Kavur(Moris Paleolog)

1938 Bg,

Predgovor Marko Car

Mladost

Rođen u Torinu, pravo ime Kamilo Benso Kavur, grof stara pijemontska porodica Benso. Delom
tuđinsko poreklo(očeva baba iz Savojske dinastije, po majci linija Hugenota) ali je on po
ubeđenju Italijan. Završio vojnu akademiju u Torinu, kratko bio paž kod Karla Alberta budućeg
kralja Pijemonta, oteran zbog brojnih neumesnih opaski. 1826. Godine Postavljen za Poručnika u
inženjerskom korpusu u Torinu. Često putuje kod ujaka u Ženevu(grofa od Selona) puno uticalo
na njegovo kreiranje mišljenja ujak mu je bio veliki Liberal. Sledeće ga raspoređuju u Ventimlju
gde se gradi pojas utvđenja kako bi se zaštitila severna granica a on tu treba da nadgleda
radove.(nesrećan nema puno prijatelja) 1830 se vraća u Đenovu tu mu je baš super, stiže vest o
revoluciji u Parizu on oduševljen hvali Filipa Orleanskog, hapse ga i sude mu zbog
„karbonjarskog delanja“ i šalju po kaznu u tvrđavu Bard,tamo je bio 9meseci i konačno prelomio,
odlučio je da napusti vojsku. Ozbiljan potez u njegovom životu(zato što je sad označen kao
revolucionar i teško će ga neko zaposli), otac ga podržao i daje mu Imanje u Grenzanu da se tamo
bavi poljoprivredom. Kavur se potpuno posvetio poljoprivredi ali politika mu ostaje tajna strast.
Odlazi u Pariz i Beč tamo posećuje ugledne ljude gospođu od Boanja npr, u Londonu se druzi sa
Aleksisom de Tokvilom.(dva mlada čoveka velika rodoljuba, imaju puno zajedničkih tema)

Politički počeci

1848 se kandiduje za 4mesta, izabran na sva četiri odlučuje za Torino, podržava kabinet D Acelja
zbog liberalnih reformi, Dacelljo ga zove u vladu i Kavur 1850 postaje ministar trgovine, od 1852
je premijer.On je veliki liberal, prezire diktaturu, svestan je svih mana koje nosi liberalizam i zna
da demokratija nije idelan sistem.Želi ujedinjenu Italiju na čelu sa savojskom dinastijiom, prvi
korak naći saveznika(Francuska) drugi korak pripremiti teren(teške reforme) Uloga Pijemonta u
Krimskom ratu ispoljila jednuo od najoštriijih osobina a to je smelost(još u mladosti voleo
kocku). Još od 1851 se priblizavao Francuskoj (spuštao carine za njih) sad vidi priliku da se
pitanje ujediljnja iznese na dnevni red pariskog konkursa, doduše rizikuje puno ali mu se to
isplatilo jer se general La Marmora odlično pokazao kod Sevastopolja.Koalicija je pobedila i
Kavur se sad trudi da stekne što više saveznika za Italijansku stvar, ide po prijemima i razgovara
sa svima najviše Valevskim, Klarendonom, knezom Orlovim itd. Napoleon mu obećao pomoć i
Kavur dolazi na Pariski kongres i u početku se ne ističe preterano, onda se uključuje u raspravu i
to preko Valevskog koji iznosi ceo italijanski problem( sva nedela Austtrije i pape) na kongresu
po tom pitanju nije ništa rešeeno jer je austrija zauzela čvrst stav, ali je Kavur bio zadovoljan jer
je ceo italijanski problem iznesen prvi put na jednom međunarodnom kongresu. Da se priblizi
Naopleonu III najviše mu pomogli njegovi ljudi u parizu doktor Kono(lični lekar cara), grofica od
Kasteljona(Kavurova rođaka i careva ljubavnica) kao i Hortenzija Korni.
Ujedinjenje i Kavurov kraj

U narednom periodu radi na pripremi Pijemonta za rat(društvene i vojne reforme) Sastaje se sa

