Staklarska Pec

www.masinac.
org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Katedra za Procesnu tehniku
Konstrukcija peći
Tehnička dokumentacija
PEĆ ZA TOPLJENJE STAKLA
Profesor: Goran Jankes
Asistent: Mirjana Stamenić
Datum:
Ocena:
Beograd, šk. god 2003/2004
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 1

Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
SADRŽAJ
1. Opis peći i postupka koji se u peći odvija ................................................................... 3
1.1. Klasifikacija i opis staklarskih peći ...................................................................... 3
1.2. Opis postupka proizvodnje stakla ........................................................................ 4
2. Proračun dimenzija peći .............................................................................................. 6
3. Materijalni i toplotni bilans ......................................................................................... 8
3.1. Materijalni bilans ................................................................................................. 8
3.1.1 Sastav sirovina ............................................................................................ 8
3.1.2. Sastav goriva .............................................................................................. 8
3.1.3. Sastav proizvedenog stakla ........................................................................ 9
3.1.4. Ulazne veličine .......................................................................................... 9
3.1.5 Izlazne veličine ......................................................................................... 10
3.1.6. Materijalni bilans sagorevanja goriva ...................................................... 11
3.2. Toplotni bilans ................................................................................................... 12
3.2.1. Dovedena toplota .................................................................................... 12
3.2.2. Utrošena toplota ...................................................................................... 13
3.2.3. Specifična potrošnja goriva .................................................................... 18
3.2.4. Neusklađenost toplotnog bilansa ............................................................ 18
3.3. Tabelarni prikazi materijalnog i toplotnog bilansa ............................................ 19
LITERATURA ............................................................................................................ 20
ukupno 20
GRAFIČKA DOKUMENTACIJA .................................................................. (2 strane)

1. Opis peći i postupka koji se u peći odvija
1.1. Klasifikacija i opis staklarskih peći
Klasifikacija staklarskih peći je izvršena prema:

- načinu zagrevanja
- načinu korišćenja toplote otpadnih gasova
- konstrukciji radnog prostora .
Prema načinu zagrevanja staklarske peći mogu biti: gasne, na tecno gorivo i
električne.
Najšire su u primeni peći na gasovito gorivo zbog jednostavnog vođenja procesa

sagorevanja što obezbeđuje kvalitetno sagorevanje. Kao goriva koriste se
prirodni i generatorski gas.Tečna goriva se u staklarskim pećima ređe
upotrebljavaju zbog teže kontrole kvaliteta plamena i težeg odrzavanja
instalacija. Električne peći se najvise koriste u proizvodnji kvarcnog stakla jer
mogu obezbediti visoke temperature potrebne za topljenje sirovine. Inače njihova
primena je ogranicena zbog visokih pogonskih troškova.
Prema načinu korisćenja toplote otpadnih gasova staklarske peći mogu biti
regenerativne i rekuperativne.
Sastavni deo regenerativnih peći jesu regeneratori za predgrevanje vazduha

izvedeni u obliku komora u čijoj se unutrasnjosti nalazi ozidana rešetka od šamotne
opeke. Kroz komoru se najpre propuštaju vreli dimni gasovi temperature oko 1200’C,
koji zagrevaju opeku, a zatim ona zagreva vazduh koji se uvodi, do temperature oko
1000’C. Kako je rec o periodičnom režimu zagrevanja neophodno je da peć ima dve
komore da bi se obezbedio kontinualan rad. Dok se kroz jednu komoru propuštaju
dimni gasovi kroz drugu se uvodi vazduh. Nakon 20-30 min. menja se rešim, pa se
kroz komoru koja je apsorbovala toplotu propušta vazduh, a kroz ohlađenu komoru
dimni gas. Ako peć kao gorivo koristi generatorski gas, neophodno je njegovo
predgrevanje zbog velikog udela balasta. U tom slucaju peć mora imati jos jedan par
30-50% manjih regeneratora. Prirodni gas se ne sme predgrevati jer bi došlo do
njegovog krekovanja na povišenim temperaturama bez prisustva vazduha. U
regenerativnim pećima plamenici se postavljaju paralelno sa tokom rastopa stakla,
tako da je kretanje dimnih gasova poprečno na pravac kretanja staklene mase. Na
ovaj nacin se postize dobra kontrola temperaturskog režima, kao i regulisanje
pritiska i atmosfere u peći. U manjim pećima plamenici se postavljaju poprečno na
tok staklene mase, a gasovi se usmeravaju tako da opisuju potkovicu, zadržavajuci
se duže u peći. Tako se omogućuje potpunije sagorevanje i predaja toplote dimnih
gasova.
U rekuperativnim pećima otpadna toplota dimnih gasova se iskoriscava u

