ŠTA SVE ČINI AVANTURU

ZVANU PREDUZETNIŠTVO?

Danijela Ćirić
Maja Stančetić
Marijana Topo
Nikolina Šešlija
 Izdavač:
Udruženje EduNS

Autori:

Danijela Ćirić, mast.ekon., asistent-master i doktorand- Fakultet

tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Predsednica udruženja
EduNS

Maja Stančetić, mast. inž. menadžm., mast. ekon.,Konsultant u

oblasti razvoja ljudskih resursa, udruženje EduNS

Marijana Topo, mast. inž. menadžm.,dipl.filoz., Članica Upravnog

odbora Udruženja EduNS

ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO? Nikolina Šešlija, dipl. Filolog romanista, članica Udruženja EduNS

Dizajn:
Sandi Budić

Volumen:
1000 kom

Monografija je rezultat projekta Inovaciono preduzetništvo na delu:

program obuke i mentorstva za startape na teritoriji APV finansiranog od
strane Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Danijela Ćirić
Copyright © Danijela Ćirić, Maja stančetić, Marijana Topo, Nikolina Šešlija
Maja Stančetić
Sva prava zadržavaju autori.
Marijana Topo Nijedan deo ove publikacije se ne može reprodukovati ili prenositi u
Nikolina Šešlija bilo kojoj formi ili na bilo koji način, elektronski, mehanički ili drugačije,
uključujući (ali ne samo ograničeno) na fotokopiranje, zapisivanje ili
korišćenje informacija istraživanje, bez pismene dozvole autora ili vlasnika
autorskih prava.
Novi Sad, 2018. godina
 5

SADRŽAJ

ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO?......................................5

Nekoliko reči o preduzetništvu...........................................................................6
Mitovi o preduzetništvu .....................................................................................6
Prednosti preduzetništva:...................................................................................8
Nedostaci preduzetništva:...................................................................................9
Šta čini dobar start-up?.......................................................................................9 I DEO
Pronađi šta je najbolje za tebe..........................................................................11
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?................................................................................13
Šta je poslovna ideja i koje su karakteristike dobre poslovne ideje?................14
Faze razvoja ideje..............................................................................................15

ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO?

Metode generisanja poslovnih ideja.................................................................16
ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO?
Nastanak i negovanje (upravljanje) poslovne ideje..........................................23
Je li poslovna ideja isto što i poslovna prilika?..................................................24
Komercijalizacija inovacija.................................................................................34
Pitanja pre započinjanja poslovanja..................................................................36
Šta je sve potrebno da neko postane uspešan preduzetnik.............................37 “Preduzetništvo je proces u kojem se ni iz čega gradi nešto.”
Izvor ideja za pokretanje poslovnog poduhvata...............................................43 (Timmons, Babson)
Test: Da li sam uspešan preduzetnik.................................................................53
Procenite svoje sposobnosti i iskustva..............................................................60
ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA..........................................................................69
Šta su to inovacije?............................................................................................70
Kako su inovacije menjale svet..........................................................................71
POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL....................................................................81
Poslovni plan.....................................................................................................82
Biznis Canvas Model..........................................................................................88
Biznis plan VS Biznis model...............................................................................95
MODELI FINANSIRANJA..........................................................................................97
Uloga i modeli finansiranja preduzetničkih poduhvata....................................98
Brendiranje i marketing ..................................................................................114
KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE................................................................121
Lista za čitanje.................................................................................................122
Korisne adrese:................................................................................................125
Literatura:........................................................................................................128
www.inovacijenadelu.rs
 6 7
NEKOLIKO REČI O PREDUZETNIŠTVU...
U svakodnevnom govoru čujemo reč preduzetnik, preduzetništvo. Jesmo li se ikada
zapitali šta ti pojmovi stvarno znače?
Preduzetništvo je pojam koji predstavlja spremnost pojedinca ili više partnera
da uz određeno ulaganje kapitala i preuzimanje rizika, uz određene neizvesnosti
uđe u poslovni poduhvat sa ciljem stvaranja profita. To je način delovanja u
kojem preduzetnik odlučuje šta, kako i za koga stvoriti i realizovati na tržištu, na
taj način ulazeći u preduzetnički poduhvat na svoj trošak i rizik s ciljem sticanja
dobiti. Bit preduzetništva je u dinamici, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti
u pronalaženju novih mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni te
veštini i borbenosti.
Preduzetnik i preduzetnički tim ključni su za uspeh preduzetničkog poduhvata.
Dobar preduzetnik lakše će doći do potrebnih resursa, brže uočiti poslovnu priliku
i stvoriti uspešan preduzetnički tim koji će mu omogućiti stvaranje uspešnog
poslovnog poduhvata. U krajnju ruku, novac se i daje preduzetniku, a ne ideji, tj.
osobi koja stoji iza prilike i koja će tu priliku realizovati u preduzetnički poduhvat.:
INOVACIJE NA DELU
MITOVI O PREDUZETNIŠTVU
Brojni su stereotipi i mitovi o
preduzetništvu i preduzetniku, kao
nositelju preduzetničkog procesa. Ovde
navodimo neke od njih, i objašnjavamo
kakva je zapravo realna situacija.
Mit #1: Preduzetnici se rađaju, a ne stvaraju
Naravno da osobine i talenti, koje čovek dobija rođenjem, imaju određeni značaj
pri definisanju onoga čime ćemo se baviti u životu, ali one predstavljaju tek dobru
pretpostavku, nikako ne i garanciju uspeha. Stvaranje preduzetnika je proces
koji se sastoji od akumuliranja određenih, relevantnih veština, znanja, iskustva i
kontakata, te značajnog ulaganja u lični razvoj. Preduzetnici se stvaraju kroz spoj
sopstvenih veština, znanja i iskustava.
Mit #2: Svako može započeti vlastiti posao
Najlakši deo svega je osnovati preduzeće. Preduzetnici koji shvataju razliku između
ideje i prilike i koji misle dovoljno široko imaju veću šansu za uspeh. Ono što sledi
nakon osnivanja je puno teže - preživljavanje, održivost i izgradnja uspešnog
profitabilnog preduzeća. Tek jedno od 15 novoosnovanih preduzeća, koje preživi
prvih pet godina rezultira stvaranjem profita za svoje osnivače.
Mit #3: Preduzetnici su kockari
Uspešni preduzetnici vrlo pažljivo mere i kalkulišu rizik posla u koji ulaze. Oni
nastoje eliminisati i uticati na rizik, pronaći partnere za podelu rizika ili njegovu
minimalizaciju. Preduzetnici ne traže nužno, rizične situacije niti beže od njih,
ukoliko ih je nemoguće zaobići.
Mit #4: Preduzetnici žele imati sve pod kontrolom, žele sve raditi sami
Posedovanje i upravljanje preduzećem potpuno samostalno predstavlja
ograničenje na rast preduzeća. Samostalni preduzetnici obično uspevaju zaraditi
za sopstveni život, ali vrlo je teško samostalno upravljati preduzećem s visokim
potencijalom rasta. Takvi preduzetnici grade tim, organizuju i preduzeće. Oni radije
nastoje da naprave „kolač“ većim nego da uzmu veći dio „kolača“ - jer 100% od
ništa je ipak ništa.
ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO?
Mit #5: Preduzetnici su svoji vlastiti šefovi i potpuno su nezavisni
Preduzetnici su daleko od toga da su potpuno nezavisni - oni moraju zadovoljiti
brojne obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljačima,
zaposlenima, porodici i sl. Ipak, preduzetnici donose odluku o tome hoće li, kada
će i šta obaviti.
Mit #6: Preduzetnici rade duže i više nego menadžeri u velikim preduzećima
Ne postoji dokaz da preduzetnici rade duže i više od svojih kolega menadžera. Neki
rade duže, neki ne. Neki su čak i rekli da rade manje od kada su preduzetnici.
Mit #7: Preduzetnici su stalno pod stresom i plaćaju veliku cenu takvog života
Bez sumnje - biti preduzetnik je stresno i zahtevno. Ali, ne postoji dokaz da je stresnije
ili zahtevnije od bilo koje druge zahtevne profesionalne usluge. Preduzetnici su
uglavnom vrlo zadovoljni svojim poslom, imaju bolji osećaj za postignuće, zdraviji
su i kasnije odlaze u penziju nego oni koji rade za druge. Tri puta više preduzetnika
nego menadžera izjavilo je da ne žele da odu u penziju.
Mit #8: Započinjanje sopstvenog posla je rizično i često završi neuspehom
Iskusni i talentovani preduzetnici pronalaze atraktivne poslovne prilike, sposobni
su privući prave ljude, neophodno finansiranje i druge resurse, što vodi uspehu.
No, kada preduzeće propadne, ne propadaju i preduzetnici. Neuspeh predstavlja
deo učenja preduzetnika iz čega izlaze pametniji i snalažljiviji.
www.inovacijenadelu.rs
 8 9
Mit #9: Novac je najvažniji resurs kod započinjanja posla
Ukoliko postoje svi ostali elementi potrebni za uspeh preduzetničkog poduhvata,
nije problem doći ni do novca, ali ne vredi i obrnuto - ukoliko preduzetnik poseduje
dovoljno novca, to ne znači da će i uspeti. Novac je za preduzetnika isto što i kist za
umetnika - interni alat koji u pravim rukama može napraviti čudo.
Mit #10: Preduzetnici trebaju biti mladi i energični
Godine i starost preduzetnika ne predstavljaju nikakva ograničenja. Prosečna
starost preduzetnika početnika je 35 godina, ali postoje brojni primeri da su
preduzetnici započeli poslove i u svojim 60-tim. Ono što je ključno za uspeh je
posedovanje odgovarajućeg znanja, iskustva i kontakata, koji vode ka prepoznavanju
i sprovođenju poslovne prilike.
Mit #11: Preduzetnike motiviše samo veličina moguće zarade
Preduzetnici koji traže prilike sa razvojnim potencijalom su više vođeni rastom
preduzeća i ostvarivanjem dugoročnih ciljeva, nego „instant“ ostvarenjima kao što
je npr. visoka plata. Lično postignuće i zadovoljstvo, osećaj kontrole nad vlastitom
INOVACIJE NA DELU
sudbinom i realizacija vlastitih snova i vizije je takođe snažna motivacija. Novac se
vidi samo kao alat i način plaćanja rezultata.
Mit #12: Ako je preduzetnik talentovan, uspeh će doći za 1-2 godine
Postoji izreka koja kaže:„Limun sazre za dve i po godine, a biseru treba sedam ili
osam godina“. Retko se uspeh preduzeća dogodi za manje od tri ili četiri godine.
Mit #13: Ukoliko preduzetnik ima dovoljno novca za start-up, ne može „promašiti“
Često je zapravo suprotno istina: previše novca na početku dovodi do euforije i
sindroma „razmaženog deteta“. Uz to, nedostatak discipline i impulsivno trošenje
obično dovode do ozbiljnih problema neupeha.
Pored navedenih, postoji još mnogo mitova, ali kao što vidite, treba ih se kloniti, i
samo ići pravo ka svom cilju.
PREDNOSTI PREDUZETNIŠTVA:
 Prilika za kreiranje budućnosti
 Mogućnost za ostvarivanje različitosti
 Prilika za upošljavanje sopstvenog
potencijala
 Prilika za ubiranje profita
 Prilika za doprinos društvu i priznanje za vlastite napore
 Prilika da se radi ono što se voli i u čemu se uživa
NEDOSTACI PREDUZETNIŠTVA:
 Viskok nivo lične odgovornosti
 Nedefinisano radno vreme i naporan rad
 Rizik od gubitka uloženog kapitala
 Podložnost fluktoacijama na tržištu
ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO?
 Nedostatak znanja i stručnosti
ŠTA ČINI DOBAR START-UP?
Dobra vest je da preduzetnici i vlasnici preduzeća dolaze u svim oblicima i
veličinama. Nebitno je koje je je vaše polje interesovanja, čime ste se do sada
bavili, koliko godina imate I da li imate iskustva u biznisu ili kvalifikacije da se bavite
time. Poslovni uspeh ne mora da se svede na tehničko znanje i poslovno iskustvo.
Ključne karakteristike koje imaju uspešni preduzetnici proistekle su iz onog šta oni
imaju u sebi. Neke od njih su:
Odlučnost
Putanja do startup uspeha nikada nije glatka. To bi bilo lepo, ali pre dosadno, ako
je tako! Kada radite za sebe često može da dođe do komplikacija I da bude teško.
Moraćete da sami sebe motivišete jer uglavnom neće biti onih koji će vas vući
napred. Ako odustanete na prvi znak nevolje, vaš posao će uvenuti. Dakle, pre
nego što počnete, razmislite o tome da li imate rezoluciju da održite svoj posao u
pravom smeru bez obzira na sve prepreke na koje možete da naiđete.
Težak rad
Iako možda deluje malo zastrašujuće, potrebno je da budete svesni da raditi za
sebe ne znači imati niz pogodnosti. Naprotiv, reč je o velikoj posvećenosti I teškom
radu u samom procesu razvijanja biznisa ,pogotovo ukoliko želite zaista da uspete
u onome što ste naumili. To često podrazumeva dosta odricanja, puno radnih sati
i nespavanja.
www.inovacijenadelu.rs
 10
Fokus na finansijama
Iako ne trebate biti opterećeni novcem, trebalo bi barem jednim okom da motrite
na finansije jer na neki način one su garancija da je vaš biznis uspešan. Sasvim
je u redu biti kreativan, ali svi uspešni startapi treba da se uhvate u koštac I sa
svakodnevnim teškim I pomalo monotonim situacijama.
Dinamičnost
Imati ideju je odlična stvar, međutim ukoliko ih ne realizujete one predstavljaju
samo nešto što je zapisano na papiru. Uspešan preduzetnik je onaj koji može da
realizuje I ostvari svoje zamisli kao I da mobiliše I motiviše one koji su u njegovom
okruženju. Ukoliko ste neko ko samo voli da priča iznova I iznova o svojim idejama,
možda je bolje da potražite posao na radiju.
Strast
Ukoliko volite ono što radite, dobre su šanse da ćete biti dobri u tome. Ukoliko
vas ono što radite motiviše I uzbuđuje, dobre su šanse da će se to odraziti na vaše
potencijalne klijente, članove time, investitore. Inspirišući druge je odličan način
INOVACIJE NA DELU
da mobilišete ljude da vam pomognu u rastu I širenju vašeg biznisa. Dakle, ukoliko
se još uvek razmišljate kojom oblašću želite da se bavite, učinite sebi uslugu I
izaberite nešto što vam pomera tlo pod nogama.
Odmerenost
Uspešni ljudi slušaju šta im drugi govore. Uzimajući u obzir povratne informacije,
kritike I ideje svojih korisnika, članova tima, stručnjaka I investitora je od velike
važnosti. Zapitajte sebe da li dovoljno slušate odnosno osluškujete I ako ne, možda
je vreme da uvežbate svoje ušne školjke.
Fleksibilnost
Fleksibilnost je veoma bitna stavka u uspešnom poslu. Suočavajući se sa izazovima,
uspešni ljudi su spremni da se prilagode I promene u zavisnosti kako stvari ispadnu.
Promene su dobre ukoliko vode ka pravom rešenju. Fleksibilnost omogućava da
se lakše poprave i reše poteškoće kao I da se možda pronađu bolje staze koje vode
ka uspehu.
Veštine ljudi
Biznisi su izgrađeni na odnosima – sa mušterijama,dobavljačima,članovima tima…
Ukoliko ste dobri sa ljudima, to je svakako velika prednost. Ukoliko vas vole, pre će
želeti da sarađuju sa vama I ostati vam verni. Međutim, iako se možda smatrate
čudnim u odnosu sa ljudima, nije sve izgubljeno. Uvek možete da izgradite tim i
11
okružite se ljudima kojii maju veštine koje vama nedostaju. Na kraju krajeva, bilo
da imate ove karakteristike ili ne, na vama je da ostvarite šta god poželite na vama
svojstven način.
PRONAĐI ŠTA JE NAJBOLJE ZA TEBE
Kada se odlučite da pokrenete neki biznis, potrebno je da budete sigurni da radite
nešto što je za vas. U skladu sa tim, postoje četiri faktora i stvari o kojima treba
da razmislite, a koji mogu biti od koristi prilikom dolaženja do ideje koja najbolje
odgovara vašim interesovanjima i veštinama. Potrebno je da preispitate: vaše
ekspertize, veštine, strasti i vaše „must-have“.
Vaše ekspertize
Ukoliko se budete bavili nečim za šta ste se školovali, to je velika pogodnost za
ŠTA SVE ČINI AVANTURU ZVANU PREDUZETNIŠTVO?
vaš biznis. Nebitno kojom se profesijom budete bavili, ukoliko dobro razumete
oblast koja vas interesuje, dodatna pogodnost je što lako možete da uočite njene
nedostatke I pronađete inovativna rešenja koja se odnose na tu oblast.
Vaše veštine
Ukoliko se ostave profesionalne veštine I kvalifikacije po strani, postavite sebi
pitanje u čemu ste zaista dobri? Na primer, “ja sam strpljiv”, “ja sam veoma dobro
organizovan”, “veoma sam dobar sa brojevima”, “dobro umem sa životinjama”.
Ukoliko vam je teško da odgovorite na ta pitanja, možete ih postaviti prijateljima,
kolegama ili članovima porodice da vam pomognu da spoznate u čemu ste dodatno
dobri.
Vaše strasti
Šta u vama budi strast? Voditi neki posao podrazumeva dosta teškog rada, ali
ukoliko volite ono što radite, to neće delovati toliko teško. Potrebno je da zapitate
sebe da ukoliko bi trebalo da ustanete u 5 ujutru svako jutro da idete na posao,
koji je to posao za koji vam tako nešto ne bi smetalo. Razmislite dobro šta je ono
što u vama budi strast radeći to.
Vaše“must-haves”
Potrebno je da zastanete na par minuta I razmislite o tome bez kojih 10 stvari ne
biste mogli da živite. To može da se odnosi na to da li želite da provodite sve vreme
radeći napolju ili da radite tri puta nedeljno ili da budete deo nekog dinamičnog
tima. Sa druge strane zapitajte se da li biste radije da radite sami, putujete često I
da budete kreativni svaki dan? Šta je ono bez čega ili u kakvim okolnostima ne biste
mogli da radite?
www.inovacijenadelu.rs
 12 13
Bez obzira na ove pojedinačne stavke, takođe ih možete grupisati I povezati i
potom videti da li možda imaju nekakav rezultat. Možda postoje neke oblasti i
interesovanja koja naizgled deluju nespojivo I da iz toga ispadne zaista nešto
dobro, novo i da od toga napravite posao. Ne postoje pravila kojih morate striktno
da se pridržavate! Samo pokušajte i možda nešto dobro ispadne iz toga.

II DEO

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

INOVACIJE NA DELU

“Ideje su kapital koji donosi kamatu samo u rukama nadarenih.”