Napoleonom III u Plombijeru dogovorili savez(ista Priča iz Popova o vojnom planu i organizaciji
buduće italije)Nije otkrio ceo plan o ujedinjenju italije jer je znao da bi Napoleon III mogao da
se uplaši eventualnog jakog ssuseda i da odustane. Prikuplja saveznike i u Italiji uspeva da
pridobije i zaklete republikance, La farinu,Garibaldija,Danijela Maninija itd. Osniva i italijansko
narodno društvo koje treba da podstiče ustanke širom italije.(Napoleon se pokolebao zbog
pritiska stranih sila čak pristao na kongres, zato Kavur ide u pariz i vrši pritisak na cara da ispuni
obećano) 1859 počinje rat, Pijemont pobeđuje kod Mađente i Solferina ali ih Napoleon izdaje i
sklapa mir(Car se plašio da Pruska ne uđe u rat i da bi Italija mogla postane potencijalni
protivnik). Kavur besan odlazi u Pariz, car neće da ga primi razgovara sa princem, vraća se u
Italiju i počinje svađu sa Vitoriom Emanuelom II kaže mu da je greška što je austriji data
Venecija i što ne nastavi rat, napušava ga i daje ostavku. Odlazi u Ženevu, sav nadrkan ali se
ubrzo smirio i opet od 1860te je premijer. Jer bez njega u Italiji ne mogu, Prihvata mir iz
Vilafranke. Okreće se samoj Italiji i trudi se da sporvede reforme koje su potrebne da bi se zemlja
uredila(problem je što su severni krajevi više razvijeni nego juzni i što treba sad uskladiti poreski
sistem itd) Konstantno ga napada Garibaldi,on je ljut što je Francuskoj data Savoja i
Nica(Garibaldi iz nice), Kavur objašnjava da je tako moralo da bude jer da nije Italija bi ostala
zauvek dužnik Italije i ova bi mogla uvek da joj pametuje. Pošto su ostali još da se pripoje Rim i
Venecija,Kavur smatra da je za Veneciju još rano jer bi iskrsli problemi sa Austrijom i
Francuskom, zato se posvetio Rimu. Tu ima problem jer papa neće pristane da se dobrovoljno
odrekene vlasti, Kavur sa njim lično pregovara(vrlo bitno, jer je Kavur propagira „Slobodnu
Crkvu u Slobodnoj Državi“ )ipak on ima poštovanja prema papi, nudi mu sve povlastice i
privilegije od njega traži samo da se zakune na vernost Italijanskoj drzavi, papa odbija i još plus
poziva italijansko sveštenstvo da to isto ne uradi. Kavura to mnogo ne brine jer računa na
dogovor sa Napoleonom da on povuče trupe iz Pariza, onda kad papa ostane bez vojne sile narod
će ga sam napustiti i tražiće ujedinjenje sa ostatkom Italije(to će se i desiti 1864 posle Kavurove
smrti). Kavuru se ubrzo pogoršava zdravlje, pada u postelju posle jedne skupštinske rasprave u
kojoj ga je napušio Garibaldi da je izdajnik itd, a on njemu nije odgovarao već se izdigao iznad
ličnih uvreda i objasnio retardu dlakavom iz Nice da bi i on voleo da odma krene na istru i
dalmaciju i rim da pookolje sve austrijance i stvori italiju do Novog Zelanda , ali da to nije relano
već da treba biti strpljiv i ići korak po korak . Boluje od Barske groznice i umire 6.juna1861.

Osobine: Smeo, Obazriv, Uporan, ubedljiv, inteligentan Može u isto vreme biti čovek
nacionalne krize i čovek redovne vlade. Nije jedini tvorac Rizorđimenta ali kad on preuzme
državno kormilo sve će se promeniti i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici. Ideja ujedinjenja nije
njegova imali je i Đoberti, Balbo, Macini I dr pre njega ali je samo on tu ideju shvatio u jednoj
tako prostoj formi sa jasnim saznanjima svih budućih mogućnosti. Ta ideja je u budućnosti
upravljala čitavim njegovim životom. Napisao raspravu „O trgovini cerealijama u britanskom
zakonodavstvu“ tu kritukuje zaštitni sistem( dobro ga upoznao iz razgovora sa britanskim
trgovcima, brodovlasnicima i dr.

Ekspedicija Hiljade

Tu može da se dodaa da je Kavur znao za Garibaldijev plan da se priljuči ustanku na siciliji ali da
nije mogao ništa da uradi jer je ovog podržavao kralj. Kavura nije radovalo što Garibaldi silom
osvaja Napuljsku jer je sa pravom računao da će sad sile da napadnu Pijemont za agresiju na
jednu suverenu drzavu(razlika što je Napuljska silom osvojena a Parma, modena i Toskana su se
same priključile Pijemontu pošto se narod tako odlučio na Plebiscitu) Kavur je bio protiv
ujedinjena Italije odozdo(što je hteo Garbaldi), on zeli ujedinjenje odzogo tj. Pod krunom Vitoria
Emanuela II.Hteo ne hteo morao je da šalje pomoć Garibaldiju, a na napaade iz Londona i Pariza
je odgovarao da je suočen sa anarhistima i da ako bi se sukobio sa njima, postojala bi mogućnost
da bude porazen(jer garibaldija voli narod) a onda bi u Italiji zavladali anarhisti-komunjare. Ipak
se sve dobro završilo jer je Kavur uspeo da dobije zeleno svetlo od Napoleona da Italijani
okupiraju Umbriju i Marke i obezbede Papsku pre nego što je Garibaldi stigao sa
Sicilije(Garibaldi krenuo sa sicilije čovek da oslobodi celu italiju).

Moris Paleolog 1859-1944) francuski diplomata, esejista I istoričar

Rođen u Parizu, diplomirao 1880 I dobio posao u ministarstvu spoljnih poslova tj postaje
sekretara ambasadora u Maroku, pa u Kini I Italiji. Od 1901 je opunomoćenik ministra I zastupa
Franckusku u Bugarskoj(1907-1912) I rusiji 1912-1914. Važna uloga u Rusiji veruje se da je
mrzeo neamačku I da je želeo po svaku cenu savez sa Rusima I da je doprineo bržem ulasku
Rusije u rat. uzivao je veliko poverenje predsednika Poenkarea.

Objavljivao je romane, eseje I dopise. Napisao nekoliko radova o istoriji Rusije. Bio svedok u
Drajfusovoj aferi I ostavio vazne podatke na tu temu. Član fr akademije nauka od 1928, a umro
1944 par meseci po oslobođenju

Dela: tri kritične godine 1904,1905,1906,

istorija Evrope 19veka po sećanjima carice Evgenije,

Zagonetni car(Aleksandar I)

. Moj tajni dnevnik o drajfusovoj aferi,

Carska Rusija uoči revolucije,

Carska rusija u vreme I svetskog rata,

Raspućin