ECDL Windows 7 PDF

ECDL Windows 7
Kurs je osmišljen tako da na pristupa an na in omogu i upoznavanje sa Windows 7 operativnim

sistemom. Podeljen je u logi ke celine (module) koji vas na detaljan na in upoznaju sa tematikom
koju obradjuju po evši od instalacije, konfigurisanja, optimizacije rada i rešavana problema u radu
sistema. Svedoci smo brzog razvoja društva kao informati ke celine (globalno selo) u kome je
pravovremena i ta na informacija od vrlo visokog zna aja. Shodno tome poznavanje rada novih
sistema i tehnologija je neophodno za dalji uspešan rad na polju informacionih tehnologija.
SADRŽAJ
Uvod u Windows 7
01 Edicije Windows 7 free
02 Zahtevi instalacije Windows 7
Korisni ko okruženje
03 Upoznavanje se desktopom i taskbarom free
04 Windows Explorer
05 Rad sa pomo nim programima i alatima free
Rad sa fajlovima i folderima
06 Fajl i folder
07 Deljenje foldera free
Multimedija
08 Windows Media Center i Windows Media Player
09 Paint i Snipping tool alati free
Konfigurisanje operativnog sistema
10 Sistemska podešavanja
11 Instalacija i deinstalacija programa free
12 Upravljanje hardverom
Konfigurisanje sigurnosti
13 Ažuriranje sistema
14 Windows Firewall i Windows Defender free
15 Korisni ki nalozi
16 BitLocker enkripcija free
Internet i umrežavanje
17 Internet Explorer free
18 Home Group umrežavanje
Rad sa štampa ima
19 Instalacija štampa a free
20 Štampanje dokumenata
uvanje podataka
21 Backup podataka free
Edicije operativnog sistema Windows 7
Windows 7 operativni sistem ima šest edicija (verzija) kategorizovanih tako da na najbolji
način ispunjavaju zahteve okruženja u kom će biti korišćene. Windows 7 operativni sistem
izlazi u šest edicija koje generalno možemo klasifikovati u tri grupe: edicije za kućne
korisnike, edicije za poslovno okruženje i specijalizovane edicije. Na sledećoj slici je dat
prikaz edicija Windows 7 operativnog sistema...
Koju ediciju Windows 7 operativnog sistema koristiti?
Windows 7 Starter edicija je namenjena početnicima i dostupna je samo u verziji za 32-

bitnu platformu. Dostupna je samo kao verzija koja je preinstalirana na prenosivim
računarima (Notebook). Ova edicija je konfigurisana sa dosta ograničenja od kojih je
najupečatljivija nemogućnost promene desktop pozadine. Od dodatnih funkcionalnosti
Windows 7 operativnog sistema sadrži: poboljšan taskbar, Windows Serach, bez ograničenja
koliko aplikacija istovremno može biti pokrenuto.
Windows 7 Home Basic edicija je namenjena regionima u razvoju sa glavnim ciljem

omogućavanja pristupa Internetu i pokretanju osnovnog seta programa i aplikacija. Ova
edicija u sebi podrazumeva sve opcije koje u sebi sadrži Windows 7 Starter sa dodatnim
funkcionalnostima kao što su: poboljšani vizelni efekti, napredna mrežna podrška itd.
Copyright © Link group

Windows 7 Home Premium edicija je namenjena kućnim korisnicima i obezbeñuje punu
funkcionalnost operativnog sistema i novijih hardverskih konfiguracija. Ova edicija se
rangira kao polazna edicija Windows 7 operativnog sistema. Dolazi kao preinstalirana
verzijia na skoro svim novim računarima. Omogućava jednostavne načine konekcije i pun
opseg vizuelnih efekata sistema. U ovoj ediciji nije moguće vršiti Backup računara preko
mreže i nije moguće upravljati računarom koristeći opciju Remote Desktop. Ova edicija
uključuje sve funkcionalnosti koje ima Windows 7 Home Basic sa dodatnim opcijama kao što
su: Windows Aero, Windows Touch, Windows Media Centar, Home Group itd.
Windows 7 Professional edicija je namenjena za rad u poslovnom okruženju sa fokusom

na mala i srednja preduzeća i na korisnike koji imaju potrebu za mrežnim okruženjem,
kontrolom sigurnosti i korišćenja Backup opcija itd. Ova edicija uključuje sve funkcionalnosti
koje ima Windows 7 Home Premium sa dodatnim opcijama kao što su: mogućnost
učlanjenja na domen i korišćenje grupnih polisa, zaštitu podataka, udaljenu konekciju,
Offline foldere itd.
Windows 7 Enterprise je edicija namenjena velikim poslovnim okruženjima, takozvanim

Enterprise okruženjima. U sebi ima integrisanu naprednu zaštitu podataka i informacija.
Fokus ove edicije su poslovna okruženja koja imaju aktivno upravljanje resursima. Ova
edicija, pored funkcionalnosti koje poseduje Windows 7 Professional edicija, obogaćena je
dodatnim opcijama kao što su: BitLocker, AppLocker, DirectAccess, BranchCache, virtuelna
desktop infrastruktura (VDI), itd.
Windows 7 Ultimate edicija je namenjena tehničkom osoblju i entuzijastima koji žele

koristiti sve funkcionalnosti i prednosti novog operativnog sistema. Ova edicija ne sadrži
nikakva ograničenja u svom radu i može se pokrenuti kroz virtelno okruženje.
Prilikom procesa odlučivanja nabavke jedne od edicije Windows 7 operativnog sistema treba
imati u vidu više činalaca i parametara kao što su realne potrebe, rad u kućnom ili
poslovnom okruženju, cena proizvoda itd. Realne potrebe zavise od tipa korisnika koji će
koristiti operativni sistem u smislu da li je u pitanju standardni korisnik koji želi imati pristup
Internetu, mogućnost rada sa multimedijalnim sadržajem itd. ili je u pitanju napredni
korisnik koji želi koristiti sve funkcionalnosti operativnog sistema. Takoñe, kada su u pitanju
mala i srednja preduzeća trebalo bi imati u vidu broj eventualnih korisnika, radno i mrežno
okruženje korisnika itd.
Koju arhitekturu odabrati, 32-bitnu ili 64-bitnu? 32-bitne verzije operativnih sistema su već
dugo u upotrebi što sa sobom povlači niz prednosti kao što je postojanje velikog broja
programa i aplikacija za tu platformu, kao i velki izbor hardvera koji je podržava. Meñutim,
ako postoji potreba za visokim procentom iskorišćenja računarskih resursa kao što je rad sa
multimedijalnim sadržajem, obrada 3D animacije, rad sa velikim bazama podataka itd.,
onda je u svakom slučaju bolje razmisliti o nabavci 64-bitne verzije operativnog sistema.
Zašto Windows 7?
Jednostavno, zato što je to do sada najbolji klijentski operativni sistem izdat od strane
Microsoft kompanije. U sebi sadrži mnoge napredne i poboljšane mogućnosti i opcije kao što
su brže podizanje operativnog sistema, jednostavna instalacija ili nadogradnja, brži odziv
aplikacija i poboljšana podrška za rad sa višestrukim aplikacijama istovremeno, napredno
iskorišćenje svih hardverskih resursa računara i veliki broj preinstaliranih drajvera za

podršku hardveru, poboljšane i nove opcije i alati sigurnosti (recimo Windows Firewall,
Windows Defender, EFS enkripcija, BitLocker alat, Branch Cache itd.) u cilju zaštite kako
operativnog sistema tako i korisničkih podataka u njemu, izmenjeno i unapreñeno grafičko
okruženje korisnika koje omogućava da korisnik na lak, brz i efikasan način konfiguriše i
koristi sve dostupne resurse operativnog sistema, preinstalirani alati koji omogućavaju lakše
svakodnevno korišćenje sistema i računara (Snipping Tool, Sticky Notes, Sync Center itd.).

Zahtevi instalacije operativnog sistema Windows 7
Današnji računari se sastoje iz niza komponenti koje omogućavaju stabilan i efikasan rad
računara kakve danas poznajemo. Svaki računar se sastoji iz hardvera (što podrazumeva
sve ono što je moguće dodirnuti) i softvera (odnosno operativnog sistema, programa,
aplikacija, itd.).. Hardver se generalno deli na računarski hardver i na periferne ureñaje kao
što su štampači, skeneri, digitalni fo foto-aparati, USB memorije, eksterni hard diskovi itd.
Računarski hardver je modularnog tipa radi njegovog lakšeg prilagoñavanja potrebama
korisnika i eventulne zamene delova koji nisu u funkciji. Nekeeke od osnovnih komponenti su:
procesor, matična ploča, radn radna
a memorija, hard disk, napajanje, optički disk, kućište
računara, monitor, miš i tastatura, razne vrste kablova. Svaka od ovih pojedinačnih
komponenti ima svoje minimalne i maksimalne perfomanse koje omogućavaju
konfigurisanje i pokretanje računara u zavis
zavisnosti
nosti od potreba krajnjih korisnika. Istovremeno
sve komponente moraju biti kompatabilne jedna sa drugom da bi bilo moguće njihovo
korišćenje i konfigurisanje. Na osnovu perfomansi hardverskih komponenti računara i
perfomansi operativnog sistema i aplikaci
aplikacija
ja dobijamo računar konfigurisan za manje ili veće
brzine, za manja
anja ili veća radna opterećenja itd. Na slici je dat primer desktop i laptop
računara
nara koji su danas u upotrebi.
Desktop računar Laptop računar
Ne možemo reći ni za jednu komponentu računara da je nebitna jer u tom slučaju sigurno
ne bi bila ni korišćena, ali za neke od komponenti možemo reći da imaju veću važnost od
drugih u toku rada računara. Komponente od veće važnosti su
su:: procesor, radna memorija,
matična ploča, hard disk.
Matična ploča (Motherboard)

otherboard)
Matična ploča je osnova na koju se nadograñuju sve ostale hardverske komponente

računara. Smeštena je u kućištu računara koje ima dvostruku ulogu. Prva je da zaštiti
elektronske komponente od fizičkih uticaj
uticaja, a druga je da omogući maksimalnu dostupnost
ugrañenog hradvera. Od perfomasi matične ploče dosta zavise i ukupne perfomasne
računara pa pri nabavci računara treba obratiti pažnju na njene karakteristike i mogućnosti.
Na slici je dat primer matične ploče koja je danas u upotrebi.

Procesor (CPU – Central Processing Unit)
Procesor je centralni elektronski ureñaj čija je osnovna uloga upravljanje podacima i obrada
podataka dobijenih od ostalih hardverskih ureñaja i komandi dobijenih od strane
operativnog sistema, ostalih programa i aplikacija. Ugrañuje se direktno na matičnu ploču u
za to predviñeno postolje. Danas postoji veliki izbor vrsta i tipova procesora, ali je bitno
naglasiti da on mora podžavati hardversku arhitekturu matične ploče. Jedan od bitnijih
parametara svakog procesora je njegova brzina koja se izražava u GHz-ma. Na slici je dat
primer procesora.
Radna memorija (RAM – Random Access Memory)
Radna memorija je set elektronskih čipova čija je glavna uloga privremeno čuvanje
podataka koji čekaju na procesorsku obradu. Podaci iz radne memorije se nakon obrade
prebacuju na hard disk radi trajnog čuvanja podatka, ako za tim postoji potreba, odnosno
komanda. Ugrañuju se direktno na matičnu ploču u za to predviñena postolja. Od količine
ugrañene radne memorije dosta zavise ukupne perfomanse računara. Na slici je dat primer
radne memorije.

Hard disk
Hard disk je elektronski ureñaj koji omogućava trajno skladištenje i čuvanje podataka.
Ugrañuje se u kućište računara dok se sa matičnom pločom povezuje korišćenjem
odgovarajućih konekcionih kablova. Karakterišu ga dva bitna parametra: količina dostupnog
prostora za čuvanje podataka i brzina kojom raspolaže prilikom akcija upisa ili čitanja
podataka u/sa njega. Svi korisnički podaci i operativni sistem se nalaze na njemu pa je
neophodno da se njime pažljivo postupa. Primer hard diska je dat na sledećoj slici.
Pošto smo se upoznali sa osnovnim hardverskim komponentama i njihovim

karakteristikama, definisaćemo minimalne hardverske zahteve koji moraju biti ispunjeni da
bi se izvršila uspešna instalacija Windows 7 operativnog sistema. Naravno, da bismo dobili
maksimalne perfomanse i maksimalnu iskorišćenost operativnog sistema, hardverske
komponente moraju biti većih vrednosti u odnosu na minimalne. Ove karakteristike je
neophodno uzeti u obzir prilikom nabavke novog računara ili eventualnog Upgrade-a
postojećeg operativnog sistema.
Minimalni hardverski zahtevi Windows 7 bili bi:
1. CPU (procesor) – 1GHz ili više,

2. RAM (radna memorija) – 1GB (za 32-bitne sisteme) ili 2GB (za 64-bitne sisteme),
3. HDD (hard disk) – 16GB (za 32-bitne sisteme) ili 20GB (za 64-bitne sisteme)
prostora,
4. VGA (grafička memorija) – 128MB ili više,
5. GPU (grafički procesor) – aero kompatabilan,
6. DVD (optički ureñaj) – DVD čitač/rezač.

Da bismo omogućili stabilan i komforan rad računara i operativnog sistema, minimalne
vrednosti je neophodno bar udvostručiti pri čemu će sve mogućnosti Windows 7, kao novog
operativnog sistema, doći do izražaja.

Upoznavanje sa desktopom i taskbarom
Nakon prijavljivanja na sistem, odnosno unosa lozinke, pokreće se podrazumevano grafičko

korisničko okruženje, jedinstveno za svakog korisnika u svakom računaru. Generalno je
podeljeno na dve celine: na desktop i na taskbar.
Desktop
Najkraći i najjednostavniji mogući opis je da je to radna površina što u stvari i jeste. To je

površina monitora kroz koju korisnik pristupa i pokreće programe, konfiguriše konf grafičko
okruženje računara prilagoñavajući ga svojim potrebama, ra radi
di sa pojedinačnim aplikacijama
itd. Najlakše ga je prihvatiti kao površinu radnog stola koju korisnik organizuje na način koji
je njemu najprihvatljiviji.
ihvatljiviji. Desktop na sebi može sadrsadržati
žati razne prečice za pokretanje
programa, foldere sa razlilčitim sadržajima, sliku pozadine, korpu za skladištenje obrisanih
fajlova itd. Primer desktop okru
okruženja je dat na sledećoj slici.
Ono što je veoma bitno je da je desktop u potpunosti prilagodljiv potrebama krajnjeg

korisnika jer mu na taj način omogućava udobniji i efikasniji rad na računaru.
Prilagoñavanje desktop okruženja nije novina u Windows 7 operativnom sistemu,
sistemu ali su u

njemu uvedene nove mogućnosti kao što su transparentnost prozora, takozvano aero
okruženje, korisni dodaci u vidu raznih Gadget-a, pregled promenjenih podešavanja bez
potrebe da se one i primene, prilagoñavanje ikonica na desktopu bez potrebe za promenom
rezolucije (veličine i oštrine prikaza) monitora itd. Da bismo prilagodili radnu površinu
svojim potrebama, neophodno je bilo gde na slobodnoj radnoj površini kliknuti desnim
klikom miša kako bismo dobili listu ponuñenih opcija, takozvani padajući meni, kao na
sledećem primeru.
Levim klikom na neku od ponuñenih opcija dobija se mogućnost konfigurisanja

(prilagoñavanja) iste. Na primer: da bismo izmenili sliku na radnoj površini, neophodno je
kliknuti na opciju Personalize na padajućem meniju. Otvoriće se novi prozor kroz koji je
moguće postaviti novu sliku kao pozadinu, promeniti izgled aero okruženja, definisati zvuk
za odreñene radnje operativnog sistema itd. Na slici je dat izgled prozora za konfigurisanje
okruženja radne površine.

Klikom na neku od ponuñenih opcija tema možemo automatski izmeniti izgled naše radne
površine, što će odmah biti i primenjeno. U situacijama kada želimo da postavimo
postavi neku
sopstvenu sliku pozadine, potrebno je kliknuti na opciju Desktop Background u donjem
delu
lu prozora i na novootvorenom prozoru kliknuti na dugme Browse da bismo
pretraživanjem računara pronašli i definisali folder u kome se nalazi slika
slik koja će biti
postavljena kao pozadina radne površine. Primer je dat na slici.

Klikom na OK dugme sistem će automatski prikazati male prikaze svih slika pronañenih u
tom folderu. Selekcijom odreñene slike, ona će automatski biti prikazana kao pozadina
radne površine. Dovoljno je kliknuti na dugme Save changes da bi promena bila trajno
sačuvana, kao što je prikazano na sledećem primeru.

Pošto nisu sve slike iste veličine i istog kvaliteta, za odabranu sliku imamo mogućnost
njenog dodatnog prilagoñavanja radnoj površini korišćenjem opcije Picture position. position
Dovoljno je kliknuti na padajuću list
listu
u i odabrati neku od opcija prilagoñavanja prikaza da
bismo sliku na najbolji mogući način uklopili u veličinu naše radne pov
površine.
ršine. Primer je dat na
slici ispod.
Sledeća karakteristika svake radne površine su ikonice. Šta su ikonice? Ikonica je vrsta fajla
koja je data u vidu nekog grafičkog prikaza i u sebi sadrži zapamćenu putanju do resursa
koji predstavlja.
stavlja. To može biti neki program, folder, podeš
podešavanje,
avanje, link ka nekom web sajtu
itd. Osnovna uloga svake ikonice je da nam omogući što brži pristupristup traženom resursu.