Antoine de Rivarol

www.inovacijenadelu.rs
 14
ŠTA JE POSLOVNA IDEJA I KOJE SU KARAKTERISTIKE DOBRE
POSLOVNE IDEJE?
Ideje se nalaze na svakom uglu. Ideju možete dobiti na različite načine, sasvim
slučajno, npr. posetom drugom gradu ili državi, kroz razgovor sa novim ljudima ili
čitanjem literature koju inače ne čitate. Ono što je potrebno je da uvek posmatrate
stvari preduzetničkim očima, da u svemu vidite ideju i da svaku ideju ocenjujete
kao priliku. Potrebno je dosta prakse i iskustva da brzo evaluirate ideju – da joj
pravilno odredite dobre i loše strane. Put od kreiranja neke ideje do konačne
realizacije uspešnog biznisa je veoma dug i naporan, ispunjen nedoumicama,
izazovima i brojnim zamkama. Iako se taj proces ne odvija po nekom ustaljenom
naučnom modelu ipak je moguće utvrditi nekoliko ključnih faza:
1. Motivacija
2. Kreiranje ideja
3. Vrednovanje ideja
4. Identifikacija neophodnih resursa
INOVACIJE NA DELU
5. Priprema za ulazak u posao
6. Početak i opstanak
Ideja je zamisao o nečemu, odnosno tek razmišljanje ili mišljenje o ulasku u „svet
preduzetništva“. Poslovna ideja se može definisati kao kratak opis osnovnih funkcija
budućeg poslovnog poduhvata. Ona je zapravo kombinacija naših resursa i vrednosti
za krajnjeg kupca ili korisnika. Poslovna ideja je početak svakog preduzetničkog
poduhvata kao i vaš prvi korak prema ostvarenju vaših preduzetničkih snova. Ona
mora dati odgovore na sledeća pitanja:
- koji ćete proizvod / uslugu proizvoditi, odnosno pružati
- ko će biti vaši kupci / korisnici
- na koji ćete način i gde prodavati / pružati svoj proizvod / uslugu
- koje će potrebe vaš proizvod / usluga pružiti kupcima / korisnicima.
Često se pogrešno misli kako poslovna ideja nužno mora biti i inovativna. Naprotiv,
iznenađujuće je koliko je malo ideja zasnovano na apsolutno novim idejama o
kojima niko pre nije razmišljao. Mnogo je više preduzetničkih poduhvata zasnovano
na prilagođavanju starih, testiranih i proverenih ideja, nego onih zasnovanih na
potpuno inovativnim idejama. Nije važno je li i koliko je stara neka ideja sve dok je
15
obavljate kvalitetno i na kreativan način.
Ideje nisu pokazatelj, niti garant uspeha budućeg poslovnog poduhvata. Mnogo
je važnija konkurentska prednost vašeg budućeg preduzetničkog poduhvata koja
može značiti:
- pružanje nove usluge ili proizvodnja potpuno novog proizvoda
- nov način pružanja već poznate usluge ili nov način proizvodnje
postojećeg proizvoda – bolja kvaliteta proizvoda
- nov način organizacije poslovanja – niža cijena proizvoda / usluge
- novo tržište – geografski ili usmereno drugoj grupi kupaca.
Vaša konkurentska prednost treba se ogledati u kreativnosti poslovne ideje koju
želite osmisliti, proveriti i pokrenuti.
FAZE RAZVOJA IDEJE
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
Od poslovne ideje do njene realizacije dug je put i čini ga nekoliko faza.
Prvu fazu čini razmišljanje i pronalaženje motivacije, da bi se postavili poslovni
(životni) ciljevi i krenulo sa poslom. Druga faza poistovećena je sa kreiranjem
(definisanjem) poslovne ideje. Treća faza predstavlja svojevrsnu proveru poslovne
ideje – utvrđivanje opravdanosti ulaska u određeni biznis. Drugim rečima, nužno
je testirati budući (planirani) proizvod (uslugu), pre svega kroz istraživanje tržišta,
a onda sa aspekta projektovanih tehničko - tehnoloških parametara. U četvrtoj
fazi potrebno je identifikovati i specifikovatii sve bitne resurse za uspešnu
realizaciju novoprojektovanog biznisa. Nužno je vremenski operacionalizovati plan
ulaska u posao i analizirati dobavljače sirovina i materijala. Peta faza predstavlja
neposredno pregovaranje za ulazak u posao. Pregovori se odnose za zatvaranje
finansijske konstrukcije posla, pridobijanje i izbor poslovnih partnera, pribavljanje
raznih vrsta dozvola, registraciju preduzeća i drugo. Šesta i poslednja faza odnosi
se na finalne pripreme i ulazak u posao. Imperativni zahtevi koji se u ovoj fazi
rađanja posla postavljaju pred preduzetnika je uspostavljanje poslovnih odnosa sa
stručnjacima koji mogu biti od pomoći i uspostavljanje jasnih veza sa potrošačima
i dobavljačima. Navedene faze predstavljaju logičan redosled aktivnosti. Uspešno
savladavanje svake faze uslov je za preduzimanje sledećeg koraka. Vremensko
trajanje svake faze nije moguće generalno utvrditi jer je uslovljeno individualnim
naporima i različito je od slučaja do slučaja.
Kako biste bili što sigurniji u njenu uspešnost, prilikom osmišljavanja svoje poslovne
ideje nemojte smetnuti s uma karakteristike dobrih poslovnih ideja:
www.inovacijenadelu.rs
 16
 povezuju vaše interese i veštine (koje vam čine zadovoljstvo)
 predstavljaju područje koje dovoljno dobro poznajete da možete izdvojiti
najmanje 3 ključna činioca za uspeh
 podrazumevaju upotrebu znanja ili veština u kojima ste iskusni ili koje
možete vrlo brzo savladati
 zahtevaju finansijska sredstva koja možete relativno brzo prikupiti
 obećavaju najmanje četiri puta veći povrat na uložena sredstva od onoga
koji biste ostvarili oročavanjem istih sredstava u banci
 ne zahtevaju zapošljavanje većeg broja delatnika u prvoj godini poslovanja
 usmerene su na ciljno tržište kupaca/korisnika sa kojima vam je zadovoljstvo
poslovati.
Dobra poslovna ideja, dakle, predstavlja kombinaciju vaših interesa i veština, ne
zahteva velika početna ulaganja niti zapošljavanje većeg broja radnika u prvoj godini
poslovanja, usmerena je na tržište na kojem postoji nezadovoljena potražnja, ima
INOVACIJE NA DELU
definisanu konkurentsku prednost i daje odgovore na pitanja šta će se proizvoditi,
na koji način, za koje ciljno tržište i zašto.
METODE GENERISANJA POSLOVNIH IDEJA
Poslovna ideja je svakako jedan od prvih koraka na vašem preduzetničkom putu, no
ona je tek razmišljanje o nekom vašem budućem poslovanju. Početna opažanja i
znanja o mogućem (željenom) biznisu mogu poticati iz stečenog iskustva u bavljenju
istim poslom, ali ne u sopstvenoj organizaciji. Neki preduzetnici mogu preuzeti
nečiju ideju, neki se mogu uključiti u već uhodani biznis. Naravno, preduzetnik
može započeti i posao kojim se ranije nije bavio. Mnogi primeri iz prakse razvijenih
privreda ukazuju na vrlo raznolike izvore preduzetničkih ideja : iskustva na osnovu
prethodnog posla, lični interes, šanse, sugestije, porodični biznis i slično.
Prvo i osnovno pitanje na koje budući preduzetnik treba da odgovori je – za koga i šta
proizvodi. Ukoliko se uoči da u neposrednom (lokalnom) okruženju postoji potreba
za nekim proizvodima ili uslugama kojih ili nema dovoljno ili ne zadovoljavaju u
potpunosti određene potrebe potrošača, onda se ta praznina može popuniti tako
što će se ući u proizvodnju ili prodaju tog proizvoda (usluge). Otuda, jedan od vrlo
čestih načina da se dođe do poslovne ideje, jeste (upravo) kopiranje nekog već
postojećeg biznisa. Korisne informacije mogu se dobiti čitanjem lokalnih novina,
gledanjem lokalne televizije, reklama, odlaskom u neki drugi grad sa namerom da
se sazna šta sve tamo postoji. Kupovina postojećih biznisa je vrlo čest, mada i vrlo
17
rizičan način dolaska do poslovne ideje. U razvijenim privredama, pre donošenja
odluke o kupovini postojećeg biznisa, osnovno pitanje koje treba vrlo studiozno
razmatrati je – zašto postojeći vlasnik želi da proda svoj biznis? U našim uslovima
ovo nije najbolje rešenje za one potencijalne preduzetnike koji tek ulaze u privrednu
strukturu. Otcepljenje predstavlja čest način osamostaljivanja, u stvari,
konstituisanja
novog preduzeća u razvijenim privredama Zapada, a istovremeno i vrlo pogodan
način za razvijanje novih preduzetniničkih ideja i novih proizvoda (usluga).
Iskustva preduzetnika, ali i preduzetnička literatura govore o tome kako nije dobro
imati samo jednu poslovnu ideju. Uglavnom se generiše njih nekoliko u svrhu što
boljeg iskorišćavanja uočenih prilika.
Pri tome preduzetnicima na raspolaganju stoje brojne tehnike generisanja
poslovnih ideja. Među najčešće korišćenima su brainstorming metoda, fokus
grupe i proučavanje sekundarnih podataka. Osim navedenih tehnika, moguće je
koristiti i druge tehnike kreativnog razmišljanja, poput scamper metode, metode
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
analogije i metafore, provokacije i sl.
Brainstorming metoda
Brainstorming metoda je najčešće
korišćena metoda u svrhu generisanja
poslovnih ideja. Koristi se podjednako i
za generisanje ideja u svrhu pokretanja
novog poslovnog poduhvata, kao i
razvoja novih proizvoda ili usluga u
postojećim preduzećima. Omogućava
ljudima veću stimulaciju kreativnosti na
način da se zajedno okupe i učestvuju
u organizovanim grupnim iskustvima.
Premda većina grupno generisanih ideja ne pruža osnovu za dalji razvoj, ponekad
se pojavi dobra ideja. Ovo se češće događa kada se brainstorming fokusira na
poseban proizvod ili tržišno područje. Ova metoda je izrazito jednostavna metoda
za čije je sprovođenje potrebno imati papir i olovku, a važno je pridržavati se četiri
pravila:
 Tokom osmišljavanja ideja i njihovog zapisivanja na papir, kritika nije
dozvoljena (kako otvorena, odnosno izrečena, tako niti ona koja se može
izraziti govorom tela – podignute obrve, podsmeh itd.). Kritika koči vašu
kreativnost.
www.inovacijenadelu.rs
 18
 Treba zapisivati sve ideje. Što više, to bolje! Ukoliko izgenerišete i neke
neuobičajene, čudne, smešne, svakako ih sve zapišite. Na kraju neke od
upravo tih ideja mogu biti vodič ka onoj poslovnoj ideji koja će rezultirati
pokretanjem poslovnog poduhvata.
 Proces se ne sme ubrzavati. Ponekad je potrebno malo više vremena dok
se ne generišu korisne ideje, te dok se osobe uključene u proces ne opuste.
Tek tada počinje pravi proces brainstorminga.
 Tokom procesa dozvoljeno je skakanje sa jedne na drugu ideju, njihovo
povezivanje i kombinovanje jer se na taj način generišu i nove ideje.
Tek po završetku procesa generisanja ideja, ideje se analiziraju i kritikuju, te se
odabiraju one ili ona koja je ujedno i prilika na tržištu.
Proces brainstorminga se obično radi u grupi, gde svaki član podjednako doprinosi
u sastavljanju liste ideja.
Brainwriting
Kreirao ga je Bernard Rohrbach krajem 1960-ih pod imenom Method 635, a
INOVACIJE NA DELU
razlikuje se od klasičnog brainstorminga po tome što akterima daje više vremena
za razmišljanje od brainstorminga, gde se ideje izražavaju spontano. Brainwriting
je tiho, pismeno generisanje ideja grupe ljudi. Akteri zapisuju svoje ideje na
posebnom formatu kartica koje kruže unutar grupe koja se obično sastoji od šest
članova. Svaki član grupe generiše i zapiše tri ideje u roku od pet minuta. Format
se prosleđuje do susedne osobe koja zapisuje tri nove ideje.
Obrnuti brainstorming
Ova tehnika dolaska do ideje slična je brainstormingu, osim što se dopušta
kriticizam. Ustvari, tehnika se zasniva na pronalaženju nedostataka postavljanjem
pitanja „na koliko sve načina ova ideja može propasti?” Budući da je fokus na
negativnim aspektima proizvoda, usluge ili ideje, mora se paziti da bude održan
grupni moral. Kroz proces se obično određuje sve ono što nije u redu kod ideje,
nakon čega sledi rasprava o načinima na koje se ovi problemi mogu prevazići.
Obrnuti brainstorming gotovo uvek proizvede vredne rezultate budući da je
pojedincu lakše biti kritičan prema nekoj ideji nego smisliti novu.
Fokus grupe
Fokus grupe su jedna od najčešćih tehnika kvalitativnog istraživanja i mogu biti
efikasna alatka dolaska do poslovnih ideja. Grupa ljudi (obično između 5 i 15),
odabranih po principu određenih karakteristika (stručnjaci za određeno područje,
osobe koje poseduju relevantne informacije, i sl.) koje su bitne za pitanje o kome
19
se raspravlja, čine fokus grupu. Ispitanici ne bi trebalo da se poznaju međusobno, a
trebalo bi da dele određene zajedničke karakteristike, na primer da se radi o ženama
ili muškarcima, deci ili odraslima, stručnjacima iz određene oblasti ili jednostavno
građankama i građanima čije se percepcije istražuju kroz grupnu diskusiju. Ova
grupa ljudi mora biti unapred upoznata s pitanjem o kome se raspravlja, te biti
spremna diskutovati o tome i odgovarati na pitanja koja postavlja moderator
grupe. Fokus grupa se obično sastaje nakon brainstorminga kako bi se generisane
ideje analizirale i procenio njihov potencijal. No, fokus grupe kao takve mogu biti
i izvor poslovnih ideja, što naravno uveliko zavisi od samog moderatora i pitanja
koja je sastavio. Cilj ovog razgovora je što žustrija rasprava jer se jedino tako mogu
izvući pouke i ideje za nove poslovne poduhvate. Fokus grupu možete napraviti i
uz pomoć svojih poznanika, prijatelja koji imaju različito obrazovanje i poseduju
dovoljno informacija potrebnih za sudelovanje u vašoj fokus grupi. Obzirom na
nove trendove i sve veću prisutnost društvenih mreža u našem svakodnevnom
životu, fokus grupu možete održati i putem vašeg profila na jednoj od njih ili putem
nekih programa kao što je skype. Kasnije možete proučiti njihove odgovore na
postavljena pitanja, kao i ideje o kojima su oni razmišljali tokom vaše fokus grupe,
te odabrati one koje su i prilika na tržištu na koje planirate ući.
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
Problemska analiza
Problemska analiza koristi pojedince na način koji je analogan fokus grupama pri
generisanju novih proizvodnih ideja. Međutim, umesto da sami generišu nove
ideje, potrošačima se daje lista problema iz opšte kategorije proizvoda. Zatim im
bude upućena molba da odrede i raspravljaju o proizvodima iz kategorije s kojima
imaju određen problem. Ovaj metod često je efikasan, jer je lakše povezati poznate
proizvode s predloženim problemima i doći do ideje za novi proizvod nego generisati
potpuno novu ideju za proizvod. Problemska analiza može se koristiti i za testiranje
nove proizvodne ideje. Pravilno identifikovanje problema koji se može rešiti novim
proizvodom, uslugom, primenom nove tehnologije, nove organizacije posla ili novih
marketinških rešenja, predstavlja pola pređenog puta do rešenja problema. Efikasna
tehnika primene ovog metoda je vizuelizacija problema kroz primenu alatki koje
povezuju uzroke problema sa posledicama problema. Posledica problema je događaj
ili aktivnost koja se dogodila kao rezultat nastalog problema. Ona odgovara na pitanje
„šta se dogodilo?”. Događaj ili posledica problema može biti negativna (problem) i
pozitivna (cilj). Posledice problema mogu biti ekonomske, društvene i ekološke.
SCAMPER - Kontrolna lista (Check List)
Kontrolna lista je metod koji usmerava, podstiče i ubrzava kreativni proces. Sadrži
pitanja, glagole, imenice, prideve i fraze koje predstavljaju putokaz do novih
kvalitetnih ideja. Ove reči mogu da pokrenu divergentno razmišljanje – da prošire
ugao posmatranja i stvore više predloženih alternativa.
www.inovacijenadelu.rs
 20
S druge strane, mogu da budu tako formulisana da podstaknu konvergentno
razmišljanje koje sužava fokus
na specifičnu temu. Kontrolna lista pomaže kreatorima novih ideja da ne zaborave
nešto važno. Uostalom, ova metoda se koristi i u mnogim uobičajenim životnim
situacijama - prilikom kupovine, pakovanja, učenja i sl. Npr. ako prilikom kupovine
ne napravite listu artikala može vam se desiti da zaboravite nešto što vam je
potrebno, a da kupite nešto što niste planirali.
U najkraćoj formi kontrolna lista sadrži osnovna pitanja:
 Šta/What?
 Ko/Who?
 Gde/Where?
 Kada/When
 Zašto/Why? i
INOVACIJE NA DELU
 Kako/How?
U literaturi se ova lista naziva “5W’s and H”. Međutim, u praksi se koriste i složenije
kontrolne liste. Među njima je naročito poznata tzv. Osbornova lista (Osborn’s
Checklist) koja sadrži sledeće elemente. Skraćeno je nazvana i SCAMPER:
S - Supstitute (Zameni);
C - Combine (Kombinuj);
A - Adapt (Prilagodi);
M - Modify/Magnify/Minify (Modifikuj! Povećaj! Smanji!)
P - Put to other uses (Drugačije upotrebi!);
E - Eliminate (Eliminiši!)
R - Reverse (Obrni!)
Svaka od ovih reči služi kao podsetnik tokom kreativnog procesa. U stvari SCAMPER
metod funkcioniše na principu kreiranja atributa i glagola koji se dovode u vezu sa
problemom i tako se dolazi do novih ideja. Pored ove liste poznata je PICL (Product
Improvement Checklist) koja se koristi prilikom unapređenja postojećih proizvoda i
21
usluga. Sadrži čak 792 reči i 102 pitanja (Sefertzi, 2000). Takođe, tokom poslednjih
nekoliko decenija u praksi se koriste i mnoge druge slične kontrolne liste koje su
formulisane zahvaljujući modernim kompjuterskim alatima. Npr. u okviru
programa Axon Idea Processor postoji poseban deo (Checklist system) koji ima već
gotove kontrolne liste prilagođene određenim temama. Njihov sadržaj može biti
promenjen, a program omogućava i različita kombinovanja (dodavanje, brisanje,
ukrštanje), kao i logičke operacije. Pored toga, korisniku su na raspolaganju kratki
saveti i sugestije. Naravno, ovo ne može biti zamena za kreativno razmišljanje, ali
može biti velika pomoć u nastojanju da se dođe do novih ideja.
Analiza konkurencije
Analiza konkurencije spada u okvir marketing istraživanja i podrazumeva da se
pažljivo i objektivno analiziraju konkurentski proizvodi. Na osnovu takve analize
može se formulisati nova ideja, odnosno model za razvoj novih ili unapređenje
postojećih proizvoda. Jednostavan način da se to učini je upoređivanje
konkurentskih proizvoda prema utvrđenim kriterijumima.Ovo poređenje najčešće
može biti realizovano u formimape percepcije. Mapa percepcije se kreira u skladu
sa sledećim pravilima:
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
(1) definišu se ključni faktori tj. karakteristike proizvoda;
(2) utvrđuje se merna skala;
(3) izabere se 3 do 5 konkurentskih proizvoda;
(4) ocenjuje se svaki proizvod.
Rezultati se najčešće prikazuju u formi dijagrama. Na osnovu toga mogu se
jasno sagledati karakteristike proizvoda, njihove prednosti i slabosti u odnosu
na konkurentske i alternativne proizvode. Zahvaljujući tome, generišu se ideje za
razvoj novih ili modifikaciju postojećih proizvoda.
Međutim, osim ovakve analize postoje i drugačiji oblici istraživanja koji se
zasnivaju na sistematskom prikupljanju podataka o konkurenciji. Naročito su
dragoceni podaci o novim proizvodima koji su u pripremi. Tako je nastao novi oblik
industrijske (privredne) špijunaže čiji je osnovni cilj da otkrije nove proizvode koje
priprema konkurencija (Innovation Intelligence). Npr. konsultantska firma Goldfire
se specijalizovala za ovu vrstu istraživanja. Ova firma ima pristup bazama podataka
o 15 miliona patenata i rezultatima preko 8.000 naučnih istraživanja. Klijentima
nudi dragocene informacije o naučnim saznanjima i novim trendovima u razvoju
proizvoda. Zahvaljujući tome, korisnici ovakvih usluga mogu lakše da analiziraju i
definišu problem, ali i da generišu nova rešenja.
www.inovacijenadelu.rs
 22
Mapiranje
Mapiranje određenog područja (zajednice, opštine, regiona i dr.) je početni korak
u identifikaciji potreba u tom području. Suština tehnike je da izađete napolje,
posmatrate i jednostavno beležite ono čega ima u lokalnoj zajednici ili regiji, u
zavisnosti od toga šta biste želeli da pokrijete svojim eventualnim proizvodom ili
uslugom. Dakle, na mapi zajednice ucrtavate ono što ste pronašli, npr. pekare,
mesare, razne pogone za proizvodnju, prodavnice različitih proizvoda itd. Poslije
toga, razvrstavate ono što ste identifikovali i vršite analizu broja evidentiranih
biznisa, njihove lokacije, prednosti i nedostatke. Zatim, identifikujete šta nedostaje
zajednici/opštini i razmotrite da li imate kapaciteta da pokrenete određenu
poslovnu aktivnost. Sledeći korak je eliminacija ideja prema unapred određenim
kriterijumima, kao što su: početna ulaganja, ljudski potencijal za realizaciju ideje,
veza poslovne aktivnosti sa misijom preduzetnika/preduzeća i sl. Kriterijume sami
birate. Dakle, ovde se radi samo o prvom koraku, tj. o pronalasku ideje, za koju
još uvek ne možemo reći da li predstavlja i poslovnu šansu. Ova metoda je dosta
jednostavna i uspešna, jer vam u startu daje mogućnost da budete prvi, posebno
ako identifikujete poslovnu aktivnost koja ne postoji u vašoj zajednici. Na primer,
ukoliko u vašem gradu ne postoji prodavnica zdrave hrane ili se niko ne bavi njenom
proizvodnjom, onda to može biti vaš izbor i sl. Google Earth i Google Map servisi
INOVACIJE NA DELU
olakšavaju primenu ovog veoma jednostavnog metoda dolaska do poslovne ideje.
Proučavanje sekundarnih podataka
Sekundarni podaci (izveštaji, podaci o stanju u industriji, baze podataka, statistički
podaci) nepresušan su, a nedovoljno iskorišćen izvor informacija za generisanje
poslovnih ideja. Proučavanje sekundarnih podataka najbolje rezultate daje
nakon što ste (nekom drugom metodom) već generisali nekoliko poslovnih ideja.
Biblioteke i Internet su najčešće nedovoljno (ili neadekvatno) korišćen izvor
informacija za generisanje ideja. Stoga se preporučuje, pre početka proučavanja
dostupne literature, razgovor s bibliotekarom oko vašeg područja interesa, a koji
će vam pomoći u identifikaciji korisnih resursa – specijalizovani časopisi, stručni
radovi, izvještaji i analize. Gradske i univerzitetske biblioteke najčešće imaju i
pretraživače, koji vam mogu olakšati potragu za potrebnim informacijama. S
druge strane, Internet pretraživači su sjajan alat koji vam, u opcijama naprednog
pretraživanja, omogućuje sužavanje područja koje se pretražuje, te na taj način
daje korisnije podatke i informacije vezane uz vaše područje istraživanja.
Resorno ministarstvo, te institucije podrške razvoju sektora malih i srednjih
preduzeća na svojim web stranicama objavljuju različite informacije, podatke i
izveštaje koje ne treba izostaviti prilikom generisanja poslovnih ideja.
23
Gordonov metod
Za razliku od većine drugih tehnika kreativnog rešavanja problema, Gordonov
metod počinje time da članovi grupe ne znaju šta je tačno problem. To omogućava
da rešenje ne bude zamagljeno prethodno smišljenim idejama i obrascima
ponašanja. Preduzetnik počinje navođenjem opštih pojmova u vezi sa problemom.
Grupa odgovara brojnim idejama. Zatim se pojam razvija, slede povezani pojmovi,
uz vođstvo preduzetnika. Zatim se otkriva stvarni problem i omogućuje grupi da da
predloge za implementaciju ili poboljšanje konačnog rešenja.
Osim ovih metoda, na raspolaganju su vam i sve ostale tehnike generisanja (ne
samo poslovnih) ideja. Internet je prepun informacijama o njima, kao i celokupnim
uputstvima za njihovo korišćenje.
NASTANAK I NEGOVANJE (UPRAVLJANJE) POSLOVNE IDEJE
Poslovne ideje su rezultat stalne poslovne aktivnosti. Ko je u poslu taj i može imati
ideju. Posao treba shvatiti u širem smislu, kao praksu i istraživanje. Odnosno,
biznis ideja je rezultat kritičkog posmatranja stvarnosti i misaonog angažovanja
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
pojedinca. Akcija rađa neophodnost, potrebu, a ova ideju.
Imate ideju? Šta uraditi tada?
Savet: biti miran! Uzbuđenje zadržite za sebe!
Treba samostalno istraživati sve što je u vezi sa tom idejom. Sve do čega dođete
zapisujte. Sistematika tih zapisa nije važna. Zapisujete sve što vam u vezi sa vašom
idejom i njenom realizacijom padne na pamet. Izučite iskustvo realizacije sličnih
poslovnih ideja. Čitajte studije, prospekte iz domena na koji se odnosi poslovna
ideja. Razgovarajte sa ljudima za koje procenite da vam mogu pomoći u vašem
razumevanju ideje i njenom razvijanju.
Kad je trenutak da se ideja podeli sa nekim, da se saopšti drugima? Niko vam to ne
može reći! Kao što vam niko ne može reći kada da igrate sa kecom od igre: odmah
na početku partije ili možda čekati ultimu! To je vaša odluka! Vi je donosite!
Kako prepoznati taj trenutak u sebi? Možda je to trenutak kada se vaše misli sa
slave prebacuju na posao. Ukoliko je vaša ideja izdržala taj prelaz u vašim mislima,
već je dobila izvesnu čvrstinu. Tu čvrstinu testirajte pokušajem da dođete do
odgovora na neka pitanja na koja treba da je usmerena vaša pažnja. Bazično pažnju
treba usmeriti na tržište. Da li postoji tržište za proizvod ili uslugu koju želite da
proizvedete? Ko će da kupi vaš proizvod ili uslugu? Da li biste ga kupili i vi? Članovi
vaše porodice? Prijatelji? Poslovni partneri? Lokalno tržište? Da li bi se proizvod
izvozio? U ovoj fazi je nemoguće lako odgovoriti na ova i niz drugih pitanja. Ipak,
www.inovacijenadelu.rs
 24
koristite vreme da saznate neke informacije da procenite moguću potražnju. Bez
takve informacije ili nekog jasnijeg stava o tome ko će da kupi vašu genijalnost, ko
će za nju da da sopstveni novac, ne treba se zanositi drugim aspektima ideje.
Potrošač je vaš sudija! Kupujući vaš proizvod on glasa za vas a ne za nekog drugog.
Od ljutnje što neko neće da kupi vaš proizvod, nemate mnogo koristi. Kao i mnogi
drugi preduzetnici pored čijih proizvoda, čak i ne primećujući ih, svaki dan prolazite
dok kupujete u “vašoj” samoposluzi, trgovini. Od potrošača ne tražite osećajnost,
emocije i razumevanje za vaše probleme. Potrošač je surov, bolje reći ravnodušan
na sve što je van njegovog interesa i preferencija. Vaše je da procenite kako da
potrošača motivišete da kupi baš vaš proizvod odnosno uslugu. Posle tržišta
prodaje, treba ispitati i ostala tržišta.
Za realizaciju vam je potrebna i tehnološka osnova. Šta mi je potrebno? Da li
postoje neophodne mašine? Ima li dovoljno sirovina? Da li je moguće obezbediti
kontinuitet nabavke? Tržište nabavke treba da nam da informacije o dovoljnosti i
redovnosti snabdevanja tehnološkog procesa neophodnim inputima. I na kraju,
novac...
Kako isfinansirati ideju? Iako se radi o vašem pitanju, ono ne sme biti na prvom
INOVACIJE NA DELU
mestu. Za dobre ideje novca uvek ima. Istina, da li je ideja dobra ili nije ne prosuđuje
onaj čija je ideja, kao ni grupa njegovih za ideju nezainteresovanih prijatelja. Ne
prosuđuje ni bilo koji državni organ niti državna agencija, niti stručnjak ili ministar,
još manje profesor. Prosuđuje samo onaj koji za tu ocenu daje sopstveni novac
ili ugled. Ko je spreman da u tu ocenu uloži ili je spreman na rizik dajući svoje
stručno mišljenje. Nemojte da vam argumenti za validnost ideje budu ocene
nezainteresovanih pojedinaca ili organa, bez obzira na nivo njihove stručnosti i
važnosti.
Kome saopštiti ideju? Pre svega, saopštiti je pojedincu ili grupi koja vam može
pomoći u njenoj razradi. Možda je najbolje da obavite razgovor u konsalting centru
za preduzetništvo. Pokušajte da ideju izložite što je moguće više činjenično i bez
očekivanja da će konsultant odmah sve da razume. Konsultant, shodno svojoj
metodologiji testira preduzetnika i ideju! Posle ovih testova, može se prići izradi
biznis plana.
JE LI POSLOVNA IDEJA ISTO ŠTO I POSLOVNA PRILIKA?
Jeste li ikada čuli ili pomislili kako neko ima dobru, zanimljivu i posebnu poslovnu
ideju, ali nikako da uspe da je realizuje u uspešan poduhvat? Takvih je primera
puno, susrećemo ih svakodnevno i pitamo se u čemu je tajna. Šta je to što nedostaje
kako biste dobru ideju pretvorili u uspešan poslovni poduhvat?
25
Često se uloga ideja preuveličava na štetu ostalih, jednako važnih elemenata za
stvaranje uspešnog posla. Od ideja se očekuje čudo, ali one nisu ništa drugo nego
alat u rukama preduzetnika. Pronalazak dobre ideje samo je prvi korak u stvaranju
uspešne preduzetničke priče. Retki su slučajevi da je uspešan posao nastao samo
kao rezultat odlične ideje. Ono što se puno češće događa serije su pokušaja i greški
pre nego što dođemo do proizvoda na kojem možemo graditi uspešan posao. Kao
primer za to slučaj je Howard Heada, poznatog pronalazača metalnih skija koji je
napravio više od 40 iteracija kako bi došao do modela skija koji mu je donio slavu
i uspeh.
Uspešan poslovni poduhvat karakteriše usklađenost sledeća tri elementa: resursa,
poslovne prilike i preduzetnika, tj. preduzetničkog tima.
Poslovna prilika
Poslovna ideja i poslovna prilika često se koriste kako bi se opisalo isto - ono na
čemu se zasniva svaki poslovni poduhvat. Međutim, iako su povezani i međusobno
čak i vrlo slični, ova dva pojma nisu sinonimi. U osnovi je svake poslovne prilike
ideja. Obrnuto ne vredi: dobra poslovna ideja nije nužno i poslovna prilika. Od
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
100 ideja prezentovanih potencijalnim investitorima u obliku poslovnog plana,
obično 1, a vrlo retko 2-3 ideje dobiju potvrdan odgovor za finansiranje. Samo su
one predstavljale poslovnu priliku. Poslovna prilika predstavlja tržišno proverenu
poslovnu ideju – ideju koja ima tržište, za kojom postoji potreba i potražnja i koja
se može realizovati u uspešan poslovni poduhvat.
Postoje 4 osnovna elementa koja razlikuju ideju od poslovne prilike:
 poslovna prilika stvara ili dodaje vrednost za kupca, odnosno krajnjeg
korisnika proizvoda /usluge
 dodavanje vrednosti ostvaruje se kroz rešavanje značajnog problema,
odnosno zadovoljenje neke želje ili potrebe za šta je kupac spreman platiti
određenu cenu
 pretpostavlja se postojanje određenog tržišta na kojem se može ostvariti
određena marža, tj. profit, tržišta koje ima potencijal za rast i ostvarenje
zdravog protoka novca (mogućnost naplate)
 postoji dobar odnos između preduzetnika, nosioca ideje, njegovih želja
i sposobnosti tima s kojim radi na realizovanju poslovne prilike. Sve se
događa u dobrom trenutku («dobar timing») na realnom tržištu (postoje
kupci koji su spremni kupiti proizvod) s dobrim odnosom između rizika i
mogućnosti ostvarenja profita.
www.inovacijenadelu.rs
 26
U ispitivanju i proveravanju je li vaša poslovna ideja ujedno i poslovna prilika ne
smete zaboraviti na važnog činioca – VREME. Dok vi trošite vreme na ispitivanje
i analiziranje svoje poslovne ideje, ona će prestati biti prilika, jer će je neko drugi
uočiti i iskoristiti. Stoga, u svemu treba imati meru. Ne treba srljati, ali imajte na
umu da vremena nemate na pretek.
U prethodnim poglavljima rečeno je kakve sve karakteristike treba imati dobra
poslovna ideja kako bi bila poslovna prilika. Ovde ćemo navesti još neke od
karakteristika dobre poslovne prilike:
 Tržišna potražnja
Ovo je ključni element u merenju radi li se samo o ideji ili i o prilici. Odgovorite
na sledeća pitanja : Možemo li i kako doći do kupaca? Koliko kupaca očekujemo?
Kakve su mogućnosti za rast tržišta i tržišnog udela? Koliko je stabilno tržište?
 Struktura tržišta i veličina
Odgovorite na sledeća pitanja : Je li tržište fragmentisano ili postoji tendencija za
spajanje? Kakav je potencijal tržišta? Koliko možemo rasti na tom tržištu? Kakve su
INOVACIJE NA DELU
granice ulaska na tržište? Je li velika opasnost od novih konkurenata?
 Finansijska analiza
Odgovorite na sledeća pitanja : Kakvi su nam troškovi? Koliku maržu (razlika
između cene koju možemo postići na tržištu i troškova proizvodnje proizvoda/
pružanja usluge) možemo ostvariti? Koliko kapitala moramo uložiti u pokretanje
poslovnog poduhvata? Kada očekujemo da ćemo pokriti svoje troškove i početi
poslovati s dobitkom?
U slučaju da za biznis iz područja vaše struke nema interesa na tržištu, to jest da
potencijalni kupci nemaju interesa za takvu vrstu proizvoda i usluga, tada se možete
opredeliti za obavljanje profitabilnije delatnosti. Ukoliko se odlučite za bavljenje
delatnostima izvan struke, tada se može odabrati jedna od sledećih mogućnosti:
(1) prekvalifikovati se i osposobiti u profitabilnijem biznisu;
(2) angažovati u svom biznisu stručne ljudske potencijale koji će obavljati
poslove;
(3) koristiti i jednu i drugu mogućnost.
(1) U slučaju kada vaše obrazovanje i praktično iskustvo ne odgovaraju za onaj biznis
za koji ocenite da bi bio profitabilan i koji biste želeli da radite, treba da nastojite
za to i da se osposobite. To se može postići obukom u firmi koja se bavi takvim
27
biznisom ili u odgovarajućim obrazovnim institucijama. Po završetku programa
obrazovanja poželjno je naći zaposlenje u firmi u kojoj je dobro organizovana služba
ekonomike i planiranja, organizacije, finansija. Ta znanja je potrebno savladati za
vođenje bilo koje vrste biznisa u onoj meri koliko bi to bilo potrebno za uspešno
vođenje biznisa.
(2)U slučajevima da ste u mogućnosti izabrati uspešan biznis i za njegovo vođenje
obezbediti potrebna sredstva, nedostatak lične sposobnosti za uspešno vođenje
biznisa može da se nadoknadi angažovanjem odgovarajućih stručnih kadrova.
Uslov za to je velika selektivnost kadrova pri izboru kandidata. U tom slučaju je
potrebno da profesionalne i stručne sposobnosti potencijalnih kandidata budu
maksimalno prilagođene objektivnim potrebama procesa rada u vlastitom biznisu.
(3)Koja će se od navedenih varijanti izabrati zavisi i od vrste delatnosti i obezbeđenja
drugih preduslova za realizaciju postavljenih ciljeva biznisa. Za prvu fazu ulaska u
biznis najviše su potrebna osnovna tehnološka znanja (ako se radi o proizvodnoj
firmi) i znanja iz oblasti ekonomije, planiranja, marketinga, rukovođenja. Ali,
kako se biznis razvija, sve se više traže kompleksnija znanja iz domena biznisa i
menadžmenta. Tad je potrebno više koristiti usluge odgovarajućih stručnjaka i
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
profesionalnih organizacija.
Kako proveriti / proceniti poslovnu priliku
Kao što smo već spomenuli, vrlo retko nove ideje predstavljaju potpune inovacije
i odnose se na proizvod ili uslugu koje tržište do tada još nije imalo priliku
konzumirati.
Nove poslovne ideje najčešće predstavljaju obogaćenu ili modifikovanu verziju
postojećih proizvoda i usluga koji su već prisutni na određenom tržištu, u određenoj
delatnosti. Prilikom ulaska u neku delatnost potrebno ju je dobro upoznati, biti
svestan „pravila igre“ koja vrede u toj delatnosti te proceniti njenu atraktivnost za
ulazak novih igrača. Atraktivnost neke delatnosti za ulazak novih preduzeća može
se proveriti kroz sledeće elemente:
 Postojanje barijera za ulazak novih preduzeća u neku delatnost
U mnogim delatnostima preduzeća koja dugo posluju i zauzimaju značajan
deo tržišta, proizvode velike količine proizvoda i zahvaljujući tome imaju niske
troškove proizvodnje po svakoj jedinici proizvoda. Preduzeća koja tek ulaze u tu
delatnost, teško mogu odmah početi proizvoditi tako veliku količinu proizvoda
te su im troškovi proizvodnje po svakoj jedinici proizvoda viši od preduzeća koja
već duže vreme posluju u toj delatnosti. Ta se barijera može prebroditi ukoliko
proizvodi/usluge kojima ulazite na tržište imaju u sebi ugrađenu dodatnu vrednost
u odnosu na već postojeće slične proizvode na tržištu, a koje kupac ceni i spreman
www.inovacijenadelu.rs
 28
je finansijski nagraditi. U tom slučaju nešto viši troškovi proizvodnje i konačna cena
vašeg proizvoda/usluge u odnosu na postojeće ponuđače u delatnosti neće biti
ograničavajući činilac vašeg prodora na tržište.
 U nekim delatnostima postoji izuzetna privrženost kupaca nekom brand-u
(trgovačkom imenu) proizvođača (npr. trgovine odeće imaju razvijene
marke proizvoda, brandove koje mnogi kupci slede). Ukoliko želite uspeti
u takvoj delatnosti, budite spremni na značajna ulaganja u marketing kako
bi i vaše ime postalo prepoznatljivo.
 Realizacija nekih poslovnih ideja zahteva značajna finansijska ulaganja
(postrojenja za proizvodnju, marketing, posebni higijenski uslovi...).
Dobro izračunajte koliko vam je sredstava potrebno za početak i koliko je
vremenski period potrebno kako biste tu investiciju isplatili.
 U nekim delatnostima kupci, čak i ako se odluče preći na drugog dobavljača
proizvoda/usluga, ne mogu tako lako realizovati svoju nameru jer su vezani
određenim troškovima (npr. – preduzeća koja su kupila softver za praćenje
svog poslovanja i obučila svoje zaposlenike za korišćenje tog softvera ne
mogu se jednostavno odlučiti na kupovinu novog bez obzira na njegove
INOVACIJE NA DELU
očite prednosti i superiornu izvodljivost. Kupovina novog softvera zahteva
novo ulaganje, pre svega, vremena zaposlenika u obuku za korišćenje
novog softvera i dr. )
 Ponekad su najlogičniji i najučinkovitiji kanali distribucije vaših proizvoda/
usluga do potencijalnih kupaca vrlo teško dostupni, npr. pristup policama
poznatih trgovačkih lanaca izuzetno je skup i praktično nedostižan za
malog proizvođača koji na početku svog poslovanja teško može garantovati
ustaljenu količinu i kvalitetu svojih proizvoda.
 Zakonska regulativa kojom je regulisana neka delatnost ponekad takođe
može predstavljati ograničavajući činilac ulaska u neku delatnost, posebno
ukoliko podrazumeva ograničavajući pristup sirovinama putem zakonskih
ograničenja, visokih uvoznih tarifa itd.
 Pretnja od supstitutaVaša poslovna ideja, ukoliko preraste u poslovni
poduhvat, biće konkurencija nesamo sličnim proizvodima i uslugama već i
onima koji predstavljaju „supstitute“, odnosno zadovoljavaju istu potrebu
kod kupaca. Tako, npr. „supstitute“ odlasku u kino predstavljaju svi oni koji
nude zabavu (odlazak na piće u caffe bar, odlazak u pozorište, iznajmljivanje
filma u videoklubovima itd.) jer se svi oni bore za isti deo budžeta kupaca.
 Pregovaračka snaga dobavljača Imaju li vaši potencijalni dobavljači sirovina
i drugih elemenata neophodnih za proizvodnju vašeg proizvoda/usluge
29
veliku pregovaračku moć? Jesu li retki, ekskluzivni, imaju li puno kupaca,
a malo konkurencije tako da mogu postavljati uslove poslovanja? Mogu li
se i sami odlučiti da uđu na vaše tržište te vam tako postati konkurencija?
Ukoliko je odgovor na ova pitanja pozitivan, razmislite o tome šta biste
učinili u tim situacijama.
 Pregovaračka snaga kupaca. Situacija u kojoj na tržištu ima puno više
ponuđača od kupaca nekog proizvoda / usluge, daje kupcima snažni
pregovarački položaj te mogućnost diktiranja uslova pod kojima će
poslovati sa vama.
 Rivalitet među preduzećima koja se nalaze u istoj delatnosti. Ulazite li
u delatnost u kojoj je već prisutna dosta izražena konkurencija? Ako ne,
postoji li realna mogućnost da se konkurentska borba u delatnosti u koju
planirate ući zaoštri? Do odgovora na to pitanje doći ćete analiziranjem
do sada navedenih elemenata procene atraktivnosti neke delatnosti na
osnovu kojih pokušajte da procenite postoje li i koliko su izražene barijere
ulaska novih igrača u vama interesantnu delatnost.
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
Prilikom provere svoje poslovne ideje ono što verovatno celo vreme tražite
argumenti su za i protiv pretvaranja vaše ideje u pravi posao. Neki od vaših
argumenata su lične prirode: podrška porodice, mogućnost prikupljanja dovoljno
finansijskih sredstava za ulazak u posao, mogućnost finansiranja razvoja poslovanja
dok preduzeće ne dođe u fazu da generiše dovoljno sredstava za pokrivanje svih
troškova poslovanja kao i vaših primanja itd. Međutim, postoje i objektivni činioci
koji utiču na mogućnost realizacije vaše ideje na tržištu, a odnose se na :
 kupce
 konkurenciju
 trendove u delatnosti u koju želite ući.
Kupci
Kupci su ključni činilac uspeha svakog posla – bez kupca nema ni prihoda što
znači niti pokrivenih troškova uloženih u razvoj proizvoda/usluge niti dobitka kao
izvora zarade i sredstava za daljnji razvoj i unapređenje poslovanja. Najbolji je i
najjednostavniji način za testiranje vaše ideje napraviti prototip vašeg proizvoda
i pokušati ga prodati na tržištu. Nemojte se obeshrabrivati ukoliko dobijete
negativne reakcije od ljudi za koje ste se nadali da će se oduševiti vašom idejom
i da će odmah hteti kupiti vaš proizvod. Cilj vašeg prvog izlaska na tržište nije
prodaja, već testiranje kako tržište reaguje, kakvi su komentari, šta je potrebno
poboljšati, unaprediti, sviđa li im se ideja, smatraju li da je proizvod koristan, ali
www.inovacijenadelu.rs
 30
vizuelno nedoteran, kako ga unaprediti. Vaš prvi izlazak na tržište ne znači da on
mora biti marketinški pripremljen. To može predstavljati i vaš razgovor sa ljudima
koje cenite i za koje mislite da bi mogli biti potencijalni korisnici vašeg proizvoda, a
za koje ste sigurni da će vam pomoći iskrenim i konstruktivnim savetom.
Ukoliko vaša ideja predstavlja modifikaciju proizvoda koji na tržištu već postoji,
izuzetno je važno da razlika u odnosu na već postojeće proizvode/usluge koji na
tržištu već postoje bude uočljiva i značajna sa stajališta potencijalnih kupaca tih
proizvoda.
Ponekad su modifikacije postojećih proizvoda na tržištu vidljive SAMO nositeljima
tih ideja, a kupci, kojima su ovi „novi“ proizvodi namenjeni te razlike u odnosu na
već postojeće proizvode uopšte ne primećuju ili primećuju, ali nisu im dovoljno
bitne da bi zbog njih prestali biti verni svojim starim dobavljačima čijim su
proizvodima do tada bili zadovoljni.
Ukoliko ste uistinu uvereni da vaš proizvod čini razliku u odnosu na postojeće,
međutim ta razlika nije jednostavno uočljiva te je potrebno uložiti više vremena
u uveravanje kupaca u prednost vašeg proizvoda, budite spremni na značajnija
finansijska ulaganja na marketinške aktivnosti koje će morati pratiti promociju
INOVACIJE NA DELU
vašeg proizvoda na tržištu.
Konkurencija
Iako vaša poslovna ideja na tržište može doneti proizvod ili uslugu kakvu ne
nudi još niko, svi oni koji zadovoljavaju istu potrebu kod kupaca predstavljaju
konkurenciju za vaš proizvod/uslugu. Izuzetno je važno pre odluke o realizaciji
vaše poslovne ideje, analizirati koliko preduzeća već nudi proizvode/usluge koji
zadovoljavaju istu potrebu kod kupaca. Osim broja preduzeća koja već posluju u
delatnosti koja je vama interesantna, bitno je znati i koliko ima preduzeća koja
vam mogu biti dobavljači, distributeri, pa i kupci ukoliko je vaš proizvod/usluga
namenjen i poslovnim korisnicima. Da biste uspešno istražili sve to, možete se
koristiti različitim izvorima informacija:
 Žute stranice – prelistavajući Žute stranice pojedinih regija, po pojedinim
delatnostima možete dobiti pregled preduzeća koja posluju u nekoj
delatnosti
 Web stranice preduzeća koja već posluju u delatnosti – na kojima možete
videti njihov asortiman proizvoda, ponekad geografsku veličinu tržišta
koju pokrivaju, sofisticiranost usluge, partnere koje imaju u poslovanju,
listu kupaca
 Preduzetnički portali - portali na kojima možete pratiti sve vesti vezane uz
31
preduzetništvo sa vašeg lokalnog područja, svetske trendove u pojedinim
delatnostima, ali i napisati priču o sebi i svom poslovanju.
 Sajmovi –izuzetno važan izvor informacija. Iako razvojem Interneta
sajmovi sve manje imaju ulogu u informisanju kupaca o karakteristikama
proizvoda, oni su i dalje mesto na kojem se sklapaju lični kontakti te
pružaju mogućnost postavljanja brojnih pitanja na temu proizvoda i
usluga predstavljenih preduzeća. Na sajmu je najvažnije posmatrati šta se
događa, koji proizvodi posebno privlače posetitelje te postavljati pitanja s
ciljem prikupljanja novih informacija koje bi vam pomogle u analiziranju
prednosti i eventualnih nedostataka vaše poslovne ideje.
Industrijski trendovi
Svaka delatnost ima svoje zakonitosti i pravce u kojima se razvija. Nepisano je pravilo
da manje razvijena tržišta s određenim vremenskim razmakom prihvataju osobine
važeće na izuzetno razvijenim tržištima, i u tom je smislu moguće, s određenom
dozom sigurnosti, predvideti razvoj događanja u mnogim delatnostima. Analiza
trendova i osobina izuzetno razvijenih i naprednih tržišta može biti izvor i inspiracija
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
poslovnim idejama na domaćem tržištu. Ukoliko smatrate da vaša ideja predstavlja
inovaciju i nešto novo i za razvijena tržišta, vodite računima o trendovima u
industriji i mogućnosti usklađivanja vaše ideje s novim uslovima poslovanja koji
vrede na razvijenim tržištima i koji će sigurno doći.
Uočavanje poslovnih prilika
Jedno od načela preduzetničke aktivnosti jeste sposobnost preduzetnika za
generisanje novih poslovnih ideja kojima se rešava nekakav problem ili izazov s
kojim se ljudi (kupci) svakodnevno suočavaju. Često se, s pravom, kaže kako je
tajna preduzetnikovog uspeha na tržištu u primeni kreativnosti i inovativnosti s
ciljem rešavanja kupčevih problema i iskorišćavanja prilika na tržištu. Sada je već
jasno kako je prilika na tržištu puno važnija od dobre poslovne ideje, koja, na kraju,
može zauvek ostati samo „dobra poslovna ideja“.
Gde se stvaraju prilike? Prilike na tržištu se stvaraju prilikom promene trendova
na tržištu, u drugačijem pristupu već postojećem tržištu i/ili kupcima, dodavanjem
novih vrednosti u već postojeće poslovne ideje, kreativnijem iskorišćavanju
postojećih resursa, rešavanjem kupčevih problema ili popunjavanjem praznina
na tržištu. Praćenje promena u poslovnom okruženju te predviđanje tih promena
predstavlja važnu sposobnost i preduslov opstanka u današnjem poslovnom svetu.
To je ono što omogućava preduzetnicima uočavanje i iskorišćavanje prilika na
tržištu dok pored drugih te prilike neopaženo prolaze.
www.inovacijenadelu.rs
 32
Neki od mogućih izvora prilika:
 promene u zakonodavstvu
Promena određenih zakona, uvođenje novih zakona, propisa i sl. otvara mogućnosti
za nastanak velikog broja poslovnih poduhvata koji prate navedene promene
i pronalaze u tome poslovnu priliku za sebe (npr. obavezno slušanje seminara o
zaštiti na radu prema Zakonu o zaštiti na radu otvorio je mogućnost poduhvata
za pružanje usluga tog seminara, obaveza izrade energetskog certfikata stvorila je
poslovnu priliku za otvaranje poslovnih poduhvata koji nude usluge izrade ovog
certfikata i dr.)
 promene u lancu vrednosti i kanalima distribucije
Promene u lancu vrednosti i kanalima distribucije predstavljaju promene u načinu
isporuke proizvoda (direktno, poštom...), proizvodnje, prodaje proizvoda (putem
predstavnika, bez njih i sl.), te mogu predstavljati izvore poslovnih prilika za male
preduzetnike. Tokom finansijske krize pokušali su da skrate kanale distribucije i da
se na taj način pokuša uštediti. Tako su nastali tzv. disruptori koji remete postojeće
poslovne modele i stvaraju nove, kao što su npr. AirBnB servis za iznajmljivanje
INOVACIJE NA DELU
privatnih soba i apartmana, te portal Moj posao koji je uveliko olakšao potragu za
radnim mestom i/ili razvoj karijere.
 promene u tehnologiji
Tehnologija je promenila način poslovanja i stvorila brojne mogućnosti razvoja
preduzeća. Bez kompjutera, Interneta, baza podataka, izgradnje mreža s kupcima,
dobavljačima, opstanak na tržištu ne bi bio moguć. Tehnologija omogućava veću
produktivnost, uvođenje novih, savremenijih načina poslovanja i sl. Pojavom
tzv. pametnih telefona javlja se i sve više poslovnih poduhvata vezanih za izradu
aplikacija koje štede vreme svojim korisnicima i nude gotovo sve postojeće usluge
na drugačiji način.
 društvene promene
Društvene promene (promene navika, životnih stilova, moda, itd.) utiču na
promenu potražnje te stvaraju potražnju za nekim novim proizvodima i uslugama
što predstavlja priliku za nove poslovne poduhvate. S druge strane, društvene
promene utiču i na smanjenje potražnje za određenim proizvodima. Npr. svest
o štetnosti pušenja uticala je na opadanje prihoda u duvanskoj industriji i njezin
zalazak.
 demografske promene
Demografske promene stvaraju mogućnosti za nove proizvode i usluge. Najbolji
33
dokaz kako demografske promene mogu biti izvor stalnih i velikih poslovnih prilika
primer je „baby – boom“ generacije rođene 60-ih godina prošlog veka u Americi.
Budući da se radilo o vrlo velikom broju novorođenih, ta generacija stvara tržište
određenih proizvoda i usluga zavisno od svoje dobi. U vreme kada su bili deca ta
je generacija omogućila „život“ velikom broju preduzetnika koji su nudili različite
proizvode i usluge za decu kao npr. dečija oprema, igračke, a zatim školski pribor
i sl. Danas su tzv. „baby-boomeri“ pred penzijom i stvaraju veliko tržište za one
koji nude različite zdravstvene usluge, usluge prilagođene trećoj dobi itd. Evropska
unija ima sve veći udeo penzionera u broju stanovnika. Svojim navikama, načinom
života, visinom prihoda i potrebama znatno utiču na potražnju za određenim
proizvodima. Oni stvaraju poslovne prilike za uvođenje novih proizvoda i usluga,
prilagođenih njihovim potrebama i ukusima.
 trendovi
Neki trendovi, koji su se u svetu javili 90-tih godina prošlog veka, ostaće jaki i
dominantni i u sledećoj deceniji. To su:
a) rast značaja društvene odgovornosti – sve više preduzeća danas osim brige o
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
zaradi vodi računa i o «izgradnji odnosa» s okruženjem. Društvena odgovornost
preduzeća bazira se na činjenici da su preduzeća ne samo ekonomske jedinke,
nego i članovi društva u kojem deluju i o kojem moraju voditi računa.
b) orijentacija na globalno tržište – zahvaljujući tehnologiji, pristup dalekim
tržištima postao je puno jednostavniji i lakši. Za preduzeća koja žele rasti, izvoz je
postao neminovnost u očuvanju vlastite konkurentnosti.
c) zdravlje i fitnes – briga o čovekovom zdravlju ogromna je industrija koja se počela
razvijati još u 80-im godinama prošlog veka i koja još uvek predstavlja ogroman
izvor ideja za nove preduzetničke poduhvate. Sve više ljudi počinje voditi računa o
ishrani, počinje se baviti sportom, odlazi u prirodu i sl.
d) rad kod kuće – veliki broj ljudi odlučuje da svoje kancelarije organizuje u vlastitom
domu i ostane da radi kod kuće. Zahvaljujući tehnologiji, to je sada moguće. No
istovremeno, ta pojava stvara veliki broj mogućnosti za nove usluge, proizvode,
kanale distribucije kako bi se opskrbilo ovo tržište (kupovina putem Interneta,
dostave hrane, nabavke kancelarijskog materijala itd.)
e) žensko preduzetništvo – sve više žena u svetu odlučuje se za pokretanje vlastitog
posla. Ovaj trend rezultira porastom potražnje za određenim zanimanjima kao što
su spremanje i čišćenje stana, briga o deci, kuhanje itd.
Svi navedeni trendovi predstavljaju mogući izvor brojnih poslovnih prilika. Kada
razmišljate o novom poslovnom poduhvatu, nemojte se opterećivati razmišljanjima
www.inovacijenadelu.rs
 34
samo o nekoj novoj do sada nepostojećoj ideji. Teško je zamisliti da ćete otkriti
neki novi proizvod ili uslugu o kojoj niko drugi do sada nije ni razmišljao. Takva vas
očekivanja mogu opteretiti i onemogućiti u pronalaženju nove poslovne prilike.
Prilike se često kriju u već poznatim i prisutnim proizvodima i uslugama. Možete
li napraviti neka poboljšanja u isporuci proizvoda/usluge, njegovom skladištenju,
sastavljanju, korišćenju, odlaganju? Možete li uvesti neke nove elemente u isporuku,
skladištenje, korištenje proizvoda/usluge? Ili obogatiti korisnost proizvoda/usluge
uvođenjem jednostavnijeg korišćenja, svesti o brizi za okolinu (za razliku od
konkurencije), uvođenjem lakšeg i bržeg dolaska do proizvoda, njegovog sklapanja,
odlaganja i sl. Sve su to izvori poslovnih prilika koji su predstavljali osnovu za uspeh
brojnih poslovnih poduhvata. Pokušajte i vi na taj način pronaći vlastitu poslovnu
priliku i na njoj izgraditi svoj preduzetnički poduhvat. Pri tome se možete koristiti
različitim izvorima javno dostupnih informacija (sekundarni podaci) :
 žute stranice
 Internet
 telefonski imenici
INOVACIJE NA DELU
 dnevni listovi
 oglasnici
 letci
 brošure
 publikacije
KOMERCIJALIZACIJA INOVACIJA
Jedna od poslovnih prilika jeste i plasiranje neke vaše inovacije. Inovacija ne mora
a priori podrazumevati novo tehničko-tehnološko rešenje bazirano na izumu.
Inovacija se definiše kao „komercijalna ili industrijska aplikacija nečega novog, kao što je
novi proizvod ili proces ili novi tip organizacije, novi izvor ponude na tržištu proizvoda”.
Postoje tri glavne vrste inovacija prema padajućem redosledu jedinstvenosti:
1) napredne probojne (revolucionarne) inovacije,
2) tehnološke inovacije i
3) obične inovacije.
35
Prema očekivanju, najmanje je probojnih inovacija. Ove ekstremno jedinstvene
inovacije često uspostavljaju platformu na kojoj se razvijaju buduće inovacije
u nekom području. S obzirom na to da su one često osnova daljeg inoviranja
na nekom području, ove inovacije treba zaštiti što je moguće jačim patentima,
trgovačkim tajnama i/ili vlasničkim pravima. U napredne inovacije ubrajaju se
ideje kao što su: penicilin, mašina za veš, kompjuter, avion, automobil, internet i
nanotehnologija. Sledeća vrsta inovacija su tehnološke inovacije. Javljaju se češće
od probojnih inovacija i obično nisu na istom nivou naučnih otkrića i unapređenja.
Ipak, ovo su vrlo značajne inovacije budući da nude napredak na području
proizvoda/tržišta. Kao takve obično ih treba zaštititi. Inovacije kao što su lični
kompjuteri, preklopni sat za slanje slika, zvučnih i tekstualnih poruka te mlazni
avioni, primeri su tehnoloških inovacija. Poslednja vrsta inovacije, obična inovacija
je ona koja se javlja najčešće. Ove inovacije obično proširuju tehnološke inovacije
tako što omogućavaju bolje proizvode ili usluge ili one koje imaju različit, obično
bolji prolaz na tržištu. Ove inovacije obično proizlaze iz analize tržišta i tehnološke
receptivnosti, a ne nametanja. Drugim rečima, tržište ima veći uticaj na inovaciju
(tržišni pull-receptivnost) od tehnologije (tehnološki push-nametanje).
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
Inovacija se tradicionalno podrazumevala u tehničkom kontekstu. Brojne tehničko-
tehnološke inovacije promenile su naš način života u XXI veku. Internet, pametni
telefoni, LED tehnologija, nanotehnologija, digitalna tehnologija, samoupravljajući
automobili, veštačka inteligencija, 3D štampači, biogenetika, proizvodnja i
skladištenje solarne energije, desalinizacija vode, neke su od inovacija koje su
našle primenu ili još traže svoju primenu. Međutim, inovacija u uslugama postaje
sve važnija jer uslužne delatnosti sada čine više od 80% ekonomije SAD i 75% ili
više većine evropskih ekonomija.
Inovacije najčešće kroz postojeća preduzeća ili novoformirana preduzeća,
takozvane start-ap kompanije, pokušavaju pronaći svoje mesto na tržištu.
Komercijalizacija inovacija odnosi se na aktivnosti koje su neophodne za uvođenje
inovacija na tržištu.U slučaju tehnničko-tehnoloških inovacija, na početku procesa
komercijalizacije, veoma je mali broj entuzijasta koji se odlučuju na kupovinu
tehnoloških noviteta. Takvih entuzijasta je manje od 3%. Međutim, za uspeh
procesa komercijalizacije inovacije, neophodno je dosegnuti mnogo veći procenat
glavnih igrača na tržištu. Zbog toga, mogućnost komercijalizacije inovacije se
definiše kao sposobnost preduzeća da lansira proizvod na tržište i dosegne glavne
tokove na tržištu iznad početnih inicijalnih usvajača inovacija.
Ovo je najteži način da se pokrene poslovna aktivnost, ali ako imate dobru i
novu poslovnu ideju, veoma dugo i uspešno možete ostati u poslu. Malo je osoba
koje će se probuditi u pola noći sa izvrsnom idejom koja je primenjiva u praksi.
Do inovacije se može doći i upornim i sistematskim radom. Međutim, invencija
ili izum, nije istovremeno i inovacija. Neophodno je proći trnovit put kako bi se
www.inovacijenadelu.rs
 36
komercijalizovala inovacija. Međutim, ako inovaciju prihvati tržište, ovaj metod
dolaska do poslovne ideje može da donese ekstra profite preduzetnicima.
PITANJA PRE ZAPOČINJANJA POSLOVANJA
U postupku istraživanja jakih i slabih tačaka treba potražiti odgovore na pitanja
koja se tiču najvažnijih faktora budućeg poslovanja. Postavljaju se osnovna pitanja.
 Da li mogu da obavljam sve glavne funkcije u budućem poslu · vlasnika ·
menadžera, · radnika · tehnologa?
 Ako ne, da li mogu da pronađem odgovarajućeg menadžera, radnike i
tehnologa?
 Šta znam o tržištu? · Da li je lokalno ili šire? · Ko su potencijalni kupci? · Ko
čini konkurenciju? · Šta su moje prednosti? · Kakva su kretanja na tržištu?
· Da li mogu da obezbedim sirovine?
 Kakva je tehnologija proizvodnje? · Kako će izgledati proces proizvodnje od
prve do poslednje faze? · Koliki će biti obim proizvodnje? · Koju opremu
INOVACIJE NA DELU
posedujem i da li mogu da nabavim nedostajuću? · Da li posedujem
objekat gde ću raditi, da li ga mogu iznajmiti ili izgraditi?
 Da li poznajem finansijski aspekt posla? · Koliko treba da uložim u
posao? · Kako ću obezbediti potrebna sredstva? · Kako će lokacija objekta
uticati na troškove transporta sirovina i gotovih proizvoda? · Kakav je
odnos proizvodne cene i cene sirovina? · Da li se može očekivati profitno
poslovanje?
Rezultati ove analize pokazaće preduzetniku početnu šansu za uspeh poslovne
ideje i olakšati izbor optimalne varijante između više ideja. Mogući ishodi su dalja
razrada odabrane ideje kroz poslovni plan, eliminisanje ideja koje nemaju profitni
potencijal i šansu za realizaciju i pronalaženje drugih poslovnih ideja. Da bi se
izbegao čest uzrok poteškoća koje mogu nastati, potrebno je pažljivo analizirati
tržište i tržišne potencijale. Bez temeljnog i potpunog razumevanja tržišta i
konkurencije, budući preduzetnik neće biti u poziciji da ubedi partnere, bankare,
investitore, zainteresovane ulagače ili članove porodice, da su njihove projekcije
tačne, realne i pre svega održive. Odgovor na osnovno pitanje koje čini svaku
poslovnu ideju - šta i kako raditi - dolazi sa temelja pravilne procene dva vrlo važna
faktora: ciljnog tržišta i konkurencije. Da biste pobudili potrošače da kupuju vaš
proizvd morate im dati razloge. Svako tržište je vrlo složeno, dinamično i sačinjeno
od potpuno različitih tipova potrošača/korisnika. Jedan od osnovnih i ujedno
vitalnih načina da uspete u svom biznisu, da budite informisani i u mogućnosti da
procenite i eksperimentišete je, da istražite tržište. Istraživanje tržišta je aktivnost
37
koja započinje momentom kreiranja ideje i ne završava se činom registracije
preduzeća i otpočinjanjem posla. Ono je sastavni i neodvojivi deo vašeg biznisa,
kao i ključni deo biznis plana.
ŠTA JE SVE POTREBNO DA NEKO POSTANE USPEŠAN PREDUZETNIK
Tri su osnovna elementa, bez kojih je nemoguće pokrenuti i uspešno voditi poslovni
poduhvat:
 poslovna prilika,
 resursi i
 preduzetnički tim.
 Poslovna prilika
Kao [to je do sada bilo rečeno, svaka poslovna ideja ne predstavlja poslovnu priliku.
Pronalazak dobre ideje predstavlja samo prvi korak u razvoju preduzetničkog
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
procesa. Da bi neka poslovna ideja bila i poslovna prilika, ona treba da bude
dovoljno atraktivna, postojana i vidljiva u pravo vreme kroz neki proizvod/
uslugu, koji stvara dodatnu vrednost za svog kupca/krajnjeg korisnika. Osnovna
karakteristika poslovne prilike je njena tržišna opravdanost, odnosno postojanje
dovoljno velikog tržišta, zainteresovanog za kupovinu određenog proizvoda i
usluge. Najuspešniji preduzetnici, privatni investitori, finansijeri - svi oni počinju s
kupcem i onim što tržište želi i ne gube to iz vida!
 Resursi
Jedno od najčešćih pogrešnih shvatanja među budućim preduzetnicima je da
prvo treba imati sve resurse „na broju“, pogotovo novac, kao preduslov uspešnog
poduhvata. Misliti prvo na novac je velika greška. Dobre poslovne prilike, po
pravilu, dođu do novca. Ali upravo je to ono što često nedostaje- dobre poslovne
prilike i dobri preduzetnici.
 Preduzetnički tim
Ključni faktor uspeha preduzetničkog poduhvata svakako je čovek, odnosno
preduzetnik i tim ljudi koji ga okružuju. Preduzetnik je taj koji pronalazi poslovnu
priliku i upravlja resursima s ciljem stvaranja nove vrednosti. Ali, u tom procesu
teško može uspeti sam. Potreban mu je tim ljudi, koji dele njegovu viziju, cilj i koji
su predani ideji preduzetničkog poduhvata i teže njegovom uspehu.
Ono što je važno za uspeh preduzetničkog poduhvata je ravnoteža između navedena
www.inovacijenadelu.rs
 38 39
tri elementa – poslovne prilike, resursa i preduzetničkog tima. Upravo nedostatak što možete zamisliti, tako da je potrebno dobro uraditi domaći zadatak kako se ne
ravnoteže može biti razlog neuspeha. Svaka poslovna prilika nije jednako dobra biste šokirali posle. Ukoliko vam troškovi budu mnogo veći nego zarada vaš biznis
za svaki tim ljudi. Možete imati odličnu poslovnu priliku, ali ukoliko nemate teško da će opstati. Kada se govori o troškovima, oni se mogu posmatrati na tri
odgovarajući tim ljudi i dovoljno resursa potrebnih za njenu realizaciju teško da načina. Može se govoriti o početnim troškovima, o troškovima tokom poslovanja
ćete uspeti. Ili, ma kako dobar tim ljudi sa lošom poslovnom prilikom i bez resursa ili troškovima proizvodnje ili dostavljanja proizvoda ili usluge. Kako bi vam bilo od
neće rezultirati uspehom. Upravo, jedinstvena kombinacija ljudi, prilike i resursa u pomoći, u daljem tekstu možete pročitati o troškovima koje je potrebno da uzmete
tačno određeno vreme i na tačno određenom mestu predstavlja najvažniji faktor u obzir:
za uspeh poslovnog poduhvata.
Troškovi pokretanja biznisa:
Pre pokretanja sopstvenog biznisa očigledno morate voditi računa o mnogim
- Kompjuteri - Osiguranje
stvarima. Izbor i testiranje poslovne ideje, a zatim njena detaljna provera kroz
izradu biznis plana neophodni su početni koraci koje treba savladati. Procedura
registracije firme i otpočinjanja posla je pojednostavljena i nije skupa, ali u - Web dizajn - Profesionalne usluge advokata ili
mnogome zavisi od vrste delatnosti kojom će te se baviti. Postoji i povoljna kreditna knjigovođe
linija. Podrobno se informišite i pripremite kvalitetnu kreditnu dokumentaciju.
- Marketing - Telefonski troškovi
Prijavite se za sticanje novih ili usavršavanje postojećih preduzetničkih znanja.
Koristite stručnu pomoć koja vam stoji na raspolaganju kako bi povećali mogućnost
za dobijanje kredita. Vođenje sopstvenog biznisa donosi brojne izazove ali vam - Štampa - Plate