rekuperativnim zagrejačima vazduha. Oni su izvedeni u obliku komora sa cevima
kroz koje struji hladan vazduh, dok dimni gasovi struje spiralno oko tih cevi predajući
toplotu vazduhu. Kako se vazduh i dimni gasovi uvek krecu istim cevima, znatno je
jednostavnije voditi proces u odnosu na regenerativne peci. Rekuperatori su
relativno mali, pa ih je lakše smestiti uz peć. Koriste se za manje i kraće staklarske

peći. Tokom rada moze doci do zapušavanja rekuperatora, kao posledica uznošenja
čestica staklarske mešavine dimnim gasovima. Takođe može doći do mešanja
vazduha i dimnih gasova usled pojave rupica na zidovima, koji dele vazdušne od
dimnih kanala.
Prema konstrukciji radnog prostora staklarske peći mogu biti: kadne i lončaste.
Kadne peći mogu biti kontinualnog i diskontinualnog dejstva. Kontinualne peći su

više zastupljene jer su ekonomičnije i omogućavaju visoku proizvodnost i
automatizaciju procesa. Kadne peći su izradjene od šamotnih blokova velikih
dimenzija. Najvazniji deo peći je kada u kojoj se odigrava proces topljenja stakla.
Radni prostor reći je podeljen na tri dela: prostor za topljenje (topilište), prostor za
bistrenje (bistrilište) i radni deo (radilište). U modernijim pećima ovi delovi su
razgraničeni pregradama i svaki od njih zahteva poseban režim pritiska, temperature
i gasne sredine. U topilištu se pod dejstvom plamenika vrsi topljenje mešavine na
oko 1400o C, zatim se istopljena mešavina lagano šalje do bistrilišta u kojem se
izdvajaju zaostali gasovi na znatno nižim temperaturama, a u radilištu se
obezbedjuje propisana viskoznost stakla neophodna za njegovo izvlačenje na mašini.
Iz tog razloga u ovoj zoni su temperature najniže. Veliki problem kod kadnih peći je
propadanje blokova vatrostalnog materijala usled erozije i hemijskog dejstva rastopa
visoke temperature. Takodje može doći do grešaka u strukturi stakla usled
uključivanja kristalisanih delova rastopa, koji nastaju pri dnu kade usled
nepokretnosti jednog dela mase.
Lončaste peći su malog kapaciteta, pa se koriste samo za proizvodnju optičkog,

tehničkog, umetničkog, bojenog stakla, stakla za livenje ogledala, sočiva za opticke
instrumente. Proizvodni proces je diskontinualan, a temperaturski rezim je isti u
radnom prostoru peci i promenljiv je sa vremenom. Lonac peći se najpre napuni
sirovinom, zatim se sirovina potpuno topi, bistri i na kraju se izliva u odgovarajući
kalup. Gasovi se kroz peć mogu kretati potkovičasto u vertikali i horizontalno.
Potkovičasti tok gasova omogućuje ravnomernije progrevanje staklene mase jer se
deo toplote provodi i kroz zidove, ali se postižu niže temperature. Ovaj postupak se
koristi u pećima gde se traži duga obrada staklene mase, ali se zbog toga brže
oštećuje sam lonac. Horizontalni tok gasova omogućuje postizanje znatno viših
temperatura na površini mase, ali se pri dužoj obradi brzo hlade donji zidovi lonca.
Staklo dobijeno u lončanim pećima je homogenije nego u kadnim pećima, naročito
ako se koriste i mehaničke mešalice. Ukoliko u procesu dože do nekog poremećaja,
staklena masa se lako uklanja pa se proizvodnja može nesmetano nastaviti.

1.2. Opis postupka proizvodnje stakla
Tehnologija proizvodnje stakla obuhvata sledecće procese:

- priprema sirovina
- proces topljenja sirovina
- bistrenje staklene mase
- hlađenje staklene mase
- odgrevanje i hladjenje staklene trake .
Za dobijanje pojedinih vrsta stakla postoje precizne recepture na osnovu kojih se

određuje sastav sirovina. Pre nego što sirovine dospeju u peć, moraju se pripremiti.
Treba ih očistiti od eventualnih nečistoća, a zatim ih drobiti i mleti. Veličina zrna je
izuzetno bitna, jer veće se granule teško tope, dok suviše sitan prah leti na sve
strane i zagušuje peć. Kada se svi sastojci pripreme, onda se ručno ili mašinski
mešaju, a zatim se ubacuju u “hranilište” peći. Smeša sme sadržati svega nekoliko
procenata vlage kako se ne bi zgrušavala.
Proces topljenja sirovine je složen zbog same slozenosti njenog sastava. Za