Dovoljno je levim testerom miša dva puta kliknuti na ikonicu da bi traženi resurs bio
dostupann za korišćenje, na primer: dvo
dvoklikom
klikom na ikonicu Word programa pokrenućemo
program i možemo raditi u njemu
njemu, a bez ikakve prethodne potrebe da znamo gde se on
tačno nalazi na hard disku našeg računara. Da nema ikonica na radnoj površini,
površini svako od
nas bi morao znati gde se nalazi svaki program ili po
podešavanje da bi upravljao njim, što je
ogroman gubitak
bitak vremena ako ništa drugo. Na slici su dati primeri nekih
ih ikonica koje se
najčešće koriste.
Naravno, grafički izgled ikonica zavisi od toga koji program ili koji operativni sistem se
koristi, ali je bitno da se one uvek koriste sa istim ciljem – što brži i lakši pristup traženom
resursu. Da bismo kreirali novu ikonicu na radnoj površini
površini, neophodno je kliknuti desnim
tasterom miša na željeni program, podešavanje ili folder i iz padajućeg menija odabrati
opciju Send to..., a zatim podopciju Desktop (Create Shortcut). Primer Pri se vidi na
sledećoj slici.
Na taj način nam je omogućeno brzo i efikasno korišćenje svih resursa na našem računaru
bez obzira gde se oni nalazili.. Nakon nekog vremena se može desiti da radna površina bude
prenatrpana raznim ikonicama - što opet vodi ka težem snalaženju i pronalaženju
odgovarajuće ikonice, pa je neophodno voditi računa o tome šta nam je realno potrebno i
samo za to kreirati odgovarajuću ikonicu.
Gadget
Još jedna od prednosti radne površine u Windows 7 operativnom sistemu je opcija Gadget-a
ili malih korisnih dodataka na radnoj površini. Ima ih prilično
prilično,, a dodatni se mogu preuzeti sa
Interneta, vrlo često, i besplatno. Namena im je da korisniku bude dostupno dostu što više

informacija na jednom mestu bez potrebe da skreće pažnju sa onoga što trenutno radi.
Koristeći Gadget-e možete imati trenutne informacije o datumu, vremenu, stanju
hardverskihih komponenti, da pretražujete IInternet ili računar, da vidite stanje na berzi,
dopisujete se sa kolegama itd. Da bi bismo postavili neki Gadget na svoju u radnu površinu,
neophodno je kliknuti desnim tasterom miša na radnu površinu, a zatim na padajućoj
padajuć listi
kliknuti na opciju Gadgets. Primer
imer je dat na sledećoj slici.
adgets opciju otvoriće se novi prozor u kome se nalaze svi trenutno

Nakon klika na Gadgets
instalirani Gadget-i u vašem
ašem računaru. Dovoljno je kliknuti dva puta na odabrani Gadget da
bi se on pojavio na radnoj površini. Po DDefault-uu oni su smešteni pored desnog okvira
ok radne
površine, ali ih je moguće postaviti po želji. Primer se vidi na sledećoj slici.

Nakon pojavljivanja Gadget-a a na radnoj površini
površini, on postaje aktivan odmah. Neke od njih je
moguće dodatno konfigurisati što uglavnom zavisi od samih Gadget-a a i kako su oni
programirani. Da bismo neki Gadget premeštali po radnoj površini, neophodno je postaviti
kursor miša preko Gadget-a, a zatim na njegovoj alatnoj traci kliknuti na opciju Drag
Gadget i zadržati klik uz istovremeno premeštanje samog Gadget-a a po radnoj površini.
Nakon odreñivanja mesta Gadget
Gadget-a na radnoj površini, otpustiti levi klik. Na ovaj način je
omogućeno kompletno prilagoñavanje okruženja radne površine potrebama samog
korisnika. Primer
imer je dat na sledećoj slici.
Taskbar
U nekom generalnom
eneralnom prevodu sa engleskog jezika to bi bila traka sa zadacima. Taskbar
nam omogućava da na jednom mestu imamo pregled pokrenutih programa i fajlova, da
imamo lak i efikasan način pristupa podeš
podešavanjima operativnog sistema i računara, da na
brz način pristupamo
ristupamo programima koje najčešće koristimo i da na lak način možemo pronaći
ono što nam je potrebno. Taskbar nije novina u Windows 7 operativnom sistemu, sistemu ali
poseduje nove opcije i mogućnosti koje rad sa računarom još više približava potrebama
samog korisnika. Na slici je
e dat primer izgleda taskbara.

Taskbar generalno možemo podeliti na odreñene celine kao što su deo za brz pristup
sistemskim i aplikativnim podešavanjima, deo za prikaz pokrenutih programa i deo koji se
koristi za njihovo upravljanje, i na deo sa pristupom Start dugmetu, odnosno Start meniju.
Svaka od ovih celina ima svoje osobenosti i namenu pa ćemo proći kroz njih.
Deo taskbara za brz pristup najčešće korišćenim sistemskim i aplikativnim podešavanjima

se još naziva i System Tray. Nalazi se sa krajnje desne strane i prepoznatljiv je po prikazu
trenutnog vremena i datuma. Naravno, dodatne ikonice aplikacija i programa omogućavaju
da se na brz način doñe do konfiguracionih podešavanja nekih od instaliranih programa na
računaru. Najčešće su tu smeštene ikonice za upravljanje zvukom, za upravljanje mrežnim
konekcijama računara, za upravljanje dodatnim hardverom priključenim na računar
(štampači, foto-aparati, USB memorije itd.), za upravljanje antivirusnim programima itd.
Dovoljno je kliknuti na neku od ikonica da bi se pokrenuo konfiguracioni prozor pripadajućeg
podešavanja ili programa. Vrlo često je slučaj da System Tray sadrži veliki broj ikonica pa
zbog optimizacije rasploživog prostora taskbara većina ikonica bude grupisana u takozvani
Notification Area prozor do kojeg se dolazi klikom na strelicu u System Tray-u sa nazivom
Show Hidden Icons.
Klikom na Customize opciju na Notification Area prozoru možemo definisati i prilagoditi

koje ikonice će se pojavljivati u System Tray-u i na taj način optimizovati raspoloživi prostor
taskbara. Ponuñene su tri konfiguracione opcije i to: da su ikonica i obaveštenje uvek
vidljivi, da ikonica i obaveštenje nikad nisu vidljivi i da je samo obaveštenje vidljivo. Koju od
opcija odabrati, najviše zavisi od potreba samog korisnika. Na sledećoj slici je dat primer.

Središnji deo taskbaraa zauzima naveći prostor i namenjen je prikazu trenutno pokrenutih
alata i programa na računaru,, kao i pokretanju nekih od osnovnih alata za praćenje rada
računaraa kao što je Task Manager. Takoñe, sadrži i takozvane Quick Launch L ikonice,
odnosno ikonice najčešće korišćenih programa koji se pokreću samo jednim klikom na
pripadajuću ikonicu.. Takoñe, taskbar omogućava brzo kretanje izmeñu više istovremeno
pokrenutih programa i prozora jednostavnim kl klikom
ikom na ikonu prozora u taskbaru.
taskbar Windows
7 ima poboljšanu verziju taskbar
taskbaraa koja omogućava pregled sadržaja svakog otvorenog
prozora koristeći njegovu minijaturnu verziju
verziju, takozvani Thumbnail Preview
review.
Takoñe, ako doñe e do pokretanja aplikacije ili do neke bitnije promene u već pokrenutoj
aplikaciji, taskbar će vas obavestiti o tome tak
takoo što će ikonica programa u kom
ko se dešavaju
promene trepereti žutom bojom sve dok ne kliknete na nju da bi biste videli o čemu se radi.
Na ovaj način sistem vas obaveštava o promenama koje se trenutno dešavaju. Primer se
vidi na prethodnoj
dnoj slici. Taskbar omogućava dodatno konfigurisanje i korišćenje programa
na
a taj način što se desnim tasterom miša klikne na pripadajuću ikonicu programa i odabere
oda
odgovarajuća opcija. Koje opcije će biti ponuñene zavisi od same aplikacije i njenih
mogućnosti. Na taj način je omogućen brži i efikasniji rad sa samim programom. Na N slici je
dat primer za Outlook aplikaciju.

Da biste dodali neku ikonicu programa u taskbar, neophodno je da desnim tasterom miša
kliknete na ikonicu programa, a zatim na padajućoj listi opciju Pin to Taskbar nakon čega
će se ona pojaviti na njemu. Istovremeno, da biste uklonili neku ikonicu sa taskbara,
neophodno je da desnim tasterom miša kliknete na ikonicu u taskbaru, a zatim kroz
padajući meni odaberete opciju Unpin this program from taskbar. Taskbar je moguće
dodatno prilagoñavati kroz opciju Properties (desni klik na taskbar) i odabirom ponuñenih
opcija, meñu kojima su odabir lokacije taskbara, njegovo automatsko sakrivanje,
zaključavanje taskbara, veličina ikonica u njemu itd. Na sledećoj slici je dat primer.

Start dugme
Start dugme je deo taskbara, ali je istovremeno i centralna tačka u radu i konfigurisanju
računara. U Windows 7 operativnom sistemu dolazi u svom novom i poboljšanom izdanju sa
fokusom na potrebe samog korisnika korisnika,, pa je za razliku od svojih prethodnika
pret dosta
prilagodljiviji i efikasniji.
ji. Klikom na Start dugme pokreće se prozor Start
tart menija odakle vode
linkovi ka svim bitnim resursima jednog računara i operativnog sistema. Generalno je
podeljen na tri celine koje je vrlo lako uočiti odmah po nj njegovom
egovom pokretanju. Leva strana
Start menija pripada programima i aplikacijama u računaru i može se lako prilagoñavati
korisničkim
ničkim potrebama. Desna strana S Start
tart menija je namenjena sistemskim podešavanjima
podeš
i upravljanju rada samog g sistema. Kao treća celina se izdvaja Search opcija (opcija za
pretraživanje računara)) koja omogućava brzu pretragu kroz računar i veliku uštedu
vremena u radu sa podacima
odacima koji se nalaze u njemu.

Leva strana Start menija je u potpunosti namenjena prilagoñavanju korisničkim potrebama
tako što je moguće konfigurisati listu programa koji će stalno biti na start meniju, zatim je
moguće koristiti listu skoro pokrenutih programa ili koristiti listu All Programs na kojoj se
nalaze svi programi koji su instalirani na računaru. Da bismo dodali neki program na listu
programa koji se stalno nalaze na Start meniju, neophodno je desnim klikom kliknuti na
ikonicu programa, a zatim na padajućoj listi odabrati opciju Pin to Start Menu.

Na taj način ćemo kreirati listu programa koje najčešće koristimo i koji će se uvek
pojavljivati na Start meniju. Dodatno prilagoñavanje je moguće korišćenjem opcije
Properties (desni klik na Start meni) u smislu broja stalno prikazanih programa i broja
programa
ograma koji su skoro korišćeni. Da bismo neki program uklonili sa liste, neophodno je da
kliknemo desnim klikom na ikonicu programa
programa, a zatim na opciju Unpin from Start Menu.
Menu
Listu skoro pokretanih programa operativni sistem automatski ažurira prateći korišćenje
koriš
programa od strane korisnika. Ovu listu je moguće ažurirati tako što se klikne desnim
tasterom miša na ikonicu programa
programa, a zatim odabere opcija Remove from the list.list Na slici
je dat primer prilagoñene leve strane Sta
Start menija potrebama korisnika.

Klikom na All Programs listu dobijamo prikaz svih instaliranih programa u računaru i
mogućnost njihovog pokretanja, odnosno korišćenja. Najčešće su programi i alati smešteni
u svoje foldere pa je neophodno pristupiti tom folderu da bi se došlo do odgovarajuće
ikonice za pokretanje programa. Jedan od najzanimljivijih foldera se naziva Accessories
(pomoćni alati) jer su u njemu smešteni skoro svi pomoćni alati i programi za rad sa
operativnim sistemom tj. za rad u njemu. Na sledećem primeru se vidi sadržaj Accessories
foldera na Start meniju.
Pri dnu Start menija je smeštena opcija pretraživanja računara koja omogućava relativno
brzo i efikasno pronalaženje potrebnih fajlova i dokumenata. Korišćenje opcije pretrage
(Search) je prilično jednostavno, dovoljno je da u tekstualno polje za pretragu unesete
pojam ili naziv dokumenta koji tražite. Operativni sistem će vam izlistati sve pojmove koji
se poklapaju sa unetim tekstom. Klikom na pronañeni pojam otvoriće se njegova destinacija
na računaru. Primer je dat na sledećoj slici.

Desna strana Start menija je namenjena radu sa operativnim sistemom i sa korisničkim
podešavanjima i podacima. Manje je konfigurabilna od leve strane Start menija, ali to i dalje
ne znači da se ne može prilagoditi potrebama korisnika. Koristeći ovaj deo Start menija
možemo pristupiti svim podešavanjima operativnog sistema koristeći opcije kao što su
Control Panel, Devices and Printers, Network itd. ili korisničkim podacima pomoću opcija
Documents, Pictures, Personal Folder itd. Desna strana se prilagoñava potrebama korisnika
preko opcije Properties (desni klik na Start meni), zatim klikom na Start Menu tab i klikom
na dugme Customize, nakon čega se otvara prozor za prilagoñavanje Start menija.
Neophodno je izvršiti selekciju prema potrebama i kliknuti na dugme OK da bi se promene i
primenile. Na slici je dat primer prozora za prilagoñavanje Start menija.

Možemo slobodno zaključiti da su radna površina, taskbar i Start meni vrlo efikasni u nameri
da olakšaju i ubrzaju rad korisnika na računaru, a samim tim i da ga učine efikasnim alatom
u svakodnevnom radu bilo u poslovnom ili privatnom okruženju.

Windows Explorer
Windows Explorer je ugrañena aplikacija (integrisana u operativni sistem) operativnog

sistema koja omogućava rad sa folderima i fajlovima na računaru. Ovakav tip aplikacija je
još poznat i kao File Manager.. Automatski se pokreće sa podizanjem operativnog sistema pa
nije potrebna nikakva naknadna akcija za njen rad. Omogućava različite načine prikaza fajl i
folder strukture kao i efikasan način rada sa samim podacima a u računaru. Po Default-u
D se
može pokrenuti i kroz Start meni koristeći Acces
Accessories
sories folder. Na slici je dat Default-ni
D
prikaz Windows Explorer-a u Windows 7 operativnom sistemu.
U svojoj novoj verziji donosi dosta izmen

izmena i poboljšanja u odnosu na prethodnike.
hodnike. Nešto od
poboljšanja uključuje opciju direktnog pretraživanja unosom naziva fajla koji se traži u polje
za pretraživanje, zatim poseduje ugrañenu dugmad New Folder, Burn, Share with (koja
omogućavaju brz i lak rad sa folderskom strukturom na h hard disku i uvek su vidljiva i
dostupni), Default-ni
ni pregled folderske strukture računar
računara,
a, opis samog foldera ili fajla itd.
Ali da počnemo ispočetka.

Alatna traka Windows Explorer--a je pretrpela velike izmene i u svojoj
ojoj novoj verziji je mnogo
prihvatljivija
vija krajnjem korisniku i lakša za svakodnevno korišćenje. Ubačena su i
prilagoñena dugmad na osnovu trenutno otvorenog prikaza u Explorer-u Explorer što nam
omogućava dinamičku promenu izgleda same alatne trake, tako da da, na primer,
primer pri prikazu
svih drajvova nemamo dugmdugme New Folder, ali čim zakoračimo u bilo koju foldersku
strukturu, ono postaje dostupno za upotrebu. Na slici je dat primer alatne trake u Windows
Exploreru.
Klikom na dugme Organize dobijamo mogućnost upravljanja našom fajl i folderskom

strukturom koristeći komande Cut, Copy, Paste, Edit i ostale. Takoñe, koristeći Organize
dugme imamo mogućnost odabira opcije Folder and serach option kojom možemo
dodatno konfigurisati i prilagoditi rad i izgled Windows ExploExplorer-a
a prema sopstvenim
potrebama, kao što je, na primer
primer, prikaz skrivenih fajlova i foldera, zatim
atim prikaz ekstenzije
fajlova i još mnogo toga.

Dugme Share with na alatnoj traci nam omogućava da na brz i efikasan način delimo naše
resurse preko mreže sa drugim korisnicima i računarima. Ova opcij
opcija
a je naročito korisna u
malim mrežama i kućnim okruženjima kada ne postoji centralizova
centralizovani
ni sistem upravljanja
resursima.
Klikom na Burn dugme na jednostavan način možemo naše podatke prebaciti na optičke
diskove i tako ih sačuvati na sigurnom mestu. Dovoljno je ubaciti odgovarajući optički disk u
drajv, kliknuti na Burn dugme i pratiti upustvo u nekoliko koraka da bi podaci
podac bili kopirani
na optički disk.
Windows Explorer u svom novom izdanju don donosi

osi novine i kada su u pitanju Default-ni
D
prikazi na fajl i foldersku strukturu. Klikom na dugme Change your view možemo izmeniti
način na koji su fajlovi i folderi prikazani. U odn
odnosu na prethodnu
hodnu verziju Windows Explorer-
Explorer
a, nova edicija omogućava prikaz veličine foldera u četiri različite veličine kao i prikaz
Content koji nije postojao u ranijim verzijama, kao što se vidi na sledećoj slici.
slici
Mogućnost različitog prikaza fajl i folder strukture je vrlo bitan kada korisnik radi sa velikim
količinama podataka i fajlova. Na sledećim slikama je dat uporedni pregled dva različita tipa
prikaza
kaza iste folderske strukture.

Još jedna novina nam je dostupna kroz ovu verziju Windows Explorer-a. a. Naime,
Naime radi se o
opciji Preview kojom je moguć pregled sadržaja fajlova direktno u okviru Windows
Explorer-a
a bez potrebe za pokretanjem dodatnih programa i aplikacija. Jednostavnim klikom
na ikonicu, opcija se ili uključuje ili isključuje. Dovoljno
oljno je kliknuti na sam fajl da bi njegov
sadržaj bio prikazan u Preview prozoru. Na sledećoj slici je dat prikaz Preview prozora.

Opcija Search (pretraživanje) je takoñe jedna od novih opcija ugrañenih u Windows Wind
Explorer i namenjena je brzom pretraživanju obeleženog foldera ili drajva. Opcija je vrlo
korisna pri potrebi pretraživanja vel
velike
ike količine fajlova i podataka i smeštena je u nastavku
adresnog bara. Koristi se tako što se u polje za pretragu unese traženi pojam,poja pri čemu
sistem automatski
ski započinje pretragu unosom prvog karaktera
karaktera.. Windows Explorer će izlistati
sve fajlove koji se slažu sa traženim pojmom. Na slici je dat primer korišćenja Serach S
opcije.

