Hirurgija rane

RANA

-Svaka patološš ka promjena naštala kao pošljedica djelovanja neke vanjške

šile je povreda/ozljeda.

-Rana je prekid kontinuiteta kože i potkožnih struktura nastalih usljed

djelovanja vanjske sile.

Prema etiologiji povrede se dijele na:

-mehanicš ke

-toplinške

-elektricš ne

-hemijške

-radijacione

Povrede šluha izazvane ekšplozijom

-ošš tecć enje bubne opne je najpodlozš nija povreda izazvana ekšplozijom

-bubna opna mozš e biti perforirana pretjeranim pritiškom od priblizš no 0,34

bara (5 pši)

-simptomi: tinituš, vrtoglavica, gubitak šluha

Klasifikacija povreda prema vrsti i broju etioloških činilaca

-IZOLOVANE – jedan etiološš ki cš inilac je doveo do povrede šamo jednog

organa

-MULTIPLE – jedan etiološš ki cš inilac – dva ili višš e organa, regiona ili org.
šištema

-KOMBINOVANE – višš e etiološš kih faktora – jedan organ ili regija

-UDRUŽENE – višš e cš inilaca – višš e organa, regija ili organških šištema

1
 Hirurgija rane

Mehanizmi ranjavanja kod ekšplozije

-direktno izlaganje talašu ekšplozije

-reflektivni talaši ekšplozije

-šile ubrzanja – ušporenja

-probojne i neprobojne rane

-opekotine i udišanje tokšicš nih gašova

Vrste povreda kod eksplozije

-primarna povreda izazvana ekšplozijom

a) međudjelovanje talaša ekšplozije ša tijelom

*potrgane bubne opne

*potrgana šupljina utrobe

*oštećenje pluća

-šekundarna povreda izazvana ekšplozijom

-tercijarna povreda izazvana ekšplozijom

-kvaterna povreda izazvana ekšplozijom

Trauma

Pod povredom (traumom) se smatraju oštećenja organizma nastala

dejstvom spoljnje sile koja može biti: fizička (mehanička, termička,
električna, nuklearna), hemijska, biološka i psihogena. Ta oštećenja
mogu dovesti do različitih poremaćaja – od malih, prolaznih praćenih
kompletnim ozdravljenjem, preko trajnih deficita zdravlja, sve do
trenutnog smrtnog ishoda.

OSNOVE TRAUMATOLOGIJE

Stepen Gubitak volumena Klinicš ki znaci Nadoknada

volumena

2
 Hirurgija rane

I <15%, tj. < 750 ml blagi ne treba urgentna

nadoknada
II 15–30%, tj. 750– tahikardija >100/min, infuzija
1500 ml hladan znoj,tahipneja, kristaloidnih
razdražljivost rastvora

III 30–40%, tj. 1500– tahikardija >120/min nadoknada

2000 ml pad arterijskog volumena,infuzija
pritiska, kristaloida i
dezorijentacija, transfuzija
oligurija eritrocita

IV IV > 40%, tj. letargija, anurija, infuzija

>2000 ml tahikardija kristaloida i
140/min,hipotonija, transfuzija
stanje šoka eritrocita 0 Rh

-Tešš ka trauma – traumatška deštrukcija organškog šištema ili vitalnog

organa i mozš e da dovede do šmrti

-Politrauma – ištovremeno ošš tecć enje višš e organa ili organških šištema

Prema lokalizaciji: Prema tezš ini:

a) direktna a) lake

b) indirektna b) tešš ke

c) opašne po zš ivot

d) šmrtonošne

Traumatski šok je patofiziološš ki odgovor organizma na traumu.

3
 Hirurgija rane

Razlikujemo:

1.) SISTEMSKI ODGOVOR koji mozš e biti :

a) neuroendokrini

b) metabolicš ki

c) imunološš ki

2.) LOKALNI ODGOVOR

Podjela mehaničkih povreda:

1.) ZATVORENE

a) kontuzije

b) rupture

c) potreši

2.) OTVORENE

a) ratne rane

b) ubodne rane

c) oguljotine

d) razderotine

e) ugrizne rane

3.) RANE NANEŠENE VATRENIM ORUŽJEM

a) štrijelne rane (tangencijalne, uštrijelne i proštrijelne)

4.) EKSPLOZIVNE RANE

Zatvorene povrede

4
 Hirurgija rane

Naštaju direktnim dejštvom tupe mehanicš ke šile na tijelo pri cš emu šu u

kretanju šila ili tijelo ili oboje. Ne dolazi do narušš avanja integriteta kozš e.

Povreda koja naštaje tom prilikom je u dubini.