potpuno topljenje mešavine potrebno je u peći održavati temperaturu preko 1450 oC,
a u nekim slučajevima i preko 1550 oC. Proces se olakšava ako sirovina sadrži više
topitelja kao što su soda, potaša, boraks i drugi, koji imaju niže tačke topljenja, pa
obuhvataju teško topljive sastojke (kvarcni pesak i sulfati) i olakšavaju njihovo
topljenje. Kako se sirovine zagrevaju tako se na odredjenim temperaturama
dešavaju odredjene hemijske i fizičke promene.
Po završetku svih hemijskih reakcija u masi ostaje jos mnogo gasnih mehurića
čije izdvajanje je otežano zbog visoke viskoznosti staklene mase. Zbog toga se
temperatura podiže iznad tačke topljenja kako bi se smanjila viskoznost i olakšalo
izdvajanje gasova. Ovaj postupak se naziva bistrenje. Pozitivna posledica bistrenja je
i veća homogenost mase izazvana intenziviranjem kretanja mehurića, koji mehanički
mešaju masu. Od zaostalih gasova najteže se eliminiše CO 2 . Njegovo izdvajanje se
ubrzava dodavanjem supstanci koje razvijaju kiseonik (sulfat, arsenik, šalitra i dr.).
Bistrenje se u nekim slučajevima može intenzivirati i uduvavanjem vodene pare u
dubinu rastopljene mase kao i potapanjem komada sirovog drveta u masu. Tako se
mehaničkim putem uzburkava masa i olakšava njena homogenizacija i izdvajanje
gasova. Potapanje drveta se danas više ne koristi jer može uneti nečistoće u staklo.
Današnje peći su od kvalitetnijih materijala i lakše podnose visoke temperature, tako
da je lakše postići kvalitetno bistrenje staklene mase.
Izbistrena staklena masa ima temperaturu od oko 1400 oC i veoma mali

viskozitet, pa je nepogodna za izvlačenje. Zato staklo treba ohladiti do temperature
na kojoj mu je viskozitet dovoljno visok. Ova radna temperatura određena je
sastavom stakla i tehnologijom rada. Hlađenje treba vršiti ravnomerno po celoj masi
kako bi se obezbedio konstantan viskozitet stakla u radnom delu i izbegle različite
greške u staklu. Takođe se ne sme dozvoliti naglo hlađenje jer će ono izazvati
pojavu skrame na površini stakla. Preporučuje se dobra izolacija peći u delu u kojem
se vrši hlađenje kako bi se onemogućilo lokalno hladjenje delova mase uz zidove.
Masa se nikako ne sme pothladiti jer će tada viskoznost suviše porasti i opet se neće
obezbediti kvalitetno izvlačenje.
Staklena traka, kada siđe sa mašine je veoma topla i u dodiru sa spoljnim

vazduhom bi se površinski slojevi naglo ohladili dok bi unutrašnjost ostala topla zbog
loše temperaturske provodljivosti. Povrsinski delovi bi se skupljali brže od
unutrašnjih, pa bi se javili naponi koji bi doveli do pucanja stakla. Zbog toga se
staklena traka lagano hladi (odgreva) u odgrevnim pećima. Odgrevanje se obicno
odvija u četiri zone: početno, lagano, ubrzano i intenzivno hlađenje. Neophodno je u
svim zonama maksimalno izjednačiti hlađenje stakla po celoj zapremini. Pri
odgrevanju staklo je izuzetno osetljivo na mehaničke pritiske i potrese o čemu treba
voditi računa.
U industriji ravnog stakla postoje sledeće osnovne metode izvlačenja staklene

mase: Furko, Libi-Ovens, Pitsburg i liveno staklo. Osnovni problem koji ove metode
treba da reše je sužavanje staklene trake zbog njenog velikog površinskog napona.

2. Proračun dimenzija peći
Proces proizvodnje stakla koji se obrađuje u ovom projektnom zadatku odvijao bi

se u peći u ’’Industriji stakla Pančevo’’, tako da su dimenzije uzete iz postojeće
tehničke dokumentacije fabrike (crteži 01, 02).
Peć je regenerativna, kadna i za gorivo koristi prirodni zemni gas. Kada i patos su
izrađeni od ’’Corhard-Zac’’ visoko vatrostalnog materijala, koji se sastoji pretežno od
oksida aluminijuma i cirkonijuma. Ovaj materijal nema pora u koje se može uvući
rastop i nagrizati ga. Zbog toga je on znatno trajniji od šamota i ostalih vatrostalnih
materijala. Dimenzije kade su 8 x 5,2 x 1,5 m .
Peć se oslanja na 12 stubova, dimenzija poprečnog preseka 900 x 900 mm,

