СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Економика пољопривреде

Тема: Ризик и осигурање усева и плодова (пример код
ратарских и повртарских култура)

Професор: Студент:

Април 2015. год.

 1. Увод

Осигурање као идеја је настало у древној Кини, где су се

трговци који су робу превозили бродовима, а ради заштите од
гусара, организовали у прва осигуравајућа друштва. Од тада до
данас су развијене многобројне врсте осигурања, а једно од њих
је и осигурање усева и плодова. Такође, врло развијено је и
осигурање животиња, за које постоје посебни услови
осигурања.
 2. Осигурање усева и плодова
У начелу, осигурање је форма управљања ризиком која се
користи за ограничавање потенцијалних губитака. По
конвенционалној дефиницији, осигурањем се врши пренос
ризика од губитака са једног ентитета на други, у замену за
премију, или гарантовани мерљиви губитак, којим се спречава
већи или могућ ненадокнадив губитак.
Осигурање у пољопривреди представља посебну врсту
имовинског осигурања које се примењује на пољопривредне
произвођаче у циљу спречавања губитака прихода од аграрне
делатности. Није ограничено на усеве и плодове, већ се односи
и на стоку, домаће и дивље животиње, а може се примењивати и
на стакленике, у шумарству и код узгоја аквакултура.
Представља технички веома копмплексну активност и
подразумева схватање сложених биолошких процеса и узрочно –
последичних односа у пољопривреди (који нису увек лако
уочљиви) од стране осигуравача, уз неопходност утврђивања
везе између губитака који се осигурава и узрока тог губитка.
У жељи да осигурају свој мукотрпни рад многи произвођачи се
одлучују на уговарање осигурања усева и плодова. То
представља добар избор, али као и са свим другим врстама
уговора и у овом случају је потребно обратити пажњу на
уговорне одредбе и добро се упознати са условима осигурања
компаније са којом се закључује осигурање.
Због тога је значајно упознати се са одређеним терминима који су
заступљени у осигурању и са обавезама и правима осигураника и
осигуравача (осигуравајуће компаније).
Осигуравач – акционарско друштво за осигурање са којим је закључен
уговор о осигурању.
Уговарач осигурања – лице које са осигуравачем закључи уговор о
осигурању (физичка и правна лица могу да закључе осигурање у корист
трећег ица које ће у том случају бити осигураник и припадаће му сва
права из уговора о осигурању). Премију плаћа уговарач осигурања.
Осигураник – лице чији су усеви и плодови осигурани и коме припадају
права из осигурања.
Премија – износ у новцу који плаћају осигураници осигуравачу по
уговору о осигурању.
Полиса – исправа о осигурању. У полиси морају бити наведени:
уговорне стране, осигурана ствар, ризик обухваћен
осигурањем, трајање осигурања и период покрића, сума
осигурања, премија, датум издавања полисе и потписи
уговорних страна. Полиса може привремено бити замењена
листом покрића, али је о томе детаљније одређено условима
осигурања.
Осигурани случај – је догађај за који закључује уговор о
осигурању. Он мора бити будући, неизвестан и независан од
воље уговарача. Ова дефиниција је најчешће наведена на полиси
осигурања. Осигурани случај мора бити будући – што значи да
се не може осигурати нешто што се већ десило (нпр. ако је негде
већ пао град или се десио пожар). Догађај мора бити неизвестан
– примера ради град је увек неизвестан, као и удар грома.
Догађај мора бити и независан од воље уговарача (удар грома,
град или касни мразеви и сл. су ризици који су потпуно
независни од воље уговарача).
Што се тиче пожара, иако се појављује као основни ризик,
пожар може бити предмет злоупотребе јер може бити планиран,
што не искључује вољу уговарача, али се у том случају увек
покреће полицијска истрага којом се утврђује начин на који је
дошло до пожара.
Предмет осигурања – осигурани усеви и плодови или стока, или
објекти итд.
Основни ризик – град, пожар и удар грома.
Допунски ризици – рани пролећни мразеви, олуја (када је ветар
бржи од 17, 2 m/s) итд. Почиње се увек од осигурања основног
ризика, а допунски ризици се посебно закључују.
Да би осигурање почело да тече и да покрива предмет
осигурања пожељно је на полиси, поред датума, уписати и сат
закључења уговора. Ако се ово не наведе покриће осигурања
почиње тек након истека 24 часа од дана закључивања уговора о
осигурању.
Ово је посебно важно знати код осигурања од града јер након
потписивања полисе ако град падне у истом дану, а није наведен и
сат потписивања, осигуравач није у обавези да надокнади штету
осигуранику.
Да би осигуравач преузео обавезе, осигураник је дужан да након
потписивања полисе осигурања плати премију у целости, или на
рате (како се споразуму уговорне стране).
Уговор о осигурању усева и плодова траје најчешће до краја
вегетационе сезоне, али може се закључити и вишегодишње
осигурање, за које се најчешће добија и неки комерцијални попуст.
Постоје још многе финеса из услова о осигурању усева и плодова
и осигуравач је у обавези да упозна осигураника са свим
детаљима. Ипак, препорука је да се и сами осигураници
интересују и да траже услове о осигурању на увид, да их добро
проуче, јер ће на тај начин најбоље помоћи себи.
 3. Модели тржишта

