za kamen sluzi kao stoper da talasi ili bilo koji uslovi nebi navukli mamac na
obalu. Recimo ovaj mamac je dobar ako se kao mamac koristi zivi keder. Takodje pored
lova na Soma efikasno mi se je pokazao kod lova Smudja na zivog kedera ali sa
gumicom. I da vam odam jednu tajnu ... mada ovo ne radim cesto ali ajde .. sa ovom
tehnikom .. koliko kedera toliko Smudjeva !!!!

40
Ovo je na ovoj slici objasnjen klasican metod pop-up sistema gde takodje stiroporna
kugla odredjuje na kojoj dubini cete naravno spustiti mamac. Ja sam ovu tehniku koristio
sve dok nisam izgubio stap, tj neka Somcina mi je odvukla stap u jezero a znate zasto ???
pa zato sto ova tehnika kao i predhodna tehnika ne dozvoljavaju zabacivanje iz ruke tj sa
obale jker stiropor ode u PM, vec se koristi camac, i ja posto imam sonar odem camcem
vidim gde su rupe i na kojoj dubini i eventualno ribe i tu spustim, ali je tad bilo jako
nevreme pa dok sam se dovukao do obale i doso da zategnem stap njega nema a drzac
nije bio lepo uglavljen i toliko ... posle sam ugledao stiropor kad je svanulo na jedno 250-
300 metara od mene, ali kad sam otisao do njega i kad sam uhvatio za strunu kojom je
bila i vezana kugla on je otkidao, jer je to direktno vezana za kukicu ... zato sam ja razvio
moju tehniku i novi sistem evo na sledecoj slici:

41
Na ovoj slici vidite sistem koji sam ja napravio i tu se koristi mala stiroporna kuglica
velicine decije pesnice ili jedne manje jabuke. E sad koja je prednost ??? Pa prednost je u
tome sto je ja klasicno izbacim kao i ranije i kad potone posto je klizece olovo ja
olabavim skroz strunu i cekam da se pojavi kugla na vrhu. E sad kako proveravam dubinu
??? recimo da znate jer ja imam sonar pa ispitam ali ima i ko nema ( ovo je za one koji
nemaju ). Kad zabacim cekam da kugla izadje i kad je vidim zategnem najlon taman da
se lepo ispravi i da pocne da zaranja kuglu i brojim koliko obrtaja spulen imam dok mi se
vrh stapa ne pocne savijati odnosno natezati. I recimo izbrojao sam 10 obrtaja. Koliko je
to ??? Pa to sami po masinici morate da brojite a ovako se broji: Ja koristim masinice
precnika spulne 6 cm a sobzirom da znamo da je obim kruga 3 puta veci od precnika
onda je jedan namoraj spulne 18 cm jel tako ??? E ja zaokruzujem na 20 i ako sam malo
pre imao 10 obrtaja do zatezanja onda je to 10x20cm=2m ... to sam sam provalio a
mnogo mi pomaze. Da ne zaboravim stiroporne kugle u svim sistemima se vezuju
tankom stunom jer na svakoj kontri ona treba da pukne da bi imali direktan odnos riba
stap bez dodatnih poteskoca. Ja najcesce stavljam 0.18 ona nosi oko 5 kg tako da ni u
zabacivanju nemoze da pukne.

I na ovoj zadnjoj slici samo da vam objasnim mamac kako izgleda na dnu:

42
E ovde sam sve gotovo ispisao, Znaci velicina olova zavisi od tezine bacanja vasih
stapova kod mene je bacanje 150gr pa stavljam 100gr a moze i manje ali se bolje zategne
kad je teze. Vidite ovde kako je nacrtano nadam se da se jasno vidi alkica i kroz nju
vezujete osnove najlone ja koristim 0.50 a moze i veci ili manji a kroz istu alkicu se i
veze ovaj stiropor koji vidite i sa tankim najlonom ja koristim reko vec 0.18 mm jer on
moze a i nemora da pukne a i ako zapne negde u vodu a to je retkost onda lako pukne. E
sad nisam nacrtao i napisao koliko treba biti udaljen stiropor od udice, ja stavljam nekih
30 cm i mislim da je ok ako neko misli da treba moze i vise ali je teze za zabacivanje jer

43
se sve radi sa obale. Od mamaca standardno kacenje po zelji, mada u ovakvim
situacijama velika glista i durdubak imaju prednosti jer vijugaju kroz vodu i mame azdaje
!!! ...

To bi bilo to ... nisam ja ovde neki alas da vam delim savete ali eto ajde da podelim to
moje znanje sa vama pa da me i vi obradujete nekim lepim ulovom, ako ne sad sledece
sezone, ali probajte ovaj moj metod necete zazaliti 100%...

OVI MOJI MESTANI I KOLEGE RIBOLOVCI ME PITAJU NA STA PECAM ... JA IM

KAZEM NA PASULJ, ALI ONAJ CRNO BELI NA DRUGI NECE DA RADI ...
HAHA ... NEKA CITAJU MALO LITERATURU KAD SVE ZNAJU ....

ŠARAN (Cyprinus carpio)

divljak - C. c. morpha regina

ribnjački, golać, unger - C. c. morpha hungaricus

Lokalni nazivi: krap, krmača, dunavski lisac

Max. dužina: do 120cm i preko 40 godina

Max. težina: preko 30 kg

44
Vreme mresta: od 2. maja do 15. juna

Opis i građa:

Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog,tako i sa gastronomskog,

a i privrednog aspekta. Od svih riba najčešce se nalazi na našim
trpezama (ribnjački šaran - golać). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast
uz obilje hrane.
Profil index* divljaka menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti,
cikloidnog tipa. Najčešće imaju 32 do 38 krljušti duž bočne linije, od gore je braon, sa
strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje.
Imaju ispred podrepnog i leđnog peraja po jednu veliku bodlju, čije su zadnje ivice
nazubljene. Imaju meke zrake bez pravih bodlji. Nedostatak zuba u vilicama
nadoknađuju jaki ždrelni zubi. Žaranima nedostaje masno peraje. Iako šaran sazreva već
kod užine od 30 cm, on može da dostigne dužinu do 1m i težinu do 28
kg. Šaran ima četiri brka, po dva sa svake strane usta.
Profil index* ribnjačkog šarana je 2 do 2,5.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Poreklom je sa područja između Crnog mora i Kaspijskog mora i Kazahstana. Odatle je

prenet u skoro sve umerene vode sveta
Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu ređe nalazimo. Postoji
i tzv. Češki šaran, koji takođe spada u ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo
razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma
leđa. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske
reke. Iz Evrope je preseljen
u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje
mamac, pa ga je teško uloviti.

Razmnožavanje:

Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju
za 8 dana.

Mamci i pribor za lov:

U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. Zakačen na
udicu, brzo se predaje. Uboden na udicu, pronaći će i najmanji zapon da obmota najlon
oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke držaće

45
se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišića (ne
predaje se do poslednjeg časa). Kao svoje stanište, od koga se ređe udaljava, obično bira
potopljene panjeve i stabla koja su duže vreme u vodi.
Ovakva drva su načeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Najčešce
mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine Dunava. Tako se uočavaju
karakteristični klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Kada se utvrdi da se radi o
potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu određuje
dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obično
pogodno koristiti jedan do dva stapa. Riba se uglavnom kreće uz krajeve stabla. Ako ne
odredimo tačan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno ćemo mnogo više kačiti i kidati
najlona i udica, a drmanjem štapa šaran će se rasplašiti.