Po Default-uu Windows Explorer omogućava folder prikaz strukture računara što omogućava
brzo kretanje kroz foldersku h hijerarhiju
arhiju na računaru. Prikaz uključuje pregled Favorites
(omiljenih) foldera, zatim pregled Libraries (biblioteke) foldera i Computer (računar) foldera
uključujući sve drajvove na računaru. Folderska struktura je iizvedena
zvedena u vidu linkova pa je
dovoljan jedan klik da bi se otvorio sadržaj traženog foldera. Na sledećoj slici je dat primer
korišćenja folderske strukture račun
računara koristeći Windows Explorer.
Libraries folderi su folderi koji su vrlo slični standardnim folderima

folderima, ali poseduju jednu
razliku u odnosu na njih. Za razliku od standardnih foldera koji mogu prikazati samo onaj
sadržaj koji se nalazi u njima
njima, Libraries folderi imaju mogućnost prikaza sadržaja više v
foldera istovremeno. Windows 7 po D Default-uu ima četiri tipa Libraries foldera i to Documents
(dokumenta), Music (muzika), Pictures (slike) i Videos (video) foldere. Po pravilu Libraries
folderi imaju dve fizičkeke lokacije za čuvanje sadržaja. JJedna se nalazi alazi u ličnom folderu
korisnika i upućuje na pripadajući folder – na a primer: Documents folder kao Default-nu
D
lokaciju ima My Documents folder u korisničkom profilu. Druga fizička lokacija je Public
(javni) folderi za fajlove koji se žele deliti sa drugim korisnicima preko mreže. Primer je dat
na sledećoj slici.

Još jedna od novih opcija Windows Explorer Explorer-a je Default-ni ni prikaz informacija o
selektovanom fajlu, folderu ili drajvu. Opcija je korisna jer umanjuje potrebno vreme radi
pribavljanja informacija
ja o nekom fajlu
fajlu, kao što je njegova veličina, datum kreiranja, kada
kad je
modifikovan, verzija fajla itd. Sve informacije su date na jednom mestu i mogu se videti
„jednim“ pogledom. Da bi Windows Explorer prikazao dostupne informacije,
informacije dovoljno je
levim klikom
om obeležiti željeni fajl ili folder i informacije će automatski biti prikazane u
donjem delu prozora Windows Explorer
Explorer-a. Na slici je dat primer.

Rad sa pomoćnim programima i alatima
Da bi rad na računaru bio što efikasniji i lakši za krajnje korisnike, uz Windows 7 operativni
sistem dolazi i niz programa i alata koji omogućavaju korisnicima da koriste sve prednosti
novog operativnog sistema. Najveći deo, onaj koji će korisnici najčešće i koristiti, nalazi se
na Start meniju, All Programs lista, u folderu Accessories (pomoćni alati). Ostale programe i
alate je moguće pokrenuti kroz Control Panel ili koristeći menadžment konzole. U
Accessories folderu se nalazi dosta alata od kojih su Notepad, WordPad, Paint, Calculator i
drugi poznati iz ranijih verzija operativnih sistema, ali takoñe sadrži nove i poboljšane alate
kao što su Snipping Tool, Sticky Notes, Sync Center i druge. Na slici je dat primer sadržaja
Accessories foldera...
Jedan od najčešće korišćenih tekstualnih editora je Notepad. Njegova funkcija je

omogućavanje osnovnih radnji pri radu sa tekstom kao što je upis, menjanje i brisanje
sadržaja teksta. Nije namenjen, a samim tim i ne sadrži napredne funkcije za editovanje
teksta. Njegova glavna prednost se sastoji u tome što je vrlo jednostavan za upotrebu i što

je tekstualni fajl čitljiv na bilo kom operativnom sistemu uključujući tu i sisteme novijih
generacija na mobilnim ureñajima
ureñajima, kao što su Symbian i drugi. U Windows
indows 7 operativnom
sistemu dolazi u svojoj verziji 6. Notepad koriste svi, od početnika do profesionalaca.
Početnici ga najčešće koriste za osnovne potrebe kao što je upis delova teksta ili za
vežbanje rada sa tekstom dok ga profesionalci koriste u svrhu kreiranja ili editovanja
složenih komandnih skripti radi automatizacije ne
nekog
kog procesa ili rada računara. Na slici je
dat primer
imer izgleda Notepad programa.
Vrlo je jednostavan za upotrebu. D Dovoljno je pokrenuti ga, a zatim se može pristupiti unosu
tekstualnog sadržaja bez ikakvih dodatnih podešavanja. Koristeći alatnu traku programa
p
kliknuti na File meni da bismo dobili opcije čuvanja tekstualnog fajla koristeći komande Save
ili Save As. Razlika izmeñu ove dve komande se sastoji u tome što će klikom na komandu
Save dokument biti sačuvan na lokaciji koju smo odredili za čuvanje fajla, dok korišćenjem
komande Save As možemo isti tekstualni dokument sačuvati pod drugim imenom na istoj ili
različitoj lokaciji od orginala. Primer
rimer je dat na sledećoj slici
slici.

Takoñe, sadrži osnovne komande za editovanje tekstualnog sadržaja kao što su kopiranje,
premeštanje, brisanje, pretraga itd. smeštene na Edit meniju alatne trake. Ima mogućnost
štampanja dokumenata i podešavanja stranica za štampanje koristeći komande Print i Page
Setup na File meniju alatne trake, što je moguće videti na sledećem primeru.
WordPad je nešto napredniji tekstualni editor koji u sebi uključuje deo naprednih alata za
formatiranje teksta i grafike. U Windows 7 operativnom sistemu dolazi u novom,

poboljšanom izdanju u verziji 6. Za razliku od No
Notepad-a,
a, WordPad može sadržati Rich
R tekst
formatiranje i grafičke sadržaje.
Takoñe je vrlo jednostavan za upotrebu i mogu ga koristiti svi korisnici bez obzira na nivo
poznavanja rada na računaru. Ima napredniju alatnu traku, u odnosu na Notepad,
Notepad koja je
izuzetno pregledna i upotrebljiva. Sve opcije formatiranja teksta, čuvanja ili štampanja
dokumenta, pretraživanje teksta po odreñenim parametrima i ostale, nalaze se na Home
meniju alatne trake. Primer je dat na sledećoj slici.

Na View meniju alatne trake su smešteni alati za pregled dokumenta i njegovo
prilagoñavanje potrebama korisnika. Tu se nalaze alati za uveličavanje iili umanjivanje
prikaza, zatim opcije uključivanja ili isključivanja opcija lenjira i statusne trake u donjem
delu prozora programa, kao i opcije promene mernih jedinica sa kojima program radi.
Klikom na Ribbon opciju dobijamo mogućnost otvaranja novog dokumenta, opcije čuvanja
dokumenta, opcije štampanja i opciju slanja dokumenta koristeći E-mail program. Možemo
slobodno reći da WordPad ispunjava sve uslove da bude kvalitetan tekstualni editor.

Alat Sticky Notes je prvi put uveden sa Windows Vista operativnim sistemom pa je
nasleñen i u Windows 7 operativnom sistemu. Al Alat
at je vrlo jednostavan za korišćenje i
osnovna namena mu je da se omogući korisniku da na brz i lak način vrši zapis kratkih
poruka i podsetnika. Ovaj alat es koristi na svim nivoima poznavanja rada na računaru,
računaru od
potrebe za ostavljanjem poruka za jutarnj
jutarnje
e nabavke do potrebe za kreiranjem brzih
podsetnika poslovnih sastanaka i obaveza. Dovoljno je pokrenuti ga i uneti željeni tekst.
Primer je dat na sledećoj slici.

Alat poseduje dve jednostavne komande na svojoj alatnoj traci: kreraj novu poruku i zatvori
poruku. Sa leve strane je komanda za kreiranje nove poruke (može se koristiti i prečica
kombinacijom tastera Ctl+N na tastaturi), dok je sa desne strane komanda za zatvaranje
postojeće poruke. Primer je dat na sledećoj slici.
Takoñe, opcija sa donje desne strane poruke omogućava promenu oblika i veličine poruke.
Dovoljno je postaviti kursor miša na dato polje dok ne promeni izgled u strelice. Zatim,
kliknuti levim klikom i zadržati ga uz istovremeno pomeranje miša dok se ne dobije željeni
oblik poruke. Nakon toga, otpustiti levi klik miša i poruka će dobiti oblik koji smo joj
odredili. Alat omogućava i promenu boja poruka na jednostavan način. Dovoljno je desnim
tasterom miša kliknuti na samu poruku, a zatim sa padajućeg menija odabrati boju u kojoj
će poruka biti prikazana.

Fajl i folder
Šta je fajl, a šta folder?
Fajl je osnovni element pri radu sa datotekama. To je osnovna funkcionalna jedinica nekog
fajl sistema. Fajlovi se moguogu klasifikovati na osnovu sadržaja i namene, mogu biti ili jako
veliki ili vrlo mali. Osnovna merna jedinica odreñivanja veličine nekog fajla je bajt (B). Pošto
je bajt prilično mala merna jedinica
jedinica, u realnom radu se koriste njene veće merne jedinice
kao što su kilo-bajt
bajt (KB), mega
mega-bajt (MB), giga-bajt (GB) i tera-bajt
bajt (TB). Odnosno 1KB ima
1 000 bajta, 1MB ima 1 000 000 bajta, 1GB ima 1 000 000 000 bajta itd. Svakom fajlu je
dodeljeno neko ime. Naziv fajla može biti vrlo dugačak – do 255 karaktera i ne može m
sadržati neke specijalne znakove kao što su: / \ : * ? “ <> |. Svaki fajl u sebi sadrži neke
korisne podatke, kao što na primer list papira sadrži neki tekst ili grafiku. Takoñe, fajl može
da bude i prazan kao što i list papira može biti prazan tj. bez ikakvog sadržaja. Jedan fajl u
sebi može sadržati ogromne količine podataka koji bi realno zauzeli prostor na više desetina
strana pa čak i stotine strana papira. Svaki fajl ima još jedan vrlo bitan parametar koji se
naziva ekstenzija. Ekstenzija je d dodatak
odatak nazivu svakog fajla koja precizno odreñuje
pripadnost
nost svakog fajla, odnosno kojim programom ili aplikacijom je taj fajl kreiran i kroz
koju će biti korišćen. Ekstenzija je data u obliku tačke sa dodatkom tri karaktera odmah
nakon naziva fajla. Ekstenzija
nzija omogućava operativnom sistemu da na brz i efikasan način
upravlja svakim fajlom na njemu. Na primer:
Upustvo za upotrebu – fajl bez ekstenzije

Upustvo za upotrebu.docx – fajl sa ekstenzijom .docx
Upustvo za upotrebu.pdf – fajl sa ekstenzijom .pdf
Danas je u upotrebi nekoliko hiljada različitih tipova fajl ekstenzija koje naravno nije
neophodno znati napamet.
pamet. Sam operativni sistem prepoznaje veliku većinu njih automatski,
automatski
ali za fajl ekstenzije koje su kreirane samo za specifične programe i aplikacije
aplikaci mora
postojati podrška operativnom sistemu u vidu instalacije tog specifičnog programa na
računaru. Samim tim procesom operativni sistem dodaje nove fajl ekstenzije na svoju listu i
nastavlja
tavlja da automatski upravlja njima. Svaki fajl je takoñe grafički predstavljen
p u
operativnom sistemu ikonicom pripadajućeg programa. Na sledećoj slici su dati primeri
nekih od najčešće korišćenih
rišćenih programa i aplikacija
aplikacija.
Po Default-uu prikaz fajl ekstenzija je skriven da bi se olakšao rad korisnika. Da bismo

bi
omogućili opciju
pciju prikaza fajl ekstenzija na računaru
računaru, neophodno je promeniti odreñena
podešavanja u Windows Explorer
Explorer-u. Prvo pokrenemo Windows Explorer klikom na Computer
ikonicu (na desktopu ili na Start meniju)
meniju), a zatim na prozoru Windows Explorer-a
Explorer kliknemo
na Organize meni. U padajućoj listi kliknemo na opciju Folder and serach options. U

novootvorenom
otvorenom prozoru kliknuti na tab (odeljak) View. Zatim treba pronaći ronaći i odčekirati
(deselektovati) opciju Hide extensions from known file types i nakon toga zatvoriti sve
prozore. Nakon toga operativni sistem će automatski prikazivati ekstenzije svih fajlova na
računaru. Da biste ponovo sakrili ekstenzije
ekstenzije, ponovite isti postupak s tim što treba čekirati
(selektovati) datu opciju. Primer
rimer je dat na sledećoj slic
slici.
Da bismo imali mogućnost pregleda dodatnih informacija o samom fajlu, kao što je veličina
fajla, kad je kreiran i menjan i ostale informacije koje nas interesuju, moramo
amo da prebacimo
u Windows Explorer-u u tip prikaza na Details opciju kao što je dato u sledećem primeru.
primeru

Folder ili fascikla
ascikla je orgnizaciona jedinica u kojoj se nalaze fajlovi ili drugi folderi.
Namenjena je boljoj organizaciji podataka na računaru radi lakšeg arhiviranja i pretrage
samih podataka. Za razliku od fajlova, folderi n nemaju
emaju nikakve ekstenzije i koriste
kori samo
nazive. Nazivi takoñe mogu sadržati mnogo karaktera
karaktera, ali su neki od njih nedostupni kao i
za nazive
e fajlova, na primer: / \ : * ? “ <> |. Svi folderi su grafički prikazani pripadajućim
ikonicama, ali opcija prikaza ima mogućnost promene pa je korisnik može prilagoditi svojim
svo
potrebama. Na slici je dat Default
efault-ni izgled foldera u Windows 7 sistemu.
U Windows operativnim sistemima folderi su organizovani prateći strukturu vertikalne

hijerarhije jer takav pregled omogućava bržu i lakšu pretragu podatak podataka.
a. Šta predstavlja
vertikalna hijerarhija?
rarhija? Najkraće rečeno
rečeno, to je sistem koji je zasnovan na principu kreiranja
podfoldera počevši od početnog (takozvanog ROOT)) foldera i nastavlja se po nivoima
hijerarhije. Naravno, ne postoji nikakva obaveza niti ograničenje kako organizovati
foldersku strukturu na računaru
računaru, ali upotrebom velikih količina podataka dolazimo do
potrebe što optimalnije folderske strukture jer se mnogo manje vremena i resursa gubi na
traženje
raženje odreñenog fajla ili foldera. Kroz sledeći primer će bitii mnogo jasnije o čemu se radi.
radi
rarhije i broj kreiranih pod

Broj nivoa hijerarhije podfoldera
foldera u njima je teoretski ograničen,
ogr ali pri
praktičnom radu sa računarom vrlo teško da će vam zatrebati i priblližan broj broju
ograničenja. Pravilno definisana i organizovana struktura je jedan od preduslova efikasnog

rada na računaru pa bi zbog toga trebalo obratiti pažnju na njeno kreira
kreiranje
nje i optimizaciju.
Sa Windows 7 sistemom dolaze predefinisani folderi za čuvanje različitih fajlova kao što su
dokumenta, slike, muzika, video itd. Nalaze e se u pripadajućem folderu korisnika pa ih
svakako treba koristiti za čuvanje svojih podataka.
Folderi (i fajlovi) mogu biti podeljeni na dva tipa: na standardne i na skrivene. Standardni
folderi su svi oni folderi koje možete videti bilo gde na računaru. Skriveni folderi po Default-
D
u nisu vidljivi krajnjem korisniku jer je njihova namena da budu korišćeni korišće od strane
operativnog sistema, a ne od strane kokorisnika. Na taj način se izbegavaju situacije slučajnog
brisanja ili menjanja dela sadržaja foldera ili celog foldera što bi dovelo do nestabilnosti pa
čak i do nemogućnosti rada samog sistemasistema, a samim tim i računara.. Skriveni
Skri folderi su
označeni bleñom bojom od standardnih pa ih je lako razlikovati.
Da bismo omogućili opciju prikaza skrivenih foldera na računaru

računaru, neophodno je promeniti
odreñena podešavanja u Windows Explorer
Explorer-u. Prvo pokrenemo Windows Explorer klikom na
Computer ikonicu (na desktopu ili na Start meniju)
meniju), a zatim na prozoru Windows Explorer-a
Explorer
kliknemo na Organize meni. U padajućoj listi kliknemo na opciju FoFolder
lder and serach options.
U novootvorenom prozoru kliknemo na tab View. Pronaći ćemo i čekirati (selektovati) opciju
Show hidden files, folders and drives i odčekirati opciju Hide protected operating
system files. Nakon toga zatvaramo sve prozore i skrivenini folderi će postati vidljivi.
Da bismo mogli uspešno da radimo sa fajlovima i folderima, neophodno je da se upoznamo

sa osnovnim komandama koje omogućavaju upravljanje podacima na računaru. Set nekih
osnovnih komandi bii se sastojao od komandi: Cut (i (izdvojiti ili iseći), Copy (kopirati),
(k Paste
(dodati ili nalepiti), Rename
ame (p
(preimenovati), Save (sačuvati), Delete (obrisati), New folder
(novi folder) itd. Bitno je napomenuti da se većina osnovnih komandi nalazi na padajućoj
listi do koje dolazimo desnim klikom na fajl ili folder nad kojim želimo vršiti neku od radnji.
radnji

Upotrebom komande Cut, a zatim komande Paste na drugoj lokaciji bukvalno smo naredili
računaru da premesti obeleženi fajl ili folder na datu lokaciju. Znači da na računaru postoji
samo jedna kopija tog fajla ili foldera samo što je premeštena na drugu lokaciju na
računaru, odnosno hard disku. Ovu komandu je moguće izvršiti nad više selektovanih
fajlova ili foldera
dera istovremeno koristeći pritisnut taster Shift (za više uzastopnih fajlova ili
foldera) ili taster Ctrl (za odabir pojedinačnih fajlova ili foldera) dok se vrši selekcija klikom
na levi taster miša.
Upotrebom komande Copy, a zatim komande Paste bukvalno se vrši kopiranje

selektovanog fajla ili foldera. Znači da posle izvršene komande
komande, na računaru će postojati
minimalno dve kopije istog fajla ili foldera. Treba naglasiti da nije moguće postojanje više
fajlova ili foldera sa istim imenom na jednoj lokaci
lokaciji.
ji. Moguće je postojanje više fajlova ili
foldera istog naziva, ali oni onda moraju biti čuvani na različitim lokacijama na računaru,
računaru
odnosno hard disku. Takoñe, ovu komandu je moguće izvršiti nad više selektovanih fajlova
ili foldera istovremeno koristeći pritisnut taster Shift (za više uzastopnih fajlova ili foldera) ili
taster Ctrl (za odabir pojedinačnih fajlova ili fold
foldera)
era) dok se vrši selekcija klikom na levi
taster miša.
Klikom na komandu Rename na padajućoj listi selektovanog fajla ili foldera omogućava se
opcija njegovog preimenovanja a.. Dovoljno je uneti novi naziv u predivñeno polje i pritisnuti
taster Enter na tastaturi da bi naziv fajl
fajla ili foldera bio izmenjen. Po Default
efault-u Windows
Explorer vrši abecedno slaganje fajlova i foldera pa ih je i na taj način moguće pronalaziti ili
kreirati.
Komanda Delete (brisanje)

risanje) sama po sebi sve govori. Namena ove komande je uklanjanje
neželjenih fajlova i foldera sa računara čime se ujedno i oslobaña slobodan prostor na hard
disku za nove podatke. Neophodno je prvo izvršiti selekciju fajla ili foldera koristeći levi klik
miša, zatim desnim klikom otvoriti padajuću listu i kliknuti na opciju Delete da bi fajl ili
folder bio obrisan. Moram napomenuti da obrisan fajl ili folder nije odmah trajno uklonjen sa
računara, nego je premešten u korpu za otpatke ((Recycle Bin)) koja se nalazi na desktopu
računara. Namena korpe za otpatke je sprečavanje slučajnog brisanja podataka ili kasnija
restauracija
ja već obrisanih fajlova. Da bi biste
ste fajl ili folder trajno obrisali sa računara,
računa

neophodno je da nakon operacije brisanja ispraznit
ispraznite
e korpu na računaru tako što ćete će
desnim klikom na ikonicu korpe pokrenuti padajuću listu i na njoj odabrati opciju Empty
Recycle Bin.. Sistem će još jednom zatražiti potvrdu da želite obri
obrisati
sati sadržaj korpe.
k Klikom
na OK dugme dajete potvrdan odgovor i fajlovi ili folderi su trajno obrisani sa računara.
Opcije Save i Save As nisu dostupne kroz padajuće liste

liste, već se nalaze na alatnim trakama
programa i aplikacija. Namena im je kreiranje novih sačuvanih dokumenata ili čuvanje
promena u već postojećim dokumentima. Save As opciju treba koristiti kada kreirate
dokument različitog naziva ili kada je sadržaj dokumen
dokumenta ta menjan u odnosu na orginal.
Primer korišćenja ovih komandi
ndi je dat u sledećem primeru.

