SASTAVLJANJE

OBROKA I SMEŠA
Vežbe: Ishrana nepreživara
 Šta je obrok?

 Obrok predstavlja količinu hrane koja se

daje životinji u toku 24 časa, u cilju
zadovoljenja potreba ili ostvarivanja
određene proizvodnje.
Za sastavljanje adekvatnog obroka
 Svaka kategorija životinja ima specifične
potrebe u hranljivini materijama.

 Utvrđivanje ili izračunavanje potreba se

vrši na osnovu normativa.
Potrebe u hranljivim materijama se razlikuju
Vrsta životinja, kategorija, rasa, hibrid...

ENERGIJA ENERGIJA

62-75 Mj ME na dan 22-27 Mj ME na dan

15 – 16% SP / kg smeše 12 - 13% SP / kg smeše
Potrebe u konzumaciji hrane se razlikuju
Vrsta životinja, kategorija, rasa, hibrid...

5 – 6 kg hrane na dan 1,8 – 2,2 kg hrane na dan

Balansiranje obroka
 Obrok se sastavlja (balansira) kombinovanjem
hraniva koja su najpogodnija za ishranu
određene kategorije domaćih životinja, uzimajući
pri tome u obzir:

 hemijski sastav,
 organoleptičku ocenu,
 energetsku vrednost, i
 cenu hraniva (softverska optimizacija).
Od čega zavisi balansiranje obroka
 Vrsta, količina, kvalitet i cena hraniva koja stoje na
raspolaganju

 Dnevne potrebe u energiji i hranljivim materijama ili

njihova koncentracija

 Dnevna konzumacija hrane

 Maksimalna količina pojedinih hraniva i hranljivih materija u

obroku i
Dobro sastavljen obrok je:
 Izbalansiran
 Raznovrstan
 Ukusan i svarljiv
 Bez štetnih primesa
 Ekonomičan
 Sastavljanje smeše
Teoretski iste, praktično različite

 Smeša na papiru

 Smeša u mešalici

 Smeša u hranilici

 Smeša u stomaku
Uzroci nastajanja problema
 Hemijski sastav hraniva

Netačan hemijski
Ca sastav hraniva

Greške u analizi
•Loše uzorkovanje
•Greške u radu

Loš kvalitet hraniva

•Usled loše godine i nepovoljnih uslova
•Neadekvatno skladištenje
•Pojava plesni i mikotoksina
Sastavljena smeša (Smeša na papiru)

Greške u proračunu zbog:

•Netačnog hem. sastava
•Neadekvatnog softvera
•Nepoznavanja rada u softveru

Nestručnost
Nepoznavanje potenciala životinje,
kategorije i njihovih potreba u
hran. materijma
 Zamešana smeša (Smeša u mešalici)

Greške u načinu obrade hraniva

Greške u mešanju

Kratko- nedovoljna
homogenost

Predugo- dekompozicija
smeše

Greške u deklarisanju
Greške u doziranju
 Konzumacija smeše (Smeša u hranilici)

Hemijski sasatv hraniva

Dehomogenizacija u
transportu

Lakša hraniva se lociraju u

gornjem delu džaka a teža
u donjem

Selektivna konzumacija
 Iskorišćenje hranljivih materija
(Smeša u stomaku)

Loš genetski potencijal

Nedovoljna konzumacija

Antinutritivne
materije

Bolest životinje i
problemi sa
varenjem
Očekivani problemi prilikom sastavljanja,
proizvodnje i korišćenja smeša?
Metodi za sastavljanje
obroka i smeša
Postojeći metodi za sastavljanje
obroka i smeša su:
 Pirsonov kvadrat
 Metoda jednačina
 Kombinovani metod
 Sastavljanje obroka sa minimalnom
cenom koštanja (least cost) i
 Sastavljanje obroka u cilju ostvarenja
maksimalnog profita
Sastavljanje obroka i smeša
 Od svih postojećih metoda upotreba
savremenih kompjuterskih programa
pruža daleko najveće mogućnosti za
formulaciju obroka i obezbeđenje potreba
životinja.
Sastavljanje obroka i smeša

 Za primenu bilo kojeg od postojećih metoda,

neophodno je raspolagati informacijama o:
Tablice, prema rasi kategoriji i
 potrebama životinja tipu prozvodnje

Tržišna nabavka
 ceni
Sopstvena proizodnja

 hemijskom sastavu Tablice hem. Sast. hraniva

hraniva Hemijska analiza hraniva

Na osnovu Tablica
 očekivanoj konzumaciji obroka
Na osnovu proizvodnih
parametara
Pirsonov kvadrat
Pirsnov kvadrat
 Koristi se za sastavljanje:
 jednostavnijih smeša, (koje se sastoje iz
nekoliko hraniva
 za određivanje količine žitarica koje treba
dodati dopunskim krmnim smešama (super
koncentrati, radi postizanja odgovarajućeg
procenta proteina.
Pirsnov kvadrat
 Osnovni uslov za primenu pirsonovog
kvadrata je da od hraniva koja se koriste
jedno mora imati veću, a
drugo manju koncentraciju hranljive
materije od potrebne.
 Primer 1. Sastaviti smešu sa 19,3% sirovih proteina ako je na
raspolaganju zrno kukuruza, sa 8% i suncokretova sačma, sa 33%
sirovih proteina.