Štapovi

Za ovakav način ribolova potrebni su izuzetno snažni štapovi, jer je ribu neophodno što
pre izdići od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran će se uplesti u granje, što je
unapred izgubljena bitka. Dvodelne "germine" su još uvek nezamenljive, a nemali broj
ribolovaca još uvek koristi snažne bambuse. Dugacak štap se više savija, sto je
neophodno izbeći, a i pogodan je za lov iz čamca. Na mestima gde su potopljeni panjevi,
voda je uglavnom vrlo jaka, pa je potrebno i teže olovo. Idealan štap je duzine 240cm,
bacačke tezine 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine
karbona i fibera, takode se mogu koristiti.

Najloni

Pošto se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od
0,45mm ne dolaze u obzir. Znači nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se
negde zavuče. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povećava otpor
vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je
izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Nikako ne
stavljati predveze. Jedna udica direktno vezana (bez putila), graničnik obično
od ventil-gumice (najjednostavnija i najjeftinija varijanta) i klizajuće olovo. U zavisnosti
od dubine i brzine vode, stavlja se olovo težine 70-120 grama. Kad se lovi šaran nikad ne
treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.

Mašinice

Pošto ovde popuštanja nema, većina ribolovaca steže kočnicu do kraja, jer ako šaran
krene svojim putem, već je pod stablom. Mnogi ribolovci koriste stari način ribarenja na
namotače. Možda ce mnogi na ovo odmahnuti glavom, ali ovakav nacin ima svoje
prednosti. Mašinice koje se preporučuju za ovaj vid pecanja su Quick 330 i 440, Kardinal
57, 155 i 77, Mitchel 300, 306, 410 takođe i nezaobilazni Shakespear-ov Prezident i
Ambideks. Kao što vidite, izuzetno jake mašinice velike snage, uglavnom sa pužnim
prenosom.

Udice

46
Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe, a riba se oslobađa. Oblik
šaranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi
lakšeg kačenja. Vrh običan ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke
laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde
nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Međutim, u panjevima te udice
slobodno zaboravite. Isključivo Mustadove čelicne kovanice dolaze u obzir.
Najpre zbog mnogo veće snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih pa teže
proseku šaranove usne. Preporučljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako
stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakačite odmah,
stavljate veću. Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre izdići od
dna pa je potrebna debela udica velike snage.

Prihrana

Prihranjuje se u manjim količinama sa probarenim kukuruzom. Male količine hrane služe

samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u
panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi čekala nasu prihranu slabo bi
napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom
nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obično se prihranjuje
uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.

Mamci

Šaran se može loviti na durboka, zelenu glistu, običnu glistu, crviće, noklu (valjak),
hlebnu ružu, gnječen hleb, kukuruz (stari i mladi), školjku, rečnog puža, rovca ribicu,
baren krompir, pa čak i na tvister. Najbolji mamac od svih je nokla koja se pravi na
sledeći način: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeničnog brašna zamesiti u hladnoj vodi
(po želji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smeše se odmah
prave nokle veličine oraha. Nokle se ubacuju u kipuću vodu i mešaju se
varjačom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod
tekuću hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoči bar
jedan metar. Dobro pripremljena na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju.
Školjke i puževi se pripremaju tako sto se očišćeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše.
Tada postaju kao guma, pa ih bela riba
teže skida. Kuvanjem takođe postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa
preporučuje da se to radi napolju. Od glista u obzir dolazi isključivo zelena ritska,
jer sve ostale odmah napadne bela riba. Šaran će najbolje gristi pred porast
vode, u blagom porastu i opadanju.

izvor:pcelica.co.rs

Šaran
Cyprinidae

Razred................pisces

47
Podrazred...........osteichys
Nadrazred...........teleostei
Red.....................ostariophysi
Podrazred............cyprinoidea
Porodica..............cyprinus
Vrsta....................cyprinus carpio

Cyprinidae su najbrojnija, a ujedno najrasprostranjenija obitelj slatkovodnih voda. U

svijetu je poznato više od 2000 raznih vrsta ove obitelji. Obitelj je dobila ime po
najvažnijoj ribi ove porodice – šaranu ( Cyprinus Carpio L.).

Cyprinidi pretežno žive u toplim nizinskim vodama, pa takve vode po njima nazivamo
cyprinidnim vodama.
Glavna karakteristrika ove obitelji je da u čeljustima nemaju zube. Oni su sami smiješteni
u ždrijelu, pa takve zube nazivamo ždrijelnim zubima. Usta su im mala, pa se stražnji
usni otvor proteže tek do prednjeg ruba oka.
Nemaju razvijeni želudac, a na njegovom mjestu je tek prošireni dio prednjega crijeva.
Dužina crijevnog traka veće je 2 – 2.5 puta od dužine tijela, pa je crijevo uvijeno poput
dvostrukog slova S.

Naživ ˝šaran˝

Šaran je ime dao veliki švedski prirodoslovac Linneaus, 1758.godine. latinski naziv
šarana je cyprinus i jedini je predstavnik porodice cyprinus u Europi.
Njegovo ime se sastoji od cyprinus (grč.=ciparski) i carpio (ne zna se točno značenje).
Prema Nikoljskom,pored šarana koji živi u Europi, postoji još i podvrsta na dalekom
Istoku – cyprinus carpio hamatopterus, koji živi u području Kine (tamo šarani te podvrste
dostižu svoju maksimalnu težinu čak i do impresivnih 50tak kilograma).

Šaran (Cyprinus carpio)

Po šaranu je cijeli jedan dio ribljeg roda dobio svoje ime. latinski naziv šarana je
Cyprinus carpio, a ribe šaranskog roda zovu se ciprinidi. Čak i određenu vrstu voda,
nizinskih, koje sasvim polagano teku, nazivamo ciprinidnim vodama. U toj ribljoj
porodici ima na stotine vrsta raznih riba koje žive u južnoj Europi i slatkim vodama
Azije, Amerike i Afrike. Njihova je zajednička značajka da u gubici nemaju zube, nego
imaju duboku ždrijelu sa svake strane po jednu kost ("ždrijelnicu") i na njoj po nekoliko
zuba koji žvaču i potiskuju hranu na ždrijelnu ploču, te je tako drobe i usitnjuju.
U nas postoje riječni (divlji) i pitomi ili ribnjački šaran. Razlikuje se po građi tijela jer je
ribnjački zbijenija tijela i višeg hrpta negoli riječni šaran. U ribnjacima ima i potpuno
ljuskavih šarana (na slici) i veleljuskavih koji imaju po bokovima velike krupnije ljuske,
te maloljuskavih koji imaju povezan niz ljusaka po hrptu od glave do repa i skupinu
nepravilno razmještenih ljusaka u području repa, te golih šarana koji su potpuno bez
ljuske.

48
Živi u stajaćim i polako tekućim vodama. Rasprostranjen je i u Europi i u Aziji. U nas ga
ima u svim slivovima.
Šaran se mrijesti uglavnom u svibnju i u lipnju, a ako je godina hladna, mrijest se
produžuje i kasnije. Šaran je već u trećoj godini života sposoban za rasplod. On ima
mnogo ikre, ali ima i mnogo neprijatelja koji tu ikru napadaju. Mužjaci i ženke traže
zgodna mrijestilišta - plitka mjesta obrasta gustim vodenim biljem. Ženka odlaže jaja na
šaš i trave, a mužjaci je prate i oplođuju jajašcima. Kroz tjedan dana izvali se mlađ koji
brzo raste, pa su to u jesen već ribice dugačke 10 do 11 cm. Druge godine mogu biti teški
i do pola kilograma, a treće i do kilograma, da bi u četvrtoj godini mogli imati već od 2
do 3 kilograma.
Čini se da je šaran dobroćudna riba, ali je vrlo oprezan i vješt u opasnosti. Ako ga hvatate
mrežom, pokušat će se podvući ispod mreže ili je preskočiti. Šarani pamte mjesta gdje im
se daje hrana, žilavi su i ot_i, pa i bez vode ne ugibaju tako lako.
Lovi se na različite načine i mamce. Od glista, crva,kruha i žganaca do kukuruza, te
modernijih i sofisticiranijih metoda kao što su lov "boilom".
Najbolje je vrijeme za lov ujutro i predveče, kad su jata u pokretu i traže hranu. Najbolji
su mjeseci za lov od srpnja do listopada.
Šaran najviše voli tiha i duboka mjesta u jezerima i rijekama. Za vrijeme velikih vrućina
povlači se u hlad ili pod lopoče i vodeno bilje uza samu površinu vode. U nas mogu
narasti veliki komadi i nerijetko preko 20 kilograma težine.
Šaran je riba koja će dolaziti svaki dan na određeno mjesto ako ondje nalazi hranu. Stoga
ribiči koji love šarana nekoliko dana prije polaska u ribolov hrane na mjestu gdje misle
loviti.

