3/5/2012

Skrob; 60,5

Šećeri; 2,1
Vlakna ; 2,2
Vlaga; 13
Protein; 8,8
Min. materije;
Masti; 3,9 1,5

• Najvažnija žitarica za ishranu nepreživara. • Kukuruz može proizvesti

veće količine svarljivih
hranljivih materija po
jedinici površine
• U obrocima za svinje učestvuje sa 50 - 80%, (hektaru) od bilo koje
zavisno od procenta učešća drugih hraiiva iz druge vrste žitarica.
grupe žitarica, kao i od potreba pojedinih
• Može se koristiti kao
kategorija. suv ili u siliranom obliku

1
 3/5/2012

Odlike kukuruza
• Najveći sadržaj skroba (u • Zrno kukuruza se koristi
odnosu ostala žita), u ishrani svinja i živine
• Mala količina proteina Skrob; kao suvo zrno (12 - 14 %
(oko 8,5 %) i 60,5
vlage)
• Loša biološka vrednost
Šećeri;
proteina (deficit lizina), 2,1
Vlakna ;
• Mala količina mineralnih 2,2 • Ili u ishrani svinja u
materija (deficit kalcijuma Vlaga; Protein;
13 8,8 Min. vlažnom stanju kao
i nešto veća količina Masti; materije
silirana prekrupa zrna
3,9 ; 1,5
fosfora, vezanog sa
fitinskom kiselinom). (sa 30 — 35 % vlage).

• Priprema kukuruza se • U ishrani živine kukuruz se priprema

najčešće obavlja mlevenjem, a mogu se koristiti i neki postupci
mlevenjem, a vrlo retko termičke obrade, kao što su mikronizacija i
mikronizacijom ili ekstrudovanje.
ekstrudiranjem. • Upotrebom termički obrađenog zrna
kukuruza u ishrani pilića postiže se poboljšanje
prirasta i konverzije

2
 3/5/2012

• U nekim zemljama
Evrope ječam je glavno
energetsko hranivo jer
Vlaga; 14
Skrob; 49 se zbog
neodgovarajućih
klimatskih uslova
kukuruz praktično ne
Protein; 10
Vlakna ; 5 gaji ili se gaje samo
Min. materije;
silažne forme.
Masti; 1,7
2,3

Odlikuje se:
• Višim udelom sirovih vlakana i • Preporučuje se u
• Nižim sadržajem energije (za drugoj fazi tova u cilju
oko 10 % u odnosu na
kukuruz).
razređenja
koncentracije energije
• Manja količine masti (niži
sadržaj energije) u obroku i smanjenja
• Količina proteina (10 - 11 %), deponovanja masti.
• Lizin je prva limitirajuća
aminokiselina.

3

• Kada je zrno kukuruza osnovni izvor energije,
učešće ječma ne treba da prelazi 10 % u prvoj,
i 15-20 % u drugoj fazi tova.
• U smešama koncentrata za prasad učešće
ječma može da iznosi i do 20 %,
• U obrocima za živinu može se koristiti samo
kao delimična zamena za kukuruz i pšenicu.
• Zrno ječma sadrži oštro osje pa ga živina
nerado konzumira.
Vlaga; 14
Protein; 10,8
Masti; 1,7
3/5/2012
• Kod mlađih kategorija učešće ječma u smeši
ne sme da bude veće od nekoliko procenata,
dok kod starijih kategorija moguće je
maksimalno učešće ječma od 15-20%.
• Svako povećanje preko ove granice dovodi do
depresije u konzumiranju hrane i lošijih
proizvodnih rezultata.
• Koristi se u manjoj meri kao
energetsko hranivo, i to
najčešće u slučaju kada su cene
Skrob; 56
povoljnije, ili kada iz nekog
razloga nije za ljudsku upotrebu.
(kad država ponudi lošu cenu)
Vlakna ; 2,3
Min. materije;
2
4
 3/5/2012

Odlikuje se:
• Niži sadržaj masti i viši sadržaj proteina (u • Ukoliko se koristi kao jedini izvor energije u
odnosu na kukuruz), smešama za svinje, pšenicu ne treba isuviše fino
mleti, pošto takva može dovesti do zastoja u
• Količina svarljive energije neznatno niža. varenju,
• Lizin je prva limitirajuća kiselina • Pšenicu treba koristiti pre svega u smešama za
• Sadrži vrlo malo karotina, mlađe kategorije.
• Veće učešće pšenice u potpunim smešama za
• Biotin iz pšenice je neiskoristiv za svinje. živinu se ne preporučuje, pošto pri većem
procentu kod pilića i ćurića u tovu dolazi do
problema u varenju i pojave vlažnog izmeta

• Predstavlja je hibrid između pšenice i raži.

