Priprema za rad

http://www.velikisiljegovac.com/o-mestu/veliki-siljegovac/istorija/

https://www.telegraf.rs/vesti/1005193-mala-srpska-sveta-gora-ovo-selo-ima-11-
crkava-foto

http://nbks.org.rs/digNBK/legende/

https://www.skrivenoblago.com/zanimljivi-lokaliteti/40/

Гавриловић: позиција истраживача која је постала методолошки императив

рада на терену: бити истовремено и учесник, и посматрач, и унутра, и ван

Клод Леви Строс – његова истраживања, замерке и недостаци, његова књига

Тужни тропи

http://www.zarez.hr/clanci/demonoloska-predanja-u-savremenosti

https://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/ssamardzija-fantastika.html

https://www.rastko.rs/isk/isk_11.html

https://www.academia.edu/30536291/DEMONOLOSKI_ZAPISI_I_OBLICI_U_ZBOR
NIKU_ZA_NARODNI_%C5%BDIVOT_I_OBI%C4%8CAJE_JU%C5%BDNIH_SLAVENA_I
Часопис Соња:

89. стр: /

205. стр, Н. Милошевић Ђорђевић: Вукова антиципација међународне поделе

Разврставања предања прихваћена тек 60-их година, зашто?

Предања је Вук сврстао у етнолошку грађу;

Предања су дуго изједначавана са приповеткама;

Предање једнако традиција

Да ли су предања особена категорија народне прозе?

1
потреба за разјашњавањем

уверавање у веродостојност – е, то је занимљиво за рад; да ли је ово уверавање мање

уколико се о предањима прича у друштву, страх да се не буде исмејан, па као да учесници
сами покушавају да умање истинитост истих!

Предања су највиталнија од свих усмених категорија

Види: Драгана Антонијевић: Огледи из антропологије и семиотике фолклора,

Маја Бошковић Стули: Наш неиспуњен... Анали Филолошког факултета 4

Миодраг Матицки: Историја као предање

Нада Милошевић Ђорђевић: Belief Narrative Genres

Oring Eliott: Legendary and the rhetoric of Thruth, Journal of American Folklore

Filipovic Milenko: Lokalna predanja – zanemarena vrsta usmene knjizevnosti, Rad udruzenja
folklorista Jugoslavije, Zagreb

https://contemporarylegend.org/2016/02/25/cfp-contemporary-legend/

https://scholarworks.iu.edu/journals/index.php/ndif/issue/view/1116

http://folklore.berkeley.edu/courses/

https://centreforcontemporarylegend.wordpress.com/

https://ala-choice.libguides.com/c.php?g=457152&p=3124303

https://www.degruyter.com/view/j/fabl.1967.9.issue-1-3/fabl.1967.9.1-3.111/fabl.1967.9.1-
3.111.xml

https://upcolorado.com/utah-state-university-press/item/3516-legend-tripping

https://www.shu.ac.uk/research/specialisms/cultural-communication-and-computing-
research-institute/what-we-do/projects/communication-media-and-culture/contemporary-
legend-research

https://www.mun.ca/folklore/people/Smith.php

http://guides.libraries.psu.edu/c.php?g=463423&p=3167661

https://books.google.rs/books?id=K1KP9MrAtF4C&pg=PA22&lpg=PA22&dq=legends+and+lege
ndary+studies+in+folklore&source=bl&ots=4nHdLYSKA8&sig=6gQsOozkJwm1WPNH_jMkEM5o

2
q_Q&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjQ8fuK74nfAhUvtYsKHQNjAbg4HhDoATABegQIAxAB#v=onep
age&q=legends%20and%20legendary%20studies%20in%20folklore&f=false

https://www.thoughtco.com/defining-terms-myth-folklore-legend-735039

https://openfolklore.org/

http://folklore.missouri.edu/

Часопис Соња:

Професионални теренски рад подразумева неутрални став истраживача

Гримово циркуларно писмо послато сакупљачима – претеча теренских упутстава

Стојан Новаковић – покретач сакупљања, архивирања и критичког проучавања фолклора