Deljenje foldera
Deljeni folderi omogućavaju deljenje zajedničkih resursa preko mreže kao što su
dokumenta,
menta, prezentacije, aplikacije itd. Prednost deljenih foldera se ogleda u tome što
korisnik ne mora biti logovan na lokalni računar da bi pristupio i koristio resurse koji se
nalaze u deljenim folderima. Takoñe, korisnik može pristupiti deljenom resursu koji je
hiljadama kilometara daleko
eko i obavljati deo posla kao da se nalazi u istoj kancelariji gde i
deljeni folder. Treba napomenuti da deljenje preko mreže ne može biti konfigurisano nad
pojedinačnim ili grupom fajlova. Deljenje je moguće konfigurisati samo nad folderom ili
drajvom.
U Windows 7 operativnom sistemu deljeni folder možemo konfigurisati na tri različita načina
i to:
1. metodom osnovnog deljenja foldera,

2. metodom naprednog deljenja i
3. metodom javnih foldera.
Metoda osnovnog deljenja foldera
Metoda osnovnog deljenja foldera je najjednostavnija metoda jer omogućava da folder bude
deljen na brz i efikasan način.. Da bi
biste koristili ovu metodu deljenja, dovoljno je da desnim
tasterom miša kliknete na folder koji želite da delite delite, a zatim na opciju Share with.
Windows 7 će automatski kreirati deljeni naziv foldera foldera, ali se Share i NTFS ovlašćenja
moraju manuelno konfigurisati. Share with opcija nam nudi četiri mogućnosti nosti i to: opcija
Nobody (da folder ne delimo ni sa kim), opcija Homegroup – read (da delimo folder s tim da
ostali korisnici imaju samo Readead ovlašćenja), opcija Homegroup – read/write (da delimo
folder pri čemu korisnici
ici imaju W
Write
rite ovlašćenja) i opcija Specific people (deljenje foldera sa
odreñenim korisnicima).

Metoda naprednog deljenja foldera
Metoda naprednog deljenja foldera je namenjena većoj kontroli ovlašćenja i uticaja na to ko

šta može da uradi sa deljenim folderom i njegovim sadržajem. Prilikom korišćenja napredne
metode deljenja manuelno se moraju konfigurisati sledeće opcije: deljeni naziv foldera,
maksimalan broj istovremenih konekcija na deljeni folder, opcije keširanja i konfigurisanje
ovlašćenja.
Da bismo delili neki folder metodom naprednog deljenja (Advanced Sharing), neophodno
je desnim klikom kliknuti na folder koji želimo da delimo, a zatim na padajućoj listi kliknuti
na opciju Properties. U novootvorenom prozoru kliknuti na tab Sharing, a zatim na dugme
Advanced Sharing. Primer je dat na sledećoj slici.
U Advanced Sharing prozoru neophodno je čekirati opciju Share this folder, zatim uneti
naziv foldera pod kojim će se videti preko mreže, nakon čega treba kliknuti na dugme
Permissions (ovlašćenja) da bismo definisali pravila pristupa tom folderu preko mreže.

missions prozoru se vidi da po D
Na Permissions Default-u grupa Everyone e (svi) ima dozvoljena Read
(čitati) ovlašćenja. Neophodno je dodati nove korisnike na listu ovlašćenja da bi imali pravo
pristupa i modifikovanja fajla, odnosno ovlašćenje Full Control (puna kontrola). Da bismo
bi
dodali nove korisnike na listu, moramo klikn
kliknuti
uti na Add (dodati) dugme pri čemu se pokreće
novi prozor za odabir korisnika. U njemu uneti naziv korisnika (korisnik kome se s dodeljuju
ovlašćenja mora prethodno
hodno biti konfigurisan na računaru) i kliknuti na dugme Check Names.
Ako sistem uspešno pronañe ko korisnički nalog na računaru, naziv unetog korisnika biće
podvučen donjom om crtom i možemo kliknuti na OK dugme da bi korisnik bio dodat na listu
ovlašćenja.

U sledećem koraku nam je ostalo da definišemo n nivo
ivo ovlašćenja za korisnika kog
ko smo dodali
na listu. To ćemo uraditi tako što ćemo kliknuti na korisnički nalog da bi
bismo
smo ga obeležili, a
zatim na drugoj polovini Permissions prozora čekirati opciju Full Control u koloni Allow
(dozvoliti). Nakon toga kliknuti na OK dugme da bi bismo završili proces deljenja
del foldera i
dodele Share ovlašćenja za datog korisnika. Pr

Pošto je folder sada deljen preko mreže
mreže, ostaje nam da definišemo i sigurnosna pravila
pristupa, takozvana NTFS ovlašćenja, što ćemo uraditi na sličan način. Na Properties
prozoru foldera kliknuti na tab Security, a zatim na dugme Edit, kao što se vidi u sledećem
slede
primeru.
Na Edit prozoru neophodno je da ponovimo postupak dodavanja korisničkog naloga kao što
smo to uradili malopre sa Share ovlašćenjima. Nakon što je korisnički nalog dodat na listu
ovlašćenja, neophodno je obeležiti korisnički nalog
nalog, a zatim mu u donjem delu prozora
dodeliti Modify (menjati) ovlašćenje u koloni Allow. Primer je dat na sledećoj slici.
slici

Sve prozore
ore zatvoriti klikom na du
dugme OK. Na a taj način smo završili sa konfigurisanjem
deljenog foldera i definisani korisnik će imati pravo i mogućnost korišćenja datog foldera
preko mreže.
Metoda javnih foldera
Metoda javnih foldera omogućava svim korisnicima koji imaju nalog na loka lokalnom
lnom računaru ili
na računaru koji je na mreži da pristupi javno deljenim folderima i njihovom sadržaju.
Opcija
pcija Public folder sharing po D
Default-uu nije uključena, meñutim fajlovi koji se nalaze u tim
folderima su dostupni svim korisnicima na lokalnom računračunaru
aru i mogu se lokalno logovati na
njega. Na slici su prikazani javni folderi na Window
Windows 7 sistemu.

Moram napomenuti da opcija deljenja prek prekoo mreže mora biti dozvoljena u Firewall
F
podešavanjima.. Klikom na link Allow a program or future through Windows firewall
dobijamo mogućnost provere i konfigurisanja opcije deljenja folde
foldera
ra u Windows Firewall-u.
F
Da bi korisnici preko mreže mogli da pristupe lokalnim deljenim resursima
resursima, opcija File and
Printer Sharing mora biti čekirana.

Windows Media centar i Windows Media plejer
Windows Media centar
Windows Media centar je rešenje

ešenje po principu sve u jednom - sa jednog mesta je moguće
gledati TV program, DVD filmove, slušati omiljenu muziku, kreirati plej liste itd. Namena mu
je da se krajnjem korisniku omogući pun multimedijalni doživljaj na računaru bez neke
velike potrebe za stalnim podešavanjem, konfiguris
konfigurisanjem,, kliktanjem miša... Windows
Media centar ima ugrañenu u podršku za daljinsku kontrolu tj. daljinske upravljače tako da je
užitak potpun. Trebalo bi naglasiti da je pre početka korišćenja Media centra neophodno
instalirati sve prateće drajvere multimedijalnog h hardvera,
ardvera, TV/FM kartice, eksterne TV
ureñaje, daljinske prijemnike itd.
Windows Media centar se pokreće kroz Start meni klikom na njegovu pripadajuću ikonicu.
Odmah po pokretanju Media centra program će zatražiti da se izvrši njegovo konfigurisanje i
podešavanje, u smislu podešavanja TV/FM kanala, odabira lokacije čuvanja muzike, slika,
filmova itd. Vrlo je jednostavan za korišćenje i nakon početnog podešavanja preostaje da se
prepustimo potpunom užitku jednog multimedijalnog c centra.
Kliknuti na dugme Express da bi bismo omogućili automatsku detekciju i podešavanje

neophodnih parametara za rad programa.
Nakon završenog početnog podešavanja preostaje nam da po počnemo

čnemo sa korišćenjem
programa i njegovih mogućnosti odabirom neke od ponuñenih opcija. Primer je dat na
sledećoj slici.

Windows Media Player
Windows Media Player dolazi u svojoj 12 12. verziji i namenjen je korišćenju multimedijalnog
sadržaja kao što je muzika, filmovi itd. Može se pokrenuti koristeći prečicu na Start meniju
ili na taskbaru.
u. Prilikom prvog pokretanja aplikacija će zatražiti da se definišu
konfiguraciona podešavanja.. Dat
Date su dve mogućnosti: Recommended settings (preporučena
podešavanja) ili Custom settings (prilagoñena podešavanja). Klikom na Custom settings
dobijamo mogućnost da izvršimo odabir podeš
podešavanja koja
oja odgovaraju našim potrebama.

Nakon selekcije odgovarajućih ih opcija kliknuti na Next dugme da bi bismo
smo nastavili sa
konfigurisanjem plejera i njegovim korišćenjem. Na sledećem prozoru obeležiti opciju Make
Windows Media Player the default music and video player kojom smo mo definisali da
Windows Media Player bude podrazumevani plejer za muziku i video fajlove na računaru.
Kliknuti Next dugme. U prozoru za definisanje opcije Online Store čekirati opciju Don’t
setup a store now i kliknuti na Finish dugme da bibismo završili sa konfigurisanjem plejera.
Nakon nekoliko trenutaka
enutaka pokrenuće se glavni prozor Windows Media Player layer-a i možemo
početi sa njegovim korišćenjem.

Na glavnom prozoru plejera, sa njegove leve strane, data je mogućnost pretraživanja i
pokretanje biblioteka po sadržaju, uključujući. plej liste, foldere Music, Videos, Pictures i
Recorded TV.

Sa gornje desne strane glavnog prozora data je mogućnost odabira neke od akcija kao što
su puštanje sadržaja (Play dugme), rezanje sadržaja na optičke diskove (Burn dugme) i
opcija sinhronizacije (Sync dugme) izmeñu plejera i eksternog
sternog ureñaja kao što je iPod itd.
Klikom na neku od opcija dobijaju se dodatne mogućnosti korišćenja. Na dnu glavnog
prozora plejera smeštene su osnovne komande za upravljanje multimedijom:
multimedijom Start, Stop,
Pause, komanda jačine zvuka itd
itd.
Kreiranje i korišćenje plej lista je vrlo jednostavno. Dovoljno je kliknuti na Playlists

biblioteku, a zatim kliknuti na dugme Create playlist (kreirati plej listu) na alatnoj traci.
Nakon toga pojaviće se polje za unos naziva plej liste gde treba uneti naziv liste. Postupak
Postupa
se može ponoviti neograničen broj puta. Primer je dat na sledećoj slici.
Nakon kreiranja plej liste možemo početi sa dodavanjem njihovog sadržaja (pesme).
Sadržaj se dodaje tako što se jedan ili više fajlova istovremeno prevuče (nad obeleženim
fajlom ili fajlovima, kliknuti levim klikom miša, zadržati klik uz istovremno prevlačenje do
destinacije, nakon čega treba otpustiti levi taster miša) u deo polja Windows Media Player-a
sa desne strane glavnog prozora. Primer je dat na slici.

Takoñe, plejer je dodatno moguće konfigurisati korišćenjem Options prozora koji možemo
pokrenuti klikom na Organize dugme na alatnoj traci. Options prozor sadrži dosta
konfiguracionih podešavanja koja su postavljena za optimalne perfomanse samog plejera
što ne znači da ih nije moguće menjati.

Paint i Snipping Tool alati
Paint
Paint je osnovni grafički editor namenjen radu sa grafičkim sadržajem na računaru. U

Windows 7 sistemu dolazi u novoj i poboljšanoj verziji što mu i dalje omogućava visoko
mesto na listi popularnosti kod krajnjih korisnika. Primena mu je višestruka - od kreiranja
slika do osnovne obrade istih. Paint program koriste svi, od početnika i dece koji se
upoznaju sa prvim koracima u radu sa ovim programom i grafikom na računaru uopšte, do
profesionalaca koji ga najčešće koriste kao dodatni alat pri čuvanju sadržaja radne površine
u vidu slika - takozvano kreiranje Print Screen-a. Paint alat se nalazi na Start meniju u
folderu Accessories. Prilikom pokretanja programa otvoriće se njegov glavni prozor. Primer
je dat na sledećoj slici.
Kao što je moguće videti na primeru, program definišu dve celine: celina sa alatima za
crtanje (alatna traka) i celina namenjena crtanju izvedena u obliku papira. Celina
namenjena crtanju je promenljivih dimenzija što omogućava prilagođavanje trenutnim

potrebama korisnika. Da bismo promenili dimenzije površine za crtanje, neophodno je da
kursor miša postavimo na jednu od ivičnih tačaka označenih kvadratićima. Oblik kursora će
se promeniti u strelice pri čemu nam program stavlja do znanja da smo kursor miša
postavili na odgovarajuće mesto. Nakon promene oblika kursora miša kliknemo levim
klikom i zadržimo ga uz istovremno pomeranje miša na jednu od strana. Oblik i dimenzije
površine za crtanje će automatski pratiti pomeranje miša. Po određivanju oblika otpustiti
levi klik miša.
Sledeći korak nakon određivanja oblika i veličine radne površine je izbor alata, boje i oblika
za crtanje. To ćemo uraditi tako što ćemo prvo kliknuti na ikonicu olovke (Pencil), a zatim
ćemo izvršiti odabir boje klikom na neku od boja na Color odeljku. Nakon toga možemo
početi sa crtanjem po radnoj površini. Primer je dat na slici.

Program, osim crtanja takozvanom slobodnom rukom, omogućava i unos predefinisanih
geometrijskih oblika da bi nam što više olakšao i ubrzao posao. Postupak korišćenja je vrlo
sličan prethodnom, odnosno neophodno je kliknuti na željeni geometrijski oblik, zatim
odabrati boju i može se pristupiti njegovom crtanju na radnoj površini. Uneti geometrijski
oblik je moguće premeštati po radnoj površini tako što se kursor miša postavi na ivične
tačke oblika pri čemu će promeniti oblik u mali krstić. Nakon toga kliknemo levim tasterom
miša i zadržimo levi klik uz istovremno pomeranje oblika po radnoj površini. Nakon
premeštanja geometrijskog oblika otpustiti levi klik miša.
Unetim geometrijskim oblicima i oblicima koji su nacrtani slobodnom rukom je moguće

menjati boju pozadine, dok se boja okvirne linije bira prilikom početnog odabira alata za
crtanje. To ćemo uraditi tako što ćemo kliknuti na alat Fill with color, zatim odabrati
željenu boju i kliknuti na unutrašnjost oblika. Program će automatski odrediti ivice
nacrtanog oblika i popuniti ga odgovarajućom bojom. Primer je dat na sledećoj slici.

Program omogućava unos različitih tipova linija klikom na Brushes (četkice) dugme i
odabirom neke od ponuđenih. Takođe, omogućava odabir debljine linije klikom na Size
(veličina) dugme. Postupak je sledeći: kliknemo na Pencil alat, zatim klikom na Brushes
dugme odaberemo tip linije koji ćemo koristiti, a zatim klikom na Size dugme odredimo
debljinu linije. Nakon toga kliknemo na odeljak Colors da bismo odabrali boju i možemo
početi sa crtanjem.
Program omogućava i unos teksta, što ćemo uraditi klikom na alat Text, zatim odabirom
boje kojom će tekst biti ispisan i možemo pristupiti pisanju na radnoj površini.

Ukoliko se želi menjati font slova, njihova veličina i primeniti ostala podešavanja, prilikom
odabira alata Text dobija se dodatni alat za konfigurisanje teksta na kom možemo uraditi
dodatni odabir fonta, veličine, tipa itd.
Pošto smo završili sa crtanjem i pisanjem teksta, neophodno je da to sačuvamo kao sliku
negde na računaru. To ćemo uraditi tako što ćemo kliknuti na Ribbon dugme i odabrati
opciju Save. Otvoriće nam se novi prozor gde određujemo gde će naša slika biti sačuvana i
pod kojim nazivom. Dovoljno je kliknuti na ikonicu Pictures sa leve strane prozora da
bismo odredili destinaciju čuvanja, dok u predviđeno polje File name moramo uneti naziv
slike koju smo kreirali. Nakon unosa naziva kroz padajuću listu Save As type, biramo
format slike u kom će biti sačuvana. Najčešće korišćeni formati su JPG, BMP i PNG. Nakon
odabira kliknuti na dugme Save da bi slika bila sačuvana na računaru.