Postoje više vrsta šarana:

-izvorni oblik je ljuskavi šaran, vretenastog oblika i potpuno je prekriven ljuskama koje
su zlatno-žute boje (takozvani šaran vretenac) tijelo mu je izduženo i bočno spljošteno,
dužina tijela može biti i do četiri puta duže od širine tijela
-s vremenom se njegovo tijelo proširilo i evoluiralo u običnog ljuskavog šarana
-uzgojom selekcijama nastali su goli šarani- potpuno bez ljuski ili di koja ljuska koja se
javlja na bilo kojem dijelu tupa veleljuskavi šaran
- dužinom bočne peraje, od glave do repa,pruža se jedan red velikih ljusaka, taj red može
se udvostručiti i utrostručiti, no uz velike ljuske u bočnoj liniji mogu se pojaviti i male
ljuske ispod leđne koi šaran
- vrsta šarana sa ili bez ljuski (ili samo di koja oko hrpta), boje zlatno-crvene boje, nastao
kombinaciom gena na pokusnom ribnjičarstvu Szarvas u Mađarskoj

maloljuskavi šaran- po sebi ima koji red ljusaka- na hrtpu, trbuhu i bočnoj liniji;
najrašireniji je od svih vrsta

˝albino šaran˝- izmutirani šaran koji nema maslinasto-zelenu boju nego njegova boja je
bijelo-siva, ljuske su rijetkost, no i ta vrsta je najrijeđa na svijetu

KAKO SE ŠARANI HRANE?

49
-> može se lijepo vidjeti na podvodnim filmovima od Korde tima kako se i na koji način
šarani hrane.

Suvišno se čini napomenuti kako je poznavanje detalja iz biologije šarana, a pogotovo

njihovih hranibnenih navika i načina uzimanja hrane, dragocjeno znanje koje bi svaki
malo ozbiljniji ljubitelj šaranskog ribolova morao imati u glavi ako se želi ravnopravno
nositi s kraljem nizinskih voda. S druge strane, dugogodišnje ribolovno iskustvo svakom
udičaru daje za pravo da u svojoj glavi razvije pretpostavke i stvori vlastitu teoriju o tome
kako šaran uzima mamac. Što je ta pretpostavka bliža istini, njegovi su sistemi
funkcionalniji, prezentacija mamca uspješnija i, u konačnici, ulovi bolji.

Načini uzimanja hrane

U osnovi šarani uzimaju hranu na tri načina:

1.Usisavanje
Šarani na ovaj način najčešće uzimaju sitniju hranu. Riba prvo zatvara usta, ispušta na
škrge vodu i na neki način u usnoj šupljini stvara podtlak pomoću kojeg već prema
njenom interesu u usta usiše određenu količinu tvari za koje smatra da su moguća hrana.
Jezikom i nepcem ih fiksira i, ako je potrebno, "propuhivanjem" vode još dodatno ispere.
Ukoliko okusni receptori koji se nalaze na ribljim usnama, brčićima, unutar usne šupljina,
pa i na škrgama, prepoznaju usisani materijal kao hranu, ona prolazi kroz ždrijelo, ako je
potrebno usitnjava se ždrijelnim kutnjacima i odlazi u crijeva. (Šaran za razliku od
predatorskih riba nema želudac.) A ako uzeta tvar nije prepoznata kao hrana, riba je
izbacuje iz usta. Poznato je da su šarani po prirodi vrlo radoznale životinje, a njihov način
hranjenja uključuje stalno ispitivanje usisavanjem svega i svačega u njihovoj prirodnoj
okolini (na riječnom ili jezerskom dnu).
Na ovaj način se hrane životinje koje nisu imale puno iskustva s ribičima, odnosno iz
onih voda gdje nije previše često lovljeno. Riba koja tako uzima hranu u nju ima puno
povjerenje. Šaran može usisati hranu s 4 do 5 centimetara udaljenosti, a stručnjaci su čak
uspjeli i izmjeriti brzinu usisavanja koja se kreće oko 0,6 m/s.

2. Uzimanje ustima
I ovo je ponekad sasvim prirodan način uzimanja hrane, naročito kada šaran s dna skida
neku jače fiksiranu hranu (neke školjke, puževi i sl.). Riba prilazi hrani (koja je obično
većih dimenzija), otvara usta, prislanja ih na nju, polagano usisava i guta. I kod uzimanja
mamaca s udicom sve ovo se događa u neprekinutom slijedu, naročito ako riba u svojoj
skoroj prošlosti nije imala loših iskustava s takovom hranom tj. ako nije na nju ulovljena
ili je pobjegla (otkvačila se) s udice.

3. Kombinacija
Šarani koji traže hranu traže je tamo gdje se ona nalazi. Ako ruju po mulju, ustima
formiraju nešto kao usisavač te kombinacijom obje tehnike ustima odvaljuju zemlju i
mulj, a kasnije tu materiju usisavaju i u ustima fiksiraju, te detektiraju i pročišćuju
potencijalni zalogaj.
Poznat je i način kada ribe prema mekšem ili muljevitom dnu upute snažan mlaz vode iz

50
usta koji uskovitla talog na dnu vode, pa kasnije lebdeći sediment s hranom jednostavno
posišu.

Lov šarana

Ukoliko pokušavate uloviti šarana u vodi koja obiluje brkatom

napasti(cverglima),pokušajte pripremiti mamac na sljedeći način:
-Pošto šarana danima hranimo(sa manjom količinom neke aromatične hrane)vjerojatno
da će nam mamac "uzeti" neka druga riba prije šarana,pogotovo zato što se šaran uplaši
prilikom bućkanja olova u vodu,napravim "mamac sa odgodom"
-na već navezanu udicu na najlon stavim mamac(nebitno lovim li na kukuruz ili bojle)
-Od hrane s kojom sam prihranjivao šarana napravim gustu smjesu pomješanu sa vodom
-u male posudice(npr.kad je neki skup na otvorenom,one plastične šalice za kavu ili za
žestoka pića) naspem tu smjesu i u sredinu stavim udicu sa mamcem i zaledim
-sistem lova bi trebao biti sa fiksnim olovom na kraju podveza.
-kad dođete na vodu,izvadite mamac iz posude,zavežete udicu na virblu i zabac
-to je sada komad veličine dječije šake(ovisno o veličini posudice u kojoj ste zaledili)
-pošto je olovo na kraje,udica je odignuta od dna
-cvergli i druge ribe ne mogu uhvatiti udicu jer je ledena kugla prevelika
-u toploj vodi led će se otopiti,hrana bi trebala privući šarana,a prošlo je dovoljno
vremena od kada ste zabacili da se šaran smiri i ponovo krene svojim putem,sa većom
vjerojatnošću pronalaska vašeg mamca

51
ŠARANI SAMOUBICE

Australija uzvraća udarac - tako bi mogao da glasi naslov epizode o aktuelnom trenutku
disperzije populacije šarana širom sveta. Naime, Evropski doseljenici u nove svetove
“zadužili” su njihovu floru i faunu lakomislenim nestručnim ubacivanjem mnogih biljnih
i životinjskih vrsta sa starog kontinenta, a je najčešće imalo neželjene efekte.