odnosno
700 x 700 mm.
Vazduh se uduvava ventilatorima (dva komada, kapaciteta 500 m 3/min,

nadpritiska 1600 Pa, snage EM od 37 kW) kroz pravougaone čelične cevi dimenzija
F300 x 13 mm, F500 x 13 mm, F600 x 13 mm. Zajednički usisni kanal je dimenzija
580 x 430 mm.
Peć ima dva regeneratora dimenzija 3,82 x 7,62 x 3,75 m , a dimni gasovi
odlaze u atmosferu kroz dimnjak F2,5 x 52 m .
Odgrevna peć u koju staklene trake ulaze nakon valjanja duga je 37 m, visoka
1,8 m.
Na slici 1. dat je šematski prikaz peći.

slika 1. Šema peći za liveno staklo u ’’Industriji stakla Pančevo’’

3. Materijalni i toplotni bilans
3.1. Materijalni bilans
3.1.1 Sastav sirovina
Sastav sirovina dat je u tabeli 1.
udeo,
komponenta SiO2 Al2O3 Fe2O3 CaO MgO Na2O NaCl TiO2 K2O GŽ1) NK2)
%
kvarcni
58,39 98,43 0,63 0,10 0,07 - - - - - 0,26 -
pesak
soda 19,91 - - - - - 58,34 0,27 - - 41,39 -
dolomit 16,64 - 0,08 0,06 30,36 21,71 - - - - 47,15 0,64
feldspat 4,22 68,67 18,47 0,09 0,78 0,43 10,46 - - 0,05 0,35 -
natrijum-
0,84 - 0,22 - 0,52 - 43,33 - - - 55,68 0,25
silfat
Σ 100,00 vlažna sirovina (vlažna mešavina)
vlaga 5,20 udeo u vlažnoj sirovini
stakleni krš 30,00 dodatak na 100 % vlažne sirovine
tabela 1. Sastav sirovine za proizvodnju stakla

1)
GŽ – gubici žarenjem
2)
NK – nerastvorive komponente
3.1.2. Sastav goriva
Gorivo: prirodni gas – Kutina – G-PG-5

Sastav goriva dat je u tabeli 2.
tabela 2. Sastav i donja toplotna moć goriva
Oznaka Sastav, % (zapreminskih)

Hd,
CH4 C2H4 C2H2 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12
kJ/m3
86,48 0,00 0,00 9,51 3,02 0,21 0,03
G-PG-5
CO CO2 O2 N2 H2 SO2 H2S
40270
0,00 0,75 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

3.1.3. Sastav proizvedenog stakla
Hemijski sastav stakla dat je u tabeli 3.
tabela 3. Hemijski sastav stakla (u procentima)
Silicijum trioksid SiO2 72,84 %

Aluminijumtrioksid Al2O3 1,23
Gvožđetrioksid Fe2O3 0,09
Kalcijumoksid CaO 6,35
Magnezijumoksid MgO 4,20
Sumportrioksid SO3 0,51
Natrijumoksid Na2O 14,58
Titandioksid TiO2 0,06
Kalijumoksid K2O 0,15
3.1.4. Ulazne veličine
a) Potrošnja goriva (po kg stakla)
m 3 gor
X g  1,395 , (3.2.3.)
kg st
b) Količina dobijenog proizvoda (po kg sirovine)
GŽ GK 16,72 30 kg st
G st  1    1   1,1328
100 100 100 100 kg sir
v) Gubici žarenjem
GŽ  GŽ kp  GŽsod  GŽ dol  GŽ fel  GŽ sul 

0,26 58,39 41,39 19,91 47,15 16,64 0,35 4,22 55,68 0,84
         
100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
kg gž
 0,1672
kg sir
g) Udeo vlage u sirovini
kg w
W  0,052
kg sir
d) Dodatak staklenog krša