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

može doneti i višestruku satisfakciju. Dobro se pripremite za početak poslovanja,
orijentišite se ka ostvarivanju postavljenih ciljeva i vaši izgledi za uspeh u poslovanju
INOVACIJE NA DELU

- Akcije - Reklama
biće mnogo izvesniji.

Resursi i troškovi - Kupovina nameštaja i opremanje - Treninzi

radnog prostora
Sledeći su element, neophodan za uspeh poslovnog poduhvata – resursi i troškovi.
Često se pogrešno veruje da je potrebno imati sve resurse, posebno novac kako bi - Uniforme - Vaša sopstvena plata
se uspelo u poslu. Misliti o novcu kao najvažnijem elementu poslovnog poduhvata
velika je greška. Novac nije problem pronaći ukoliko imate dobru poslovnu - Vozila - Režije
priliku koju vodi jak preduzetnički tim. Svi investitori i bankari reći će vam isto:
nedostatak je u dobrim poslovnim prilikama i kvalitetnim ljudima koji će te prilike
realizovati, novac nije prepreka. Novac se daje ljudima, a ne idejama. I najbolja - Mesečni fiksni troškovi - Putni troškovi
ideja lako propadne u rukama krivih ljudi. Osnivanje preduzeća i pokretanje posla
s malo kapitala način je na koji danas neka preduzeća žive i stvaraju konkurentske - Troškovi iznajmljivanja prostora
prednosti. Činiti više s manje resursa snažno je konkurentsko oružje. Pravilo malih
preduzeća trebalo bi da bude maksimalno smanjii i kontrolisati potrebne resurse,
a ne nužno i posedovati ih. Važno je znati načine kako doći do njih i koristiti ih za
svoje potrebe, a kada nam više ne trebaju, lakše je osloboditi ih se (neće nam
stvarati nepotrebne troškove držanja resursa koje ne koristimo kao npr. prostor, Razmislite za svaku navedenu stavku koliko će vas godišnje koštati. Obavezno
oprema i sl.) uračunajte I sopstvenu platu jer niste volonter.
Znate kako da zaradite novac ali veliko je pitanje koliko ćete morati da potrošite do
tog momenta? Glavna poenta biznisa je da zaradite više nego što potrošite, barem
ukoliko želite da budete uspešni u svom poslu. Troškovi su često mnogo veći nego

www.inovacijenadelu.rs
 40
Troškovi prodaje:
- Troškovi putovanja - Troškovi pakovanja
- Troškovi sirovog materijala - Troškovi poštarine
- Troškovi dostave - Troškovi alata I materijala
- Troškovi skladištenja
Cena
Pre procene ukupnog prihoda i dobiti - profita, potrebno je da imate odgovore na
pitanja:
INOVACIJE NA DELU
 Ko su potencijalni kupci?
 Gde se oni nalaze?
 Koji je broj potencijalnih kupaca?
 Kakva je kupovna moć potencijalnih kupaca?
 U kojem će procentu kupovati moj proizvod - uslugu?
 U kojim količinama i koliko često bi kupovali moje proizvode - usluge?
Razmislite koliko ste spremni da naplatite za vaš proizvod ili uslugu. To je jedna od
najosetljivijih tački. Ukoliko je cena previsoka, mozda će to biti nekima preskupo,
a ukoliko je niska može da izgleda nekvalitetno i da ne ostvarite dovoljnu prodaju.
Najpre morate da znate ko će biti vaše mušterije. U zavisnosti od toga ko su vam
mušterije, vaša prodajna strategija će biti drugačija. Potrebno je da se pozabavite
brendom, vrednošću, analizom tržišta i analizom konkurencije.
Takodje, potrebno je da budete svesni količine novca koju imate na računu sve
vreme. Poželjno je da otvorite poslovni račun i da ga podesite tako da stalno
dobijate obaveštenja o promeni stanja na njemu. Proveravajte stanje na računu
barem jednom nedeljno da možete da primetite na vreme ukoliko nešto nije u
redu. Budite oprezni sa čekovima i vodite evidenciju o tome koliko ste čekova
ispisali u slučaju da odmah nisu bili unovčeni. Poželjno je i da podesite da vam
41
stižu obaveštenja ukoliko ste blizu toga da na vašem računu skoro nema sredstava.
Butstraping (bootstrapping)
Postoji veliki broj stvari koje bi mogle da se kupe kada započinjete posao (vizit
karte, laptop, radni sto , oprema, garderoba). Reč je o ozbiljnoj kupovini koja bi
trebalo da se desi. Potrebno je da obratite pažnju da se ne zanesete sa nabavkom
opreme i da ne stavljate u prvi plan izgled vašeg radnog prostora, a da pritom ne
ostvarujete nikakav profit. Suština pokretanja biznisa je da napravite novac, a ne
da ga trošite. Ukoliko se bavite nečim što ne donosi profit to onda više spada
pod hobi nego posao. Ukoliko su vam troškovi veliki, prva godina će biti veoma
izazovna. Ne morate da budete ekspert za vođenje finansija, ali pokretanje
sopstvenog biznisa zahteva veštinu upravljanja finansijama. Neki od saveta kako
da sačuvate novac su :
 Ukoliko ste u mogućnosti, radite od kuće ili u kafiću. Ukoliko vam je
neophodan radni prostor, razmotrite mogućnost iznajmljivanja istog u
nekom od raspoloživih coworking prostora
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
 Kupite polovni kancelarijski nameštaj koji je u dobroj funkciji
 Sami sebi budite PR- ne žurite sa angažovanjem PR agencije.
 Zaposlite studente koji tragaju za iskustvom
 Uvek pregovarajte sa dobavljačem
 Pažljivo upravljajte finansijama
 Prijavite se na besplatne obuke I radionice u vezi sa preduzetništvom koje
se organizuju u vašem gradu, a koje vam mogu biti od pomoci za vaš biznis.
Crowdfunding
Crowdfunding je relativno novi način prikupljanja neophodnih sredstava za
pokretanje preduzetničkih poduhvata i formiranje start-ap preduzeća baziranih
na inovaciji. Započet u Velikoj Britaniji, ovaj metod traganja za kapitalom se brzo
proširio u Sjedinjenim Američkim Državama i u svetu.
Crowdfunding je termin koji opisuje razvijanje alternativnog metoda finansiranja,
stavljajući novi obrt na relativno stare prakse prikupljanja novca. U najširem smislu
crowdfunding znači udruživanje novca grupe ljudi, uglavnom sastavljenog od
veoma malih pojedinačnih doprinosa, da podrži nečiji napor da ostvari određeni
cilj. Crowdfunding je u okviru digitalne revolucije, u suštini demokratski, na
internetu zasnovan mehanizam, koristeći elemente slobodne trgovine i mudrosti
www.inovacijenadelu.rs
 42
saradnje, ujedinjavanja ljudi i zajednice oko zajedničkog cilja. Davanjem novca
i podržavanjem projekata na crowdfunding sajtovima ljudi oblikuju društvo
odlučivanjem koju ideju vredi sprovesti, a koja nije vredna podrške, i oni rade tako
što upravljaju svojim resursima i vremenom, investirajući vlastiti novac.
Danas postoje brojne crowdfunding platforme, odnosno tržišta zasnovana na
internetu koja povezuju one koji traže sredstva sa milionima pojedinaca, većina
njih sa malim iznosima kapitala. Ove crowdfunding platforme kao što su Indiegogo
i Kickstarter drastično smanjuju troškove prikupljanja kapitala oslanjajući se na
geografski i socijalni domet interneta za povezivanje onih koji traže sredstva sa
milionima potencijalnih ulagača. U zamenu za svoje usluge, svaka platforma
naplaćuje onima koji prikupljaju sredstava malu naknadu, obično u obliku procenta
od prikupljenog kapitala.
U osnovi postoji četiri tipa crowdfundig modela: kapital, dug, milosrđe i nagrade.
Crowdfunding sajtovi bazirani na kapitalu kao što su AngelList i CircleUp imaju
platforme koje zapravo prodaju akcije kompanije koja traži kapital. Samo je mali
deo sredstava prikupljenih do sada kroz crowdfunding u zamenu za vlasništvo u
Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo bi trebalo da se brzo povećava nakon što
INOVACIJE NA DELU
vlada pravno reguliše ovu oblast.
Crowdfunding platforme zasnovane na dugu, koji se ponekad naziva vršnjačko
(peer to peer) kreditiranje, je jedan od delova veće grupe „Fin Tech” internet
softvera. Dok su banke primarni nosioci finansiranja duga kroz različite vrste
kredita, finansiranje duga kroz crowdfunding obezbeđuje ljudima da pozajmljuju
novac direktno onima kojima je to potrebno.
Crowdfunding sajtovi koji nudi nagrade veoma su kreativni i pokazuju značajnu
inovativnost. Pravno, ovi sajtovi su posmatrani na isti način kao dobrotvorni
crowdfunding sajtovi s obzirom na to da ne nude udeo u vlasništvu ili novac u
43
zamenu za novac koju su dali finansijeri.
Sa takozvanim charity (dobrotvornim) crowdfunding platformama, davaoci kapitala
ne ostvaruju dobit, već dobar osećaj čineći dobro koji sam po sebi predstavlja veliki
povrat uloženog. Dve dobrotvorne crowdfunding platforme Causes i Crowdrise
uvek pružaju informacije o tome koliko se novca (donacije) prikupilo i kako će se
koristiti, kao i informacije o postignutim rezultatima. Kroz crowdfunding davaoci
sredstava primaju obećanje da će dobiti nešto zauzvrat u zamenu za pružanje
sredstava, ali oni mogu ništa da ne dobiju i ostanu bez sredstava kada se tako
nešto desi.
Verovatno najpoznatiji crowdfunding sajt koji nudi nagrade je Kickstarter (www.
kickstarter.com ) koji je korišćen za finansiranje razvoja i proizvodnje proizvoda,
kao što su 3D štampači i pametni satovi, usluge, muzički albumi, pa čak i filmovi.
Saveti:
 Snimite video kako biste mogli jasno da pičujete svoju ideju potencijalnim
investitorima.
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
 Napravite primamljivu ponudu tako što ćete ljudima dati mogućnost
da investiraju a da za uzvrat dati nešto što ne može da se kupi kao npr.
Brendiranu majicu vašeg proizvoda.
 Dajte im jasno do znanja šta će se desiti sa novcem koji će uložiti
 Dajte sebi dovoljno vremena da razvijete proizvod.
 Budite svesni da je vođenje ozbiljne crowfunding kampanje ozbiljan posao
I preporuka je da uradite dobro svo domaći I sve istražite pre nego što
krenete u kampanju.
 Marketing je ključ za uspešno vođenje kampanje. Niko neće finansirati
nešto za šta ne zna da postoj
IZVOR IDEJA ZA POKRETANJE POSLOVNOG PODUHVATA
Za pokretanje vašeg poslovnog poduhvata, možete se posluži nizom ideja. Naravno,
pre svega, potrebno je da istražujete i raspitate se o svemu pred samo delovanje.
Za izbor delatnosti biznisa potrebno je koristiti sve raspoložive informacije, koje
se mogu dobiti od odgovarajućih organizacija i agencija, a svakako i odgovarajućih
stručnjaka za biznis i menadžment.
Najjednostavnije je početi biznis u delatnosti za koju posedujete određenu
kvalifikaciju ili je u nekoj meri poznajete. Dakle, nešto što je u vašoj struci, gde imate
www.inovacijenadelu.rs
 44
nekog iskustva, nešto što je vaš hobi ili imate želju da se bavite tom delatnošću.
Naravno, uz uslov da to odgovara potrebama tržišta, i da se u toj delatnosti može
postići odgovarajuća profitabilnost. Pored toga, možete se poslužiti iskustvima
i inspirisati sa mnogim drugim preduzećima koja već posluju u vašoj ili sličnoj
delatnosti. Franšizna poslovanja i kupovina postojećeg poslovanja su neki od
primera. Na vama je da odaberete da li ćete početi od ‘’nule’’ sa svojom idejom, ili
pokušati sa nekim već postojećim biznisom.
Početak od ‘’nule’’
Na ovakav korak se uglavnom odlučuju preduzetnici kojima je osnivanje i oblikovanje
preduzeća mnogo veći i značajniji izazov u odnosu na kupovinu postojećih
preduzeća. Ovi preduzetnici imaju veliku želju za stvaralačkim zadovoljenjem koje
polazi od „usađivanja“ ideje, zatim rasta i prerastanja u jako i stabilno preduzeće.
Međutim, ovde treba da napomenemo da su u ovom slučaju rizici mnogo veći,
jer tek novouvedeni poslovi imaju manji izgled na uspeh od postojećeg preuzetog
biznisa.
U slučajevima kada se preuzima biznis, postoje podaci koji mogu dati informacije
o tome koliko je preduzeće zdravo i profitabilno. Međutim, kod novog posla
INOVACIJE NA DELU
preduzetnik može samo pretpostaviti koliki će mu biti profit. Razlozi koji se mogu
navesti zbog kojih preduzetnik preferira počinjanje posla od „nule“(starting from
scratch, engl.) mogu biti:
 Mogućnost samostalnog definisanja vizije, misije i strateških ciljeva
preduzeća, vlastite kreacije asortimana proizvoda ili usluga, izgradnja
organizacione kulture.
 Eliminisanje uočenih grešaka direktne i indirektne konkurencije.
 Vlastiti izbor lokacije, tehnologije i opreme, strateških poslovnih partnera,
kao što su dobavljači, banke, zaposleni, konsultanti, itd.
 Stvaranje vlastitih lojalnih kupaca.
Da bi sve to bilo realizovano, preduzetnik mora istražiti tržište sa stanovišta
njegove veličine, geografske lokacije, kupovne snage kupaca, mogućnosti tržišnog
učešća, očekivanih prihoda od prodaje, snaga i slabosti, pretnji i prilika koje
dolaze iz unutrašnjeg i vanjskog okruženja moguće nove poslovne aktivnosti. Pri
započinjanju biznisa od „nule“, preduzetnik mora imati sveobuhvatne informacije,
naročito informacije o ciljanom tržištu.
Nakon pokretanja poslovne aktivnosti, biznis prolazi kroz veliki broj faza na putu
svoje zrelosti, naravno, ako preživi prve dve-tri godine egzistencije. U fazi rasta,
45
kada je biznis mali, pažnja vlasnika je fokusirana na izgradnji tima, zapošljavanju
kvalitetnog, stručnog i obrazovanog osoblja, izgradnji strategija, kreiranju strukture
i kulture preduzeća. U fazi zrelosti više pažnje se posvećuje specijalnim funkcijama
poslovne aktivnosti.
Kupovina postojećeg preduzeća
Nakon što je izvršen izbor proizvoda ili usluge koji želite da obezbeđujete
korisnicima, i došlo se do uverenja da izbor odgovara sposobnostima i željama
preduzetnika, treba da bude donesena odluka da li će posao - biznis početi od
„nule”, kupovinom franšize ili kupovinom već postojećeg biznisa? Kupovina
postojećih biznisa je popularan način postajanja vlasnika biznisa.
Potrebno je odmah napomenuti da će mnogi stručnjaci koji se bave ovom
problematikom preferirati kupovinu već postojećeg biznisa u odnosu na prvu
varijantu, početak od „nule”. Ovo iz razloga što je postojeće preduzeće manje
rizično, s obzirom na to da je već dokazalo svoju sposobnost u obavljanju biznisa.
Međutim, i kupovina postojećeg preduzeća nosi određeni rizik i pitanje da li će ono
biti i ubuduće uspješno. Za rešavanje tog problema preduzetnici treba da imaju niz
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
informacija o motivima prodaje preduzeća, finansijskom stanju i vrednosti firme.
Kao najvažniji razlozi zbog kojih se vlasnik ili vlasnici biznisa odlučuju na prodaju
preduzeća u većini slučajeva mogu biti sledeći:
 Strah u vezi sa finansijskom perspektivom preduzeća ili porodice.
 Bojazan da je tehnologija, nekad jednostavna, sada složena za ovladavanje.
 Bojazan da je proizvod, odnosno usluga, prevaziđen.
 Razlozi lične prirode.
Svakako da je za donošenje odluke o kupovini preduzeća bitno pitanje finansijske snage,
pa je stoga potrebno izvršiti njegovo finansijsko vrednovanje, koje nameće sledeća pitanja:
 Da li je preduzeće koje se prodaje finansijski stabilno - zdravo?
 Kakva je tekuća profitabilnost preduzeća?
 Koliki su očekivani prinosi u narednom periodu, ne kraćem od pet godina?
 Kolika je zaduženost preduzeća?
 Kakva je naplativost potraživanja preduzeća?
 Kolika je stvarna vrednost preduzeća?
www.inovacijenadelu.rs
 46
Da bismo dobili odgovore na ova pitanja potrebno je obaviti određene aktivnosti
koje se svode na sledeće:
(1) analiza finansijskih izveštaja preduzeća koje se prodaje,
(2) revizija, interna i eksterna ako je neophodno i
(3) određivanje vrednosti firme.
(1) Da bi se uspešno odgovorilo na navedena pitanja, po pravilu treba početi
sa finansijskim izveštajem prodavca, koji, u svakom slučaju treba prihvatiti sa
izvesnom rezervom, iz razloga što se prodavci biznisa, po pravilu, koriste svim
računovodstvenim metodima koji služe njihovim namerama. Saznanje da vlasnici
biznisa mogu dirigovati veći ili manji nivo dobiti - profita je sasvim realno. To se
može postići na više načina, na primer:
 zalihe se mogu računati na više načina (na primer metodi LIFO, HIFO,
FIFO), a svaki metod različito utiče na visinu dobiti;
 sredstva, kao što su poslovni objekti, oprema, mogu se iskazati u uvećanoj
ili umanjenoj vrednosti;
INOVACIJE NA DELU
 amortizacija se može računati po proporcionalnoj, degresivnoj ili
progresivnoj stopi, po funkcionalnom ili kombinovanom metodu.
Ovi problemi su naročito prisutni u malim porodičnim preduzećima, gde primena
računovodstvenih tehnika i standarda varira i uglavnom nije usklađena sa
međunarodnim računovodstvenim standardima za male i srednje entitete.
(2) Revizija (Auditing) predstavlja prvi korak kupca kod utvrđivanja i vrednovanja
finansijskog aspekta preduzeća. Ona treba da bude prilagođena finansijskom
izveštaju, a radi procene i utvrđivanja prave vrednosti firme. S tim ciljem kupac
treba da poseduje prodavčeve izveštaje iz kojih bi mogla biti utvrđena finansijska
snaga prodavčevog preduzeća i njegova profitabilnost. S tim ciljem potrebno je
raspolagati informacijama kao što su:
 dugovanja dužnika i njihov stepen naplativosti;
 zalihe - njihovo stvarno stanje i postojanje, te njihov kvalitet;
 oprema - njena ispravnost;
 dugovanja bankama, dobavljačima i druge obaveze, kako bi bila utvrđena
mogućnost njihovog izmirenja, to jest stepen likvidnosti i solventnosti
firme;
47
 zakupi, licence, franšize i drugi ugovori kako bi bila utvrđena mogućnost
njihovog prenosa;
 javne beleške, kako bi bilo utvrđeno da li prodavac firme ima poreska i
druga retenciona prava na imetak i da li ima neizmirenih obaveza u vezi sa
garancijama i jamstvima.
S ciljem sprovođenja potrebne revizije kupac treba da obezbedi pomoć
odgovarajućih stručnjaka iz oblasti privrednog prava, računovodstva i revizije.
Ovakav postupak će umnogome smanjiti verovatnoću pogrešnog izbora prilikom
kupovine biznisa.
(3) Na osnovu temeljnog pregleda i verifikacije finansijskih izvještaja o prodavcu
biznisa, potencijalni kupac se mora prihvatiti aktivnosti za određivanje njegove
realne cene. Kod određivanja cene kupac treba da se pridržava jednog od dva
tradicionalna pristupa: neto profit ili vrednost imovine.
Franšizing poslovi
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
Mnoga preduzeća su, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, metodom pokušaja
i grešaka uspela doći do recepta kako uspešno poslovati u nekoj delatnosti.
Imaju izgrađene odlične kontakte s dobavljačima, kupci prepoznaju njihov brand
i kvalitetu njihovih proizvoda/usluga, poznaju svoje kupce, njihove osobine i
potrebe, marketinška sredstva za njihovo pridobivanje itd. U slučaju da se takva
preduzeća žele širiti i otvarati svoje lokacije na širem geografskom području,
mnoga od njih odlučuju da „prodaju“ svoj recept, odnosno tajnu kako uspešno
poslovati u njihovoj delatnosti nekom novom preduzetniku i na taj način podeliti
rizik i finansijska ulaganja razvoja svog poslovanja. Za ta preduzeća kaže se da su
davatelji franšize
Franšizing predstavlja specifičan oblik biznisa, koji je doživeo najveću ekspanziju
poslednjih decenija i koji je u prometu nekih vrsta proizvoda postao dominantan
vid biznisa. Ovo se posebno odnosi na promet nafte i naftinih derivata, automobila,
teških transportnih sredstava, prodaju brze hrane i slično. U svim ovim granama
firme koje posluju po sistemu franšizinga dominiraju na tržištu ili imaju najveću
ekspanziju.
Pojam franšizinga
Reč franšiza potiče od stare francuske reči „franche“, što znači slobodan ili izuzet.
U srednjem veku franšiza je bila pravo ili privilegija dodeljena od strane suverene
vlasti - kralja, crkve ili lokalne samouprave. Franšizing u osnovi predstavlja ugovorni
odnos koji se uspostavlja između franšizatora - davaoca franšize i franšizanta
- primaoca franšize. Davalac franšizinga je po pravilu veliki proizvođač robe ili
www.inovacijenadelu.rs
 48
veletrgovinska firma, a korisnici su trgovci na malo. Ugovorom o franšizingu davalac
franšizinga prenosi korisniku isključivo pravo prodaje robe davaoca franšizinga na
tržištu korisnika franšizinga, pri čemu koristi ime i žig robe. Davalac franšizinga,
osim toga, prenosi na korisnika franšizinga:
 svoju formulu (način)poslovanja,
 svoj metod prodaje,
 svoje pravo industrijske svojine za dobar plasman.
U poslednjih pet decenija franšizing je postao vodeća strategija usklađivanja
intelektualnog vlasništva za veliki broj proizvodnih i uslužnih preduzeća u raznim
stadijumima razvoja. Korisnik franšizinga prodaje proizvode (ili vrši usluge) po
unificiranim nalozima i uputstvima davaoca franšizinga, a svi učesnici u sistemu
franšizing poslova javljaju se kao jedinstvena celina u odnosu na treća lica.
Povoljnost franšizinga za njegovog davaoca ogleda se u tome što on, preko već
izgrađenih prodajnih objekata korisnika franšizinga, širi tržište, a ne ulažući svoja
sredstva u prodajne objekte, jača konkurentsku sposobnost i time sa tržišnog
INOVACIJE NA DELU
aspekta stvara uslove za rast i razvoj preduzeća.
Prednost franšizinga za njegovog primaoca je u tome što u promet uključuje, po
pravilu ekskluzivne proizvode za koje je tržište ispitao davalac franšizinga. Pored
toga, korisnik koristi način poslovanja davaoca franšizinga, koji su provereni i koji
su dali već dobre rezultate, a sve to omogućava korisniku da ostvaruje veći promet,
a time i veći profit u poslovanju. Motivi franšizinga ogledaju se u činjenici da su
davaoci franšizinga, po pravilu uspešne firme i da su njihovi proizvodi i organizacija
afirmisani na tržištu. Međutim, ove firme nisu u stanju da svojim raspoloživim
kapacitetima zadovolje potrebe šireg tržišta. To je i razlog da one nastoje da dio
neiskorišćenog tržišnog potencijala iskoriste ustupanjem svog modela tehnologije
i organizacije drugim korisnicima franšizinga. To ustupanje se vrši po unapred
ugovorom utvrđenim uslovima. Prevashodni interes davaoca franšizinga je da
na dugi rok obezbedi zadovoljavajući prihod od ustupanja svog modela drugim
firmama - korisnicima franšizinga.
Motivi korišćenja franšizinga
Ukoliko se odlučite za uključivanje u lanac franšizing biznisa, onda ste kao korisnik
u mogućnosti da radite u svom biznisu, koji je pod nadzorom i kontrolom firme
davaoca franšizinga. Šanse za uspešno poslovanje u ovom obliku biznisa zavise od:
 uspešnosti izbora pogodnog davaoca franšizinga i
 od uspešnosti vlastite firme u tom poslovnom poduhvatu.
49
Ovo je i razlog da pre nego što se donese odluka za korišćenje određenog
franšizinga, bude preispitana vlastita spremnost za uključivanje u taj poduhvat.
Kod donošenja ovih odluka treba imati u vidu da franšizing biznis ima svojih
prednosti, ali i nedostataka. U najkraćem, franšizing predstavlja ugovorni odnos
između franšizatora - davaoca franšize i franšizanta - primaoca franšize. Franšizing
je ugovorni odnos koji podrazumeva da i davalac i primalac franšize ostvaruju
određene koristi.
Postoji širok spektar razloga koje su naveli uspešni franšizeri zbog čega je franšizing
izabran kao metod rasta i distribucije. Kroz franšizing oni su u stanju da:
 Dobiju operativnu efikasnost i ekonomiju obima.
 Povećaju udeo na tržištu i povećaju vrednost brenda.
 Koriste moć sistema franšizinga da zadrže i pridobiju još kupaca - da
izgrade lojalnost kupaca.
 Postignu brži prodor na tržište sa nižim troškovima kapitala.
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
 Obuhvate ciljane potrošače efikasnije kroz kooperativno oglašavanje i
promociju.
 Prodaju proizvode i usluge kroz posebne mreže distributera.
 Smanje potrebu za dodatnim osobljem.
 Pomere primarnu odgovornost za izbor lokacije, obuku zaposlenih,
upravljanje ljudskim resursima, reklamiranje na lokalnom nivou i druge
administrativne probleme koji se tiču ugovora o franšizi, licenciranju ili
zajedničkom ulaganju, na davaoca franšize koji će pružiti tehničku podršku
ili pomoć.
Prednosti franšizinga mogu se svesti na sledeće :
 Proveren biznis.
 Mogućnosti da se odmah koristi ime, ugled i iskustvo firme davaoca
franšizinga: marka njegovog proizvoda i usluga, osvojeno tržište, uhodana
tehnologija i organizacija rada, kadrovska , finansijska i menadžerska
podrška.
 Ekskluzivno područje poslovanja.
 Puna podrška otpočinjanju biznisa.
www.inovacijenadelu.rs
 50
 Mogućnost korišćenja zajedničke reklame i promocije.
 Korišćenje pomoći davaoca franšizinga pri izboru i obrazovanju kadrova.
 Mogućnost da posle podmirenja rashoda, uključujući naknadu cene i
usluga franšizinga, samostalno raspolaže neto profitom.
Nepogodnosti korisnika franšizinga mogu se svesti na sledeće:
 Ne postoji mogućnost samostalnog menjanja poslovnog modela davaoca
franšizinga.
 Postoji obaveza striktnog primenjivanja tehnologije i organizacije koja je
detaljno utvrđena ugovorom i uputstvom davaoca franšizinga.
 Postoji obaveza stvaranja uslova za kontrolu sistema rada od strane
ovlašćenih lica davaoca franšizinga.
 Obaveza plaćanja davaocu franšizinga ugovorenog procenta od ostvarenog
prihoda i nadoknadu drugih njegovih usluga.
INOVACIJE NA DELU
 Ne postoji mogućnost samostalnog vođenja politike prodajnih cena, kao
i mogućnost preduzimanja širih poslovnih poduhvata u vlastitom biznisu,
bez davaoca franšizinga.
Iz navedenih pozitivnih i negativnih karakteristika proizlazi da je franšizing biznis
pogodan za sve one koji nemaju dovoljno sopstvene sposobnosti da samostalno
osnivaju, organizuju i vode vlastiti nezavisni biznis. Ili, za koji nemaju dovoljno
finansijskih sredstava, kadrova i drugih potrebnih preduslova. Stoga je u takvim
uslovima ovakav oblik biznisa dosta pogodan i stvara povoljne uslove zapošljavanja
i vođenje uspešnog biznisa.
Tipovi franšizinga
Franšizing poslove je moguće posmatrati sa više aspekata, ali se u osnovi najčešće
pominju dva kriterijuma. Prvi kriterijum podrazumeva različite kombinacije
učesnika u franšizingu. U razvijenim tržišnim privredama poznata su tri osnovna
tipa franšizinga prema učesnicima u distribuciji:
(1) proizvođač - maloprodavac,
(2) grosista - maloprodavac i
(3) davalac usluga - maloprodavac.
(1) Proizvođač – maloprodavac - Kod ovog tipa franšizinga proizvođač daje dileru
51
pravo ekskluzivne prodaje svojih proizvoda na definisanoj tržišnoj teritoriji.
Prodaja se vrši po uslovima koje diktira proizvođač i kojih se primalac franšize mora
pridržavati.
(2)Grosista – maloprodavac - Kod ovih učesnika u franšiznom odnosu ugovori se
mogu sklapati na dva različita načina, odnosno ugovorni odnosi mogu biti:
 dobrovoljni tip odnosa,
 kooperativni tip odnosa.
Kod dobrovoljnog tipa odnosa grosista organizuje sistem i daje franšizu pojedinim
maloprodavcima. Kod kooperativnog tipa odnosa imamo takav vid franšize gdje
grupa maloprodavaca organizuje franšizni sistem i zajednički finansira i upravlja
grosističkim poslovima. Kod ovog tipa franšiznih poslova postižu se pogodnosti
u nabavci, a zajedničkim nastupom na tržištu postiže se prednost jakog tržišnog
rejtinga u odnosu na konkurente u maloprodaji.
(3) Davalac usluga - maloprodavac - Kod ovog tipa franšizinga uslužna firma
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
organizuje posao, uspostavlja sistem i daje pojedinačnim maloprodavcima pravo
da prodaju potrošačima formirani paket usluga.
Drugi kriterijum kod uspostavljanja ugovornih franšiznih odnosa je predmet
ugovora, po kojem se sadržaj ukupnog paketa stavlja na raspolaganje franšizantu.
Kod ovog kriterijuma razlikuju se dva osnovna tipa :
 franšizing poznate marke proizvoda (The Product Franchise) i
 franšizing poslovnog formata (The Package Franchise ).
Franšizing poznate marke proizvoda - davalac franšize ili agent zastupnik kod ovog
tipa obezbeđuje maloprodavcu marku proizvoda, kao i kompletan marketing koji
podržava kreiranu robnu marku. Primalac franšize distribuira robu franšizatora,
to jest davaoca franšize. Biznis ili roba nose žig franšize ili trgovačko ime. Znači,
primaoci franšize, u ovom slučaju, prihvataju identitet davaoca franšize i posluju
pod njegovim imenom. Međutim, u operativnom poslovanju, primaoci franšize su
relativno nezavisni od davaoca franšize. Procena je da se danas u svetu od ukupno
ostvarenog prometa franšiznih firmi kroz ovaj tip franšize ostvaruje oko 70%
prometa. Primeri ovoga tipa franšize su benzinske pumpe ili auto-dileri.
Franšizing poslovnog formata - kod ovog tipa franšize davalac franšize obezbeđuje
potpuno standardizovan način obavljanja određene delatnosti u okviru već
uspostavljenog poslovnog formata. Posao je blisko identifikovan sa trgovačkim
znakom ili trgovačkim imenom davaoca franšize. To podrazumeva da se, za razliku
od prethodnog tipa franšize, potpuno propisuje izgled prodavnice, način pružanja
www.inovacijenadelu.rs
 52 53
usluga, izbor lokacije, obuka osoblja. Ovde se podrazumeva i obaveza poštivanja  Kakav je organizacioni oblik davaoca franšizinga: inokosni, zajednički ili
formi ponašanja prodavaca. Preko ovog tipa franšize ostvaruje se oko 30% ukupnog kooperativni;
prometa franšiznog sistema u svetu. Ovom tipu franšize pripadaju kompanije koje
imaju najbrži rast i najbolje poslovne rezultate u poslednje tri decenije. Primeri  Kakva je struktura i radno iskustvo ključnih kadrova davaoca franšizinga i u
ovog tipa franšize su auto-praonice, restorani brze hrane, fotokopirnice, i slično. kom domenu bi učestvovali stručni kadrovi davaoca franšizinga u biznisu.
McDonald’s je klasični franšizing poslovnog formata.
TEST: DA LI SAM USPEŠAN PREDUZETNIK
Izbor davaoca franšizinga
Ovde su data neka pitanja u vezi sa preduzetništvom i malim biznisom.Izaberite
Za svaku vrstu biznisa od bitnog značaja je izbor delatnosti biznisa koju on obavlja. jedan odgovor koji predstavlja vaše mišljenje ili osećaj i zaokružite ga.
To pravilo je još bitnije u franšizing biznisu, s obzirom na to da se u ovom slučaju
ne bira samo delatnost, nego i tehnološko -organizacioni model, po kome se biznis 1. Šta je ključ uspeha u biznisu?
obavlja. Stoga, kod izbora davaoca franšizinga treba obratiti posebnu pažnju, što se
postiže prikupljanjem i proverom relevantnih informacija o ponuđaču franšizinga a) znanje o biznisu
i drugim alternativnim varijantama kod izbora. Za konačnu odluku od ponuđača
franšizinga treba, pored ostalog, tražiti sledeće : b) tržište