33 – 19,3= 13,7 %
8%

19,3 %

33 %
19,3 – 8 = 11,3 %
 Primer 1. Sastaviti smešu sa 19,3% sirovih proteina ako je na
raspolaganju zrno kukuruza, sa 8% i suncokretova sačma, sa 33%
sirovih proteina.

13,7 %
8%

+
19,3 %

33 %
11,3 %

25
 Primer 1. Sastaviti smešu sa 19,3% sirovih proteina ako je na
raspolaganju zrno kukuruza, sa 8% i suncokretova sačma, sa 33%
sirovih proteina.
25:13,7 = 100 : X 1370 / 25 = 54,8%

KUKURUZ 13,7 % 54,8%

8%

19,3 %

33 %
11,3 % 45,2%
SUNCOKRETOVA SAČMA
25:11,3 = 100 : X 1130 / 25 = 45,2%
Primer 1. Sastaviti smešu sa 19,3% sirovih proteina ako je na
raspolaganju zrno kukuruza, sa 8% i suncokretova sačma, sa 33%
sirovih proteina.

Procentualna zastupljenost hraniva

54,8% zrna kukuruza
45,2% suncokretove sačme
Dupli pirsnov kvadrat
 Primenom duplog pirsonovog kvadrata
mogu se izbalansirati potrebe u
proteinima i energiji.

 Odnosno u slučaju da se želi sastaviti

smeša od nekoliko hraniva, a da se
istovremeno izbalansiraju i proteini
energija,
 Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13
MJ/kg ako ima na raspolaganju: zrno kukuruza sa 8,9% SP
i 14,2 MJ , sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ i
pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ

Potrebe Raspoloživa Hraniva

Protein - 14 % SP Kukuruz – 8,9 SP; 14,2 MJ
Soj. sačma – 44 SP; 14,48 MJ
Energija - 13MJ/kg
Pš. mekinje – 15,5 SP; 10,9 MJ

SMEŠA PRORAČUN
Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju:
zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kg
SE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

Mešavina 1,14% SP, > 13 MJ/kg ME Proračun ME

Kukuruz 8,9% 30,0 = 85,47% * 14,2 / 100 = 12,14

MJ/kg

14%

Soj. sač. 44% 5,1 = 14,53% * 14,48 / 100 = 2,10

MJ/kg
35,1 =100,00 14,24
MJ/kg

Soja Kukuruz

30*100/35,1=85,47

MEŠAVINA 1 5,1*100/35,1=14,53
Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju:
zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kg
SE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

Mešavina 2, 14% SP, < 6,8 MJ/kg ME Proračun ME

Kukuruz 8,9% 1,5 = 22,73% * 14,2/100 = 3,19 MJ/kg

14%

Mekinje 15,5% 5,1 = 77,27% * 10,9/100 = 8,42 MJ/kg

6,6 =100,00 11,61 MJ/kg

Mekinje Kukuruz

1,5*100/6,6,1=22,73

5,1*100/6,6,1=77,27
MEŠAVINA 2
Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju:
zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kg
SE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

14% SP 14% SP

14,24 MJ 11,24 MJ

Mešavina 1 Mešavina 2

14% SP

13 MJ

Ciljna Smeša
Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju:
zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kg
SE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

Mešavina 3, 14% SP, 6,8 MJ/kg ME

Mešavina 1, 14,24 1,39 = 52,85%

13

Mešavina 2, 11,61 1,24 = 47,15%

2,63 =100,00

Mešavina 1 Mešavina 2

1,39*100/2,63=52,85

Ciljna Smeša 1,24*100/2,63=47,15

 Koliko čega Soja Mekinje
treba dodati?
Kukuruz Kukuruz
Soja ?
Mešavina 2
Kukuruz ? Mešavina 1

Mekinje ?
Ciljna Smeša
Procentualna zastupljenost se izračunava na sledeći
način:
 Proračun za sojinu sačmu:
100,00 : 52,85 = 14,53 : X,
X=52,85*14,53/100,00 = 7,68 %

 Proračun za pšenične mekinje:

100,00 : 47,15 = 77,27 : X,
X=52,31*77,27/100,00 = 36,43 %

Zastupljenost sojine sačme u Mešavini 1

Zastupljenoost mekinja u Mešavini 2
Zastupljenost Mešavine 1 u ciljnoj smeši
Zastupljenost Mešavine 2 u ciljnoj smeši
Procentualna zastupljenost se izračunava na sledeći
način:
Proračun za kukuruz