Новаковић – часопис Вила

Етнографска збирка САНУ

идеја о потреби стварања великог зборника или архива критички пробраних и стручно
распоређених народних песама

Тихомир Ђорђевић – прати дешавања у свету, идеја да се оснује друштво које ће

прикупљати, проучавати, штампати и спасавати од пропасти ствари из српског народног
живота - на овај предлог званичници су остали неми

Ђорђевић је покретач првог специјализованог фолклорног часописа Караџић, овај часопис

је развио мрежу сарадника, подстицао теренски рад и донео низ специјализованих
теренских упитника

часопис Прилози проучавању народне поезије, Меденица, Шмаус

Етнографски институт, фолклорно одељење које је некада постојало, али политички

обојена истраживања

Драгана Антонијевић – предмет на факултету у Новом Саду, антропологија фолклора

Центар за нематеријално културно наслеђе

руска и словенска етнолингвистика,

англо-саксонска антрополошка лингвистика

3
културне студије, студије памћења, култура сећања

ЕТНОЛИНГВИСТИКА

АНТРОПОЛОШКАЛИНГВИСТИКА

ЕТНОЛИНГВИСТИЧКАГЕОГРАФИЈА

Биљана Сикимић, антрополошки институт САНУ

Разматрање методологије бележења и тематике

легенде/страшне приче/приче о тајанственим догађајима

Радојчић, 2005 – ту има од Драгане Антонијевић, антропологија фолклора

ту има и од Биљане Сикимић, Изазов теренског рада, етнолингвистика или антрополошка

лингвистика

В. Недић, О усменом песништву, СКЗ

Гласник етнографског института, књ. 58, свеска 2, Соња Петровић

Лорд, Певач прича

234. Смиљана Ђорђевић Белић:

Бележење демонолошких предања на јужнословенском простору има дугу историју

систематичан рад – Вук Караџић

Пјеснарице, 1814, 1815. године

Рјечник

Вук у великој мери антиципирао будимпештанску класификацију предања

етнолингвистички оријентисана истраживања – реконструкција културе

Љ. Раденковић, Биљана Сикимић, А. Лома

237: Разговори који активирају теме из овог домена традицијске културе означени су као
вишеструко комплексни

вера у истинитост као део саме онтологије жанра

239. стр: реторичке стратегије

4
Демонолошки садржаји могу бити рационализовани

Дистанца према демонологији – активирају се сижеи блиски пародирању демонолошког

предања

Особености демонолошког система у конкретној локалној традицији

Преговори око истинитости, реторика истинитости

Демонолошко предање – специфични синкретички говорни жанр чије је оквире

релативно тешко прецизно и до краја одредити

пророчки снови, породична проклетства, култна места...

полижанровске структуре – различити типови предања, легенде, усмене историје,

аутобиографски наратив

посредована мемората

приказе – један сегмент демонолошког система

узимање зооморфног појавног облика: кобила, јаре

демонолошки хронотоп: ноћ, простор ван куће

Темпорална структура појединих модела (посебно оних који чувају извесне везе са
етиолошким и културноисторијским предањима) заснована је на укрштању елемената из
домена културног и комуникативног памћења

доминација меморате над фабулатом у теренским истраживањима

мемората није нужно заснована на личном искуству

псеудо-фабулата

Vidi: Degh, Linda, Legend and Belief, Dialectics of a Folklore Genre,

Journal of American Folklore, 87/345, strane 225-239, Memorate and Protomemorate

Naucni sastanak slavista u Vukove dane 2, Nada Milosevic Djordjevic, Vukovo shvatanje
narodnog predanja

Elliot Oring, Legendary and the Rhetoric of truth, Journal of American Folklore,

Belief Narrative Genres, Zoja Karanovic and Willem de Blecourt! Novi Sad

5
Zbornik radova Etnografskog institute SANU 21, Biljana Sikimic

Данијел Синани: Привиђења

Види: Драгана Антонијевић, Демонолошка предања: фантастика у традицијском причању,

ГЕИ, САНУ, XLIII, 2014.