Ukoliko želimo da izdvojimo neki deo crteža, to ćemo uraditi tako što ćemo kliknuti na alat
Select, zatim uokviriti oblik koji želimo da izdvojimo i desnim klikom kliknuti unutar
selektovanog polja. Na padajućoj listi odabrati opciju Copy. Zatim kliknemo na Ribbon
dugme na alatnoj traci na opciju New. Program će nas pitati da li želimo da sačuvamo
promene, pri čemu treba kliknuti na dugme Don’t Save. U sledećem koraku neophodno je
kliknuti na alat Paste pri čemu će se pojaviti samo selektovani objekat. U ovom trenutku
smo uradili veći deo zadatka. Ostalo je još da izdvojeni objekat sačuvamo kao zasebnu
sliku. To ćemo uraditi tako što ćemo kliknuti na Ribbon dugme na alatnoj traci, a zatim
kliknuti na opciju Save As. Odabrati lokaciju i novi naziv fajla kao u malopređašnjem
primeru.

Snipping tool
Snipping tool alat je jedna od novina i poboljšanja u Windows 7 operativnom sistemu i

namenjen je „hvatanju“ sadržaja radne površine, odnosno desktopa. Najviše ga koriste
profesionalci u svom svakodnevnom radu radi kreiranja upustava, lakšeg dijagnostikovanja
problema, ali ga takođe mogu koristiti svi za kreiranje slika, snimanje sadržaja desktopa itd.
Vrlo je jednostavan za korišćenje i nalazi se na Start meniju u folderu Accessories. Prilikom
pokretanja programa dobija se alat kojim se vrši selekcija površine koja se želi „uhvatiti“.
Primer pokrenutog programa je dat na sledećoj slici.
Klikom na strelicu pored dugmeta New dobijamo dodatne mogućnosti rada sa ovim
programom. Naime, program nam nudi nekoliko predefinisanih načina „hvatanja“ sadržaja
desktopa, od punog prikaza do manuelnog određivanja veličine i pozicije polja za
„hvatanje“.

Nakon odabira tipa „hvatanja“ sadržaja desktopa, neophodno je kliknuti na New dugme da
bi se dobio alat za određivanje veličine i pozicije polja za „hvatanje“. Nakon pokretanja
opcije dovoljno je obeležiti željenu oblast što ćemo uraditi tako što postavimo kursor miša
pored željenog objekta, zatim kliknemo levim tasterom miša, zadržimo levi klik uz
istovremeno pomeranje miša oko objekta „hvatanja“. Nakon što je objekat obuhvaćen
poljem za snimanje, treba otupstiti levi taster miša. Program će automatski otvoriti novi
prozor sa „uhvaćenim“ sadržajem. Primer je dat na sledećoj slici.
Program omogućava dodatno osnovno editovanje sadržaja u smislu unosa dodatnog

tekstualnog zapisa, njegovog brisanja ili slanja „uhvaćenog“ sadržaja putem E-mail-a. Da
bismo sačuvali „uhvaćeni“ sadržaj kao sliku, neophodno je kliknuit na File meni, opcija Save
As, nakon čega u novootvorenom prozoru vršimo odabir lokacije za čuvanje, format i naziv

slike. Klikom na dugme Save program će „uhvaćeni“ sadržaj konvertovati u sliku i sačuvati
na navedenoj lokaciji.

Sistemska podeš
podešavanja
Da bi operativni sistem dao svoj maksimum

maksimum, neophodno ga je dodatno prilagoditi računaru
računa
na kom je instaliran jer se računari razlikuju po ugrañenom hardveru i njegovim
mogućnostima. Taj proces uključuje instalaciju odgovaraju
odgovarajućih
ćih drajvera, isključivanje
nepotrebnih
trebnih servisa i programa, prilagoñavanje grafičkog okruženja, konfigurisanje
komponenti računara tako da daju sv svoj maksimum mogućnosti itd. Pravilno konfigurisan
konfigu i
podešen operativni sistem će biti mnogo efikasniji u svom radu što se vidi kroz njegov brži i
stabilan rad osloboñen grešaka i zastoja, b
brži odziv programa i aplikacija itd.
Windows 7 operativni sistem se razlikuje od pret

prethodnih
hodnih operativnih sistema
sistem i po tome što
ima bolju podršku za rad sa različitim tipovima hardverskih komponenti i mogućnosti da iz
njih iskoristi maksimum. Takoñe je unapreñena i dodatno optimizovana podrška za rad više
aplikacija i programa istovremeno
istovremeno, bez velikog uticaja na ukupne pne perfomanse sistema.
Centralna tačka konfigurisanja, optimizacije i održavanja operativnog sistema i računara je
Control Panel.. Pokreće se klikom na pripadajuću ikonicu sa desne strane Start menija.
Control Panel
anel je ustvari zajedničko mesto na kom se nalaze prečice do svih bitnih
podešavanja jednog računara i operativnog sistema. Na slici je dat primer izgleda Control
Panel-a.

Sva podešavanja su grupisana po odreñenim celinama na osnovu nekih zajedničkih osobina
koje ta podešenja imaju. Da bismo
smo imali pregled svih podešavanja, neophodno je kliknuti na
opciju Category, a zatim na padajućoj listi odabrati op
opciju
ciju pregleda podešenja: Large Icons
I
(velike ikonice) ili Small Icons
cons (male ikonice). Klikom na jednu od te dve opcije dobija se
pregled svih dostupnih podešavanja
avanja u Control P
Panel-u.
U dodatku, neki od naknadno instaliranih programa, aplikacija ili drajvera dodaju svoje
ikonice u Control Panel
anel da bi se lakše pristupilo njihovom konfigurisanju i podešavanju. Neki
od tih programa bili bi programi
mi za rad sa grafičkim karticama, Dial-upup modemima,
mod zatim
kompleksni inženjerski
njerski programi kao što su AutoCad, AutoDesk i drugi, zatim programi za
konfigurisanje audio
udio i video kodeka na računaru i mnogi drugi. Da bismo pokrenuli neko od
podešavanja, dovoljno je kliknuti na pripadajuću ikonicu podešpodešavanja i sistem će vam
omogućiti pristup istom.
Jedno od najbitnijih podešavanja

avanja na računaru je svakako vreme. Podešavanje vremena
nije opcija koja odmah privlači pažnju krajnjih korisnika, ali je vrlo bitna
na za rad svakog
računara. Bez pravilno podešenog vremenskog intervala ni jedan računar ne bi mogao da
funkcioniše i kada bismo imali mogućnost da zaustavimo brojač na računaru,
računaru on bi se
momentalno isključio.. Vremenski brojač na računaru nije moguće zausta
zaustaviti
viti (na bilo kom
nivou – hardverskom ili softverskom)
softverskom), a da to nema direktnu posledicu po rad računara i
operativnog sistema. Dosta programa i aplikacija ugrañenih u sistem direktno zavise od
tačnog vremena ili datuma, zatim neki od naknadno instaliranih programa ne mogu pravilno
funkcionisati ako vreme i datum nisu korektno podešeni itd. Iz dosadašnjeg iskustva je

poznato da jedna od aplikacija za komunikaciju u realnom vremenu prestaje sa radom ako
je greška u vremenu veća od 15 min. Prilikom instalacije Windows 7 sistema moguće je
definisati tačno vreme i datum, odnosno vremensku zonu na osnovu koje će sistem
automatski generisati tačna podeš
podešavanja vremena, ali svakako moramo priznati da u
svakodnevnom radu postoje različite situacije koje vode ka pogreš pogrešno
no konfigurisanom
vremenu i koje će u jednom trenutku kreirati problem u radu računara. Opciji podešavanja
tačnog vremena, datuma i vremenske zone je moguće pristupiti na dva načina: klikom na
prikaz sata u System Tray-u
u taskbar
taskbara ili klikom na pripadajuću ikonicu Date and Time na
Control Panel-u.
Da bismo konfigurisali vreme i datum

datum, neophodno je kliknuti na dugme Change date and
time...,, nakon čega dobijamo mogućnost manuelnog definsanja tačnog vremena i datuma.
Promene se vrše tako što se klikne na odreñeni broj na datom kalendaru radi odreñivanja
datuma, a zatim se korišćenjem strelice na gore ili dole konfiguriše tačno vreme.

Da bismo konfigurisali vremensku zonu u kojoj se nalazimo
nalazimo, neophodno je kliknuti na
dugme Change time zone...
zone...,, a zatim sa ponuñene padajuće liste odabrati korektnu
vremensku
emensku zonu u kojoj se nalazimo
nalazimo.. Ova opcija je naročito bitna za poslovne korisnike koji
zbog
bog potreba posla moraju često da putuju i menjaju vremenske zone u kojima se nalaze.
Opcija Automatically adjust clock for Daylight saving time omogućava računaru da
automatski vrši prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno.
Jedna od novih opcija u Windows 7 operativnom sistemu je mogućnost konfigurisanja

dodatnih prikaza vremena u drugim vremenskim zonama. Naime, data je mogućnost
konfigurisanja dva dodatna časovnika koji će prikazivati vreme u drugim vremenskim
zonama. Da bismo konfigurisali
igurisali ovu opciju
opciju, neophodno je na prozoru Date and Time kliknuti
na tab Additional Clocks (dodatni časovnici) i u njoj čekirati obe opcije za dodatne
časovnike i odrediti im vremenske zone koristeći date padajuće liste. Vrlo korisna i

prekopotrebna opcija
ija poslovnim korisnicima. Primer korišćenja dodatnih časovnika je dat na
sledećoj slici.
Da bi operativni sistem uvek imao tačno vreme

vreme, on se automatski sinhronizuje sa Time
serverima preko Interneta. Time serveri su računari koji su zaduženi za konstantnokons
usklañivanje vremena sa atomskim časovnicima i prosleñivanje te informacije korisničkim
računarima. Klikom na tab Internet time na prozoru Date and Time dobijamo mogućnost
konfigurisanja ove opcije u smislu uključenja ili isključenja kao i definisanja
ja opcije sa kog
Time servera će računar preuzimati podatke o tačnom vremenu.
System
Klikom na System ikonicu na Control P

Panel-u
u dobijamo mogućnost konfigurisanja nekoliko
podešavanja kojima možemo bolje optimizovati rad računara. Neka od tih podešavanja
podeš bila
bi pregled osnovnih informacija o računaru, promena naziva računara i promena tipa
članstva računara (radna grupa ili domen), podešavanje naprednih mogućnosti,

podešavanje udaljenog pristupa računa
računaru, pregled perfomasni računara itd. Primer
Pr je dat na
sledećoj slici.
Ako kliknemo na opciju Change settings sa desne strane prozora, dobijamo mogućnost
promene naziva računara i mogu
mogućnost promene članstva računara u smislu promene naziva
radne grupe ili učlanjivanja u neki domen. Zatim
Zatim, mogućnost konfigurisanja udaljenog
pristupa na računar, kao i konfigurisanje naprednih opcija sistema. Sa leve strane prozora
su dati pojedinačni
dinačni linkovi ka datim podeš
podešavanjima.

Klikom na Change dugme dobijamo mogućnost unosa novog imena rač računara
unara i članstva
računara. Bitno je naglasiti da je prilikom promene ovih podešavanja nephodno restartovati
računar da bi ona bila i primenjena. Klikom na Advanced tab dobijamo mogućnost
prilagoñavanja grafičkog okruženja korisnika koje može biti od velike pomoći u situacijama
kada perfomanse hardverskih komponenti računara nisu na visokom nivou. Na ovaj način
možemo ubrzati rad operativnog sistema i aplikacija tako što ćemo isključiti korišćenje
nekih od vizuelnih efekata i opcija. Klikom na Settings dugme u odeljku odelj Perfomance
dobijamo mogućnost definisanja šta će od vizuelnih efekata i opcija biti korišćeno.
Jednostavnim čekiranjem ili odčekiranjem date opcije
opcije, konfiguriše se da bude ili ne bude
korišćena od strane operativnog sistema i aplikacija.

Power Options
Za korisnike
ke prenosnih računara (laptop, N
Notebook)
otebook) je naročito korisno konfigurisanje opcije
Power Options jer omogućava duži rad prenosnih računara na baterijskom napajanju.
Namena ove opcije je ušteda energije uz istovremeno što manji uticaj na rad i potrebe
korisnika. Ovo takoñe važi i za sve desktop računare koji su priključeni na rezervna
baterijska napajanja - u slučaju nestanka električne energije. Podeš
Podešavanje
avanje se konfiguriše
tako što se klikne na pripadajuću ikonicu na Control P Panel-u a zatimm odabirom neke od
ponuñenih opcija načina rada računara ili kreiranjem prilagoñenog načina rada potrebama
korisnika.

Odmah po pokretanju glavnog prozora Windows 7 nam daje mogućnost odabira izmeñu tri
načina rada računara i to: Balanced, Power Saver i High Perfomance.
Balanced (balansirani) način rada omogućava računaru korišćenje maksimalnih perfomnsi

u toku rada uz istovremeno čuvanje energije u periodima neaktivnosti rada na računaru.
Power Saver (čuvar energije) način rada čuva energiju tako štoto umanjuje ukupne
perfomanse računara i smanjuje osvetljenje ekrana omogućavajući na taj način duže
trajanje baterija, odnosno pomoćnog napajanja.
High Performance (visoke perfomanse) način rada računara omogućava maksimalno

iskorišćavanje svih perfomansi računara i njegovih
ovih mogućnosti. Ova opcija po Default-u
D nije
odmah vidljiva pa je neophodno kliknuti na strelicu pored opcije Show additional plans.
plans
Na slici je dat primer Power Options prozora.
Bilo koji od predefinisanih načina rada računara je moguće menjati i prilagoditi sopstvenim
potrebama klikom na opciju Change plan settings pored pripadajućeg načina rada. Na
novom prozoru treba kliknuti na opciju Change advanced power settings da bismo dobili
mogućnost finog podešavanja potreb
potrebe
e za energijom. Neophodno je kliknuti na svaku opciju
pojedinačno i odabrati odgovarajuće podeš
podešavanje koje odgovara našim potrebama. Na
primer, korisnik koji putuje automobilom sledeća 2h nije u mogućnosti d da
a koristi bežičnu

konekciju sa Internetom, ali mu je neophodno da baterija traje što duže. U takvim
situacijama treba isključiti bežični adapter jer je on jedan od većih potrošača energije. Na
taj način je produžio izdržljivost baterije i omogućio rad na laptopu u toku celog puta.
Primer konfigurisanja je dat na sledećoj slici.
Indexing Options
Indexing Options je još jedna od opcija koja omogućava brži rad na računaru. Osnovna
namena indeksiranja je omogućavanje što bržeg pronalaženja često korišćenih fajlova i
podataka. Podešavanje se pokreće pripadajućom ikonicom na Control Panel-u. Na glavnom
prozoru sistem će nam prikazati šta je od fajlova već indeksirano i daće nam mogućnost
menjanja opcija indeksiranja. Na slici je dat primer opcije indeksiranja.

Klikom na Modify dugme dobijamo mogućnost dodavanja ili uklanjanja lokacija sa kojih će
fajlovi biti indeksirani. Generalni savet
savet, a istovremeno i preporuka od strane Microsoft
kompanije, jeste da ne treba indeksirati kompletne hard diskove ili particije jer će lista
indeksiranih
ksiranih fajlova biti prevelika što vodi ka usporavanju odziva ove opcije. Treba
indeksirati samo one lokacije na kojima se nalaze najčešće korišćeni fajlovi i podaci.

Instalacija i deinstalacija programa
Windows 7 operativni sistem dolazi sa setom programa i alata koji su instalirani tokom
instalacije operativnog sistema. Ovaj set sadrži veliki broj programa i alata koji
omogućavaju krajnjim korisnicima efikasan i udoban svakodnevni rad na računaru. Set
uključuje programe za rad sa tekstom koristeći tekstualne editore Notepad, WordPad, Sticky
Notes i druge. Za rad sa grafikom je zadužen Paint, Snipping Tools i Windows Photo Viewer.
Za audio i video sadržaje Windows Media Center i Windows Media Player. Za rad sa
fajlovima i folderima Windows Explorer i mnogi drugi namenjeni konfigurisanju i održavanju
operativnog sistema na visokom nivou pouzdanosti i sigurnosti.
Meñutim, velika većina ovih programa i alata u sebi ima ugrañen osnovni set mogućnosti
koji nam dozvoljava rad na nivou kućnog okruženja. U poslovnom svetu zahtevi su mnogo
veći pa je neophodno instalirati dodatne aplikacije i programe koji su namenski
programirani da vrše odreñeni posao i u sebi sadrže mnogo više alata i mogućnosti za
obavljanje tog dela posla. Ima ih na hiljade i možemo slobodno reći da pokrivaju skoro sve
oblasti rada i života. Tu su inženjerski programi, programi za upravljanje velikim i
kompleksnim sistemima, programi za profesionalnu obradu fotografije, programi za učenje i
vežbanje, programi za profesionalnu obradu audio i video sadržaja, baze podataka i mnogi
drugi. Bilo koji od programa je neophodno naknadno instalirati na računar (operativni
sistem) da bi se on mogao i koristiti. Proces instalacije uglavnom zavisi od toga kako je on
kreiran od strane programera, ali veoma veliki broj programa koriste uobičajeni instalacioni
proces (instalacioni Wizard) koji omogućava primenu novog programa na operativni sistem
sa što je moguće manje zahteva za intervencijom od strane korisnika. Sledeći primer
instalacije je isključivo samo primer, a ne i pravilo po kome se instaliraju svi programi!
Proces instalacije
Proces instalacije programa najčešće započinje unosom optičkog diska (CD ili DVD) na kom
se nalazi program u drajv računara. Većina instalacionih procesa ima takozvanu Auto Run
(samopokretanje) opciju koja omogućava da nakon unosa diska u drajv sistem automatski
pokrene proces instalacije, što je korisniku vidljivo kao instalacioni prozor na radnoj površini
računara. Prilikom pokretanja AutoRun procesa pojaviće se sigurnosna opcija ugrañena u
Windows 7 sistem koja će tražiti dodatnu dozvolu od korisnika da instalacija bude
pokrenuta. Klikom na Yes dugme (samo ako ste sigurni u izvor programa koji se instalira)
korisnik odobrava da proces bude nastavljen. Opcija je uvedena iz sigurnosnih razloga jer
ogroman broj virusa i zlonamernog softvera koristi baš AutoRun opciju da bi se instalirao na
računaru i inficirao podatke na njemu ili menjao sistemska podešavanja. Na slici je dat
primer prozora za autorizaciju instalacije.