• U odnosu na roditelje ima veći sadržaj
Vlaga; 12 Skrob; 53,5 proteina i lizina.
• Za tovne svinje može da se koristi kao jedino
energetsko hranivo, a u obrocima za prasad i
svinje u porastu može da zameni do 60 % od
Protein; 15,8
Šećeri; 4,7
količine kukuruza.
Masti; 1,5
Min. materije; Vlakna ; 4
1,8

5
 3/5/2012

•15% sirovih proteina lošeg aminokiselinskog

Vlaga; 12 sastava.
Protein; 15,6 • Visok % fosfora (fitinska forma)
Masti; 4,7 Skrob; 19 •Celuloza 10-15% (loša energetska vrednost)
•Laksativna svojstva
•Zadovoljenje fizičke sitosti (suprasne kmače)
Min. materije;
8,9
Vlakna ; 10
Šećeri; 6,5

U obrocima za svinje U obrocima za živinu

• U obrocima za tov svinja i ishranu prasadi koriste • Pšenične mekinje se uključuju u manjoj
se male količine mekinja (3-5 %), količini, u smeše mladih kategorija živine do
• Veće količine ovog hraniva smanjuju 8%, a kod starijih 10-20%.
koncentraciju energije i deluje depresivno na
• One mogu biti interesantne za priplodni
porast i iskorišćavanje hrane.
podmladak, gde u trećoj fazi obrok treba
• Suprasne krmače zbog malih potreba u hranljivim
energetski razrediti.
materijama u odnosu na kapacitet dig.trakta,
mekinjama u smešama kod ove kategorije
obezbeđuju i potrebnu fizičku sitost.

6
 3/5/2012

• Zbog većeg sadržaja skroba (20-40%), za

razliku od mekinja može u nešto većoj količini
da se uključi u smeše za živinu Protein; 38
– kod mladih kategorija do 15%,
Vlaga; 11
– kod nosilja i priplodnog podmlatka 20-25%.

Vlakna ; 5,2
Masti; 18
Min. materije;
4,6

• Sadrži veliku količinu ulja, • U obrocima na bazi kukuruza

• koristi se kao dobar izvor proteina, i energije.
• Pri korišćenju punomasnog zrna dobija se
mekano meso.
• Zbog prisustva ureaze i antitripsin-faktora
obavezna je prethodna termička obrada
(tostiranje i ekstrudiranje).
punomasno zrno soje može se
koristiti bez negativnih
posledica:
• kod odraslih svinja do 22 %,
• u obrocima za prasad 5 -15%.

7
 3/5/2012

• To je najčešće korišćeno proteinsko hranivo

biljnog porekla.
• Sadrži visok nivo lizina, pa odlično dopunjuje
Protein; 44
žitarice u toj esencijalnoj aminokiselini, dok je
Vlaga; 12 sadržaj aminokiselina sa sumporom neznatno
limitirajući
Masti; 0,5
Skrob; 3
Min. materije; Vlakna ; 7,3
Šećeri; 10
2,3

• Proteini sojine sačme su visoke svarljivosti i • Za starije kategorije može poslužiti i kao jedini
biološke vrednosti, zbog čega se koristi kao izvor proteina, naročito uz prisustvo izvesne
osnovni izvor proteina u obrocima količine suncokretove sačme.
nepreživara.
• Kod mladih životinja i kod onih sa visokim
potencijalom rasta obrok treba dopuniti
sintetičkim aminokiselinama.

8
 3/5/2012

• Rano zalučena prasad ne mogu efikasno da

koriste sojinu sačmu zbog prisustva
Protein; 33,5
antinutritivnih supstanci . Masti; 2,9
• Za mlađe kategorije koristiti proizvode
hraniva od soje kao što su: Vlaga; 7
– sojino brašno,
– koncentrati proteina soje, Min. materije; Skrob; 5
2,3
– izolati proteina soje i dr. Vlakna ; 21 Šećeri; 2

• Zbog toga u ishrani svinja treba koristiti samo

• Od ukupne proizvodnje sačmi kod nas 85%
prosejanu suncokretovu sačmu, sa smanjenim
otpada na suncokretovu.
udelom ljuske i sirove celuloze.
• Deficitarna je u lizinu ali ima velike količine
• Smatra se da se u obrocima odraslih svinja
metionina.
suncokretovom sačmom može bez problema
• Ukoliko sadrži veće količine ljuske, depresivno zameniti do 25 % sojine sačme.
deluje na svarljivost obroka. prirasta i
pogoršanja konverzije.