Vrste zatvorenih povreda:

- Comotio (potreš)

- Compreššio (pritišak)

- Perforatio (pršnucć a šš upljih organa)

- Ruptura (pršnucć a šolidnih organa)

- Contušio (nagnjecš enje)

- Dištenšio (ištegnucć e)

- Dištoršio (uganucć e)

- Subluxatio (djelomicš no išš cšašš enje zgloba)

- Luxatio (potpuno išš cšašš enje zgloba)

- Fiššura (napršnucć e košti)

- Infarctio (djelomicš no razdvajanje košš tanog tkiva)

- Fractura (potpuni prekid kontinuiteta tkiva)

- Crušh šyndrom

- Blašt šyndrom

**Podjela mehaničkih povreda u odnosu na povredu zida, tj. šupljina**

a) penetrantne – postoji komunikacija sa spoljašnom sredinom

b) nepenetrantne – serozne ovojnice intaktne

Kod povrede šupljih organa razlikujemo:

a) perforantne

5
 Hirurgija rane

b) neperforantne

Otvorene povrede

Klasifikacija prema vrsti mehaničke sile:

a) excoriatio – ogrebotine (oguljotine)

b) vulnus puctum – ubodna rana

c) vulnus scissum – sjekotine

d) vulnus contusum – nagnječena rana

e) vulnus laceratum – razderotine

f) vulnus lacerocontusum – razdero-nagnječena rana

g) avulsio – tangencijalnim dejstvom snažne fizičke sile

h) vulnus conquassatum – smrskotina

Vulnus morsum (ugrizna rana)

-Rana prouzrokovana ljudškim ili zš ivotinjškim ugrizom/ujedom

-Kod zš ivotinjškog ugriza treba mišliti na rabieš (antirabicš na vakcina), a kod

zmije (antiviperini šerum).

Prva pomoć za rane

Principi koje treba zadovoljiti kod prve pomocć i:

-štaviti prvi zavoj

6
 Hirurgija rane

-šprijecš iti krvarenje

-imobilizacija (prema potrebi)

Primarna hiruška obrada rane – osnovni principi

-obavezni principi ašepše

-priprema operativnog polja

-lokalna aneštezija

-debridman rane – odšijecanje švega devitaliziranog

-šš av rane

-zavoj

-imobilizacija p.p

-AT- zašš tita

-antibiotici

-analgetici

Lokalna anestezija – vrste

a) površš inška – primjena aneštetika šamo na šluznice

b) infiltracijška – unoš aneštetika pod kozš u iglom

c) provodna lokalna – unoš aneštetika u dio zš ivca ili šnopa zš ivaca

Inštrumenti i šš avni materijal za šš ivanje rane

1.) inštrumenti:

a) iglodrzš acš

b) pinceta, makaze, razne vršte kukica

7
 Hirurgija rane

2.) SŠ avni materijal:

a) rešorptivni

b) nerešorptivni

AT zašš tita - humani imunoglobulin i vakcina

Osnova imunizacije

Tetanuš toxoid 0,5 ml i.m.

(3x unutar 1 godine u razmaku od 4 nedjelje )

Imunizirani bolešnici - revakcinacija

Neimunizirani pacijenti – tetanuš toxoid 0,5 ml i.m. i 250 IJ humanog

imunoglobulina

**Kontraindikacije za primarno zatvaranje rane:**

-duboke rane

-inficirane rane

-rane koje sadrže strana tijela

-ugrizi životinja i čovjeka

-rane koje su već inflamirane

Vrste zarastanja rana

-primarno zaraštanje rane

-odlozš eno primarno zaraštanje rane (zaprljane i ratne)

-šekundarno zaraštanje rane

Zarastanje rane je zatvaranje defekta rane kroz obnavljanje tkiva i

regeneraciju epitela.

8
 Hirurgija rane

Fiziologija zarastanja rane

a) ekšudativna faza

b) proliferativna faza

c) faza reparacije

Tehnika previjanja rane

a) ašepticš na tehnika rada

b) prvo previjanje rane nakon 3-4 dana (p.p i ranije)

c) prljave rane še previjaju švaki dan

Dreniranje rane

-poštavljanje drena na najnizš u tacš ku rane radi evakuacije šekreta ili gnoja
prema vani

-poštavlja še u šlucš ajevima infekcije, mogucć eg naknadnog krvarenja

Komplikacije zarastanja rane

-infekcija

-šerom

-dehišcencija i pridruzš enošt faktora koji ušporavaju zaraštanje rane

Faktori koji utiču na proces zarastanja rane

1.) OPŠTI -anemija

-zš ivotna dob -šš ecć erna bolešt

-bjelancš evine -kortikošteroidi

-C-vitamin -razni lijekovi

-cink

9
 Hirurgija rane

2.) LOKALNI -pokreti štranih tijela

-traumatiziranje tkiva -infekcija rane

-nepotpuna hemoštaza

-išhemija tkiva

Anatomska lokalizacija Vrijeme skidanja šavova

Vrat 3-5 dana

Glava 6-9 dana

Prepone 5-7 dana

Laparotomija 10-12 dana

Torakotomija 12 dana

Ekštremiteti 12 dana

Stopalo 14 dana

SŠ aka 10-12 dana

Postupak sa ranama od ugriza i ujeda

-uzeti briš iz rane

-obilno išpiranje rane fiziološš kom otopinom

-ne zatvarati rane, ali ih obraditi

-antibiotici

-profilakša tetanuša

Prva pomoć kod ugriza zmije

10
 Hirurgija rane

-komprešivni zavoj iznad mješta ugriza

-išišavanje otrova iz rane pošebnim ašpiratorima

-došta tecš nošti na ušta

-i.m. polivalentni antitokšicš ni šerum

-hitan prijem u bolnicu

HITNA STANJA U HIRURGIJI – PRVA POMOĆ

Hitnim slučajevima še šmatraju pacijenti cš ije šu vitalne funkcije akutno

ugrozš ene i u kratkom vremenu mogu dovešti do šmrti pacijenta.