Nakon odobravanja da proces instalacije može nastaviti dalje dalje, na radnoj površini će se
pojaviti početni instalacioni prozor programa. Početni prozor je uglavnom informativnog tipa
i treba kliknuti na Next dugme da bi bismo nastavili sa procesom instalacije.
Na sledećem prozoru instalacionog procesa je dat ugovor o korišćenju programa izmeñu

proizvoñača programa i krajnjeg korisnika. Treba ga pažljivo pročitati i razumeti u
celosti.. Ugovor je neophodno prihvatiti da bi se nastavilo sa insta
instalacionim
lacionim procesom. U
slučaju neprihvatanja, proces instalacij
instalacije
e biće obustavljen. Klikom na dugme o prihvatanju
ugovora, instalacioni proces se nastavlja. Pr

U sledećem koraku instalacionog procesa najčešće treba odrediti gde želimo da program
bude instaliran na našem računaru. Putanju je moguće menjati klikom na Browse dugme,
dugme ali
je Default-na
na putanja preporučena i ne bi je trebalo menjati. Takoñe, neki od programa
zahtevaju unos serijskog ključa pa ga treba uneti da bi se nastavilo sa instalacijom. Primer
je dat na sledećoj slici.

Nakon unosa svih neophodnih informacija dolazimo do tačke na kojoj započinje proces
instalacije samog programa na sistem. Neophodno je kliknuti na Install (ponekad je dato
kao Finish) dugme da bi proces nastavio dalje. Dužina instalacije zavisi od veličine i tipa
programa pa je neophodno sačekati da on završi.
Po završenoj instalaciji neophodno je kliknuti na Finish dugme da bi ceo proces bio završen.
Neki od instalranih programa će zatražiti restart računara da bi bili pravilno konfigurisani od
strane operativnog sistema. Nakon toga program je spreman za korišćenje i svakodnevnu
upotrebu.

Proces deinstalacije
Proces deinstalacije programa je proces uklanjanja nepotrebnih programa sa računara.

Programi se ne mogu jednostavno obrisati sa računara jer sadrže mnogo fajlova koji su
razbacani po sistemu i nije ih moguće manuelno sve pronaći i obrisati. Umesto toga se
pokreće proces deinstalacije jer sam program najbolje zna gde su smešteni svi njegovi
fajlovi. U slučaju da smo obrisali samo deo programa
programa, svi ostali fajlovi programa postaju
p
nefunkcionalni i stvaraju nepotreban „krš“ koji dodatno opterećuje rad operativnog sistema,
sistema
a samim tim ga i usporavaju.
Da bismo deinstalirali odreñeni program sa računara

računara, neophodno je da koristimo opciju
Programs and Features koja se nalazi na C Control Panel-u. Klikom na opciju otvara nam se
Default-ni prpozor sa prikazom svih instaliranih programa na računaru.
Neophodno je obeležiti program koji želimo deinstalirati sa računara

računara, a zatim kliknuti na
dugme Uninstall na alatnoj traci opcije.

Klikom na Uninstall dugme započinjemo proces uklanjanja datog programa iz računara,
odnosno pokrećemo Wizard koji će automatski definisati sve neophodne parametre radi
uklanjanja svih fajlova i podešavanja datog programa. Proces deinstalacije može potrajati
nekoliko trenutaka pa je neophodno sačekati da završi.
Pošto je proces deinstalacije završen, program će biti automatski uklonjen i sa spiska

instaliranih programa na računaru. Neki deinstalacioni procesi će zahtevati restart računara
da bi uradili kompletan proces uklanjanja programa. U svakom slučaju računar treba
restartovati da bi se prilagodio novom okruženju.

Upravljanje hardverom
Pravilno konfigurisan i podešen hardver omogućava stabilan i efikasan svakodnevni rad na

računaru. Da bismo konfigurisali hardverske komponente
komponente, neophodno je koristiti prateće
programe koji su instalirani uz sam hardver ili je upravljački softver obezbeñen od strane
operativnog sistema. Najčešće korišćeni hardver koji treba prilagoditi sopstvenim
potrebama je web kamera, miš, tastatura, grafička kkartica, zvučna kartica, Dial-up
Dial modemi,
tabla za pisanje i drugi.
Podešavanje grafičkog adaptera (kartice) je primer: Nvidia Control panel. Opciji Opcij
podešavanja grafičkog prikaza na monitoru možemo pristupiti i koristeći Default
efault-nu opciju u
Control Panel-u – Display.. Klikom na Display ikonicu dobijamo mogućnost konfigurisanja
osnovnih parametara prikaza na monitoru.
Klikom na opciju Change display settings dobijamo mogućnost konfigurisanja svih bitnih
parametara prikaza kao što su rezolucija, frekvenca osvežavanja, or orijen
jentacija prikaza,
menadžment boja itd. Da bismosmo konfigurisali rezoluciju monitora, neophodno je kliknuti na
padajuću listu Resolution i na n
njoj
joj odabrati vrednost koja odgovara monitoru (proveriti sa
proizvoñačem monitora). Nakon odabira vrednosti
vrednosti, kliknuti na dugme Apply da bi se
podešavanje i primenilo.

Na Orientation padajućoj listi imamo mogućnost promene orijentacije monitora koja može
biti korisna kada monitor nije moguće postaviti na standardan način. Da bismo došli do
podešavanja opcije frekvence osvežavanja monitora, neophodno je kliknuti na opciju
Advanced Settings. Pokrenuće se novi prozor u kome su date sve mogućnosti podešavanja
video adaptera. Klikom na tab Monitor dobijamo mogućnost promene frekvence osveženja i
promenu broja boja koje sistem koristi. Frekvencu treba podesiti na maksimalno moguću
vrednost (definisano od strane proizvoñača monitora) da bismo izbegli „plivanje“ slike po
monitoru što ima vrlo loš efekat i po ljudski vid. Broj boja takoñe treba podići na
maskimalno mogući u zavisnosti od toga šta dozvoljavaju mogućnosti video adaptera i
samog ureñaja. Nakon promena kliknuti na dugme Apply da bi se one i primenile.

Korisnici TFT monitora („tanki“ monitori) imaju još jednu opciju poboljšanja prikaza teksta
na takvim monitorima. Naime, može se desiti da standardni prikaz teksta na TFT
monitorima nije baš najjasniji pa je neophodno koristiti opciju Clear type text do koje se
dolazi na glavnom prozoru Display opcije
opcije, a čija glavna namena je povećanje oštrine prikaza
teksta. Klikom na opciju pokrećemo W Wizard
izard koji će nas automatski voditi do najboljeg
mogućeg prikaza na našem monitoru. Naravno, odabir neke druge ponuñene onuñene opcije je
moguć u slučaju da korisniku
iku takav prikaz više odgovara.

Da bismo konfigurisali i prilagodili zvuk na računaru sopstvenim potrebama, neophodno je
da pristupimo opciji konfigurisanja zvuka na Control Panel-u. Klikom na Sound ikonicu
pokrećemo prozor u kome su nam date mogućnosti za prilagoñavanje zvuka. Na glavnom
prozoru su date četiri opcije i to: Playback (sviranje), Recording (snimanje), Sounds
(sistemski zvukovi) i Communications (komunikacije). Na tabu Playback su prikazani svi
ureñaji koji imaju mogućnost reprodukcije zvuka, odnosno zvučnici. U slučaju da imate više
različitih ureñaja koji mogu reprodukovati zvuk, bitno je, u tom slučaju, odrediti Default-ni,
tj. odrediti sistemu na koji od ureñaja da šalje zvučni signal. Takoñe je dat i grafički prikaz
nivoa zvuka koji se šalje ka datom ureñaju. Desnim klikom na ikonicu ureñaja je moguće
ureñaj definisati kao Default-ni i postaviti ostala podešavanja tog ureñaja. Klikom na
Configure dugme dobijamo mogućnost bližeg konfigurisanja ureñaja u smislu da li je to
mono, stereo ili Surround sistem, sa koliko zvučnika, koliko su udaljeni od centra sobe itd.

Klikom na tab Recording dobijamo prikaz svih ureñaja koji imaju mogućnost snimanja
zvuka na računaru. U slučaju da pospostoji
toji više različitih ureñaja koji imaju takvu mogućnost,
mogućnost
neophodno je odrediti Default-ni
ni ureñaj sa kog će sistem preuzimati snimljeni zvuk. Default-
ni ureñaj je označen dodatnom zelenom ikonicom kvačice. Takoñe je dat i grafički prikaz
nivoa zvuka koji se šalje ka računaru na obradu. Desnim k klikom
likom na ikonicu ureñaja moguće
je ureñaj definisati kao Default
efault-ni i postaviti ostala podešavanja tog ureñaja. Klikom na
Configure dugme dobijamo mogućnost bližeg konfigurisanja ureñaja.

Klikom na tab Sounds dobijamo mogućnost konfigurisanja sistemskih zvukova u smislu koji
će zvuk biti pokrentu prilikom uključivanja sistema, prilikom isključivanja sistema,
siste kada se
korisnik izloguje sa računara, prilikom gre
greške u radu sistema ili programa itd.
Da bismo konfigurisali
gurisali neki sistemski zvuk
zvuk, neophodno je kliknuti na listu sistemskih
dogañaja, a zatim klikom na padajuću listu odabrati zvuk koji želimo da koristimo. Druga
mogućnost je da se nakon obeleženog sistemskog dogañaja klikne na Browse dugme da bi
se pretraživanjem
ivanjem računara odredio zvuk za obeleženi dogañaj. Klikom na Test dugme
možemo testirati odabrani zvuk. Nakon definisanja promena, neophodno je sačuvati
promene u vidu Sound scheme (zvučne šeme) kako bi ona ostala primenjena.

Na tabu Communication imamo mogućnost definisanja ponašanja sistema ako se on
koristi i za telefonske razgovore. Odnosno, neophodno je definisati ponašanje sistema kada
sistem detektuje korišćenje telefonskog saobraćaja u smislu smanjenja svih ostalih zvukova
u nekom procentu, totalno smanjenje svih ostalih zvukova ili da ne preuzima ništa itd.
Jednostavnim klikom na neku od ponuñenih opcija konfigurišemo sistem da se tako ponaša
u situacijama kada se računar koristi i za komunikaciju tele
telefonom.
fonom. Na slici je dat primer.

Ažuriranje sistema
Opcija ažuriranja operativnog sistema omogućava instalaciju ispravki i poboljšanja samog

operativnog sistema što mu omogućava dugotrajan stabilan i siguran rad. Alat se naziva
Windows Update i pokreće se korišćenjem ikonice na Control Panel-u. u. Svedoci smo
velikog prisustva raznih vrsta zlonamernog softvera namenjenog kako preuzimanju
informacija i podataka, tako i onesposobljavanju računara i celih računarskih sistema.
Zlonamerni softver se infiltrira na računar na različite načine: sufrovanjem Internetom
I i
preuzimanjem neproverenog sadržaja, putem elektronske pošte, p pokretanjem
okretanjem neproverenih
diskova itd. Redovno ažuriranje operativnog sistema i aplikacija u saradnji sa antivirusnim
anti
programima i Firewall
irewall zaštitom omogućava vrlo visok stepen sigurnosti kako računara
ra tako i
podataka koji se nalaze na njemu. U pitanju je besplatna mogućnost preuzimanja najnovijih
ispravki
avki i poboljšanja direktno sa U
Update servera Microsoft kompanije. Za a korišćenje ovog
alata je obavezno korišćenje internet konekcije je
jer se sinhronizacija
izacija vrši preko Interneta.
I Na
slici je dat primer glavnog
avnog prozora Windows Update
Update-a.
Ovaj alat nam nudi nekoliko načina korišćenja same aplikacije. Klikom na opciju Change
settings sa leve strane glavnog prozora dobijamo mogućnost promene načina korišćenja

same aplikacije. Aplikaciju ili servis možemo isključiti i na taj način ne koristiti ovaj
besplatan i korsitan servis čime dovodimo operativni sistem i aplikacije u nepotreban rizik,
riz
zatim je možemo konfigurisati da nas samo obaveštava da su nove „zakrpe”
zakrpe” dostupne, ali
da ih ne preuzima sa Microsoft servera i da ih ne instalira. Kao treća opcija je mogućnost
automatskog preuzimanja najnovijh zakrpazakrpa, ali da ih korisnik manuelno instalira
inst u
odreñenom
enom vremenu. Kao poslednja opcija je automatsko preuzimanje i instalacija
instal najnovih
zakrpa na bazi dnevne
vne i nedeljne provere U
Update-a.
Odabir opcije koja će biti korišćena zavisi od potreba korisnika

korisnika, ali ako želite da operativni
sistem uvek bude ažuriran poslednjim zakrpama i poboljšanjima
poboljšanjima, treba koristiti opciju
Install updates automatically jer omogućava automatsku proveru i instalaciju potrebnih
zakrpa sistema na redovnoj bazi.
Klikom na opciju Check for updates sa leve strane glavnog prozora pokrećemo manuelnu
proveru potrebnih zakrpa i poboljšanja operativnog sistema. Odmah nakon klika na opciju,
opciju
sistem
em pokreće proces konekcije na U
Update servere i proveru potrebnih zakrpa.

Nakon nekoliko trenutaka dobićem
dobićemo o povratnu informaciju o broju potrebnih zakrpa,
mogućnost odabira zakrpa koje želimo da instaliramo na računar i njihovu ukupnu veličinu
vel
koja će biti preuzeta sa Update
pdate servera.
m na neki od datih linkova (na Important updates ili na O

Klikom Optional updates) dobijamo
mogućnost odabira koju zakrpu želimo instalirati
instalirati, a koje ne. To ćemo uraditi jednostavnim
čekiranjem ili odčekiranjem kvadratića ispred pripadajuće zakrpe.
Nakon odabira zakrpa koje želimo instalirati na računar

računar, neophodno je kliknuti
klikn na dugme
Install updates da bi proces preuzimanja i instalacije zakrpa započeo. Može se desiti da
nakon završene instalacije zakrpa bude neophodan restart računara pa ga u svakom slučaju
treba restartovati da bi se insta
instalirane zakrpe pravilno primenile na operativan sistem i
aplikacije.

Proces instalacije može potrajati nekoliko minuta
minuta, a sve u zavisnosti od broja i veličine
zakrpa koje se instaliraju. Aplikacija će nas obaveštavati o trenutnom stanju zakrpa koje se
instaliraju. Nakon završenog pr
procesa
ocesa instalacije zakrpa aplikacija će nas obavestiti o tome i
ponuditi opciju restarta računara. Klikom na dugme Restart pokrećemo proces ponovnog
pokretanja računara.
Takoñe, klikom na opciju View update history na glavnom prozoru aplikacije možemo
pregledati već ranije instalirane zakrpe na računaru.

Windows Firewall i Windows Defender
Firewall
Firewall je softver ili hardver koji na osnovu predefinisanih pravila omogućava ili
onemogućava neki mrežni saobraćaj ka računaru ili sa njega. Namena mu je zaštita
operativnog sistema i korisničkih podataka od napada sa mreže, naročito Interneta.
Najčešće, ali ne i jedino, se bazira na pravilima koja su konfigurisana na osnovu dva
parametra, na osnovu protokola i na osnovu broja porta. Svaka aplikacija koja koristi mrežu
(Internet, intranet) u svom radu koristi unapred predefinisane parametre kao što su
protokol i broj porta. Inače, ovi parametri su definisani meñunardnim standardima koji
obuhvataju sve aspekte korišćenja saobraćaja preko mreže. Protokol je jezik kojim računari
„razgovaraju“ meñu sobom dok je broj porta virtuelna kapija koja omogućava računaru
(preciznije aplikaciji) da komunicira preko mreže. Po standardu na svakom računaru ima 65
534 portova. Standardni korisnici u svom svakodnevnom radu koriste mali broj od tog
ukupnog broja, ali ako nisu zaštićeni, oni predstavlaju potencijalnu opasnost jer mogu biti
iskorišćeni za napad na računar od strane „hakera“ i ostalih korisnika sa lošim namerama.
Firewall omogućava da samo neophodni portovi ostanu „otvoreni“ (saobraćaj se propušta
kroz njih), dok sve ostale portove „zatvara“ (onemogućava saobraćaj kroz njih) i na taj
način sprečava napade i štiti računar od njih.
Windows Firewall
Windows Firewall je softverska aplikacija koja dolazi sa predefinisanim setom pravila

prilikom instalacije operativnog sistema. U svom novom izdanju dolazi kao poboljšana i
realno upotrebljava aplikacija koja podiže sigurnost operativnog sistema na zavidan nivo.
Pokreće se klikom na pripadajuću ikonicu na Control Panel-u. Primer je dat na sledećoj slici.

Klikom na opciju Turn Windows Firewall on or off sa leve strane glavnog prozora imamo
mogućnost njegovog uključivanja ili isključivanja. Kada je neophodno isključiti Firewall?
Samo u odreñenim situacijama kada je to neophodno iz razloga da niste u mogućnosti
drugačije rešiti problem (isključivo privremenog karaktera) ili ako računar nije konektovan
na bilo koju mrežu,, a pogotovo ne na IInternet. U svim ostalim situacijama
ma Firewall
F treba i
mora biti uključen.

Kao što se vidi iz primera, Firewall
irewall prepoznaje privatne i javne mr
mreže.
eže. Klikom na opciju Turn
off Firewall, Firewall se isključuje za odreñeni tip mreže. Internet se uvek svrstava u javne
mreže jer on to i jeste. Klikom na opciju Change notification settings možemo može promeniti
način kako će nas Firewall
irewall obavestiti o nekom bitnom dogañaju tako što ćemo čekirati ili
odčekirati opciju Notify me when.... Klikom na opciju Allow a program or feauture
trough Windows Firewall dobijamo mogućnost manuelnog konfigurisanja koji program ili
opcija mogu komunicirati preko mreže. Klikom na dugme Allow another program
definišemo neki program kog g nema na predefinisanoj listi.