привиђење – сваки контакт са оностраним у свесном, будном стању, у овостраном

амбијенту, који се остварује путем чула вида, слуха, додира

изградња станишта на старим гробљима доводи нарушене аутономије заједнице мртвих

виле се јављаљу поред воде

Добрила Братић, Глуво доба

Заступљени облици привиђења: људске прилике/животиње/предмети и специфичне

појаве

Линда Дег: Предање/веровање у модерном друштву

Јунг и процес настајања веровања у натприродно

Пошто је индустријски развој уништио старе друштвене облике, а систем масовних

комуникација и покретљивост популације разорио старе вредности, фолклористи су
почели да се баве другим формама нарације. Они су се прво окренули дуго занемареном
предању.

Сродни облици предању, одвајање предања од њих

Ововремене нарације не разликују се по форми од оних нађених у старој књижевности

НЛО

Предање – фрагментарност

Леополд Шмит: Предање уопште нема форму, оно само преноси поруку

1 – фабулат, миграциона предања, по структури блиска приповеткама

2–

6
Две међусобно повезане особине предања попримају све већи значај у савременом
друштву: фрагментарност/недовршена форма и тенденција да се буде јавнији од било ког
фолклорног жанра у својој композицији и појави

Предање се шири попут гласина, од особе до особе, па не може ни достићи конзистентну

форму. Они који га преносе немају потребе да залазе у детаље јер суштина углавном
позната

Фрагментивни карактер – колективна природа предања

*Анегдота пориче концепт веровања предања, смејући се притом грохотом

Самарџија – Особености усмених прозних врста

колективност – предања

Запис је тек бледи одјек непосредног контакта казивача и слушалаца

У сваком приповедању, чак независно од форме, садржине или намене приче сучељавају
се две компоненте: фиктивно и стварно, чудесно и могуће, фантастично и животне
реалије.

Свака прича почива на мањем или већем уделу фикције (празна прича, причам ти причу)

Усмени приповедач је и свезнајући, и пристрасан, и слободан и спутан конвенцијама

традиције, која му отвара стваралачке просторе

Али живи још понекад и понегде, као прича – Андрић, Кућа на осами

Карановић – предања

Појам предања Вук није познавао, али је свакако знао за постојање предања – веровања у
ствари којих нема

Тек педесетих година прошлог века ушла у домете научне јавности

Браћа Грим су целокупно усмено прозно стваралаштво посматрали као Мarchen i Sage

У предању се казује човеков амбивалентан однос према збиљи, али и према свету уопште

Предање често исходи из збиље или се у њу враћа

Мешање личног доживљаја и представа из опште традиције

7
Догађаји у предању нижу се без унапред утврђеног поретка – механички, асоцијативно
или хронолошки

Предање је на неки начин и слика настајања и живота приче у настајању

Изломљена композиција, али и немогућност разумевања догађаја из којих произилази

таква композиција

Фантастика свакодневног живота, мешање светова

Монолитност значења приче се распада – све што се њоме казује могло се догодити овако
или онако, а није се ни морало десити, нико заправо није сигуран шта се десило

предања – савремена кратка прича (сажетост, фрагментарност, некохерентност следа

фабуле)

Недореченост, изломљеност, фрагментарност – искуство модерног човека, немогуће је

духовно освојити свет

*Овим се никако не жели ставити знак једнакости између... већ се само наговештава
њихова могућна међусобна повезаност

Предање – изузетно витална категорија усмене прозе

Подстакнуте економском кризом, све су чешће приче о закопаном благу

Маја Бошковић Стули – Усмена књижевност некад и данас, Загребачка усмена предања у
преплетању с новинама и телевизијом

Есхатолошка предања

Самарџија – род и врсте

Књижевни род – најшира скупина књижевних дела са заједничким суштинским

обележјима

Књижевне врсте – скупине књижевних дела са неким заједничким особинама које се код
других књижевних дела не јављају

Целокупној народној књижевности блиска су поједина својства драме

8
Вук: женске су приповијетке оне у којима се приповедају којекаква чудеса што не може
бити, а мушке су оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао би човек
да би заиста могло бити

Приповетке – Предања

Предања – у старим списима, хроникама и путописима сачувана су сведочанства о

особеним облицима приповедања, о веровањима везаним за прошлост и поједине
личности, настанак и нестанак одређених локалитета. Управо та тенденција ка
веродостојности казивања разликује предања од приповедних врста

Од приповедака су их раздвајали већ браћа Грим

Све до половине двадесетог века ови облици били су на маргини интересовања, а

различито су и називани, легенде, скаске...