 Podatke o profitabilnosti firme ponuđača, kao i firmi koje već koriste c) rukovođenje i upravljanje
franšizing;

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

d) višak kapitala
INOVACIJE NA DELU

 Kolika je cena korišćenja franšizinga izraženo kroz: procenat učešća

e) težak rad
davaoca franšize u ostvarenom prihodu korisnika franšizinga, cena
korišćenja kapaciteta poslovnog prostora i opreme, cena učešća stručnih
kadrova u procesu biznisa;
1. Ako bi vas neko blizak pitao za savet kako da počne sa biznisom, šta biste
 Veličina potrebnog kapitala koji treba uložiti prije početka rada biznisa, mu rekli:
kao i iznos kapitala, za koje namene i uz koje uslove, bi učestvovao davalac
franšizinga; a) Ponudi na tržištu prvo ono što ti najviše leži , šta najbolje znaš da radiš

 Broj i struktura kadrova kojeg je potrebno obezbediti na početku biznisa; b) napravi biznis plan

 Oblici kontrole kojima podleže korisnik franšizinga, i na koji način je to c) uči marketing
regulisano za druge korisnike;
d) bavi se idejom
 Kakav je sadržaj tehnološko-organizacionog modela davaoca franšizinga,
i u kojoj se meri insistira na njegovom striktnom, odnosno fleksibilnom e) uči kako se pravi budžet
sprovođenju;

 Za koje vreme i na kojoj lokaciji se daje pravo korišćenja franšizinga, kao i

teritoriju na kojoj se dobija ekskluzivno pravo prodaje proizvoda, odnosno 2. Kojih problemi vas najviše plaše u vašem (mogućem) budućem biznisu?
usluga; a) suviše veliki rast
 Kakva je konkurencija drugih firmi na području za koje se nudi pravo b) suviše mali rast
korišćenja franšizinga;

www.inovacijenadelu.rs
 54 55
c) suviše brz rast 7. Rangirajte po redosledu važnosti za uspeh u malom biznisu :

d) suviše spor rast a) sposobnost uticaja na ljude rečima ........................

e) nestalan rast b) reklama ........................

c) zaštitni znak ........................

4. Ja imam poverenja u (odaberite ko pripada u taj krug kojima verujete) : d) lokacija ........................

a) nikoga e) šira lokalna sredina ........................

b) sebe lično

c) mog partnera 8. Kada dođem do novca ja ću biti :

d) nekoliko ključnih ljudi a) pažljiv

e) potrošače b) previše bezbrižan

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

c) uzbuđen
INOVACIJE NA DELU

5. Ja ću biti nezadovoljan ako moji zaposleni budu : d) razborit

a) skloni kašnjenju e) realan i praktičan

b) nezadovoljni

c) oštri i neprijatni prema klijentima 9. U pogledu finansija u mojoj firmi prognoziram:

d) pasivni a) da ću imati probleme sa gotovinom

e) manje posvećeni poslu od mene b) da ću imati dobre kreditne linije

c) da ću sve finansirati iz prihoda, neće mi biti potrebni krediti

6. Moji potrošači će biti ( Zamislite svoje buduće potrošače i zaokružite svoj stav): d) napraviću veći profit svake godine u odnosu na prethodnu

a) uvek u pravu e) znaću tačno i uvek kakvo je moje finansijsko stanje

b) previše nervozni

c) zahtevni 10.U pogledu isplata zarada radnicima:

d) vredni pažnje a) radnici bi morali da čekaju ( i duže) dok se ne steknu uslovi da se izvrše isplate

e) glupi b) postupaću sa radnicima kao sa jeftinom radnom snagom (jer su takvi uslovi)
www.inovacijenadelu.rs
 56 57
c) smatraću da je ličnost zaposlenog važnija nego radno iskustvo 14. Najveća korist od konkurencije je :

d) ja ću zaposlene posmatrati kao najbolje osobe i stručnjake i želeću da ih tako i isplatim a) iskustvo

e) ja ću unajmljivati radnike samo dok ne završe obuku i dok ih nacionalna služba finansira b) razumevanje šta tržište traži

c) poverenje, pouzdanost, smelost

11. Kako ću postupati sa zaposlenima? d) sprovođenje etike u biznisu

a) tretiraću svakog pojedinca posebno e) detaljno planiranje

b) trudiću se da porazgovaram sa svakim lično jednom nedeljno

15. Ja ću voditi računa o:
c) pridržavaću se odredbi koje važe za personal koliko je god to moguće
a) svojim finansijskim izveštajima
d) ohrabrivaću zaposlene da razgovaraju sa mnom o poslu
b) kontaktu sa svojim potrošačima
e) trudiću se i radiću pored njih koliko je god to moguće
c) kontaktu sa svojim zaposlenima

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

INOVACIJE NA DELU

d) inovaciji tehnologije
12. Stvarni ključ uspeha u biznisu je :
e) socijalnim potrebama zaposlenih
a) težak rad i istrajnost

b) dobar prozvod i servis

16. Moj san je:
c) osnovno – bazično znanje o biznisu
a) da moj biznis raste dokle god može da raste
d) reklama – marketing
b) da radim dok ne padnem
e) zaposleni
c) da nemam glavobolje, već više zabave na poslu

d) da pokušam da razvijem i neki drugi biznis

13. Konkurencija je :
e) da imam redovan godišnji odmor
a) glupa

b) pametna
17. Ja mislim da su biznis planovi :
c) lukava
a) pogled iz ptičje perspektive
d) kako kad
b) lepi, ali ne i neophodni
e) neka vrsta stalne pretnje
www.inovacijenadelu.rs
 58 59
c) nešto što ću ja znati da uradim sa mojim računovođom OCENJIVANJE

d) veoma upotrebljivi i informativni Nađite svako pitanje u sledećoj tabeli. Pronađite odgovor i pripadajuću ocenu
napišite na crtici , na kraju reda . Saberite poene i upišite zbir na kraju kolone .
e) suština – ja neću moći bez biznis plana
POENI

1. a= 5 b=4 c=3 d =2 e=1 ..............

18. Šta čini izvanrednog (“odličnog”) preduzetnika?
2. a= 5 e=4 b=3 c =2 d=1 ..............
a) kreativnost
3. c= 5 a=4 b=3 d =2 e=1 ..............
b) disciplina
4. b= 5 e=4 d=3 c =2 a=1 ..............
c) orijentacija na potrošače
5. b = 5 d=4 c=3 a=2 e=1 ..............
d) tehnička profesionalnost, veštine
6. d= 5 c=4 a=3 b=2 e=1 ..............
e) fleksibilnost
7. a= 5 d=4 c=3 b=2 e=1 ..............

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

INOVACIJE NA DELU

19.Šta je najpotrebnije za biznis? 8. a= 5 d=4 e=3 b=2 c=1 ..............

a) novac 9. e= 5 d=4 b=3 a =2 c=1 ..............

b) istraživanje tržišta 10. d= 5 a=4 c=3 b=2 e=1 ..............

c) pomoć sa strane 11. c= 5 d=4 e=3 b=2 a=1 ..............

d) vreme 12. e= 5 d=4 a=3 b=2 c=1 ..............

e) solidan biznis plan 13. e= 5 d=4 c=3 b =2 a=1 ..............

14. a= 5 b=4 c=3 e =2 d=1 ..............

20. Šta je suština marketinga ? 15. b=5 a=4 c=3 d =2 e=1 ..............

a) “šesto čulo “ 16. e= 5 a=4 b=3 c =2 d=1 ..............

b) istraživanje tržišta 17. e= 5 d=4 c=3 b =2 a=1 ..............

c) opažanje potrošača 18. c= 5 a=4 b=3 e =2 d=1 ..............

d) iskustvo 19. b= 5 e=4 a=3 d =2 c=1 ..............

e) proba – provera 20. c= 5 b=4 e=3 d =2 a=1 ..............

www.inovacijenadelu.rs
 60 61
veština. Svaka izjava može za vas biti ili tačna ili netačna. Ukoliko se izjava u koloni
A odnosi na vas upišite ispred nje 2 boda, a ukoliko vas izjava u koloni B bolje
UKUPNO POENA : ............ opisuje, upišite 2 boda ispred kolone B. Ukoliko se nijedna izjava ne odnosi na vas,
u obe kolone (A i B) upišite 0.

TUMAČENJE REZULTATA : A 1. Motivacija za pokretanje poslovnog poduhvata B

Zaposlen/a sam.
75 - 100 poena : Vi ćete biti uspešan preduzetnik i vaše će aktivnosti biti usmerene
Imao/la sam dobar posao pre
na uporne pokušaje i pravu biznis praksu.
donošenja odluke o pokretanju
50 - 74 poena : Vaš biznis će verovatno biti tako vođen, da će uspeh uslediti tek vlastitog poslovnog poduhvata.
kasnije. Ali uspeh će stići svakako pre, ako budete ojačali svoje znanje i veštine u Iz svakog posla sam nešto naučio/
menadžmentu i marketing tehnikama la. Rad je zanimljiv i uživam u
radu.
25 – 49 poena : Dok vi budete uživali u lojalnosti potrošača i vodili biznis na ustaljeni
Svaki posao koji započnem mogao
način, ne zaboravite da takmičenje u osvajanju novih praktičnih znanja i veština
bi mi omogućiti dobru karijeru.
uvek daje nadu da ste na putu da preuzmete vođstvo. Nemojte se uljuljkivati u
konformizam i lažnu sigurnost. Budite otvoreni i kreativni.
Motiv za pokretanje poslovnog
Nezaposlen/a sam.
Nisam imao/la dobar posao pre
donošenja odluke o pokretanju
vlastitog poslovnog poduhvata.
Radim kako bih zaradio/la novac.
Ne mogu reći kako uživam u radu
ili ga smatram zanimljivim.
Pokretanje poslovnog poduhvata
mi je jedina mogućnost za
zapošljavanje.
Motiv za pokretanje poslovnog

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

0 - 24poena : Vi ćete možda imati dobar proizvod, ali prodaja je ono što je suština. poduhvata je da omogućim svojoj poduhvata je da budem uspešan/
INOVACIJE NA DELU

Vi treba bolje da upoznate tržište i da unapredite vašu operativnu filozofiju. porodici bolji život. na. Vlasnici preduzeća su bogati
Obogaćujte vaša praktična znanja na seminarima, i učite od ljudi koji su uspeli u ljudi.
biznisu. I držite se uspravno. To je ključni, sastavni deo uspeha. Uveren/a sam kako će uspeh Za uspeh je potrebno imati sreće,
ili neuspeh mog poslovnog ali i malo ustupanja i „gledanja
PROCENITE SVOJE SPOSOBNOSTI I ISKUSTVA poduhvata uglavnom zavisiti od kroz prste“.
meni.
Uprkos činjenici da ste proučili celu publikaciju, metodama kreativnog razmišljanja
UKUPNO UKUPNO
generisali nekoliko poslovnih ideja, koje ste, koristeći se prezentovanim alatima
proverili, te zaključili kako su one i prilika na tržištu, još nam ostaje proveriti
posedujete li sve potrebne preduzetničke osobine i veštine za pokretanje A 2. Stavovi prema riziku B
poslovnog poduhvata.Ovaj test će vam dati uvid u vaše snage, ali i slabosti kada Ukoliko želim napredovati u životu Ne volim preuzimati rizike, pa čak
govorimo o preduzetničkim osobinama i veštinama. Ako je više snaga, a manje i karijeri, moram preuzimati ni ako oni, na kraju, mogu značiti
slabosti, vi ste prava osoba za pokretanje preduzetničkog poduhvata. No, ukoliko određene rizike. korist.
ne budete zadovoljni, nemojte se obeshrabriti. Naša iskustva u obrazovanju za
Preuzimanje rizika se može Ukoliko imam mogućnost izbora,
preduzetništvo i o preduzetništvu govore kako je uz prava znanja, upornost, ali i
isplatiti. radim stvari na sigurniji način.
strast moguće stvoriti izvrsne preduzetnike.
Preuzimam rizik tek nakon Ako mi se nešto sviđa, spreman/a
Test lične procene preuzet je iz publikacije Međunarodne organizacije rada procene svih prednosti i sam rizikovati bez prevelikog
(International Labour Organization), koja (između ostalih aktivnosti) provodi nedostataka. razmišljanja o prednostima i
i edukacije o generisanju poslovnih ideja i pokretanju poslovnih poduhvata nedostacima.
(Generate Your Business Idea i Start Your Business).

Test se sastoji od izjava, podeljenih u segmente od 10 preduzetničkih znanja i

www.inovacijenadelu.rs
 62
Prihvatam činjenicu da postoji
mogućnost da se izgubi deo novca
koji ću uložiti u svoj poslovni
poduhvat.
Potpuna kontrola nad situacijom
nije moguća, ali mi je dovoljno
ako znam kako je mogu barem
djelimično kontrolisati.
UKUPNO
A 3. Upornost i sposobnost rada u kriznim situacijama
Ne odustajem lako, čak ni
kada sam suočen/a s velikim
poteškoćama.
Prepreke i neuspesi me ne
obeshrabruju.
INOVACIJE NA DELU
Verujem kako imam sposobnost
preokrenuti situaciju u svoju
korist.
Kada dobijem negativan odgovor, Kada dobijem negativan odgovor
prihvatim to i pokušam promeniti obično to teško prihvatam i
mišljenje sagovornika.
U kriznim situacijama ostajem
miran/na i pokušavam pronaći
najbolje rešenje.
UKUPNO
A 4. Podrška porodice
Sve članove porodice ću uključiti u
donošenje onih poslovnih odluka
koje će imati uticaj na njih.
Moja porodica razume kako neću,
zbog poslovnih obaveza, imati
puno vremena za njih.
Nije lako prihvatiti činjenicu kako
bi novac uložen u pokretanje
poslovnog poduhvata mogao biti
izgubljen.
Volim imati potpunu kontrolu, nad
svim što radim.
UKUPNO
B
Ako uočim velike prepreke na
svom putu, zaključujem kako se
oko nekih stvari nije vredno toliko
truditi i odustajem.
Prepreke i neuspesi me snažno
pogađaju.
Pojedinac ne može u velikoj meri
uticati na događaje oko sebe.
Sreća i sudbina igraju veliku
ulogu.
ne vidim smisao u pokušajima
promene mišljenja sagovornika.
U kriznim situacijama sam
zbunjen/na i uznemire/na.
UKUPNO
B UKUPNO
Ne planiram članove porodice
uključivati u donošenje poslovnih
odluka.
Moja porodica neće biti
zadovoljna ako ne budem s njima
provodio/la dovoljno vremena.
www.inovacijenadelu.rs
Moja je porodica spremna za
nedovoljna finansijska sredstva
koja mogu uzrokovati slabiji
početak poslovanja.
Moja je porodica spremna
pomoći, ukoliko u poslovanju
bude poteškoća.
Moja porodica misli kako je
pokretanje poslovnog poduhvata
dobra ideja.
UKUPNO
A 5. Inicijativa
Ne bojim se problema. Problemi
su dio života. Radije se fokusiram
na traženje rešenja.
Kada se suočim s problemima,
borim se svom snagom. Problemi
su uvek izazov i gotovo da uživam
u njihovu rešavanju.
Ne čekam da se stvari dogode
same od sebe. Pokušavam ih
sam/a ostvariti.
Uvek pokušavam pronaći neki novi
posao.
Mislim da sve ideje mogu biti ko-
risne, na neki način. Isprobam sve
ideje kako bih video/ela koja će od
njih biti dobra.
A 6. Sposobnost usklađivanja
obaveza
Iz preduzeća planiram uzeti
samo onoliko novca koliko mi to
poslovanje bude dopuštalo.
63
Moj poslovni poduhvat mora biti
uspešan od samog početka, u
protivnom će, zbog nedostatka
financijskih sredstava moja
porodica biti vrlo nezadovoljna.
Ukoliko dođe do poteškoća moja
proodica neće biti u mogućnosti,
niti će biti spremna pomoći.
Moja je porodica pomalo
zabrinuta zbog odluke o
pokretanju poslovnog poduhvata.
UKUPNO
B
Teško mi se nositi s problemima.
Brinem zbog njih ili izbegavam
KAKO DO POSLOVNE IDEJE?
uopšte razmišljati o njima.
Ukoliko imam problema pokuša-
vam zaboraviti na njih ili čekam da
prođu.
Volim se prepustiti struji i čekati
da se stvari dogode same od sebe.
Najviše volim raditi one stvari u
kojima znam da sam dobar/ra.
Ljudi imaju mnogo ideja, ali nije
moguće sve realizovati. Više se vo-
lim držati svojih ideja.
UKUPNO
porodičnih, društvenih i poslovnih B
Moja je porodica na prvom
mestu. Iz preduzeća ću uzimati
novac kada to mojoj porodici
bude neophodno.
 64 65

Prijateljima u nevolji mogu
pomoći samo s onoliko sredstava
koliko sam izdvojio/ila za lične
troškove.
Ne mogu sebi dozvoliti
zapostavljanje poslovnih obaveza
koristeći svoje poslovno vreme za
porodične i društvene obaveze.
Moja porodica i prijatelji će
takođe plaćati za poslove ili
usluge koje obavlja moj poslovni
poduhvat.
Odgađanje plaćanja neću davati
samo zato jer je neko član moje
porodice ili prijatelj.
UKUPNO
Prijateljima ili članovima porodice
treba pomoći bez obzira na uticaj
koji to može ostaviti.
Moje porodične i društvene
obaveze imaju prioritet – one
moraju biti ispred poslovnih
obaveza.
Moja porodica i prijatelji će imati
posebne pogodnosti prilikom
kupovine mojih proizvoda ili
usluga.
Prijatelje i članove porodice ću
kreditirati uvek i bez obzira na
ostale uslove.
UKUPNO
Ako moji kupci žele jeftinije
proizvode ili usluge, pokušaću da
pronađem način za zadovoljenje
njihovih želja.
Ukoliko kupci žele odgođeno
plaćanje, pokušaću pronaći način
uz minimalni rizik za poslovanje.
Spreman/na sam premestiti svoje
poslovanje ukoliko će mi to doneti
više poslova.
Proučavajući trendove na tržištu,
pokušaću svoje stavove i način
rada prilagoditi trenutnom stanju
u okolini.
UKUPNO
Ako moji kupci žele jeftinije
proizvode ili usluge, moraće da se
obrate nekom drugom.
Nikome nisam spreman/na
odobriti odgađanje plaćanja.
Nisam spreman/na seliti svoje
poslovanje. Kupci i dobavljači će
doći bez obzira na lokaciju.
Najbolje je raditi na već provereni
način. Nije lako pratiti sve
promene u okolini.
UKUPNO

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

A 9. Odgovornost prema poslu B
INOVACIJE NA DELU

A 7. Sposobnost donošenja odluka B Radim dobro u stresnim U stresnim situacijama ne

Odluke donosim lako i Teško mi je donositi odluke. situacijama. Uživam u novim funkcionišem dobro. Volim
jednostavno. Uživam u donošenju izazovima. kada su stvari u životu mirne i
odluka. jednostavne.
Sposoban/na sam donositi i teške Pre donošenja teških odluka Volim raditi svaki dan i nije mi Mislim kako je bitno odmoriti
odluke. savetujem se s mnogo ljudi. problem raditi i u slobodno se od posla. Ljudi ne bi trebali
Obično odlučujem šta treba Odgađam donošenje odluke što vreme. previše raditi.
učiniti u trenutku kada je odluku je duže moguće. Spreman/na sam žrtvovati deo Nisam spreman/na svoje
potrebno doneti. svog slobodnog vremena za svoje slobodno vreme provodim na
Pažljivo promislim i procenim Moje se odluke zasnivaju na poslovne obaveze. poslu.
svaku mogućnost pre donošenja osećajima i intuiciji. Jednostavno Ukoliko je potrebno, svoje Mislim da je važno izdvojiti vreme
odluke. znam šta treba učiniti. slobodno vreme, društvene za društvo, porodicu, prijatelje i
Ne bojim se grešaka jer i iz njih Često brinem i razmišljam o obaveze i hobije mogu odgoditi na opuštanje.
mogu naučiti. donošenju pogrešnih odluka. neko vreme.
UKUPNO UKUPNO Spreman/na sam na težak rad. Spreman sam raditi i učiti ono što
je neophodno.
UKUPNO UKUPNO
A 8. Sposobnost prilagođavanja zahtevima posla B
Proizvodiću i nuditi samo one Proizvodiću one proizvode i
proizvode ili usluge koje kupci žele pružati one usluge koje radim s
i trebaju. užitkom.

www.inovacijenadelu.rs
 66 67

A 10. Pregovaračke veštine B Osobine/veštine A B Velika Srednje Srednje Mala

Uživam u pregovaranju i često
ostvarim svoj cilj bez povrede
druge strane.
Dobro komuniciram sa drugim
ljudima.
Rado ću poslušati tuđe stavove i
razmišljanja.
Kada se nađem u pregovaračkoj
situaciji, razmišljam o svojim
prednostima, kao i o prednostima
suprotne strane.
Verujem kako je najbolji način za
postizanje ciljeva u pregovorima,
pokušati pronaći dogovor u kojem
obe strane dobiju ono što žele.
Ne volim pregovarati. velika mala
Jednostavnije je učiniti ono što Motivacija za pokretanje
drugi predlože. poslovnog poduhvata
Imam poteškoća pri komunikaciji Sposobnost za preuzimanje
sa drugim ljudima. rizika
U načelu me tuđi stavovi i Upornost i sposobnost
mišljenja ne zanimaju previše. delovanja u kriznim
Ako se nađem u pregovaračkoj situacijama
situaciji, radije igram „po sluhu“ i Podrška porodice
čekam rasplet situacije. Inicijativa
Usklađivanje porodičnih,
To je moj poslovni poduhvat, društvenih i poslovnih
pa je zbog toga moje mišljenje obaveza
najvažnije. Dok nekome ne
smrkne, drugome ne svane. Sposobnost donošenja
odluka

KAKO DO POSLOVNE IDEJE?

