Prema Nikolas Indu „imidž (image) predstavlja sliku ili predstavu koja se formira na tržištu i

u javnosti o firmi, poslovnom modelu ili pak konkretnom proizvodu i usluzi” i kaže:
“korporacijski imidž se nalazi u oku primaoca. Poruku o sebi radna organizacija može da
prenese svojim zaposlenima, svojim ulagačima, kupcima...ona može da se trudi da prenese o
sebi neku značajnu poruku, ali je upravo prijem poruke taj odlučujući faktor. Korporacijski
imidž je, u stvari, slika koju javnost, gomilanjem primljenih poruka, stvara o radnoj
organizaciji, koja veruje da komunicira samo onda kada ona to želi, ali u stvarnom životu ona
komunicira preko svega što čini i izjavljuje.“1

Dalje u svojoj knjizi Korporacijski imidž Nikolas Ind navodi da „imidž dobrog i uspešnog
preduzeća počinje u njemu samom.” On pominje da je nivo zadovoljstva i motivacije
zaposlenih merljiv i konstantan proces na koji se može uticati na razne načine. Na primer,
koliko često i kako se komunicira sa zaposlenima, na koji način im se prenose važne poruke i
kako se usmeravaju ka postizanju poslovnih ciljeva. Često se smatra da nije dobro "previše"
komunicirati sa zaposlenima, dok, sa druge strane, rukovodstvu smetaju glasine i curenje
"poverljivih" informacija.

Kako svesne, tako i nesvesne poruke skoro uvek nalaze put do javnosti, koje na neki način
mogu ugroziti planiranu komunikaciju, poput reklame ili propagandne kampanje, koja je
planirana sa ciljem da stvori pravu sliku o organizaciji kojoj kompanija teži. Ind objašnjava da
u ovom kontekstu reč “prava” se zapravo odnosi na predstavu koja treba da pomaže
sprovođenju korporacijske strategije. Zaključak svega navedenog je da je stvaranje pravog
imidža sveobuhvatan zadatak koji konstantno traje. Stvaranje pravog imidža zapravo
označava opredeljenje za kompanijski način života. 2

Dalje, Ind govori o tome da će se identitet i imidž neke organizacije formirati iako se ništa ne
preduzima. Korporacija obavlja neku svoju aktivnost, zaposleni rade po svom osećaju, a
javnost stiče određenu predstavu o organizaciji. Naizgled to može izgledati kao primer jedne
idealne demokratije, ali sa stanovišta odnosa s javnošću to je očigledna anarhija.

U svakoj organizaciji važno je proceniti snage i slabosti korporacijskog imidža. U suštini,

najvažnije je sagledati kakvu percepciju ima javnost, kao i zaposleni u kompaniji. Ostvarenje
strateških ciljeva u velikoj meri zavisi od percepcije kako unutrašnje tako i spoljne publike.

1
Ind, Nikolas (1996) Korporacijski imidž, Clio, Beograd, str.16
2
Ind, Nikolas (1996) Korporacijski imidž, Clio, Beograd, str.16