Мада о њима није експлицитно говорио, како је то чинио са осталим народним

умотворинама, Вук је предањима дао специфично место на страницама збирки
пословица, песама, у издању Рјечника...

Живот и обичаји народа српског – недовршена, штампана после смрти

вјеровања ствари којијех нема

о постању гдјекојијех ствари

јунаци и коњи њихови

Савремени фолклористи су век касније практчно пресликали ову поделу: митолошка и

демонолошка, етиолошка и есхатолошка, културно-историјска(везана за поједине
локалитете и личности из националне историје)

+Легенде

+ Народне умотворине

Кратки говорни облици: загонетке, пословице, брзалице...

Олдрих Сироватка – о морфологији предања

Проблем међународног каталога предања

На народна предања у већој мери утичу етнички, национални и регионални феномени

Тешкоће у каталогизирању леже у њиховој структури

9
Безобликовност предања

У којим све појавним облицима живи предање? – Поред компликованих форми преносе
се и сасвим једноставни облици, поред уметнички богатих појава, и сасвим примитивне,
поред традиционалних, и сасвим индивидуалне приче.

Предања, као и бајке, имају релативно чврст сиже, само се поједини елементи у њима
мењају: место посматрања, фигуре, време и инвентар

лутајуће предање(migratory legend) и право предање (ordinary legend)

Mноштво предања поседује другу форму, њигов сиже креће се од лабилности до

аморфности и локално је ограничен

Предања настају директно из живота, из свакодневних доживљаја казивача

Начини представљања су субјективно, локално и регионално обележени

Меморате или предања-сећања

веровање/празноверица/прича о чудесном или стварном искуству

Главна разлика: предање/бајка

Из безбројних мотива бајка гради уметнички потпуну причу, предање се најчешће заснива
на једном једином мотиву

Предање је једноставно, бајка је сложена

Мноштво типова предања настаје као мешавина два елемента: одређене представе која
је интегрално уједињена у народно веровање и народно знање и личног доживљаја
приповедача

Покретна импровизованост, променљивост тока радње

Ређање мотива у предању је линеарно, слободно

1. хетерогеност форми предања

2. тежња ка уланчавању

3. променљивост и несталност композиције

Макс Лити

колективни извори многих типова приповедака

10
Бајке и предања нису намерно створени, већ су се некако јавиле и развијале.

Приповетке и предања су поља истраживања многих наука, свака од њих фокусира се на

другачији аспект

Предање, као и бајка (приповетка, Marchen) такође описује човека, тиче се оног што се
човеку дешава. У предањима човек постаје мали у односу на природу.

Наративни поступак предања: фрагментаран и неуобличен

Веровање/предање – веровање се састоји само од садржине, а предање је наративна

форма и свакако има стил

*Погледај негде: легенда/предање!

Гавриловић

теренска истраживања – поетика сусрета

Клод Леви Строс – теренски рад је више женски посао, мени за то недостају брига и
стрпљење

Тужни тропи – једина књига у којој описује свој рад

*Послати на исти терен два истраживача из различитих култура – био би занимљив

експеримент

Емотивни и рефлексивни коментари – то ће постати тренд у антропологији тек много

касније

антрополог – херој (одатле и Индијана Џонс, и Лара Крофт)

Усмено предање и писменост

Нови наративни жанровски облици – обична казивања о животу, казивања о

догодовштинама – почињу да се сакупљају тек после Другог светског рата

Роберт Редфилд је међу првима истицао антрополошку спознајну вредност ових обичних
казивања и животописа: за најважнију вредност ових књижевних облика сматрао је то
што они нису само историјски извори, већ одражавају и мишљење о вредностима,
помажу нам да боље упознамо тзв. „мале заједницеˮ, а не само објективну стварност.