kg sk
GK  0,30
kg sir
đ) Potrošnja sirovine
1 1 kg sir
G sir    0,8828
G st 1,1328 kg st
e) Potrošnja staklenog krša
GK 30 kg sk
GK    0,2648
G st 1,1328 kg st
ž) Ukupna potrošnja sirovine
kg us
G us  G sir  GK  0,8828  0,2648  1,1476
kg st
z) Potrošnja vazduha
m3 v
G v  Vv ,stv  X g  11,6784  1,395  16,2914
kg st
i) Ulazne veličine materijalnog bilansa
kg
G U  G us  X'g  G ' v ,
kg st
3.1.5 Izlazne veličine
a) Dobijeno staklo
kg st
G st  1
kg st
b) Izdvojeni produkti degazacije
kg g, pd
G g ,pd  (GŽ  W )  G sir  (0,1672  0,052)  0,8828  0,1017
kg st
v) Fizička vlaga izdvojena iz sirovine
kg w
G w ,f  W  G sir  0,052  0,8828  0,0459
kg st
g) Količina produkata sagorevanja
m 3 ps
G g ,ps  Vrw  X g  12,7599  1,395  17,8001
kg st
, (3.1.6.)
d) Izlazne veličine materijalnog bilansa

kg
G I  G st  G g ,pd  G 'g ,ps  G w ,f ,
kg st
3.1.6. Materijalni bilans sagorevanja goriva
Sastav goriva i donja toplotna moć dati su u tabeli 2.

Koeficijent viška vazduha iznosi   1,10 .
Minimalna količina kiseonika potrebnog za sagorevanje
O2, min = 0,01 [ 0,5 (H2 + CO) + 1,5 H2S + Σ(m + n/4) CmHn – O2 ]
= 0,01 [ 0,5 (0 + 0) + 1,5 · 0 + 2 · 86,48 + 3,5 · 9,51 + 5 · 3,02 + 6,5 ·
0,21 +
+ 8 · 0,03 – 0 ]
= 2,2295 m3/m3 gor
Minimalna količina vazduha za sagorevanje:
Vv, min = O2, min / a = 2,2295 / 0,21 = 10,6167 m3/m3
gde je a = 0,21 m3/m3 , zapreminski udeo kiseonika u vazduhu.
Stvarna količina vazduha za sagorevanje:
Vv, stv = l Vv, min = 1,10 · 10,6167 = 11,6784 m3/m3
Količine komponenata u produktima sagorevanja:
VCO2 = 0,01 (CO + CO2 + Σ m CmHn)

= 0,01 (0 + 0,75 + 1 · 86,48 + 2 · 9,51 + 3 · 3,02 + 4 · 0,21 + 5 · 0,03)
= 1,1630 m3/m3
VH2O = 0,01 (H2 + H2S + Σ n/2 CmHn)

= 0,01 (0 + 0 + 2 · 86,48 + 3 · 9,51 + 4 · 3,02 + 5 · 0,21 + 6 · 0,03)
= 2,1480 m3/m3
VO2 = (l – 1) O2, min = (1,10 – 1) · 2,2295 = 0,2230 m3/m3
VN2 = 0,01 N2 + O2,min l (1 – a) / a = 0 + 2,2295 · 1,10 · (1 – 0,21) / 0,21

= 9,2259 m3/m3.
Količina vlažnih produkata sagorevanja:
Vrw = VCO2 + VH2O + VO2 + VN2 = 1,1630 + 2,1480 + 0,2230 + 9,2259 = 12,7599
m /m3
3
Količina suvih produkata sagorevanja:

Vrs = Vrw – VH2O = 12,7599 – 2,1480 = 10,6119 m3/m3
Zapreminski udeli komponenata u vlažnim produktima sagorevanja:
A,w = 100 · VA / Vrw ·, %
gde je A = CO2 , H2O, O2 , N2 , pa je:
CO2,w = 9,80 % ,
H2O,w = 16,83 % ,
O2,w = 1,75 % ,
N2,w = 72,30 % .
3.2. Toplotni bilans
3.2.1. Dovedena toplota
a) Količina toplote dobijena sagorevanjem goriva
kJ
q g ,h  H d  X g  40270  X g  40270  1,395  56176,65
kg st
b) Fizička toplota goriva
q g ,f  c g  t g  X g  0
Zanemaruje se jer se gorivo ne predgreva.
v) Količina toplote dovedena sirovinom
q us  (G sir  c sir  GK  c sk )  t us  0
Zanemaruje se jer je sirovina na ulazu na temperaturi okoline.