 100,00 : 52,85 = 85,47 : X

X=52,85*85,47/100,00 = 45,17 %

 100,00 : 47,15 = 22,73 : X

X=47,15*22,73/100,00 = 10,72 %

55,89 %

Zastupljenost kukuruza u Mešavini 1

Zastupljenoost kukuruza u Mešavini 2
Zastupljenost Mešavine 1 u ciljnoj smeši
Zastupljenost Mešavine 2 u ciljnoj smeši
 Koliko čega Soja Mekinje
treba dodati?
Kukuruz Kukuruz
Soja 7,68
Mešavina 2
Kukuruz 55,89 Mešavina 1

Mekinje 36,43
Ciljna Smeša

100,00
Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju:
zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kg
SE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

Provera sadržaja SP:

 55,89*0,089+7,68*0,44+36,43*0,155 = 14%

8,9/100=0,089

Provera sadržaja ME:

 55,89*0,142+7,68*0,145+36,43*0,11 = 13 MJ/kg

14,2/100=0,142
Metod jednačina
Metod jednačina
 Ovaj metod je u većini zemalja sveta korišćen sve dok nije
počelo kompjutersko sastavljanje obroka.

 Takođe, moguće je koristiti i jednačine sa više nepoznatih,

koje se rešavaju standardnim matematičkim metodima
(Gausov metod, metod pomoću determinanti i dr).

 Za razliku od pirsonovog kvadrata, metod jednačina

omogućuje sastavljanje složenijih obroka.
Kombinovani metod
 Dupli pirsonov kvadrat
+ Metod jednačina
= Kombinovani metod

 Ovo je najbolji manuelni metod za sastavljanje smeša.

 Zasniva se na primeni duplog pirsonovog kvadrata i

metoda jednačina.

 Ovaj metod nije samo kombinacija prethodna dva, nego

ima i svoje specifičnosti
 Kombinovani metod
 Prvi korak pri sastavljanju smeše ovim metodom je
I unošenje procentualnog udela onih hraniva koja
želimo da dodamo u fiksnim količinama.

 Pored ovih hraniva treba obavezno ostaviti rezervni

prostor (2-3%) za mineralne dodatke i sintetičke
amino kiseline.

 Nakon proračuna koliko pomenuta hraniva unose u

smešu hranljivih materija, treba izračunati
nedostatak u hranljivim materijama (razlika),
odnosno obavezno preračunati na procenat koji
nedostaje.
Kombinovani metod
 U drugom koraku se koristi dupli pirsonov kvadrat u
II cilju balansiranja sirovih proteina i energije.

 U trećem i konačnom koraku se balansira nedostak

Ca i P, primenom metoda jednačina sa dve
III nepoznate promenljive, dok se sintetičke amino
kiseline i so dodaju u zavisnosti od potreba.
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Zahvaljujući velikim tehničkim mogućnostima računari su
našli veoma široku primenu na farmama, u mešaonama i
fabrikama stočne hrane.

 Pored primene u direktnoj proizvodnji, računari se veoma

mnogo koriste i u stručnim i naučnim ustanovama koje
pružaju svoje usluge u ovim oblastima.
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Pored odgovarajuće računarske opreme-hardvera,
neophodno je raspolagati i sa odgovarajućim
specijalizovanim programima-softver-ima.

 Postoje programi (softveri) koji pomažu korisniku da

lakše i brže sastavi obrok i smešu, koristeći klasične
načine za sastavljanje, kao i softveri koji formulišu
obroke i smeše sa najmanjom cenom koštanja.
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Prva vrsta programa izračunava samo cenu, odnosno ne
sastavlja obroke i smeše sa minimalnom cenom koštanja.

 Za ove svrhe se koriste tzv. Spreadsheet programi opšte

namene (Excel, QuattroPro i dr), koje je neophodno
prilagođavati konkretnom problemu.
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Sastavljanje obroka sa najmanjom cenom koštanja (least
cost) počelo je sredinom šezdesetih godina ovoga veka u
SAD. Još 1965. godine Bath iznosi prednosti upotrebe
least-cost načina sastavljanja smeša i obroka u odnosu
na klasične metode.
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Namena programa za sastavljanje obroka i smeša sa
minimalnom cenom je da se utvrdi optimalna struktura
obroka, odnosno smeše, koja zadovoljava definisane
zahteve korišćenjem matematičke tehnike linearnog
programiranja i simpleks metode.

 Odnosno, least-cost programi sastavljaju obroke i smeše

sa minimalnom cenom, a pri tome zadovoljavaju sve
potrebe životinja na osnovu definisanih ograničenja.