сећање – life story/personal history

Различити поводи за казивање животне судбине – важно, набројано!

11
Луц Рерих

Леополд Шмит – нова ера истраживања предања

Предање се не може вештачки одржавати у животу

Предање је самоникло и успева само у тајновитом, оно је извештај о доживљају и

исповест

Предање је важан културноисторијски извор, пре свега тамо где немамо друге
одговарајуће изворе. Предања припадају најстаријим познаваоцима старина.

Предања су, као и други фолклор, индикатори културе.

Важније него утврђивање континуитета је промена предања и њен узрок, промена форме
и садржине, промена у начину веровања и начину причања. Има ли данас још предања,
шта живи, а шта не, настају ли још увек предања? Где данас још постоје усамљенички
доживљаји који су основа предања?

Склоност ка језовитом облачи се у нове форме.

Нису ли предавања анти - просветитељска? Предања потичу из једног пре-рационалног

света, али то не искључује чињеницу да је и свет предања пун објашњења, каузалитета и
логике.

Свако предање има социјално – историјски контекст, чак и демонолошка (погледај, добар
пример)

Као свака истраживачка грана, и фолклористика је подложна одређеним савременим

струјањима и импулсима који одређују њено саморазумевање и проблемску
оријентацију.

Истраживање предања показује широк спектар могућности и због тога захтева

плурализам метода. Треба да повежемо функционалистичка, структуралистичка,
историјска и психолошка виђења.

Соња – прича и сећање

аутобиографски дикурс – пасторче књижевне фолклористике

М. Бошковић Стули – Усмена књижевност некад и данас

12
аутобиографски дискурс – препознат као предмет интердисциплинарних проучавања
фолклористике, друштв. историје, археологије, антропологије, психологије...

М. Велчић: Personal Narratives as a Research Method in Folklore

*Добра тема: теренско истраживање у настави књижевности (народне књижевности)

Казивање – тема фолклор/предања/етнографија

А. Бедли Људско памћење

безлично казивање/приповедање у трећем лицу...

мотивација догађаја

аутобиографско закључивање

формалан или неформалан начин говора/однос са публиком

15. стр: аутобиографски дискурс је увек и конверзацијски дискурс

*идиокултура – културно специфично знање

R. D. Abrahams, A Rhethoric of Everyday Life: Traditional Conversational Genres

Самарџија – усмено предање

Чињеница да су брћа Грим и Вук искључили предања из народних приповедака не значи

да их треба искључити и из усмене прозе, већ то наглашава особеност ових облика

Хибридна форма која се јавља у три основна начина казивања: кратко саопштење,
меморат, фабулат

Композицијски и стилски: једноставна, кратка, изложена уз емоционалну ангажованост

Етиолошка предања – тумачење топонима...

Traditional and digital legend

Traditional folk genres and new social media

digital immigrants? and digital native?

Project Other Worlds

Dialectics on the Folk Web –

13
from the field to the nett (Wittel, 2000)

digital ethnographic journey

Blank, Trevor, 2007: Examining the Transmission of Belief in Story and Discourse, Logan, Utah
University

Folklore and the Internet: Vernacular Expression in a Digital World, Trevor J. Blank

Folk Culture in the Digital Age, Trevor

Western Folklore, 72, no 2, 105-30

Robert Glen Howard, Tradition in the 21st century: Locating the role of the past in the present

Degh Linda, Legend and Belief, Dialectics of a Folklore Genre

Frank Russel, 2011, Newslore, Contemporary folklore on the internet

Foote Monica, Userpicks, Cyber Folk Art in the Early 21st century,

Hine Christine, Virtual Ethnography

http://www.pewinternet.org/2010/08/27/older-adults-and-social-media/

Miller Montana, Face to face with the Digital Folk, The Ethics of Fieldwork on Facebook

Turkle Sherry, Life on the screen

http://www.qualitative-research.net/index.php/fqs/article/view/1131/2517

***Баском – облици фолклора***

мит/предање/приповетка

предлог: прозна нарација

Предања су прозне нарације које, као и митове, наратор и његови слушаоци сматрају
истинитим, али они су смештени у мање удаљена времена, онда кад је свет био много
сличнији нашем.