g) Količina toplote dovedena vazduhom
tv
q v  Vv ,stv  X g  c v 0
 t v  11,6784  X g  1,3987  900  14701  X g  14701  1,395
kJ
 20507,90
kg st
tv 900 kJ
cv  cv  1,3987 , specifični toplotni kapacitet vazduha za 900 oC /2/ ,
0 0 m3 K
tv = 900 oC , temperatura zagrejanog vazduha /1/ .
d) Ukupna dovedena toplota

q D  q g ,h  q g ,f  q us  q v  40270  X g  0  0  14701  X g  54971  X g

kJ
 54971  1,395  76684,54
kg st
3.2.2. Utrošena toplota
a) Teorijski potrebna toplota
1) Toplotni efekti formiranja stakla
1o Potrošnja toplote za reakciju formiranja Na2SiO3 iz Na2CO3
kJ  58,5 kg Na 2 O   99,72 kg Na 2 CO 3   19,91 kg sod 

q (1)  951,5   
kg Na 2 O  100 kg Na 2 CO 3   100 kg sod   100 kg sir 
kJ
 110 ,51
kg sir
kJ
gde je 951,5
kg Na 2 O
, toplotni efekat reakcije /2/ .
2o Potrošnja toplote za reakciju formiranja Na2SiO3 iz Na2SO4
kJ  43,7 kg Na 2 O   99,16 kg Na 2SO 4   0,84 kg sul 

q ( 2 )  951,5   
kg Na 2 O  100 kg Na 2SO 4   100 kg sul   100 kg sir 
kJ
 3,46
kg sir
3o Potrošnja toplote za reakciju formiranja Na2SiO3 iz feldspata
kJ  10,46 kg Na 2 O   4,22 kg fel 

q ( 3)  951,5  
kg Na 2 O  100 kg fel   100 kg sir 
kJ
 4,20
kg sir
4o Potrošnja toplote za reakciju formiranja MgCa(SiO 3)2 iz CaMg(CO3)2
kJ  30,36 kg CaO 21,71 kg MgO   16,64 kg dol 

q ( 4 )  2757   
kg CaMgO 2  100 kg dol 100 kg dol   100 kg sir 
kJ
 238,88
kg sir
kJ
gde je 2757
kg CaMgO 2 , toplotni efekat reakcije /2/ .
5o Ukupno za sve reakcije (po kg stakla)

kJ
q hem  (q (1)  q ( 2 )  q ( 3)  q ( 4 ) )  G sir  (110 ,51  3,46  4,20  238,88)  0,8828  315,20
kg st
2) Toplota topljenja stakla
kJ
q top  347,5  (G sir  G g ,pd  G w ,f )  347,5  (0,8828  0,1017  0,0459)  255,48
kg st
3) Ukupna teorijski potrebna toplota
kJ
q t  q hem  q top  315,20  255,48  570,68
kg st
b) Toplota koja se troši na isparavanje vlage
kJ
q w  2499  G w ,f  2499  0,0459  114,70
kg st
kJ
gde je 2499
kg w , toplota isparavanja vlage na 0 oC /3/
v) Toplota stakla na izlazu iz radilišta

kJ
q st  c st  t st  G st  1,137  1209  1  1374,63
kg st
cst = 1,137 kJ/(kg K) , specifični toplotni kapacitet stakla na 1209 oC /1/ ,

tst = 1209 oC , temperatura stakla na izlazu iz radilišta /1/ .
g) Gubici toplote sa gasovima degazacije
kJ
q g ,pd  c g ,pd  t g ,pd  (G g ,pd  G w ,f )  1,539  1500  (0,1017  0,0459)  340,73 ,
kg st
gde je srednji specifični toplotni kapacitet izračunat za smešu koja se sastoji od CO 2 i

H2O, jer ostali produkti degazacije (SO2 i O2) imaju zanemarljiv udeo
1  1500 1500

c g ,pd  c  G g ,pd  c H 2O  G w ,f 
G g ,d  G w ,f  CO 2 0 0
1
  1,195  0,1017  2,302  0,0459
0,1017  0,0459
kJ
 1,539
kg K
1500 kJ 1500 kJ
c CO 2  1,195 ; c H 2O  2,302 ; /3/
0 kg K 0 kg K
tg,pd = 1500 oC , temperatura produkata degazacije /1/ .
d) Gubici toplote sa produktima sagorevanja
q g ,ps  Vrw  X g  c g ,ps  t g ,ps  12,7599  X g 1,5973 1500  30572  X g  30572  1,395
kJ
 42647,94
kg st
gde je srednji specifični toplotni kapacitet izračunat za vlažne produkte