UKUPNO UKUPNO
Sposobnost prilagođavanja
INOVACIJE NA DELU

Nakon što ste prošli kroz celi test i vrednovali izjave (s 0 ili 2), saberite bodove zahtevima poslovanja
koje imati po zasebnoj tablici, odnosno preduzetničkoj osobini ili veštini. Prenesite Odgovornost prema
svoje bodove u donju tablicu, i to tako da: poslovanju
 Ako je vaš rezultat u koloni A između 6 i 10, ta veština ili osobina predstavlja Pregovaračke veštine
vašu izraženu snagu, pa docrtajte kvačicu ispod „velika“. UKUPNO

 Ako je vaš rezultat u koloni A između 0 i 4, ta veština ili osobina predstavlja
vašu blago izraženu snagu, pa docrtajte kvačicu ispod „srednje velika“.
 Ako je vaš rezultat u koloni B između 0 i 4, ta veština ili osobina predstavlja
vašu slabost, pa docrtajte krstić ispod „srednje mala“.
 Ako je vaš rezultat u koloni B između 6 i 10, ta veština ili osobina predstavlja
vašu izraženu slabost, pa docrtajte krstić ispod „mala“.
Ako je u koloni A vaš konačni zbir 50 i više, imate brojne osobine i veštine koje
bi uspešan preduzetnik trebao imati. Ako je u koloni B vaš konačni zbir 50 i više,
trebali biste ozbiljno osnažiti svoje slabosti te ih preokrenuti u svoje snage.
Rezultati testa vas nipošto ne bi trebali obeshrabriti, ali ako procenite kako ne
posedujete dovoljno veština i osobina nužnih za pokretanje poslovnog poduhvata,
postoje brojni načini jačanja svojih veština i osobina. Razmislite o sledećem:
 Razgovor s vlasnicima sličnih preduzeća i učenje iz njihovih iskustava

 Dodatna edukacija (stručna predavanja, specijalističke postdiplomske

studije iz područja preduzetništva, seminari u institucijama preduzetničke
podrške…)

 Praksa (bez nadoknade) kod uspešnog preduzetnika

 Čitanje i proučavanje literature vezane uz preduzetničke osobine i veštine

www.inovacijenadelu.rs
 68 69
 Praćenje vesti u medijima, te razmišljanje o njihovim situacijama i mogućim
rešenjima.

Osim preduzetničkih znanja i veština za uspeh ili neuspeh vašeg budućeg

preduzetničkog poduhvata bit će važni i neki drugi činioci: vaše prethodno radno
iskustvo, znanja i veštine koje ste naučili na prethodnim radnim mestima, praktično
poznavanje poslovnih odnosa, hobiji, lična poznanstva, porodične vrednosti i sl.
Osim toga mnogi tzv. “sitni poslovi” koje svakodnevno obavljate kod kuće mogu
vam dati ideju za pokretanje vlastitog preduzetničkog poduhvata - uzgoj povrća,
kuhanje, briga o deci, ples, popravak satova ili mašina, šivenje odeće.
III DEO
Istraživanja su pokazala kako se najveći broj poslovnih ideja bazira upravo na znanjima
i veštinama stečenim na prethodnim radnim mestima (čak 49 % preduzetnika i 30
% preduzetnica) i hobijima (28 % preduzetnika i 15 % preduzetnica).

Stoga vam predlažemo da uradite samostalnu procenu vlastitih veština i interesa

(u kojima ste dobri i u kojima uživate raditi), stečenih iskustava (prethodna radna
mesta i poslovi koje ste obavljali) i lične poslovne mreže (ljudi koje poznajete, ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA

ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA

prijatelji, rođaci koji se bave određenim aktivnostima i koji vam mogu pomoći
pružanjem informacija). Iz vaših hobija i interesa mogu proizaći vrlo dobre ideje za
INOVACIJE NA DELU

pokretanje preduzetničkog poduhvata koje u kombinaciji sa stečenim iskustvima

i vašom poslovnom mrežom vode ka uspešnom poslovanju.Stoga nemojte
zanemariti niti jedan aspekat svoje samoprocene – od osobina i veština do znanja, “Postoji jedna stvar jača od svih oružja na svetu,
iskustava i hobija. a to je ideja čije vreme dolazi!“
Viktor Igo
Nedostatak teoretskog znanja ili nekog praktičnog iskustva najčešći je razlog
osećaja nelagodnosti u različitim poslovnim situacijama. Poradite na njihovom
razvijanju i okupite tim zaposlenika čija su znanja komplementarna vašima, koji
poseduju prezentacijske i pregovaračke veštine, te vam mogu pomoći u ovladavanju
vašim „slabim tačkama“. Često je ovo i najvažniji savet pre vašeg ulaska u svet
preduzetništva.

www.inovacijenadelu.rs
 70
ŠTA SU TO INOVACIJE?
Živimo u vremenu gde se sve brzo dešava, sve se brzo menja i napreduje, na
svakom koraku i svuda oko nas je toliko novih stvari, otkrića i inovacija. Prosto je
postalo teško održati korak sa svim tim novinama, posebno ako imate i neku svoju
ideju! E, pa onda, kako ne bismo ispali iz ove trke, da se zagrejemo kao svi dobri
učenici, krenimo sa malo teorije. Za početak, hajde da naučimo šta su to zaista
inovacije. Priprema, pozor, sad!
Reč inovacija vuče poreklo od latinske reči innovatus, nastale od glagola ‘’innovare’’
– obnoviti ili promeniti + ‘’into’’ – u + ‘’novus’’ – novo. Dakle, ako sve saberemo
i oduzmemo, inovacija predstavlja proces promene ili obnavljanja nečega što već
postoji, a ne, kao što se većinom misli, proces uvodjenja ili pronalaženja nečega
potpuno novog.
Pojam inovacija se u današnje vreme veže se za nešto pozitivno, cenjeno i vredno,
na mnogo načina. Zanimljivo je da u prošlosti to i baš nije bio slučaj. Ako se
vratimo nazad u 1600. godinu, ako bi vas neko nazvao inovatorem, automatski
biste bili proglašeni jeretikom i taj ‘’kompliment’’ bi vas verovatno  koštao osude
na doživotnu zatvorsku kaznu ili čak para dragocenih vam očiju ili ušiju!
INOVACIJE NA DELU
Ne brinite, vremena su se promenila, slobodno otvorite oči i nastavite da čitate.
Kroz vekove, pa sve do 19-og veka, sam pojam, kao i pogled na inovacije se menjao.
U tom periodu, inovacije se najviše vezuju za nauku i industriju, prateći Industrijsku
revoluciju, i oslanjajući se pretežno na pronalaske i tehnička dostignuća. Ali,
polako uz korak sa godinama, i inovacije polako kreću da koračaju svojim putem,
ostavljajući pronalaske da koračaju svojim. Tako početkom 20-og veka, fokus
polako sa pronalazaka, prelazi na inovacije.
Kako je to Joseph Schumpeter definisao, pronalazak predstavlja čin intelektualne
kreativnosti koji nije vodjen ciljem i mišlju o mogućem ekonomskom benefitu,
dok inovacija predstavlja lepo upakovan i adaptiran pronalazak sa razradjenim
poslovnim modelom, ciljnom grupom i nekom odredjenom koristi za njene buduće
korisnike. A da, inovacije često donose i finansijske i ekonomske benefite.
Ponekad, nešto ne treba uraditi mnogo bolje, dovoljno je samo to isto uraditi
drugačije. Ne verujete nam? E, pa Microsoft, Google, Apple i Cisco nisu bili
pronalazači mikroprocesora i interneta, ali su nekako uspeli da nešto već postojeće
iskoriste na novi način, koristeći svež i drugačiji pristup, a to im je itekako pošlo
za rukom! iPod, MS-DOS sistem i svima nam poznati Word nisu ništa drugo nego
jedne od najpoznatijih svetkih inovacija, ne i pronalazaka.
Inovativna osoba je osoba koja je po svojoj naravi ali i po obrazovanju, puna ideja,
71
novina ili predloga. Prepoznajete li se u ovim rečima? Pa onda, mislimo da je
krajnje vreme da krenete sa realizacijom svojih ideja.
KAKO SU INOVACIJE MENJALE SVET
Svet koji poznajemo danas nije oduvek bio takav. O ovome nas uče u školi, na
fakultetu, roditelji od malih nogu. Svako malo čujemo kako neko izgovara – u stara
dobra vremena. Nismo ni sigurni šta to tačno znači, jer odavno je čovek naučio
da je potrebno odvajati prošlost od sadašnjosti, kao i sadašnjost od budućnosti.
Nešto što je bilo, trajalo i završilo se nekada, to je prošlost. Ali prošlost, sadašnjost
i budućnost ne mogu jedno bez drugog. Ono što nam se dešava danas, sada, u
ovom trenutku je najvažnije i to je ono jedino gde mi imamo izbora da radimo i
postupamo kako želimo, kako bismo uticali na budućnost. Nekada svesno, nekada
nesvesno. Isto tako mnogi pre nas su pokušavali i donosili određene odluke koje su
na našu sadašnjost a njihovu budućnost uticale. Ne može se i ne treba zaboraviti
prošlost jer mnoge uticaje ona ima na naše danas. Istorija nas kao nauka uči onome
što je nekada bilo. Ali ako malo razmislimo možemo shvatiti koliko su određene
stvari promenile svet. Kako se nekada živelo, a kakve mogućnosti imamo mi danas.
ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA
Koliko su inovacije kroz istoriju menjale svet. Koliko se napredovalo iz dana u dan,
a da tada, nisu ni bili svesni kako će sve danas izgledati.
Ukoliko samo malo razmislite, gotovo sam siguran da će vam već desetak različitih
inovacija proći kroz glavu. Ali njih nije samo desetak, na stotine ih je. Nemoguće je
sve izdvojiti ih, skoro da je i nemoguće neke odrediti da li su bolje od drugih. Jedno
od najvećih dostignuća svih inovacija jeste upravo to – šta se dešavalo posle njih.
Mnogi inovatori nisu ni bili shvaćeni u svoje vreme, čak društveno neprihvaćeni.
Mnogima se priznaje pobeda nakon njihove smrti. A nekima je smrt usledila baš
zbog svojih inovacija od kojih nisu želeli da odustanu. Nesvesni onoga sto čine za
naše danas promenili su svet.
Možemo pokušati da nabrojimo nekoliko najznačajnijih inovacija koje su uticale na
svet, koje su izmenile svet, ali svakako i one koje preskočimo sigurno nisu manje
važne.
Johan Gutenberg je davne 1440. godine došao na ideju da izlije iz metala pojedinačna
slova i da ih tako slaže u reči i rečenice odnosno da tako sastavlja redove i stranice.
Pretpostavlja se da je još 1436. godine imao prototip prve štamparske prese, ali
je tek 1452. godine, uz mnogo uspona i padova u međuvremenu, uspeo da otvori
svoju prvu štamparsku radionicu gde primenjuje novu tehnologiju štampe knjiga.
Štampa je ukinula monopol na pismenost i znanje, uticala je na to da se u narednih
40-ak godina knjigama preplavi cela Evropa, učinila je to da knjiga bude dostupna
mnogo većem broju čitalaca, uticala je na to da se opismeni veći broj ljudi, da od
“slušalaca” pređu u “čitaoce” i ono najvažnije – uticala je na svest i slobodnu volju
www.inovacijenadelu.rs
 72
kod ljudi, oslobodila ih je da stvaraju sopstveno mišljenje.
Dovoljno je reći samo jedno ime i sive ćelije već počinju da nam se aktiviraju i
da razmišljamo o svemu onome što je taj čovek ostavio iza sebe – Nikola Tesla.
Malo je slova na ovom digitalnom papiru kako bi se njegova zaostavština opisala.
Nemoguće je pobrojati sve njegove inovacije. Da počnemo samo od onih zvaničnih
trebalo bi nam i više nego mnogo vremena, a zamislite tek da krenemo o onome
što se pricalo o njemu, o svim anegdotama za koje negde znam da svi želimo da
verujemo da su istinite. Mislim da je dovoljno reći da ne bih bio u mogućnosti ni
da napišem ovaj tekst, a ni vi da ga pročitate da nije bilo njega. Ili bismo to radili
u mraku – da se malo našalimo. Nezamislivo je kako bi svet izgledao danas da nije
bilo njegovih inovacija.
Ako se osvrnemo malo na polje medicine, vakcina je inovacija koja je od nekih prvih
u 18. veku pa sve do danas, na svetskom nivou, dovela do iskorenjavanja ili do
drastičnog smanjenja mnogih infektivnih bolesti, a najviše u razvijenim zemljama
sveta, čime je medicina ostvarila jedno od najvećih dostignuća u imunologiji i
medicini uopšte.
INOVACIJE NA DELU
Nešto bez čega ne bismo mogli da zamislimo naš dan, a siguran sam da govorim
u ime svih nas jesu –lični kompjuter  i mobilni telefon. Apsolutno sigurno je ova
inovacija promenila današnjicu i uticala na svet. Nekada dok je pismo bilo jedini
izvor komunikacije sa nekim ko je udaljen nisu ni sanjali da će njihovi potomci
danas gotovo iste sekunde moći da stupe u kontakt sa nekim ko se nalazi na
najudaljenijoj tački na planeti.
Što se telefona tiče sve je krenulo davne 1876. godine kada je Aleksandar Graham
Bel izgovorio prve reči u telefon pozivajući svog asistenta. U tom trenutku
je promenio istoriju i ostao zauvek zapisan u njoj. Preko davno popularnih
“svećnjak” telefona, pa čuvenog Pupinovog telefona, preko telefona sa tasterima
do “sekretarica” koje su snimale poruke pa sve do mobilnih telefona koji imaju
mogućnost stalnom pristupu internetu i dostupnost svakoj informaciji na samo “2
klika”. Uopšteno, svakodnevni napredak u IT-u je posebna tema, jer baš je takav –
svakodnevni. Nekada davno pismom, a danas još malo pa hologramskim pozivom
ćemo kontaktirati jedni druge.
Kada smo već pričali o daljini i o stupanju u kontakt sa ljudima koji su baš daleko
moramo pomenuti i one koji više vole uživo kontakte pa prelaze te velike udaljenosti
73
kako bi videli sebi drage ljude. Kako to čine? Ne bi mogli bez još jedne od inovacija
kojoj su doprineli nekoliko inovatora kroz različite periode. Pretpostavljate,
pričamo o avionu. Oto Lilijental je od 1891. do 1896. godine napravio nekoliko
letova i postavio principe letenja i kontrolisanja letelice. Nažalost u jednom od
svojih letova je i izgubio život. Još pre njega, 1840. godine, Englezi Vilijam Henson
i Džon Stringfelou su napravili avion sa parnim motorom, njihova “Vazdušna parna
kočija” je poslužila kao primer mnogim konstruktorima posle njih, međutim nema
zvaničnih zapisa da su i leteli. I naravno, prvi zvanično uspešni let letelice koja je teža
od vazduha izveli su braća Rajt, Vilbur i Orvil, 1903. godine. Prvi njihov let je trajao 12
sekundi i bio na samo 3 metra visine. Najduži njihov let, koji su takođe izveli tog dana
je bio nekih 260 metara i trajao 59 sekundi. Verujem da možete da zamislite razliku
izmedju njihovog leta i toga kako su postavili prve stubove za kasnije konstruktore
kako bismo mi danas mogli da letimo na hiljade kilometara u samo jednom danu.
I da zaključimo, Tomas Edison je je voleo da istakne da nikada nije pretrpeo
neuspeh. Svaki put je postizao uspeh nekim pronalaskom koji je menjao svet.
Ostalo vreme je trošio na ispitivanja hiljada drugih stvari koje su imale samo jedan
ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA
nedostatak – to što nikada neće proraditi.
To je, u stvari, ona vrsta duha i upornosti koja vodi progresu. To je možda i nauk
za sve nas kako možemo da se pokrenemo, da budemo uporni i da istrajemo i
svojim namerama. Savremeni pronalasci više imaju tendenciju poboljšanja nego
promene: aplikacija koja bolje povezuje ljude, avioni koji lete dalje i brže. Ali još
uvek ima prostora za nove, dramatične inovacije. Nikada nije kasno, a posebno
danas kada su nam mnoge stvari dostupnije nego inovatorima koji su do sada
menjali svet. Nikada se ne zna, možda bas sutra neko svojom inovacijom izmeni
današnjicu i poboljša budućnost pa se i on sam nađe u nekom ovakvom tekstu
i zlatnim slovima upiše svoje ime u istoriju, jer imamo zamah i ubrzanje koje,
verujem, mozemo svi da osetimo.
Autor: Stefan Gajić
Inovacije u turizmu
Strategija razvoja turizma živi u budućnosti te je plan razvoja turizma već i sada
sastavljen barem unapred deset godina. Kako strategija razvoja živi u budućnosti,
tako su i mnoge generacije u prošlosti doživljavale raznolike promene i inovacije
u turizmu. Danas je ponuda sve savremenija pa tako svako ko poželi da nešto vidi,
nauči, da se rekreira ili samo želi da se dobro odmori, može naći široku paletu
ponude. Kroz istoriju možemo uvideti da je turizam nekada bio samo za odabrani
sloj društva, a danas pruža mnogo i prosečnom čoveku. Svetski trend danas
www.inovacijenadelu.rs
 74
omogućava ono što je nekada bilo nezamislivo, tako da danas turističke agencije
u ponudi imaju doček Nove godine u svemirskoj letelici, a ko zna što nam još
budućnost turizma sprema.
Razvoj turizma kroz istoriju
U kratkom vremenskom razdoblju, od Drugog svetskog rata pa sve do danas,
turizam je postao globalni fenomen i verovatno najmasovnija pojava u svetskim
relacijama. Ako bismo se bavili brojkama, postoji podatak da je danas turizam
“vodeća svetska industrija” u kojoj se u međunarodni promet uključuje više od 600
miliona ljudi koji godišnje potroše nešto manje od 400 milijardi evra. Konkretno
najveći razvoj turizma se najpre uočava unutar većih i razvijenijih regionalnih
grupa, ali procesi globalizacije idu na ruku razvoju turizma iz razloga što se danas
turizam razvija i u državama koje su u tranziciji.
Pojam turizam se zvanično prvi put upotrebljava kao reč davne 1937. godine,
međutim turizam je mnogo ranije počeo da se razvija. Kada su se istovremeno
stekla tri osnovna uslova za svako turističko kretanje: slobodno vreme, novčana
sredstva i infrastruktura odnosno objekti koji služe za ugošćavanje turista.
INOVACIJE NA DELU
Ali da se vratimo mi skroz na početak, tačnije na prapočetak turističkih putovanja
– period 4000 godina pre nove ere. U istočnim robovlasničkim državama Vaviloniji,
Asiriji, Palestini i Persiji pojavljuju se i prvi ugostiteljski objekti: karavan-saraji
(prenoćišta za hodočasnike uz hramove), gostionice, krčme, pivnice i prenoćišta
za činovnike. Korisnici usluga smeštaja, ishrane i pića u ovim objektima, pored
stanovništva, bili su trgovci i putnici  na putu između stare Kine i Indije i antičkih
naroda južne Evrope na maršruti „Put svile“. U starom Egiptu, Vavilonu, Asiriji,
Fenikiji, Persiji, Palestini, Kini, Indiji, Meksiku i na drugim teritorijama širom sveta,
postojale su pojave analogne i veoma bliske današnjim turističkim kretanjima.
Motivisane su različitim razlozima – trgovinom, uspostavljanjem mira, religioznim
razlozima i sl. U putovanja se zbog vladajućeg proizvodnog odnosa uključivao
relativno skroman broj ljudi, te je i dimenzija putovanja bila skromnog obima.
Ako pogledamo u bližu prošlost od ove i govorimo o antičkoj Grčkoj i periodu od
766. do 393. godine pre nove ere vidimo da su se turistička putovanja mnogo više
razvila, da su bila češća i obimnija. Naravno zahvaljujući većem broju motiva za
putovanja, razvijenijoj saobraćajnoj infrastrukturi, razvoju ugostiteljskih objekata,
unapređenju pravnih propisa koji regulišu privremeni boravak putnika, a i naravno
većoj svesti o putovanjima kod čoveka. Motivi putovanja bili su različiti: od
rekreacije, sporta, zabave do obrazovanja i kulturnog uzdizanja uopšte. Organizacija
prvih Olimpijskih igara 884. godine pre nove ere podrazumevala je dodatnu brigu
za bogate robovlasnike ali i za same takmičare i putnike uopšte. Osim Olimpijskih
igara bile su popularne istmijske, nemejske i pitijske igre, putovanja do svetilišta
75
(Delfi i Delos), kao i u lekovite banje (Epidaurum i Eubeja). Možemo reći da su
stari Grci to podigli na viši nivo jer su posedovali posebne ugostiteljske objekte
ksenodohije (građevine sa dvorištem okruženim tremovima) koji su se isticali
visokim stepenom higijene i komfora, a bile su namenjene uglavnom strancima, pa
tako i posebne objekte za smeštaj, kao i posebne objekte za ishranu i piće. Svakako
da je turizam tada bio jako lokalizovan, ali pored Atine bio je razvijen i u Korintu,
najverćem trgovačkom i lučkom gradu stare Grčke.
Upoređivajući ova dva perioda razvitka turizma primećuju se razlike velikih
razmera u baš tom smislu – razvitku turizma. Kako je prolazilo vreme i kako
se čovek i svet uopšteno razvijao tako se i turizam razvijao zajedno sa njim.
stvorena je snažna pravna regulativa radi zaštite putnika i gostiju. Postojali
su strogi zakoni   protiv izrabljivanja stranaca, krađe putnika, nehigijene,
nemoralnih priredbi, nekvalitetnih ugostiteljskih usluga, propisi u vezi sa
promenom valuta. Stranci su bili posebno zaštićeni jer se smatralo da ih štiti
bog Zevs, pa je u značajnoj meri razvijeno gostoprimstvo i u formi ljubaznosti
svakog pojedinca prema strancu i ljubaznosti i pažnje na javnim mestima.
ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA
Ako pređemo na sledeći period bitan za turizam onda govorimo o Rimskoj državi.
Kod njih je to bilo drugačije, možemo reći da je bilo slobodnije u određenom smislu,
naravno putovali su samo robovlasnici i pripadnici državne uprave, pa u tom smislu
i nije bilo toliko slobodno ali u smislu da su oni putovali uglavnom radi odmora i
razonode jeste. Neka od poznatih termomineralnih lečilišta i kupališta su bila Baje,
zapadno od Napulja, rimska luka Ostia, na ušću Tibra, a neka i danas predstavljaju
značajna turistička mesta. Pored vojnika u termama su se lečili i odmarali i slobodni
rimski građani (plebejci) ali i viši slojevi društva (patriciji). Bogatiji patriciji su gradili
i sopstvene vile u prirodi uz termalne izvore, na jadranskoj i ligurijskoj obali gde su
se odmarali i dočekivali visoki zvaničnici. Verujem da bi svako od nas danas voleo
odmore kao njihove u smislu trajanja istih jer je nekada trajao i po pet ili šest meseci,
pa i do godinu dana. Iskopine iz Herkulanuma i Pompeje pokazuju da je u rimskoj
državi pre više od dve hiljade godina bilo mnogo različitih ugostiteljskih objekata.
Prvi ugostiteljski objekti nikli su duž rimskih puteva: jednostavna konačišta, gde se
moglo samo prenoćiti dok su hranu i piće putnici nosili sa sobom. Na putevima su
podizane postaje koje su vezivale Rim sa udaljenim gradovima i pokrajinama. Za
boravak careva i visokih državnih činovnika podizani su posebni objekti. Rimljani
su razvoj turizma podigli na još viši nivo pa je u rudimentiranim oblicima postojala
čak i vodička služba.
Nije bilo sve tako idealno za turizam kroz istoriju. Ako nam je nešto dokazala to je
da je sve što je imalo veliki uspon u određenom trenutku je prestalo ili stagniralo.
Turizam je usko povezan sa društvom, a svoju stagnaciju je doživeo raspadom
Rimske države i početnom feudalizma. Raspad teritorija robovlasničkih država
www.inovacijenadelu.rs
 76
na manje teritorije uzrokovao je nemire, nesigurnost, velike poreze – nepovoljne
uslove za razvoj turizma. Opadao je i kulturni ali i materijalni standard vladajuće
klase, koja je drastično smanjila obim svojih putovanja. U ovom periodu se sve
manje-više svodilo na religiju. Crkva je svojom dogmom nalagala pasivnost,
molitvu i zabranjivala aktivnosti koje se odnose na razvijanje tela i duha, te su
se zatomila putovanja motivisana rekreativnim i zdravstvenim razlozima. Najveći
broj putovanja u ovom periodu bila su motivisana verskim i religioznim razlozima,
a njih je crkva i stimulisala. Dominantnu masu tadašnjih putnika apsorbovale su
različite verske procesije i hodočašća do   različitih crkvenih centara a pripadnici
vladajuće feudalne klase su organizovali i različite turnire, takmičenja i lovne
pohode u kojima je učestvovao relativno mali broj ljudi. Tako da možda turizam
tada i nije doživeo potpunu stagnaciju, ali kako je usko povezan sa društvom i kako
se društvo razvijalo i kretalo tako je i turizam obuhvatajući sve moguće inovacije
koje je mogao da pokupi usput.
U periodu humanizma i renesanse turizam je doživeo skok u svom razvoju. Od XVI
veka ponovo počinju da se razvijaju ideje slobode tela i duha, opisuju prirodne
lepote različitih područja, interesantni običaji, spomenici kulture… U XVII i XVIII
veku naglašena su individualna putovanja mlade buržoazije koja se uključuje
INOVACIJE NA DELU
u edukativna putovanja iz Engleske u Evropu – “The Grand Tour” koja traju i
po nekoliko meseci. Najpre se putovalo konjima, a kasnije kočijama. Itinerer je
uključivao put preko Engleske, preko Francuske (Pariza) i obala Mediterana u
pravcu Italije (Đenova, Milano, Firenca, Roma, Napoli) koja je bila cilj putovanja.
Povratak za Englesku najčešće je išao preko Švajcarske, Nemačke i zemalja
današnjeg Beneluksa. Boravak je organizovan najčešće u crkvama i županijskim
dvorima, dvorcima i bogatijim kućama. Popularnost ovih putovanja je doživela
vrhunac kada se proširila na čitavu Evropu, a u njih se uključuju i trgovci, lekari,
bankari i čitav niz drugih profesija (umetnici, profesori i sl.). Ova putovanja se
nastavljaju i u celom XVIII veku pa i u prvoj polovini XIX veka gde se ističe pokret
„povratka prirodi“ , posebno popularisan u delima pisaca kao što su Žan Žak Ruso,
Bajron, Gete, Stendal i drugi. Od tih trenutaka pa sve do danas razvoj turizma je
išao samo napred. Prvi objekti za pružanje usluga točenja pića su bili smešteni na
raskršćima glavnih puteva gde se prikupljala pošta i zamenjivali iscrpljeni konji.
Ubrzo je uz uslugu točenja pića dodata i usluga ishrane i smeštaja, pa su ti objekti
dobili naziv “post-hotel”, odnosno “post-inn” ili kasnije “staging-inn”. Pravi procvat
takvi objekti doživljavaju izumom kočija, a kasnije i diližansi koje su prevozile i
do 8 putnika istovremeno. Ti su objekti počeli naglo gubiti na vrednosti izumom
parne mašine i dolaskom železnice. Poseban stimulans u razvoju turizma pored
izuma parne mašine pružen je izgradnjom savremenih puteva, pojavom železnice
i parobroda, kao pronalaskom motora sa unutrašnjim sagorevanjem i pojavom
automobila pred kraj XIX veka.
77
Postoji mnogo faktora koji su uticali na razvoj savremenog turizma koji je krenuo
sa industrijskom revolucijom. Kao inovacija koja je promenila svet, industrijska
revolucija je neposredno uticala na početak nove ere turističkog razvoja. Konkretno
posledice industrijske revolucije su se snažno odrazile na turistička putovanja i to na
naglu urbanizacija (napuštanje seoskih sredina i ruralnog načina života i prelazak u
velike gradove) , na razvoj niza privrednih delatnosti, razvoj velikih gradova, porast
zapošljavanja stanovništva i povećanje dohodka po glavi stanovništva.
Epoha savremenog turizma počinje 1841. godine i u mnogome se vezuje za
Tomasa Kuka čije se ime u eri turizma tog perioda prilično pominje. Možemo reći
da je on započeo savremeni turizam kada je organizovao prvo grupno putovanje
železnicom za članove jednog antialkoholičarskog društva čiji je on bio sekretar.
Kao svojersna inovacija u turizmu, Tomas Kuk, smatra se pionirom u stvaranju
posredničkih aktivnosti putničkih agencija kojima se i danas bave. Organizovano
se bavio posredovanjem između turističke tražnje i turističke ponude i još tada
u sopstvenoj režiji pravio zaokružene turističke usluge u formi paket aranžmana.
Tomas Kuk prvi uvodi u opticaj i rezervaciju, itinerer, kao i prvi vaučer. Nekoliko
ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA
godina kasnije, tačnije 1845. godine osnovao je prvu turističku agenciju i onda
redom na po nekoliko godina organizovao putovanje u London na svetsku izložbu,
prvi izlet u inostranstvo u Švajcarsku, prvo putovanje izvan Evrope u Egipat i kao
najznačajnije 1871. godine – put oko sveta. Ako malo razmislimo shvatićemo da je
to neverovatna inovacija za taj period, kao i ono što se dalje dešavalo, a to je pojava
štampanih programa putovanja i prve literature namenjene turizmu. Štampao
se veliki broj itinerera, brošura i serija vodiča po pojedinim zemljama, kao i niz
stručnih studija koje su direktno uticale na razvoj turizma. Karl Bedeker je 1839.
godine publikovao prvu knjigu vodič koja je obuhvatila i ugostiteljske objekte. U
1851. godini  za potrebe putnika izdata je lista hotela u Londonu. Vodič kroz hotele
i restorane sa preko 8000 objekata „The Royal Guide“ izdat je 1854. godine. Mišelin
je izdao prvi vodič za hotele i restorane u Francuskoj 1900. godine.
Razvojne tendencije su zaustavljene u vreme Prvog svetskog rata 1914. godine.
Međutim brzo je došlo do konsolidacije turizma i nadoknade ratne štete. Ponovo
se pokazalo da je turizam usko povezan sa inovacijama u društvu pa su se tako
1936. godine radnički sindikati u Francuskoj izborili za pravo na 14-dnevni plaćeni
godišnji odmor. Velika privredna depresija 1929. godine donosi velike probleme
svim privrednim granama. Dolazi do velikog pada ugostiteljske prodaje, ali se
hoteli i restorani ipak održavaju i opstaju na tržištu, čak se i novi izgrađuju, pre
svega zahvaljujući unapređenju organizacionih i tehničko-tehnoloških aspekata
poslovanja. Pojavljuju i prvi hotelski i restoranski lanci. U razdoblju između
dva svetska rata zapažaju se i prve intervencije države sa aspekta organizacije
turizma i podsticanja turističkog razvoja kroz stimulisanje izgradnje kapitalnih
www.inovacijenadelu.rs
 78
infrastrukturnih objekata.
I konačno u potpuni razvoj i procvat turizam kreće posle Drugog svetskog rata
kada dolazi do oporavljanja svetske privrede i liberalizacije kretanja uopšte, pa
time i omasovljenja turističke tražnje. Širenje mreže saobraćajnica i značajno
unapređenje prevoznih sredstava takođe su od presudne važnosti za inovacije u
turizmu. Nastavlja se i tradicija stvaranja hotelskih i restoranskih lanaca. Matične
korporacije otvarale su hotele i restorane i u udaljenim i egzotičnim delovima sveta.
Od šezdesetih godina XX veka ugostiteljska ponuda Evrope i Severne Amerike
se prilagođava izraženom trendu masovnog turizma. Pojavljuju se novi tipovi
hotelskih i restoranskih kapaciteta: turističko-hotelski kompleksi, risort-objekti,
turistička sela, restorani brze ishrane, restorani sa samoposluživanjem i drugi. Svi
znamo kako danas izgledaju turistička putovanja i verujem da svako od Vas koji ovo
čita ima iza sebe makar jedno putovanje u neki deo sveta ili naše Srbije. Danas ne
možemo zamisliti hotel, sobu ili bilo koji ugostiteljski objekat bez interneta na koji
ćemo se “prikačiti”. Iz naše perspektive sve gore navedeno je nezamislivo, ali to je
ono kroz šta je prošao turizam kao grana poslovanja i to su inovacije koje su pratile
društvo, pa i turizam i ono što je dovelo do toga da naša turistička putovanja danas
tako izgledaju. Inovacije koje su promenile svet su u mnogome inovacije koje su
INOVACIJE NA DELU
razvile turizam. Govoreći o turizmu ne govorimo samo o pukim putovanjima ili da
upotrebim onu staru “ne idemo samo da nam noge vide put”, turizam je mnogo
više od toga. Na svakom putovanju se nauči nešto novo, sazna nešto o tuđoj ili
svojoj kulturi, pa makar pamćenje bilo kratkog veka ostaju uspomene koje možemo
preneti drugima ili čuvati samo za sebe jer je to ono nama značajno. I to je poenta,
širenje sebe kao individualne ličnosti nam u mnogome pomaže da se krećemo kroz
današnjicu i da naučimo kako možemo prihvatiti ono što nam dolazi.
Autor: Stefan Gajić
Inovacije u kreativnoj industriji
Kreativna industrija je nešto drugačija industrija od one na koju smo navikli.
Govoreći o kreativnoj industriji govorimo o skupu delatnosti i aktivnosti čijim
proizvodima, uslugama i sadržajima vrednost daje kreativni rad utemeljen na
elementima umetnosti, kulture, nauke, istraživanja, razvoja i obrazovanja. Reč
industrija ne koristi se za opisivanje industrijske proizvodnje i masovne potrošnje
kulturnih sadržaja, već za označavanje delatnosti čiji su rezultati raznoliki kulturni
izrazi, uglavnom zaštićeni pravima intelektualne svojine. Termin kreativne
industrije se često koristi naizmenično sa terminom kulturne industrije, ali zapravo
obuhvata mnogo šire polje nego kulturne industrije, jer prevazilazi polje umetnosti
79
i uključuje sve proizvode bazirane na kreativnosti. Odmah, dakle, treba reći da
ne postoji jedinstvena definicija pojma, a da termin „kreativne industrije” prate i
mnogobrojne alternative. Na primer, američki analitičari sve više koriste termine
„industrije autorskih prava” (copyright industries ili copyright based industries)
i „industrije zabave” (entertainment industries), a u evropskim političkim i
akademskim krugovima najčešće se koriste termini „kreativne industrije” (creative
industries) i „kulturne industrije” (cultural industries).
Najnovija tendencija je da se kreativne industrije ne ograničavaju usko na
aktivnosti vezane za kulturu, već da se koristi termin „kreativna ekonomija“ kako bi
se naglasio značaj usluga baziranih na različitosti sadržaja, kreativnog razmišljanja i
rešavanja problema među svim industrijskim sektorima. Naravno, ukoliko raširimo
poglede i ne gledamo usko i jednostavno na stvari shvatićemo da bi kreativnost
mogli da primenimo na bilo koju granu industrijskih sektora i da doprinesemo
nečemu boljem, konkretno razvoju. Tako da možemo reći da kreativna industrija
sama po sebi može biti inovacija.
ZAKORAČIMO U SVET INOVACIJA
Sektor kreativnih industrija čine mnoge delatnosti, međusobno povezane, i svaka
ima svoju ulogu u lancu vrednosti. Kulturne i kreativne industrije uglavnom su
privilegija razvijenih zemalja, jer zahtevaju visoku stopu inovativnosti, ekspertize i
upotrebu najnovijih tehnologija. Takođe, potencijali za njihovu distribuciju i razvoj
usko su povezani sa globalnom moći određene države. Pri tom, one zahtevaju
veoma inovativne pristupe kada su u pitanju politike i pravni podsticaji, iz razloga
što prevazilaze nadležnosti samo jedne od politika – kulturnih, ekonomskih,
urbanih, itd. Ipak, poslednjih godina, političari nekih od zemalja u razvoju, kao što
su Kina, Indija i Južna Afrika, prepoznali su potencijale ovog sektora i uveli zakone
i strategije koje su u nekim slučajevima naprednije od onih u razvijenim zemljama.
Rezultat je brzi rast kreativnih industrija, koje postaju jednako važne kao turizam i
klasične industrije. Ukoliko bismo se bavili brojkama, postoje određeni podaci da
je kreativna industrija u dobrom zaletu i u Srbiji i da to predstavljeno u procentima
znači da je oko 4% građana Srbije zaposleno u ovoj vrsti industrije i da imaju jako
snažni izvozni potencijal sa preko 25% rasta izvoza godišnje i jedna je od najbrže
rastućih segmenata srpske privrede.
Istorija kulturne industrije je krenula sa svojim razvojem posle Drugog svetskog
rata, kao i većina stvari vezane za kulturu u Evropi. Prvi put je pomenuta 1944.
godine od strane kritičkih teoretičara Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera i
predstavljena je kao kritički rečnik u poglavlju “Industrija kulture: Prosvetiteljstvo
kao masovna obmana” knjige “Dijalektika prosvetiteljstva” koju su izdali te 1944.
godine , u kojoj su predložili da je popularna kultura slična fabrici za proizvodnju
www.inovacijenadelu.rs
 80 81
standardizovanih kulturnih dobara – filmova, radio programa , časopisa, koji se
koriste za manipulaciju masovnog društva u pasivnost. Govorili su da je potrošnja
lakih užitaka popularne kulture, koju su masovni mediji stavili na raspolaganje,
čini ljude poslušnima i zadovoljnima, bez obzira koliko su teške ekonomske
okolnosti. Inherentna opasnost industrije kulture je kultivacija lažnih psiholoških
potreba koje se mogu zadovoljiti samo proizvodima kapitalizma. Tako su Adorno i
Horkhajmer posebno shvatali masovno proizvedene kulture kao opasne za tehnički
i intelektualno teške visoke umetnosti. Suprotno tome, istinske psihološke potrebe
su sloboda, kreativnost i istinska sreća, koje se odnose na raniju demarkaciju
ljudskih potreba, koju je postavio Herbert Markuse. IV DEO
Upoređivajući tadašnje sa sadašnjim mišljenjem o kreativnoj ili kulturnoj industriji,
verujem da nisam jedini koji misli da je kreativna industrija i uopšte mišljenje o njoj
mnogo napredovalo od tada pa sve do danas. Ne dozvoljavajući ljudima kreativnu
slobodu i kreativno izražavanje na bilo koji način pokušali su da nametnu svoja
mišljenja i pravila, ali stvarna sloboda današnjeg čoveka, posebno u današnje POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL

POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL

vreme, je da iskaže ono što ume, da se dokaže svetu na sebi svojstven način i da se
izdvoji kao uspešni pojedinac iz njega.
INOVACIJE NA DELU

Autor: Stefan Gajić

“Razmišljajte kao čovek od akcije, delujte kao čovek od misli“
Henry Bergson

www.inovacijenadelu.rs
 82
POSLOVNI PLAN
Poslovni plan je konkretizacija
poslovne ideje. To je način
prevođenja strasti i misli koji
zaokupljuju preduzetnika,
njegovu dušu i mozak na
konkretan, materijalan oblik.
Biznis plan je prvi susret
preduzetnika sa njegovom
poslovnom idejom.
Istovremeno, to je i način da preduzetnik svoju ideju podeli sa drugima, da im je
objasni i “proda tržištu”. Najkraće rečeno, biznis plan je pisani dokument koji jasno
definiše ciljeve poslovanja i u kratkim crtama prikazuje metode za postizanje cilja.
Ideju uvek treba staviti na papir! Tada ona dobija oblik konkretnosti i obaveznosti!
Poslovni plan je način, metod kako tu ideju treba “stavljati na papir”, da bi bila
jasna i njenom vlasniku (preduzetniku) i pravilno protumačena i objašnjena
drugim licima koja su ili zainteresovana da je finansiraju ili će učestvovati u njenom
INOVACIJE NA DELU
finansiranju (investitori). Kada sve to imamo stavljeno na papir, ne možemo da ga
lako zaboravimo, a možemo i lakše da odlučimo da ta poslovna ideja vredi, radi li
se o pravoj poslovnoj prilici ili ne, i šta je to što nam nedostaje za uspeh.
Zašto pripremati biznis plan?
 Da sebi još više približite ideju. Da pored anatomije ideje (njenih pojedinačnih
elemenata) shvatite i njeno funkcionisanje (način kako da je realizujete). Biznis
plan je vama neophodan da savladate način realizacije ideje, da obezbedite
sve što je potrebno da ideju materijalizujete i konkretizujete.
 Biznis plan vam je potreban da svoju ideju prezentujete onima koji bi
eventualno imali interesa da je finansiraju - investitorima.
Biznis plan je instrument sa kojim vi, odnosno vaša preduzetnička grupa planira
celokupnu preduzetničku aktivnost. Biznis plan morate zamisliti kao jedinstven,
sistematičan koncept koji uključuje sva bitna pitanja uspešnog poslovanja. Bez
obzira da li se poslovni plan sastavlja za određeni proizvod ili uslugu, za poslovnu
jedinicu, ili za veliku korporaciju, poslovna logika je ista. Istina, razlike su u stepenu
obrade pojedinih delova, raznim detaljima. Iako je ista poslovna logika i ista šema,
uvek se mora raditi drugačije, jer se mora poći od konkretnog primera za koji se
priprema poslovni plan.
83
U biznis planu se opisuje i traži odgovor na sledeća pitanja:
 O kojem se poslu radi?
 Kako će taj posao biti obavljen?
 Ko će obaviti posao?
 Gde će se posao obavljati?
 Kada posao mora biti završen?
Ne samo u poslu, već uopšte u životu, postizanje svakog cilja podrazumeva da
znamo kako da ga postignemo - tj. da uradimo neku vrstu biznis-plana.
Koristi za vas od urađenog biznis plana su višestruke:
 Celovito se proveri poslovna zamisao i mogućnosti za njenu realizaciju.
POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL
 Na bazi poslovnog plana i drugi članovi grupe će se uključiti u realizaciju te
se tako i oni osposobljavaju da postanu preduzetnički usmereni.
 Gradi se konsenzus u okviru preduzetničke grupe.
 Pripremaju se dokumenta za sticanje novčanih i drugih sredstava.
 Biznis plan je operativni vodič za poslovanje prilikom realizacije zamisli i
pomaže menadžerima u donošenju odluka.
Znači, biznis plan nije samo izveštaj koji ste pripremili a zatim na njega zaboravili.
To je dokumenat koji vam pomaže da održite pun kapacitet posla.
Izgled vašeg biznis plana važan je kao i informacije koje sadrži. Ukoliko biznis plan
niste dobro organizovali ili ako je prekomplikovan za čitanje, verovatno je da neće
biti dobro prihvaćen od strane onih koji ga čitaju. Loše napisan biznis plan nije
od velike koristi ni vama pri vođenju posla. Trebate uvek imati na umu da biznis
plan pišete prvenstveno radi sebe i svog preduzeća. Stoga, pri pisanju biznis plana
možete potražiti pomoć stručne osobe ili institucije, ali sam proces pisanja biznis
plana ne smete u potpunosti prepustiti nekom drugom. Uostalom, kako neko drugi
može tako dobro poznavati vašu ideju i vaše preduzeće od vas samih? Ukoliko ne
znate sami napisati biznis plan, uvek tražite da učestvujete u njegovom pisanju,
pitajte ono što vam nije jasno, kako bi ga sutra mogli koristiti i dobro prezentovati
sve što je napisano. Ne postoji struktura biznis plana koju treba bezuslovno slediti,
niti postoje dva jednaka biznis plana. Kako će vaš biznis plan biti organizovan zavisi
od tipa posla kojim se bavite i razloga pisanja biznis plana. Ukoliko biznis plan pišete
www.inovacijenadelu.rs
 84
radi dobijanja kredita, sledićete strukturu koju zahteva banka, odnosno investitor.
Pre nego vam damo uobičajnu strukturu biznis plana, evo nekoliko instrukcija o
kojima trebate voditi računa, kada se odlučite pisati biznis plan:
 Svaki biznis plan ima svoj razlog pisanja i on se mora odraziti u načinu na
koji pišete plan; ukoliko je razlog dobijanje kredita, morate imati na umu
određeni tip kredita i određne institucije, kojima ćete se obratiti s planom.
 Plan ne mora biti dugačak i komplikovan, ali mora biti informativan i mora
sadržavati sve bitne informacije o vašoj biznis ideji.
 Biznis plan mora biti pokrenut tržištem, a ne proizvodom/uslugom; to
znači da nije važan proizvod/usluga koji ćete proizvoditi nego da je važno
da li taj proizvod/usluga imaju tržište, na kojem će se prodavati; napravite
vlastito malo istraživanje tržišta kako bi dokazali koje su tržišne mogućnosti
za vašu biznis ideju.
 Mora dobro obrazložiti u čemu je vaše preduzeće drugačije u odnosu na
konkurenciju.
INOVACIJE NA DELU
 Moraju biti predstavljene i dokazane vaše menadžerske sposobnosti i
mogućnosti upravljanja preduzećem; jeste li u mogućnosti sprovesti plan
tako da on bude uspešan?
 Biznis plan je korisno sredstvo za početak i vođenje posla; imajte to na
umu kada pišete plan i ne ponašajte se prema pisanju biznis plana samo
kao prema dužnosti za dobijanje kredita već dobro definišite sve kritične
tačke uspešnosti preduzeća, probleme i rizke sa kojima se susrećete.
 Opišite plan nastupa na tržištu tj. kako ćete prodavati proizvode/usluge i
na koji način ćete doći do kupaca.
 Pokažite vaša predviđanja - kako će izgledati vaše preduzeće za godinu ili
dve; pretpostavke potkrepite brojkama.
 Dodajte dokumente za koje verujete da će vam pomoći u boljoj prezentaciji
biznis ideje.
Predlog sadržaja biznis plana
Sledeći predlog sadržaja biznis plana sadrži sve bitne elemente, koje jedan biznis
plan treba imati. Kao što smo već i naglasili, vaš biznis plan prilagodićete vašim
potrebama i vašem tipu poslovanja.
85
PREDUZEĆE - ovaj deo biznis plana predstavlja poslovnu politiku vašeg preduzeća,
pravila od kojih ne bi smeli odstupiti bez jakih razloga. Poslovna politika daje smer
i pruža stabilnost vašem poslu.
 Opis preduzeća - cilj ovog dela je objasniti čime se bavi vaše preduzeće,
kako ćete poslovati (pravni oblik, vlasništvo, radno vrijeme itd. ) i zašto
mislite da ćete uspeti.
 Proizvod/usluga koju preduzeće nudi - daje odgovor na pitanja šta
prodajete, kakve su koristi od onoga što prodajete, zašto mislite da će ljudi
kupovati baš od vas.
 Tržište (Plan marketinga) - trebate voditi računa o tržištu nabavke i tržištu
prodaje. Oba su jednako važna za uspeh vašeg poslovnog poduhvata.
Tržište nabavke odnosi se na tržište sirovina, poluproizvoda i proizvoda,
potrebnih za vašu delatnost. Gde ćete ih i od koga kupiti? Kolika je cena tih
proizvoda? Koliko je potencijalnih dobavljača tih proizvoda? Kakvi su vaši
odnosi sa dobavljačima? itd. Tržište prodaje se odnosi na ljude koji kupuju
POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL
ili će kupovati od vas. Važno ih je dobro poznavati. Ko su oni? Koliko ih je?
Zašto kupuju od vas, a ne kod konkurencije? Kako pronaći još više kupaca?
Na koji način ćete prodavati i distribuirati vaš proizvod?
 Lokacija preduzeća - gde se nalazi vaše preduzeće? Je li to prava lokacija
za vašu delatnost ( i je li ona dozvoljena na toj lokaciji) ? Koliko je velik vaš
poslovni prostor (je li na iznajmljivanje ili u vašem vlasništvu)?
 Konkurencija - ko su vaši konkurenti? Kakvo je njihovo poslovanje - jesu li
bolji ili lošiji od vas (zbog čega)? Kako ćete im konkurisati?
 Organizacija preduzeća, menadžment - 98% neuspeha malih preduzeća
potiče od slabog menadžmenta. Uzmite to u obzir kada budete planirali
organizaciju vašeg preduzeća (ko su odgovorne osobe i za što je ko
odgovoran, kakvo je njihovo radno iskustvo, kakve su njihove plate,
koristite li neke vanjske usluge i koje - računovodstvo, pravnik i sl.) .
 Zaposleni - koliko ljudi planirate zaposliti, koje struke, gde ćete pronaći
ljude sa tim znanjima, hoćete li ih zaposliti na stalno ili su vam potrebni
samo povremeno, koliko ćete ih plaćati itd. Vodite računa da svako radno
mesto košta. U početku gledajte da zaposlite što manje ljudi, kako biste
troškove sveli na minimum. Ukoliko se posao počne širiti lako je dodatno
zaposliti još ljudi.
 Upotreba i očekivani učinak ulaganja - bez obzira tražite li kredit ili sami
finansirate vaš posao trebate navesti što vam je sve potrebno za početak
www.inovacijenadelu.rs
 86
vašeg posla. U šta ćete morati uložiti novac, ko su dobavljači, kolika je
cena, morate li platiti transport i sl.
FINANSIJSKI PODACI - finansijski podaci mere ispunjenje postavljenih poslovnih
ciljeva. Oni su srce svakog poslovanja jer pomažu njegovoj kontroli.Ukoliko ne
kontrolišete svoje preduzeće, ono će kontrolisati vas! Stoga je vrlo važno dobro
voditi poslovne knjige. U slučaju da to ne možete i ne znate raditi sami, pronađite
stručnog računovođu koji će vam znati objasniti šta se krije iza brojki u poslovnim
izveštajima. Ako mislite da vođenje knjiga nije važno ni potrebno onda nemate ni
dovoljno poslovnog iskustva za početak.
 Izvori kapitala - gde ćete nabaviti novac potreban za početak posla (kredit
¬kakav, gde, vlastita sredstva, pozajmica - od koga, itd.).
 Popis opreme - oprema je imovina s vekom trajanja dužim od jedne godine
(nameštaj za kancelariju, oprema za proizvodnju, vozila, poslovni prostor
i sl.).
 Bilans - predstavlja popis imovine - AKTIVA (dugoročna - oprema i
kratkoročna - novac na računu, potraživanja od kupaca) i obaveza -
INOVACIJE NA DELU
PASIVA (dugoročna - vlastita glavnica, krediti i sl. i kratkoročna - prema
dobavljačima, krediti i sl.) vašeg preduzeća na određeni dan.
 Tačka pokrića (Break-even tačka) - govori koliko proizvoda/usluga morate
prodati da biste poslovali na nuli (bez gubitka i dobitka). Obračunava se
tako što se koristi jednačina: prodaja (prodajna cena*prodata količina)
– varijabilni troškovi (varijabilni troškovi po jedinici*količina proizvoda)-
fiksni troškovi=000.
 Račun dobiti i gubitaka - daje prikaz prihoda i rashoda preduzeća kroz
određeno razdoblje. Na kraju pokazuje da li je preduzeće poslovalo sa
gubitkom (prihodi su manji od rashoda/troškova) ili je ostvarilo dobit
(prihodi su veći od rashoda/troškova).
 Tok novca (Cash flow) - možemo reći da je ovo najvažniji finansijski izveštaj
za mala preduzeća i kada bi se trebali odlučiti za samo jedan finansijski
izveštaj, trebate odabrati tok novca. On vam pokazuje koliko novca treba
vaše preduzeće, za šta i kada treba taj novac, kako (iz kojih izvora) ćete
nabaviti taj novac. On pokazuje moguće probleme u likvidnosti vašeg
preduzeća, koje pravovremenim poslovnim odlukama i potezima možete
sprečiti.
DODATNI ELEMENTI - U dodatne elemente stavićete sve one dokumente, koji
vam mogu pomoći u razumevanju vašeg biznis plana i dobijanju cele slike o vašoj
87
biznis ideji. To su npr. predugovori i ugovori sa vašim sadašnjim i budućim kupcima,
predračuni i/ili (pred)ugovori dobavljačima, fotografije poslovnog prostora,
fabrike, dokumenti o osnivanju preduzeća i vlasničkoj strukturi, licence, fotografije
gotovih proizvoda, biografije ključnih osoba i sl. Osim o sadržaju biznis plana
trebate voditi računa i o njegovom obliku. Sledi nekoliko saveta o tome kako da
uspešno oblikujete svoj biznis plan:
 Neka prvi utisak bude jak i neka uveri čitaoca da vaša ideja ima sve prilike
za uspeh. Naslovna strana i ime preduzeća je ono što će bankar ili investitor
prvo videti. Važno je ostaviti dobar prvi utisak!
 Neka biznis plan bude što kraći, kompaktniji. Važno je da biznis plan
prikazuje istinite informacije, koje se mogu lako proveriti.
 Ne žurite sa pisanjem biznis plana, on je vrlo važan dokument i trebate
se potruditi da ga napravite što bolje možete. Bilo bi dobro dobiti nečije
mišljenje o njemu pre nego ga pokažete bankaru.
POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL
 Napišite dobar sažetak, ne duži od jedne stranice. S tim započnite biznis
plan. Sažetak je često dobar “prodajni” alat za vašu biznis ideju.
 Ukoliko tražite novac, budite precizni koliko novca tražite i za šta, kada
će novac biti vraćen, kako će biti vraćen, pod kojim uslovima želite da
dobijete i vratite sredstva.
 Ne zaboravite zaključak na kraju. U njemu navedite da verujete u uspeh
vašeg poslovnog poduhvata i da će investitori dobiti povraćaj novca.
Naravno, to mora proizilaziti iz vašeg poslovnog plana i svih finansijskih
pokazatelja.
 Možete staviti i napomenu da je poslovni plan tajna i da nijedan deo
poslovnog plana ne može biti korišćen bez vašeg odobrenja.
 Ukoliko plan šaljete poštom, uključite i propratno pismo.
www.inovacijenadelu.rs
 88
BIZNIS CANVAS MODEL
INOVACIJE NA DELU
Biznis model se ponekad poistovećuje sa biznis planom. Biznis model bi trebalo
da bude deo biznis plana. Plan je mnogo detaljniji i on predstavlja strategiju koja
će se koristiti da se implementira biznis model i resursi koji su potrebni uključujući
ljude i kapital kao i detaljne projekcije očekivanih rezultata primene biznis modela.
Biznis modeli su pažljivo ispitani od strane potencijalnih investitora.
Jedan od razloga što investitori ponekad odbijaju da učestvuju u poduhvatu je taj
što su primetili da postoje određeni nedostaci i mane u poslovnom modelu. Biznis
model nije nužno statičan i nešto što se ne menja vremenom. Kako se kompanije
razvijaju i evoluiraju, često se pojave i druge mogućnosti prihoda. Radikalne
promene u poslovnom modelu često su podstaknute od strane aktivnosti
konkurenata koji su ušli na tržište sa različitim, boljim poslovnim modelima na
koje korisnici favorizuju. Biznis model pokazuje kako možete da profitirate od
89
biznisa kojim se bavite. On identifikuje usluge koje vaši potencijalni korisnici cene.
Naravno, biznis kojim se bavite može da ima više od jednog načina za generisanje
prihoda. Ipak, biznis model pojednostavljuje proces zarade fokusirajući se na
najveći generator prihoda.
Ključ svakog uspešnog poduhvata jeste biznis model na kome se on zasniva. Biznis
model zapravo je način na koji organizacija kreira i isporučuje vrednosti i dolazi do
novca. Biznis model treba da odgovori na osnovno pitanje – odakle dolazi novac?
Ukoliko odgovor na ovo pitanje nije potpuno jasan ili ako ne dolazi dovoljno novca
da pokrije troškove i ostavi ti zadovoljavajući nivo profita, onda prosto poslovni
model nije dobar.
Postoje razni alati koji mogu pomoći u razvoju biznis modela. Jedan od njih je
Business Model Canvas – preduzetnički i upravljački alat, koji omogućava da se
poslovni model dizajnira, razvije, opiše, unapredi i testira. Ovo je dinamičan alat
koji omogućava, pa čak i poziva na stalno promišljanje, menjanje i dopunjavanje
sadržaja. Prikladan je za sve kategorije – od potencijalnih preduzetnika, do velikih
direktora. Dovoljno je jednostavan da ga mogu primenjivati svi.
POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL
Logika Canvasa
Na početku modela su klijenti kojima se isporučuje vrednost. Klijenti su svi pojedinci
ili organizacije koji koriste ili plaćaju proizvod. Za svaku grupu klijenata potrebno je
razviti ključne vrednosti koje im se nude. To su paketi vrednosti koje nose proizvodi
ili usluge.
Kanali predstavljaju tačke dodira sa klijentima putem kojih se isporučuju ključne
vrednosti. Odnosi sa klijentima opisuju načine na koje se grade što kvalitetnije
relacije sa ciljnim grupama. Linije prihoda opisuju kako biznis model dolazi do
novca.
Kada se u relaciju dovedu navedeni elementi, potrebno je pozabaviti se analizom
resursa koji su neophodni da bi se uspešno isporučila vrednost koja se nudi. Ključne
aktivnosti odnose se na sve ono u čemu se treba biti zaista dobar. Ključni partneri
su oni ljudi ili organizacije koji mogu da pomognu ili koji biznis modelu donose
neku specifičnu prednost, bilo da je reč o resursima ili o aktivnostima.
Napokon, kada se razume cela infrastruktura poslovnog modela, moći će da se
razumeju i popišu svi troškovi koji iz njega proizilaze.
Kada se ovaj ciklus jednom prođe, postavljene su samo osnove biznis modela,
koji onda može da se menja shodno promenama nekih od parametara. Novi
kanal komunikacije sa klijentima, poput internet prodavnice, otvoriće novu liniju
prihoda i zahtevaće da se bude veoma dobar u aktivnosti upravljanja on-line
www.inovacijenadelu.rs
 90 91
prodavnicom, za šta će verovatno trebati novi zaposleni (resurs), što će uvećati Karakteristike rešenja
i troškove poslovanja. Time se cela ’jednačina’ izmenila i biznis model je doživeo
promene.  Nudi rešenje na novi način.

Elementi Biznis Modela Canvas  Ima bolje performanse.

Canvas se sastoji iz devet gradivnih blokova:  Bolje je prilagođeno ili je prilagodljivo.

1. Klijenti i grupe klijenata  Završava stvari bolje od postojećih rešenja.

 Za koga kreiraš vrednosti?  Ima bolji dizajn.

 Ko su tvoji najznačajniji klijenti?  Niža cena i smanjenje troškova.

 Koje su najznačajnije grupe klijenata?  Ima bolju upotrebnu vrednost.

 Da li su tvoji klijenti malobrojni ili mnogobrojni?  Dostupnije je.

3. Kanali pristupa klijentima

POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL

 Koji su omiljeni i najčešće korišćeni kanali tvojih klijenata?
INOVACIJE NA DELU

 Kako dopireš do njih u ovom trenutku?

 Da li su tvoji kanali komunikacije sa klijentima integrisani?

 Koji su kanali najefikasniji, koji rade najbolje?

 Koji kanali su najjeftiniji za tebe?

 Da li se ritam funkcionisanja tvojih kanala poklapa sa ritmom

 Šta je to specifično kod tvojih klijenata i kako se oni razlikuju od
tvojih klijenata?
drugih?
Tipovi kanala
 Da li se tvoji klijenti nalaze u samo jednoj tržišnoj niši?
 Svesnost – kanali koji ti služe da unaprediš ili kreiraš svest i saznanje
2. Ključne vrednosti
o tvojim proizvodima i uslugama
 Šta je u stvari vrednost koju isporučuješ klijentima?
 Procenjivanje – kanali koji pomažu tvojim klijentima da procene
 Koje to probleme klijenata rešavaš? ključne vrednosti tvoje ponude i koji ti omogućavaju da osluškuješ
signale koji dolaze od klijenata
 Koje kombinacije vrednosti nudiš svakom pojedinačnom tipu
klijenata?  Kupovina – kanali putem kojih klijenti mogu da kupuju proizvode i
usluge iz tvoje ponude
 Koje su potrebe klijenata zadovoljene tvojim rešenjem?
 Distribucija – kanali putem kojih distribuiraš i fizički dostavljaš
proizvode
www.inovacijenadelu.rs
 92 93
 Postprodaja – kanali putem kojih isporučuješ podršku za svoje  U kom odnosu svaka linija prihoda učestvuje u ukupnim
proizvode i usluge nakon obavljene kupovine i putem kojih neguješ prihodima?
zadovoljstvo i lojalnost klijenata
Načini naplate: Jednokratna uplata, pretplata, licenciranje, održavanje,
4. Odnosi sa klijentima iznajmljivanje, naknada za korišćenje, provizije

 Koje tipove odnosa klijenti očekuju da uspostaviš? 6. Ključni resursi

 Koje odnose si već izgradio? Koji su resursi potrebni da bi:

 Koliko te košta uspostavljanje i održavanje odnosa?  isporučio ključne vrednosti koje nudiš?

 Da li su odnosi u skladu sa poslovnim modelom koji želiš da  izgradio i održavao kanale komunikacije sa klijentima?
izgradiš?
 gradio odnose kako želiš ili kako treba?
 Kako u svoje poslovanje možeš da integrišeš odnose koje zahtevaju
ili očekuju klijenti (cenu, format)?  održao nivo prihoda?

Primeri: Tipovi resursa:

POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL

 Asistiranje klijentima prilikom kupovine  Informacije i znanje
INOVACIJE NA DELU

 Odnosi sa stalnim mušterijama  Fizički (prostor, oprema)

 Lični odnos prema klijentima  Intelektualni (patenti, prava svojine, podaci)

 Podrška u rešavanju problema  Ljudski resursi

 Samoposluživanje  Finansijski resursi (novac, kredit)

 Automatizovana usluga 7. Ključne aktivnosti

 Izgradnja odnosa sa zajednicama Šta je to što moraš da uradiš da bi:

5. Linije prihoda
 isporučio ključne vrednosti koje nudiš?
 Odakle dolazi novac?
 izgradio i održavao kanale komunikacije sa klijentima?
 Koje su to stvarne vrednosti za koje su tvoji klijenti spremni da
plate?  gradio odnose kako želiš ili kako treba?

 Šta je to za šta trenutno plaćaju?  održao nivo prihoda?

 Na koji način trenutno plaćaju? Kategorije:

 Kako bi želeli da plate?  Prodaja

www.inovacijenadelu.rs
 94 95
 Proizvodnja  Varijabilni troškovi

 Rešavanje problema  Ekonomija obima

 Umrežavanje BIZNIS PLAN VS BIZNIS MODEL

 Koordiniranje
Biznis plan u potpunosti zavisi
 Razvoj i istraživanje od biznis modela. Poslovni
model objašnjava protok novca
8. Ključni partneri unutar kompanije dok biznis
plan objašnjava strukturu koja bi
 Ko su ključni partneri? trebalo da obuhvati sav protok
novca. Ukoliko promenite svoj
 Ko su ključni dobavljači? poslovni model, moraćete takođe
da promenite i svoj biznis plan.
 Koje ključne resurse pribavljaš od partnera?
Iako čitav biznis plan ne bude
 Koje ključne aktivnosti realizuju partneri?

POSLOVNI PLAN I POSLOVNI MODEL

zahtevao promenu, možda ćete
 Koji su tvoji motivi za uspostavljanje partnerstava? morati da izvršite promene u vidu
osoblja, opreme, lokacije i marketinga. Ove promene takođe mogu da se odraze i
INOVACIJE NA DELU

Tipovi motivacije za uspostavljanje partnerstava na promene u finansijama ili da izazovu neke druge promene.

 Optimizacija i uštede Biznis model predstavlja jasniji i koncizniji način kako biznis funkcioniše.
Menadžment tim bi trebalo da bude u stanju da opiše biznis model u nekoliko
 Smanjivanje ključnih rizika i nesigurnosti poslovanja rečenica. Sve kompanije teže ka tome da ispostave vrednost svojim korisnicima. Što
je veća vrednost koju nude, pogotovo u poređenju sa onim što konkurencija nudi,
 Pribavljanje specifičnih (oskudnih) resursa ili aktivnosti za koje su pre će veći broj korisnika biti naklonjen toj kompaniji. Biznis model predstavlja
potrebna specifična znanja na neki način sredstvo za prenos vrednosti u potencijal uz pomoć kojeg će kao
9. Struktura troškova rezultat doći profit.

 Koje troškove nameće poslovni model koji si postavio?
 Koji su troškovi nabavke ključnih resursa?
 Koji su troškovi ključnih aktivnosti?
 Da li te i koliko koštaju ključna partnerstva?
 Koji su troškovi održavanja kanala i izgradnje odnosa sa klijentima?
Pojmovi u vezi sa troškovima
Biznis plan je u suštini detaljnija verzija poslovnog modela. Biznis plan je
tradicionalno shvaćen kao fizički dokument, iako se ovo gledište vremenom
promenilo jer su biznis planovi migrirali na onlajn platforme. Format biznis plana
veoma mnogo zavisi od konteksta i često su verbalizovani u smislu da putem
prezentacije prezenter pičuje biznis plan pred publikom.  Poslovni modeli bi pre
poprimili oblik bilo jednostavnih verbalnih opisa ili kratke vizuelne prezentacije
koja može biti proizvedena pre biznis plana ili kao deo istog procesa planiranja.
Aleksandar Ostervalder, koautor knjige “Business Model Generation” slaže se sa
ovom vezom i tvrdi da kada ste dizajnirani i osmislili svoj poslovni model, postavili
ste savršenu osnovu za pisanje dobrog biznis plana.

 Fiksni troškovi (plate, rente, kamate) Ukoliko ste na putu izgradnje svog biznisa i kreiranja biznis plana, preporučljivo
je da da se posvetite i izradi optimalnog poslovnog modela kao i izrade vizuelne

www.inovacijenadelu.rs
 96 97
prezentacije. U poslednjih nekoliko godina došlo je značajnijih novina kada je reč
o poslovnim modelima. Poslovni model je, dakle, sasvim drugačiji od biznis plana.
Biznis plan predstavlja jedan veliki cilj sa nizom koraka uz pomoć kojih će se doći do
postizanja tog određenog cilja. Ukoliko ste u ranoj razvoja fazi firme vaši ciljevi bi
možda pre trebalo da budu usmereni najpre ka kreiranju ili poboljšanju poslovnog
modela. Poslovni model je više ideja o tome kako planirate da zaradite novac, dok
biznis plan govori o tome koji su koraci kroz koje se mora proći da bi se ti planovi
ostvarili. U najosnovnijem smislu, poslovni model je metod poslovanja kojim
kompanija može da se održi - to jest, generiše prihode. Poslovni model nabraja
kako kompanija zarađuje novac navodeći gde je postavljena u lancu vrednosti.
Poslovni model je povezan sa poslovnim planom na isti način kao što su rezime
V DEO
ili ideja povezani sa romanom. Biznis plan utvrđuje i definiše tačno šta kompanija
namerava da uradi u budućnosti, uglavnom opisujući detaljno korake koji sumiraju
ciljeve, tržište, proizvode, strategiju, menadžment tim i finansijske projekcije.