Jedan od takvih primera svakako jeste i poribljavanje severnoameričkih i australijskih

voda šaranom. Nije nepoznato da je sada šaran na ta dva kontinenta prava pošast i jedna
od najnecenjenijih riba. Ima ga ko šaše, i po principu invazivnosti introdukovanih vrsta
on je glavni krivac za potiskivanje autohtonih vrsta. Zvuči poznato, zar ne? Ovakva vrsta
“razmene dobara” išla je i u suprotnom smeru, pa je dovela je i do značajnih poremećaja
u evropskim biotopima jer su “stručnjaci” trampili šarana za napast u liku i delu riba
poput američkog somića, sunčanice, pa i basa. Međunarodna razmena ovog tipa nije se
zaustavila samo na tome - bilo je tu prodora i na Daleki istok, tako da danas u svetskim
kontinentalnim vodama imamo opšti galimatijas vrsta koje su, izvorno, neprimerene
datim podnebljima. Pa kako sada u svemu tome Australija uzvraća udarac, i kome to?
Ribolovački časopisi širom Engleske objavljuju negativne stavove novinara, ribolovaca,
pa i stručnjaka povodom namere da se iz Australije u njihovu zemlju uveze poprilična

52
količina šarana i njime nasele određena komercijalna jezera za sportski ribolov. Postoji
konsenzus ribolovaca, većine vlasnika komercijalnih ribnjaka tj. jezera za sportski
ribolov i uzgajivača riba, da Velikoj Britaniji to nije potrebno, i da sve to nije vredno
rizika od unošenja bilo kakvih virusa u njihove vode. Činjenica jeste da se uvoz šarana iz
Australije planira potpuno legalno i uz datu saglasnost svih kompetentnih državnih
organa, ali ni to ne smiruje duhove britanskih šarandžija. Oni upozoravaju odgovorne na
da još ne postoje pouzdani testovi na prisustvo mnogih virusa kod šarana, što je, recimo,
slučaj i sa “Sindromom prolećnog uginuća”. Svoj glas protiv podigle su i organizacije i
udruženja koji se bave zaštitom autohtonih vrsta i britanskih biotopa. Prvobitno je
planirano da prvi desant “Australijanaca” na Britansko ostrvo bude tokom novembra, ali
je “dan D” odložen. To nikako ne znači i da je ceo projekat napušten, jer interesi mnogih
posrednika u tom poslu su po sredi. Pretpostavlja se da su samo dva Australijanca u taj
posao uložili više od 250 000 funti! Pri tome treba imati na umu (ističe se u tekstu u
“Angler’s Mail-u”), da su ta sredstva uglavnom uložena u troškove izlova i transporta, jer
se do šarana u Australiji dolazi bukvalno džabe.
Poribljavanje je najavljeno kao akcija “donošenja kapitalnih primeraka teških u proseku
po dvadesetak kilograma”, međutim, utvrđeno je da preovlađuju primerci takozvanih
divljaka od 12-15 kg. Povodom svega toga, argumentu da možda nije sve tako strašno i
opasno (ako su već kompetentni organi dali sve saglasnosti), suprotstavlja se isticanje
činjenice da je zakonska osnova zasnovana na pravilnicima koji nisu inovirani od 1981.
godine, kada je ta oblast prvi put i normirana.
Strah od mogućnosti “uvoza” nepoznatih bolesti pojačan je i saznanjima da se u Australiji
mnogo radilo na pronalaženju načina da se suzbije neverovatno širenje šarana. Nedavno
je objavljeno da su australijski naučnici pronašli način da stvore “samoubilački gen” koji
sprečava ženke šarana da bace, tj. razviju ikru. Engleske šarandžije podilazi jeza pri
pomisli na to da bi takav gen mogao da se raširi i po njihovim vodama!
Kao što je već pomenuto u uvodu u ovu priču, Australijanci mrze šarana, zabranjuju
njegovo vraćanje u vodu posle ulova i čak to rigorozno sankcionišu. Šaran je u njihovoj
zemlji potisnuo neke autohtone vrste koje su danas na rubu opstanka, poput bakalara iz
reke Mari. Iako se šaran izlovljava mrežama nalik našim metnicama, to ne daje željene
efekte jer se naselio najviše u vode koje se s proleća veoma široko razlivaju, što doprinosi
njegovoj boljoj disperziji. U basenu dveju najvećih australijskih reka Mari i Darling,
šaran predstavlja 90% riblje populacije! Stoga je u genetska istraživanja “sterilizacije”
šarana uloženo oko 200 miliona dolara. Istraživači su za sada “samoubilački gen” u
laboratorijskim uslovima uspešno testirali na uzorcima sitnijih šaranskih vrsta.
“Možda je to dobro za Australiju, ali nađe li taj gen put do naše šaranske populacije - loše
nam se piše!” - zaključuje engleski ribolovački magazin “Angler’s Mail” u februarskom
broju.
Da opisan način brige za sudbinu domaće riblje populacije kod Engleza nije izraz njihove
poslovične ostrvske ekscentričnosti i ekskluzivnosti, a pogotovo ne šarandžijske, dokaz je
i vest da je vodeća riblja “farma” osuđena da plati kaznu od 5000 funti zbog pokušaja da
ilegalno ubaci ribu u jedno od omiljenijih komercijalnih jezera za sportski ribolov.

Poribljavanja se u Velikoj britaniji veoma strogo kontrolišu kako bi se maksimalno

zaštitile i domaće vrste i njihova staništa. Zakonskom regulativom pokrivaju se i
preventivne mere zaštite od širenja bolesti (infekcija) upravo nestručnim poribljavanjem.

53
U tom smislu nadležni organi su budno pratili i sudbinu zahteva jednog ribolovačkog
udruženja da im se deverikom poribe dva jezera. Uz sve neophodne prethodne saglasnosti
deverika je naručena od poznatog “Riverfield” ribljeg uzgajališta i to u dve veličine, od
5-15 cm i 15-25 cm. Za obe kategorije bilo je neophodno da se pripreme odgovarajuće
potvrde o zdravstvenom stanju ribe, što je dotična farma prenabregla dostavivši
dokumentaciju samo za kontigent krupnije deverike. Kada su cisterne sa ribom stigle na
mesto poribljavanja sačekali su ih, kako to već zakon u Velikoj Britaniji i nalaže,
predstavnici nadležnih inspekcijskih službi koji su obavili neophodne provere uoči samog
poribljavanja. U uzetom uzorku pronašli su da je većina riba iz kontigenta sa krupnijom
ribom ispod mere i poribljavanje je obustavljeno, a riba vraćena isporučiocu. Na
intervenciju vozača cisterne, vlasnik ribljeg uzgajališta je žestoko protestovao, ali mu to
nije pomoglo, već je uzorak ribe poslat na dalje laboratorijske analize. Te analize su
zatim, ispostavilo se na sudu, pokazale da je više od polovine primeraka iz uzorka
zaraženo parazitom Paraergasilus longidigitus, što je već bio dovoljan osnov za
odbacivanje bilo kakvih pritužbi. Uz to, savesni inspekcijski organi utvrdili su i da je u
uzorku sem deverika bilo i nešto bodorki i kesega.
Sve je to bilo i više nego dovoljno da se primereno kazni čak i riblje uzgajalište koje je,
imajući 30-togodišnje iskustvo, postalo svojevrsna institucija!
“Oni su savršeno dobro znali kakav je značaj kontrole poribljavanja i kakvu odgovornu
ulogu u svemu tome imaju upravo oni, ko legitimno uzgajalište, za razliku od kojekakvih
kauboja u tom poslu”, glasilo je obrazloženje presude.
Kada imam na umu na koji način se kod nas istrebljuje riba, efikasnije od bilo kakvog
“samoubilačkog gena” i pogotovo čime i kako se obavlja nazovi stručno poribljavanje,
mogu samo da zaključim da je naše podneblje iznjedrilo još jedan paradoks, ovoga puta
geografski, pa nam je Australija bliža od Engleske!