Чешће су секуларна него света

Често одговарају усменој традицији писане историје, али такође укључују и локалне приче
о закопаном благу, духовима, вилама и свецима

14
*Шала/анегдота као подтипови приповедака/предања

4. стр. Џенет Бејкон: мит – експликаторна ф-ја, објашњава неке природне појаве чији
узроци нису очигледни или ритуалну праксу чије је порекло заборављено

Предање – истинита традиција, засновано на догодовштинама стварних људи, на реално

постојећим местима

Приповетка – у целини је продукт маште

Ја се питам: веровање/предање/легенда

15
Мит има изворе у разлозима, предање у сећањима, приповетке у маштањима

16
Иван Ђорђевић, Антропологија научне фантастике

104. фолклорна и поп-културна традиција у научнофантастичној књижевности

Пјер Бурдије – књижевно искуство је поред љубавног искуства највише што можемо
доживети 

Антрополошко испитивање књижевности требало би да буде фокусирано на узајамну

повезаност писаних производа и ширих културних и друштвених процеса

Марина Симић, Да ли су антрополози још увек књижевници, Зборник Матице српске, 41,
св. 1-3, 2005,

Миодраг Миловановић, Брзи водич, Science Fiction

Зоран Милутиновић, Сусрет на трећем месту

Зоран Живковић – детаљно проучавао научну фантастику

35. стр. О ТРАДИЦИЈИ

Дејан Ајдачић, Мотив вампира у европској књижевности и књижевности Балканских

Словена

ретрадиционализација

Иван Ковачевић, Традиција модерног

Слободан Зечевић, Митска бића српских предања

Чистов – проблем категорија

Мала критика Литија и његовог изједначавања предања и празноверја

Вук – Живот и обичаји, постање гдјекојих ствари - о закопаном благу!

Павићевић

О српској књижевности и политици

Наставно проучавање народних приповедака

Стојан Новаковић – представник миграционе теорије

Маја Бошковић Стули – Усмена књижевност као уметност речи – о предањима

17
Видо Латковић – погледај поделу

Од како се земља охладила – Н. Милошевић Ђорђевић – ВАЖНО

Значење бајки

дилема мит или логика, магија или мишљење показала се неодрживом, Е. Мелетински

Зборник фолклор 2017.

131. стр. – свештеници као сакупљачи приповедака

ВАЖНО, 172. стр. о постфолклору

181. стр. о Боланом Дојчину – важно

18
311. катанци на мостовима

344. Даница Јовић

*прича о животу

Живот и обичаји

вила – живе по камењацима око воде, распуштена коса

https://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2011&mm=10&dd=25&nav_id=55219
2

Вредновање усмених историја

централна улога истраживача у посредовању стварности

19
Глас прошлости, Пол Томпсон

посебна вредност лежи у субјективности усмених тумачења, иако могу бити и додатни
документ о историји

Томпсон као главне предности усмених историја види то што оне преносе квалитете
усмене комуникације, који се већ помало губе приликом преношења у транскрипт

Портели сматра да оне откривају више значења, а мање догађаје, људскост и

субјективност су њихове највеће вредности

Соња Петровић, 2016, Усмена историја – културно вишегласје као мост између прошлости
и садашњости, Књижевна историја, 47, 157

Pol Tompson je profesor Društvene istorije na Univerzitetu u Eseksu, osnivač National Life
Story Collection u Londonu i osnivač Udruženja za usmene istorije (Oral History Society).

Огледи из антропологије

Фолклористика – филологија/антропологија/етнологија

Бауман – фолклористика са другим наукама дели заједничко интелектуално наслеђе

52. стр: ВАЖНО, О ОКРУЖЕЊУ!!!

Часопис Етноантрополошки проблеми

Нада Милошевић Ђорђевић – види о предањима

103. легендарна прича

114. ПРЕДАЊА

човек крши забрану коју чини нека друштвено-културна норма

не путуј ноћу – неизречена забрана

Слободан Зечевић – Митска бића

Приликом проучавања српске митологије треба се окренути неким другим изворима, не

толико писаним....