Poslovni modeli pretvaraju novu tehnologiju u ekonomsku vrednost. Za neke

startape, određeni poslovni modeli ne mogu se primeniti, tako da novi modeli MODELI FINANSIRANJA
moraju biti osmišljeni. Ne samo da su poslovni modeli važni, već u nekim slučajevima
inovacija ne počiva u proizvodu ili usluzi, već u poslovnom modelu. Biznis plan je

MODELI FINANSIRANJA
više formalni prikaz niza poslovnih ciljeva, razloga zbog kojih se veruje da su oni
INOVACIJE NA DELU

dostižni i planova za postizanje tih ciljeva. U svakom slučaju, dobro je i poželjno bti
upoznat sa tim šta su biznis plan i biznis model kao i na koji način oni mogu biti “Čuvaj se malih troškova. Malo curenje će potopiti veliki brod.”
korisni u procesu realizacije preduzetničke ideje jer je neminovna njihova veza kao Bendžamin Frenklin
i značaj za uspešno poslovanje.

www.inovacijenadelu.rs
www.inovacijenadelu.rs
 98
ULOGA I MODELI FINANSIRANJA PREDUZETNIČKIH PODUHVATA
 ishodi učenja
Nakon izbora poslovne ideje, izbora načina pokretanja biznisa i izbora lokacije
budućeg preduzetničkog poduhvata, postavlja se ključno pitanje: kako finansirati
preduzetnički poduhvat? Nakon čitanja ovoga poglavlja studenti će biti u
mogućnosti da ocene prednosti i nedostatke finansiranja preduzetničkih poduhvata
iz dostupnih formalnih i neformalnih izvora finansiranja.
 Procena neophodnih novčanih sredstava za pokretanje preduzetničkog
poduhvata
Procena potrebnih novčanih sredstava za biznis proizlazi u osnovi iz projekcije
poslova koji se nameravaju obavljati. S obzirom na to da predračun tokova
novčanih sredstava treba da je sadržan već u biznis planu, to će dobar deo ovih
podataka, koji se odnose na finansiranje, biti osnov za izradu finansijskog plana.
Znači, centralni deo biznis plana čini proračun novčanih sredstava potrebnih za
realizaciju operativnih planova. Bez proračuna finansijskih - novčanih sredstava
nijedan ulagač ili kreditor ne bi podržao zahtev za novčana sredstva potrebna
INOVACIJE NA DELU
za biznis. Finansijski proračun u osnovi omogućava, više nego bilo koje drugo
sredstvo, da se dođe do razumne odluke o finansiranju preduzetništva. Novčani
proračun pomaže ulagačima i bankama da dobiju odgovore na pitanja, kao što su:
 Kolika su sredstva potrebna za ulaganje u biznis?
 U kojem roku će sredstva biti vraćena?
 Kakvi se efekti mogu očekivati od biznisa?
Pored procene ukupno potrebnih novčanih sredstava, potrebno je utvrditi i
strukturu novčanih sredstava, to jest kolika su potrebna:
a) stalna - osnovna sredstva i
b) obrtna sredstva.
Ova podela je zasnovana sa stanovišta dužine angažovanja sredstava, to jest da li se
sredstva koriste samo u jednom ciklusu - obrtna sredstva ili u više reprodukcionih
ciklusa - stalna sredstva.
 Izvori finansijskih sredstava
Svakako jedno od najtežih pitanja za preduzetnika je kako najlakše i najpovoljnije
obezbediti potrebna novčana sredstva? Nakon što bude izvršena procena koliko
99
novčanih sredstava je potrebno za finansiranje biznisa, preduzetnik se mora
odlučiti i koji deo predviđenih sredstava će obezbediti iz vlastitih sredstava, a koji
deo od kreditora ili ulagača kao tuđi kapital. Struktura i obim uloženih sredstava
u konkretan biznis zavise, pre svega, od njegovih projektovanih rezultata. Ova
međuzavisnost je jače naglašena kada su u pitanju tuđi izvori, ali je prisutna i
prilikom usmeravanja sopstvenih sredstava.
Kako se ulaganja u biznis najčešće finansiraju sopstvenim i tuđim izvorima,
po pravilu, veću ekonomsku stabilnost daju ulaganja iz sopstvenih izvora. To
je i logično, s obzirom na to da se na tuđa sredstva plaća kamata kao cena za
pozajmljeni kapital. Učešće vlastitih izvora, u ukupnim izvorima ima značaja i
sa gledišta upravljačkih prava u biznisu. U vezi s tim definitivno je zlatno pravilo
finansiranja po kome učešće vlastitih izvora u ukupnim finansijskim izvorima treba
da bude veće od 51%. Zlatno pravilo podrazumeva da se zaduživanje koristi samo
za finansiranje kapitalnih projekata i nije poželjna opcija za finansiranje tekućih
izdataka.
 Interni izvori samofinansiranja
MODELI FINANSIRANJA
Preduzeću koje je uspešno prebrodilo takozvane „dečje bolesti“ i koje posluje više
od tri godine od osnivanja na raspolaganju su brojni interni izvori samofinansiranja.
Finansiranje tekućih i razvojnih aktivnosti iz ostvarene i akumulirane dobiti je
prvenstveni način finansiranja svakodnevnih i razvojnih potreba preduzeća. Interni
izvori finansiranja su oni koje preduzeće stvara u sebi, bilo mobilizacijom osnovnih
sredstava i dugoročnih plasmana, dugoročnim rezervisanjem na teret prihoda,
akumuliranjem dela neto dobitka za sebe, ili pak pokrivanjem efekta revalorizacije
ukupnim prihodom. Prema tome, interni izvori samofinansiranja:
 Amortizacija
 Naplaćena glavnica dugoročnih potraživanja
 Dugoročna rezervisanja na teret prihoda
 Akumulirani neto dobitak
 Efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda
 Eksterni izvori finansiranja
Nemogućnost da se sa internim finansijskim izvorima zadovolje potrebe
reprodukcije biznisa nameće potrebu angažovanja eksternih - tuđih izvora
finansiranja. Njihovo angažovanje se vrši samo u slučajevima kada ta ulaganja
pozitivno utiču na rezultate i razvoj samog biznisa.
www.inovacijenadelu.rs
 100
U vezi s tim potrebno je definisati kriterijume za angažovanje finansijskih sredstava
iz tuđih izvora. Ti kriterijumi se mogu naznačiti kao:
 utvrđivanje optimalnog odnosa između vlastitih i tuđih izvora,
 dokumentaciona osnova angažovanja eksternih - tuđih izvora finansiranja,
 granice korišćenja kreditnih aranžmana,
 oblici eksternih finansijskih izvora i
 provera efekata korišćenja tuđih izvora finansiranja.
Ulaganje tuđih sredstava omogućava povećanje obima poslovanja, smanjenje
troškova po jedinici obima poslovanja i povećanje profita. Proširenje obima posla
- biznisa po ovom osnovu može da se vrši samo do određene gornje granice, na
kojoj se ostvaruje prirast dobiti - profita u odnosu na prirast troškova, uslovljenih
angažovanjem tuđih finansijskih izvora. Ta granica određuje i učešće tuđih -
eksternih u ukupnim finansijskim izvorima.
Pri podnošenju zahteva za angažovanje tuđih izvora zajmodavcu se podnosi
INOVACIJE NA DELU
određena dokumentacija. Na osnovu nje podnosilac zahteva pruža dokaz
zajmodavcu da će pozajmljeni kapital biti vraćen pod određenim uslovima. Taj
kreditni zahtev sadrži, po pravilu, sledeće:
 podatke o iznosima traženog kredita i dinamici korišćenja sredstava,
 podatke o raspoloživim potencijalima firme,
 podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha,
 podatke o stepenu likvidnosti i solventnosti u proteklom periodu,
 podatke o nivou poslovnog uspeha,
 projekciju gotovinskih tokova (cash flow projection) odnosno profitabilnosti
projekta.
Kreditni aranžmani pribavljaju se potrebnim sredstvima pod uslovima koji iz tih
ulaganja proizlaze. A ti rezultati zavise, pored ostalog, od: roka otplate kredita,
visine kamate na kreditna sredstva, kolaterala, nivoa profitabilnosti i mogućnosti
otplate.
101
 Modeli i forme finansijske podrške preduzetničkim poduhvatima u
novoformiranim preduzećima
Postoji nekoliko načina pokretanja biznisa u formi novoformiranog preduzeća.
Takozvani start-ap biznisi (start up, novi biznis, novoosnovano preduzeće) ili
novoformirana preduzeća koja kreću od nule, kupljena preduzeća u procesu
privatizacije državnog kapitala, pri čemu je moguće spin of (spin off, izdvajanje,
odvajanje) privatizacijom kupiti samo deo privrednog sistema ili celo preduzeće,
akvizicije i merdžeri, franšizni poslovi gde se kupuje razrađeni biznis po principu
„ključ u bravu“. Bez obzira na to o kojem načinu pokretanja poslovne aktivnosti je
reč, ukoliko se radi o mikro i malim preduzećima, biće neophodno za investiciona
ulaganja i početna obrtna sredstva kombinovati vlastita i pozajmljena finansijska
sredstva. U tom slučaju jak bankarski sektor, ali i postojanje šema investitora
rizičnog kapitala i garancija moraju da obezbede pristup početnom kapitalu za
takozvano start-ap preduzeće.
Glavni princip za investitora koji ulaže u tuđe poslovne poduhvate je obećavajuća
poslovna ideja formalno predstavljena u formi biznis plana, brz povrat uloženog
kapitala i sigurnost povrata novca, uz zaradu koja premašuje sigurne marže dobiti
MODELI FINANSIRANJA
koje je moguće ostvariti čuvajući novac u bankama. Istim principima treba da se
rukovode potencijalni preduzetnici koji žele da ulože vlastita sredstva za pokretanje
biznisa. Moraju da ubede sebe, ali i investitore da će njihove poslovne aktivnosti
ostvarivati profit koji će u budućnosti obezbediti opstanak i napredak biznisa.
Za preduzeća koja tek treba da budu formirana, potencijalni izvori finansiranja su:
 porodica i prijatelji,
 mikrokreditne organizacije,
 javni fondovi ili državne razvojne banke uz garanciju kreditno-garantnih
fondova,
 velika preduzeća na bazi javno-privatnog ili privatno-privatnog partnerstva
i kooperacije,
 fondovi rizičnog kapitala,
 „anđeli“ investitori i
 crowdfunding.
Start-ap kapital za početak poslovanja od nule može se nabaviti i od javnih fondova ili
državne razvojne banke uz garanciju kreditno-garantnih fondova. Takvih primera ima
veliki broj u razvijenim zemljama sveta. Poslovna ideja se evaluira od strane evaluacionih
www.inovacijenadelu.rs
 102
komiteta koji prema unapred definisanim prioritetnim kriterijumima nude mogućnost
finansiranja početnog kapitala za formalno otpočinjanje biznisa. Istovremeno, kreditno-
garantni fondovi obezbeđuju kolateral kod komercijalnih banaka ili mikrokreditnih
institucija kod kojih potencijalni preduzetnik aplicira za početni kapital. Kada preduzeće
počne sa poslovanjem prolazi nekoliko faza u svom životnom ciklusu i stiče mogućnost
da dođe do dodatnog kapitala generalno sa dve strane:
 sa strane akcijskog kapitala i
 sa dugovne strane.
Modele i forme finansijske podrške mikro i malih preduzeća koja su prebrodila
„dečje bolesti“ poslovanja i počela da se razvijaju predstavićemo i klasifikovaćemo
u narednim redovima.
Kako mikro i malo preduzeće raste, dobija pristup posrednicima, to jest
organizacijama i institucijama koje se bave finansiranjem, pozajmljivanjem novca
i investiranjem kapitala. Otvaraju se mogućnosti pristupu takozvanim fondovima
rizičnog kapitala sa aspekta ulaska tuđeg kapitala u biznis kroz menjanje vlasničke
strukture, kao i sa dugovne strane, otvaraju se mogućnosti zaduživanja kod
INOVACIJE NA DELU
komercijalnih ili specijalizovanih banaka.
Rizični kapital, kao i trgovački kredit (business to business) kao način finansiranja
mikro i malih preduzeća u ranoj fazi postojanja, tipično se javljaju nakon što su
proizvod ili usluga uspešno testirani na tržištu i ako imaju potencijal za dalju
proizvodnu i marketinšku eksploataciju. Tek nakon te faze, ako prežive, preduzeća
dalje dobijaju lakši pristup tržištu kapitala i kredita. Ako žele dalje da pomeraju
granice rasta i razvoja, mogućnost dokapitalizacije se javlja ulaskom na berze preko
kojih se emisijom akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti, uz ili bez gubitka
dela vlasničkog udela stiže do neophodnih novčanih sredstava za dalji rast i razvoj.
 Anđeosko finansiranje
Za već formirano mikro ili malo preduzeće, na početku ciklusa rasta, finansiranje
zavisi prvenstveno od inicijalne imovine preduzeća (equity) i spoljnih investitora
kroz, na primer takozvano anđeosko finansiranje. Unutrašnje finansiranje ili imovina
se definiše kao fondovi koje obezbedi osnivač ili osnivači biznisa (partneri, ortaci,
prijatelji, rođaci) isključivo za pokretanje biznisa, dok je anđeosko finansiranje
neformalno, bez posrednika direktno finansiranje gde „anđeli“, koji su po pravilu
bogati pojedinci, direktno investiraju u mala preduzeća kroz ugovor o osnivanju i
uzimanje dela vlasništva preduzeća, ali bez upravljačke uloge. Generalnogovoreći, ovi
investitori su strpljiviji od ‘venture’ kapitalista, koji često žele deset puta veći povrat
investicije u manje od petgodina. Vrlo često „anđeli“ rade kao male investicione
grupe unutar kojih ukrupnjavaju svoj kapital i koordinišu investicione odluke, te uz
103
pomoć advokata i računovođa sklapaju ugovore i investiraju u mala preduzeća.
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji veliki broj ovakvih klubova investitora.
Te grupe se sastaju na mesečnoj osnovi, nekada i sedmičnoj, kako bi dale priliku
vlasnicima nastajućih preduzeća da predstave svoje poslovne ideje i namere.
Postoji nekoliko različitih vrsta „anđela“ investitora:
 Penzionisani investitori - Ova vrsta investitora dolazi iz reda senior
menadžmenta velikih kompanija i mogu da budu zainteresovani da
doprinesu novim preduzećima na istom nivou. Koriste svoje otpremnine
ranijeg penzionisanja ili penzione fondove da investiraju.
 Investitori dodatne vrednosti - To su investitori početnog kapitala koji
generalno ostaju u pozadini, ali su veoma aktivni ako nastanu problemi.
 Profesionalni anđeli. Ovi ulagači dolaze iz tradicionalnih profesija -
advokati, doktori i računovođe. Normalno, vrlo pažljivo istražuju druge
partnere pre investiranja i namera im je da investiraju u kompanije čiji su
proizvodi ili usluge iz njihovih profesija. Generalno nisu zainteresovani da
budu uključeni u biznis.
MODELI FINANSIRANJA
 Menadžeri ulagači - Ovi ulagači mogu biti na raspolaganju zbog korporativnih
rezanja organizacionih struktura (downsizing). Zainteresovani su da
doprinesu aktivnom menadžmentu svojim veštinama. U krajnjem efektu,
njihovo investiranje se može posmatrati kao kupovina njihovog posljednjeg
posla na kojem su radili. Ako su preduzeća „kratka” sa menadžerima,
ovakvi investitori su veoma vredni.
 Investitori preduzetnici - Ovo je kategorija klasičnih anđela investitora koji
su uspešni preduzetnici i koji žele da reinvestiraju svoj profit u raznovrsne
kompanije. Oni pretenduju da budu najveća i najaktivnija grupa „anđela”.
 Porodični investitori - Socijalno odgovorni investitori - Socijalno svesni
investitori nameravaju da budu investitori koji neguju vrednosti i čije
vrednosti su u skladu sa kompanijom u koju ulažu. Ova vrsta investitora
je pažljiva prilikom evaluiranja vlastitih ulaganja. Na primer, ova vrsta
investitora može da koristi osiguranje za proizvode i usluge koji su
prijateljski prema okruženju.
 Ova vrsta investitora prezentuje skup porodica koje vrše selektivna
investiranja. Obično, postoji jedna osoba koja predstavlja porodice u čije
ime pregovara o investiranju.
 Investitor posrednik - Mnoga start-ap preduzeća imaju potrebu za
www.inovacijenadelu.rs
 104
opremom i uslugama koje moraju da kupe na tržištu iz kapitala koji zarade.
Preduzeća mogu biti u mogućnosti da posredno nabave neophodnu
opremu kroz razmenu imovine za dobra i usluge.
Fondovi rizičnog kapitala
Poslovni poduhvati mogu proizaći iz brilijantnih ideja ili mukotrpnog istraživačkog
rada u improvizovanim uslovima, od strane pojedinaca koji imaju znanje, viziju i
spremnost za rizik. Mnoge multinacionalne korporacije su započele na takav način,
i to uglavnom iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Za takve ili
slične poslovne ideje iz oblasti naprednih i obećavajućih i neistraženih tehnologija,
koje mogu da ostvare potencijalno brzi rast, mogući izvor početnog kapitala su
fondovi rizičnog kapitala.
Rizični kapital (venture capital) se odnosi na fondove investirane u nova ili
visokorizična preduzeća, obično u zamenu za vlasnički udio.
Formalni rizični kapital predstavlja kapital mobilisan od penzionih fondova,
osiguravajućih društava, korporacija, finansijskih institucija, akademskih institucija,
pojedinaca i drugih firmi rizičnog kapitala, koji upravlja tim kapitalom i investiraju
INOVACIJE NA DELU
preduzeća koja ne kotiraju na berzi u ograničenom periodu, kako bi ostvarili profit
za sebe, investitore i preduzetnike. Postoji nekoliko vrsta formalnog rizičnog
kapitala:
 državni rizični kapital (vladu, obično je jedini investitor),
 finansijski rizični kapital (investitori su banke i druge finansijske institucije),
 korporativni rizični kapital (nefinansijske korporacije su investitori) i
 partnerski rizični (partnerstvo između tzv. institucionalnih investitora i
preduzeća rizičnog kapitala).
 Definisanje koncepta fondova rizičnog kapitala
Rizični kapital (venture capital) predstavlja finansijska sredstva, obično u obliku
kapitala i menadžmenta znanja, koje ulažu pojedinci i institucije, koja ne kotiraju
na berzi i imaju veliki potencijal za rast. Rizični kapital definiše se kao eksterni
kapital, obično u obliku akcijskog (vlasničkog) kapitala, uloženog u visokorizične
nove kompanije i nove tehnologije, koje nude mogućnost dobitka kao nadoknade
za visoke rizike koji su uključeni u takve investicije. Oni posebnu pažnju obraćaju
na ulaganja u mala i srednja preduzeća koja su na početku svog razvoja i koja nisu
opterećena velikim brojem zaposlenih. Domaći zakon ne pravi razliku između
Private Equity fondova i Venture Capital fondova. Međutim, treba naglasiti da je
105
Private Equity fond širi pojam od fonda rizičnog kapitala. Fond rizičnog kapitala se,
u pravilu, odnosi na finansiranje preduzeća u ranoj fazi razvoja, dok Private Equity
fond obuhvata rizični kapital i dodatno preuzimanje.
Prema Evropskoj asocijaciji fondova rizičnog kapitala postoje sledeće vrste
finansiranja iz fondova rizičnog kapitala:
 Seed ili semensko ulaganje,
 Start-up ili početno ulaganje i
 Later stage venture ili ulaganje u razvoj preduzeća.
Seed (semensko) finansiranje - Ova vrsta finansiranja pomaže preduzetnicima u
fazi zasnivanja projekta. Sredstva se obično daju za male projekte, u ranoj fazi
njihovog razvoja, pre nego što je napravljena konačna forma ili bilo kakav plan za
buduće proširenje projekta. Ideja je da se pomogne početak jednog projekta, koji
bi se u budućnosti mogao uspešno realizovati.
Start-up ili početno finansiranje - Ovo finansiranje je namenjeno za razvoj proizvoda
MODELI FINANSIRANJA
i početne marketing aktivnosti. Preduzeće može da bude u procesu uspostavljanja
ili može da postoji kraći period, ali još nije počelo da komercijalno prodaje svoje
proizvode. To je zato što su za takva preduzeća karakteristični manji iznosi početnog
ulaganja, veći rizici i veći potencijalni povrat od investiranja.
Later stage venture ili razvojno finansiranje - Ovo finansiranje je namenjeno
proširenju poslovanja, odnosno za razvoj preduzeća. Ovim vidom finansiranja
su obično podržana preduzeća koja su se već u ranijim fazama finansirala preko
fondova rizičnog kapitala. Pošto fondovi rizičnog kapitala ulažu u početna
preduzeća, u kasnijim fazama razvoja sredstva iz ovih fondova mogu dobiti samo
preduzeća koja su se već finansirala iz ovog izvora.
 Pristup rizičnom kapitalu na zapadnom Balkanu
Mnoge zemlje u tranziciji su bile socijalističke zemlje s centralnoplanskom
privredom. Novo preduzetničko društvo koje tek treba da se izgradi u tim
zemljama trebalo bi da bude asocijacija ljudi sa izraženom individualnošću i
različitim potrebama, s različitim pravima i obavezama. Da bi se stvorili uslovi
za poslovanje fondova rizičnog kapitala, potrebno je proći višeslojne promjene,
od restrukturiranja proizvodnih i političkih odnosa do promena u dominantnom
sistemu vrednosti .
Tržišta kapitala na području jugoistočne Evrope, u poslednje vreme, postaju
www.inovacijenadelu.rs
 106
sve značajnija. Međutim, potrebno je još mnogo toga da se uradi kako bi bili
obezbeđeni povoljniji uslovi za normalno funkcionisanje tržišta kapitala. Ovo se
posebno odnosi na zemlje zapadnog Balkana.
 Krediti
Istraživanja su pokazala da su banke glavni izvor eksternih finansija u velikom
broju zemalja. Kao alternativa finansiranju iz vlasničkog kapitala je finansiranje iz
bankarskih pozajmica i lizinga. Banke će interesovati sigurnost povrata novca, vreme
za koje će preduzeće vratiti pozajmicu i kamatna stopa, to jest zarada koju će banka
ostvariti. Zbog toga preduzetnici moraju da ubede bankare dobrim biznis planom
i finansijskom projekcijom da će ulaganje u njihov biznis biti sigurno i profitabilno,
što nije nimalo jednostavno. Iako se tvrdi u većini radova da banke uglavnom ne
podržavaju start-up preduzeća kreditima ili to rade vrlo oprezno, banke su ipak
spremne da pozajmljuju i start-up biznisima sa obećavajućim izgledima za rast iako
takva preduzeća imaju ukupni racio dugovanja.
U najrazvijenijoj ekonomiji na svetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde
se preduzetništvu poklanja izuzetna pažnja, kreditno tržište je postalo još
konkurentnije tokom poslednje decenije, što se ogleda nastankom velikog
INOVACIJE NA DELU
nacionalnog tržišta kreditnih linija i kreditnih kartica i ulaskom velikih regionalnih
banaka na lokalna tržišta. Generalno posmatrajući, komercijalne banke uglavnom
mogu da ponude kratkoročne pozajmice malim biznisima radije nego dugoročne
kredite.
Preduzetnici na raspolaganju stoji veliki broj raznih oblika kredita, koje nećemo
detaljno elaborirati, već ćemo ih samo nabrojati:
 kontokorentni krediti,
 kreditne linije,
 revolving krediti,
 lombardni krediti,
 akceptni krediti,
 rambursni krediti,
 avalni (garancijski) krediti,
 vinkulacioni krediti,
 hipotekarni krediti,
107
 investicioni krediti,
 prodate obveznice i komercijalni zapisi.
Posebna vrsta finansijskih institucija koje rade sa preduzetnicima su mikrokreditne
organizacije. One igraju značajnu ulogu u finansiranju start-ap preduzeća, najviše
preduzetničkih samostalnih delatnosti. Iako su u suštini njihove pozajmice
relativno skupe zbog visokih kamatnih stopa i kratkih rokova otplate, zbog
jednostavnosti apliciranja i kratkog roka dobijanja kredita, veoma su popularni
među preduzetnicima.
Trgovački krediti su krediti koje dobavljač daje svom klijentu u takozvanim biznis-
tu-biznis (business-to-business, posao za posao) odnosima. Umesto da promptno
plaćaju prodavcima kupljene proizvode ili usluge, preduzeća dobijaju mogućnost
odgode plaćanja u kraćem roku, na primer do 90 dana što je ekvivalentno dobijanju
kratkoročnog kredita. Upotreba ovih kredita zavisi od finansijskog stanja kod
dobavljača, dužine otplatnog perioda i pristupa bankarskim zajmovima.
Okvirni krediti (overdrafts loan)su vrlo čest izvor finansiranja. Generalno
posmatrano, okvirni krediti omogućavaju kratkoročno zaduživanje koje može biti
MODELI FINANSIRANJA
korišćeno u vrlo kratkom roku sa ili bez najave da će se koristiti odobreni kreditni
iznos do limita dogovorenog između banke i komitenta. Iako su znatno skuplji od
bankarskih kredita, vrlo često su preferirani od strane preduzeća, jer su poprilično
fleksibilni.
 Lizing
Za razliku od bankarskih kredita,lizing (leasing) je jednostavan način dolaska do
imovine bez gotovinskih uplata, podizanja kredita ili drugih formi finansiranja. Lizing
uključuje takozvani lease ugovor, na primer ugovor između vlasnika nekretnine,
the „lessora – davaoca lizinga“ i korisnika nekretnine, the „lesseeja - zakupca“, koji
od vlasnika nekretnine prenosi pravo da koristi nekretninu ugovoreni period za
ugovoreni iznos.
Postoje dva osnovna oblika lizinga, a to su:
 finansijski lizing i
 poslovni (operativni) lizing.
Finansijski lizing je oblik finansiranja koji podrazumeva znatno prebacivanje svih
vrsta rizika i koristi koji su povezani s vlasništvom nad zakupljenim sredstvom
od zakupodavca na zakupca. Potpisivanjem ugovora i isporukom zakupljenog
sredstva, zakupodavac prenosi ekonomsko vlasništvo nad zakupljenim sredstvom,
dok se pravno vlasništvo prenosi tek nakon isteka ugovora o lizingu, nakon uplate
www.inovacijenadelu.rs
 108
poslednje rate. U finansijskom lizingu zakupac koristi zakupljeno sredstvo veći deo
veka trajanja sredstva, kao i u slučaju sa zajmovima.
Poslovni (operativni) lizing je vrsta lizinga u kojem svi rizici i koristi koji se odnose
na vlasništvo nad zakupljenim sredstvom ostaju kod zakupodavca. U ovom slučaju
zakupodavac zadržava ekonomsko i pravno vlasništvo nad zakupljenim sredstvom,
dok zakupac ima samo pravo korišćenja. Nakon isteka ugovora, zakupljeno sredstvo
se vraća zakupodavcu. Kod poslovnog lizinga zakupac koristi zakupljeno sredstvo
kraće nego što je vek trajanja sredstva.
Lizing kao način finansiranja nabavke opreme je veoma koristan ne samo finansijski
instrument , već i sveobuhvatni poslovno-savetodavni instrument, jer cena zakupa,
odnosno naknada za zakup obuhvata: amortizaciju opreme, kamatu na sredstva
data u zakup, troškove servisiranja, održavanja i zamene dotrajalih delova opreme,
troškove osiguranja opreme kod korisnika lizinga ako korisnik opreme ne vrši sam
osiguranje i time plaća troškove osiguranja, troškove prouzrokovane pripremanjem
i zaključivanjem ugovora o lizingu, troškove obuke kadrova korisnika lizinga za
rukovanje opremom, a ako se korisniku lizinga prenose znanja i iskustva (know
how) iz oblasti tehnike i tehnologije, uz prenos tehničke dokumentacije, naknada
za te usluge se ugovora posebno, takođe ugovorom o lizingu, ali ta naknada
INOVACIJE NA DELU
nije sastavni deo cene zakupa, već je odvojena od te cene i plaća se, po pravilu,
odjednom.
 Faktoring
U velikom broju razvijenih zemalja sveta i zemalja u razvoju faktoring postaje rastući
izvor finansiranja velikih korporacija i malih i srednjih preduzeća. Faktoring, takođe
poznat kao finansiranje potraživanja, je popularna forma dolaska do kapitala.
Faktorisanje je prodaja (cesija) kratkoročnih potraživanja od kupaca faktoru ili
faktoring firmi. U najelementarnijem smislu suština faktoringa svodi se na to da
preduzeće proda svoja kratkoročna potraživanja odmah nakon fakturisanja u
celosti ili delimično faktoring firmi i nakon toga može odmah ili naknadno dobiti
potrebnu gotovinu.
Ova vrsta finansiranja nije podesna za sva preduzeća, već za ona koja imaju veliki
obim potraživanja. Faktoring je tip finansiranja u kojem preduzeća prodaju svoja
visokovredna potraživanja sa popustom pre isteka roka naplate potraživanja i za to
dobijaju automatski gotovinu. Faktoring nije kredit i ne zahteva dodatna zaduženja
na strani bilansa stanja preduzeća, mada obezbeđuje radni kapital finansiranjem.
Faktoring posebno može da bude koristan izvor finansiranja u zemljama sa slabim
sudskim izvršenjima i nesavršenom evidencijom potraživanja.
Velika prednost faktoringa je što se proizvodi prodaju direktno kupcu, gde preduzeće
109
prodavac daje trgovački kredit, a istovremeno se naplaćuje takvo potraživanje od
faktoring firme i stiže do neophodne gotovine koja je bila vezana u potraživanjima.
Ugovorom o faktoringu, faktoring firma se može obavezati da prihvata:
 cesiju potraživanja svoga komitenta na faktoring firmu, pri čemu faktoring
firma isplaćuje cedirana potraživanja komitentu uz diskont;
 naplatu potraživanja komitenta u svoje ime i za njegov račun uz odobrenja
kredita komitentu;
 ispitivanje kreditnog boniteta kupaca komitenta;
 marketing istraživanja za račun komitenta;
 vođenje knjigovodstva komitenta.
Faktoring se često koristi u srednje razvijenim zemljama, ali manje nego u
razvijenim zemljama. Generalno posmatrajući, krediti i lizing se najviše koriste kao
izvori eksternog finansiranja, dok faktoring još traži svoje mesto kao alternativni
MODELI FINANSIRANJA
izvor finansiranja.
 Mezanin finansiranje
Mezanin (Mezzanine) finansiranje je u osnovi dužnički kapital koji daje pozajmljivaču
pravo da konvertuje dug u vlasništvo ili udeo u vlasničkom kapitalu ukoliko kredit
nije vraćen na vreme i u punom iznosu. Kao hibridna forma kapitala, mezanin
dug je smešten između glavnog duga i vlasničkog kapitala u strukturi i koristi se
uvek kada postoji finansijski gap između duga i imovine. Ovaj izvor finansiranja
je značajan komplementarni izvor finansiranja za preduzeća. Iako je upotreba
mezanin finansijskih instrumenata odskora u ekspanziji, još je njihova upotreba
skromna u odnosu na normalno finansiranje kreditima.
Kompanije zrele za ovaj tip finansiranja su preduzeća sa konzistentnim prilivom
i odlivom gotovine, sa diverzifikovanom bazom kupaca, sa portfoliom proizvoda
diverzifikovanih prema prioritetnoj strukturi, na tržišnoj i/ili tehnološkoj ivici,
iskusnim menadžment timom i dobro kapitalizovanim bilansom stanja.
 Uloga berze u finansiranju
Preduzeća u tržišnoj ekonomiji prodajom proizvoda i usluga i naplatom
potraživanja, ukoliko ti iznosi pokriju ukupne troškove, ostvaruju dobit, iz koje je
moguće finansirati dalji rast i razvoj preduzeća. Ali, nisu sva preduzeća u jednakoj
mogućnosti da pristupaju različitim izvorima kapitala iz raspoloživih finansijskih
sredstava.
www.inovacijenadelu.rs
 110
Faktori koji utiču na mogućnost zaduživanja preduzeća su veličina preduzeća, kreditna
istorija, odnos između kapitala i duga, atraktivnost proizvodno-uslužnog asortimana,
organizaciono-pravna forma preduzeća.Najčešći način registrovanja novonastalih
mikro i malih preduzeća je u formi društava sa ograničenom odgovornošću. Ovaj način
registracije je pogodan iz razloga što je brži, jednostavniji i jeftiniji od registrovanja
akcionarskog društva. Članovi društva ograničene odgovornosti odgovaraju ograničeno,
do iznosa uloga, za obaveze društva. Međutim, kao takvo, preduzeće nema pristup
svežem novčanom kapitalu, koji bi mogao u određenim vremenskim razmacima sticati
preko berze hartija od vrednosti, i to sa aspekta dužničkog zaduživanja i promene
vlasničkog udela, to jest zaduživanjem preko vlastitog kapitala.
Prvi preduslov da se do kapitala dođe preko berze je promena pravnog statusa preduzeća,
iz društva ograničene odgovornosti (d.o.o.) u akcionarsko društvo (a.d.). Drugi preduslov
je da preduzeće zadovolji precizne i zahtevne kriterijume za kotizaciju na berzi hartija od
vrednosti, to jest da bude član berze, što povlači za sobom prava i obaveze.
111
Akcionarski kapital je podeljen na određeni broj akcija (sa nominalnim iznosom)
koje su uplatili akcionari kapitala, s tim da je karakteristično za emitente akcija
da samo u svom početnom razvoju prodaju akcije po nominalnoj vrednosti.
Najpoznatiji tip akcija su svakako obične akcije, čijim izdavanjem emitent dolazi
do sredstava za finansiranje poslovanja, dok kupci postaju novi suvlasnici firme.
Pošto investitori prihvataju rizik poslovanja emitenta, dobijaju pravo da učestvuju
u deobi dobiti, što se isplaćuje u obliku dividende, s tim da isplata dividende ne
predstavlja prioritetnu obavezu za preduzeće kao isplata kamate na emitovane
instrumente duga. Razvijena tržišna privreda i razvijeno tržište kapitala u
nacionalnim ekonomijama uticali su na pojavu različitih oblika akcija. Najviše je
prisutna sledeća podela akcija:
 akcije na ime,
 akcije na donosioca,

Kao član berze hartija od vrednosti preduzeće generalno može doći do sredstava  obične (redovne) akcije,
pozajmicom od banke (bez obzira na formu preduzeća, sva preduzeća mogu
aplicirati za bankarske kredite, s tim da a.d. koja kotiraju na berzi imaju mnogo  akcije sa nominalnom vrednošću,

MODELI FINANSIRANJA
veće šanse za dobijanje povoljnijih kredita), emitovanjem akcija i obveznica.
INOVACIJE NA DELU

 akcije bez nominalne vrednosti,

Kada se govori o dugoročnim izvorima finansiranja preduzeća, u obzir se uzimaju  akcije sa garantovanom dividendom,
dva izvora, akcijski kapital, koji odražava sopstvena sredstva i dug, koji odražava
pozajmljena sredstva. Takođe, preduzećima su na raspolaganju i kratkoročni  akcije bez garantovane dividende,
izvori finansiranja u formi hartija od vrednosti, koje ćemo ukratko predstaviti, s
ciljem elaboriranja različitih mogućnosti finansijskih tržišta i berze u prikupljanju  konvertibilne akcije,
novčanih sredstava za preduzeća uopšte.
 akcije sa odgođenim plaćanjem dividende,
 Finansiranje emisijom akcija
 otvorene i zatvorene akcije,
Prodajom akcija, preduzeće (akcionarsko društvo - a.d.) stiče sopstveni kapital kao
trajni izvor finansiranja inicijalnom javnom ponudom (IPO - Initial Public Offer).  akcije sa većim brojem glasova,