(Ribolovački trofej)

Uskoro nam stize proljece, sarandzije su napete, a podmladak jedva ceka da izadje na
vodu, ali prije toga bi trebali znati neke osnovne stvari kod ribolova sarana u proljece..

Autor sa jedim od ulova

54
Iskusnije kolege su spremne i godisnje iskustvo ih je naucilo gdje, kako i na sta treba
traziti ribu u proljece, ali za one druge je ovo nepoznata misija i u 90% slucajeva ne bude
ulova, ali vrijeme je da se to promijeni, jel da!?
Ako nista drugo makar i jednog od 2-3kg koji je za pocetnike itekako dobar znak i
satisfakcija za pocetak sezone.
Prvo da razjasnimo dvije stvari, a prva je da nikad ne podcjenjujete ribu i vodu na kojoj
lovite, a druga isto tako vazna, kolege ribolovce.
U prvoj stavci je vazno postovati svog dostojnog protivnika i sacuvati ribe, pogotovo
maticne primjerke bez kojih nema malih potomaka.
Ako vec zelite ponijeti ribu, trudite se da to ne bude zenka bar u ovom periodu.
Lov je lov, ali ipak moramo razmisljati za buducnost i vrijeme je da se osvijestimo i
krenemo evropskim stopama, a svagdje u svijetu je riba sve manje i manje, bilo to nasa ili
neka druga krivica, jedno je sigurno ribe je sve manje i manje.
Ovim malim cinom i pustanjem riba mozemo koliko toliko doprinjeti ocuvanju i
obezbijediti sebi, ali i nasim potomcima ugodne trenutke na vodi sa prekrasnim ulovima.
Znam da sam opet malo skrenuo sa teme, ali nekako mi je to stalno u glavi, pogotovo kad
vidim kako se neki ribolovci, ako ih tako mogu nazvati ponasaju.
Koji god clanak pocnem da pisem imam jednu dozu bojazni i u podsvijesti mi stalno
nesto govori: otkrivas previse tajni, a to moze neko da zloupotrijebi na vodi.
Ipak je ovo ribolovacki blog i red je da se otkriju neke tajne, a bas iz tog razloga uvijek
dodam par rijeci o tome kako trebamo cuvati ribe i okolinu.
Da se mi vratimo na temu..
Sto se tice prve stavke da ne podcijenjujete vodu i ribu ma koliko znali teren, nekada je
sve obratno jer priroda je cudo, a i svaka riba ima drugacije navike, pogotovo saran
divljak, da ne govorimo kako se sve mijenja iz godine u godinu i ribe postaju, ajmo reci
inteligentnije jer ih okolina tjera da budu takve.
Druga stavka je da postujete kolege, pogotovo se ovo odnosi na pocetnike u ovom
divnom i veoma zanimljivom sportu punom adrenalina, a prva kapitalna riba se nikad ne
zaboravlja.

Šećerac je super mamac za proljeće

Mora vam biti jasno da pribor ne lovi ribu vec ribolovac, pribor samo omogucava da
svoje ideje sprovedemo u djelo i olaksamo sebi, a i ribama.
Zasto sam ovo napisao, pa iz jednog prostog razloga, nije sve u tome da lupite novac i
kupite sve naj modernije, a od ribe ni traga ni glasa.
Treba vam teoretsko, a naj vise prakticno iskustvo steceno na vodi, imajte ovo na umu.
Znam da je ponekad naporno citati duge tekstove, ali ako zelite biti uspjesni i loviti velike
ribe, a nemate mogucnost da vas neko edukuje na vodi ili da idete cesto u ribolov, onda je

55
ovo jedino rjesenje.
Citanjem se ne moze nauciti loviti velike ribe, ali kad ste potkovani jakom teorijom onda
je sve lakse i vremenom sve ide na bolje.
To je jedan od glavnih razloga koji nam dokazuju cinjenicu da su se preko noci pojavili
neki ribolovci koji love krupne ribe, a oni stari i nekad uspjesni sve manje i manje.
Bitno je prihvatiti promjene i prilagoditi se trendu i situaciji, ali sve ima svoje, ali..
Tekstove koje pronadjete na internetu nemojte svatati sasvim ozbiljno, koji god procitate
dobro razmislite jer ribolovci imaju jednu veliku manu, a to je da samo slusaju i gledaju
sta drugi rade, a ne trude se da nesto sami naprave.
Nisu svi takvi, ali vecina jeste..
Ovaj uvod je mnogo bitan i ako treba procitajte ga par puta da bi ste shvatili smisao jer
nemam mogucnost da pisem sve u detalje, ipak je ovo samo clanak, a ne knjiga pa da
vam sve objasnim prosto.
No vratimo se mi na proljetni ribolov saran..
Prvo i osnovno je znati, saran je hladnokrvno bice i uglavnom temperatura odredjuje
njegovu aktivnost!
Pored aktivnosti ona odredjuje i zonu kretanja sarana koju mnogi zanemaruju u
proljetnom ribolovu.
Zona kretanja sarana u proljece je naj cesce prosto receno plicak, ali ne bas u pravom
smislu rijeci vec manje dubine oko 1-2 metra maksimalno - u vecini slucajeva.
Plici dijelovi rijeke, jezera, bare, kanala itd.. se brze zagriju od onih dubljih i saran radije
boravi na toplijem mjestu za razliku od zime kad je u dubljim dijelovima.
Tokom zime saran izgubi dosta kalorija i ima prirodnu potrebu da ih nadomiri, tj. da se
pocne hraniti.
Proljece je vrijeme kad fauna dna i bilje nisu jos razvijeni u dovoljnim kolicinama pa
sarani aktivno tragaju za bilo kakvim zalogajem.
Pretezno mamce uzima bez opreza, ali samo na laksim vodama, odnosno onim na kojima
ima manje ribolovaca gdje riba nema losa iskustva.
Kad se voda zagrije na barem 10 i vise celzijusa, u plicacima pocne da se radja zivot i
obiluje raznim zivim organizmima koji su hrana svim drugim ribama pa i saranu.
Glavna stvar je odabrati mjesto za lov, a u proljece su to bez sumnje plici osuncani
dijelovi gdje je voda toplija.
Odabrati mjesto za lov je glavna stavka u lovu sarana uopsteno, a takodje i u proljece.
Jedan poseban clanak cu napisati samo o odabiru pozicija jer je to naj bitnije u lovu
krupnih riba.
Kako pronaci poziciju za lov sarana u proljece nije neka naucna fantastika, ali za
neiskusne je priblizno tome.
Proljece je varljivo i treba obratiti paznju na mnoge stvari, ali da nebih mnogo davio
napisat cu one osnovne.
Pored svega navedenog treba obratiti paznju i na znakove na vodi, a to je da pratimo
pozicije nebili primjetili kupanje - izbacivanje ribe, mjehurice na povrsini, zamucene
dijelove i druge stvari koje nam daju do znanja da se riba tuda krece.
Sarani se u proljece okupljaju u veca jata i stalno se lagano krecu u potrazi za hranom.
Kada su vremenske prilike stabilne (Toplije), skoncentrisani su oko plicih mjesta
zakrcenih raznim podvodnim preprekama, muljevitih zona bogatim crvicima, glistama,

56
insektima i drugim larvama te blagim kosinama prekrivenim vodenim travama itd..