Windows Defender
Windows Defender je aplikacija koja pomaže u zaštiti operativnog sistema tema i korisničkih
podataka od Spyware-a a i zlonamernog softvera. Windows Defender nije antivirusni softver
pa ga tako i ne treba posmatrati. Zadatak Windows DefenderDefender-aa je da prati, analizira i
obaveštava korisnika o postojanju
tojanju neželjenog softvera na računaru i njegovim potencijalnim
rizicima po računar i korisničke podatke.
Windows Defender se nalazi u Control Panel Panel-u

u odakle se pokreće njegov Default-ni
D prozor.
Na glavnom prozoru aplikacije možemo definisati opcije sken skeniranja
iranja računara, pregledati
istoriju detektovanog zlonamernog softvera i konfigurisati rad same aplikacije korišćenjem
opcije Tools. Na sledećoj slici je dat izg
izgled glavnog prozora aplikacije.
Windows Defender funkcioniše na osnovu definicija preuzeti

preuzetih iz baze podataka sa svojih
servera na Internetu, a zatim te informacije uporeñuje sa aktuelnim stanjem na računaru.
Omogućava tri načina skeniranja računara na zlonamerni softver i to: brzo skeniranje,
potpuno skeniranje i prilagoñeno skeniranje računara
računara.
Omogućava odabir softvera i podeš

podešavanja koje će pratiti i nadzirati, uključujući zaštitu u
realnom vremenu pri čemu koirsti takozvane „agente”. Prilikom detekcije kcije zlonamernog
softvera ili Spyware-a a agent zaustavlja bilo kakvu aktivnost tog softvera i obaveštava
ob
korisnika o tome, pri čemu mu pomaže pri odabiru odgovarajuće akcije protiv tog softvera.

Koristeći opciju Options na Tool Tools tabu moguće je konfigurisati Default
efault-na ponašanja
programa pri skeniranju računara, odreñivanju podrazumevane akcije prilikom pronalaska
zlonamernog koda, konfigurisanje zaštite u realnom vremenu, napredne opcije, definisanje
fajlova i foldera koji će bitii izuzeti iz procesa skeniranja itd. Na sledećoj
oj slici je dat primer
izgleda Options prozora aplikacije
aplikacije.
Takoñe sadrži
adrži predefinisane linkove ka Windows Defender web sajtu i Microsoft
Micros Malware
Protection centru gde je moguće zatražiti dodatnu pomoć prilikom rešavanja problema sa
zlonamrenim softverom i njegovim otklanjanjem iz računara.

Korisnički nalozi
Korisnički nalozi u operativnom sistemu pre predstavljaju

stavljaju svakog pojedinačnog korisnika
ponaosob pamteći i štiteći njegova lična podeš podešavanja i podatke. Jedan fizički računar može
koristiti više korisnika, a da pri tome svaki korisnik ima različita podeš
podešavanja
avanja i nivo pristupa
resursima na računaru. Svaki korisnik ima predefinisane foldere u kojima može čuvati svoje
podatke
datke (dokumenta, muziku, s slike itd.)) i foldere koje može deliti sa drugim korisnicima na
računaru ili preko mreže – Public
ublic foldere.
Da bismo kreirali korisnički nalog

nalog, neophodno je kliknuti na ikonicu User Accounts na
Control Panel-u.u. Prilikom instalacije operativnog sistema biće zatraženo kreiranje bar jednog
korisničkog naloga kome su automatski dodeljena administratorska prava. Svi korisnički
nalozi na računaru se dele u dve grupe: na standardne korisnike koji imaju ograničen
pristup resursima računara i na administratore koji iimaju maju puna ovlašćenja nad resursima
računara. Svaki korisnički nalog se obavezno sastoji od korisničkog imena (proizvoljno) i
lozinke koja nije obavezna, ali je preporučljiva radi zaštite podataka korisnika i samog
sistema. U slučaju da korisnička lozinka n nije konfigurisana, bilo ko ko ima pristup računaru
može pristupiti njegovim resursresursima i vršiti sistemske izmene. Lozinka treba da je
konfigurisana, ali tako da je kompleksna i teška za otkrivanje.. Na primer: ako stavite
lozinku 123456 ili qwerty ili Milos
Milos, to nije pravilno konfigurisana šifra
ifra jer se koristi neki od
standardnih šablona koje poznaje svaki napredniji korisnik računara. Lozinka treba u sebi da
sadrži i velika i mala slova, brojeve i neki specijalni karakter i da bude najmanje 8 karaktera
dužine.. Na primer: QW@18lycR ili Dd!1gfkS. Ovako konfigurisane lozinke se nazivaju
kompleksne lozinke i podižu sigurnost računara i podataka na vrlo visok nivo. Izgled
glavnog prozora za konfigurisanje korisničkih n naloga je dat na sledećoj slici.
Sa leve strane glavnog prozora je data vrlo korisna opcija Create a password reset disk
koja omogućava resetovanje lozinke u situacijama kada je onaona,, recimo, zaboravljena ili u
drugim slučajevima. Klikom na opciju se pokreće W Wizard
izard koji će nas automatski voditi
v kroz
proces kreiranja reset diska.

Da bismo konfigurisali novi korisnički nalog na računaru
računaru, potrebno je kliknuti na opciju
Manage another account na glavnom prozoru. Odmah nakon klika otvoriće se novi prozor
u kome je neophodno kliknuti na opc
opciju Create a new account gde će biti ponuñena opcija
unosa korisničkog imena i odabira tipa korisničkog naloga: standardni korisnik ili
administrator. Neophodno je uneti korisnički naziv, zatim odabrati tip korisničkog naloga i
kliknuti na dugme Create account
ount da bi sistem konfigurisao novi korisnički nalog.

Nakon par trenutaka sistem je konfigurisao novi korisnički nalog i on je odmah spreman za
korišćenje. Ostalo je još konfigurisanje korisničke lozinke za taj nalog. Neophodno je da
kliknemo na ikonicu
onicu kreiranog korisničkog naloga čime nam se otvaraju dodatne mogućnosti
konfigurisanja istog.
Klikom na opciju Create a password otvara se novi prozor sa opcijom konfigurisanja

lozinke za taj nalog. U oba tekstualna polja treba uneti iste karaktere lozinke radi
izbegavanja moguće greške u kucanju karaktera lozinke. Nakon toga uneti u polje Password
Hint neku reč koja je bliže opisuje konfigu
konfigurisanu
risanu lozinku i koja će služiti kao podsetnik u
situacijama ako korisnik ne može da se seti lozinke. Da bismo završili process, neophodno
je kliknuti na dugme Create password nakon čega je novi korisnički nalog spreman za
upotrebu.
Takoñe, od dodatnih mogućnosti konfigurisanja korisničkog naloga je data mogućnost

promene ili brisanja korisničke lozinke i naloga, zatim promena tipa naloga i promena slike
korisničkog naloga. Da bismo obrisali korisnički nalog iz računara
računara, neophodno je kliknuti na
opciju Delete the account nakon čega će operativni sistem zatražiti potvrdu o tome da li
želimo obrisati i sve korisničke podatke i da li smo sigurni da želimo da korisnički nalog
bude obrisan sa računara. Na obe opcije treba odgovoriti potvrdno da bi sistem
sis uklonio
korisnički nalog sa računara. Kliknuti na dugme Delete Account.

Da bismo promenili sliku korisničkog naloga
naloga, neophodno je kliknuti na opciju Change your
picture na glavnom prozoru. Odmah nakon klika na opciju sistem će ponuditi set
predfinisanih
nisanih slika pri čemu treba odabrati neku od ponuñenih i kliknuti na dugme Change
picture.. U slučaju da ne želimo koristiti predefinisani set slika
slika, možemo kliknuti na opciju
Browse for more pictures... da bi bismo sa lokacije na računaru definisali sliku korisničkog
ko
naloga, a zatim kliknuti na dugme Change picture da bi slika bila i promenjena.
Prilikom logovanja na sistem sa više konfigurisanih korisničkih naloga ili sa konfigurisanim

lozinkama, neophodno je kliknuti na sliku korisničkog naloga, zatim unetunetii njegovu lozinku i
pritisnuti Enter taster na tastaturi da bi sistem dozvolio logovanje na njega.

BitLocker enkripcija
Šta je enkripcija? Enkripcija ili kriptovanje je šifrovanje podataka ili komunikacije sa ciljem
obezbeñivanja sigurnosti podataka, odnoso onemogućavanje pregleda sadržaja u
situacijama kada i ako podaci doñu u pogrešne ruke. Windows 7 opeativni sistem ima dva
načina kriptovanja
anja podataka, EFS i BitLocker Drive E Encryption. EFS (Encrypting File System)
je nasleñen sistem iz ranijih operativnih sistema i ima mogućnost da kriptuje podatke na
nivou fajla ili foldera. BitLocker je prvi put predstavljen u Windows Vista operativnom
sistemu i namena mu je kriptovanje celih hard disko
diskova,
va, particija, USB memorija...
memorija..
EFS (Encrypting File System)
EFS se konfiguriše na vrlo jednostavan način tako što se klikne desnim klikom nad
obeleženim fajlom ili folderom (može i viš više
e njih istovremeno), zatim se klikne na opciju
Properties na padajućoj listi. Na Properties prozoru u General tabu treba kliknuti na dugme
Advanced pri čemu se pokreće novi prozor. U novom prozoru treba čekirati opciju Encrypt
contents to secure data i pot potvrditi na OK dugme. Sistem će automatski kriptovati
obeležen objekat i predstaviće ga u zelenoj boji da bi se jasno uočila razlika izmeñu
standardnih i kriptovanih podataka. Da bi se sadržaj dekriptovao na istom računaru, računaru
postupak je isti s tim što treba o
odčekirati opciju kriptovanja. Primer je dat na sledećoj slici.
slici
BitLocker drive encryption
BitLocker drive encryption alat se pokreće kroz Control Panel.. Namena mu je kriptovanje
celokupnog hard diska ili particije radi otklanjanja mogućnosti da poverljivi podaci budu u
pogrešnim rukama. Klikom na ikonicu u Control Panel
Panel-u startuje se Default
efault-ni prozor alata
sa prikazom trenutnog stanja u računaru i mogućnostima konfiguracije istih.

Da bismo pokrenuli proces kriptovanja
kriptovanja, kliknemo na opciju Turn On BitLocker naspram
hard diska ili particije koja se kriptuje. U sledećem koraku alat će tražiti informaciju o tome
kako želimo da a pristupimo zaključanom drajvu - koristeći lozinku ili korišćenjem smart
kartice. Alat nam daje i mogućnost
gućnost da drajv bude uvek automatski otključan na datom
računaru. Nakon
akon odabira opcije kliknuti na Next dugme.

U sledećem koraku se nudi izbor kako želimo da sačuvamo Recovery Key ey, odnsono ključ
otključavanja drajva. Recovery ključ obavezno treba sačuvati na nekom drugom sigurnom
mestu da bi bio lako dostupan u situacijama zaboravljene lozinke. Kriptovan drajv se neće
ne
moći koristiti bez unosa lozinke
lozinke.
Nakon toga BitLocker ima dovoljno informacija i može započeti proces kriptovanja drajva.
Klikom na dugme Start Encrypting započinje proces kriptovanja drajva. Sam proces
kriptovanja može potrajati nekoliko minuta u zavisnosti od količine podataka i veličine
drajva.

Prilikom prvog sledećeg pokretanja drajva na nekom računaru na kom je instaliran
instali Windows
Vista ili Windows 7 operativni sistem, biće zatražen unos lozinke za pristup drajvu. Lozinku
uneti u za to predviñeno polje i kliknuti na dugme Unlock
Unlock.
U situacijama kada želimo dekriptovati drajv

drajv, neophodno je kliknuti na opciju Turn off
Bitlocker na glavnom prozoru aplikacije
aplikacije, a zatim kliknuti na dugme Decrypt Drive.
Drive
Sačekati nekoliko minuta da se proces završi. Nakon što s
se proces završio, stanje drajva je
vraćeno na početno i može se koristiti.

Internet Explorer
Internet Explorer je aplikacija namen

namenjena
jena pretraživanju sadržaja na Internetu i omogućava
lakše pretraživanje. Dolazi kao sastavni deo Windows 7 instalacije operativnog sistema i
nikakva naknadna akcija nije potrebna od strane korisnika
korisnika,, da bi se program koristio.
koristio Na
Windows 7 operativnom sistemu dolazi u verziji 8 sa dosta poboljšanja i povećanim nivoom
sigurnosti
igurnosti u odnosu na svoje pret prethodnike. Aplikacija se pokreće koristeći
isteći pripadajauću
pripadajauć
ikonicu na Start meniju ili korišćenjem Quick Launch ikonice na taskbaru. Prilikom prvog
pokretanja aplikacije
likacije automatski se pokreće W Wizard
izard koji omogućava korisnicima da
konfigurišu Internet
ernet Explorer na način koji najviše odgovara njihovim vim potrebama. Na
početnom prozoru Wizarda,
izarda, koji je inače informativnog karaktera, treba kliknuti na Next
dugme da bismo nastavili dalje sa konfiguracionim procesom. Naravno, data je mogućnost
da se konfiguracioni proces odloži za neku drugu priliku klikom na dugme Ask me later. Na
sledećem prozoru Wizarda
izarda imamo mogućnost uključivanja ili isključivanja opcije Suggested
Sites, koja omogućava korišćenje jedne od naprednih opcija aplikacije tako što će nam
automatski predlagati sajtove sličnog sadržaja kao što ih imaju sajtovi koje najčešće
posećujemo. Kliknuti na Yes opciju
opciju, a zatim na Next dugme.
U sledećem koraku konfiguracionog procesa imamo mogućnost konfigurisanja ostalih

naprednih funkcija aplikacije kao što su ubrzavanje vremena pretrage, kompatabilnost sa
sajtovima kreiranim za starije pretraži
pretraživače, izbor provajdera pretrage itd. Date su dve
mogućnosti i to: mogućnost korišćenj
korišćenja brzih predefinisanih podešavanja ili konfigurisanje
podešavanja prema ličnim potrebama. Za sada je najbolje kliknuti
nuti na opciju Use express

settings da bismo što brže završili sa konfigurisanjem aplikacije
aplikacije, a sva podešavanja
podeš je
moguće naknadno menjati. Kliknuti na Finish dugme da bismo završili sa konfigurisanjem
aplikacije.
ršenog konfiguracionog pro

Nakon završenog procesa Internet
nternet pretraživač je spreman za korišćenje i
pretraživanje svih resursa dostupnih na IInternetu.
nternetu. Na sledećoj slici je dat primer izgleda
Internet Explorer-a.

Da bismo bili u mogućnosti da koristimo Inte Internet Explorer, ili bilo koji drugi internet
interne
pretraživač, za pretraživanje sadržaja na Internetu, neophodno je da računar bude
konektovan na Internet.
nternet. Odnosno, da bude uspostavljena komunikacija izmeñu računara i
internet provajdera. Koja internet tehnologija se koristi
koristi, to nije toliko bitno, osim iz ugla
brzine
ine protoka internet saobraćaja. Može se koristiti i D Dial-up modem, m, ADSL, kablovski ili
bežični Internet. Ako računar nije konektovan na Internet na bilo koji od pomenutih načina,
Internet Explorer će izbaciti poruku o grešci i pretraživanjenje sadržaja na Internetu neće biti
moguće. Primer greške
reške je dat na sledećoj slici
slici.

Generalno, glavni prozor Internet Explorer
Explorer-a
a možemo podeliti na dve celine, na celinu sa
alatima i na celinu prikaza sadržaja sajtova. Celina sa alatima, ili alatna traka,
traka u sebi sadrži
sve opcije i mogućnosti konfigurisanja i korišćenja same aplikacije. Možemo je virtuelno
izdeliti na nekoliko delova kao što su deo sa adresnim barom, deo sa opcionim tabovima i
tabovima pretrage, deo sa konfiguraci
konfiguracionim alatima.
Adresni bar je namenjen pretrazi poznatih internet lokacija, odnosno web sajtova, u
situacijama kada nam je poznata kompletna adresa tog sajta. Internet adrese su najčešće
date u obliku: http://www.microsoft.com/. Internet Explorer ima ugrañenu podršku za
dodavanje http:// prefiksa pa u adresni bar slobodno možete uneti i web adresu u sledećem
obliku: www.microsoft.com. Aplikacija će automatski dodati prefiks i omogućiti pretragu
tražene adrese. Nakon unosa adrese
adrese, neophodno je pritisnutii taster Enter na tastaturi da bi
aplikacija pronašla i prikazala traženi sajt. U nastavku adresnog bara se nalaze tri dugmeta:
dugme za omogućavanje kompatabilnosti sa sajtovima kreiranim za ranije verzije
pretraživača, dugme za osvežavanje prikaza sadrža sadržaja
ja i dugme za zaustavljanje pretrage za
odreñenim sajtom. Dovoljno je kliknuti na jedan od njih da bi se data komanda i izvršila.
Primer adresnog bara je dat na sledećoj slici
slici.
Pošto na Internetu
nternetu postoji na milione razlilčitih web sajtova
sajtova, nije moguće poznavati sve
njihove adrese. Da bi nam omogućili pretraživanje IInterneta
nterneta samo na osnovu nekih
pojmova, uvedeni su svojevremeno provajderi pretrage, takozvani Search Providers,
P danas
poznatiji kao Google, Yahoo, MSN i drugi. Da bi korisnicima bio što više olakšan rad sa
internet pretraživačima, uveden je pojam koji se naziva početna stranica ili Home Page.
Početna stranica je stranica nekog od provajdera pretrage koja se automatski otvara sa
pokretanjem internet pretraživača i kojoj je moguće uneti neki od pojmova (reči) pretrage.
Ostatak posla će obaviti provajder pretrage. Da bi bismo konfigurisali svoju Home Page
stranicu, neophodno je u adresni bar uneti adresu provajdera pretrage (npr:
www.google.com ili www.yahoo.com) i nakon otvaranja njihove početne web we stranice
kliknuti na dugme Home Page na alatnoj traci. Zatim kliknuti na opciju Add or Change
Home Page na padajućoj listi da bi bismo dobili mogućnost konfigurisanja
konfigurisanj stranice kao
početne. Na novootvorenom
otvorenom prozoru kliknuti na opciju Use this web page as your you only
home page i kliknuti na Yes dugme. Sledeći put kada pokrenemo Internet Explorer, Explorer
automatski će nam biti prikazana Google početna stranica.