sagorevanja /2/
A ,w 9,11 16,83 1,75 72,30

 100  c
tg , ps
c g , ps  A 0   2,3473   1,8513   1,5299   1,4455
A 100 100 100 100
kJ
 1,5973
m3 K
A = CO2 , H2O, O2 , N2
tg,ps = 1500 oC , temperatura produkata sagorevanja /1/
đ) Gubici toplote u okolinu
Zbog nedostatka podataka, temperature zidova (tz) usvojene su u skladu sa /1/ .
1) Vertikalni zidovi, koeficijent prelaza toplote
 Tz  4  Tvo  4 
1,675      
 100  100   kJ
 v  0,921 4 t z  t vo  ,
t z  t vo m h C
2
tz , oC , temperatura zida
tvo = 20 oC , temperatura okolnog vazduha
1o Zid peći u kontaktu sa rastopom
A  23 m 2 ; t z  1400 C ;
 273  1400  4  273  20  4 
1,675      
 100   100   kJ
 v  0,921  4 1400  20   100,61
1400  20 m h C
2
2o Zid peći u kontaktu sa gasovima
kJ
A  63 m 2 ; t z  1200 C ;  v  72,12
m 2 h C
3o Zidovi regeneratora
spoljni, A = 100 m2 ; spoljni bočni , A = 108 m2 ; unutrašnji , A = 88 m2 ;
kJ
t z  1000 C ;  v  49,91
m h C
2
2) Svodovi, koeficijent prelaza toplote
 Tz 4  Tvo 4 
1,675      
100  100   kJ
' h  1,172  4 t z  t vo  ,
2
1o Svod peći
kJ
A  58,5 m 2 ; t z  1400 C ; ' h  102,14
m h C
2
2o Svod regeneratora
kJ
A  44,88 m 2 ; t z  1100 C ; ' h  61,72
m h C
2
3o Svod plamenika
kJ
A  12,16 m 2 ; t z  1500 C ; ' h  119,02
m h C
2
3) Dno, koeficijent prelaza toplote
 Tz  4  Tvo  4 
1,675      
100   100   kJ
' ' h  0,754  4 t z  t vo  ,
2
1o Dno peći
kJ
A  58,5 m 2 ; t z  1400 C ; ' ' h  99,59
m h C
2
2o Dno plamenika
kJ
A  12,16 m 2 ; t z  1400C ; ' ' h  99,59
m h C
2
4) Ukupni gubitak kroz zidove
n
1
qo 
G st
 i  A i  ( t z ,i  t vo )
i 1

1
qo   [100,61 23  (1400  20)  72,12  63  (1200  20)  49,91 296  (1400  20) 
1458
 102,14  58,5  (1400  20)  61,72  44,88  (1100  20)  119,02  12,16  (1500  20) 
 99,59  70,66  (1400  20)]
kJ
 31635
kg st
 t  1000 1000 kg st
G st  G st     35   1458
 dan  24 24 h
e) Ukupna utrošena toplota
q U  q t  q w  q st  q g ,pd  q g ,ps  q o
 570,68  114 ,70  1374,63  340,73  30572  X g  31635
 34035,74  30572  X g
 34035,74  30572  1,395
kJ
 76683,68
kg st
3.2.3. Specifična potrošnja goriva
Iz jednakosti toplotnog bilansa
qD  qU ,
sledi:
54971 X g  34035,74  30572  X g
m 3 gor
X g  1,395
kg st
3.2.4. Neusklađenost toplotnog bilansa
Ova vrednost ukazuje na računsku razliku između dovedene i utrošene količine

toplote.
q D  q U  q
kJ
q  q D  q U  76684,54  76683,68  0,86
kg st

3.3. Tabelarni prikazi materijalnog i toplotnog bilansa
tabela 4. Materijalni bilans proizvodnje stakla
Kapacitet 35 t/dan
Ulaz Izlaz
Oznaka , Oznaka ,
Veličina Vrednost Veličina Vrednost
jedinica jedinica
Potrošnja Proizvedeno
Gus , kg/kg st 1,1476 Gst , kg/kg st 1,0000
sirovine staklo
Potrošnja Gasovi
Xg , m3/kg st 1,3950 Gg,pd , kg/kg st 0,1017
goriva degazacije
Potrošnja Izdvojena
Gv , m3/kg st 16,2914 Gw,f , kg/kg st 0,0459
vazduha vlaga
Produkti
Gg,ps , m3/kg st 17,8001
sagorevanja
tabela 5. Toplotni bilans proizvodnje stakla
Dovedena količina toplote , kJ/kg st

Veličina Oznaka Vrednost
Toplota dobijena sagorevanjem qg,h 56176,65

Fizička toplota goriva qg,f 0,00

Toplota dovedena sirovinom qs 0,00
Toplota dovedena vazduhom qv 20507,90
Ukupno dovedeno qD 76684,54
Utrošena količina toplote , kJ/kg st
Veličina Oznaka Vrednost
Teorijski potrebna toplota qt 570,68
Toplota za isparavanje vlage qw,f 114,70
Toplota stakla na izlazu qst 1374,63
Toplota gasova degazacije qg,pd 340,73
Toplota produkata sagorevanja qg,ps 42647,94
Gubitak u okolinu qo 31635
Ukupno utrošeno qU 76683,68
Neusklađenost topl. bilansa Dq 0,86
LITERATURA
1. Albert Šebešćan: Analiza rada peći za topljenje stakla i mogućnost uvođenja

kiseonika
u proces sagorevanja u ’’Industriji stakla Pančevo’’, Diplomski rad, Beograd, 1986.
2. Goran Jankes, Miroslav Stanojević, Milenko Karan, Mirjana Stamenić: Industrijske

peći i kotlovi, priručnik za vežbanja, Mašinski fakultet, Beograd, 2001.
3. Đorđe Kozić, Bogosav Vasiljević, Vladimir Bekavac: Priručnik za termodinamiku,