 Programi za sastavljanje ovim postupkom razlikuju se po

kvalitetu, a da bi se mogla doneti odgovarajuća ocena o
kvalitetu nekog programa, mora se dobro poznavati
ishrana domaćih životinja.
Prednosti balansiranja obroka sa "least-cost"
programima

 Least-cost programi sastavljaju obrok sa najnižom

mogućom cenom, a pri tome zadovoljavaju sve potrebe
životinja na osnovu ograničenja za hraniva i hranljive
materije.

 Postupak izračunavanja je mnogo brži, nego pri

manuelnom metodu izračunavanja, a može se pratiti i
veći broj pokazatelja hranljive vrednosti.
Prednosti balansiranja obroka sa "least-cost"
programima

 Promene hranljive vrednosti hraniva znatno se brže mogu

usklađivati sa potrebama životinja, kao i cene pojedinih
komponenti (hraniva), što omogućava i znatne
finansijske uštede.

 Moguće je u svakom trenutku dobiti razne vrste

informacija, pregledati ranije sastavljene obroke i smeše
kao i štampati razne vrste izveštaja.
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Vrednosti koje daje računar zavise isključivo od
prethodno unetih informacija, kvaliteta softvera
i stručnosti lica koja sa njime rade.

 Funkcija cilja je minimalna cena:

4,5X1+0,7X2+3,5X3+3X4+0,3X5+6,0X6
Postavka problema
 SUMA X1 + X2 + X3 + X4 + X5 + X6
 NEL 5,65X1+6,50X2+8,52X3+6,67X4+6,47X5+8,93X6 >= 6,68
 SP 18X1+8,3X2+9,66X3+17,1X4+23,2X5+41,7X6 >= 15,55
 UIP 2,88X1+2,49X2+5,31X3+4,96X4+13,72X5+10,43X6 >= 5,37
 UIP 2,88X1+2,49X2+5,31X3+4,96X4+13,72X5+10,43X6 <= 6,18
 SIP 5,22X1+4,15X2+1,45X3+7,18X4+1,86X5+18,35X6 >= 4,98
 SIP 5,22X1+4,15X2+1,45X3+7,18X4+1,86X5+18,35X6 <= 5,91
 NDF 42,0X1+52,0X2+9,0X3+51,0X4+42,0X5+13,0X6 >= 25,00
 ADF 31,0X1+30,0X2+3,0X3+15,0X4+23,0X5+10,0X6 >= 19,00
 Ca 1,41X1+0,29X2+0,02X3+0,13X4+0,33X5+0,27X6 >= 0,79
 Ca 1,41X1+0,29X2+0,02X3+0,13X4+0,33X5+0,27X6 <= 0,90
 P 0,22X1+0,26X2+0,32X3+1,38X4+0,55X5+0,65X6 >= 0,47
 Na 0,14X1+0,02X2+0,03X3+0,04X4+0,23X5+X6 >= 0,26

 Odnos Ca : P = 1,71; Kabasti deo obroka >= 30 % SM obroka

 Ograničenja za hraniva:
 X1 >= 4 kg PS; X2 <= 25 kg PS; X4 <= 2 kg PS; X5 <= 7 kg PS; X6 <= 1 kg PS;
Sastavljanje obroka sa minimalnom cenom koštanja
(least cost)
 Postoje i specijalizovani softveri sa koji ma se uspešno
mogu sastavljati i optimzovati smeše.

 Primer jednog takvog softvera je MULTIMIX-200O

Sastavljanje obroka u cilju ostvarenja maksimalnog
profita
 Cilj least-cost metoda je postizanje nutritivnih ograničenja,
uz ostvarenje minimalne cene koštanja. Međutim, ishrana
životinja sa ovako sastavljenim obrokom, ne dovodi uvek
do postizanja maksimalnog profita.

 Za razliku od least-cost postupka, pri sastavljanju obroka u

cilju ostvarivanja maksimalnog profita, uzima se u obzir
cena finalnih proizvoda: prirast telesne mase
Za ovaj način sastavljanja obroka neophodno je znati
sledeće:

 cenu i hemijski sastav hraniva,

 cenu finalnog prozvod (meso odnosno cena pog
telesne mase),
 dnevne potrebe za održavanje života,
 dnevne potrebe za različite nivoe proizvodnje i
 konzumaciju
 Na osnovu ovih informacija, primenom tehnike linearnog
programiranja, odabira se ona kombinacija i visina proizvodnje
(dnevni prirast) koja omogućava da se ostvari maksimalan profit,
odnosno da razlika između cene proizvedenog mesa i cene
koštanja obroka bude maksimalna

 Funkcija cilja je maksimalan profit:

 0,25Meso-0,1056X1-0,0865X2-0,292X3-0,072X4-0,2348X5-
0,1419X6-0,1348X7-0,1254X8-0,066X9