Веровања у демонски свет одржала су се дуго и дошла све до наше епохе

Сматра се да је разлог томе то што их је црква забрањивала и занемаривала у тежњи да

пре свега избрише успомену на паганска веровања

20
виле – види мит. речник

32. стр. змај

78. стр. ОСЕЊА – изглед није тачно одређен, животињски облик (јаре, кокош, мачка,
свиња) или у људском облику као девојка расплетене косе са козјим ногама, јавља се
само ноћу, у невреме, када би запевали први петли осења нестаје. При сусрету са осењом
требало је ћутати. Запрежна стока би стајала пред осењом и није се могла покретати

море/прикојасе

У околини Крушевца сенчишта се претварају у разне животиње

Није локално веровање, распрострањено по целој Србији, ноћни демон чија је функција
да опчини човека и да му у таквом стању напакости. Карактеристична црта овог бића је да
се јавља у животињском облику. Пресреће усамљене путнике, омађијава их и тера да
лутају

Словенска митологија

63. стр. Виле – веза са водом, воле да се купају, умивају и чешљају косе

91. стр. ГРОБЉЕ – свето место на којем се поштује позната ритуална етикеција

Стара гробља не смеју се преоравати, као што се не смеју померати ни надгробни

споменици, познате су бројне легенде о гробљима на којима су сахрањени џинови,

98. стр. ДИВ – општесловенска реч: чудесан, необичан

329. ХРАСТ – једно од најпоштованијих дрвета у словенској народној култури, место

обављања религијских обреда

место боравка митолошких бића

записи, 116. стр. дрво на чијој је кори урезиван крст, сматран за месну светињу, обично
близу воде

НОЋ, 389,

САН

БОГАТСТВО, 33,

ГРОБ, 137, вечна кућа која се не сме оскрнавити,

21
ЈАЛОВОСТ, 236,

Српски митолошки речник

БЛАГО ЗАКОПАНО – 31. стр(веровања како се тражи и шта прво радити са новцем,
приношење жртава)

ВИЛЕ, 79, воле да играју и певају и обично се састају код вода

ВРЗИНО КОЛО – место на које ноћу долазе демони, ту се договарају и играју

ГРОБ – вечна кућа покојника, сматра се за велики грех скрнавити кућу покојника, па макар
он био и непознат

Стари гробови и гробља су табуисана места и боље се чувају од писаних закона

ДИВ – нерадници су, све што им треба отимају од људи – хм

ЗАПИС – сви записи су табуисани, штити село од свега лошег, болести и грома

ЗМАЈ, 154, Милош Обилић – змајски син

ЈАРАЦ – ђаво се најчешће претвара у јарца

МИЛОШ ОБИЛИЋ – 215. стр.

НЕЧИСТА МЕСТА – гробљишта нпр.

НОЋ – време кретања демона

ПРИВИЂЕЊЕ – 257. стр.

Slovenski folklor – zbornik

Narodno stvaralaštvo – folklor, Raskovnik – časopisi, N. M. Đorđević – 81. str.

mitološki i filološki pravac u istraživanju

Сувајџић – промишљања традиције

Александар М. Павловић – Прећутана сарадња, Вук Сарајлија

Иван Р. Златковић – Расковничко виђење епске легенде о Марку Краљевићу

Данијела М. Поповић – народне приповетке и предања у часопису Караџић

Караџић покренут у Алексинцу, покренуо га Тихомир Ђорђевић, 1899.

22
259. стр. ВАЖНО О ПРЕДАЊИМА, Даница Јовић, Фон Сидовљев запажање, када се крене
са причањем предања, само се надовезују једно на друго

мотиви

Предање је жива форма, непосредно зависна од комуникативног процеса

Естетика – важан елемент увода предања

Инсистирање на истинитости предања

Ограђивање

ВАЖНО: Ситуација извођења и приповедач омогућују стварање хибридних облика,

међужанровска и унутаржанровска померања и контаминације што представља препреку
за прецизну класификацију ове фолклорне врсте

295. Усмена анегдота од егземпла до вица

385. променљиви рефрен

585. Најчешће грешке у радовима

23
24
25