Boile sa alkoholnim aromama su top mamac

Imajte na umu da je dovoljan i mali pad temperature pa da se sarani presele nazad u
dubinu, tj dublje dijelove, a vec poslije nekoliko suncanih sati ponovo se vracaju u plice i
toplije dijelove pretezno uz obalu, a jos povoljnije je kad na udaljenom mjestu od obale
imaju neko ostrvce sa vegetacijom ili neki sprud jer se tu osjecaju sigurnije nego da
tumaraju uz obalu gdje je buka, ako je uopste ima.
Ova tajna je moje glavno oruzije u lovu sarana tokom proljeca, a imam i lukav pristup, ali
to cu u nastavka teksta bolje objasniti kad dodjemo do mamaca i sistema.
Pracenje duvanja vjetra je takodje bitno, a ono odredjuje naj bolju poziciju za ribolovca i
poziciju za plasiranje mamca.
Idealno mjesto za lov je strana na kojoj vjetar nabija blage talase uz obalu jer vjetar
bukvalno gura topli povrsinski slov vode ka obali i odbija se o nju pa se blago vraca
nazad cineci dvije pogodne stvari za ribu.
Prva je da stvara dublji sloj toplije vode pri povratku kad se odbije od obalu, a druga je da
isto tako nanosi cestice hrane koja dodatno mami ribu da se krece u tim dijelovima -
zonama.
Sve navedeno nam govori i to da moramo biti izuzetno tihi bez buke i govora, cak i sa sto
manje kretanja jer nas riba veoma lako uoci i nestane bez traga, ako i ne pobjegne sigurni
budite da krupnije ribe nece uzeti mamac, ako se i desi uzimanje onda ce to biti neki
manji sarancic, a to nam nije cilj.
Sto se tice amura u proljece on je malo drugaciji i rijetko kad je aktivan dok voda ne
dostigne makar 15 stepeni.
Ako je zima bila duga i hladna onda je lov sveden na minimum, ali ako imamo rano
proljece sa toplim intervalima i svakodnevnim povecanjem temperature ili makar
odrzavanje iste, e onda su sanse za ulov vece.
Veoma topla proljeca mogu da postanu top sezone za lov sarana, ali do lovostaja koji je
pretezno na svim vodama u proslosti bio od 1.4 pa do 1.6, dok na komercijalnim jezerima
i nekim vodama je potpuno drugacije sto trebate dobro provjeriti prije nego se uputite na
isto.
Lovostaji se stalno mijenjaju pa nije lose da se informisete.
Mamci i sistemi za lov u proljece:
Vecina kolega ima misljenje da u proljece bolje rade vocne arome dok u ljeto mesne, ali
to nije u potpunosti tacno vec se treba pridrzavati sastava aroma, tj. da nam u proljece
arome budu na bazi alkohola, a nikako na bazi ulja jer se iste sporo otvaraju u hladnijoj

57
vodi dok alkoholne imaju bolji ucinak.
Da li ce vas miks za bojle biti na bazi pticije hrane koja se naj bolje pokazala, a za njom
ne zaostaju ni miksevi sa ribljim brasnom, raznim biskvitima itd. to odlucuje sam
ribolovac od svojih mogucnosti, ali svaka bi trebalo da bude sa sto vise hranjive
vrijednosti, odnosno HNV..
Za proljece su se do sad najbolje pokazale slatkaste arome bilo da se radi o banani, medu,
ananasu, vaniliji cokoladi itd..
U svakom slucaju treba imati vise aroma u ponudi kako bi pronasli koja naj bolje radi.
Suprotno tome ja licno sam imao dobre rezultate i sa robin red, sa ljutom ili slatkom
paprikom, biberom itd..
Sve zavisi od vode do vode i procjene ribolovca.
Sto se tice boje mamca, nije lose da su malo upadljiviji kako bi ih riba lakse detetkovala i
pronasla, ali to ponegdje zna da ima kontra efekat.
Ako je dno travnato ili muljevito preporucujem popup montazu sa izdignutim mamcem.
Sto se tice recepata i dodatnih savjeta za proljetni lov sarana to tek slijedi pa obavezno
redovno posjecujte nas blog.
Vec sam vam spremio par dobrih i provjerenih recepata za boile u proljece.
Takodje su dobri prirodni mamci poput kukuruza (dobro kuhanog ili iz konzerve), hljeba,
crvica, glista, pure itd..
Kojim god mamcem lovili u proljece, prihrana ne smije da bude obilna!
Cilj nam je privuci ribu, a ne nahraniti.
Izuzetna stvar za primamljivanje su peleti koji stvore tepih od sitnih cestica koje brzo
privuku ribu, ali je ne mogu zasititi, a prilikom pretrazivanja probat ce i nase mamace.
Naravno u istim treba da bude plasirana i manja kolicina mamaca na koje lovimo.

Lov fiderom je itekako dobar u proljece ili sa fider primamom, a ja obavezno koristim
Masterbih feeder.

Masterbih Feeder primama je ubojito oruzije za lov svih vrsta riba, tako i sarana, a
fantasticno se pokazala u proljece.

Ubitacni Masterbih Feeder

Ko zeli da prodje jeftinije, a sa fenomelnalnim ulovima savjet vam je da probate
Masterbih Feeder primamu.
Ova primama moze da se koristi sama ili pomijesana sa raznim peletima, boilama,
kukuruzom, obogacena crvicima, sjeckanim glistama i drugim mamcima na koje
planiramo loviti.

58
Njen ucinak je sledeci: pod vodom stvara oblak i tepih sitnih hranjivih cestica i veoma
brzo privlaci ribu koja se njima hrani, a ujedno unosi i apetit stimulatore tj. izgladnjivace
koje ih cine jos gladnijim.
Prilikom neopreznog, brzog i bahatog trazenja zalogaja, saran bez razmisljanja kupi sve
sto mu se nadje u toj zoni, a tako i nase mamce pa su grizevi veoma ucestali, a dinamican
ribolov i ulovi ne izostaju.
Sa samo jednim fider pakovanjem od 1 kg mozete loviti i do 4 dana u proljece sto je
veoma jeftino, a ubitacno.
Kako se temperatura vode povecava tako se poboljsava i metabolizam sarana te se on
brze i vise hrani.
U suprotnom veoma se brzo zasiti sa malom kolicinom hrane, a nama nije cilj nahraniti
ribu vec je namamiti na nas mamac i upecati je.
Ako su uzimanja - grizevi ucestaliji u toplijoj vodi ravnomjerno treba povecavati doze
prihranjivanja, malo, ali cesto.
Odlican trik je i koristiti se PVA trikovima, vodotopivim materijalima o kojima smo vec
pisali na blogu.
Sto se tice sistema za lov, oni trebaju da su nesto laganiji i osjetljiviji, a jako dobro
kamuflirani.
Odabir pribora morate prilagoditi i terenu, uslovima te velicinama ribe koju ocekujete, a
imajte na pameti da je saran itekako borben u proljece, pa moze se reci ponekad i naj
borbeniji u zavisnosti od vode do vode i uslova.
Manji mamci su se pokazali boljim za proljetni lov, a samim tim i manje šaranske udice
dok šaransko olovo zavisi od daljine na kojoj lovimo te uslova na vodi.
Ako lovite blizu obale trudite se da vas najlon bude sto neprimjetniji, a mozete se
posluziti i sa olovom - back lead koje ce vam najlon spustiti na dno kako riba nebi zapela
za njega i pobjegla sa odabrane pozicije.
Grizevi su izuzetno agresivni pa vodite racuna da ne ostanete bez stapa ili da prodjete sa
ostecenjima istog ako ga riba izbije sa nosaca, raslji, rod poda ili sta vec koristite.
Rolna mora da bude opustena, a naj bolje ako ima baitrunner-slobodni hod, e onda ste
mirni.
Budite izuzetno tihi i vjerujte u sebe.
Bistro.