Nakon što je početna stranica definisana
definisana, možemo započeti pretragu Interneta
nterneta samo na
osnovu pojedinačnih
nih pojmova i bez znanja adrese sajta čiji sadržaj nas interesuje. To ćemo
uraditi tako što ćemo u polje za unos teksta na početnoj stranici provajdera pretrage uneti
nama poznate pojmove, na primer: muzej Nikola Tesla Beograd (u nameri da pronañemo
web prezentaciju
ezentaciju muzeja Nikole Tesle u Beogradu). Nakon
akon unosa pojmova pritisnuti Enter
taster na tastaturi ili kliknuti na
a dugme Search na web stranici.

Nakon unosa teksta, provajder pretrage (u primeru Google) je izlistao sve linkove ka
sajtovima koji odgovaraju
govaraju unetim pojmovima. Dovoljno je kliknuti na ponuñeni link da bi
Internet Explorer prikazao sadržaj prezentacije traženog web sajta. Nakon nekoliko sekundi
sadržaj web sajta biće prikazan u delu aplikacije koji je namenjen prikazu sadržaja
pretraživanih sajtova.

Da ne bismo, svaki put kada nam zatreba web sajt koji smo ranije posećivali,
posećivali radili isti
postupak, definisana je opcija Favorites (omiljene stranice). Opcija je data u vidu taba na
alatnoj traci i namena joj je automatsko pamćenje adresa za sajtove koje korisnik najčešće
posećuje. Na taj način je ubrzano korišćenje same aplikacije
aplikacije, ali i vreme na koje korisnik
čeka da traženi web sajt bude dostupan. Opcija se korsiti tako što se, pri otvorenoj web
stranici, klikne na dugme Favorites bar na alatnoj traci pretraživača
pretraživača, a zatim klikne na
opciju Add to Favorites.

Nakon toga, web adresa sajta će biti upamćena i izlistana na spisku omiljenih lokacija.
Sledeći put kada nam zatreba isti sajt
sajt, dovoljno je kliknuti na Favorites
es dugme,
dugme a zatim na
ikonicu (link) traženog sajta i on će biti prikazan u Internet Explorer
Explorer-u
u bez dodatnog
gubljenja vremena na pretragu kroz provajdere pretrage. Na slici je dat primer pokretanja
pokre
linka na Favorites tabu.
U situacijama kada je neophodno

hodno pregledati više različitih web sajtova istovremeno,
istovremeno ne
moramo pokretati nove prozore Internet Explorera. Dovoljno je da kliknemo na opciju New
tab da bi u postojećem prozor
prozoru bila omogućena nova pretraga Interneta. Nakon otvaranja
novog taba možemo kliknuti
iknuti na ikonicu Home page da bi se otvorila definisana početna

stranica kroz koju ćemo vršiti pretragu IInterneta. Opcija je dostupna na alatnoj traci
aplikacije. Na taj način je omogućeno brzo kretanje izmeñu više otvorenih web sajtova.
Takoñe, klikom na tab Suggested Sites na alatnoj traci, Internet Explorer će nam ponuditi
još sajtova sličnog sadržaja koji smo ranije posećivali. Na ovaj način je pokušano da se
pomogne korisniku u skraćivanju vremena provedenog u traženju odreñenih resursa.
Internet Explorer omogućava i čuvanje sadržaja web sajtova na lokalnom računaru koristeći
opciju Save As na padajućoj listi Page alata. Takoñe, date su razne mogućnosti upravljanja
izgledom sadržaja koji se pregleda u smislu uvećanja ili umanjenja prikaza, slanja putem
elektronske pošte itd.

Home Group umrežavanje
HomeGroup je pojam uveden u Windows Vista operativnom sistemu radi omogućavanja

lakšeg umrežavanja kućnih korisnika u malim mrežama. Cilj HomeGroup-a je da na što lakši
i efikasniji način omogući pristup mrežnim i sistemskim resursima računara koji su članovi
ove grupe, odnosno svim računarima kojima jedan ili više korisnika raspolaže. Windows 7 će
automatski nakon učlanjivanja računara u ovu grupu definisati sva potrebna Share i NTFS
ovlašćenja i na taj način maksimalno smanjiti potrebu za korisničkom intervencijom ili
podešavanjima opcija sistema i mreže. Naravno, to ne znači da ih nije moguće manuelno
definisati ili menjati. Konfigurisanje Homegroup-a je prikazano na sledećoj slici.
Opciji HomeGroup možemo pristupiti na dva načina koristeći Control Panel. Prvi način je da
kroz Network and Sharing Centar pristupimo HomeGroup opciji, a drugi i jednostavniji način
jeste da kliknemo na direktan link HomeGroup u Control Panel-u. Takoñe, opcija naše
mrežne lokacije mora biti postavljena kao Home Network da bismo mogli kreirati i
konfigurisati HomeGroup. Klikom na dugme Create a homegroup pokrećemo
konfigurisanje Home grupe.

U sledećem koraku dobijamo
ijamo mogućnost konfigurisanja Homegroup opcija. Po Default-u
D je
definisano da članovi grupe mogu deliti fold
foldere
ere dokumenta, slike, muzike,
muzike video zapisa i
štampače. Neophodno je čekirati opcije koje želite deliti sa drugim članovima Home grupe.
Da bismo učlanili neki drugi računar u Home grupu

grupu, neophodno je da znamo lozinku grupe
jer će biti zatražena od sistema tokom procesa učlanjivanja računara u grupu. Lozinku
grupe možemo videti i štampati klikom na link View or print homegroup password nakon

čega će nam se otvoriti novi prozor sa prikazom lozinke grupe. Na slici se vidi prikaz
prika
primera lozinke home grupe.
Lozinku grupe je moguće manuelno promeniti klikom na link Change homegroup

password nakon čega će nam biti omogućena promena lozinke. Takoñe, klikom na link
Change advanced sharing settings dobijamo mogućnost manuelnog konfigurisanja konfiguris
opcija deljenja i uključenje mrežne opcije deljenja resursa kao što je vidljivost računara na
mreži, deljenje fajlova i štampača preko mreže, deljenje javnih foldera u sistemu, menjanje
m
nivoa mrežne enkripcije itd. Prilikom
rilikom promena naprednih podeš
podešavanja sistem će tražiti da se
ponovo ulogujete na svoj korisnički nalog da bi podeš
podešavanja bila primenjena.
primenjena To u svakom
slučaju i treba uraditi.

Možemo zaključiti da je HomeGroup opcija vrlo korisna i praktična za većinu kućnih
korisnika jer omogućava veće zadovoljstvo korisnika o
operativnim
perativnim sistemom uz istovremeno
zadržavanje visokog nivoa sigurnosti sistema za članova grupe i kao i za podatke koji se
nalaze na sistemu.

Instalacija štampača
Štampač (Printer) je ureñaj koji omogućava konverziju elektronskih podataka iz računara u

fizičke kopije dokumenata na papiru. Danas postoji mnogo vrsta i tipova štampača koji ko se
koriste u različite svrhe. Štampače upotrebljavaju i kućni korisnici i profesionalci
profesional koji koriste
velike plotere za štampu plakata, postera, panoa..
panoa.... Štampači namenjeni kućnoj upotrebi i
upotrebi u manjim kancelarijama se generalno mogu po tipu podeliti na dve grupe: na
laserske i na Ink-Jetet štampače. Razlikuju se po tehnologiji koju koriste da bi ostavili
ost otisak
na listu papira. Druga podela bi bila po tome da li imaju mogućnost štampe u boji ili su
crno-beli.
beli. Ima još podela po kojima se dele razni štampači
štampači,, ali ovo su bile najbitnije.
Da bismo imali mogućnost korišćenja štampača, odnosno da bismo mogli gli da štampamo,
štampamo
neophodno je prvo omogućiti računaru da uspešno komunicira sa štampačem. To ćemo
uraditi tako što ćemo instalirati od
odgovarajući
govarajući upravljački softver tj. drajvere dobijene uz
sam ureñaj. Windows 7 u sebi ima ugrañenu podršku za veliki broj rrazličitih
azličitih štampača,
štampača ali se
može desiti da ne prepoznaje štampače koji su proizvedeni ranijih godina, naročito ako ne
koriste USB komunikaciju sa računarom.
Proces instalacije drajvera štampača započinje unosom CD/DVD diska u optički drajv
dr nakon
čega se instalacioni Wizard
izard najčešće sam automatski pokreće. Korisnik će videti početni
prozor instalacije na radnoj površini
površini, koji je najčešće informacionog karaktera. Kliknuti na
Next dugme da bismo nastavili instalaciju. Na sledećem prozoru je najčešće ugovor o
korišćenju
orišćenju (zavisi od proizvoñača) koji je neophodno prihvatiti da bibismo nastavili dalje sa
procesom.

U sledećem koraku (opet zavisi od proizvoñača) klikom na Install dugme pokrećemo samu
instalaciju. Neophodno je sačekati nekoliko minuta da se proces završi. Veliki broj drajvera
zahteva restart računara nakon instalacije - što treba i uraditi da bi operativni sistem
korektno prihvatio novi softver.
Nakon uspešne instalacije drajvera i restarta računara, kao sledeći korak se podrazumeva
povezivanje računara i samog štampača. Prvo je neophodno priključiti štampač na izvor
napajanja električnom energijom, a zatim koristeći komunikacioni kabl (najčešće je to USB
kabl) povezati štampač i odgovarajući USB port (priključak) na računaru. Windows 7 će
automatski detektovati prisustvo novog hardvera, zatim pronaći i primeniti odgovarajuće
drajvere. Nakon nekoliko trenutaka štampač će biti spreman za upotrebu i vidljiv na spisku
hardverskih ureñaja na Start meniju.

Da bismo testirali da li je sve u redu
redu, neophodno je da kliknemo desnim tasterom miša na
ikonicu instaliranog štampača a, a zatim na padajućoj listi kliknuti na opciju Printer
Properties.. Pokrenuće se novi prozor sa svojstvima štampača. Pri dnu datog prozora
neophodno
no je kliknuti na dugme Print test page (štampaj test stranicu) da bi štampač
odštampao test stranicu i potvrdio uspešnu instalaciju.

Nakon uspešnog štampanja test stranice
stranice, štampač se može koristiti u svakodnevnom radu.
radu
Treba obratiti pažnju i na njegovo
govo redovno održavanje i servisiranje da bi bio u mogućnosti
da pruži maksimum u dužem vremenskom periodu.

Štampanje dokumenata
Da bismo mogli neki dokument poslati na štampu

štampu, neophodno je korišćenje neke aplikacije
koja će pripremiti i formatirati dokument za štampu. Najčešće se radi o tekstualnim
editorima kao što su Notepad, WordPad, MS Word, MS Excel, MS Power Point, Open Office ili
drugim, ali to mogu biti i neke druge aplikacije kao što su inženjerski programi, programi
program za
obradu slika i fotografija itd. Svaka od ovih aplikacija ima ugrañene opcije za podršku
štampanja u obliku komandi P Print, Print preview, Page setup itd. Na slici je dat primer
komandi štampe u Microsoft
icrosoft Word 2010 aplikaciji.
Opcije štampe nam omogućavaju fino konfigurisanje dokumenata koji će biti poslati na
štampu. Prednost ovih mogućnosti se ogleda u tome što sami odlučujemo o tome kako će
na kraju izgledati odštampani dokument, čak i bez nekih velikih promena u podešavanjima
podeš
opcija za štampu. To znači da većina naprednih tekstualnih edito
editora
ra već unapred ima zadate
neke parametre štampe koje omogućavaju kori
korisniku
sniku da bez nekog velikog predznanja
pred može
korektno odštampati većinu dokumenata. Neke od tih predefinisanih opcija bile bi margine

papira, tip papira, orijentacija papira itd. Dovoljno je da korisnik poznaje o kom tipu
podešavanja se radi i da ih može prilagoditi svojim trenutnim potrebama.
Da počnemo od početka. Nije nevažan podatak o tome koju veličinu papira će korisnik
koristiti da bi odštampao dokument. Na osnovu ovog podatka aplikacija, a i sam štampač
prilagoñavaju izgled koji će imati odštampani dokument. Na primer: da ne postoji ova
opcija, aplikacija (a ni štampač) nikako ne bi mogla da odredi da li će dokument biti
odštampan na papiru neke standardne veličine koji se koristi u svakodnevnoj upotrebi ili je
namera korisnika da odštampa neki veliki pano. U svakom slučaju, bilo bi vrlo teško
precizno odrediti potrebnu veličinu da bi se dokument korektno odštampao na datom
papiru. Klikom na opciju izbora veličine papira koji će biti korišćen pri štampanju dokumenta
dobijamo mogućnost odabira neke od standardnih veličina papira za štampu, kao što je A3,
A4, Letter itd.
Sledeći bitan parametar u procesu pripreme dokumenta za štampu je odreñivanje

orijentacije papira. Moguće su dve opcije: portret (vertikalno orijentisan papir) i Landscape
(horizontalno orijentisan papir). Klikom na datu opciju dobijamo mogućnost odreñivanja
orijentacije papira.
Sledeći korak je odreñivanje margina koje će biti primenjene pri procesu štampanja
dokumenta. Klikom na odgovarajuću opciju imamo mogućnost menjanja margina po
ponuñenim opcijama ili da kreiramo sopstvene margine. Na sledećoj slici je dat primer.

Napredne opcije štampe nam takoñe omogućavaju izbor da li želimo da štampamo
dokument sa obe strane lista papira ili samo na jednoj, kao i opcije koje omogućavaju
štampanje više strana dokumenta na jednom listu papira. Ova opcija se najčešće koristi radi
uštede utroška papira i boje štampača.

Nakon definisanja ovih i sličnih opcija štampe možemo odrediti broj kopija koji će biti
odštampan, a zatim kliknuti na dugme Print da bi dokument bio i fizički prosleñen štampaču
na štampu.

Backup podataka
Backup i restauracija podataka su jedan od kritičnih faktora u radu svakog korisnika. Njima
omogućavamo da kritični podaci ostanu sačuvani i sigurni od trajnog gubitka. Windows 7
operativni sistem sadrži ugrađen alat za Backup podataka i njihovu restauraciju. Naziva se
Backup and Restore i nalazi se na Start meniju u folderu Maintenance. Takođe, istu
aplikaciju je moguće pokrenuti i kroz Control Panel klikom na Backup and Restore. Na
sledećoj slici je dat prikaz Default-nog prozora aplikacije.
Alat nam daje mogućnost kreiranja Image fajla sistema kao i kreiranje diska za oporavak
operativnog sistema u smislu otklanjanja StartUp grešaka. Da bismo pokrenuli proces
Backup-a, neophodno je kliknuti na link Set up Backup nakon čega se pokreće čarobnjak
koji će nas voditi kroz proces konfigurisanja Backup-a. Zatim moramo definisati gde želimo
čuvati kreirani Backup fajl. Aplikacija po Default-u nudi particije na kojima se ne nalazi
instaliran operativni sistem i dodatnu mogućnost čuvanja Backup fajla preko mreže.

Nakon odabrane destinacije za čuvanje Backup fajla, neophodno je uneti koje podatke
želimo da sačuvamo, odnosno nude se dve opcije: da sistem odabere podatke bitne za
čuvanje i druga opcija je da to korisnik uradi manuelno.

Ako je opcija manuelnog odabira fajlova za čuvanje odabrana u sledećem koraku, čarobnjak
nam nudi mogućnost slekcije pojedinačnih fajlova i foldera koji će biti čuvani kroz Backup
proces.
Sada Backup aplikacija ima dovoljno informacija i startuje proces Backup-a podataka po
zadatim parametrima. Trajanje Backup procesa je u direktnoj zavisnosti od količine
podataka koji se Backup-uju i stanja operativnog sistema, odnosno brzine procesora. Nakon
što Backup proces završi svoj deo posla, od izuzetne važnosti je da Backup fajlove kopiramo
na drugu lokaciju da bismo sprečili eventualne gubitke svih podataka u računaru. Na slici je
dat prikaz procesa Backup-a podataka.


ECDL Windows 7 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ECDL Windows 7 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ECDL Windows 7

Kurs je osmišljen tako da na pristupa an na in omogu i upoznavanje sa Windows 7 operativnim

Koju ediciju Windows 7 operativnog sistema koristiti?

Windows 7 Starter edicija je namenjena početnicima i dostupna je samo u verziji za 32-

Windows 7 Home Basic edicija je namenjena regionima u razvoju sa glavnim ciljem

Copyright © Link group

Windows 7 Professional edicija je namenjena za rad u poslovnom okruženju sa fokusom

Windows 7 Enterprise je edicija namenjena velikim poslovnim okruženjima, takozvanim

Windows 7 Ultimate edicija je namenjena tehničkom osoblju i entuzijastima koji žele

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Desktop računar Laptop računar

Matična ploča (Motherboard)

Matična ploča je osnova na koju se nadograñuju sve ostale hardverske komponente

Copyright © Link group

Radna memorija (RAM – Random Access Memory)

Copyright © Link group

Pošto smo se upoznali sa osnovnim hardverskim komponentama i njihovim

Minimalni hardverski zahtevi Windows 7 bili bi:

1. CPU (procesor) – 1GHz ili više,

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Nakon prijavljivanja na sistem, odnosno unosa lozinke, pokreće se podrazumevano grafičko

Najkraći i najjednostavniji mogući opis je da je to radna površina što u stvari i jeste. To je

Ono što je veoma bitno je da je desktop u potpunosti prilagodljiv potrebama krajnjeg

Copyright © Link group

Levim klikom na neku od ponuñenih opcija dobija se mogućnost konfigurisanja

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

adgets opciju otvoriće se novi prozor u kome se nalaze svi trenutno

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Deo taskbara za brz pristup najčešće korišćenim sistemskim i aplikativnim podešavanjima

Klikom na Customize opciju na Notification Area prozoru možemo definisati i prilagoditi

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Windows Explorer je ugrañena aplikacija (integrisana u operativni sistem) operativnog

U svojoj novoj verziji donosi dosta izmen

Copyright © Link group

Klikom na dugme Organize dobijamo mogućnost upravljanja našom fajl i folderskom

Copyright © Link group

Windows Explorer u svom novom izdanju don donosi

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Libraries folderi su folderi koji su vrlo slični standardnim folderima

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Jedan od najčešće korišćenih tekstualnih editora je Notepad. Njegova funkcija je

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group

Copyright © Link group