RELACIJE

U matematici, relacija je neprazan podskup Dekartovog proizvoda

skupova. Posebnu pažnju u matematici i logici posvećujemo binarnim
relacijama. To su relacije koje imaju dva relata. Na primer, „bti jednak
sa“, „biti veći od“, „biti stariji od“, „biti južno od“, „biti sestra od“.
Ако је ρ⊂A2 онда је ρ бинарна релација на скупу A.
Osnovne osobine relacija su:

Među relacijama koje nisu refleksivne razlikujemo nereflesne i

irefleksivne. Irefleksivne su relacije koje su takve da nijedna individua (iz
datog skupa) nije u toj relaciji sa samom sobom. „Biti veći od“ je
irefleksivna relacija, ako posmatramo skup prirodnih brojeva, na
primer. Ili „biti otac od“, ako posmatramo skup ljudi. Niko nije sam svoj
otac.
Nerefleksivnom nazivamo relacije za koje važi da ima individua iz datog
domena koje su u toj relaciji sa samom sobom, i onih koje nisu datoj
relaciji sa samom sobom. „voleti“ je takva relacija, po svemu sudeći.
Verovatno ima ljudi koji ne vole sebe (tj. nisu datoj relaciji sa sobom), a
ima i onih koji jesu.
Na primer, relacija jednakosti je i simetrična.
Relacija ekvivalencije je ona koja ima sve tri osobine RST zajedno
(Refleksivnost, Simetričnost i Tranzitivnost).
Klasa ekvivalencije je skup međusobno ekvivalentnih elemenata:
Količnički skup je skup klasa ekvivalencije.
Relacija poretka je ona koja ima osobine RAT (Refleksivnost,
Antisimetričnost, Tranzitivnost).
Релација строгог поретка је бинарна релација која је истовремено
АR, АS и T.
Уређени пар (A,ρ), где је релација ρ поретка у скупу А, назива се
уређен скуп.
Ако су свака два елемента у скупу А упоредива, онда се каже да је А
потпуно (линеарно) уређен скуп. Иначе А је парцијално уређен
скуп.
Релација поретка се означава са ⩽ а релација строгог поретка са <

Инверзна релација релације ρ је релација

ρ−1={(b,a)∖(a,b)∈ρ}

Relacija disjunkcije:
Za skupove A i B ili za više skupova kažemo da su disjunktni ako nemaju
zajedničkih elemenata. Presek disjunktivnih skupova je prazan skup.