Могу се идентификовати три основна модела тржишта

преко којих се осигурање у пољопривреди може учинити
доступним:
1. Системи контролисани у потпуности од стране државе –
карактерише их веома интензивна подршка владе уз постојање
једног унифицираног производа осигурања који се обично
комерцијализује преко компаније у државном власништву са
монополским положајем.
2. Јавно – приватна партнерства – држава ојачава стабилност
система, док приватни сектор пружа знање и технологију.
3. Чисто тржишни системи – комерцијални критеријуми
доминирају над техничким.
 Модел јавно – приватног партнерства доказао се у пракси
као најуспешнији за развој тржишта осигурања у пољопривреди.
Учешће јавног сектора показало као кључно за успостављање
развоја и сразмерног увећања програма осигурања у
пољопривреди, док је приватан сектор кроз сопствени допринос
обезбедио потребне вештине, стручност и иновације на
тржишту.
4. Осигурање у пољопривреди
земаља ЕУ
Као најчешћи производи осигурања у пољопривреди јављају се
производи појединачног покрића (покриће за једну врсту ризика,
обично град), док су у нешто развијенијим земљама присутни
производи комбинованих покрића (обједињена покрића за више
врста ризика).
Значајан број земаља чланица ЕУ, иако не припадају групи земаља у
развоју, омогућују својим пољопривредницима субвенционисање
премије осигурања у циљу подстицања што бржег развоја ове врсте
осигурања.
Мађарска је добар пример на којем се јасно види утицај
субвенционисања премије на развој осигурања у пољопривреди. Од
момента када је 2004. године држава укинула раније уведене
субвенције премије, многи пољопривредници нису осигурали своју
производњу што је даље резултирало повећањем укупног ризика и
значајним падом прихода осигуравача.
 Често помињан модел са територије ЕУ на који би могле да
се угледају земље у развоју је управо шпански модел осигурања,
који подразумева посебно креиран модел јавно – приватног
партнерства.
Шпански модел одразумева сарадњу приватног и државног
сектора кроз учешће агенције министарства пољопривреде,
затим асоцијације приватних осигуравајућих компанија и
државног предузећа под контролом министарства економије које
обезбеђује реосигурање.
5. Ситуација у Републици Србији

Два су основна облика осигурања у пољопривреди која

тренутно егзистирају на тржишту осигурања Србије:
1. Код осигурања усева и плодова покривен је губитак рода
(приноса) као последица оштећења (уништења) пољопривредне
културе. Стандардна и највише код нас присутна су покрића од
преовлађујућих ризика: града, пожара и удара грома, при чему је
акценат најчешће на заштити од града. Томе се могу
прикључити и ризици олује, поплаве, мраза као и осигурање од
губитка семенског квалитета, губитка количине и квалитета
плодова воћа и стоног грожђа и друго.
2. Код сигурања животиња су покривени ризици угинућа
или принудног клања животиња насталог као последице:
несрећног случаја (основно уже покриће) и несрећног случаја
или болести (основно шире покриће).
За ову врсту осигурања могу се допунски покрити и ризици
гутања страног тела, губитак ждребета и телета при порођају
или губитак приплодне способности итд.
Поред наведених, од скора се могу пронаћи и осигурања од
ризика суше за поједине ратарске културе, као и осигурања
усева од прекомерних падавина.
Премет осигурања могу бити ратарски и повртарски усеви
(укључујући пострне усеве, подусеве и међуусеве), воћњаци и
виногради, млади воћњаци и виногради пре ступања у род,
лозни и шумски садни материјал, ливадске траве, лековито
биље, украсно биље итд.
Када је реч о осигурању од основног ризика (град, пожар и удар
грома) оно што је осигурано разликује се од врста усева и
плодова:
 код житарица, уљаних биљака и осталих биљака које се гаје
за семе осигурано је само зрно (и то од губитка количине, не и
квалитета), а посебно се уговара осигурање сламе, метлица код
сирка нпр. и слично.
 код воћа и поврћа осигурање иде према сврси гајења – плод,
лист, стабло, корен и сл. (детаљно је описано у условима
осигурања); у овом случају је најчешће осигуран и квалитет.
Сума осигурања је износ на који је усев, односно плод
осигуран и исказује се по јединици површине и представља
максималну обавезу осигуравача.
Табела 1. Пример суме осигурања код пшенице

Цена по Сума
Врста Површина у Планирани јединици осигурања у Стопа Премија у
усева ha принос kg/ha мере у динарима % динарима
динарима 2x3x4
1 2 3 4 5 6 7
Пшеница 3 5 000 10 150 000 3,3 4.950
            +
        Порез 5%
             =
            5 197, 50

(3 x 5 000 x 10) = 150 000 дин. (сума осигурања)