Mašinski fakultet, Beograd, 2001.


Staklarska Pec

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Staklarska Pec

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.masinac.

org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Profesor: Goran Jankes

Asistent: Mirjana Stamenić

Beograd, šk. god 2003/2004

www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 1

1. Opis peći i postupka koji se u peći odvija ................................................................... 3

1.1. Klasifikacija i opis staklarskih peći ...................................................................... 3

1.2. Opis postupka proizvodnje stakla ........................................................................ 4

2. Proračun dimenzija peći .............................................................................................. 6

3. Materijalni i toplotni bilans ......................................................................................... 8

3.1. Materijalni bilans ................................................................................................. 8

3.1.1 Sastav sirovina ............................................................................................ 8

3.1.2. Sastav goriva .............................................................................................. 8

3.1.3. Sastav proizvedenog stakla ........................................................................ 9

3.1.4. Ulazne veličine .......................................................................................... 9

3.1.5 Izlazne veličine ......................................................................................... 10

3.1.6. Materijalni bilans sagorevanja goriva ...................................................... 11

3.2. Toplotni bilans ................................................................................................... 12

3.2.1. Dovedena toplota .................................................................................... 12

3.2.2. Utrošena toplota ...................................................................................... 13

3.2.3. Specifična potrošnja goriva .................................................................... 18

3.2.4. Neusklađenost toplotnog bilansa ............................................................ 18

3.3. Tabelarni prikazi materijalnog i toplotnog bilansa ............................................ 19

GRAFIČKA DOKUMENTACIJA .................................................................. (2 strane)

www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 2

1. Opis peći i postupka koji se u peći odvija

1.1. Klasifikacija i opis staklarskih peći

Klasifikacija staklarskih peći je izvršena prema:

Najšire su u primeni peći na gasovito gorivo zbog jednostavnog vođenja procesa

Sastavni deo regenerativnih peći jesu regeneratori za predgrevanje vazduha

U rekuperativnim pećima otpadna toplota dimnih gasova se iskoriscava u

relativno mali, pa ih je lakše smestiti uz peć. Koriste se za manje i kraće staklarske

Kadne peći mogu biti kontinualnog i diskontinualnog dejstva. Kontinualne peći su

Lončaste peći su malog kapaciteta, pa se koriste samo za proizvodnju optičkog,

www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 4

1.2. Opis postupka proizvodnje stakla

Tehnologija proizvodnje stakla obuhvata sledecće procese:

Za dobijanje pojedinih vrsta stakla postoje precizne recepture na osnovu kojih se

Proces topljenja sirovine je složen zbog same slozenosti njenog sastava. Za

Izbistrena staklena masa ima temperaturu od oko 1400 oC i veoma mali

Staklena traka, kada siđe sa mašine je veoma topla i u dodiru sa spoljnim

U industriji ravnog stakla postoje sledeće osnovne metode izvlačenja staklene

www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 6

2. Proračun dimenzija peći

Proces proizvodnje stakla koji se obrađuje u ovom projektnom zadatku odvijao bi

Peć se oslanja na 12 stubova, dimenzija poprečnog preseka 900 x 900 mm,

Vazduh se uduvava ventilatorima (dva komada, kapaciteta 500 m 3/min,

Na slici 1. dat je šematski prikaz peći.

www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 7

slika 1. Šema peći za liveno staklo u ’’Industriji stakla Pančevo’’

www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. 8

3. Materijalni i toplotni bilans

3.1. Materijalni bilans

3.1.1 Sastav sirovina

Sastav sirovina dat je u tabeli 1.

dolomit 16,64 - 0,08 0,06 30,36 21,71 - - - - 47,15 0,64

vlaga 5,20 udeo u vlažnoj sirovini

stakleni krš 30,00 dodatak na 100 % vlažne sirovine

tabela 1. Sastav sirovine za proizvodnju stakla

3.1.2. Sastav goriva

Gorivo: prirodni gas – Kutina – G-PG-5