Ribolov šarana

Taj hrabri i snažni borac na udici, ali i delikates na trpezi – naravno uz uslov da nije
tovljen, živi samo u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene, ali i u jezerima sve do
400 metara nadmorske visine, zatim u barama, mrtvajama i ritovima. Razmnožava se na
plavnim zonama sa bujnom vegetacijom na koju lepi ikru. Plodnost ženki je fantastična,
jer u tri navrata u periodu mresta položi i do milion jajašca.

Ekonomska vrednost mu je velika u privrednom ribolovu, ali ništa manje nije značajan i
u sportsko-turističkom pogledu. Prenet je iz Srednje Azije, a aklimatizovao se u svim

59
zemljama sveta. Uglavnom se gaji u ribnjacima, ali kao što rekoh, ima ga i u donjim
tokovima većih nizijskih reka. Ukrštanjem i selekcijama javlja se u nekoliko podvrsta od
kojih su najkarakterističnije tri. SARANŠaran, poznatiji kod nas kao divljak, ili savski
šaran, sav je u krljuštima i sa znatno izduženijim i vretenastijim telom. Njegov sabrat
„špigler“ manje je aerodinamičan od divljaka i sa nepravilno raspoređenim krupnim
krljuštima, uglavnom duž bočne linije i leđa, ispod škržnih poklopaca i u blizini repnog
peraja. Drugi rođak divljaka „lederer“ gotovo je bez krljušti, ali sa nešto manjom glavom.
Trogodišnji šaran dugačak je 30-50cm, težak 800 grama do 3 kilograma. Najveći do sada
poznati primerak je dug 120cm i težak tačno 32 kilograma. Mora se priznati da su takvi
kolosi retkost, a biće sve ređi u rekama koje su sve manje (zbog zagađenja)
gostoprimljive za kvalitetnu, i na promene osetljivu ribu.
Mresti se od maja do jula pri čemu traži priliku i topliju vodu. Polna zrelost mu nastupa
već pri dužini od oko 30cm. Njegova mlađ se u početku hrani planktonima, a kasnije
podvodnim biljkama, ali i ikrom drugih riba i vodenim životinjicama koje žive na dnu.
Nije na odmet napomenuti da šaran u vreme mresta ne uzima hranu, ili to čini vrlo retko.
Ova izuzetno sportska riba veoma je nepoverljiva i plašljiva, a uz to i jako oprezna.
Smeta joj svaka buka, čak i koraci ribolovaca na obali. Najradije bira duboka i skrovita
mesta oko podvodnih krševa, trske, a često je gost i na podvodnim livadama gde izlazi na
pašu. Poput svinje rije po mulju tražeći larve vodenih insekata i druge vodene životinjice.
U vodama deficitarnim prirodnom hranom napada čak i otpatke toplokrvnih životinja.
Stalna skrovišta napušta, uglavnom, kad se voda zamuti. Hranu tada traži blizu obale i na
plićacima ili izlazi u površinske slojeve vode, ali izbegava maticu.
Među sportskim ribolovcima šaran važi kao najistrajniji i najžilaviji borac ako se izuzme
beli amur i tolstolobik (debeločelac). Jer, uhvaćen na udicu, najrazličitijim manevrima i
zadivljujućom snagom nastoji da se oslobodi. U tim trenucima svaka brzopletost, nervoza
ili pokušaj da šarana bez zamaranja izvučete, mogu samo da smetaju.
Lov šarana počinje od ranog proleća. Glavna sezona je kraj leta. Međutim, dobri
ribolovni rezultati postižu se i petnaestak dana nakon mrešćenja. Nailaskom hladnih kiša,
slane i pravih mrazeva, šaran se sprema na zimovanje. U grupama traži duboka i
muljevita mesta za krtog. Zariveni u mulj jedan do drugog, prespavaju zimu, pri čemu im
masno tkivo nakupljeno tokom leta, obezbeđuje neophodne životne potrebe do prolećnog
buđenja.
Šaran se uglavnom lovi dubinski – na čekanje. Ali, dobri rezultati na mirnim vodama
postižu se i lovom na plovak, pogotovo ako se dubina mamca podesi u slojeve vode
kojima se tog dana šaran kreće. U ribnjacima, na kanalima i uopšte na tihim vodama,
olovni uteg treba da je što manji i obavezno klizajući. Ovo zbog toga što šaran obavezno
ispituje, njuši i lizuće mamac sve dok se ne uveri da mu ne „preti“ nikakva opasnost, tada
grabi mamac i guta u pokretu. Ako oseti bilo kakav otpor (prevelika težina utega)
izbacuje mamac i odlazi što je moguće dalje od mesta gde je poplašen.

Na tekućim vodama šarana treba tražiti tamo gde je podvodno kamenje i ilovačasto, ali
nikako muljevito dno. Šaran izbegava mulj i jake matice. Obično je u društvu deverike i
platikom. Za bolji ribolov na tekućim i mirnim vodama preporučuje se prihranjivanje. Na
mirnim mestima hrana se razbacuje na uskom prostoru, ali u tekućoj vodi stavlja se u
žičanu mrežicu ili vrećicu od retkog materijala, koja se potapa nekoliko metara uzvodno
od mesta gde se šaran nalazi.

60
Ako je dno muljevito čestice hrane bi se izgubile u mulju, zato se pribegava visećim
(plivajućim) mrežicama s hranom.Uspešno se za prihranjivanje koriste i zemljane lopte
veličine čovečije pesnice izmešane sa hlebom, kukuruzom, pšenicom itd. Sve u svemu,
prevladava mišljenje da šarana treba primamiti, a nikako tražiti. Prihranjivanje je
najuspešnije raskvašenim hlebom, kukuruzom, gnječenim kuvanim krompirom, graškom,
konopljanim semenom i pšenicom, bar na dan-dva ranije nego se zabace udice.
Mnogi sportski ribolovci greše kad u lovu na šarana previše nategnu špule na čekrku. U
takvim prilikama krupniji primerci kidaju ribolovni konac deblji i od 0.7mm, jer se težina
više nego utrostruči prilikom snažnog trzaja. Zato špulna treba da je blago nategnuta – da
„driluje“ i pri opterećenju od samo jednog kilograma. Kasnije kad uhvaćenog šarana
zamarate postepeno špulnu pritežete ili otpuštate u zavisnosti od otpora koji uhvaćena
riba pruža. Lov ovog snažnog borca gotovo je nezamisliv bez meredova – mreže
prihvatilice, jer najjači otpor daje u trenutku kada oseti blizinu obale. Taj očajnički
pokušaj da spase život treba osujetiti meredovom.
Na stajaćim vodama dobar je mamac korica hleba, uveče i tokom noći (uz uslov da je
noćni ribolov dozvoljen). Veličina korice je 2x2 cm, koju sa unutrašnje strane treba
probušiti alkicom trokrake udice i nju zakačiti za karabinjer, a vrhove udice utisnuti u
sredinu hleba sve dok ne osetite pod prstima da će probiti udicu. Ovaj način ribolova se
obavlja bez upotrebe olovnog utega i bez plovka. Kratkim potapanjem montirane korice u
vodu, postižete veću težinu mamca i duži zabačaj. U ovakvim prilikama dobro dođe i na
sredini probušena kocka šećera kao uteg. Pre početka lova ovim načinom, bacite desetak
komadića hleba nek plivaju na mestu pecanja. Zapamtite, neophodna je tišina bez bata
nogu, svetlucanja baterijskom lampom, šibicom, cigaretom...
Da je šaran došao na mesto pecanja saznaćete čim čujete coktanje. On najpre kupi mrvice
koje otpadaju od bačenog hleba, a onda kreće prema izvoru mrvica – većim komadićima,
koje poput usisivača za prašinu uvlači u se. Posmatranjem trbuha ribolovnog konca, ili
reflektujućeg staniola na vrhu štapa registrujete ugriz. Ulovljenog šarana izvlačite sa što
manje buke. Nikako na štapove ne stavljajte praporce ili nekakve druge zvučne
signalizatore.
Hranu na površini vode uzimaju sve dok traje mrak.
Mamci: Mlad ili kuvan stari kukuruz, kuvana pšenica, upola bareni krompir, zeleni
grašak, crvena glista, larva vodene bube, bareni pasulj, hlebni valjci, za krupnije primerke
komadići sitne ribe, puževi golaći, pa i voće: jagoda, malina, dudinja.
U zatvorenim vodama šaran će pre doći na običan valjak od hleba, kukuruz, krompir i
voće, ali na rekama efikasniji su valjci od žutog kukuruznog brašna sa dodacima.