9
 3/5/2012

• Odlikuje visokom količinom:

– proteina (50 - 70 %).
Protein; 60 – aminokiseline lizina (4 — 6 %).
– kalcijuma i fosfora je takođe visok, (potpuna
iskoristivost fosfora)
• Skupo hranivo, koristi se u obrocima za
Vlaga; 8 prasad, u količini od oko 8 %.
Masti; 9,2
Min. materije; Vlakna ; 0,9
2,3

• U smeše za živinu može uključiti 6-8%,

• u obroke nosilja ne bi trebalo više od 2-3%.
• Veće učešće ovog hraniva u obroku može
dovesti i do pojave nepoželjnog mirisa na ribu
koji se lako prenosi u jaja.

10

• Koristi se isključivo kao izvor kalcijuma.
• Dodaje se u količini od 0,5 %.
• Velike količine krede u obrocima za prasad
neutrališu kiselost u želucu i značajno
umanjuju proteolitičku aktivnost fermenata.
• Izvori fosfora, mada u svom molekulu sadrže i
kalcijum.
• Koriste se količine od 0,5 — 1 %.
• Koštano brašno.
• Životinjskog je porekla ali spada u grupu
mineralnih hraniva.
• Koristi se kao dopunski izvor kalcijuma i
fosfora. U smeše se uključuje sa 0,1 do 1 %.
3/5/2012
• Kod mlađih kategorija živine potrebe u
kalcijumu mogu se podmirmti uključenjem
0,5-1% krede u obrok.
• Pošto najveće potrebe u kalcijumu imaju
nosilje, njihov obrok je neophodno dopuniti sa
5,5-8,5% stočne krede u zavisnosti od vrste
kojoj pripadaju (kokoške, ćurke. patke, guske).
• U obrocima kokoši sastavljenim od biljnih
hraniva učešće dikalcijum fosfata iznosi 1,8-2%
kod tovnih pilića i priplodnog podmlatka, a
1,5-1,8% kod nosilja.
• Kod različitih kategorija ćuraka dikalcijum
fosfat se dodaje u obroke u količini od
• 1,4-2,8%,
11
 3/5/2012

• Monokalcijum fosfat se dodaje • Koštano brašno.

– 1,1 do 1,3% kod tovnih pilića i priplodnog
• Životinjskog je porekla ali spada u grupu
podmlatka,
mineralnih hraniva.
– 1,2% kod nosilja.
• Koristi se kao dopunski izvor kalcijuma i
• Kod različitih kategorija ćuraka monokalcijum
fosfora.
fosfat se dodaje u obroke u količini od 1,2-2%.
• U smeše se uključuje sa 0,1 do 1 %.

U ishrani svinja koristi se više grupa

dodataka, od kojih su najvažniji:
• probiotici,
• enzimi,
• organske kiseline,
• aromatske materije i
• adsorbenti mikotoksina.

12

• Stimulativan efekat antibiotika ogleda se u
povećanju dnevnog prirasta, boljem
iskorišćavanju hrane, poboljšanju
zdravstvenog stanja svinja.
• Pojava rezistentnih mikroorganizama (teškoće
u terapiji)
• Pojava rezidua antibiotika u namirnicama,
• Zbog neželjenih efekata upotrebe antibiotika u
stimulativne svrhe, poslednjih godina sve više
su u upotrebi probiotici kao stimulatori
proizvodnje svinja.
• Omogućujući odgovarajuću ravnotežu i sastav
mikroflore digestivnog trakta, kao i materija
koje sintetiše ova mikroflora,
3/5/2012
• Zbog navedenih problema upotreba
antibiotika u stimulativne svrhe je zabranjena
u Evropskoj Uniji od 01.01.2006.
• Upotreba enzima kao dodataka hrani za svinje
posebno je značajna kod rano zalučene
prasadi.
• Ova prasad slabo koriste skrob, koji predstavlja
najvažniji izvor energije u obroku, pa je
dodavanje amilaze u njihove smeše
neophodno.
13
 3/5/2012

• Problemi koji nastaju u varenju hrane kod rano

zalučene prasadi vezani su i za neodgovarajući
pH u želucu.
• Nemogućnost zakišeljavanja sadržaja želuca
kod njih rešava se upotrebom organskih
kiselina i njihovih soli

14