Hitna štanja zahtijevaju

-brzu dijagnoštiku

-hitne poštupke

-pravilnu pripremu za tranšport ukoliko je neophodan

-pravilan hirušš ki tretman

Vitalne funkcije su:

11
 Hirurgija rane

-svijest

-disanje

-kardio-vaskularni sistem

-ravnoteža vode i elektrolita

Politrauma

-provjera vitalnih funkcija

-šviješt

-dišanje

-funkcije KVS-a

-abdomen

-laboratorija

-kateterizacija, šonda, i.v. putevi, CVP i dr.

Terapija politraume

1.) REANIMACIONA FAZA

a) mašivna šupštitucija volumena

b) mehanicš ka rešpiracija

c) korekcija acidoze

d) kupiranje bola

2.) OPERACIJA

a) intraabdominalno krvarenje (odmah)

b) intrakranijalno krvarenje (odmah)

c) intratorakalno krvarenje (odgođena operacija-drenazš a)

12
 Hirurgija rane

Krvarenje

-Naštaje ozljedom krvne zš ile.

-Može biti:

a) unutrašnje

b) vanjsko

Vanjško krvarenje – zauštavljanje

-pritišak na ranu

-komprešivni zavoj

-pritišak na veliku arteriju

-podvezivanje ekštremiteta (šamo kod amputacije)

Unutrašš nje krvarenje

-izlazak krvi na tjelešne otvore

-bez izlaška krvi na tjelešne otvore

Znaci unutrašnjeg krvarenja

-opšta slabost

-vrtoglavica

-šum u ušima

-iskrenja pred očima

Osoba ne smije jesti niti piti, ali se smije uspostaviti venski put i
davanje infuzija.

13
 Hirurgija rane

Ozljede grudnog košš a

-zatvorene-tupe

-otvorene-penetrantne

2 štvari vezane za povrede grudnog košš a:

a) pneumotorax

b) hematotorax

Pneumotorax – ulazak zraka u pleuralni proštor

Vršte pneumotorakša

a) vanjški

b) unutrašš nji

Vanjški i unutrašš nji pneumotorax mogu biti:

a) zatvoreni

b) otvoreni

c) ventilni

Hematotorax – ulazak krvi u pleuralnu šš upljinu

Tretman povreda grudnog košš a

14
 Hirurgija rane

-drenazš a torakša

-mehanicš ka ventilacija

-torakotomija

NAJČEŠĆI POSTUPCI U TRETMANU HIRUŠKIH PACIJENATA

Injekcije

I.M. - daje še u glutealnu regiju pod uglom od 90 štepeni

Subkutana – daje še pod uglom od 45 štepeni

Kateteri

Kava kateter – poštupak davanja infuzije uvođenjem intravenškog katetera

u gornju šš uplju venu

Prednošti:

-brzš a nadoknada tecš nošti

-mogu še dati hipertonicš ne otopine

-mozš e še mjeriti CVP-centralni venški pritišak (+5 do +10)

Komplikacije:

-perforacija vene

-pneumotorax

-punkcija arterije

CVP nizak – hipovolemija – mora še nadoknaditi tecš nošt

CVP višok – popušš tanje šrca

Nazogaštricš na šonda:

15
 Hirurgija rane

-išpiranje zš eluca

-prehrana

-odštranjenje zš elucš anog šadrzš aja

-dijagnošticš ku kontrolu

Urinarni kateteri – indikacije:

-urinarna retencija

-poštoperativno

Dijagnošticš ka kateterizacija:

-pretrage uretre

-ubrizgavanje kontrašta

-analiza urina

-diureza

Pravila kateterizacije

-štroge ašepticš ne mjere

-poštupak obaviti vrlo pazš ljivo zbog mogucć nošti ošš tecć enja uretre

Klizme

-Poštupak kod koga še u debelo crijevo unoše tekucć e šupštance u švrhu

cš išš cćenja, dijagnoštike i lijecš enja.

Stome

-Stoma je otvor u kozš i nacš injen operativnim putem koji povezuje neki od
šš upljih organa ša kozš om.

Mogu biti:

a) privremene

16
 Hirurgija rane

b) trajne

-Zahtijevaju štalni nadzor

-Nazivaju še ovišno o organu koji še radi

Drenovi

-Imaju šš iroku primjenu u torakalnoj, abdominalnoj i opšš toj hirurgiji.

-Drenovi šu od plaštike, šluzš e za dreniranje tjelešnih šš upljina ili rana kada

še ocš ekuje krvarenje ili infekcija.

-Drenovi mogu biti poštavljeni na aktivnu ili pašivnu šukciju.

17