Prihranjivanje šarana

Enlarge this image

61
Jedan od najvažnijih segmenata ribolovnog pristupa i neizostavan dio ribolovne strategije
je svakako samo prihranjivanje.

Šaran jede sve

Prihranjivanje je postupak kojim pokušavamo ribama olakšati potragu za hranom nudeći

joj određenu vrstu hrane. Šaran je jatna riba. Samo jato može se sastojati od 5 do x riba.
Osim u jatu, šarane možemo naći i kao samce i u parovima. Zašto je to važno? Ne samo
da veći broj riba na hranilištu povećava šansu da će šaran prije naći mamac, nego i
prisustvo jata ostalim ribama daje sigurnost da bez straha prihvate mamac.

Pošto šaran jako dobro pamti mjesta gdje pronalazi hranu, lako možemo zaključiti da i
često obilazi takva mjesta. Pošto u pojedninim slučajevima postoji nemogućnost
konstantne prisutnosti prirodne hrane u šaranovoj okolini, u pojedinim dijelovima godine
prihrana mora biti izbalansirana tako da namiri sve njegove potrebe za energijom. Ovdje
postoje različite teorije, a po jednoj šaran uopće ne traži visokoproteinsku hranu već samo
onu bogatu energetskom vrijednošću, ugljikohidratima i mastima (moš mislit ) ... Ali,
činjenica da je šaran svejed, te podjednako voli hranu biljnog i životinjskog porijekla,
daje naslutiti da bi se kod pripreme prihrane i mamaca trebalo obratiti pažnju i na to.

Kvaliteta prihrane

Važno je da hrana koju planiramo bacati u vodu mora biti dobro pripremljena i svježa.
Obratiti posebnu pažnju da hrana bude što lakše probavljiva za šarana, jer što prije je
hrana probavljena, prije će ponovo biti gladan.

62
Da bi sam postupak hranjenja dugoročno imao efekta, prije početka bilo kakvog
hranjenja postoji jedna shemu koja nam pomaže pri odabiru mjesta, količini hrane i
zadanim ciljevima. Kao prvo treba dobro poznavati karakteristike vode na kojoj
planiramo loviti, znati kojih sve ribljih vrsta ima u vodi i veličinu njihovih populacija, a
važna su i dosadašnja iskustva u lovu šarana na toj vodi.

Pa u nastavku razmotrimo koji su utjecajni elementi kvalitetne prihrane.

1. KARAKTERISTIKE VODE

Enlarge this image

Veličina vodene površine

Na velikim vodama u kojima nema previše hrane riba je naravno u stalnoj potrazi za
njom. Ima situacija da "sjedne" na hranilište, te ukoliko se takve pozicije ne održavaju
kontinuiranim prihranjivanjem, riba odlazi dalje i zna proteći poprilično vrijeme dok se
opet ne vrati na hranilište. Ovakve situacije se uglavnom viđaju na akumulacijama.
Velike vodene površine ne idu na ruku u odabiru kvalitetnog hranilišta, a bez potrebne
opreme poput čamca i eho sonara pronalazak ribljih pozicija postaje prava noćna mora.

Utjecaj Sunca i vjetra

U proljeće sunčanije i pliće strane imaju prioritet kod šarana za odabir pozicije za mrijest,

63
jer sunce pomaže razvoju prirodne hrane u vodi, a vjetar unosi i pokreće cikluse
prirodnog lanca prehrane u vodi. Ljeti vjetar zagrijava vodu, a zimi hladi. Prilikom
recimo jakog vjetra otežano je hranjenje na velikim daljinama. Sami šarani jako vole
pojedine smjerove vjetra , a od nekih se skrivaju u zaklone, pa na to treba obratiti pažnju
prilikom ribolova u takvim uvjetima.

Vodostaj

Šaran drugačije reagira kod pada ili rasta vodostaja , ali to ovisi od vode do vode. Sam
vodostaj utječe i na temperaturu vode jer dolazi do miješanja različitih temperatura vode,
ali unosi i kisik u vodu.

Pristupačnost obale

Tamo gdje obalu nadvisuju stabla, gdje ima i granja u vodi, a ispod je dubina, tamo se
nalaze dobre pozicije za prihranjivanje i sam lov šarana. Postoje blage obale s postepenim
padom, što nam olakšava lov i postavljanje kampa, ali i samo prihranjivanje. Sam izgled
obale kod ribolovca ima velikog utjecaja na odabir lovnog mjesta, izbor hranilišta i
tehniku prihranjivanja.

Dubina

Dubina neke vode definira prirodne migracije riba. Šaran se u različitim dijelovima
godine zadržava u plićim ili u dubljim dijelovima, a to je opet različito od vode do vode.
Negdje je dubina od 2 m u ljetnim mjesecima pravi izbor, a na drugoj vodi je ovakav
odabir totalni promašaj. Prihranjivanje ovisi o dubini ukoliko hranimo rastresitim
mamcima. Ako je veća dubina, hrani treba duže vrijeme da padne na dno, a vodena struja
tu hranu zna raširiti uokolo. PIići dijelovi vode najčešće imaju i veću prozirnost, pa nas
riba lakše uočava .

Konfiguracija dna

Izgled samog dna je najvažnija stvar u kompletnom odabiru hranilišta. Konfiguracija dna
definira mogući izgled ribljih staza, mjesta zadržavanja, utječe na tehniku lova i
prezentaciju mamca.

Količina prirodne hrane u vodi

To utječe na odabir vrste hrane kojom prihranjujem, njezinu pripremu, hranjivu

vrijednost, te količinu prihrane u vrijeme hranjenja i lova, te je povezana s godišnjim
dobima i brojnošću ostalih riba u vodi pa vrijednosti variraju.

Količina i vrsta prirodnih zaklona

U blizini prirodnih prepreka, u što spadaju panjevi, potopljene šume, granje, veliki
pojasevi trave, lopoča i sl. vrlo su dobra mjesta za ribolov šarana jer ih šarani doslovno

64
obožavaju. Osim što im pružaju zaklon i sigurnost, prepuni su izvora prirodne hrane, a to
može biti dodatni plus pri odabiru potencijalnog hranilišta.

Količina buke

Ovdje ćemo u obzir uzeti buku koju stvaraju ribiči, te razna vozila i strojevi u blizini
vode ili na njoj. Ponekad šarani izbjegavaju bilo kakvu buku, a nekada ih to ne smeta, sve
ovisi o njihovim navikama u određenoj vodi. Buka nam može pomoći tako da potražimo
mjesto gdje je nema ili pak da idemo baš kod samog njenog izvora - kupališta kada tamo
više nema ljudi ili blizina mjesta vađenja mineralnih sirovina, šljunka, pijeska ili gline.
Takva mjesta šaran voli jer se podigne dosta mulja i time mu je olakšano pronalaženje
izvora prirodne hrane.

65