Primarna emisija akcija (IPO), u pravnom smislu, predstavlja pretvaranje određene
kompanije u otvoreno (javno) akcionarsko društvo. Vlasnici putem mehanizma
finansijskog tržišta pribavljaju neophodna finansijska sredstva, a između emitenta
i investitora dolazi do razmene vlasništva kompanije za određeni novac koji se
pretvara u njen kapital.
Akcionarski kapital predstavlja sastavni deo akcionarskog društva i on se uplaćuje
od strane vlasnika kapitala (akcionara). Suštinu akcionarstva treba da posmatramo
sa dva stanovišta: sa jednog aspekta akcije odražavaju vlasničke odnose, a sa
drugog predstavljaju finansijski instrument kojim se prikuplja kapital za finansiranje
poslovnih aktivnosti emitenta.
 akcije bez prava glasa,
 osnivačke akcije i akcije naredne emisije.
Tržište hartija od vrednosti kojima kompanije i države prikupljaju kapital naziva se
primarno ili emisiono tržište (PrimaryCapitalMarket) i ono se značajno razlikuje od
sekundarnog tržišta iako su oba međusobno čvrsto integrisana. Putem primarnog
tržišta plasiraju se dugoročne hartije do vrednosti subjekata sa velikim vrednostima
transakcija i značajnim rizikom, dok se na sekundarnom tržištu tim emitovanim
hartijama od vrednosti stalno trguje.
Nakon prve emisije akcija, akcije će imati svoju tržišnu vrednost koja po pravilu,
www.inovacijenadelu.rs
 112
u slučaju privrednog prosperiteta i dobrog poslovanja emitenta, akcionarima
garantuje rast cena akcije i njihove vrednosti iznad nominalne vrednosti. Stoga,
već etablirana preduzeća na berzi daljim emisijama akcija mogu pribaviti dodatni
kapital namenjen ekspanziji preduzeća, u zamenu za smanjenje vlasničkog udela
za procenat emitovanih akcija.
Preko berze emisijom preferencijalnih (prioritetnih) akcija može se doći do dodatnih
izvora kapitala. Radi se o hibridnim hartijama od vrednosti jer imaju karakteristike
poverilačkih i vlasničkih hartija. Sam naziv upućuje na to da se radi o prioritetnim
akcionarima, a koji imaju preče pravo na dividendu i učešće u likvidacionoj masi
ukoliko dođe do likvidacije preduzeća. Prioritetne akcije imaju određene sličnosti
i sa obveznicama (instrumentom dugoročnog duga), ali obaveza isplate dividende
nije zakonska, pa se iz tog razloga preduzeće ne može odvesti u stečaj kao u slučaju
neplaćanja kamate na obveznicu. Međutim, prioritetni akcionari su ipak zaštićeni
kroz emisiju kumulativnih akcija, što podrazumeva da se zaostale dividende moraju
isplatiti pre bilo koje isplate dividendi običnim akcionarima. S obzirom na to da
su sličnog rizika kao i obveznice, većina preduzeća radije izdaje obveznice nego
preferencijalne akcije.
Za mala i srednja preduzeća treba da budu ključne te naredne emisije hartija
INOVACIJE NA DELU
od vrednosti kojima treba da budu obezbeđena jeftina finansijska sredstva za
finansiranje budućih projekata. Samoinicijalna ponuda akcija (IPO) treba da im
predstavlja svojevrsnu ulaznicu u sferu većih mogućnosti eksternog finansiranja
kojima će smanjiti zavisnost od konzervativnog bankarstva i pojeftiniti pozajmljeni
kapital, a istovremeno omogućiti i pozajmljivanje na međunarodnim finansijskim
tržištima kroz emisiju hartija od vrednosti na inostranim tržištima.
 Finansiranje emisijom obveznica (dugom) i kratkoročnim hartijama od
vrednosti
Obveznice kao hartije od vrednosti često se identifikuju kao instrumenti duga.
Međutim, instrument duga nije samo obveznica, već su to i note, bondovi,
debenture, promisorne note, zapisi, certifikati. Obveznice su samo jedan od
instrumenata duga, ali istovremeno i najznačajnija dužnička hartija od vrednosti.
Obveznica je poverilačka hartija od vrednosti kojom se potvrđuje da je poverilac
(investitor) platio dužničku (emitentnu) protiv vrednost obveznice i da će emitent
isplatiti poveriocu kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi u ugovorenim rokovima i
platiti glavnicu o roku dospeća.
Obveznice emituju država i preduzeća. Emisijom obveznica počela su da se bave
i preduzeća, jer je ovaj oblik prikupljanja finansijskih sredstava jeftiniji od emisije
113
akcija i radi se o dužničko-poverilačkom odnosu bez gubitka vlasničkog udela.
Emitovanje dugoročnih obveznica od strane firmi, u većem obimu, povećalo
je i njihov stepen rizika, dok je vlasnicima obveznica smanjio rizik, ali i niži nivo
prinosa. Prema načinu isplate glavnice i kamate obveznice mogu biti jednokratno
i višekratno isplative.
Jednokratno isplative obveznice su one bez kupona i u praksi se veoma retko
emituju, dok su višekratne obveznice kuponske i obavezuju emitenta da u
ugovorenim rokovima (najčešće polugodišnje) na dan dospeća isplate investitorima
kamate u iznosima koji su jednaki rezultatu množenja kamatne stope i nominalnog
iznosa obveznice (vrednost na dan dospeća). Kada obveznica dospe na plaćanje,
vlasnik prima i glavnicu, odnosno i nominalni iznos.
Najznačajniji finansijski instrumenti tržišta novca su upravo kratkoročne hartije
od vrednosti duga. Emitenti kratkoročnih hartija od vrednosti su različiti (država,
banke i druge finansijske institucije, jedinice lokalne vlasti, država, preduzeća) a
motivi za emisiju su:
 obezbeđenje sredstava za rešavanje problema likvidnosti i
MODELI FINANSIRANJA
 prikupljanje sredstava za kratkoročno finansiranje, čime se savladavaju
određeni gapovi na koje emitenti nailaze u svakodnevnom poslovanju.
Postoji veliki broj kratkoročnih hartija od vrednosti od kojih su par i na raspolaganju
preduzećima. Često korišćeni instrument duga koji emituju preduzeća s ciljem
prikupljanja novčanih sredstava za finansiranje svog poslovanja je komercijalni
zapis. Reč je o instrumentu duga koji se prodaje uz diskont, po ceni manjoj od
nominalne vrednosti. To je neosigurana sopstvena menica preduzeća sa fiksnim
rokom dospeća sa kojom se imaocu komercijalnog zapisa obećava da će biti plaćena
naznačena suma plus kamata na dan dospeća. Da bi komercijalni zapisi bili privlačni
za kupce, preduzeće može izdati komercijalne zapise uz garanciju poslovne banke
o isplati fiksirane ukupne sume, a banka, naravno, za to od preduzeća naplaćuje
proviziju.
Trasirana menica je takva menica kojom izdavalac menice (trasant) nalaže trećem
licu (trasatu) da plati meničnu sumu na dan dospeća licu naznačenom u menici
(remitentu). I ova menica je rezultat konkretne trgovačke transakcije. Trasirana
menica se može izdati sa rokom dospeća: plativa po viđenju, plativa za određeni
broj dana po viđenju, plativa za određeni broj dana od izdavanja i plativa na
određeni dan.Kao takva, u novčano tržište se trasirana menica uključuje njenim
eskontom kod banke. Naravno, banka može eskontovanu menicu reeskontovati
kod druge banke.
www.inovacijenadelu.rs
 114
BRENDIRANJE I MARKETING
Šta je brend? Verovatno većina vas misli da je brend isto što i logo. Sama pomisao
na reč brend nas odmah asocira na Nike ili Mercedes znak, ili možda na zlatne
lukove McDonalds-a itd.
Zapravo, brendiranje je mnogo više od simbola ili slogana. Način na koji birate
kako će vaše poslovanje da izgleda vizuelno je samo deo sveukupnog brendiranja.
Brend su obećanja, emocije i instinkt. On poručuje vašim potencijalnim kupcima
šta mogu da očekuju, za šta se zalaže vaša kompanija i kako se vaši proizvodi
razlikuju od drugih sličnih proizvoda. Vaš brend je sačinjen od sledećih elemenata :
 Za šta se zalažete – vaše vrednosti
 Preko čega će se ljudi povezati sa vama – emotivna povezanost
 Kako komunicirate – vaše reči i ton
 Kako izgledate – vizuelni elementi (npr. vaš logo)
INOVACIJE NA DELU
 Šta vas ističe u vašoj industriji
Uspešni brendovi se istiću u gomili, obećavaju sjajne stvari i ispunjavaju svoja
obećanja. Odlučite se za jasan brend već od samog početka, i to će vam pomoći
u donošenju odluka kasnije, krenuvši od toga u koju boju da okrečite vašu radnju,
do toga kako da se odnosite prema žalbama klijenata. Npr. recimo da otvarate
kafić posvećen zajednici i doprinosu istoj. Ako ste ustrajni u svojoj posvećenosti i
vrednostima od početka, bićete sposobni da donesete dobre odluke o tome kakve
ljude ćete zaposliti, kakvu kafu prodavati, ko će da vam priprema kolačiće, šta
će svi da nose kao uniformu itd. Poznati brendovi imaju verne kupce koji biraju
njihove proizvode i usluge i pored konkurencije, iako će možda i da plate više zbog
toga. Oni su sposobni da privuku kupce koji će da ih se drže jer su se povezali preko
zajedničkih vrednosti za koje se zalažu. Kreiranje jakog brenda je veoma važno jer
će vam pomoći da privučete i zadržite svoje kupce ili korisnike. Zbog toga, sada je
baš pravo vreme da počnete da razmišljate o tome.
Za šta se zalažete? Morate da nekako istaknete svoje razlike od vaših konkurenata
i pokažete da je vaš brend nešto jedinstveno. Uvek možete da budete opšti i da se
ne ističete, ali tada je ono što kupci gledaju samo cena, a tada je bitno da je ona
manja. Kao preduzetnika, vaš cilj je da stvorite brend koji će da uključuje i pokreće
ljude. To je ono što personalizuje vaše poslovanje, ono u šta vi verujete i za šta se
zauzimate.
Evo i par primera nekih vrednosti poznatih brendova, npr. Coca-Cola : zadovoljstvo,
115
optimizam, sreća, ljudska povezanost i zbližavanje. Apple : jednostavnost, dizajn,
vrhunski kvalitet i upotreba.
Identifikujte vaše vrednosti
Evo par pitanja i asocijacija koje vam mogu pomoći u identifikaciji vaših vrednosti.:
 Da je vaš brend osoba, kakav bi bio? Kakve bi bile njegove karakteristike?
 Ko bi glumio u vašoj reklami za TV?
 Da je vaš brend super heroj, ko bi on bio, i kakve super moći bi imao?
 Da je vaš brend političar, šta bi bila njegova obećanja?
Jednom kada utvrdite vrednosti vašeg brenda, treba da ih zapišete, zalepite ih na
zid, postavite ih za screensaver, istetovirajte ih na ruku ili uradite šta god kako biste
ih sebi utisnuli u svest dok pravite bilo kakvu odluku vezanu za vaše poslovanje.
Instinkt
MODELI FINANSIRANJA
Moćni brendovi teže tome da probude ljudske želje i emotivnu povezanost. Svi mi
biramo razne proizvode ili usluge po tome kako želimo da nas drugi ljudi vide. Šta
će naše pantalone ili patike da kažu o nama, piće koje naručimo u kafiću, mesto
gdje pijemo jutarnju kafu itd.
Možda to ne shvatamo, ali kupci stvaraju veze sa proizvodima. Njihova odluka da
izaberu baš neki konkretan proizvod govori nešto o njima. Kupci biraju brendove
prateći svoje utiske o njima – da li će to biti lepo pakovanje, dobra usluga ili
proizvod, cena ili dostupnost proizvoda, ali sve to čini deo njihove odluke.
Povezanost se takođe stvara tako što se pretpostavljaju emocije, želje i potrebe
kupaca. Npr. želja da negde pripadaju, da se istaknu u gomili, da budu viđeni kao
neko ko brine o okolini i zdravlju itd.
Slogani
Slogan vašeg brenda predstavlja kratku rečenicu koju prati vaš logo. On bi trebao
da bude kratak, jasan i zapamtljiv, i da ujedno objašnjava poentu vašeg poslovanja.
Trebao bi da uspešno prenosi karakteristike vašeg brenda i objašnjava zašto baš
sa vama treba poslovati.
[Vaš brend] je [vrsta proizvoda ili usluge] za [određena grupa ljudi].
Ova formula bi mogla da vas usmeri i pomogne vam. Zabavite se isprobavanjem
raznih kombinacija, pa možda i dođete do neke koja bi vam odgovarala. Kada
www.inovacijenadelu.rs
 116
završite mozganje, malo predahnite, i vratite se mogućim sloganima kasnije, kada
budete svežiji. Izaberite samo onaj koji izaberete po instinktu.
Dizajn
Kako će vaš brend da izgleda? Koje boje, grafiku i fontove ćete koristiti? Mnogi
preduzetnici za svoj brend biraju ime, logo, boje, simbole i slogane koji će najbolje
da predstave njihove vrednosti. Šta god da izaberete, držite vaš vizuelni identitet u
skladu sa vašim vrednostima. Budite dosledni – koristite iste fontove, boje, grafiku
i logo na svemu. To će da vam pomogne u uspostavljanju vašeg brenda i u vašoj
prepoznatljivosti. Treba da razmišljate i o dizajnu vaših proizvoda, pakovanja,
brošura, internet stranice, kancelarije, uniformi i jos mnogih drugih stvari. Dizajn
vašeg brenda ga često i prodaje, tako da, bacite se na posao!
Neki od saveta za kreiranje sjajnog logoa i vizuelnog identiteta su:
- Budite originalni – nemojte samo da kopirate neki brend koji volite
- Pronađite slike i ključne reči koje vas opisuju i sakupite ih na jednom mestu radi
inspiracije
INOVACIJE NA DELU
- Zadržite jednostavnost – izbegavajte previše različitih elemenata
-Istražite kulturne razlike – proverite da li je vaš logo prihvatljiv za sve države u
kojimaplanirate da poslujete
- Pozabavite se izborom fonta i boja
- Proverite par vaših primera i ideja u praksi – pokažite ih ljudima i vidite njihovu
reakciju i komentare
- Jednom kada uspostavite vaš vizuelni identitet, koristite ga u svemu što radite
Velike su šanse da nećete lično dizajnirati svoj logo, te stoga morate da sastavite listu
ključnih stvari i informacija za vašeg dizajnera. Neke koje su ključne su npr: kontakt,
ime kompanije, čime se bavite, vaše vrednosti i slogan, šta želite da izazovete kod
kupaca, boje i fontovi koji vam se dopadaju, ciljne grupe, željeni stil, konkurencija i
njihov dizajn itd. Za ideje o nekim stavkama možete da se informišete i inspirišete
na raznim sajtovima za dizajn.
Sajt
Morate da što pre kreirate i lansirate vaš sajt, i to bez izgovora. U današnje vreme,
jednostavni sajtovi sa osnovnim informacijama za vaše kupce su jako povoljni, ne
koštaju mnogo kao pre.
117
Stvaranje sajta je jako zabavan proces. Postoji niz profesionalno odrađenih šablona
za sajtove koji vam mogu poslužiti za postizanje dobrih stilskih rezultata. Možete
čak samo kreirati landing page, ili sajt od samo jedne stranice, i najaviti vaše
poslovanje, i na taj način prikupiti e-mail adrese budućih korisnika. Registracija
domena je jako povoljna, te vas sajt neće mnogo koštati. Ništa vas ne sprečava!
Zašto vam je potreban sajt? Pa, svi ga imaju, pa i vaša konkurencija. Ako jedino
vi nemate sajt, onda delujete manje profesionalno. Sajt je lak način da vas ljudi
kontaktiraju, uoče i pronadju, a i na taj način možete da proširite svoje mogućnosti
na tržištu. Ako napravite lep i dobar sajt, ljudi će da pomisle da ste čak i više
osposobljeni kao preduzeće, nego što to možda zapravo i jeste, te tako možete
proširiti vaše potencijale. Vaš sajt je kao pokretna vizit karta koja vas predstavlja
u online svetu. Preko sajta, možete da komunicirate sa vašim kupcima, te tako
uspostavite kontakt i dobijate neke povratne informacije, a kasnije, možete da ih
brzo i efikasno obavestite o svim novinama i dešavanjima. Neki od top saveta za
web dizajn :
- Jasno iskažite ko ste i šta radite, u par rečenica, nemojte ljude zatrpavati
infromacijama.
MODELI FINANSIRANJA
- Jednostavno se izražavajte, i izbegavajte žargone.
- Koristite svetlu i jednostavnu pozadinu, da bi vaš tekst bio čitljiv, kao i jasan i
dovoljno velik font.
- Oživite vaš sajt sa slikama i video klipovima.
- Napravite i odgovarajući dizajn sajta prilagođen mobilnim telefonima i tabletima.
- Povežite sajt sa vašim profilima na drugim društvenim mrežama, ako ih imate.
- Jasno naznačite vaš kontakt i adresu, kako bi vaši klijenti mogli lako da vas pronađu
ili kontaktiraju.
Proširite priču
Kako planirate da promovišete vaše poslovanje? Treba da se predstavite pravim
ljudima u pravo vreme, i ubedite ih da potroše svoj novac baš kod vas. Ako ste
zaista angažovani u poslovanju, a ujedno nudite i zaista dobar proizvod koji ljudi
žele i trebaju, onda će vam ovo biti lagan korak. Kao prvo, treba da napravite
marketing plan. Šta ćete uraditi da proširite priču o vama i kada ćete to uraditi?
Za to vam ne trebaju milioni i neki ogromni trud, već samo malo razmišljanja i
zdravog razuma. Postoji niz zanimljivih i jeftinih marketing saveta i taktika, a neke
od njih ćemo vam i prikazati u daljem tekstu.
www.inovacijenadelu.rs
 118
Društvene mreže
Korišćenje društvenih mreža u svrhe marketinga je jako široka tema i mogli
bismo napisati čitavu knjigu o tome, ali vaš marketing plan ne sme biti sastavljen
računajući samo na to, jer investitori će samo da se okrenu i odu ako vam je to
jedina ideja. Društvene mreže su samo jedan od elemenata vašeg marketinga.
Facebook
Iskoristite moć Facebook-a da proširite vest o vašem poslovanju. Napravite
Facebook stranicu koja će da sadrži detalje o vama, vašim proizvodima i kontakt
informacijama, i koristite je da zadobijete pratioce, da komunicirate sa ljudima,
dobijete povratne informacije i predstavljate im svoje ponude. Delite vesti o
vašim novim poduhvatima na vašoj Facebook stranici, ali nemojte preterivati.
Maksimalan broj objava je jedna dnevno- ne više. Delite linkove vaših proizvoda,
informacije i slike, postavljajte neka pitanja ili mini kvizove. Ne treba da posvetite
čitav sadržaj isključivo poslovnom delu, treba i da zadržite zabavni deo.
LinkedIn
INOVACIJE NA DELU
Linkedin je mnogo više od online verzije vašeg CV-ja. To je odlično mesto za
umrežavanje sa ostalim profesionalcima iz vaše branše, kao i za probijanje do nove
profesionalne publike. Koristite Linkedin da ostvarite nove bitne poslovne kontakte
i izgradite vašu poslovnu mrežu., iako vaš proizvod možda nije orijentisan samo na
profesionalnu publiku. Neki od saveta za dobar Linkedin profil :
- Detaljno unesite informacije o vašim veštinama i iskustvima, kaoi vašim trenutnim
aktivnostima.
- Na profil unesite i link vašeg sajta.
- Pozovite vaše kontakte i prijatelje da se povežu sa vama.
- Pridružite se raznim grupama koje se tiču vašeg poslovanja. Tamo možete da
čitate i delite razne informacije.
Twitter
Twitter je neverovatno jak alat za startup-ove. Predstavlja besplatan način da se
spojite sa novim potencijalnim korisnicima širom sveta, kao i odličan način za
korisničku podršku vašim postojećim korisnicima. Koristite neko jednostavno i
pamtljivo korisničko ime, i nemojte samo da prodajete, već delite i neke raznovrsnije
postove. I zanimljivoste koje se uklapaju tematski u vašu delatnost.
Forumi
119
Kada pričamo o društvenim mrežama, ne smemo zaboraviti forume. Oni nisu toliko
’’in’’ kao gore pomenute društvene platforme, ali su sjajan način da promovišete
svoje poslovanje. Učešće u online forumima je odlična prilika da iznesete detalje
svoga poslovanja pred pravu publiku, a i odličan način za promociju. Naravno,
morate da pratite neka pravila. Izdvojite neko vreme da upoznate ljude i pravila
foruma, i nemojte da preterujete sa objavama, jer možete čak i da dobijete neku
zabranu. Fokusirajte se na odgovaranje drugim ljudima, i uključivanje u diskusije,
pokušajte da im pomognete ako umete. S vremenom, ljudi če početi da pričaju i o
vašem poslovanju, i uključuju se u vaše teme.
Blog
Dodavanje bloga vašem sajtu je pametan način da privučete veći promet pregleda.
Tamo je akcenat na vašem sadržaju, i možete da zaintrigirate ljude, informišete ih
itd. Možete da pišete o vašem putu razvoja, o ’’zašto’’ i ’’zato’’, postavljate razne
slike i dokumente, podelite neka iskustva korisnika, ili neke smešne anegdote, da
postavljate neke kvizove ili igrice. Sve u svemu, da zainteresujete ljude da prate vaš
rad. Inpiraciju možete naći na brojnim uspešnim blogovima.
MODELI FINANSIRANJA
Neki saveti za marketing
- Prijatelji i porodica
Vaši prijatelji i porodica će verovatno najpre da kupe vaš proizvod ili uslugu. Iako su
vam oni bliski, nemojte ih zaboraviti, i oni su kupci, potrudite se i oko njih, a tako
možete i da vežbate vaš pitch za prodaju. Kasnije možete da ih pitate za iskustva
i to prikažete na svom sajtu ili stranici, kao i da vest o vašem poslovanju proslede
dalje, svojim prijateljima i poznanicima.
- Iskustva kupaca
Uvek pitajte za povratnu informaciju i za iskustva vaših kupaca, počevši od vaše
porodice i prijatelja. Stavite ih na vaš sajt, stranicu ili brošure kako biste izgradili
kredibilitet kod budućih kupaca, i uverili ljude da treba verovati vašem brendu.
Uvek navedite ime osobe, gde radi, ako je potrebno, i sliku osobe, ako je to moguće.
Možete i snimiti video sa iskustvima vaših kupaca.
- Flajeri
Pomislićete, kako retro! Flajeri možda nisu nešto najinovativnije, ali i dalje
predstavljaju efektivan način da obaveste ljude o vašem poslovanju. Flajeri su
mnogo povoljniji od brošura, i laki za distribuciju. Ako ciljate na vaše lokalno
područje, izadjite na ulicu i podelite neke upadljive flajere, i proširite vest o vama.
Savet je da zadržite jednostavnost, flajeri treba da prenesu vašu ključnu poruku. U
www.inovacijenadelu.rs
 120 121
početku krenite sa manjim brojem, i istražite gde se to ljudi kreću, nemojte samo
da stojite i čekate na jednom mestu. Budite kreativni, osmislite nešto zanimljivo,
da vaši flajeri ne bi odmah završili u kanti za smeće, kao što to često biva.

- Izložbe i sajmovi

U nekom momentu možete razmatrati i opciju da učestvujete u nekom sajmu ili

izložbi, koja se tiče vašeg poslovanja, iako to može biti malo skuplji vid promocije.
Nekada je jednostavnije i da odete kao posetilac, noseći vašu dizajniranu majicu
ili neki promo materijal. Nećete moći da delite flajere, ako niste prijavljeni kao
učesnik, ali nema veze. VI DEO
- Uticajni ljudi

Pozovite neke uticajne ljude ili nekoga koga vaši potencijalni kupci cene, i pitajte
ih da doprinesu vašem blogu ili sajtu. To je sjajan način da proširite vest o vašem
poslovanju a i privučete ljude iz vaše branše da se zainteresuju za vas. Pored toga,
razmišljate i o mogućnosti da pronađete ambasadore vašeg brenda npr. neke ljude KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE

KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE

koji nadahnjuju vaše potencijalne kupce, nekoga koga oni prate i cene. To mogu
biti blogeri, modeli, muzičari, sportisti, glumci, itd. Dakle, bilo ko, koga možete
INOVACIJE NA DELU

povezati sa vašim brendom i vašim vrednostima.

- Email marketing

Izgradite listu kupaca i potencijalnih kupaca zajedno sa njihov email adresama.

To je moćan način promocije, ustvari, jedan od ključnih. Kasnije, tu listu možete
iskoristiti za obaveštavanje kupaca o svim novinama u vašem poslovanju. Na
kraju krajeva, usposatvljanje sajta i jeste bitno radi sakupljanja email adresa vaših
kupaca.

- Partnerstva

Udružite se sa nekim većim sajtovima ili organizacijama, i ponudite im besplatne

proizvode, rejting ili reklamu zauzvrat. Izaberite neke koje su u vašoj branši, i sličnih
interesa i vrednosti, jer će njihova publika onda da se podudari sa vašom.

- Umrežavanje

Pronadjite neke dogadjaje u vašoj blizini, na kojima se okupljaju ljudi iz vaše branše
i polja poslovanja, i počnite da se pojavljujete na njima. Verujte nam, začudićete
se koliko ćete novih poznanstava ili kontakata steći. Samo polako, bez treme,
osmeh na lice i ponašajte se prijateljski, i ljudi će krenuti da razgovaraju sa vama.
To je najbolji način da upoznate ljude, a da vas to ništa ne košta. Ako i kada je
to prikladno, sakupite neke vizit-karte, i podelite svoje, naravno. Pripremite neki
kratak pitch od 60 sekundi, u kome možete ljudima predstaviti čime se bavite.
www.inovacijenadelu.rs
 122 123
LISTA ZA ČITANJE and Winning the Deal, McGraw-Hill

Korisna literatura • Ed Zitron, (2013) This Is How You Pitch: How To Kick Ass In Your First
Years of PR, Sunflower Press
Uz pomoć ovih knjiga, možete naučiti kako da izgradite i testirate vaš poslovni
• Marie Perruchet, (2016) One Perfect Pitch: How to Sell Your Idea, Your
model, posebno nešto više o poslovnoj logici i efektima umrežavanjana u
Product, Your Business--or Yourself, McGraw-Hill Education
poslovnoj ekonomiji:
Finansije za startape
• Steve Blank (2012) Design a Better Business: New Tools, Skills, and
Mindset for Strategy and Innovation, K & S Ranch Ukoliko vas zanima da pročitate i saznate više o finansiranju startapa, kako da
analizirate troškove i prihode, monetizujete biznis model i generišete profit,
• Alexander Osterwalder; Yves Pigneur; Gregory Bernarda; Alan Smith;
preporučujemo vam sledeću literaturu:
(2014) Value Proposition Design: How to Create Products and Services
Customers Want, Wiley • Brad Feld, Jason Mendelson
(2016) Venture Deals: Be
• Alexander Osterwalder (2010) Business Model Generation: A Handbook
Smarter Than Your Lawyer and
for Visionaries, Game Changers, and Challengers, John Wiley and Sons.
Venture Capitalist, Wiley;

KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE

Izrada predloga vrednosti
• Noam Wasserman, (2013)
The Founder’s Dilemmas:
INOVACIJE NA DELU

Uz pomoć ovih knjiga, možete naučiti kako da napravite vaš predlog vrednosti
vaših proizvoda : Anticipating and Avoiding
the Pitfalls That Can Sink a
• Alexander Osterwalder; Yves Startup, Princeton University
Pigneur; Gregory Bernarda; Alan Press
Smith; (2014) Value Proposition
Design: How to Create Products • Steven Rogers, Roza
and Services Customers Want, Makonnen, (2014) Entrepreneurial Finance, Third Edition: Finance and
Wiley Business Strategies for the Serious Entrepreneur, McGraw-Hill Education

• Alexander Osterwalder (2010)
Business Model Generation: A
Handbook for Visionaries, Game Changers, and Challengers, John Wiley
and Sons
Pitch
Uz pomoć ovih knjiga, možete naučiti kako da
unapredite vaše govorne veštine, i kako da na najbolji
način prezentujete vašu ideju investitorima, kupcima i
ljudima iz vaše okoline:
• Oren Klaff, (2011) Pitch Anything: An
Innovative Method for Presenting, Persuading,
• Alejandro Cremades, Barbara Corcoran, (2016) The Art of Startup
Fundraising: Pitching Investors, Negotiating the Deal, and Everything Else
Entrepreneurs Need to Know, Wiley;
MVP tehnike
Uz pomoć ovih knjiga možete da saznate šta su
MVP tehnike I kako da testirate svoju biznis ideju uz
pomoć MVP-a.
• Scott Grossman, (2017), Minimum Viable
Product: Master Early Learning and
Develop an MVP with Scrum, CreateSpace
Independent Publishing Platform

www.inovacijenadelu.rs
 124 125
• Dan Olsen, (2015) The Lean Product Playbook: How to Innovate with Innovation Builds Passion, Transforms Organizations and Creates Value,
Minimum Viable Products and Rapid Customer Feedback, Wiley Market By Numbers

• Paul Vii, (2016), Minimum Viable Product: 21 Tips for getting a MVP, early Kako ostvariti rast na tržištu
learning and return on investment, CreateSpace Independent Publishing
Platform Uz pomoć ovih knjiga možete da naučite kako da analizirate tržište, konkurenciju,
korisnike i razvoj, i da testirate vašu strategiju rasta na tržištu.
HR za startape
• Ryan Holiday (2014) Growth
Ukoliko vas zanimam kako da razvijete HR za startape, obavezno pročitajte Hacker Marketing: A Primer on
sledeće knjige: the Future of PR, Portfolio

• Zahra Khan, (2017) Right from • Raymond Fong, Chad Riddersen,

the Start: Essential HR for Start- (2017) Marketing, and
ups & Early Stage Companies, Advertising, Portfolio
Amazon Digital Services LLC
• Growth Hacking: Silicon Valley’s
• Building Great Software Best Kept Secret, Lioncrest

KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE

Engineering Teams: Recruiting, Publishing
Joshua Tyler (Author), (2015),
• Nir Eyal, Ryan Hoover, (2014), Hooked: How to Build Habit-Forming
INOVACIJE NA DELU

Hiring, and Managing Your Team

from Startup to Success, Apress Products, Portfolio

• Michael Lopp, (2016), Managing Humans: Biting and Humorous Tales of a • Verne Harnish, (2014), Scaling Up: How a Few Companies Make It...and
Software Engineering Manager. Apress Why the Rest Don’t, Gazelles, Inc.

• Eliot Wagonheim, Jennifer Walsh, Susan Bishop, (2016), Fire, Aim... • Gabriel Weinberg, Justin Mares, (2015), Traction: How Any Startup Can
Ready: Management: The Start at the End Approach to Crushing Achieve Explosive Customer Growth, Portfolio
Competition, Crafting Culture, and Cementing Relationships, Three Birds
Publishing Poslovni inkubatori i co-working prostori u Novom Sadu

• Erika Lucas, (2013), Startups: Taking on Staff: Recruiting and Retaining  Poslovni inkubator: http://inkubator.biz/rs
the Best Staff for Your Business, Crimson Publishing   Startit centar: https://startit.rs/centar/
Brendiranje   IDEAlab: www.idealab.rs
Uz pomoć ovih knjiga možete naučiti i saznati više o tome kako da razvijete svoj
 KORISNE ADRESE:
brend:

• Laura Busche, (2014) Lean Branding:  Nacionalna služba za zapošljavanje: http://www.nsz.gov.rs

Creating Dynamic Brands to Generate
Conversion, O’Reilly Media  Razvojna agencija Srbije:http://ras.gov.rs/sr/razvoj preduzetnistva/
projekti/podrska-preduzetnistvu
• Jeremiah Gardner, (2014) Entrepreneur’s
Guide To The Lean Brand: How Brand  Privredna komora Srbije: http://www.kombeg.org.rs/Komora/centri/

www.inovacijenadelu.rs
 126 127
CentarZaPoslovnoObrazovanje.aspx?veza=3472 okruga - www.kv-rda.org

 Ministarstvo privrede Republike Srbije: http://www.privreda.gov.rs  Regionalna razvojna agencija „JUG“ - www.rra-jug.rs

 Konkursni glasnik: www.konkursi.rs  Regionalna razvojna agencija „Zlatibor“ - www.rrazlatibor.co.rs

 Web-stranica Evropskih strukturnih i investicionih fondova: www.eu-
projekti.rs
 Web-stranica Evropskog socijalnog fonda: www.ec.europa.eu/esf
 Narodna banka Srbije - www.nbs.rs
 Ministarstvo finansija i privrede - www.mfp.gov.rs
 Regionalna razvojna agencija Bačka - www.rda-backa.rs
 Regionalna razvojna agencija Srem - www.rrasrem.rs
 Regionalna razvojna agencija Sandžaka - SEDA - www.seda.org.rs
 Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja - www.
redasp.rs

 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike - www.minrzs.gov.rs  Agencija za regionalni razvoj opština Kolubarskog okruga – ARROKO -
arrokolajkovac@gmail.com
 Fond za razvoj Republike Srbije - www.fondzarazvoj.gov.rs
 Evropska mreža preduzetništva - www.een.rs

KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE

 Fond za inovacionu delatnost - www.inovacionifond.rs
INOVACIJE NA DELU

 Nacionalna služba za zapošljavanje - www.nsz.gov.rs

 Agencija za privredne registre - www.apr.gov.rs

 Nacionalna agencija za regionalni razvoj – www.narr.gov.rs

 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza -www.siepa.gov.rs

 Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - www.aofi.rs

 Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja - www.

kornrp.gov.rs

 Zavod za intelektualni svojinu - www.zis.gov.rs

 Privredna komora Srbije - www.pks.rs

 Regionalna razvojna agencija za razvoj istočne Srbije „RARIS“ - www.raris.

org

 Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj „BANAT“ - www.banat.

rs

 Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga - www.centarzarazvoj.org

 Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog

www.inovacijenadelu.rs
 128 129
LITERATURA: 5. http://www.gocreate.com/Workouts (pristupljeno 5.10.2018.)

1. Timmons, J.A., New Venture Creation – Entrepreneurship for 21st
century, 5th edition, Irwin/McGraw Hill, 1999.
2. Kim, W.C., Knowing a Winning Business Idea when you see one, Harward
Business Review, Sept-Oct, 2000.
3. Bhide A., How entrepreneurs crafts strategies that work, Harward
Business Review, 03.01.1994.
4. Craven, R., Kick-Start Your Business, Virgin Publishing Ltd, London, UK,
2001.
6. http://www.mindtools.com/ (pristupljeno 5.10.2018.)
7. http://www.mycoted.com/creativity/techniques/index.php (pristupljeno
25.11.2018.)
8. http://www.creax.net/ (pristupljeno 4.12.2018.)
9. http://www.brainstorming.co.uk/ (pristupljeno 25.11.2018.)
10. http://www.brainbashers.com/ (pristupljeno 25.11.2018.)

5. Hall D., Bennett, D.; The New Hallmarks for Sucessful Business,
Management Books, UK, 2000.

6. International Labour Organization, Job Creation and Enterprise

KORISNA LITERATURA I INFORMACIJE

Development Department, Small Enterprise Development Programme,
Generate Your Business Idea, Geneva, 2009.
INOVACIJE NA DELU

7. Ministarstvo gospodarstva i Croateh, Poslovni plan poduzetnika,

Masmedia, Zagreb, 2000.

8. Oberman Peterka, S., Delić, A., Tomašević, V., Značaj procjene poslovne
prilike prilikom pokretanja poslovnog pothvata: primjer privatne
poduzetničke inicijative u predškolskom odgoju, III. međunarodni
znanstveni simpozij Gospodarstvo Istočne Hrvatske – vizija i razvoj,
Osijek, 2014.

9. Republika Hrvatska, Ministarstvo gospodarstva, Vodič za poduzetnike,

Zagreb, 1999.

10. Schell, J., Small Business Answer Book, The Entrepreneur Magazine, USA,
1996.

Internet:

1. http://www.rhondaonline.com/ (pristupljeno 5.10.2018.)

2. http://www.myownbusiness.org/ (pristupljeno 5.10.2018.)

3. http://www.ebizstartups.com/ (pristupljeno 25.11.2018.)

4. http://www.aol.entrepreneur.com/ (pristupljeno 25.11.2018.)

www.inovacijenadelu.rs
Educate Develop Upgrade