150 000 x 3,3 % = 4 950 дин. (премија без пореза)
(4950 x 5%) + 4 950 = 5 197, 50 дин. (премија са порезом)
Табела је пример је за дату парцелу од 3 ha, где је планирани
принос 5 t/ha са ценом од 10 динара/kg. Укупна вредност
производње, тј. сума осигурања је 150 000 динара. Да ли ће
принос бити већи или цена на тржишту другачија, ако није
прецизирано неком додатном клаузулом обавеза осигуравача
остаје како је првобитно наведено на полиси, а исто тако и
висина премије коју ће платити уговарач осигурања.
Стопа зависи од тарифе осигурања, реона на ком се налази
парцела, и још неких услова (дугогодишњи тренд осигурања
једног осигураника без штета нпр. и слично).
Учестала појава града у неком реону а самим тим и честе штете
од града условљавају високу стопу осигурања. У неким
реонима град је веома ретка појава, те је сходно томе и ниска
стопа премије.
Како је претходно наведено, премија може бити плаћена у
целости на почетку осигурања, или на рате, уколико се тако
договоре уговорне стране.
Ако се до краја периода покрића не догоди осигурани случај,
осигуравач задржава целокупну премију осигурања.
Преглед стања осигураних усева
У току трајања осигурања осигуравач има право да врши
преглед стања осигураних усева, да прати примењене мере
агротехнике и мере неге и заштите усева.
Након прегледа стања усева прави се записник који потписују и
проценитељ и осигураник, и записник постаје саставни део
полисе. Ово је врло важно јер уколико се утврди да је усев у
лошем стању, закоровљен и неодржаван, јасно је да се неће
остварити висок принос и уколико је пријављени принос на
полиси висок, он подлеже корекцији.
 Утврђивање и процена штете
Уколико дође до остварења ризика, нпр. падне град, осигураник
је дужан да у најкраћем року пријави штету. Неке компаније
инсистирају на писменој пријави, код неких може и телефоном,
или усмено на шалтерима компаније где службеници даље
попуњавају потребне обрасце. Након пријаве штете коју је
осигуравач примио настаје и обавеза осигуравача да приступи
утврђивању и процени штете. Процену штете врши
пољопривредни стручњак – проценитељ осигуравача. Процени
штете може присуствовати осигураник или његов представник,
ради пружања потребних података за утврђивање висине штете.
У случају претпроцене се не утврђује коначна висина штете, већ
се само описно утврђује стање усева и плодова, природа и
степен оштећења и други елементи који су од важности за
накнадно коначно утврђивање штете.
Претпроцена се врши у току вегетације, када се догоди ризик
(нпр. град у јулу на кукурузу или соји). Тада се сачињава
записник, фотографише се, у записнику треба навести датум
града, стање усева, преломи, оштећења листа, метлица, махуна,
крупноћу града, густину и интензитет падања, време трајања
итд. Обавезно се наводи фенофаза у којој се усев налази јер су
штете различите у зависности од развојне фазе усева (примера
ради, соја ће се у већој мери регенерисати ако град наступи пре
цветања, ако је град наступио кад су махуне већ формиране,
штета је много већа).
Након процењене штете, осигураник уколико се не слаже са
проценом има право на жалбу у року од 3 – 8 дана (зависно од
компаније), а осигуравач је дужан да поново изврши процену,
овог пута комисијски.
Ако осигураник и тада није задовољан проценом, може поново
да се жали, када су осигуравач и осигураник дужани да заједно
изаберу пољопривредног вештака независне куће, а који није
учествовао у досадашњем поступку процене штете.
Када је штета утврђена, осигуравач је дужан да штету накнади
осигуранику у новцу, у року од 15 дана од обрачунате штете.
Штета процењена на 5% и мање се најчешће код свих компанија
не надокнађује. Сходно томе само штете од 6% и више
процената се исплаћују. Примера ради, уколико је штета
процењена на 100% осигуранику ће бити исплаћено 95% од
суме осигурања. Ово такође може да зависи од услова
осигуравача, или од самог уговора где се додатном клаузулом
дефинише.
 6. Закључак
Обостраним ангажовањем и синхронизованим деловањем
државног сектора и индустрије осигурања могу се остварити
видљивији позитивни помаци у овој области.
Осигуравачи у свом домену треба да тржишту понуде адекватан
производ у смислу свеобухватности (покрића више ризика),
јасне и што једноставније дефинисане услова осигурања и
тарифа који ће бити од недвосмислене користи свима,
укључујући ту пољопривредне произвођаче, државни сектор и
индустрију осигурања.
По узору на развијена светска тржишта, део посла мора
преузети и држава кроз одговарајуће системе субвенционисања,
моделе јавно - приватног партнерства и доношење одговарајуће
законске и подзаконске регулативе у овој области.
Заједничким ангажовањем мора се радити и на развоју свести
кроз интезивну едукацију потенцијалних осигураника о
постојању ризика у пољопривреди, као и о значају осигурања у
заштити и унапређењу аграрне производње.